Professional Documents
Culture Documents
za vjeru
Kulturu i
vaspitawe
МИР БОЖИЈИ!
·
ХРИСТОС СЕ РОДИ!
·
20 ГОДИНА СЛУЖБЕ
МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА
··
СВЕТИ ПЕТАР ЦЕТИЊСКИ
иконописала мати Ангелина, манастир Дуљево
Божићна порука 2010/2011. љета Господњег
МИР БОЖИЈИ !
poslanica
ХРИСТОС СЕ РОДИ !
Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ
З
аиста, браћо и вјечна сабраћо у
Христу: „нема дана без очињег
вида, нити праве славе без
Божића“ (Његош)!
Јер од Дјеве рођени, „предвјечни Бог,
дијете младо“ није само слава анђела
и људи. Он је слава Божија. Он је
очињи вид и слава свих видљивих и
невидљивих свјетова, прослављење
свеукупне творевине Божије. Он
је „пуноћа закона и пророка“. Он је
једини који је рекао за себе и који је
имао право да то каже: „Ја сам Пут,
Истина и Живот“ (Јн. 14, 4). Као и ону
другу, чудесну истину: „Ја сам свјетлост
свијету; ко иде за мном, неће ходити по
тами, него ће имати свјетлост живота“
(Јн. 8, 12).
Као такав, Он је био очекивање
свих земаљских народâ од искони.
Нарочито изабраног Божијег народа.
Његов пророк и Боговидац Мојсије Га
је предуказао као „сјеме женино“ које
ће демонској човјекоубилачкој сили
„на главу стајати“, док ће га она „у пету
уједати“ (1 Мој. 3, 15). Исти Моисије је
записао ријечи тајновидца Валама о
њему: „Видим га али не сад; гледам га,
али не изблиза; изаћи ће звијезда из
Јакова и устаће палица из Израиља...“
(1 Мој. 24, 17). Толико је предуказања
о Њему (као Месији и Спаситељу) и
Његовом доласку у свијет да их је
тешко све записати и пребројати. Тако
је цару Давиду откривена истина о
Њему као „Помазанику“ и Цару на Си-
ону „Светој Гори својој“, као и она још
IZ SADR`AJA:
3. • Mитрополит АМФИЛОХИЈЕ
МИР БОЖИЈИ !
11.
ХРИСТОС СЕ РОДИ !
• митрополит ИЛАРИОН Алфејев
СУСРЕТ СА БОГОМ У
НАШИМ СРЦИМА
13. • протојереј МОМЧИЛО Кривокапић
Хришћанин не умире
·
МИР БОЖИЈИ!
·
за Европу 3,5 €; за
Црна Гора 1,20 €
20 ГОДИНА СЛУЖ
ЈЕДАН НАРОД БОЖЈИ МИТРОПОЛИТА БЕ АМФИЛОХИЈА
··
62. • игуманија ЈЕЛЕНА (Станишић)
СЈЕЋАЊЕ НА ОЦА ЛАЗАРА
Богословље6
Документи15
Предавање24
Библијске приче 45
Мајке хришћанке 46
Хронике71
светост културе
Иако је хришћанска уметност у много чему блиска окарактерисати као црквену културу, јер има духовне коре-
антици, ипак је чињеница да је она од самог почет- не, садржај и димензије. Свети Василије Велики је изнео све-
Епископ ЈОВАН Пурић
ка себи поставила један нов задатак, а то је учини- православно мишљење по којем у човеку постоји пламена
ла зато што хришћанство има сасвим другачији по- и урођена жеља за лепим. Међутим, лепота у литургијском
глед на свет и човека. Реч је о увођењу новог стила живопису је духовна лепота, а не телесна. (Ф. Кондоглу) То
у уметности, новој тематици и њиховом заодевању и јесте разлог што у православној (византијској) уметности
у нове облике. На првом месту је било од посеб- влада категорија узвишеног, и у њој је све јасно, једноставно,
не важности да се на сликама прикаже духовни богодолично и човекодолично.
садржај, односно, да се пред гледаоца изнесе она
небеска стварност која се не види телесним очима, У православној хришћанској култури Дух Свети је унутарњи
него духовним очима. Једном речју, „са појавом но- покретач и динамична чињеница, и због тога је православна
вог човека појављује се и нови образ који му одго- хришћанска иконографија богословска уметност.
вара. Хришћанство гради свој сопствени принцип Имајући у виду богооткривену истину да је човек створен
живота, своје сопствено светозрење, свој сопстве- по лику Божијем, и да је личносна икона Живога и Тројичнога
ни ’стил’ у уметности. Насупрот античком погледу Бога, тада слободно можемо рећи да је „земаљска култу-
на живот и облицима уметничког изражавања који ра икона Царства небеског“ (Евдокимов). Неопходно је по-
му одговарају, појављује се другачије поимање менути да је икона у развоју православне хришћанске кул-
уметности, другачије уметничко виђење које пре- туре одиграла и игра значајну улогу, јер је она савршено
кида са оним на коме је почивала уметност антич- оваплоћење естетског. Међутим, потребно је рећи да, иако
ког света“ (Л. Успенски). Хришћанство је од антич- је хришћанство најузвишенији израз културе, јер је реч о
ког и многобожачког света прихватило само оно новом и најсавршенијем култу, новом начину богослужења
што је могло да се прихвати, што је могло да одго- Живом Богу и општења са Њим, ипак постоји суштинска раз-
вара духу хришћанства. Није то продирање мно- лика између световне и црквене уметности. Црквену умет-
гобожачких обичаја у хришћанство, „већ њихово ност, за разлику од световне, одликује светост и присуство
оцрковљење; не паганизација хришћанске умет- нетварних Божијих енергија у духовном пресаздавању и
ности, а са тим и Хришћанства, као што се то мис- обликовању тварнога света. Управо се у томе и састоји суш-
ли, већ напротив, хришћанизација многобожачке тинска разлика између православне хришћанске уметности,
уметности“ (Л. У.). с једне стране, и световне уметности, са друге стране. „Духов
У изради тог новог - хришћанског стила, као што на уметност не подражава ни природу, ни материјални свет,
правилно закључује В. Н. Лазарев, били су уложени ни произвољне ликове из људске маште, него ствари које
сви стваралачки напори хришћанских уметника. припадају царству духа, служећи се при том сакралним и
Из изложеног се види да је по православ- симболичким формама и мистичким бојама. Она није извеш-
ном трезвеновању икона, а то значи и култу- тачена и уображена, него једноставна и смерна. Не служи
ра, неодвојива од Литургије, то јест, органски је људским страстима, него Богу. Није индивидуална, него све-
с њом повезана, испуњена је светошћу и састав- човечанска, јер није вођена личним, субјективним склоно-
ни је део литургијске тајне. Дакле, литургијски стима, или световним укусом свога доба, него предањем и
садржај је један од главних садржаја православне божанском благодати. Византија је пример једне такве умет-
хришћанске иконографије. Уколико би се култура ности.“ (Константин Каварнос)
одвојила од Литургије, она би изгубила свој свеш- Рећи ћемо још и то да је „мисао Отаца једна грандиозна фи
тени карактер, позив и мисао. Као што свету ико- лoзoфиja стварања. Она је много више од оправдања култу-
ну као култни предмет не можемо разумети ван ре. Када буде служила у Царству небеском, култура је та која
Литургије, тако ни културу не можемо разумети ће оправдати историју, човека и његов свештенички позив у
ако је одвојимо од Литургије, јер Литургија је њен свету“(Евдокимов).
животни простор. Света икона је утемељена на Као што су правилно приметили православни истраживачи,
Христу и сва је усмерена Христовим путем. Њен „култура је коришћена за проповед Јеванђеља, премда није
циљ је, по речима преподобног Јустина Поповића, увек била прихватана као органски елеменат хришћанске
svetigora / 2011 / јануар
да што више божанског унесе и оствари у човеку и духовности. С друге стране, тешкоћа је у самој природи кул-
свету око човека; другим речима: да оваплоти Бога туре. Принцип на којем је заснована грчко-римска култура
у човеку и свету. је савршена форма у границама коначног времена, што је
Другачије речено, „када је истинита, култура, на- супротно идеји бесконачног, Откривењу. Не прихватајући
стала из култа, враћа се на своје литургијске коре- смрт која погађа и њу саму, она не прихвата ни оно што је
не. У својој суштини, она је потрага за јединственом трансцендира, опире се есхатону и затвара у ток историје.
неопходношћу која ће је извести из њених соп- Али, ’лице овога света пролази’, и треба пазити да се не пра-
ствених граница“(П. Евдокимов). ве идоли, да се не падне у илузију ’земаљских рајева’, чак ни у
6
Православну хришћанску културу могли бисмо утопију да се Црква поистовети са Царством Божијим. ’Чека-
ли смо Царство, а дошла је Црква’, говорио
је Лоази, лице милитантне Цркве пролази
као и лице овога света“(Евдокимов).
Православље је одувек имало позити-
ван став према култури, или боље рече-
но, култура је прожета хришћанством
и без њега она је незамислива и била
би мртва. Чувена је мисао Јусти на Му-
ченика и Философа да све оно што је
од било кога преле по, припада нама
хришћанима. Заиста је тачна Јустинова
примедба када се има у виду чињеница да
је „хришћанство при свом ходу пригрли-
ло елементе са којима се срело и облико-
вало их својом мишљу и снагом. Тако је
хришћанска уметност позајмила хеленске
и оријенталне елементе, обликовала их и
уклопила у своју материју да би се разви-
ла. Отуда у уметности православља туђи
елементи нису остали недирнути, онакви
какви су нађени у својој природи, него су
отеловљени у хагиографију тек онда кад
су духовним рођењем променили стил
и структуру“ (Јован Вранос). Дакле, иако
су се православни хришћански умет-
ници у свом раду користили античким
уметничким наслеђем, ипак су у трагању
за новим уметничким исказима свему
томе давали једну потпуно нову садржи-
ну, продуховљеност, нов смисао и све су
прилагођа вали служењу хришћанској
вери, хришћанском погледу на свет и чо-
вековом спасењу.
У том смислу, по православном поимању,
васцели човеков живот, а то значи и
култура, требало би да има своју осно-
ву у догматском учењу и да се на том
учењу темељи, то јест, потребно је да
православље постане правоживље јер,
како дивно каже Свети Григорије Нисијски,
хришћанство је огледало природе Божије.
Западна уметност је запала у ћорсокак
и духовну пустош јер се одвојила од
Литургије, односно, од Цркве и цркве-
них канона, и недостаје јој Дух Свети као
динамични „покретач“. Због тога су ри-
Т
Једном речју, западна религиозна умет- оком Божићног поста сам имао част да служим
ност је до краја зах ваћена духом овога света парохијанки која је била веома болесна – у ствари, била је
(секуларизацијом), док је православна свештена на самрти. Зашто кажем да ми је била „част“ – зато што је
уметност у ствари саборна (црквена), а не инди- тајна смрти нарочито снажно стање које се човеку даје како
видуалистичка и уско национална, уметност која би се приближио Христу на начин који би нама у „нормал-
је сва прожета нетварним Божијим енергијама и ном“ свету био врло тежак. Тако, на неки посебан начин, када
неодвојива је од црквеног, саборног и богослуж- служимо болесницима, имамо част, јер нам је дозвољено да
беног живота. Управо због тога се у Православној присуствујемо тајни Божјег присуства у човеку за којом ми
Цркви на светим иконама истиче духов на и сами још увек трагамо.
преображењска страна иконично изображених Неколико ствари је оставило на мене веома упечатљив и сна-
ликова, у којима се назире динамична присут- жан утисак док сам посећивао ту парохијанку. Прва је била
ност Божија у свету и творевини уопште. У светим то што је с временом било све мање потребе да разговарамо.
иконама је све прожето нетварним Божанским У ствари, читава атмосфера наших заједничких тренутака се
енергијама, и зато је у икони све другачије, други свела на суштину, тако да је болничка соба постала налик на
је простор и време. Ликови светих на иконама се монашку келију у којој се одвијала једна стварност, док се
приказују с тачке гледишта вечности, и на њима се напољу на улици збивало нешто не сасвим стварно. Када је
не приказује лик смртног, палог и земаљског чове- та особа коначно рекла са слабашним и слатким осмехом на
ка већ лик духовно пресазданог, обоженог, светог, лицу: „Сада строго постим“, на неки је парадоксални начин,
спасеног и небеског човека - новог Адама. Реч је она, тешки болесник, била у стању највећег блаженства а ми,
о ликовима у којима је засијала светлост Христо- здрави, нисмо били свесни онога што је најважније.
