III PREDAVANJE

IZVODI I DIFERENCIJALI VIŠEG REDA

Neka funkcija f : D ⊂ R2 7→ R ima parcijalne izvode na otvorenom skupu D.

∂f ∂f
Tada su i takodje funkcije dve promenljive na D. Ako te funkcije imaju
∂x ∂y
svoje parcijalne izvode, dobijamo parcijalne izvode drugog reda:
∂2f
 
∂ ∂f
fxx = =
∂x ∂x ∂x2
∂2f
 
∂ ∂f
fyy = =
∂y ∂y ∂y 2
∂2f
 
∂ ∂f
fxy = =
∂y ∂x ∂y∂x
∂2f
 
∂ ∂f
fyx = =
∂x ∂y ∂x∂y
Poslednja dva parcijalna izvoda zovu se mešoviti parcijalni izvodi. Ako su oni
neprekidne funkcije, tada se može pokazati jednakost:

∂2f ∂2f
=
∂x∂y ∂y∂x

PRIMER: Naći druge parcijalne izvode funkcija:

a) f (x, y) = x4 + 2y 3 + x2 y + 2xy 2 + 3, x, y ∈ R;
(2k+1)π
b) f (x, y) = x cos y + y 3 tg x + x2 ey + y ln x, x > 0 ∧ x 6= 2 ;
x2 +y 2
c) f (x, y) = x−y , x 6= y, x, y ∈ R.

Diferencijal drugog reda funkcije z = f (x, y) definiše se kao

d2 z = d(dz).

Na osnovu totalnog diferencijala prvog reda, izračunavamo:

 
2 ∂f ∂f
d z =d dx + dy
∂x ∂y
   
∂f ∂f 2 ∂f ∂f 2
=d dx + d x+d dy + d y
∂x ∂x ∂y ∂y

Kako je d2 x = d2 y = 0, na osnovu ovog sledi:

∂2f 2 ∂2f ∂2f 2

d2 z = dx + 2 dxdy + dy
∂x2 ∂x∂y ∂y 2

Ovo možemo simbolički predstaviti u obliku

 2
2 ∂ ∂
d z= dx + dy f,
∂x ∂y
1
2

što omogućava predstavljanje diferencijala n−tog reda

 n
n ∂ ∂
d z= dx + dy f.
∂x ∂y

TEJLOROVA FORMULA

Analogno kao i u slučaju jedne realne promenljive, i realnu funkciju dve nezav-
isno promenljive z = f (x, y) moguće je pod nekim uslovima aproksimirati pomoću
polinoma X
Pn (x, y) = aij xi y j .
i+j≤n

Teorema. Neka je realna funkcija z = f (x, y) definisana i neprekidna zajedno sa

svim parcijalnim izvodima do reda n + 1 u nekoj okolini tačke (x0 , y0 ). Tada za ∆x
i ∆y takve da je p
(∆x)2 + (∆y)2 < δ
postoji broj θ ∈ (0, 1) takav da važi relacija
n  (k)
X 1 ∂ ∂
f (x0 +∆x, y0 +∆y) = f (x0 , y0 )+ ∆x + ∆y f (x0 , y0 )+Rn (∆x, ∆y),
k! ∂x ∂y
k=1

gde je ostatak Rn dat sa

 (n+1)
1 ∂ ∂
Rn (∆x, ∆y) = ∆x + ∆y f (x0 + θ∆x, y0 + θ∆y).
(n + 1)! ∂x ∂y

Ova formula poznata je kao Tejlorova formula za realnu funkciju dve

promenljive.
Polinom
n  (k)
X 1 ∂ ∂
f (x0 , y0 ) + ∆x + ∆y f (x0 , y0 )
k! ∂x ∂y
k=1

zove se Tejlorov polinom funkcije f u tački (x0 , y0 ). Ako je (x0 , y0 ) = (0, 0),
tada dobijamo specijalan slučaj poznat kao Meklorenov polinom:

∂f ∂f
f (x, y) = f (0, 0) + (0, 0)x + (0, 0)y + . . .
∂x ∂y

PRIMER. Naći Meklorenov polinom funkcije f (x, y) = ex+y .

