Professional Documents
Culture Documents
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Лаза Костић
ПЕСМЕ
Није дозвољено комерцијално копирање и дистрибуирање овог издања дела. Носиоци пројекта не
преузимају одговорност за могуће грешке.
Ово дигитално издање дозвољава уписивање коментара, додавање и брисање делова текста.
Носиоци пројекта не одговарају за преправке и дистрибуцију измењених дела. Оригинално издање
дела налази се на Веб сајту www.ask.rs.
2009.
Антологија
СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Лаза Костић
ПЕСМЕ
Садржај
МЕСТО ПРОГОВОРА....................................................................................................................................................... 2
МЕЂУ ЗВЕЗДАМА........................................................................................................................................................ 3
ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ ......................................................................................................................................................... 14
ПОД ПРОЗОРОМ....................................................................................................................................................... 16
ПОГРЕБ ..................................................................................................................................................................... 19
ПОСЛЕ ПОГРЕБА ....................................................................................................................................................... 23
ОБЈЕСЕН.................................................................................................................................................................... 26
СИНОЋ ...................................................................................................................................................................... 28
ЉУБАВНА ГУЈА.......................................................................................................................................................... 29
РЕЧЕ ГОСПОД............................................................................................................................................................ 32
ГОСПОЂИЦИ Л. Д...................................................................................................................................................... 34
НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ ................................................................................................................................................ 38
ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ ........................................................................................................................................................ 39
ВЕЧЕ.......................................................................................................................................................................... 41
У СРЕМУ.................................................................................................................................................................... 42
ЕЈ, НЕСРЕЋО... ........................................................................................................................................................... 45
ЕЈ, РОПСКИ СВЕТЕ!.................................................................................................................................................... 47
ПРОМЕТЕЈ ................................................................................................................................................................. 49
КОЛО ........................................................................................................................................................................ 53
РАЗГОВОР ................................................................................................................................................................. 56
ПАРИЗУ ..................................................................................................................................................................... 60
МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ ........................................................................................................................................ 69
МЕЂУ ЈАВОМ И МЕД СНОМ ..................................................................................................................................... 71
ДИМ.......................................................................................................................................................................... 72
ПОСТАНАК ПЕСМЕ.................................................................................................................................................... 75
У НОЋИ ..................................................................................................................................................................... 77
МОЈА ДАНГУБА......................................................................................................................................................... 78
СПОМЕНИ..................................................................................................................................................................... 81
НАД КОСТОМ РУВАРЦЕМ ......................................................................................................................................... 83
НА ПАРАСТОСУ ВУКА СТ. КАРАЏИЋА........................................................................................................................ 86
О ШЕКСПИРОВОЈ ТРИСТАГОДИШЊИЦИ.................................................................................................................. 89
СПОМЕН ЈОВАНУ АНДРЕЈЕВИЋУ .............................................................................................................................. 96
СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ ............................................................................................................................................ 99
СПОМЕН НА РУВАРЦА ............................................................................................................................................ 100
НА ПАРАСТОСУ ЈЕЛЕНЕ БОЗДИНЕ .......................................................................................................................... 109
ДОН КИХОТУ........................................................................................................................................................... 111
ПРОЛОГ ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ................................................................................................................................. 114
БАЛАДЕ ...................................................................................................................................................................... 118
ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ................................................................................................................................................. 120
МИНАДИР............................................................................................................................................................... 139
САМСОН И ДЕЛИЛА................................................................................................................................................ 146
ХИМНЕ И МОЛИТВЕ................................................................................................................................................... 182
ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ................................................................................................................... 184
МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ ....................................................................................................................................... 187
ЅANTA MARІA DELLA ЅALUTE................................................................................................................................... 189
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
ПЕСМЕ
МЕСТО ПРОГОВОРА
МЕЂУ ЗВЕЗДАМА
(Вилованка)
U по ноћи превесељке,
са нетренке теревенке,
једна мома.
узалуд му Месечина
Месечину надасјава.
а да шта ћу ја да велим,
у по ноћи превесељке,
са нетренке теревенке?
у жестини и заносу
мириси ми обасуше
»Мајко!« — »Сине!«
а из белих из рамена
од земљина од увеља:
у просторе васељене;
по свеширу, по етиру.
незнанога познаника
расцветаног, широкога?
грановити то су траци,
сиротанко, незеленко,
Је л' олуја?
