Andrija T.

Sari} i Miroljub Jevti}

Izbor turbine i generatora

za mikro hidroelektrane

Stru~ni rad
UDK: 621.313.12; 621.224; 621.311.21

Rezime:

U radu su analizirani osnovni kriterijumi pri izboru turbine i generatora za primenu u mikro hidro-
elektranama. Prikazan je postupak izbora karakteristika turbine i radnog kola za razli~ite konstrukcije (Pel-
ton sa jednim i vi{e mlaznika, Francis, Turgo, aksijalne i turbine sa povratnim protokom („crossflow” u an-
glosaksonskoj literaturi)) u zavisnosti od raspolo`ivog pada, protoka i snage na izlazu. Posebno je analizi-
ran stepen iskori{}enja pojedinih delova postrojenja (cevovod, turbina, pogonski mehanizam i generator)
pri smanjenom protoku, kao i njihov uticaj na ukupan stepen iskori{}enja i godi{nje vreme rada mikro hi-
droelektrane. Dati su i odgovaraju}i ilustrativni primeri izbora**.
Klju~ne re~i: mikro hidroelektrana, turbina sa povratnim protokom, induktivni generator

Abstract:

APPLICATION OF TURBINE AND GENERATOR IN MICRO HYDRO POWER STATION

The paper deals with basic criteria for application of turbine and generator in micro hydro power sta-
tions. The paper shows procedure for determining of technical characteristics of turbine and ellise for dif-
ferent constructions (Pelton with one and more injectors, Francis, Turgo, axial and crossflow), depending
on available head, water discharge and output power. In more details are analyzed part-flow efficiency of
differents parts of station (penstocke, turbine, drive system and generator) and their influence on overall ef-
ficiency and yearly-time operation of micro hydro power station. The theoretical analyses are illustrated
with characteristic practical examples.
Key words: micro hydropower plant, crossflow turbine, induction generator

1. UVOD ja MHE se razlikuju od zemlje do zemlje, ali u sva-

kom slu~aju uklju~uju sisteme koji imaju maksimal-
Za razliku od „velikih” elektrana, mikro hidro- no nekoliko MW instalisane snage [3, 4]. Po kriteri-
elektrane (MHE) su ekolo{ki najmanje invazivan tip jumima koji va`e u na{oj zemlji, klasifikacija je sle-
objekata, po{to se naj~e{}e maksimalno prilago|a- de}a: mikro do 500 kW, mini od 500 kW do 2 MW
vaju postoje}im uslovima u prirodi [1, 2]. Definici- i male od 2 MW do 10 MW.
**Rad je nastao kao rezultat projekta „Razvoj modela mikro hidroelektrane na brani sistema za navodnjavanje sa ispitivanjem
i analizom rada u distributivnom i izolovanom sistemu”, finansiranog od strane Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije.

Prof. dr Andrija T. Sari}, – Tehni~ki fakultet, 32 000 ^a~ak, Svetog Save 65, e-mail: asaric@tfc.kg.ac.yu,
prof. dr Miroljub Jevti}, – Fakultet tehni~kih nauka, 38 220 Kosovska Mitrovica, Kneza Milo{a 7

