Aktiviranje učenika u nastavi diferenciranim zadacima iz srpskog 

jezika
Autor teksta je posetioc našeg sajta:
Snežana Laketa,
profesor razredne nastave
OŠ ,,Vuk Karadžić", Vlasenica, Republika Srpska
April, 2008. godine
snezalaketa@yahoo.com

Rezime

Cilj ovg rada  je dati pregled kako teoretskih,tako i praktičnih načina i mogućnosti aktiviranja učenika u nastavi
srpskog jezika.
Naime, prvi deo rada se odnosi na teoretsko razmatranje pojmova, kao što su aktivna nastava, diferencirana
nastava, individualizacija.
Ovde su jasno opisane sličnosti i razlike u ovim pojmovima.
U drugom delu rada dat je prikaz konkretne pripreme za čas srpskog jezika u prvom razredu.
Imamo primere za razvijanje stvaralaštva kod učenika u nastavi, kao i prikaz konkretnog časa gde su zadaci
prilagođeni svakom tipu učenika, tj. diferencirani prema težini i zahtevima. Sa podjednakim uspehom u ovakvoj
nastavi mogu se primenjivati tradicionalne i savremene metode.
Ne zaboravimo da individualizovana nastava uvažava interesovanja,potrebe i mogućnosti svakog pojedinca.
Ovakav pristup učenicima i nastavi pokazao se kao  izuzetno praktičan i uspešan.

Ključne reči: AKTIVNA NASTAVA/ DIFERENCIRANI ZADACI/ INDIVIDUALIZOVANA NASTAVA/

STVARALAŠTVO UČENIKA.

UVODNA RAZMATRANJA
Vreme u kojem živimo je vreme velikih promena.
Te promene se reflektuju na nastavu. Sve je više traganja za savršenijim putevima kako ostvariti stvaralaštvo
učenika u nastavi. Osnovna deviza svake škole postaje: Naučiti učiti, naučiti postojati.
Individualizovana nastava vodi računa o prethodnim iskustvima učenika, o mogućnostima usvajanja novog znanja.
Nju interesuje kakve podsticaje treba koristiti prema svakom učeniku.
Zato se u ovoj nastavi uloga nastavnika kvalitetno menja i nastava dobija drugačije tokove. Ona pretpostavlja veliko
poznavanje svakog učenika,kao i planiranje prema interesovanjima i mogućnostima svakog učenika.
Individualizovna nastava će imati pun značaj ako učenik u takvom radu oseti zadovoljstvo. Ako doživi uspeh u
odnosu na rad sa prethodnog časa.
Na putevima otkrića i saznanja ima spoticanja i padova. Uloga nastavnika jeste da bude u toku uspeha,
spoticanja i padova svakog učnika.

