Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
14Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Suzan Zontag - Fascinantni fašizam

Suzan Zontag - Fascinantni fašizam

Ratings:

5.0

(1)
|Views: 803 |Likes:

More info:

Published by: НационалнаСлобода on Aug 08, 2008
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/09/2014

pdf

text

original

 
Fascinantni fašizam1.Prvi eksponat. Knjiga sadrži 126 sjajnihfotografija u boji – verovatno je re
č
o jednoj odnajlepših knjiga fotografija štampanih poslednjihgodina. Autor je Leni Rifenštal. U neprohodnimplaninama južnog Sudana živi oko osam hiljadaNuba. Uzdržani, bogoliki, simboli telesnogsavršenstva, Nubi su ljudi velikih, delimi
č
noobrijanih glava, skladno gra
ñ
eni, glatkihmiši
ć
avih tela punih ožiljaka. Posuti svetimpepelom, oni poskakuju,
č
u
č
e, sanjare, rvu se sasprženim padinama. Na koricama knjige
Poslednji Nubi
vidimo dvanaest fascinantnihfotografija Rifenštalove, sjajno ura
ñ
enih –hronološki niz izraza lica (od teskobneintrovertnosti do osmeha teksaške gospe nasafariju) koja nadvladava neumitni tok starenja.Prvi snimak je iz 1927, kada jedvadesetpetogodišnja Rifenštalova ve
ć
bilafilmska zvezda, a poslednji poti
č
u iz 1969. (držiafri
č
ku bebu, golu) i 1972. (drži foto-aparat); svaka od ovih fotografija predstavlja verziju jednog idealnog prisustva, tipa neuništive lepote – kakvu nalazimo kod ElizabetŠvarckopf, lepote koja sa staroš
ć
u postaje vedrija, metalnija i zdravija. Na kraju, vidimo ibiografsku belešku na zaštitnom omotu knjige, sa uvodom (nepotpisanim),
č
iji je naslov
Kako je Leni Rifenštal po
č 
ela da prou
č 
ava Mesakin Nube iz Kordefana
i koji vrvi odalarmantnih laži.Uvod, koji sadrži detaljan opis hodo
č
ć
a Rifenštalove u Sudan (hodo
č
ć
a, saznajemo,inspirisanog
č
itanjem Hemingvejeve knjige
 Zelena brda Afrike,
„jedne besane no
ć
ipedesetih godina“), lakonski predstavlja fotografa kao „pomalo mitsku figuru –predratnog filmskog stvaraoca, poluzaboravljenog od nacije koja je odlu
č
ila da iz svogse
ć
anja izbriše jedan perid svoje istorije“. Nadajmo se da niko drugi do Rifenštalove nijemogao izmisliti ovu bajku s nejasnom aluzijom na „naciju“ koja iz nepoznatog razloga„odlu
č
uje“ da zaboravi (primer žalosnog kukavi
č
luka) jedan period (koji autor, pun takta,ne identifikuje) „svoje istorije“. Možemo pretpostaviti da
ć
e ova stidljiva aluzija naNema
č
ku i Tre
ć
i rajh preneraziti bar neke
č
itaoce.Za razliku od uvoda, tekst biografske beleške sasvim opširno govori o fotografovojkarijeri, ponavljaju
ć
i dezinformacije koje Rifenštalova širi poslednjih dvadeset godina.„Leni Rifenštal je stekla me
ñ
unarodnu slavu kao filmski stvaralac za vreme depresivnih izna
č
ajnih tridesetih godina našeg stole
ć
a. Ro
ñ
ena je 1902. godine, a njena prva strast je
 