98 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

 U principu, MHE mogu raditi kao izolovane (za
napajanje malih udaljenih seoskih podru~ja, farmi,
manjih turisti~kih naselja i sl.), ili priklju~ene na
javnu distributivnu mre`u (u slu~aju da se nalaze
blizu postoje}e distributivne infrastrukture). Naj~e-
{}e snage izolovanih MHE ne prelaze 300 kW, kada
se one prilago|avaju prirodnim uslovima vodotoka,
bez izgradnje velikih ve{ta~kih jezera.
Istorijski, izolovane MHE nastale su na princi-
pu vodenica, ~iji se mlinski kamen pokre}e preko
lopatica u koje udara vodeni mlaz. U ranim fazama
razvoja u svetu su MHE naj~e{}e bile na bazi jedno-
smerne struje, zbog zna~ajno jednostavnije regulaci-
je brzine sistema turbina-generator, u odnosu na mo-
derniji na~in kod sistema naizmeni~ne struje. Me|u-
tim, u kasnijoj fazi razvoja, zbog mogu}nosti kori-
{}enja razli~itih savremenijih ure|aja, MHE se stan-
dardizuju na postoje}e naizmeni~ne sisteme 50 Hz,
sa malim varijacijama napona i u~estanosti na izla-
zu. To zahteva ugradnju brzog i efikasnog sistema za
kontrolu brzine (obi~no zasnovan na mehani~kim
regulatorima, osetljivim na promenu brzine i hidra-
uli~kim zatvara~ima za zatvaranje/otvaranje ventila
za dotok vode) [5−9].
U svetu se u poslednje vreme puno radilo na de-
finisanju standardnih modula MHE malog pada, ko-
ji se proizvode tako da se smanji njihova slo`enost i
cena. Problem skupih regulacionih sistema u savre-
menim uslovima re{ava se primenom modernih po-
luprovodni~kih elektronskih regulacionih sistema,
koji obezbe|uju bolje i jeftinije tehni~ko re{enje
problema regulacije MHE [5, 7].
Mnoge dr`ave u svetu danas podsti~u razvoj
MHE, tako da se broj proizvo|a~a opreme za njih
zna~ajno pove}ava. Kod nas je tako|e u upotrebi ve-
liki broj priru~no napravljenih MHE. Odsustvo eko-
lo{kih problema kod MHE (kao {to su efekat stakle-
ne ba{te i kisele ki{e) uti~e na ovaj razvoj, pogotovo
{to manje zemlje (u koje spada Srbija i Crna Gora)
imaju relativno zna~ajne raspolo`ive vodne resurse.
Potrebne investicije u ovaj vid izvora elektri~ne
energije zna~ajno su manje od drugih komparativnih
obnovljivih izvora energije (vetrogeneratori, fotona-
ponski izvori i drugi).
Izbor najboljeg tipa turbine i generatora prven-
stveno zavisi od karakteristika lokacije MHE, veli~i-
ne pada, `eljene (potrebne) snage na izlazu i brzine
generatora (eventualno i drugih ure|aja priklju~enih
na turbinu). Tako|e, u ovom radu posebno se razma-
tra da li }e turbina biti kori{}ena za proizvodnju
elektri~ne energije u uslovima smanjenog protoka,
kao i posledice takve eksploatacije.
Svaku turbinu MHE opisuju dve osnovne ka-
rakteristike: snaga-brzina i stepen iskori{}enja-brzi-
na. Za definisani pad, turbine rade najefikasnije (op-
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.
timalno) pri ta~no odre|enoj brzini i protoku, ali je
njihova eksploatacija mogu}a i u drugim uslovima,
ali uz smanjeni stepen iskori{}enja.
^esto ma{ine pokretane turbinom (kao {to su
elektri~ni generatori) imaju ve}u brzinu obrtanja od
optimalne brzine same turbine. Zato se koriste mul-
tiplikatori i drugi tipovi ure|aja za pove}anje brzine,
kako bi se smanjili gubici i izbegli drugi eksploata-
cioni problemi. Po pravilu, odnose brzine turbine i
generatora koji su ve}i od 3:1 treba izbegavati, dok
se te`i da se ima odnos brzina manji od 2,5:1.
U drugom poglavlju ovog rada dati su osnovni
kriterijumi i njihov uticaj na izbor najboljih karakte-
ristika turbine i radnog kola za primenu u MHE.
Tre}e poglavlje pokazuje kako se izra~unava stepen
iskori{}enja MHE pri smanjenom protoku, dok je u
~etvrtom pokazan na~in prora~una „specifi~ne brzi-
ne” turbine. U petom poglavlju izlo`en je na~in iz-
bora optimalnih snaga turbine i generatora. Na kra-
ju, u {estom poglavlju daju se osnovni zaklju~ci ra-
da.
2. OSNOVNI KRITERIJUMI
IZBORA TURBINE MHE
U opsegu snaga za koje se primenjuju MHE,
turbine se dele na ma{ine visokog, srednjeg i niskog
pada, a po principu rada na akcijske i reakcijske [3,
5−7]. Tip turbine odre|uje i {iru oblast primene u
zavisnosti od raspolo`ivog pada (tabela 1) [7]. Izbor
vrste turbine u bilo kom tipu hidro-elektrane daje se
u formi jedinstvenog dijagrama zavisnosti neto pada
(Hn ), protoka kroz turbinu (Qt) i `eljene snage (Pt)
[10]. Svakako da ovaj dijagram nije isti kod velikih,
malih i mikro hidro-elektrana. Mogu}nost izbora ti-
pa turbine kod MHE za razli~ite padove i protoke
data je na slici 1 [5].
Primer izbora turbine za odre|enu lokaciju (ko-
ju prvenstveno defini{u raspolo`ivi pad i protok)
prikazan je nomogramom na slici 2a. Nomogram se
koristi na slede}i na~in:
1. Na osnovu ulaznih podataka ozna~iti na nomo-
gramu raspolo`ivi neto pad Hn (ta~ka A na slici
2a), a zatim znaju}i raspolo`ivi protok kroz turbi-
nu Qt izra~unati izlaznu snagu na osovini turbine
iz slede}eg izraza (ta~ka B na slici 2a):
Pt = ηt10 Qt Hn (protok kroz turbinu Qt u [m3 /s],
a neto pad Hn u [m]). (1)
U izrazu (1) za stepen iskori{}enja turbine pret-
postaviti ηt = 65-80 % za priru~no gra|ene turbine
sa povratnim protokom, 75 % za Peltonove i Turgo
turbine i 80 % za reakcijski tip turbina.
99
 Tabela 1.
Oblast primene pojedinih tipova turbina u MHE Hn
(m)
Raspolo`ivi pad 500 500 kW
Tip turbine Pelton
Visok Srednji Mali i Turgo turbine
Sa povratnim 200 Francis
protokom (ili Sa povratnim turbine
Pelton 100
njihove modifi- protokom (ili
Turgo 100 kW
Akcijske kacije Mitchell i njihove modifi- Turbine sa
Pelton sa vi{e
Banki turbine) kacije Mitchell 50 kW povratnim
mlaznika
Turgo Pelton sa i Banki turbine) protokom
vi{e mlaznika 20 kW
Propelerne
20
Francis Propelerne i Kaplan
Reakcijske turbine
pumpne turbine Kaplan 10 10 kW