DEFINISANJE POJMOVA
Osnovno što nastavnik treba da prenese svojim učenicima jeste shvatanje da su sposobni da uče, da je učenje često
vrlo intenzivno ljudsko iskustvo, kao i ostala humana iskustva, ponekad zabavna, povremeno teška, nekad i naporno,
ali retko dosadno.
Iskustva koja su stečena u svetu i kod nas primenom individualizovanog nastavnog rada, nepobitno ističu prednost
takvog načina rada u poređenju sa drugim oblicima nastave.
Prema Jovanu Đorđeviću prednosti su:
1.ovakva nastava više odgovara potrebama učenika
2.može se primeniti uvek
3.stvara se pozitivna klima
4.učenici su aktivniji i teže stvaralaštvu
5.rad koji je prilagođen svakom učeniku, jer je pripremljen za njega, odgovara njegovim mogućnostima i njegovom
ritmu. Podstaknuti unutrašnjim potrebama i željama za sticanjem i usvajanjem znanja, učenici ne osećaju dosadu,
što je značajno za uspeh u učenju i usvajanju kvalitetnijih znanja.
6.Rad koji zadovoljava potrebu za takmičenje sa samim sobom. To je učenje koje pričinjava
zadovoljstvo u samoj delatnosti.
7.Individualizovani programi omogućuju nastavnicima da svoje učenike vide tako da oni usvajaju znanja.
INDIVIDUALIZACIJA je uzimanje u obzir, u vaspitno-obrazovnom procesu, individualnih osobina i potreba i u skladu
s tim podešavanje vaspitnog rada i nastave.
DIFERENCIJACIJA je u psihološka pravilnost u razvoju, odnosi se na sužavanje od masovnih, simultanih sklopova
odgovora na nekoliko kontrolisanih odgovora. ponašanje je najpre generalizovano, a sa razvojem se diferenciraju
specifični pokretio.
AKTIVNA ŠKOLA u izvornom značenju je škola koja je više usmerena na dete. Dete se posmatra kao celovita
ličnost, a ne samo kao učenik. Osnovne karakteristike aktivne škole su: ne mora postojati unapred fiksiran nastavni
plan i program, nego više neka vrsta orjentacionih planova i programa. Polazi se od interesovanja dece. Svako
učenje se povezuje sa ličnim životnim iskustvom deteta. Motivacija za učenje je unutrašnja.
CILJ aktivne škole jeste razvoj ličnosti i individualnosti svakog deteta,ane samo usvajanje školskog programa.

Ovde je dat i konkretan prikaz jednog časa iz srpskog jezika u prvom razredu gde su primenjeni diferencirani
zadaci za svakog učenika.

Nastavni predmet: Srpski jezik

Razred: prvi
Nastavna jedinica: Čitanje sa razumevanjem pročitanog
Tip časa: vežbanje
Nastavna metoda: tekst-metoda, demonstrativna, dijaloška
Oblik rada: individualni, grupni, frontalni
Nastavna sredstva: tekstovi, zadaci, aplikacije, nastavni listići
Nastavna pomagala: listići sa zadacima, tabla, kreda, pano i sl.
Obrazovni cilj: Sticanje znanja, veština, navika za razumevanje pročitanog
Vaspitni cilj: Negovanje ljubavi prema književnosti, negovanje kulture izražavanja i razlikovanje lepog od
ružnog

TOK ČASA:
1.korak: Motivisanje učenika: Zapisujemo na tabli samo suglasnike: R P K V T C G.
Zaključujemo da čitanje ovoga nema nikakvog smisla.
2.korak: Zapisujemo samo samoglasnike: A U E I O zaključujemo da ni ovo kada se pročita nema smisla.
Ako bi smo izmešali samoglasnike i suglasnike bez nekog reda: R A P E K I V ni ovo ništa ne znači.
Međutim, kada bismo zamenili mesta nekim glasovima ,dobili bi smo reči: PEKAR,REKA,KRV.
Ove reči imaju smisla-znači  razumemo njihovo značenje.
Ako dok čitate neki tekst, ne razumete ono što ste pročitali, onda takvo čitanje nema svrhe-tj. ili  ne čitate dobro,ili
pisac ne zna da piše.
3.korak: Podeliti učenike na određene nivoe tj. kategorije znanja. Podeliti zadatke svakom učeniku u skladu sa
njegovim trenutnim sposobnostima.

Najbolji učenici dobiće sledeći zadatak:

1. Pročitaj sledeći tekst i daj mu naslov:
Bio jedan čovek pa imao tri sina. Ostavio im da podele imanje: prase, obor i džak kukuruza.
Jednom sinu pripadne prase, drugom sinu pripadne obor, a trećem sinu pripadne onaj džak kukuruza.
Šta da radi prvi sin? Ima prase, ali nema ni obor, ni kukuruza!
Šta da radi drugi sin? Ima obor, ali nema ni prase ni kukuruza!
Šta da radi treći sin? Ima džak kukuruza, ali nema ni prase ni obor!
Mislila se braća, mislila i smislila: Neće da se dele!
Sada imaju i prase i obor i džak kukuruza.
Zašto su braća odlučila da ostanu zajedno?
2. Od datih slova sastavi reči (najmanje tri):

BODRVEA Odgovori:
- drvo
- vedro
- brod
- dar...