ва. Према томе, нису у праву они истраживачи који Како је време пролазило а смрт се све сигурније приближа-
осуђују православну хришћанску иконографију вала, најуочљивије је било то што би свако, улазећи у њену
због тога што она не изображава реалистички и собу, заћутао. Овде се није само збивало нешто страшно и
верно овај земаљски (спољашњи) свет. На крају жалосно, каква су обично искушења смрти и растанка, већ
крајева, православна иконографија има сас- и света тајна која се речима не да описати. С временом су
вим другачији циљ, намеру, смисао, садржај и се сведоци те тајне и сами мењали, бар док су били у тој
другачији су њени канони. Већ смо раније нагла- болничкој соби. Ту су узимали учешћа у нечему светом што
сили да је православна иконографија неодвојива је изван њих самих; читав је контекст, који су искусили, био
од Литургије и Јеванђеља, и да има богослужбе- светост Христова, било да су то они разумели или не.
ну функцију. Заправо, православна иконографија
иконично изображава духовно преображени свет Припрема за Христово присуство
и човека хришћанина уздиже и уводи у тај свет с Као што многи Свети Оци објашњавају, ништа у нашем жи-
циљем да он постане сажитељ тог света. Реч је о воту није без дубљег значења, иако можда ми то у датом
свету непролазном и вечном - Царству небеском. тренутку не примећујемо. Као што се поменуто страдање
По православном учењу, свете иконе су саборни одвијало током Божићног поста, када се припремамо за
плод стваралаштва васцеле Цркве Христове, и због долазак оваплоћеног Христа, тако се дубље значење овог
тога је свако удаљавање (одстрањивање) иконе и страдања открило чињеницом да је то било управо време
културе од Цркве, њеног учења, светотајинског жи- Његовог доласка међу људе.
вота и Литургије, равно њиховом обесмишљавању. Током Божићног поста се припремамо за Рождество Хри-
Једном речју, света икона живи у Цркви и неод стово. То чинимо наравно постом и молитвом и прису-
војива је од Литургије. ством на богослужењима. Дајемо милостињу колико год
Слажемо се са мишљењем Павла Евдокимова можемо. Учествујемо у животворним тајанама исповести и
када он го ворећи о култури, карактеристично Евхаристије. Стремимо да продубимо свој живот у Христу да
примећује да култура, ограничена каква јесте, про- бисмо достојно могли да Га сретнемо на сам дан празника.
дире у ствари и бића све до Божије мисли о њима, Све овде описано је у основи слично другом важном
до откривања логоса бића и њихове преображене
svetigora / 2011 / јануар
povodom praznika
Тајна оваплоћења
Христос се родио у градићу Витлејему. Рођен је
у малој пећини, окружен мајком и оцем и неко-
лицином животиња. А у питању је живи Цар чи-
таве творевине! У томе почива велика поука о
смирењу Христовог доласка међу људе.
Међутим, да је то мера оваплоћења, нама би
само остала морална поука, и наш одговор на
њу би био тиме ограничен – сведен на оно шта
је савремени Божић и постао.
10
имао могућност да општи са нама на
равним основама, да би подијеливши
b e s j eda
нашу судбину и проживјевши наш жи-
вот, добио право да нам каже о себи и
о нама ону последњу истину, која нам
се никако другачије није могла откри-
ти. Истину о томе да нема провалије
која дијели Бога и човјека; нема несав-
ладивих препрека за сусрет између
СУСРЕТ СА БОГОМ У
губили кроз гријех и отпадање од Бога.
Свети Григорије Богослов назива
Богоовлапоћење „другим стварањем“,
када Бог поново ствара човјека,
„Х
сиромашан кроз примање плоти како
Христос на земљи – узвисите се! Пјевај Господу сва земљо!“ Тим би се ми обогатили Његовим Божан-
ријечима почео је своју божићну бесједу Свети Григорије Бо- ством... Шта је нова тајна? Ја сам имао
гослов и од тада, ево шеснаест вјекова оне звуче у нашем црквеном лик Божји и изгубио га, а Он узима
богослужењу постављајући нам једна те иста питања: У чему је значај моје тијело да би спасао и лик, и мене
Христовог рођења за свакога од нас? Како да дочекамо Христа који си- обесмртио. Он ступа у други контакт с
јануар / 2011 / svetigora
лази са небеса? Како се ми можемо вазнијети са земље на небо? Како мо- нама, који је много бољи и узвишенији
жемо прославити Христа својим животом? од првога.“
Многе религије које исповиједају једнога Бога обећавају човјеку да У оваплоћењу Слова се дешава, пре-
се може у некој мјери приближити Богу, осјетити Његово присуство и ма мишљењу Светог Јефрема Сири-
близину. Али, ниједна религија, осим хришћанства, не даје могућност на „размјена“ између Бога и човјека.
човјеку да упозна Бога као брата, као пријатеља. Кроз оваплоћење Бог од нас усваја људску приро-
Сина Божјег, по ријечима Преподобног Симеона Новог Богослова, ду, а нама дарује своје Божанство.
постајемо синови Бога Оца и браћа Христова. Бог се оваплотио да би Кроз оваплоћење Слова дешава се 11
обожење човјека. „Слово се оваплотило, да би се ми
Хришћанин
не умире
обожили“, каже Свети Атанасије Велики. „Син Божји
је постао Син човјечји, да би синове људске учи-
нио синовима Божјим“, казао је Свети Иринеј Лион-
ски. Обожење за које је човјек био предназначен са-
мим чином стварања и које је кроз грехопад изгубио,
враћено му је кроз оваплоћено Слово.
Поводом 20 година од ступања у Трон митрополи-
Управо се у Христовом рођењу дешава потпуна об-
та црногорских Високопреосвећеног Митрополита
нова људске природе. И не само у том јединственом
Амфилохија
Рођењу које се десило прије двије хиљаде година у
Витлејему, него и у овом Христовом рођењу које се исто Радовић и Петар Пејовић, тада студенти
опет и опет дешава у нашим душама. Јер људске душе
су „животињске јасле“ које Бог чини смјестилиштем
свог Божанства и храмом својим. Човјек је у грехопа-
Р друге године Богословског факултета, су били
међу првима које сам срео када сам 1959. г. до-
шао у Богословију Светог Саве у Београду. Они су,
ду „постао сличан бесловесним животињама“, али Бог будући библиотекари, становали у Богословији. Од-
долази палом човјеку и од његове душе чини мјесто мах су ме, по земљачкој линији, увели у библиотеку за
у којем се дешава тајанствени сусрет између Њега и помоћника. Сигурно не бих тако рано почео да читам
нас. Достојевског и не само њега, да није било њих. Љубо
Највеће чудо Богооваплоћења је у томе што се оно, Радуловић је такође био у том земљачком кругу.
догодивши се једном у историји, изнова обнавља у Током студија били смо у контакту. Посебно памтим и
сваком човјеку који прилази Христу. У дубокој ноћној чувам писмо Риста Радовића послије смрти мога оца.
тишини Слово Божје се оваплотило на земљи: тако Касније сам као свештеник често користио у некроло-
се оно оваплоћује у ћутљивим дубинама наших душа зима неке елементе из тог писма.
– тамо гдје разум ћути, гдје су ријечи исцрпљене, Послије неког времена сам чуо од јеромонаха
гдје људски ум предстоји Богу. Никоме знан, на Атанасија (Јевтића) да се Ристо замонашио у Грчкој
земљи се родио Христос и само су магови и пасти- и добио име Амфилохије. Атанасије га је описао као
ри, са анђелима дошли да га дочекају. Тако се тихо и „благообразног“ и озбиљног. Тамо је докторирао и
непримјетно Христос рађа у људској души, а она му све је указивало на то да нема намјеру да се врати.
излази у сусрет, зато што се у њој разгара звијезда Пошто сам током студија, на моју велику срећу, имао
која води Свјетлости. честе сусрете са оцем Јустином Поповићем, тако се
Ми тајанствено Христа сретамо у молитви, када наставило и када сам рукоположен 1969. године и по-
одједном откривамо да је наша молитва примљена стао парох которски. Отац Јустин је имао ограничено
и услишена, да је „Бог дошао да се усели у нас“ и ис- кретање а у Београду је одсиједао код г. Петра и Олги-
пуни нас својим живоносним присуством. Ми Христа це Врањкић у улици Цара Уроша близу Патријаршије
сретамо у Евхаристији, када причестивши се Тијелом одакле му је било згодно да користи библиотеку Бо-
и Крвљу Христовом одједном осјетимо да је наше гословског факултета и Патријаршије. Понекад бисмо
сопствено тијело проткано Његовом Божанственом се срели управо код његових домаћина. Једне ноћи
енергијом и да нашим венама тече Божја Крв. Ми Хри- тамо је било неколико архијереја, отац Атанасије и ја,
ста дочекујемо и у другим Тајнама Цркве, када се кроз који сам се случајно затекао у Београду. Отац Јустин
додир са Њим обнављамо и оживотворујемо за жи- је изненада отворио причу о ситуацији у Црној Гори и
вот вјечни. Ми сретамо Христа у нашим ближњима, инсистирао да ја као једини који сам на терену кажем
када се наш ближњи одједном отвара пред нама и шта мислим да треба да се ради. Сјећам се негодовања
ми видимо гдје у његовој скривеној дубини сија лик неких владика што се та прича отвара и што мене
Божји. Ми сретамо Христа у нашем свакодневном жи- консултује као врло младог. Пошто је о. Јустин ипак
воту, када у буци и вреви одједном чујемо Његов глас остао при ономе што је започео, рекао сам оно што
како нас зове или када видимо његово јавно и изне- сам стварно мислио, да врати о. Амфилохија у земљу,
надно мијешање у ток историје. за почетак да буде професор, а кад буде Божија воља,
Управо тако изненадно и неочекивано се умијешао да буде биран за Црну Гору. Сјећам се разних комен-
Бог у живот човјечанства прије двадесет вјекова, када тара тог момента, међутим, није много прошло, а о.
је својим рођењем преокренуо читав ход историје. Атанасије је дошао у Котор, послан од о. Јустина, да
Управо се тако Он рађа поново и поново, у душама разговарамо о практичним детаљима. Потом је о.
хиљада и хиљада људи и мијења и преображава чи- Атанасије отишао у Грчку, пренио вољу о. Јустина, и
тав њихов живот, чинећи од невјерника вјернике, од тако се о. Амфилохије обрео у Београду. Тад сам га
svetigora / 2011 / јануар
грешних светитеље, спасене од губитника. први пут видио у мантији. О активностима „велике
Нека празник Христовог рођења буде празник тројке“, Атанасија, Амфилохија и Иринеја се доста зна.
рођења Христовог у нашој души и нашег препорода Тада се организују чувени симпосиони на разне теме,
у Христу. Ућутимо за свијет, како би се у нашој души а посебна прича су биле трибине као наговјештај до-
родило Божје Слово и напунило нас Божанством, ласка нових времена. Црногорска комунистичка власт
свјетлошћу и светошћу... је помно пратила рад о. Амфилохија и знам за бар
једну делегацију која је ишла код патријарха Герма-
12 Слово изговорено 6. јануара 2009. г. на да нађу начина да се спријечи избор о. Амфилохија
Са руског Марија Живковић
за митрополита црногорско-примор-
ског. Тада су истурани разни кандидати,
jubilej
али изричити су били да Амфилохије не
може да буде митрополит. О једном так-
вом састанку сам имао информације из
прве руке, јер сам и сам поменут на ис-
том као неко кога треба уклонити из
Митрополије.
Драги Момчило,
Ових дана сам сазнао да се налазиш на фа-
култету а у исто време да ти је умро отац.