2. Izabrati odgovaraju}u (`eljenu) brzinu obrtanja

turbine Nt (400 ob/min je najni`a izabrana brzina, 3
0,5 1 5 10 20
za brzinu pokretanog generatora Ng =1 500 ob/min
Qt (m3/s)
(~etvoropolni sistem 50 Hz)) i nacrtati liniju iz
izabrane ta~ke, odnosno brzine turbine (za Nt =
1 500 ob/min ta~ka C na slici 2a), koja je normal-
Slika 1. Oblast primene pojedinih tipova turbina u MHE
na na pravu snaga-pad (funkcija Pt(Hn) izme|u u zavisnosti od neto pada i protoka
ta~aka A i B na slici 2a). Ova prava ujedno odre-

Turgo N t Pt
Pelton sa vi{e Ns
Aksijalne 1,25
mlaznika Pelton sa Hn
Turgo vi{e mlaznika
Francis Aksijalne
Pelton sa
jednim Francis
Pelton sa Turbine sa Nt Pt
jednim povratnim Ns mlaznikom
Pt protokom 1,25 Hn Qt Turbine sa povrat-
mlaznikom Hn
(kW) (m) (λ/s) nim protokom 100 400
10 20 40 100 200 400 1 000 10 20 30 40 60 80 200 1 000
1 000 1 000
D 100 C
A 80 Hn
400 400
60 (m)
200 200
100 40 100
30 A 100
40 40 60
Primer Primer 20
20 20
20 10
10 B 10 6
15 2
4 4 B
1
2 10 2
1 8 1
6 0,1
0,4 0,4
4
0,2 0,2 D
C 3
0,1 0,1 0,01
100 200 400 1 000 2 000 4 000 Nt
Preporu~en opseg Nt za
( )
ob
min
2,0 1,5 1,0 0,8 0,6 0,4 0,3 0,2 0,1
De (m)
Ng = 1 500 ob/min
a) Turbina b) Radno kolo