∂f ∂f ∂mf
Kako je = = ex+y i = ex+y , dobijamo Meklorenov razvoj
∂x ∂y ∂xi ∂y j

1 2 1
ex+y = 1 + (x + y) + (x + 2xy + y 2 ) + · · · + (x + y)n + Rn (x, y).
2! n!
 3

PARCIJALNI IZVODI SLOŽENIH FUNKCIJA

Neka je data funkcija w = f (u, v), gde je u = u(x, y) i v = v(x, y). Funkcija f
može se posmatrati kao složena funkcija argumenata x i y: w = f (u(x, y), v(x, y)).
Potrebno je naći parcijalne izvode funkcije f po x i y.
Kako je
∂f ∂f
df = du + dv,
∂u ∂v
gde je
∂u ∂u
du = dx + dy,
∂x ∂y
∂v ∂v
dv = dx + dy.
∂x ∂y
Odatle je    
∂f ∂u ∂f ∂v ∂f ∂u ∂f ∂v
df = + dx + + dy.
∂u ∂x ∂v ∂x ∂u ∂y ∂v ∂y
Ukoliko f posmatramo kao funkciju od x i y, tada je
∂f ∂f
df = dx + dy.
∂x ∂y
Poredjenjem sa prethodno dobijenim izrazom, sledi
∂f ∂f ∂u ∂f ∂v
= +
∂x ∂u ∂x ∂v ∂x
∂f ∂f ∂u ∂f ∂v
= +
∂x ∂u ∂x ∂v ∂x
PRIMER. Odrediti parcijalne izvode ∂w/∂x i ∂w/∂y, ako je w = uv + u + v,
u = ex + sin y, v = x2 + y 2 .
PRIMER. Odrediti parcijalne izvode ∂z/∂u i ∂z/∂v, ako je z = ye x , x =
u + v 2 , y = uv.
2

PRIMER. Pokazati da za funkciju z = ln(x2 + xy + y 2 ) važi

∂z ∂z
x +y = 2.
∂x ∂y

EKSTREMNE VREDNOSTI

Neka je f : D ⊂ R2 7→ R, gde je D otvoren skup i neka je (x0 , y0 ) ∈ D.

•Funkcija f ima lokalni maksimum (lokalni minimum) u tački (x0 , y0 ) ako
postoji okolina U (x0 , y0 ) ⊂ D tačke (x0 , y0 ) takva da je
f (x, y) ≤ f (x0 , y0 ) (f (x, y) ≥ f (x0 , y0 )),
za sve (x, y) ∈ U (x0 , y0 ).
•Funkcija f ima globalni maksimum (globalni minimum) u tački (x0 , y0 )
ako za sve (x, y) ∈ D važi
f (x, y) ≤ f (x0 , y0 ) (f (x, y) ≥ f (x0 , y0 )).
Pod ekstremnim vrednostima funkcije f podrzumevaju se maksimum i min-
imum funkcije.
4

Teorema. Ako funkcija f : D 7→ R ima u tački (x0 , y0 ) ∈ D lokalni ekstremum i

postoje parcijalni izvodi ∂f /∂x i ∂f /∂y u ovoj tački, tada je

∂f ∂f
(x0 , y0 ) = 0, (x0 , y0 ) = 0.
∂x ∂y

Tačke (x0 , y0 ) u kojima je vrednost parcijalnih izvoda funkcije jednaka nuli zovu
se stacionarne tačke funkcije f . Na osnovu prethodne teoreme vidimo da je potre-
ban uslov da neka tačka bude ekstremna vrednost da ta tačka bude stacionarna.
Dovoljni uslovi definišu se sledećim tvrdjenjem.
Uvedimo oznake za druge parcijalne izvode:

∂2f ∂2f ∂2f

= A, = B, = C.
∂x2 ∂x∂y ∂y 2

Teorema. Ako su parcijalni izvodi funkcije z = f (x, y) jednaki nuli u tački M 0 (x0 , y0 )
i ako je AC − B 2 > 0, tada funkcija f ima u M0 lokalni ekstremum, i to
•lokalni maksimum ako je A < 0;
•lokalni minimum ako je A > 0.
Ako je AC − B 2 < 0, funkcija nema ekstremum i takva tačka zove se sedlasta
tačka.

PRIMER. Odrediti stacionarne tačke funkcije z = x4 − 2x2 y − 6x2 + 4y 2 i

ispitati njihovu prirodu.
PRIMER. Da li je tačka (0,0) ekstremna vrednost funkcije z = x2 − y 2 .