Прије свега, прими моје искрено саучешће у
твом болу који те је задесио његовим губит-
ком. Мене је то болно изненадило јер коли-
ко је мени познато твој отац није био толи-
ко стар. Ја те не бих умео тешити и не знам
шта бих имао као утеху да ти кажем. Само ћу
ти навести речи једног Индуса о чијој смрти
сам скоро читао у једној књизи. Умирући
у мукама (то је било почетком вијека у
Хималајима) он се обраћа маси која је посма-
трала његове последње тренутке: „Шта сте
дошли да видите? Смрт једног хришћанина?
Ако сте зато дошли, преварили сте се. Јер,
овде не умире хришћанин – овде умире
Смрт!“ Загонетка умируће смрти је пара-
докс хришћанства и његово оправдање. И
утеха твоје туге и свачије ко прихвати тај
парадокс. А твој покојни отац је тим пара-
доксом живео и живи. Зато је његова „смрт“
призив теби и мени да се потрудимо да тај
парадокс у наш живот уведемо као мерило
свог кратког постојања на земљи. Опрости
ми што ти овако саучешће пишем. Ја не знам
како бих друкчије могао писати а да не ос-
крнавим тајну хришћанског умирања. Око
јеромонах Амфилохије
Тражили су да Цркви име буде ћут а презиме муч - до сада необјављени
документи о отпору комунистичких власти да јеромонах Амфилохије
Радовић замијени митрополита Данила Дајковића.
ним расправама на различите теме у Студентском граду и ност из Црне Горе. Нор-
Дому омладине, а према сведочанствима тадашњих сту мално би било да власт ЈОВАН Маркуш
дената то су били празници духовности. Обојица су везани за поздрави будyћи избор
наше крајеве, Амфилохије рођењем, а Атанасије породичним г-дина Амфилохија Радови
поријеклом Јевтића, који су из Цуца у Катунској нахији. Го- ћа за викарног епископа и да му пружи руку сарадње
сподин Амфилохије је, иако врло млад, био већ тада једна од на свеукупној духовној обнови дехристијанизоване
најуваженијих личности Српске Пpавославне Цркве, такође Црне Горе. Међутим, то није било тако а стварни
веома поштован и у осталим православним и хришћанским разлози су се могли само наслућивати.
црквама. Овај врсни интелектуалац, поред матерњег cpпcкoг, Благодарећи увиду у архи ву Митрополије
говорио је већ тада шест страних језика. Послије завршеног црногорско-приморске, у прилици сам да по први
Богословског факултета и студија класичне филологије на пут јавности у најкраћим цртама предочим дио из
Филозофском факултету наставља постдипломске студије докумената који показује дешавања поводом пред-
у Берну и Риму, а докторира у Атини са највећом могућом лога да др Амфилохије Радовић буде изабран за
оцјеном. Предавао је на Руском православном институту викарног епископа Митрополије црногорско-при-
Светог Сергија у Паризу, а те 1984. био је декан Теолошког фа морске.
култета у Београду. Његови бројни есеји објављивани су на
грчком, француском, италијанском и њемачком језику. Веселин Ђурановић води кадровску политику
И још - оно што у Црној Гори није без одређене тежине - по- у СПЦ
тиче из познате морачке војводске куће Радовића, потомак је У разговору са митрополитом црногорско-при-
првих сенатора Сената Светог Петра Цетињског. морским Данилом Дајковићем 11. фебруара 1983.
Свакој разумној и цивилизованој власти требало је да предсједник Предсједништва СР Црне Горе Веселин
импонује да уопште међу свештенством постоји оваква лич Ђурановић је саопштио да СР Црна Гора неће при-
јануар / 2011 / svetigora
15
Митрополит Амфилохије са својим претходником,
блаженопочившим митрополитом Данилом.
хватити сарадњу са Амфилохијем Радовиhем, проф.
Теолошког факултета у Београ ду, уколико Српска
Православна Црква предложи њега за насљедника
митропо литовог и да ће то довести до озбиљног
погоршања односа СР Црне Горе са Српском Право-
славном Црквом. Предсједник Ћурановић је замо-
лио митрополита да овај став, као званични став СР
Црне Горе, пренесе патријарху Герману. Поред овога,
предложио је да се одреде потенцијални кандидати
који би били погодни, и да се ти предлози прослиједе
надлежним државним органи (господин Ђурановић
заборавља да је Црква одвојена од државе!).
краља Николе:
jubilej
Поводом 20 година од ступања у Трон митрополита црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија
сврт на двадесет протеклих година, колико је је 19 активних манастира са 25 свештеномонаха,
га осликава ријеч из годишњег извјештаја Светом Синоду у односу на претходне деценије започињала
(1963), гдје каже да „данас за десет година неће имати ко нова страница у историји Православне Цркве у
сахранити ни свештеника кад умре“. Црној Гори, чинило се да су у потпуности прошла
Но, без обзира на горе изнесене немиле чињенице, једно смутна времена. Свједоци смо да то на жалост
је извјесно: ни онда ни данас сва та искушења нису Цркву није тако. Али смо истовремено и свједоци тога
поколебала нити су угасила искру боготражитељства и да снажна и пламена вјера у Онога који је Пут,
живе вјере која је у народу била запретана. Захваљујући Истина и Живот, неуморна ревност за Цркву
јануар / 2011 / svetigora
прије свега благодатном старању митрополита Афилохија, Његову и очинска љубав према повјереном стаду
доброг домаћина Цркве Божије, од те је жишке у последњих који из те вјере произилазе, „горе помјерају“ -
двадесет година букнуо неугасиви огањ живе Цркве. горе духовне пустоши, невјерја и маловерја.
До каквог је препорода дошло најбоље ће показати Остаје нам дакле само да заблагодаримо Богу
чињенице. и Светоме Петру Цетињском што нам је оваквог
По извјештају који је митрополит Данило поднио Светом кормилара Цркве баш у ово вријеме послао, који
Синоду 1990. г, у Митрополији црногорско-приморској (која нас све сигурном руком води ка незалазном дану
се тада простирала на територији читаве Црне Горе) било Царства Христовог. 19
Митрополит Амфилохије у
reporta`a
20
У посјети Светобогојављенско-кременецком манастиру.
уградили су себе у историју васељенске Цркве Православне. ДУХОВНА ОБНОВА
ЦРНЕ ГОРЕ
У том духу је подсјетио и да је Кијев значајан и за СПЦ, поме-
Jubilej
нувши васпитанике Кијевске духовне академије, патријарха
српског Варнаву и новопросијавшег светитеља Цркве Српске
– Преподобног Симеона Дајбабског. Поводом 20 година од ступања у Трон митро-
Истог дана митрополит Амфилохије је посјетио Государстве- полита црногорских Високопреосвећеног Ми-
ни дом Украјине. Тамо га је у званичну посјету примио г. Јуриј трополита Амфилохија
Ј
Анатољевич Авксентијев са својим сарадницима, који му је убилеји су, посебно црквени, важни и
оскрнављено и, најпосле, земљотресом растрешено. Христове. Свештенство и монаштво, како оно које је дочека-
Уз то, светски процеси, оличени у паду тзв. Берлин- ло митрополита Амфилохија, тако и оно из његовог рукосада
ског зида и распаду Совјетског Савеза, и регионални, и које је поред њега стасавало и духовно узрастало, остало је
оличени у разбијању комунистичке СФР Југославије вјерно канонском устројству Цркве.
и рату у неколико њених некадашњих република Духовна обнова је текла и са обновом обурданих и оскрнављених
и покрајина, као и стварање нових подјела у Црној храмова. Према истраживањима публицисте Јована Маркуша, у
Гори, значајно су отежали не само духовну мисију најтежим економским приликама обновљено и саграђено пре-
22 него и егзистенцијалне проблеме највећег броја ко 500 старих и нових храмова и манастира. Упоређења ради, за
вријеме 56 година дуге владавине књаза и краља Николе и
архипастирствовања више архијереја током његове влада-
вине обновљено је око 250 старих и саграђено нових цркава
и манастира у Црној Гори. У то вријеме, православна вјера
је била државна вјера, а Митрополија црногорска и Епархија
захумско-рашка државна Црква. То велико и свето дјело је у
то вријеме највише уживало потпору државе и братске цар-
ске Русије. Током претходних 20 година, „Црква је одвојена
од државе“, али је ради смућивања и даље атеизације на-
рода стварана и у цетињској полицији регистрована лаж-
на црква и то са „црногорским“ називом, а уз јавну и отво-
рену подршку са неколико веома високих државних адреса.
И ту се догодило чудо. Умјесто државне и некадашње ру-
ске помоћи, вјерни народ се и кроз обнову својих обурда-
них и оскрнављених храмова враћао Богу и својој Цркви.
Тако се приносило свенародно, племенско и братственичко
покајање, а у тим храмовима и на литургијским сабрањима
крстила се готово читава некрштена Црна Гора.
Вриједно је споменути два нова монументална саборна хра-
ма - Васкрсења Христовог у Подгорици и Светог Јована Вла-
димира у Бару. Само драги Бог зна како се те Светиње зидају
и како се у њихове темеље и сводове попут младе Гојковице
уграђују Митрополит, протомајстор, мајстори, свештеници,
приложници и верници, па чак и они људи добре воље који
не припадају православној вјери.
На неверовање безбожника разних врста догодило се и још
једно, у читавом низу, необјашњивих чуда. Митрополија црно-
горско-приморска представља најприсутнију институцију у
друштву. Статистичари већ десетак година саопштавају да
је Митрополија институција у коју вјерује највише грађана
Црне Горе, а њен архипастир најпоштованија јавна личност.
Богу, а и људима у Црној Гори је познато много више од овога.
Ипак, ако би се од мене тражило да кажем шта то као човјек и
као свештеник сматрам најважнијим што је током ових прет-
ходних 20 година учињено у нашој Митрополији, онда мирне
душе могу да кажем да међу најзначајније духовне догађаје
спада прикупљање имена и опојавање хиљада и хиљада не-
виних и неопојаних братских жртава које су у безумљу бра-
тоубилаштва више од пола вијека почивале по масовним и
необиљеженим гробницама. Митрополит Амфилохије је
знао и осјећао дубину братске ране, али је још боље знао
и осјећао да ни живи не могу имати мира на земљи док се
побијени и неопојани не умире под земљом, нити да Црној
Гори и њеном народу има и корака напријед док се не одужи
дуг према страдалницима свих идеологија. Опела и помени
на масовним гробницама и јамама почев од Куновог Присоја
Протојереј Гојко Перовић је парох цетињски и ректор богословије Светог Петра Цетињског. У парохијском
дому у Бару је 29. 11. 2009. говорио о Божићном посту, као и смислу и симболици празника којима је проткан.
ожићни пост нас својим темама Назарећанин назвати. Па трећа глава, па четврта... и у свакој
припрема да постанемо учесници глави, шта год да пише о Христу, Матеј одмах напомиње
догађаја. Ког догађаја? Христовог да су се у Месијиним догађајима испунила старозавјетна
протојереј ГOJKO Перовић
Рођења. Како можемо постати пророчанства. Када читате Матејево Јеванђеље, видите како
учесници Христовог Рођења? Тако што ћемо се су Стари и Нови Завјет јако испреплетани и повезани. Све
прикључити литургијској ван-времености, и тако што је Христос урадио испуњава та давна пророшта, и то не
што ћемо се кроз божићне теме вратити у позицију магловито и нејасно него врло прецизно и одређено. Ето, како
старозавјетнога човјека - који тек чека да се Христос је то Бог подесио, да Божићни пост почиње прослављањем
роди. Значи богослужбене теме, богослужбене Светог апостола Матеја као оног који о Христу прича језиком
пјесме, календарски распоред светитеља у току Старога Завјета, језиком очекивања и језиком радости што су
Божићног поста па чак и неких недјеља (немамо се давно изговорена пророчанства испунила.
оне недјеље којима је именован Васкршњи пост, Друга тема, која одмах долази, јесте велики празник
али имамо Дјетињце, Материце, Оце - три недеље Ваведења- улазак Мајке Божије у старозавјетни Храм. То је
које нас уводе у Божићни пост), све то што се у једна заиста лијепа тема и један теолог је рекао да је Божићни
Божићном посту дешава уводи нас, наш ум, нашу пост тако постављен да на његовом почетку и на његовом
душу, преноси нас у атмосферу Старога Завјета. крају стоји по једно мало дијете. На почетку Божићног поста
Које су то теме Божићног поста које нас враћају у стоји мала дјевојчица Богородица која улази у Храм, а на крају
амбијент старозавјетног ишчекивања? Прва тема Божићног поста чека нас Богомладенац Христос који се рађа
је данашњи дан. Данас славимо Светог апостола у Витлејемској пећини. На почетку и на крају - дијете као доказ,
и јеванђелиста Матеја. Какве везе сад има као подсјећање наше душе на чињеницу да Бог спасава и узима
јеванђелиста Матеј, новозавјетни апостол, са овим на себе, укључује у тему спасења цјелокупну људску природу.