bila kreativna igra. Slede
ć
i korak bio je nemi film, no ona je ubrzo po
č
ela da pravizvu
č
ne filmove – kao što je
Planina
(1929) – i da igra u njima.Intenzivno romanti
č
ni, ovi filmovi su imali veliki broj ljubitelja, me
ñ
u kojima je bio iAdolf Hitler, koji je nakon dolaska na vlast 1933, od Rifenštalove naru
č
io dokumentarnifilm o nirnberškom skupu 1934. godine.“Potrebna je izvesna originalnost da bi se period nacizma predstavio kao „depresivne izna
č
ajne tridesete godine u Nema
č
koj“, da bi se doga
ñ
aji iz 1933. godine rezimirali„Hitlerovim dolaskom na vlast“ i da bi se tvrdilo kako je Rifenštalova,
č
iji je rediteljskiopus iz te decenije na samom po
č
etku ispravno identifikovan kao nacisti
č
ka propaganda,uživala „me
ñ
unarodnu slavu kao filmski stvaralac“, tobože poput njenih savremenikaRenoara, Lubi
č
a ili Flaertija. (Da nisu izdava
č
i dali samoj L. R. da napiše biografskubelešku? Možda se ovakva sugestija može u
č
initi zlobnom, „njena prva strast bila jekreativna igra“, teško da može pote
ć
i iz pera osobe koja piše na svom jeziku.)Re
č
je, naravno, o nepouzdanim ili izmišljenim podacima. Rifenštalova ne samo da nijerežirala film pod naslovom
Planina
(1929) ili glumila u njemu, nego taj film uopšte nepostoji. Pre svega, nije ta
č
no da je Rifenštalova najpre igrala u nemim filmovima i, zatim,nakon pojave zvu
č
nog filma, po
č
ela da pravi filmove i igra u njima. Rifenštalova je bilazvezda svih devet filmova u kojima je igrala; od tih devet filmova režirala je samo dva.Evo naslova preostalih sedam filmova:
Sveta planina (Der heilige Berg,
1926),
Velikiskok (Der Gross Sprung
, 1927),
Sudbina ku
ć
e Habzburga (Das Schicksal derer von Habsburg
, 1929),
 Beli pakao Pic Palija (Der weiss Hölle von Piz Palü
, 1929),
Oluje nad  Mon Blanom (Stürme über dem Monblanc
, 1930),
 Bela mahnitost (Der weisse Rausch,
1931) i
S.O.S. Ledeni breg (S.O.S. Eisberg
, 1932-33). Poslednja tri filma su zvu
č
na. Sveosim jednog je režirao Arnold Frank,
auteur 
vanredno uspešnih alpskih filmova izperioda posle 1919. godine, koji je napravio samo dva filma, oba neuspela, nakon što ga je Rifenštalova napustila 1932. godine kako bi se osamostalila kao reditelj. (Film kojiFrank nije režirao je
Sudbina ku
ć
e Habzburga
, pla
č
ljivi rojalisti
č
ki film; Rifenštalovaigra Mariju Ve
č
eru, družbenicu prestolonaslednika Rudolfa u Majerlingu. Nijedna kopijaovog filma nije sa
č
uvana.)Frankovi pop-vagnerovski filmovi pravljeni za Rifenštalovi nisu bili samo „intenzivnoromanti
č
ni“. Bez sumnje, smatrani apoliti
č
nim u svoje vreme, gledani iz našeperspektive, ovi su filmovi, kako Zigrid Krakauer isti
č
e, antologija pranacisti
č
kihose
ć
anja. Planinarenje je u Frankovim filmovima neodoljiva vizuelna metafora zabezgrani
č
no stremljenje ka uzvišenom misti
č
nom cilju, lepom i zastrašuju
ć
em, koje
ć
e sekasnije konkretizovati obožavanjem firera. Rifenštalova obi
č
no igra neobuzdanu devojkukoja se usu
ñ
uje da osvoji planinski vrh, nedostižan poduhvat za ostale, „svinje iz doline“.U nemom filmu
Sveta planina
(1926), koji je njen rediteljski debi, Rifenštalova je mladaigra
č
ica kojoj se jedan vatreni planinar udvara i upoznaje je sa zdravim ekstazamaalpinizma. U svom drugom filmu,
Oluje nad Mon Blanom
(1930), Rifenštalova jeplaninama obuzeta devojka zaljubljena u mladog meteorologa, koja spasava svog dragogiz njegove zavejane opservatorije na Mon Blanu.
 