Ил' бујица
огњевитих репатица,
Ни олуја, ни бујица,
над звездама?
По тихотној васељени
а у мени? —
полетив са жртвеника
у наручју зефирову
те се стану отимати,
ко ће да га пре однесе,
из недара да га носе,
»Армонија сфера«.
»да те хлади!
Пиндара, Анакреона —
— и Милтона — и Бирона —
Данта — Таса —
— Калидаса — —
У тишини, по висини
ко се каје? —
да ми звезда одговара.
неодољних уздисаја
те се никад не одмара:
ова јава!
да се сете, да их свете! —
ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ
ПОД ПРОЗОРОМ
у месец, звездице,
у прозор и у тебе
однета невице;
кô млада невеста,
па венац намешта.
а ти си ћутала,
На затворен се прозор
кô на крст наслањаш,
кô канда би на крсту
да грехе одсањаш.
љубавног завета.
а ти си ћутала,
о нашој љубави;
о вери њезиној,
а месец се осмену,
у злоби вечитој; —
а ти си ћутала,
ПОГРЕБ
R азболела се љубав
у твоме драгану,
разболела се часком
и часком издâну.
да виде како ми је
у тузи великој,
умрлој јединој.
У љубавна ћу писма
обавити је сву,
и клетва заклетву.
на чудна носила,
од покиданих жица
и старих гусала.
За носили' ће ићи
и Вера, сестрица.
А крај ње ће да иду
скорашњих пољубаца
по реду попови,
у одеждама црним
са свети крстови.
Ти попови су стари,
ти црни попови.
Ти ђачићи су песме
и Богу уздижу.
Стихари им се светле
на младих рамени',
а барјаци се вију
с чираци' пламени'.
опело попови,
ко припев из раја,
отпоју „вјечнаја”.
Поскакала је за њом
отпоју „вјечнаја”.
то свето „вјечнаја”.
а као да ћу га слушат
животу до краја.
а неко кô да куцну
на тамном прозору.
Заблиста месечина
са бледа покрова: —
љубавни вампир то је
и пратња његова.
ПОСЛЕ ПОГРЕБА
дубоко у земљу,
де дуси и вампири
Прилетеше зефири,
целиваше је сви,
зефири и лепири —
Прилетели су зраци
да гроб целивају,
а сиђоше облаци
да сузе ливају.
Зефири и лепири
целиваше је сви,
и зраци и облаци
и исплакан облак.
у очима облак.
Приклонила је главу
оросила је траву
и гроб се раздроби.
Прилетеше зефири,
о Боже милости!”
ОБЈЕСЕН
све је вело,
невесело.
кô цветак би поникао.
па је пала, па се расцветала
СИНОЋ
(Одломак)
синоћке те очекива'!
ЉУБАВНА ГУЈА
неисказани јад,
неисказано доста,
И хтедох ти га рећи,
с пољупцима се твојим
на усти' састаде.
А пољубац се свија
живота руменог.
на својој пећини,
сунча се на сунашцу,
у ноћи студеној.
да тражи врућину,
завукла се у уста,
у своју пећину.
живота грехотног.
Вије се у округу,
на љубав и на тугу,
на сунце и на ноћ.
неисказани јад,
неисказано доста,
РЕЧЕ ГОСПОД
довијам се благослову,
небескога благослова,
да покажем да га штујем,
веригама да се споји.
ГОСПОЂИЦИ Л. Д.
(Ленки Дунђерској)
У СПОМЕНИЦУ
куку Теби!
да се засја и прелива
ко да бира ко да броји? —
благо Теби!
У ту ми се жељу збише
За ме нема те милине;
заборава и тамнине
са младости и давнине,
куку мени!
од јесени до јесени
Благо мени! —
у Крушедолу, 1892.
НА ПОНОСНОЈ ЛАЂИ
N а поносној лађи,
На лађи љубави,
Островац убави.
И стваро га опет.
На диван оточац,
У уздисај се слего
Наметнут пољубац.
ВЕЧЕ
седога патријара.
У СРЕМУ
у разблуди силовитој;
то пуначко девојче,
чаробне усне:
вино;
де ти га нуди,
де ти га нуди,
и затресе се.
паде по један
забрањен плод:
намастир бели.
ЕЈ, НЕСРЕЋО...