што сам рекао о старозавјетним ишчекивањем Хришћанство није само тема неких филозофа, ни зрелих људи,
Христовог Рођења? Матејево Јеванђеље је, више ни старих људи, ни ожењених људи, ни замонашених људи,
него друга, писано за старозавјетне људе, односно ни не знам ти којих и каквих све врста људи - него просто свих
за Јевреје његовог времена. Има неких формалних, људи, цјелокупног човјечанства, свих узраста. Почиње се од
спољашних назнака да је оригинал овог Јеванђеља дјетета и ништа се не прескаче. Господ узима све у обзир када
написан на арамејском језику. Начин обраћања, спасава људе, када спасава човјечанство и зато је Богородица
термини које аутор користи, указују на то да се приказана не као нека жена изван земље и изван времена
Матеј обраћа Јеврејима. Оно што је сваком, чак и која је недоступна нашем искуству, нашим поређењима - него
људима неупућеним у библијску науку јасно, то као једна од нас, као она која је била мало дијете па су је за
је да се у Матејевом Јеванђељу види, у односу на руку увели у храм. То је једна тема везана за Ваведење. Друга
остала Јеванђеља, другачији начин описивања тема, још важнија и исто тако везана за овај празник, јесте та
догађаја. Ево, прва глава Матејевог Јеванђеља да Богородица уласком у старозавјетни Храм, на неки начин,
износи родослов Христов, Његову генеалошку истовремено прекида и испуњује старозавјетну историју.
утемељеност у Израиљу. Послије тога родослова Цијела старозавјетна историја садијевала се око Јерусалима
описује се како се Христос родио, па кад нам и око Храма. Постојао је један Храм и ма гдје да су се Јевреји
каже писац како се Христос родио, како се анђео налазили - у Риму, у Вавилону, у Александрији, гдје год да су
јавио Јосифу и рекао му да је његова жена зачела били - они су давали прилог за Јерусалимски храм и трудили
од Духа Светога и да дјетету које ће да се роди су се да, макар једном у животу, гдје год да су били, какве год
треба дати име Христос – Емануил, дакле на крају, функције да су обављали у било којем царству, подчињени
кад све то исприча каже да се то све десило да се било којој политици - да дођу у Храм на поклоњење и молитву.
испуни пророштво које је рекао пророк Исаија, да Дакле, друга важна ствар везана за празник Ваведење је та
ће дјевојка зачети и родити сина и надјенуће му што Богородица улази у Храм и то не као неки посјетилац
име Емануил. Потом када читате другу главу, она него улази у мјесто у које је само првосвештеник улазио
каже да се родио Христос, и да су дошли мудраци и једном годишње, као она која ће носити у себи Бога. Тим
поклонили му се, па је онда анђео упозорио Јосифа уласком у старозавјетни Храм Богородица показује да је она
и Марију да бјеже, да зли људи хоће да убију дијете. постала старозавјетни Храм, већа од Светиње на светињама
svetigora / 2011 / јануар
И они су побјегли у Египат, па се опет Јосифу јавио и тако јој и пјевамо у црквеним пјесмама: „Ти која си већа од
анђео у сну и рекао им да се врате у земљу својих Светиње на светињама“. Старозавјетни Храм је чувао Ков-
отаца, јер они што су тражили душу дјетињу више чег Завјета (десет таблица са Синаја, Аронов штап и једну
нијесу живи. Онда су се они вратили али чувши да посуду са маном - са остацима небеске хране), а Богородица
Архелај влада мјесто његовог оца Ирода, побојаше је носила у себи самога Бога Христа - већу Светињу од оне
се ићи у Јудеју, него одоше у Назарет. А кад је то Све- који су Јевреји чували. Бог више не живи у рукотвореним
ти Матеј описивао, онда је рекао да се и то десило храмовима, односно више није Бога довољно прослављати
24 да се испуни пророштво које каже да ће се Месија у рукотвореним храмовима ако га не прослављаш у срцу,
Свештеник хвали у молитви
Господа Бога који је учинио
да су три младића и Данило
храњени сјемењем у Вавилону
били свјетлијих лица од оних
одњегованих у раскоши. При-
ча говори о томе да су три
младића и Данило (они који
нису хтјели да се одрекну
своје вјере у вавилонском
ропству по цијену да их баце
у тамницу и који нису хтјели
да једу нечисту храну, која је
била нечиста по јеврејским
прописима) остали да једу
сјеменке, жито, пшеницу... да
су они такви били су здравији,
љепши него они њихови
вршњаци који су се исто тако
школовали на вавилонском
двору и који су имали да хране
у изобиљу. Бог је показао своју
силу кроз људско уздржање и
то је једна заиста „посна“ тема,
једна тема која нам објашњава
и подсјећа нас на значај поста.
Да није пост изнуривање да
би смо били слабији него је
пост прилика и могућност да,
одричући се материјалних
ствари које уносимо у себе,
уствари јачамо своју душу, чи-
нимо је способном да може
сјутра искушењима да каже
не. Ево, замислите сад кад
би неко командовао да се
брзо напусти овај објекат јер
се спрема гранатирање или
велики пожар. Многи од нас би
рекли да ће изаћи али само да
узму ово, само да помјере оно,
само да затворе прозоре, само
да покрију кревете и сл. И у том
отезању многи би изгинули.
Господ нас припрема, кроз пост,
да кад дође тренутак краја и
Десанка
poezija
сјемена изаћи благослов свим народима. Нијесу губили
вјеру ни наду. Дакле ти људи су носили обећање кроз своје
животе, та ниска људи три пута 14 дивних, финих, људи
вјерника који нису посустајали у ономе што су носили. То
Максимовић
Ко је и шта је она?
нас васпитава и образује како ми треба да се односимо
према будућим догађајима. Замислите, да ли је Аврам Згуснуто слово или неувенљив цвијет
Митрополит АМФИЛОХИЈЕ
могао да наслути, у стотој години, док му се још није родио Осмијех неба
син Исак, да ли је могао да наслути да ће од његовог сина Нада саткана од планинског жубора
да се роде толике генерације - и цар Давид и цар Соломон, и мириса покошених трава
и да преживе Вавилонско ропство и да буду расијани ткање сеоске ткаље
свуда по свијету и да се врате у Јерусалим и да се роди Онај у које се уткива тихи повјетарац
чијим ће знаком крсним бити означена читава земаљска и пољски цвијет
кугла? Да ли је Аврам са својом женом Саром, као номад Смирај сунца
који је чувао овце, могао све ово да планира. Добро ‹ајде, јутарњи славујев пој
Авраму се јавио Бог па му је рекао шта ће бити, али да ли је Крвава бајка
неко од Аврамових потомака, којима се није Бог јавио као из дубина крик!
Авраму, да ли је неко могао да каже: „Ја планирам или ја се Прворођена, задахнута дахом Божијим
надам - не знам шта ћете ви други - али ја планирам да од
изаткана у дубинама земље
моје дјеце настане један род који ће да спаси читав свијет?“
ослобођена свјетлошћу сунца
Да ли је неко могао томе да се нада? Нема тога човјека који
може то да каже за себе, ма какав био вјерник, ма како био
Сверодна мајка која рађа
праведан. А ми ево сад, иде тај период Божић, Нова година, и остаје дјева
а ми кажемо како пролази стара година и долази нова и стара колико свијет
питамо се шта нас очекује у новој години, какав ће бити обнављање свега чега се дотакне
наш пословни резултат, шта ће бити на љубавном плану, наш стид и наша чистота
да ли ћу бити здрав? Младе људе хвата паника од Нове и пјесма наша
године. Питају се шта их чека у наредној години. Та паника најмилија сестра Владике Рада
иде до депресије. Иду питања: „Шта да радим и чему да се вјечито дјетињство
надам?“ А ови људи, они су само вјеровали у оно што им и помиловање наше!
је Бог обећао, или што је обећао њиховим прецима. Часно Објављено у часопису за књижевност и
су носили то Божије обећање и нијесу посустајали пред културу „Стварање“, јануар-мај 2000. г.
невољама, а било их је у њиховом животу пуно. Нијесу се
колебали пред Божијим обећањима. Само су вјеровали и
направила се та дивна ниска, а нико од чланова те ниске,
три пута четрнест људи, није могао за себе да каже да је
он прави човјек, да је он сигурни, гарантовани носилац
Божијег обећања, да ће се од њега родити Спаситељ.
Сваки од њих је био човјек уплашен макар колико и ми
данас. Несигуран у свој живот, у своју каријеру, у своју
будућност, у своју породицу, у здравље своје породице,
а опет сигуран да Бог једини види све и да је једини Он
моћан да направи ту ниску и да каже: „Видиш како изгледа
кад људи сарађују са Богом“. Погледајте: Аврам роди
Исака, Исак роди Јакова, Јаков роди Јуду и тако роди се
Христос у Витлејемској пећини и побиједи читав свијет,
побиједи све цареве и влада овим свијетом и будућим
С
ваки јубилеј је прилика да у огледалу и био митрополит Амфилохије? Међутим, Црна Гора је чекала
човјекове журне пролазности застанемо и дочекала човјека на којем су се испуниле ријечи великог
за часак, подсјетимо се времена прошлих, светилника и сјајне звијезде руског и васељенског Православља
сјећања неугаслих. Сваки је човјек тајна и Светог Серафима Саровског: „Стеците дух смирења и хиљаде
увијек када доносимо суд о личностима људи око вас ће се спасти“. Дошао је кротак и смирен као
ризикујемо да на неки начин повриједимо њихов јагње, да се на огњишту његове вјере промрзли маловјерјем и
унутарњи свијет, а поготово када говоримо о сумњом угрију. Дошао је да свакодневно и даноноћно досипа
монаху-епископу, јер монасима је страна свака уље у готово догорјело кандило Црне Горе. Дошао је да разагна
људска похвала, јер су они далеко од људске таму послератне Црне Горе која је „ратовала са Богом“, чије
славе призвани да буду „молитвеници за читав су цркве биле претворене у штале и нужнике, и чији се вагон
свијет“. Духовни отац архиепископа Амфилохија откачио од локомотиве која је вјековима ишла колосјеком
Преподобни Ава Јустин Ћелијски је записао: православља, а онда кренула странпутицом. Онај који је крајем
„Постоји у овоме свијету само једна биографија која 80-их година прошлог вијека посјетио Црну Гору, запустјеле
има вјечну вредност: то је биографија Богочовека цркве и манастире и у њима пар старијих особа, зна о каквој
Исуса Христа; а људске биографије вреде утолико је тами ријеч. Митрополит Амфилохије је ту таму разгонио
уколико су од ње и у њој.“ Ако се у постњегошевској таворском свјетлошћу, призивајући у помоћ Светог Григорија
Црној Гори за икога са пуним правом може рећи Паламу, чије је дјело понајвише од савремених теолога свијета
да је заљубљеник у Христову Благу вијест, онда је познавао. Дошао је доктор теологије са знањем седам свјетских
то архиепископ Амфилохије. Пишући ове скромне језика, не да му служимо, не да данима чекамо пред његовом
редове ризикујем да повриједим скромност резиденцијом да нас прими, већ да нам служи, да нам буде
монаха-епископа, а на то ме тјерају два осјећања. благи отац и брижна мајка, и збор и сабор на сваком мјесту и
Једно је осјећање љубави као одговор на његову у свако вријеме погодно за топли разговор. Дошао је у малену
љубав према свима нама, јер је његова пламена Црну Гору, онај који је видио свијет и говорио нам је онако
љубав нашла и налази одјека у нашим душама, једноставно, по народски , да га сви разумијемо, па је зато са
јер је народ испрва стидљиво, а из дана у дан њим радо зборио и последњи и незнатни старац и старица из
све више и више одговорао на његову љубав, Мораче, Велике, са Цуца или Његуша.