Sama Rifenštalova je režirala šestfilmova od kojih je prvi,
Plavasvetlost 
(
 Der blaue Licht 
, 1932),tako
ñ
e planinski film. Rifenštalovaigra i u ovom filmu; njena uloga sene razlikuje mnogo od onih uFrankovim filmovima „koji suimali veliki broj ljubitelja, me
ñ
ukojima je bio i Hitler“; me
ñ
utim, zarazliku od Franka koji je ove temeobra
ñ
ivao prili
č
no naivno,Rifenštalova daje alegorijutajanstvenih motiva
č
ežnje,
č
istote ismrti. Kao i uvek, planina je predstavljena kao opasna, savršeno lepa, veli
č
anstvena silakoja od
č
oveka traži i krajnje potvr
ñ
ivanje i napuštanje svoga „ja“ – drugim re
č
ima,priklanjanje bratstvu hrabrosti i smrti. U ovom filmu Rifenštalova sebi daje uloguprimitivnog stvorenja koje ima jedinstven odnos sa destruktivnom silom; samo je Junta,odrpana i odba
č
ena seoska devojka, u stanju da dospe do misteriozne plave svetlosti kojazra
č
i s vrha planine Kristolo, dok mladi meštani, koje svetlost mami, ginu prilikompokušaja da se popnu na planinu. Kona
č
an uzrok devoj
č
ine smrti nije nemogu
ć
i ciljsimbolizovan planinom, ve
ć
materijalisti
č
ki, prozai
č
ni duh zavidljivih meštana i slepiracionalizam njenog ljubavnika, dobronamernog posetioca iz grada.Slede
ć
i film koji je Rifenštalova režirala nije bio „dokumentarni film o nirnberškomzboru 1934. godine“ – ona je napravila
č
etiri dokumentarna filma, a ne dva, kako danastvrde napisi o Rifenštalovoj koji žele da umanje njenu odgovornost – ve
ć
 
Pobeda vere(Sieg des Glaubens
, 1933), film koji slavi prvi kongres Nacionalsocijalisti
č
ke partijenakon Hitlerovog dolaska na vlast. Zatim sledi prvi od dva filma koja su joj zaista donelame
ñ
unarodnu slavu, film o narednom kongresu Nacionalsocijalisti
č
ke partije
Trijumf volje (Triumph des Willens
, 1935), koji se uopšte ne pominje u belešci na omotu knjige
Poslednji Nubi
. Posle toga dolazi kratak film (osamnaest minuta), pravljen za vojsku
 Danslobode: naša vojska (Tag der Freiheit: Unsere Wehrmacht 
, 1935), koja opisuje lepotuvojnika i milinu vojnikovanja za Firera. (Nije nikakvo
č
udo što se ovaj film,
č
ija je jedinakopija prona
ñ
ena 1971. godine, uopšte ni ne pominje: pedesetih i šezdesetih godina, kadasu Rifenštalova i svi ostali verovali da je
 Dan slobode
izgubljen, ona ga je izbacila izsvoje filmografije i odbijala da o njemu govori u svojim intervjuima.)Tekst na omotu knjige se nastavlja:„Odbijanje Rifenštalove da se kao stvaralac pokori Gebelsovim strogo propagandnimpotrebama dovelo je do bitke volje koja je dosegla kriti
č
nu ta
č
ku kada je završena
Olimpija
, film o Olimpijskim igrama 1936. godine. Gebels je pokušao da uništi ovo delo;film je spasen Hitlerovom li
č
nom intervencijom.Napravivši dva filma koja spadaju u najzna
č
ajnije dokumentarne filmove tridesetihgodina, Rifenštalova je nastavila sa samostalnim stvarala
č
kim radom, nezavisno od

Activity (14)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
krokodil76 liked this
Nesanicaa liked this
Luka Culjak liked this
KuroiTheDevilman liked this
Ta Sam liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->