Slika 2. Nomogram za izbor osnovnih karakteristika turbine i radnog kola

100 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

 |uje „specifi~nu brzinu” turbine Ns (poglavlje 4), ηt
koja je na slici 2a ozna~ena sa D. (%)
Nomogram sa slike 2a omogu}ava izbor brzine 100
obrtanja osovine MHE, kao i potrebno pove}anje br- 90
Pelton
i Turgo
zine primenom multiplikatora.
Na slici 2b dat je dijagram za odre|ivanje pre~- 80
nika radnog kola (De) MHE. Generalno, manja rad- 70
na kola zahtevaju manje materijala i ve}e brzine 60
obrtanja, manji stepen pove}anja brzine i kona~no
50 Priru~ne Industrijske
ni`u cenu. Me|utim, u praksi postoje ograni~enja za turbine sa turbine sa
veli~inu radnog kola, kroz koje mora da pro|e odre- 40 povratnim povratnim
|ena koli~ina vode, tako da se izbor mora izvr{iti protokom protokom
30
unutar tih granica. Tako|e, proizvodni tro{kovi mo- Francis Propeler
gu porasti za previ{e mala radna kola. Akcijske tur- 20
bine obi~no su jeftinije od reakcijskih, kod kojih su 10
radna kola ve}a. Nomogram na slici 2b se koristi na 0
sli~an na~in kao ranije opisani nomogram za izbor 0 0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
brzine obrtanja (redosled prora~una ta~aka na slici Qt
2b je A→B→C→D). QtM
Razli~iti tipovi turbina imaju razli~ite karakteri-
Slika 3. Stepen iskori{}enja razli~itih tipova turbina pri
stike pri promeni protoka kroz turbinu (Qt), a za smanjenom protoku (krive pretpostavljaju da turbine
konstantan pad. Stepen iskori{}enja razli~itih tipova imaju ure|aje za promenu protoka pri konstantnom pa-
turbina (ηt) pri smanjenom protoku (Qt), datom u du; na primer, propusni ventil ili vi{estruke mlaznice kod
odnosu na projektovani (maksimalan) protok (QtM), Peltonovih turbina, ure|aj za deljenje mlaza ili krilca za
dat je na slici 3. upravljanje mlazom kod turbina sa povratnim protokom)
Sa slike 3 se zaklju~uje da pretpostavljaju}i da
su ure|aji za upravljanje protokom dobro pode{eni, kombinacija izlaznih snaga i neto pada. Za iste uslo-
Pelton, Turgo i dobro projektovane turbine sa po- ve akcijske turbine su znatno ve}ih dimenzija (sa-
vratnim protokom (delimi~no) zadr`avaju svoj vi- mim tim i skuplje) i zahtevaju zna~ajno pove}anje
prenosne brzine. Za velike brzine i male odnose
sok stepen iskori{}enja i pri smanjenom protoku,
pad/snaga optimalna je primena reakcijskih turbina.
dok kod Francis i propeler turbina stepen iskori{}e-
Primena usisne cevi (difuzora) kod reakcijskih tur-
nja drasti~no opada ako je protok ispod polovine od
bina omogu}ava da se radno kolo turbine mo`e po-
projektovanog (kod njih se najbolji stepen iskori-
staviti iznad nivoa donje vode, a da se pri tome ne
{}enja ima ako je protok izme|u 80 i 100 % u odno-
izgubi na padu i pri tome iskoristi znatan deo kine-
su na projektovani), dok je za 20 %, odnosno 40 % ti~ke energije vode na izlazu iz radnog kola (efekat
protoka stepen iskori{}enja nula. poznat kao usisni pad („suction head”)). Kod akcij-
Francis turbine su popularne u prakti~nim reali- skih turbina to nije mogu}e. Me|utim, usisni pad i
zacijama, iako su njihove konstrukcije relativno slo- konusno {irenje difuzora (stvaranje usisnog vaku-
`ene i skupe i imaju lo{ stepen iskori{}enja pri ma) imaju odre|ene granice, koje su uslovljene po-
smanjenom protoku. Slika 1 pokazuje da Francis javom kavitacije (vrtlo`enja vode), koja mo`e o{te-
turbine imaju vrlo prihvatljive brzine za {irok opseg
Tabela 2.
Cena razli~itih tipova turbina u 1 000 $ (isklju~uju}i cenu generatora i pogona) [5]

Snaga na Turbine sa Pelton sa

Pelton sa vi{e
osovini povratnim Francis jednim Turgo Propeler
mlaznika
(kW) protokom mlaznikom
2 1- 2 4- 6 1- 4 1- 3 2- 4 4- 6
5 2- 6 8- 10 2- 8 2- 6 5- 8 8- 10
10 2-10 15- 20 2- 15 2- 10 8- 14 15- 20
20 3-14 20- 30 3- 20 3- 15 12- 20 20- 30
50 5-30 25- 70 5- 50 5- 30 35- 50 25- 70
100 30-50 40-100 40- 80 15- 60 55- 80 40-100
150 50-80 60-120 60-100 30- 80 80-100 60-120