потврђујући потребу заједништва међу људима, Вријеме његовог владиковања у Црној Гори није му било
јер је човјек „једино у гробу сам“. Друго осјећање наклоњено. Но овај слуга вјечности се храбро хватао у коштац
је благодарност за све што чини за свој народ и све са проблемима и изазовима свога времена. Комунизам који је
нас. покушао да у души овога народа буде замјена за вјеру је био на
Вријеме брзо пролази и покрива заборавом издисају, али се у свом самртном ропцу и борби за некадашње
оно што се не би смјело заборавити: витешка позиције у крви распадао. Својим честим посјетама ратним
дјела оних који су промијенили свијетом, а подручјима, народу распетому, у часу голготском, покушавао је
који су све учинили да ово наше тле сачува да сопственим снагама олакша крст свога народа, на рањеним и
свој сјај, хришћанско предање и достојанство. крварећим вјековним српским просторима Далмације, Крајине,
Загледан у нашу славну историју и славу зетских Славоније, Босне и Херцеговине, Косова и Метохије. Они који
и црногорских митрополита, митрополит знају мекоту његовог срца питају се кога је тих ратних дана
Амфилохије је, настављајући свету службу својих више жалио: свој народ протјеран са вјековних огњишта или
претходника, разгоријевао огњиште слободе непријатеље који су својим злочиним каљали Божји лик у себи.
у људима и народима, докле год су његове Сјећамо се са тугом али и поносом што је један митрополит
апостолске стопе стизале. Сваки од митрополита Црне Горе 1999. године, када је харало шиптарско зло по Косову
његових претходника остављао је трага на овом и када су НАТО бомбе убијале недужне људе, као Косовка
трону који је одавно назван „олтар прави на камен дјевојка по Косову пољу крвавоме сакупљао и сахрањивао
крвави“ . убијене и масакриране, често пута без пратње међународних
Вријеме митрополита Амфилохија је првенствено снага задужених за безбједност, под кишом метака који су
svetigora / 2011 / јануар
вријеме свеобухватне духовне, али и материјалне фијукали поред његове главе, држећи опело „гордо у том
обнове многих запустјелих манастира и црквишта смртном часу“ и видајући незаљечиве косовске ране.
у којима је вјековима бујао живот и под чијим Остаће на овој нашој земљи, у времену велике дезорјентисаности,
се сводовима приносила Богу Евхаристија сиромашни и лишени небеских садржаја и вјечних вриједности
(благодарност). Многе светиње су послије 50, 100, сви они које је покаткад у медијима критиковао, имајући један
а неке и послије 300 година поново пропјевале, и једини циљ - спасење њихових душа. Са трона Светог Петра
света ватра давно упаљена, поново се разгорјела. Цетињског морала се понекад рећи и која „јача“ ријеч и он је
Наравно, неко ће се са правом запитати: да ли то као духовник и љекар душа људских некад морао користити
28
може бити заслуга само једног човјека, па макар он „јаче“ љекове. Но ми који се налазимо у његовој близини знамо
да је молећи се за све нас, највише молитава упућивао Господу у Васкрслог Богочовјека Христа је прелијепи Саборни
за оне који су према њему били груби, који су га клеветали храм Христовог Васкрсења који ниче из њедара
и који су га гурали на терен политике. Никада и никога за Подгорице и Црне Горе, који говори и говориће о једној
увреде према себи није тужио земљским судовима, знајући, по новој историји и животу у складу са Христовом науком.
ријечима свога претходника Светог Петра Цетињског, да је „у Треба ли рећи да су захваљујући и његовом ауторитету
имену Божијем суд и правда“. по први пут у Црној Гори боравили васељенски, руски,
Својим богословским радом, духовношћу и љубављу према александријски паријарх, атински архиепископ и
свима, постао је радо виђен гост широм православне др. Нећемо говорити ни о 300 обновљених цркава
васељене, остављајући иза себе траг оригиналног богослова, и манастира, о томе да је Цетињска богословија
несвакидашњег педагога (довољно је само прочитати и у обновила рад после вишедеценијског прекида, о томе
живот примијенити његову студију „Основи православног да су по његовом благослову формиране Издавачка
васпитања“), даровитог философа философије по Богочовјеку кућа Светигора и Радио Светигора, да је стотињак
Христу, даровитог пјесника, пријатеља свих људи. младих људи подстакао да заврше богословске школе,
Није скретао ни лијево ни десно, већ је ишао навише. Често је да је обновио замрле саборе и да готово нема села у
у својим бесједама говорио да криза (=суд) нашег доба није Црној Гори у коме није служио. А Бог зна километре и
ни економска, ни културна, па чак ни искључиво морална, километре пређене уз напор да се што даље и даље
већ првенствено криза вјере, криза духовности лишене Духа стигне по Црној Гори, Србији, расејању... уз напор да се
Светога. Свето покајање као „преумљење“, пост и молитва, мире завађени, утјеше несрећни и тужни.
Света Литургија и Свето Причешће су по митрополитовим Нека будући историчари Српске Цркве кажу ријеч
ријечима једини пут којим у нама умире оно себично „ја“ и рађа мјеродавнију о раду митрополита Амфилохија, из дана
се нови, христолики, бесмртни човјек који у заједници са Богом судбоносних по наш народ, из дана када је придржавао
живи животом вјечним, савлађујући сваку смрт која мучи род трон Светог Саве мијењајући обољелог патријарха
људски и која је наш свакодневни овоземаљски пратилац. Павла, јер док се овај лист буде штампао његова
Шестдесетих година прошлог вијека пролазећи Подгорицом биографија биће богатија за још неку освештану цркву,
(која је тада носила туђе име и туђе рухо) видио је град без многе службе и разговоре са многим знаним и незнаним,
саборног храма и почео да сања сан да се поред Вазнесењске великим и малим. У име великих и малих, који имају
цркве у Момишићима (од 1954. г. претворене у нужник) подигне срећу да живе у времену по много чему сиромашном,
један величанствени храм. Јеванђелске ријечи „по вјери вашој али богатом животом у близини митрополита
нека вам буде“ доносе му остварење овог младалачког сна Амфилохија, као мало уздарје упућујемо му ову
и 9. августа 1993. г. Његова Светост васељенски Патријарх скромну молитвену честитку са жељом „НА МНОГАЈА
Вартоломеј и блаженопочивши Патријарх српски Павле И БЛАГАЈА ЉЕТА, ВИСОКОПРЕОСВЈЕШЧЕЊЕЈШИ
полажу камен темељац за будући храм. Круна те његове вјере ВЛАДИКО!“
јануар / 2011 / svetigora
29
Освећење народне кухиње при Саборном подгоричком храму, 21. априла 2010. г.
Ходочашћа са „Одигитријом“
jubilej
Светог Петра Цетињског и оживљавањем ду- том Василију Острошком и омогућено сваком да са тог светог
ховног живота у Црној Гори 90-тих година, мјеста као благослов и лијек понесе свету водицу из острошког
осјетила се и потреба да се формира организација извора.
која ће се бавити искључиво организовањем ходо- По благослову игумана манастира Острог Преосвећеног Епи-
часничких путовања по земљи и иностранству, па скопа диоклијског Г. Јована, агенција „Одигитрија“ обавља бес-
је по благослову Његовог Високопреосвештенства платан превоз ходочасника и осталих посјетилаца од Доњег
Г. Амфилохија, регистрована агенција „Одигитрија“ до Горњег манастира Острог, обезбјеђујући тако проходност
(Богородица Путеводитељка) у којој су ангажоване и растерећење саобраћаја у овом дијелу у вријеме највећих
особе са богатим искуством у туристичкој привре- посјета.
ди и са сензибилитетом за ову врсту путовања. „Одигитрија“ је од свог оснивања до данас успјела да обезбиједи
Послије почетних тешкоћа са простором и сред- средства за куповину потпуно новог модерног аутобуса висо-
ствима, „Одигитрија“ је успјела да се ширем кру- ке туристичке класе „Neoplan Citiliner“ капацитета 56 мјеста за
гу потенцијалних ходочасника представи као ком- обиласке светих мјеста широм православног свијета као и бро-
петентна и одговорна организација чије су услуге да „Свети Никон Јерусалимски“ за обиласке манастира по Ска-
многима помогле да се упознају са хришћанским дарском језеру.
светињама српских простора, Грчке, Русије, Све- Агенција „Одигитрија“ је такође, са Богословијом „Свети Петар
те Земље, Украјине, Турске, Западне Европе и Цетињски“ и појединим црквеним општинама у Митрополији
Средоземља. црногорско-приморској и Епархији Будимљанско- никшићкој
Од свог оснивања „Одигитрија“ се старала за организовала низ научних скупова, симпозијума и округлих
хиљаде ходочасника из свијета, који долазе на столова на разне теолошке, историјске и актуелне друштвене
поклоњење православним светињама Црне Горе и теме и била издавач низа публикација.
Србије. Такође је и организовала бројна путовања Организација многобројних запажених изложби дјела сакрал-
за православне вјернике са наших простора у мно- не умјетности у галеријама у Црној Гори и Србији, концерти
ге крајеве свијета. духовне музике као и промоције књига и часописа на вјерске
Управа Богословије Светог Петра Цетињског је, и националне теме у којима је митрополит Амфилохије актив-
имајући повјерење у савјестан и одговоран при- но учествовао су скренуле пажњу домаће и стране јавности на
ступ организацији путовања, своје матурске агенцију „Одигитрија“.
екскурзије повјеравала „Одигитрији“, а митропо- Представници „Одигитрије“ су редовни учесници
лит Амфилохије је више пута био присутан на овим међународних скупова и симпозијума посвећених православ-
путовањима, преносећи своје богато теолошко ном ходочашћу (Москва, Кијев, Праг) као и издаваштву право-
знање и искуство будућим пастирима Цркве Право- славне литературе и часописа (Варна, Београд, Бања Лука).
славне. У организацији „Одигитрије“ реализована Под покровитељством Савезног министарства вјера Србије и
су путовања матураната у Свету Земљу, Бугарску, Црне Горе „Одигитрија“ је са пар издавачких кућа из Београда
у све заначајније сакралне дестинације у Грчкој, у неколико година била присутна са својим штандом на изложби
Русију, Украјину, Албанију, Италију, Турску, Чехосло- сакралних сувенира, предмета сакралне умјетности и право-
вачку, Мађарску... салвне литературе у Паризу у оквиру сајма „Religio“.
Такође су и апсолвенти Богословског факултета из По благослову Предсједника управног одбора агенције
Београда користили услуге ове агенције за своја „Одигитрија“ - митрополита Амфилохија, ова организација је
путовања. примјереним средствима учествовала у свим донаторским,
Захваљујући предусретљивости и разумијевању добротворним и хуманитарним акцијама које је организовала
игумана манастира Острог, блаженопочившег оца Митрополија црногорско-приморска.
Лазара, по благослову митрополита Амфилохија,
„Одигитрија“ је изградила квалитетан објекат у кру- Међународни фонд јединства православних народа
гу Доњег манастира Острог, у коме је организована Када је прије дванаест година у Србији и Црној Гори, по бла-
продаја предмета сакралне умјетности, богослуж- гослову Његове Светости блаженопочившег Патријарха Пав-
бене и богословске литературе, црквених утвари, ла отворено Одјељење Међународног друштвеног фон-
svetigora / 2011 / јануар
сасуда, употребне украсне керамике са сакралним да јединства православних народа из Москве, на молбу
мотивима, филигранских и златарских производа и његовог покровитеља Патријарха московског и цијеле Русије
многобројних предмета монашког рукодјеља. Г. Алексија, митрополит Амфилохије се прихватио духов-
Како би се избјегло дуготрајно чекање у реду за ног покровитељства и надзирања дјелатности Одјељења у
свету водицу из Острошког источника запослени у Србији и Црној Гори. Уз његово активно учешће организова-
„Одигитрији“ су дизајнирали изглед флашице у коју не су акције, манифестације и конференције на међународном
се пуни вода са извора и организовали машинску нивоу које су несумњиво дале значајан допринос учвршћењу
30 линију за њихово пуњење. Тако је значајно рацио- православља у овом дијелу Европе и другим крајевима свијета.