E ј, несрећо земљо,
ти блудницо светска,
пунија си греха
Та то нису горе,
то планине нису
у големом низу;
већ маснице то су
за прецрна дела.
Летећи по свету
у мукама љутим,
маснице си гнојем
нагнојила жутим;
маснице су много
примамиле псето,
да ти лижу тело,
рањаво, проклето.
скупоцено блато,
лижући се теше:
ти блудницо светска,
пунија си греха,
E ј, ропски свете!
да пропаднем у земљу
У небо?
Та ту је тек
најропскије блаженство
блажених робова,
највећа самовоља —
Бог!
А небо?
Небо је само
до последњег дроба.
то би да види, па да ужива
како се робље
превија, кида.
колајне деле,
ПРОМЕТЕЈ
КОЛО
хоће да га покрије,
тамбурице божије.
о тамбуру, о жице,
арханђели небесни,
а до Марка Обилић.
уз тамбурин ударај,
уз мирисан уздисај.
на пупољак панула?
Косово и Сентомаш.
РАЗГОВОР
С увученом српском заставом
у мађистрату новосадском
о чему сниваш?
дивно прелива,
а ти почива
о чему сниваш?
о чему сниваш?
испод окова,
и муње кресне
и гром и јек;
гром да сажеже
пауку век. —
ПАРИЗУ
1867 — 1870.
твојих прадо-ва?
да сунце трује,
по паклу вије,
А ти се жељом искушитељке
празне петељке:
од умиљаја цар-нападачу,
луба ти врела:
евински роде!
пијаног Швабе.
главу да смрска.
са душе цепа;
с векова скида.
невоље сјајне! —
ко челе с цвета:
да ликом сине;
ћуте и — слуте!
ил' да те даре.
цареву грбу.
гујина зуба.
не беше Срба.
рода песама.
јуначку драму.
Лаокоона.
рода песама?
невоље сјајне!
ноћас те снива':
женино дете;
женина друга.
свет му се руга.
плам до небеса! —
просвета срама.
ватра жежена.
са душе цепа.
вечито вида.
неуморна плетисанко
разабрати у плетиву
ДИМ
љуби ћилибар,
свако по типар.
Задимио Селим-паша
нештедимице,
чак до гредице.
чудновати шар,
дуги џевердар.
на врх горама? —
мрка донама!”
И опет се задимио
жути ћилибар,
и опет се поновио
чудновати шар.
Зло је по нама!
мрка долама.”
жути ћилибар, —
чудновати шар.
шумом, шкрипетом,
с пушком запетом.
цев је голема,
мрка долама.
нештедимице,
чак до гредице.
вије кô и пре,
од којих се мре.
ПОСТАНАК ПЕСМЕ
S унашца на залазу
са њега на дувар.
Разишô се у млазу,
просинуо је благ.
Па и он је у боје
разишао се цео,
И нестаће му сунца,
У НОЋИ
O ј љубавниче, месече!
МОЈА ДАНГУБА
(Одломак)
III
I сада Ми привиђења
оживеле успомени
изумрлих пријатеља.
мирисима босиочким
из давнине мученичке:
јучерањим задасима
животова разилаза,
споменима зачињући
самртничке ништавости,
ужаснутом посматрачу.
узастопце у поворци;
гомилина нехајања
те обасја приокоље.
СПОМЕНИ
Мој Руварче!
парастоса се не напараси.
О ШЕКСПИРОВОЈ ТРИСТАГОДИШЊИЦИ
створења цвет.
оправљао се бог.
оправљао се бог.
непроникнута бисер-језера
умолићемо да ти зборе за њ:
великомучениче Хамлете!
силно занела,
замахну лук,
жица је пукла.
нескладне туге
обузе склад,
синови таме?
то су боли.
СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ
(при погребу, на венцу, 1901)
D ух му се давно
у небо отео,
нашим се славно
споменом одео.
Одусто јадну
тамницу уску:
на духову љуску.
СПОМЕН НА РУВАРЦА
Тишина је;
испрекидано грчевито
дискање болесниково.
нешто бело;
да се повампири!
о оживелим гробовима
и умрлим животима?
Јеванђелије ми на столу,
А уз њу се прикучила аждаха,
седмоглави змај,
кô да нешто пише, —
грозовито откровеније то
познајем глас:
Руварац Коста.
и да ме види да се не плашим,
осудили те на то по смрти!