3. Ovde je napisana rečenica na neobičan način.Napiši je ispravno:

UKĆI Odgovori:
VOII U velikoj kući živi Ivan
EJŽV
LKIA                                              
IUVN         

Sledeće zadatke rešvaće vrlo dobri:

1.Poređaj sledeće slike po redu,stavljajući ispred njih odgovarajuće brojeve:

_ jabuka i čobani
_ jabuka i putnici
_ jabuka,devojčica i dečak
_ jabuka i lopov
_ rumena jabuka na drvetu.

Sećaš li se naziva ove priče?___________

2.Od datih slova sastavi reči

A V E R K A O E Odgovori:
T - varka
- krava
- vera

3.Ovde je napisana rečenica na neobičan način:

Napiši je ispravno:
G o a o e
O l t m
C i k b
A s e o
V l  b n                 ______________________________________________

Sledeće zadatke rešavaće dobri:

1.Napiši sledeću rečenicu pisanim slovima.
Rajko hoće da postane najbolji đak u celoj školi.

2.Napiši po 3 reči koje počinju sa glasom:

G __________,____________,_____________
V___________,____________,_____________
A___________,_____________,______________

3.Napiši po 3 reči koje se završavaju sa glasom:

E__________,_____________,______________
R___________,____________,_______________
O ___________,____________,_______________

Sledeće zadatke rešavaće najslabiji:

1.Poveži strelicom odgovarajuću sliku i reč:
kuća

brod

sunce

2. Napiši šta vidiš na slici:

___________________

____________________
 ____________________

____________________

____________________

___________________

4. korak: Učenici samostalno rade, svako u skladu sa svojim mogućnostima.

5. korak: Povratna informacija za svakog učenika pojedinačno. 
Učenici koji su uspešno rešili zadatke za svoj nivo, mogu na sledećem rešavati zadatke za veću ocenu.
Takođe, ovi učenici mogu da pomognu i svojim drugarima koji se loše snalaze u rešavanju.

ZAKLJUČAK:

Jednoga treba biti svestan: Ne postoje dva ista deteta. Nismo svi debeli, visoki ,mršavi ili niski.
Meni je danas dovoljna jedna šolja kafe, a tebi su potrebne dve. A opet sutra ću pre popiti toplu čokoladu.
Znači, ni mi sami nismo svaki dan isti,tj. Nisu nam iste želje, potrebe, prohtevi, stavovi, pa čak ni izgled, a tražimo od
dece da se sva ponašaju isto, da misle isto, da žele isto, da osećaju isto.
Ono što mi možemo da učinimo i što bi bilo ispravno jeste da kod dece probudimo ljubav prema saznavanju, tu
iskonsku potrebu svakog čoveka, a koja je možda na trenutak zaspala i utihla u deci, pretrpana i ugušena silnim
zahtevima i teretima koje mi stavljamo na njihova nejaka pleća.
,,Najbolji je onaj učitelj koji, podučavajući malo stvara u učeniku veliku volju da uči."
A.Graf

LITERATURA

1. Andrilović, V.Čudina,M. (1985): Psihologija učenja i nastave,Zagreb, Školska knjiga.

2. Brković, Aleksa (1995): Psihološki rečnik, Čačak, Tehnički fakultet.
3. Vučković, Miroljub (1993): Metodika nastave s.j. i književnosti, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
4. Ivić, Ivan(1997): Aktivno učenje, Beograd, Institut za psihologiju.
5. Kvaščev, Radivoj(1981): Psihologija stvaralaštva, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
6. Pantelić, Predrag_(1997a): Primeri razvijanja stvaralaštva učenika u nastavi mlađih razreda osnovne škole,
LJubovija, Društvo učitelja.
7. Pantelić, Predrag (1997b): Individualizacija nastavnog rada u razrednoj nastavi ,LJubovija, Društvo učitelja.