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005. 101

titi i izlomiti lopatice. Zato se u praksi mora posve- ru~je. Poznato je da pri projektovanom (maksimal-
titi velika pa`nja pravilnom postavljanju radnog ko- nom) protoku turbina ima stepen iskori{}enja (tipi~-
la, a da se pri tome ne pove}aju tro{kovi izgradnje na vrednost) ηt = 70 %, generator ηg = 80 % (za op-
zbog prevelikog spu{tanja difuzora radi obezbe|e- seg izme|u polovine i nominalne snage), cevovod
nja neophodnog usisnog pada. ηc = 90 % i pogonski mehanizam ηp = 95 % (neza-
Red veli~ina, odnosno opseg cena pojedinih ti- visno od snage na izlazu). Za maksimalan protok
pova turbina u zavisnosti od snage dat je u tabeli 2 potrebna ulazna snaga u cevovod je:
[5]. Pg Pg 10
Dalja analiza ukupne cene MHE mo`e se izvr- Pcu 20,88 kW .
{iti procenom cene ostale elektro-mehani~ke opre- u c t p g 0,4788
me. Ukupna cena MHE dominantno zavisi od njene Da bi se odredio stepen iskori{}enja pri smanje-
snage i projektovanog pada. Njenu dobru procenu nom protoku, pretpostavlja se da je stepen iskori-
daje iskustveni izraz: {}enja turbine pri polovini protoka ηt0,5 = 60 %, a pri
[$] 3500 4500 ~etvrtini ηt0,25 = 25 %. Tako|e, pretpostavlja se da je
(2) stepen iskori{}enja generatora pri polovini maksi-
[kW] Pt0,3H0,15
n malne snage ηg0,5 = 80 %, a pri ~etvrtini maksimal-
ne snage ηg 0,25 = 60 %. Pretpostavlja se da su stepe-
3. STEPEN ISKORI[]ENJA TURBINE MHE ni iskori{}enja cevovoda i pogonskog mehanizma
PRI SMANJENOM PROTOKU konstantni, odnosno nezavisni od protoka.
Potrebna ulazna snaga u cevovod pri polovini
Pod pojmom stepen iskori{}enja neke kompo- protoka je:
nente podrazumeva se odnos izlazne i ulazne snage
0,5
(P/Pu). Svakako da turbine osim na projektovanom Pcu 0,5Pcu 10,44 kW .
protoku mogu da se eksploati{u i pri smanjenim pro-
tocima (na primer, u su{nim periodima godine), ali Gubici u cevovodu i pogonskom sistemu za pu-
sa o~ekivanim ni`im stepenom iskori{}enja. Ovo se no/smanjeno optere}enje respektivno su:
odnosi na sve delove MHE (sistem za dovod vode sa
cevovodom, turbina, pogonski mehanizam i genera- Pc Pcu (1 c) 2,088 kW ;
tor), pa ukupni stepen iskori{}enja MHE pri malim
protocima mo`e biti znatno ni`i (ponekad ~ak toliko
nizak da MHE ne proizvodi neku zna~ajnu koli~inu Pp (Pcu Pc ) t (1 p) 0,658 kW.
elektri~ne energije, {to }e se videti iz primera koji
sledi). Ova situacija je naro~ito izra`ena kod postro- Ulazna i izlazna snaga generatora za polovinu
jenja malih snaga (na primer, reda 5 kW), dok kod projektovanog protoka su:
ve}ih postrojenja stepen iskori{}enja zavisi od kon-
strukcije turbine. Generalno, u slu~aju smanjenog 0,5 0,5 0,5
Pgu (Pcu Pc ) t Pp 4,353 kW ;
protoka cevovod pod pritiskom pove}ava stepen is-
kori{}enja MHE. U konstrukcijama snage iznad 5
0,5 0,5 0,5
kW obi~no je ekonomi~no graditi cevovod, koji naj- Pg Pgu g 3,48 kW.
~e{}e ima stepen iskori{}enja oko 90 %, nezavisno
od protoka (10 % su gubici na trenje). Konstrukcije Zaklju~uje se da se ukupan stepen iskori{}enja
manjih snaga sa standardnim cevima imaju ni`i ste- postrojenja MHE pri polovini protoka smanjuje sa
pen iskori{}enja cevovoda (obi~no 70-80 %). Pri 47,88 % na 33,3 % (3,48/10,44) (vrednost koja se
smanjenju protoka stepen iskori{}enja cevovoda se ima pri ukupnom protoku).
pove}ava. Primera radi, ako je stepen iskori{}enja Po analogiji, prora~un stepena iskori{}enja
cevovoda pri projektovanom protoku 90 %, onda MHE pri ~etvrtini protoka daje:
stepen iskori{}enja pri polovini protoka mo`e biti
0,25
95 %. Ovaj efekat je ekvivalentan fiktivnom pove- Pcu 0,25Pcu 5,22 kW;
}anju ulazne snage, odnosno neto pada.
Sli~ni zaklju~ci u pogledu stepena iskori{}enja
va`e i za pogonski mehanizam. Pg0,25 [(P cu0,25 Pc ) 0,25
t Pp ] 0,25
g 0,31 kW.
Analiza stepena iskori{}enja pri smanjenom
protoku izvr{i}e se na primeru MHE projektovane U ovom slu~aju, ukupan stepen iskori{}enja po-
snage na izlazu (snaga na generatoru) od Pg = 10 strojenja MHE je svega 1,11 % (0,058/5,22). U
kW, koja treba da napaja izolovano potro{a~ko pod- praksi, stepen iskori{}enja je jo{ i ni`i, ako se uva`e