Организована је донаторска акција у свечаној сали храма Христа Спаса у Москви под
називом „Са Србијом заједно“ на којој су учествовали са српске стране патријарх Пав-
ле, предсједник Борис Тадић, митрополит Амфилохије са још неколико архијереја СПЦ,
комплетан државни врх Србије као и један број угледних привредника из Србије и
окружења.
Руска страна је такође била присутна на највишем црквеном и државном нивоу.
Одјељење Фонда и његов руководилац су учествовали у организацији и раду
Међународне скупштине православља, којој техничку подршку указује Међународни
Фонд јединства православних народа (МФЈПН), на свим конференцијама које су одржа-
не на територији бивше Југославије као и многима у Европи и Блиском Истоку.
На нашим просторима конференција је организована у Новом Саду, Цетињу, Бања Луци,
Београду, а представници Одјељења су по благослову митрополита Амфилохија уче-
ствовали на конференцијама у Братислави, Астани, Прагу, Аману, Јерусалиму, Бејруту...
Једна од значајнијих културних манифестација које Фонд реализује ван граница Русије
је и серија концерата духовне музике под називом „Гласови православне Русије“.
Одјељење Фонда у Србији и Црној Гори је са руководством Фонда организовало так-
ве концерте у Македонији, Србији (Београд, Ниш, Крушевац, Сремски Карловци), Црној
Гори (Цетиње, Будва), Републици Српској (Требиње). На концетрима у Србији и Црној
Гори су присуствовали највиши представници Цркве и државе.
Како МФЈПН сваке године додјељује награду појединцима из јавног, политичког, кул-
турног и друштвеног живота који су својим радом допринијели ширењу хришћанских
вриједности и учвршћењу православља у својим срединама, на предлог Одјељења
Фонда за Србију и Црну Гору ово високо признање, које уручује лично московски
патријарх у храму Христа Спаса, до сада су добили: Његова Светост Патријарх Павле, Бо-
гословски факултет у Београду, Њено Височанство принцеза Катарина Карађорђевић,
предсједник Црне Горе г. Филип Вујановић, господин Емир Кустурица. Већини ових
церемонија је присуствовао и митрополит Амфилохије.
Трудом руководства Фонда као и руководиоца Одјељења обезбијеђена су средства и
Одјељење је купило простор за обављање своје дјелатности у Београду и у Будви.
Своју мисију Одјељење је развијало и кроз изложбе икона (Стаматис Склирис – у
Никшићу), предмета сакралне умјетности и теолошке литературе и часописа (Београд-
Конак књегиње Љубице, галерија „Прогрес“...).
Захваљујући ауторитету предсједника Покровитељског Савјета Представништва
МФЈПН за Србију и Црну Гору (које је цијепањем државе подијељено на два Одјељења),
представници Одјељења су за постигнуте успјехе више пута награђивани од стране Ру-
ске, Украјинске и Бугарске Цркве.
јануар / 2011 / svetigora
31
Витлејем, црква Христовог Рођења
Поводом 20 година од ступања у Трон митрополита црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија
j ub i l ej
ад на љетопису обнове, санације, 1910. године поводом јубиларних свечаности. У њој је по-
реконструкције и изградње храмова у пис манастира и храмова који су у времену од 1860. до 1910.
Православној митрополији црногорско- године обновљени или изграђени. Збир је 289 обновљена
приморској од 1990. до 2010. логично је било или изграђена православна објекта за 50 година владавине
започети од сличних периода у животу Право- књаза Николе.
ЈОВАН Маркуш
славне Цркве на простору данашње Црне Горе. Од времена краља Николе и митрополита Митрофана Бана
У мају 1989. године сам имао част да присуствујем прву већу санацију и обнову храмова имамо послије вели-
освећењу обновљеног Саборног храма Светог ког земљотреса који је 1979. године задесио Црну Гору. На-
Василија Острошког у Никшићу. Тадашњи епископ жалост, дуго година нијесу били познати подаци колико
банатски др Амфилохије Радовић је у бесједи ис- је било санираних и обновљених православних храмова
такао оно што је пажљиви истраживач историје из средстава солидарности, чак ни надлежним државним
наше Цркве могао уочити, али о чему нити је ко службама које су обавезне да воде овакве регистре. Овдје
писао нити јавно говорио. Том приликом је казао прије свега мислим на Завод за заштиту споменика културе
следеће: Црне Горе и надлежно Министарство културе. Митрополија
,,Књаз Ми лош Обре но
вић у Ср бији и краљ Ни црногорско-приморска, осим генералне сагласности коју
кола Петровић у Црној Гори су два најзначајни је дала за обнову својих храмова и ријетких консултација
ја задужбинара од времена Немањића. И било би током обнове послије земљотреса у времену 1980-1990,
вријеме да се неко тим питањем позабави. Поред није била у прилици да има комплетан попис својих хра-
осталих великих заслуга краља Николе, ријет мова и других објеката који су санирани или обновљени.
ко је ко истакао ту његову огромну заслугу - по Захваљујући некадашњем директору Републичког фонда
дизање храмова по читавој Црној Гори, нарочито за обнову покојном Илији Поповићу, који је оставио у ама-
у новоослобођеним крајевима. Где год је дошао нет сину Предрагу да ми преда лични примјерак Записника
краљ Никола је подигао нови храм, јер је знао и био о примопредаји архивске грађе Републичког фонда за об-
је свјестан да је храм мјесто сабирања, надахнућа, нову и изградњу подручја пострадалог од катастрофалног
преображења, духовног препорода народа и да земљотреса (88 страница), у прилици смо да прецизно зна-
тамо гдје нема храмова и гдје су храмови угроже мо који су православни манастири, храмови и други цркве-
ни, угрожени су и сами људи. Насиље над храмом ни објекти у Црној Гори санирани у том периоду. Из средста-
увијек је било кроз историју насиље над човјеком ва југословенске солидарности, тј. десетогодишњег зајма за
који гради храм. Ослобођење храма и његов про Црну Гору, у периоду 1980-1990 година укупно је санирано
цват увијек показује да има наде за ослобођење и 168 православних објекта у Црној Гори.
за слободу човека.“ Велика обнова је услиједила након враћања народа Црне
Потврду његових ријечи можемо наћи у табели Горе својој Православној Цркви и Митрополији црногорско-
у публикацији др Лазара Томановића, тадашњег приморској почетком деведесетих година прошлог вијека.
предсједника Владе, под насловом Педесет година И обични лаик је могао примијетити градитељски занос
на престолу Црне Горе, која је штампана на Цетињу широм Црне Горе на санацији, обнови и изградњи манасти-
svetigora / 2011 / јануар
34
Митрополит Амфилохије поред саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.
ће она бити корисно свједочанство о
једном времену.
Прикупљени подаци, уз могућност
занемарљиве грешке, показују да је у
протеклих 20 година у Митрополији
обновљено и новоподигнуто 416
објекта (38 манастира, 333 храма и оста-
лих објеката 45) и да се обнавља или
гради 74 објекта (2 манастира и 72 хра-
ма), или укупно 480 објеката. До 2002.
године на подручју садашње Епархије
будимљанско-никшићке обновљено
је и новоподигнуто 72 објекта (16 ма-
настира, 51 храм и осталих објеката 5)
а обнављало се или градило 8 објеката
(1 манастир и 7 храмова), или укупно 80
објеката. Када ово саберемо произила-
зи да је обновљено и новоподигнуто
488 објекта и да се обнавља или гради
82 објекта, или укупно за протеклих 20
година 570 објеката.
На основу бројне литературе коју сам
користио, о сваком објекту су дати
подаци које сам могао пронаћи. Оно
шта се ријечима тешко може описа-
ти приказују изврсни снимци наших
познатих мајстора фотографије као
и фотографије бројних ентузијаста
које имају драгоцјену документа-
циону вредност, којима се хроно-
лошки приказује обнова, изградња
и свакодневни живот везан за мана-
стире или цркве. Када се овоме дода
приљежност, стручност и црквен при-
лаз дизајнирању књиге нашег позна-
тог дизајнера проф. ликовне академије
Мирка Тољића књига ће вјероватно
Литија на празник Светог Симеона Мироточивог, Саборни храм у Подгорици задовољити све пријатеље наше Цркве.
Нажалост ограничен простор, иона-
ко волуминозне књиге није дозво-
ра, храмова и других црквених објеката. Од мора до гора васкрсавао је лио да прикажемо већи број добрих
олтар до олтара. Бројни обновљени и нови манастири као да чине де- фотографија о манастирима и храмови-
лове једног тролиста који народ назва Три Свете Горе: Приморска, Зет- ма и значајним догађајима. Дужан сам
ска и Брдска Света Гора. Нови саборни храмови, попут храма Христовог на крају да истакнем да сам савјесно
Васкрсења у Подгорици који је у завршној фази и Светог Јована Влади- преузео податке из бројне литературе,
мира у Бару који је у изградњи, представљају по мишљењу стручњака докумената, периодике и званичних
најимпресивније објекте те врсте, не само у Црној Гори. Посебан фено- гласила наше Цркве, али да за евенту-
мен, незабиљежен у историји ових простора, представља обнова мо- алне непрецизности одговорност није
наштва и свештенства. на аутору већ на онима који су били у
Напријед речено је дало идеју да се детаљније треба позабавити оним обавези да доставе потребне податке.
што је у Митрополији санирано, обновљено или подигнуто у времену од На основу неспорних чињеница које
1990. до 2010. године, укључујући и све оно што је урађено или започе- се могу видјети и ,,голим оком“ није
то до 2002. године и на подручју које је од тада фактички постало дио тешко извести закључак да је крај про-
јануар / 2011 / svetigora
васпостављене Епархије будимљанско-никшићке, а до тада је било под шлог вијека и прва деценија трећег
јурисдикцијом Митрополије. миленијума (1990-2010) један од злат-
Направити попис објеката попут оних из 1910. и 1990. године је било неоп- них периода црквеног градитељства и
ходно, али не и довољно да би се имао увид у оно шта је рађено у проте- свеукупне обнове Православне Цркве
клих 20 година. Неопходно је било дати основне податке о сваком објекту, у историји Црне Горе. Данас вјероватно
који су нажалост били оскудни у писаној форми, као и пожељну фото- многима постају јасније ријечи из
документацију. Мишљења смо да се у свему овоме у највећој могућој бесједе митрополита Амфилохија које
мјери успјело. Ових дана је у току прелом књиге за штампу, уз наду да је изговорио већ далеке 1989. године. 35
Патријарх српски Г. Иринеј посјетио Митрополију црногорско-приморску
ЈЕДНА ЦРКВА,
reporta`a
упокојења, служено свечано празнично бденије. дрит Методије, игуман свештене лавре Хиландара и бројног
У присуству више владика СПЦ, свештенства, мо- вјерног народа.
наштва и бројних вјерника, патријарха Иринеја У току Литургије у презвитерски чин је рукоположен ђакон
је ријечима добродошлице дочекао Митрополит Анђелко Боричић. На Светој Литургији је појао хор Светог
црногорско-приморски Г. Амфилохије рекавши да Марка из Подгорице.
је „ово велики дан и благослов за Митрополију, за Обраћајући се патријарху Иринеју, епископима, свештен-
све вјерне и све епархије наше Свете светосавске ству, монаштву, гостима и вјерном народу митрополит
цркве у Црној Гори“. Амфилохије је казао да је Свети Петар Цетињски ходио сто-
Захваљујући на ријечима добродошлице патријарх пама Светих апостола: „Ходио је стопама равноапостолнога
је рекао да је „овај дочек доказ да смо једно у Госпо- Светог Саве, архиепископа српскога, показујући љубав, не
ду, да је Црква остала неподијељена и надамо се да само према онима за које је био задужен, него у своје вријеме
ће то тако бити и убудуће“. бринући и о свима другима, нарочито на просторима наше
„Нека политичари стварају своје границе, али ће Пећке Патријаршије. Бринуо је о њој, о царској лаври Светим
народ бити један, имати једну Цркву и остати у Дечанима, па није чудо што је његов наследник митрополит
духовној заједници преко Цркве, са свима свети- тадашњи пећки, каснији црногорско-приморски и потоњи
ма угодницима и величинама духовним из нашега патријарх српски Гаврило кључеве од Пећке Патријаршије и
рода“, рекао је српски патријарх. Дечана, које је примио године ослобођења Косова и Метохије
Након бденија извршено је облачење моштију од турскога ропства од стране краља и господара Црне Горе
Светог Петра Цетињског у нове одежде и њихово Николе Петровића, овдје похранио, код ногу Светога Петра
смјештање у нови кивот, израђен од кедра ливан- Цетињскога. И пресвлачећи Светитеља нашли смо кључеве
ског. Пећке Патријаршије и кључеве Дечана. У исто вријеме смо
нашли и трећи кључ код његових ногу који је књаз Данило,
Три кључа у ћивоту Светог Петра Цетињскога син краља Николе, донио и свечано предао краљу Николи
Свјатјејши Патријарх Иринеј је сјутрадан у послије ослобођења Скадра. То је кључ од града Скадра“.