иначе на то одговорити,
Јеванђелије, рекох.
до прва кукурика.” —
„Алфа и Омега!”
по закону асоцијације
Алфа и омега!
жива мудрости!
у позоришту смо!
ДОН КИХОТУ
непогода невидовна
будалине Саведрине.
једна ми је паведрина:
будалино Саведрина!
мора да се ум притаја
у жестини окршаја
будалине Саведрине.
да ће хтети, ко ће моћи,
будалине Саведрине!
будалине Саведрине.
..............
БАЛАДЕ
ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ
кô преклињући свет-мучениче
II
III
Ко ће да пати, ко да одговара?
IV
Ти ли си несрећо, ти ли си куго?
да ли ме кушаш, да ли ме караш,
поручите му да се не спрема,
МИНАДИР
од Индуса па до Нила.
од Индуса па до Нила.
поносита Валадила,
од Индуса па до Нила.
од Индуса па до Нила.
Од Индуса па до Нила
до у једног сиромашка,
вајаоца Минадира.
Вајаоца Минадира,
од Индуса па до Нила.
Вајаоче Минадире
да и она види де ће
Гледао је вајаоче
Валадила од Мисира.
од Индуса па до Нила.
вајаоца Минадира,
Валадиле од Мисира.
поносита Валадила
Нагрнуше просиоци,
од Индуса па до Нила.
неимара Минадира.”
Снуждио се на те речи
неимара Минадира.”
„Неимаре Минадире!
краљевић си од Мисира!”
Уздахнô је Минадире,
вајаоца Минадира.
прилете му Валадила,
Рамсениту од Мисира,
у покрове од папира,
а по њима написаше
на покрову од папира,
од Индуса па до Нила!
САМСОН И ДЕЛИЛА
од вилица магарећи'
То мужеви? То су жене!
Израиљке, израјанке,
од истока до запада,
филишћанског најамника,
одведе је на преваре
понеаре! —
у рођено, у матерње. —
од омразе, од омиља, —
ох, Делила!”
„Шта? Делила? —
зар са мноме
поделила?”
„Да, Делила!”
те се руком
мучи муком.
понос-чело и повије,
заталаси,
сакрит није...
И не сакри осећаја,
из увојна косотреса,
„Ох Делила!”
Па кô потоп од бујице
„Ох Делила!
одбијао несавлада!
Те намигнув измичаром,
ти завитла, ја прихватих; —
слатки громе,
те у гњевном разагреву
и замâну, —
ал' заману!
У заносу и у жару,
у жестоком, у загрлу,
обамрлу.
од очију, од недара,
што је скида!”
једно лишце,
„довече си у Делиле!”
II
III
из љубавног неодваја
Делилина загрљаја
Самсон скочи:
на разбоју самртноме
Кô Мојсије на Синају
севотином обасут:
целује му колена,
из облака увојака
за те страсти ненажар?”
Загрљајем да је косим,
у недрима да је носим,
да ми буде недромир!
Па да ми је попит очи
шеста ноћ:
од насладе и милине
свест и моћ.
ој, делило, —
Самсон спава.
— Народ бега:
Самсон спава.
То је мисо његова!
ни у бујном неостризу
од постеље, са дохвата,
допусти ми да те косим,
да те косим, да те носим,
иако те са ње скосим,
па подиже руковетак,
од љубави преголеме
обазре се,
те ноздрве узвијене?
А напољу, у по трема,
за тебе се спремила!
IV
ал' он је слеп,
у студни вали
те бива челик,
те — песник бива.
Самсон је певô.
ох, и Делилу!
Ох, — да полуди!
Па ни камен му мâ не спречује,
и тамница се одмандаљује.
невеста се исповеда,
погледом је сагорева.
Израиљски свећеници
Замоли га и ти малко,
у сватове дозвала га
„мислиш ли му ти милостит,
у кидању од окова,
Од подвика Филишћана
Ко је јунак?” — У гомили
са висине, са степена.
и ево га до невесте
за грло је ухватио
заљуља се Астарота,
Кô усови са Ливана
И на круне и на венце
и на митре од обреда,
и на старце и младенце,
на румена и на бледа.
И на злато и на свилу,
и на песме од весела,
на Самсона и Делилу
ХИМНЕ И МОЛИТВЕ
МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ
Јуле, ћерке Пере Сегединца
тo се не пише, то се не поје,