102 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

gubici u prenosnim vodovima, {to zna~i da pri vrlo
malim protocima MHE prakti~no nije u stanju da
proizvodi neku zna~ajniju koli~inu energije.
Izlo`eni primer potvr|uje slede}e pravilo:
Nije dobro vr{iti grube procene ukupnog stepe-
na iskori{}enja MHE pri smanjenom protoku (na
primer, pretpostaviti da je on 50 % za polovinu pro-
toka). Kada se koristi jedna~ina snage , za ukupan
stepen Pg = ηu 10 QtHn iskori{}enja treba koristiti
vrednost dobijenu prethodnim prora~unom.
4. PRORA^UN
„SPECIFI^NE BRZINE” TURBINE
Veza izme|u raspolo`ivog neto pada (Hn ), sna-
ge na izlazu iz turbine (Pt) i aktuelne brzine obrtan-
ja turbine (Nt) primenom slede}eg postupka, mo`e
se generalizovati na jedinstvenu vrednost brzine kod
svih tipova turbina. Neka je Ns konstanta koja opisu-
je konkretnu ma{inu, koja se obr}e tako da ima pro-
jektovani (maksimalan) stepen iskori{}enja, a koja
se dobija od proizvo|a~a. Ova brzina se u literaturi
obi~no naziva „specifi~na brzina” („Specific spe-
ed”) i izra~unava se kao [5, 7]:
N t Pt
Ns , (3)
1,25
Hn
gde je Nt izra`eno u [ob/min], Pt u [kW] i Hn u [m].
Prethodna jedna~ina mo`e se bolje razumeti na
slede}i na~in: ako se izvr{i skaliranje, tako da turbi-
na proizvodi 1 kW pri padu od 1 m, onda }e se rad-
no kolo turbine obrtati specifi~nom brzinom (Ns =
Nt). Prethodna jedna~ina omogu}ava da se izabere
turbina ta~no odre|ene specifi~ne brzine. Veza iz-
me|u brzine generatora i turbine daje stepen preno-
sa (pove}anje) brzine multiplikatora:
Ng
G . (4)
Nt
Primera radi, analizira se turbina za pad Hn = 25
m, projektovani protok Qt = 200 l/s i izlaznu snagu
Pt = 35 kW (za stepen iskori{}enja turbine ηt = 0,7,
ulazna snaga u turbinu je Ptu = Pt /ηt = 50 kW). Br-
zina obrtanja generatora je Ng = 1 500 ob/min (4-
polni sistem, 50 Hz). Sa direktnim pogonom (bez
primene multiplikatora za pove}anje brzine) speci-
fi~na brzina dobijena primenom izraza (3) je
Ns = 158,7 ob/min. Sa multiplikatorom brzine odno-
sa 3:1 dobija se Ns = 52,9 ob/min. Uvidom u sliku 2a
zaklju~uje se da je pri direktnom pogonu pogodna za
izbor Francis turbina, dok je kod primene multipli-
katora sa prenosnim odnosom brzina 3:1 jeftinija va-
rijanta primena turbine sa povratnim protokom ili
Pelton turbine sa vi{e mlaznika.
ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.
U tabeli 3 date su specifi~ne brzine karakteri-
sti~nih tipova turbina u MHE [7].
Tabela 3.
Specifi~ne brzine turbina u MHE [7]
Akcijske Reakcijske
Tip N s Tip Ns
Pelton sa jednim mlaznikom 10-35 Francis 70- 500
Pelton sa dva mlaznika 10-45* Kaplan 350-1100
Pelton sa tri mlaznika 10-55 Propeler 600- 900
Pelton sa ~etiri mlaznika 10-70
Pelton sa {est mlaznika 10-80
Turgo 20-80
Turbine sa povratnim protokom 20-90
* Kod Pelton turbina sa vi{e mlaznika pove}anje Ns je srazmerno sa ko-
renom broja mlaznika
5. IZBOR OPTIMALNIH SNAGA
TURBINE I GENERATORA
Kao {to je pokazano u poglavlju 3, pretpostav-
ka o konstantnom stepenu iskori{}enja MHE pri
smanjenom protoku ~esto je vrlo nerealna. Umesto
toga, neophodno je koristiti postupak sa vi{e krivih
koje pokazuju stepen iskori{}enja svake komponen-
te posebno u postrojenju MHE. Stepen iskori{}enja
cevovoda naro~ito dolazi do izra`aja pri smanjenom
protoku, po{to je gubitak pada usled trenja funkcija
od kvadrata protoka kroz turbinu. Dakle, pri smanje-
nom protoku gubitak pada je manji u odnosu na pro-
jektovani (maksimalan), po{to je srazmeran sa kva-
dratom odnosa protoka Qt / QtM. Ako se maksimal-
na vrednost gubitaka u cevovodu ozna~i sa ∆Pc, on-
da je snaga na ulazu u turbinu iz izraza (1):
Ptu 10Qt Hn [1 Pc ( Qt QtM ) 2 ]. (5)
Postupak analize stepena iskori{}enja pojedinih
komponenata MHE od ulaza do izlaza prikazan je na
slici 4.
Na slici 4a prikazana je kriva trajanja protoka,
dobijena na osnovu hidrolo{ke studije. Na osnovu
nje, na slici 4b nacrtana je snaga na izlazu u funkci-
ji snage na ulazu u cevovod (kriva stepena iskori-
{}enja cevovoda) pri karakteristi~nim protocima.
Pretpostavljeno je da su gubici u cevovodu ∆PC =
0,1, kao i da se vrednost gubitaka ne menja sa pro-
menom protoka. U slede}em koraku crta se izlazna
snaga u funkciji ulazne snage turbine (kriva stepena
iskori{}enja turbine), koja je prikazana na slici 4c.
Na kraju, crta se izlazna snaga u funkciji ulazne sna-
ge generatora (kriva stepena iskori{}enja generato-
ra), koja je prikazana na slici 4d.
103
 a) Kriva trajanja protoka b) Snaga na ulazu u turbinu (izlazu iz cevovoda)
u zavisnosti od ulazne snage cevovoda
P c = 0,1 P c = 0,1 Pc = 0,1
Qt = 20 l/s Qt = 30 l/s Qt = 40 l/s
Qt 50
P cu a)
(l/s) 40 12 (kW)
30 9 b)
Pc =
20 6 0
c)
10 3
a b c
0
0 2 4 6 8 10 12 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Meseci Pc = P tu (kW)
8
P =P a)
7 t(kW)gu 8 kW
4 kW a)
Generator 6 Turbina sa
(granièna) b) povratnim
5 protokom
5 kW
7 kW 4 Turbina sa
Generator
b) 3 povratnim
protokom
d) c 2 c) (granièna)
4 kW 1
c) Generato
r 0
0 1 2 3 4 5 6 7 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11
Pg (kW)
c) Izlazna snaga generatora d) Snaga na ulazu u generator (izlazu iz turbine)
u zavisnosti od ulazne snage turbine