Цетињском манастиру служио Свету Службу Божију „Та три кључа овдје присутна свједоче да је овај трон
уз саслужење Високопреосвештеног Архиепископа цетињских митрополита био органски везан кроз вјекове за
цетињског и Митрополита црногорско-примор- свету Пећку Патријаршију. Зато су га, Ваша Светости, похо-
svetigora / 2011 / јануар
36
Патријарх српски Г. Иринеј испред ћивота Светог Василија Острошког.
Освећење славских колача у Цетињском манастиру.
razgovor
Господ ће нам помоћи
Током недавне канонске посјете Митрополији црногорско-приморској, првојерарх Српске Цркве дао је
ексклузивни интервју нашем часопису, Радију Светигора и Српској радио-телевизији из Подгорице.
Ваша Светости, молимо Вас да на почетку овог разго- Шта више, они покушавају да разоре наш си-
вора дате Ваш патријарашки благослов нашим чита- стем вриједности и наш историјски и духов-
оцима... ни светосавско-косовски идентитет. Како се
Ваши читаоци, бар на основу овог мог искуства за ова два одупријети у таквим околностима?
дана, заслужују сву пуноћу благослова патријарашког, сву Проблем Косова је за нашу историју, за српски на-
пуноћу благослова Цркве наше, Светога Саве пре свих, Све- род. То је једно озбиљно питање и све оно што се
тога Петра Цетињскога чији смо празник јуче прославили, данас дешава на Косову и Метохији представља
јер тај народ, овакав каквог сам ја видио заслужује заиста једну тешку, дубоку и за сада незалечену рану.
пуноћу благодати Божије. Ја знам, савремени свет не води много бриге о
прошлости и о историји, о култури једнога наро-
Ово је Ваша прва канонска посјета Црној Гори од тре- да, али би требали да се позабаве тим питањем.
нутка кад сте ступили на свештени пећки трон све- Ја разумем неке данас моћне државе које су по-
тосавски. Какви су Вам утисци? стале и моћне и велике разним миграцијама,
Па ја сам једно време био житељ Острога, то је било прије досељивањима, да њих и не интересује историја
тридесетак и више година. Знам тадашњу Црну Гору и ду- тих народа, али када је у питању српски народ,
ховно стање у Црној Гори које није било на оној висини коју када је у питању Косово и Метохија - то је озбиљно
Црна Гора заслужује. Сада, после толико времена, имао сам питање. Јер шта је Косово? То је душа душе наше-
прилике пре свега да видим многе светиње обновљене, и га народа. То је зеница наше историје и културе.
то не само обновљене, тј. приведене неком изгледу, него Тамо су нам највише светиње, тамо је уосталом и
светиње које блистају у свој пуноћи и лепоти наших црка- резиденција српских патријараха, не од јуче него
ва. А то је лепота наше вере. Оно што ме је посебно одуше- вековима. Не могу да замислим да једнога дана
вило јесте бројни народ који ме је дочекао, који ме је по- Пећка Патријаршија буде у некој другој држави
здравио и који је за време богослужења био у црквама и и да српски патријарх мора да тражи пасош и до-
манастирима. Прво пријатно изненађење сам доживео у зволу да може да посети своју кућу. То је за нас
Беранама. Иако је било скоро вече, мислим да је била ско- незамисливо. Зато апелујемо, то чини и Србија,
ро трећина Берана код манастира Ђуђеви ступови. Народ сви они који се српски осећају, који су наслед-
какав се само може пожелети, са изгледом и побожношћу ници косовске културе, косовског аманета и за-
и са свиме оним што је показао за време тога сусрета и те вета, на оне који кроје судбину света - да имају
посете. Ништа мање пријатно изненађење дочекало ме је у виду значај Косова за Србију, за њену историју
и кад сам дошао на Цетиње. Силан свет, мада је било кас- и културу и да нађу начин и решење гдје ће се
но у ноћ, пуно народа који се понаша у духу своје вере и у задовољити бројно стање Албанаца, да задовоље
духу своје вековне православне духовности. Да не говори- њихову потребу, јер су тамо присутнији, а и по-
мо о јучерашњем дану, када је била прослава Светог Петра требу српскога народа који није од јуче на Ко-
Цетињскога. Посебно сам био изненађен у Подгорици, у но- сову и који са осталим Албанцима живи векови-
воме храму. Нисам очекивао толики свет који је напунио и ма. Не улазимо у то питање како је дошло до те
двориште и после цркву. И данас овде у Ждребаонику... Све насељености данашње, а знамо, то зна и историја
то даје заиста једну нову слику Црне Горе. Стичем утисак и то ће она вероватно и забележити и оставити
да је овде дошло до пуног обновљења, пуног преображаја за будућа поколења. Дакле, ја верујем и знам да
народа сходно својој култури и својој вековној традицији је питање комплексно, али и у тој комплексности
хришћанског живота, хришћанског васпитања. И зато бла- мора се изнаћи решење које ће задовољити по-
годарим Богу и ово ће бити један снажни подстрек за нас требе и једних и других. У противном, то ће бити
у Србији. Мада, Богу хвала, и тамо се народ враћа Цркви. јабука раздора, то ће бити нешто што неће донети
јануар / 2011 / svetigora
На сваки се празник, поготову славе црквене, на саборима мир овим просторима, нешто што ће загорчавати
по манастирима или током неких догађаја везаних за Цркву, живот и једне и друге стране, што не треба и што
види огороман број народа. И не само што је народ прису- не желимо нама, не желимо ни њима.
тан, него се и понаша онако како то Црква жели и како је у
нашем духовном наслеђу. Да би рана била болнија, и наша Црква има
своја унутрашња искушења, и то баш на Косо-
Свјетски моћници отимају нам нашу свету земљу ко- ву. Шта можете да нам кажете о томе?
совску и не показују знаке да ће одустати од те намјере. То је један догађај који ми нисмо ни желели, нити 39
очекивали. Један догађај који је нашао у садашњем да је ту Црква позвана да просвећује свој народ. То је једно
времену једно решење, али који вуче трагове из зло, једна велика мрља код многих народа. Нажалост, много
других времена. Мени је лично жао што се то де- шта што је било некада свето, данас је несвето, а оно што је
сило са владиком Артемијем кога сам необично било несвето, то је данас постало прихватљиво. Измењене
ценио и волео, и то и данас чиним, али његово су вредности. Некадашње вредности данас нису данас
држање, његово понашање када је било Косо- вредности, а то отприлике иде у духу и смислу речи Хри-
во у питању није било у складу са ставом Цркве. стових: А када дође Господ, еда ли ће вјере наћи? Не знам да
Мислим да је трагадија у томе, можда понајвећа, ли идемо у будућност неким кораком позитивним или не-
што је владика Артемије схватио Косово као свој гативним. Уосталом, видећемо, али наше је да чинимо оно
лични проблем, као да је он једини био позван да што треба да чинимо, свој верни народ да просвећујемо,
решава то тешко стање Косова и Метохије. И увек упућујемо и да се против таквих зала, која су ето присутна,
има неко друго мишљење, за разлику од Сабора. боримо на хришћански начин, просветом, вером и разго-
Што се тиче проблема у оквиру Епархије рашко- ворима са онима који то чине. Да их можда убедимо да су
призренске, ми смо много о томе размишљали и на погрешном путу. Ми знамо да данас постоје многе сла-
нашли смо за најцелисходније да се владика раз- бости, али је проблем што се те слабости намећу као нека
реши епархије, јер је и пре овог догађаја имао правила, неке врлине. То је оно што нас вређа и што не мо-
проблеме са једним својим свештеником, који жемо да прихватимо и сагласимо се са таквим појавама.
је практично управљао епархијом дужи период
времена. Тај свештеник је макнут. Дошао је дру- Много се у последње вријеме говори о дијалогу Пра-
ги, са истим начином, методом и овлашћењима вославне и Римокатоличке цркве. С обзиром на
владикиним - практично да управља епархијом. историјска искуства која наш народ има са западним
Његово понашање, тог монаха Симеона је изаз- хришћанима, многи се боје тога дијалога...
вало неприхватање и самог монаштва. Непосре- Па сад, ја не видим да се у нашем времену посебно води
дан повод да приступимо једном оваквом начи- дијалог, ништа мање ни ништа више него јуче или мало
ну решавања тог проблема јесте што су код мене раније. Моје је лично мишљење да не треба да бежимо од
дошла два игумана који су тражили да их примим дијалога ни са ким па са ни Римокатоличком црквом. Зашто
комплетно са њиховим братством, јер они Симе- да бежимо? Можда и њима треба помоћи. Мени се мно-
она неће да приме. То је био повод да се ми у Си- го допала изјава блаженопочившег архиепископа атин-
ноду позабавимо тим питањем, па смо молили ског који је једном приликом рекао: „Људи, зашто да бе-
митрополита Амфилохија и епископа Григорија жимо, хајте да поразговарамо ко људи о проблемима који
да пођу у епархију да виде шта се то дешава. Вла- се тичу нас.“ Не треба бежати од тих проблема. Хвала Богу,
дика то није прихватио и то је кренуло да су мо- ми смо сачували предање, оно које смо примили преко
наси који су на један чудесан начин везани за Јеванђеља, преко Светих Отаца и даље, преко Светих угод-
владику Артемија напустили манастире које су ника Божијих и зашто и њима то на један начин људски не
годинама подизали и обнављали и препустили рећи и помоћи им можда да реше неке проблеме своје,
их никоме. Владика Артемије је два манастира по- које многи од њих сада увиђају? Данас, нажалост, Европа је
дигао у Нишкој епархији, два нова манастира. За врло мало хришћанска. Чуо сам директно од представника
један сам знао и дао сагласност. За други нисам ни Римокатоличке цркве у Бечу да је 50% људи католика на-
знао док нисам видео цркву. Био сам изненађен пустило своју цркву, чак је шеф државе званично иступио
када сам видео између Прокупља и Куршумлије из цркве и они сами осјећају проблем, потребу. Колико су
цркву. Откуд црква? Никла за ноћ! Владика је у нечему потребни и они нама, много више смо потребни
ту један дом бившега монаха обновио и напра- ми њима у ономе што је битно, што је суштинско, везано за
вио манастир да ја уопште нисам знао. То је тако Цркву и за веру. Налазимо се пред прославом Миланског
снадбевено, тај манастир у Брајини, има преко едикта. Ја сам два-три пута изјавио да би било добро да се
2000 квадрата простора, подно грејање. И све је тим поводом нађу представници свих цркава. Патријарси
закључано, остављено, монаси напустили. Тако је пећки су разговарали са султанима и тражили пут разгово-
и са Црном Реком, тако је било и са другим мана- ра са њима - зашто и ми да то не чинимо данас са онима
стирима, што је неприхватљиво. Њих нико није те- који су нам много ближи од муслимана, али у циљу једног
рао и тиме су они у многоме отежали проблем по објективног, искреног, ненаметљивог разговора и таквог
питању самог владике Артемија. Ово је била једна приступа проблемима нашега времена.
привремена мера која би сигурно изнашла једно
друго решење у једним другим односима владике Ваша Светости која је Ваша патријарашка порука на-
Артемија са Синодом и са Црквом. шим читаоцима ?
svetigora / 2011 / јануар
Порука је оно што сам видео овде у Црној Гори ових дана:
Носиоци идеологије људских права под фир- да се вратимо Цркви, да се вратимо својој вери и ако буде-
мом тих права покушавају да разоре саме мо ту, на том путу, онда ће нам и Господ помоћи и расвет-
темеље хришћанског морала. Како то изгледа лити многе проблеме наше и сигурно ћемо се осећати да
у стварности, недавно смо могли да гледамо у смо на једном сигурном путу и да смо у сфери промисла и
Београду. Како се одупријети томе? благодати Божије.