Slika 4. Izbor optimalnih snaga turbine i generatora MHE

Prvi analizirani primer je izbor turbine sa po-
vratnim protokom snage 8 kW u kombinaciji sa ge-
neratorom snage 7 kW. Prate}i strelice na isprekida-
nim linijama ozna~enim sa ’a’ na slici 4 vidi se da
protok Qt = 4 l/s (minimalan protok koji se ima to-
kom 6 meseci sa vi{e padavina) obezbe|uje snagu
na izlazu generatora Pg = 6 kW (slika 4d). Me|utim,
ako se zahteva da se sa ovom kombinacijom snaga
turbina-generator (8 kW-7 kW) mora obezbediti mi-
nimalna snaga od 1 kW tokom ~itave godine (na pri-
mer, za zadovoljavanje potreba osvetljenja izolova-
nog potro{a~kog podru~ja), vidi se da se to ne mo`e
posti}i (videti krivu ’c’ na slici 4d). Ovaj zahtev mo-
`e se posti}i deset meseci tokom godine, dok u dva
su{na meseca to nije mogu}e.
Drugi analizirani primer je izbor turbine sa po-
vratnim protokom snage 5 kW u kombinaciji sa ge-
neratorom snage 4 kW. Prate}i strelice na isprekida-
nim linijama ozna~enim sa ’b’ na slici 4 koje odgo-
varaju protoku Qt = 26,7 l/s vidi se da je snaga na iz-
lazu generatora Pg = 4 kW (slika 4d). Ova izlazna
snaga mo`e se obezbediti za oko osam meseci godi-
{nje. Ona tako|e obezbe|uje i minimalno zahtevanu
snagu od 1 kW tokom ~itave godine (ta~kasta linija
ozna~ena sa ’d’ na slici 4d).
6. ZAKLJU^AK
Izlo`ena teorijska razmatranja i prikazani ilu-
strativni primeri pokazuju da izbor najboljeg tipa i
karakteristika turbine, kao i optimalnih snaga turbi-

104 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.

ne i generatora, za primenu u mikro hidroelektrana-
ma nije jednostavan. On je prvenstveno odre|en ka-
rakteristikama lokacije (raspolo`ivi pad i kriva tra-
janja protoka tokom godine), ali i zahtevima za go-
di{njim vremenom rada elektrane. Sa izborom ve}ih
snaga turbine i generatora ima se bolje iskori{}enje
vodnog potencijala u ki{nom delu godine, ali se
imaju veliki problemi sa stepenom iskori{}enja elek-
trane u su{nim periodima. Ovo naro~ito dolazi do
izra`aja ako je elektrana namenjena napajanju izo-
lovanog potro{a~kog podru~ja, kada se u su{nim
mesecima ne mogu zadovoljiti ni minimalne potrebe
potro{a~a (na primer, za osvetljenje). U takvim situ-
acijama re{enje mo`e biti primena turbina sa po-
vratnim protokom kod kojih se mo`e izvr{iti podela
protoka (naj~e{}e na tri dela) [11], ili ugradnja dve
manje jedinice (jednakih ili razli~itih snaga).
7. LITERATURA
[1] M. G. Simoes and F. A. Farret, RENEWABLE
ENERGY SYSTEMS, CRC Press, 2004.
[2] A. M. Borbely, J. F. Kreider, DISTRIBUTION GE-
NERATION: THE POWER PARADIGM FOR
THE NEW MILLENNIUM, CRC Press, 2001.
[3] J. J. Fritz, SMALL AND MINI HYDROPOWER
SYSTEMS, McGraw-Hill Book Company, 1984.
[4] T. Jiandong, Z. Naibo, W. Xianhuan, H. Jing and D.
Huishen, MINI HYDROPOWER, John Wi-
ley&Sons, 1996.
[5] A. Harvey, A. Brown, P. Hettiarachi and A. Inver-
sin, MICRO-HYDRO DESIGN MANUAL: A GU-
IDE TO SMALL-SCALE WATER POWER SCHE-
MES, Intermediate Technology Publications, Lon-
don, UK, 1993.
[6] L. Monition, M. Le Nir and J. Roux, MICRO
HYDROELECTRIC POWER STATIONS, John
Wiley & Sons, 1984.
[7] P. Fraenkel, O. Paish, V. Bokalders, A. Harvey, A.
Brown and R. Edwards, Micro-Hydro Power: A
GUIDE FOR DEVELOPMENT WORKERS, The
Stockholm Environment Institute, Swedish Missio-
nary Council and IT Power, 1991.
[8] J. Thake, THE MICRO-HYDRO PELTON TURBI-
NE MANUAL: DESIGN, MANUFACTURE AND
INSTALLATION FOR SMALL-SCALE HYDRO-
POWER, ITDG Publishing, 2001.
[9] N. Smith, MOTORS AS GENERATORS FOR
MICRO-HYDRO POWER, Intermediate Techno-
logy Publications, 1997.
[10] M. S. ]alovi}, A. T. Sari} i P. ^. Stefanov, EKS-
PLOATACIJA ELEKTROENERGETSKIH SISTE-
MA U USLOVIMA SLOBODNOG TR@I[TA,
Tehni~ki fakultet, ^a~ak, 2005.
[11] A. T. Sari} i A. Rankovi}, PRIMENA TURBINE
SA POVRATNIM PROTOKOM U MIKRO HI-
DROELEKTRANAMA, Zbornik XXVII Saveto-
vanja JUKO CIGRE, Zlatibor, Maj 2005.

Rad je primljen u uredni{tvo 15. 06. 2005. godine

Andrija T. Sari} (1962) diplomirao je 1988, magistrirao 1992. i doktorirao 1997. godi-
ne na Elektrotehni~kom fakultetu u Beogradu, iz oblasti primene klasi~nih i metoda ve{ta~ke
inteligencije u elektroenergetskim sistemima. Trenutno je vanredni profesor na Katedri za
elektroenergetiku Tehni~kog fakulteta u ^a~ku, za predmete iz oblasti elektroenergetskih si-
stema.
Koautor je vi{e od 20 nau~nih i stru~nih radova u vode}im me|unarodnim ~asopisima
(IEEE Transasctions on Power Systems, IEEE Transasctions on Power Delivery, IEE Proce-
edings - Generation, Transmission and Distribution, Electrical Power & Energy Systems, Electric Power
Systems Research, European Transasctions on Electrical Power, Archive of Electrical Engineering i Elec-
tric Power Components and Systems) i konferencijama (IEEE PowerTECH, DistribuTECH, Power System
Computation Conference, Power System and Automation Conference i Power Systems Conference and Ex-
position). Koautor je {est knjiga iz oblasti analize, planiranja i eksploatacije elektroenergetskih sistema.
Recenzent je u nekoliko me|unarodnih ~asopisa (IEEE Transasctions on Power Systems, IEEE Transas-
ctions on Power Delivery, IEEE Transasctions on Neural Networks i Electrical Power & Energy Systems).
Dva puta je bio na posledoktorskom usavr{avanju na Northeastern university, Boston, USA, u trajanju
od godinu dana (2001/2002. godine), odnosno {est meseci (2004. godine), gde je radio na projektima fi-
nansiranim od strane National Science Foundation (NSF), USA, na problemima identifikacije dinami~kih
ekvivalenata delova elektroenergetskih sistema primenom neuralnih mre`a (prvi put), odnosno uticaju ne-
izvesnosti parametara mre`e na eksploatacione probleme u deregulisanim elektroenergetskim sistemima
(drugi put).
U~estvovao je na vi{e projekata finansiranih od strane Ministarstva nauke i za{tite `ivotne sredine Re-
publike Srbije.

ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005. 105

 Miroljub Jevti} (1950) je diplomirao 1980. godine, magistrirao 1987. godine, a
doktorirao 1991. godine na Elektrotehni~kom fakultetu u Skoplju na smeru za elektroenerget-
ske sisteme. Doktorirao je, tako|e, na Sankt Peterburskom tehni~kom univerzitetu 1989. go-
dine na katedri za elektri~nu izolaciju, kablove i kondenzatore. Bio je zaposlen u Fabrici ka-
blova Zaje~ar (1981-1991) kao rukovodilac razvoja i kao organizator kontrole kablova, na
Tehni~kom fakultetu u Boru (1991-1997) kao docent i vanredni profesor i na Elektrotehni-
~kom fakultetu u Pri{tini (sada Fakultet tehni~kih nauka Kosovska Mitrovica) kao vanredni i
redovni profesor na smeru za elektroenergetske sisteme. Objavio je 70 nau~nih i stru~nih radova, me|u ko-
jima i ve}i broj u vode}im me|unarodnim i doma}im ~asopisima.

106 ELEKTROPRIVREDA, br. 3, 2005.