Црква не одобрава нити препоручује да се
40 насиљем решава тај проблем. Пре свега, мислим Разговор водио Рајо Војиновић
Војска брисана и из
Слово изговорено на Мајевцу, 23. октобра 2010.
besjeda
живих и из мртвих
МАТИЈА Бећковић
У
двадесетом веку краљевска војска је прешла две Гол- лесника и рањеника и њихова имена само Бог зна.
готе: једну преко Албаније, другу преко Југославије. Овај Велики петак је трајао шест месеци: од 6. де-
Једном као српска, други пут као југословенска војска у цембра до 9. маја, али на дан победе није се окон-
отаџбини. Оба пута обе војске крајем рата повлачиле су чао, већ је, како је написао један од егзекутора, рат
се на Запад ка својим савезницима. Преко Албаније на челу са у Југославији трајао дуже недељу дана, а то што
Краљем и Владом, преко Југославије ка Краљу и Влади који су је он звао ратом било је масовно убијање ратних
већ били на Западу и отуд руководили ратним операцијама, заробљеника, без списка и суда. Христос овај пут
увек уз сагласност Запада. није ни суђен ни сахрањен, али је Пилат прао крва-
После Првог светског рата савезници су их прихватили, по- ве руке и није престао да их пере до данас.
сле Другог вратили онима који су их тражили само зато да би Пола године провела је ова војска под ведрим не-
их побили. Да би парадокс
био већи, они које су вра-
НА МАЈЕВЦУ САХРАЊЕНИ ПОСМРТНИ благословено мировање ових мученика.
тили били су најватреније
ОСТАЦИ 23 СТРАДАЛНИКА ВОЈСКЕ Нека они буду опомена свима нама да је
присталице Запада и за-
КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ зло рађање готово суђење. Они су стра-
падне демократије, а они
дали од једновјерне и једнокрве браће
којима су их изручили били
су најогорченији противни-
ци Запада и западних вред-
М итрополит црногорско-приморски само зато што су другачије мислили и
Г. Амфилохије и Епископ зворнич- што су ишли правим путем, путем одбра-
ко-тузлански Г. Василије служили су 23. не вјере, имена и националног бића на-
ности. Пријатељи су преда-
10. 2010. г. заупокојену Литургију у храму шег. Нека Господ њихове душе упокоји и
ли пријатеље заједничком
Покрова Пресвете Богородице у Мајевцу усели тамо гдје праведници обитавају и
непријатељу? Из албанске
уз саслужење свештенства и монаштва награди их неугасивим вијенцем славе
голготе остали су вечни спо-
Митрополије црногорско-приморске и праотаца наших Аврама, Исака и Јакова
мени, костурнице и гробља
Епархије зворничко-тузланске. и нека им подари вјечни живот на небе-
српске војске од Солуна и
Након Литургије служено је опијело сима. Свима нама, гдје год Бога молили,
Крфа до Бизерте и Пари-
за све пострадале борце Краљевине јединство у вјери нека подари. Амин.“, по-
за, иза југословенске гол-
Југославије који су као болесници ручио је у бесједи владика Василије.
готе није остало никаквог
погубљени у ноћи између 7. и 8. марта „Ево нас данас овдје, 65 година од
трага. Први пут у историји
1945. године у војној болници у Мајевцу, страдања ових страдалника. Њихови
једна војска је брисана и из
а у спомен-костурницу положени су пос- земни остаци су пред нама, док су дру-
мртвих и из живих као да ни-
мртни остаци 23 страдалника који су ек- гих - много већи број, њих на стотине
када није ни постојала. Они
схумирани поред школе у Мајевцу. - кости расејане на овој благословеној
који су побијене припад-
Са благословом владике Василија земљи и не само овдје него и мно-
нике те војске кришом тра-
ексхумацију и опијело организова- го даље: до Лијевча поља, Градишке,
жили и тајно сахрањивали
ло је удружење „Открићемо исти- Јасеновца. Пострадали су у зла и опа-
бивали су кажњавани, а
ну“ из Црне Горе у сарадњи са парохом ка времена каква, не дај Боже, да се ни-
покојници избацивани из
мајевачким протонамјесником Милади- коме не врате. Пострадали су у времену
својих гробова.
ном Вуковићем и г. Зораном Гајићем и уз распамећености. Нигдје у Европи, нигдје
Голгота преко Југославије
свесрдну помоћ мјештана. у свијету се послије толико времена не
је српски Крсни пут, Scala
„Пут ових мученика чије земне остатке обављају сахране. Ово је показатељ как-
gemonia i Via dolorosa и
Митрополит Амфилохије -
човјек који је побиједио вријеме
Поводом 20 година од ступања у Трон митрополита црногорских Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија
С
ваки говор о неком човјеку је и говор о времену у коме својој идеолошкој заслијепљености, непрестано
он живи. А свако вријеме нам очито покаже и човјека понављало: „Распни га, распни га!“
који живећи са нама и људима који поред нас равно- И све своје духовне дарове, и ум, и знање, и рад, и сав
душно пролазе као низови нестварних облака, буде онај живот без остатка, митрополит Амфилохије је ставио у
један који успоставивши склад, и тамо гдје га нијесмо службу и на ползу свога народа. Бритке ријечи, оштрог
очекивали, вољом очврслом од вјере и трпљења и пле- ока за појединости, за трзаје, за наслућивање, суптил-
менитом хришћанском жртвом, успије да заустави тиранију ног осјећаја за цјелину, бескрајно вјерујући у космич-
тренутка, да побиједи ситне и пакосне нападе времена. Без ку моћ ријечи, словесност, љепоту и хармонију свијета
њега, тешко бисмо схватили да ништа на свијету није изоло- око себе, из године у годину подстицао је и друге,
вано и да, истовремено, и трагично и чудесно прихватимо као очински стрпљиво и брижно, да уче, да пишу и гово-
Божије давање, као свеукупност наших живота. ре све у славу Господа Исуса Христа, и да му се моле
Када је прије двадесет година владика Амфилохије, као ши- и захваљују за достојанство човјека, пуноћу и дубину
ром православне васељене познати и признати теолог и живота којим су обдарени.
духовник, врсни бесједник, зналац језика и свјетски путник, И многи од нас, који смо били само празни облици
стигао у свој завичај, на мјесто гдје се постављало питање суд- без лица, прихватајући његову, Светим Духом нада-
бине народа, морао је скупити сву своју снагу и окренути свој хнуту, естетику и вјерујући тону и боји његовог гласа
дух небу, јер је земља у коју се вратио стењала под тоталита- и његовом служењу Богу и ближњима, тражећи свој
ризмом који је оставио тешке посљедице: безбожност, бра- унутрашњи садржај и лијепо људско лице, разбијали
тоубиства, подјеле и избезумљене људе. Чекао га је огроман смо огледала ужаса и једноумља која су нас доводи-
посао. Закорачио је у простор древног памћења, богатог ис- ла до очаја, у којима смо сви изгледали једнако праз-
куства и ружне стварности. ни и несрећни због образовања које нас је учило да
Ширећи смисао ријечи, бескомпромисни борац за исти- је срећа у истом и једнаком броју оброка који ће нам
ну, свједок искуства живе Цркве у изузетно динамичној бити подијељени.
и немирној сфери друштвеног живота, молитвено Пријемчив за тајне ритмове универзума, тако затече-
јануар / 2011 / svetigora
расуђујући, својим говором и разговором, својим писањем не, он нас је, по мјери наше снаге и нашег хтјења, увео
и разумијевањем, одлукама и хришћанским начелима врло у духовни поредак, помажући нам да се ослободимо
речито и снажно је проговорио о смутном и тешком вре- тешког идеолошког пртљага којим смо били притис-
мену у коме се, по први пут у историји, стварала, насупрот нути „ради сигурности“.
историјској датости и здравом разуму, нека нова, од своје И ако је човјека Бог казнио временом, ако је човјек про-
суштине испражњена црногорска држава на мржњи пре- лазност, онда је само вјера начин да се та пролазност
ма свему што је традиционално - српско. Биле су то ријечи, превазиђе, да се дође до истина које су толико лијепе и
покретане нужношћу, изнад разума мноштва које му је, у свијетле, а које нам је митрополит Амфилохије својим 43
духом учинио некако очигледним. Тиме је у Црној Гори,
пред лицем живога Бога, на тврдом камену, засијао и по-
дигао најљепшу њиву живих људи: монаха, свештеника
и вјерног народа, кадећи је мирисом тамјана, снажећи
је моћним и мудрим ријечима, утврђујући непреста-
ном жртвом и молитвом, и надахњујући моралном чи-
стотом и тананом умјетничком комплексношћу своје
личности и сопственог живота. Прави човјек се познаје
по узвишености своје љубави, јер је „људско срце мјера
људскога живота“, како би рекао митрополит.
Постоји предање да је, у народу над свима вољени,
црногорски краљ Никола, велики задужбинар и
градитељ цркава, у храм Светог Архангела Михаила у
Андријевици символично уградио своју сјенку. Потоњи
митрополит црногорски Амфилохије је „с љубављу ка
божанственим црквама“ опчињен и опијен љепотом
дома Господњег саградио, обновио и осветио, за два-
десет година своје архипастирске службе у Црној Гори,
око пет стотина храмова, отворено и нескривено се
радујући што се кроз градитељство и звук звона про-
носи кроз простор и вријеме Слава Имена Господњег.
Учећи да људско биће, да би било цјеловито, мора бити
просвијећено, образовано, васпитано и напитано пра-
вом духовном храном која је Божије Слово, Божија
Ријеч, митрополит Амфилохије је, носећи у свом оку
горску и кристалну љепоту морачког водопада Све-
тигора и носећи, још од дјетињства, у свом слуху шум
њене чистоте, покренуо и благословио истоимени ча-
сопис и издавачку кућу, под чијим кровом су се многи
који су осјетили студен живота огријали. И око које су
се, као око свијетлећег стуба, окупили сви они који су се,
осјетивши вријеме које долази као неко страшно чудо-
виште које све опште хришћанске и личне вриједности
поништава, дали у потрагу за собом, својим личним,
хришћанским и националним идентитетом. Светиго-
рина ријеч је, свједочећи дубоки смисао али и естетски
ниво вјере, по благослову њеног утемељивача, имала
огроман задатак да поврати људе Богу и најживотнијем
начину живота. И она је благотворно као љетња киша
пала по широком простору.
Личност митрополита Амфилохија, његово трпљење
до бјелине, његова, и под старост, потпуна преда-
ност и беспоговорно послушање својој Цркви, његова
омолитвљена, спокојна и моћна, писана и усмена
ријеч, на трагу великих отаца нашег рода: Светог Петра
Цетињског, Светог Јустина Ћелијског и Светог Николаја
Лелићког су у исти мах и јединствени и хришћански
универзални. Његова мисао и његово дјело, надахнути
чудесном личношћу Богомладенца Христа и зароњени
у дно људског бића, ослобођени свега случајног и про-
лазног, у исти мах откривајући љепоту неба и ужас
земље, засигурно ће остати трајна задужбина нашег „Трпљење је врлина коју је најтеже испунити
времена у златној ризници духовних драгоцјености овдје на земљи, али врлина без које нема ис-
svetigora / 2011 / јануар
biblijske kwige
1. И после овога прослави цар Артаксеркс Амана Аматова 10. Тада скиде цар прстен и даде га у руке Аману да запечати
Вугеанина и узвиси га и учини га првим по власти међу оно што је записано против Јудејаца.
свим пријатељима његовим. 11. И рече цар Аману: Сребро задржи а са народом чини што
2. И сви му се на двору клањаху, јер тако заповиједи цар да те воља.
се чини; но Мардохеј не хтједе да му се клања. 12. Онда бише позвани писари цареви мјесеца првог
3. И рекоше дворјани цареви Мардохеју: Мардохеју, зашто тринаести дан и написаше, као што нареди Аман,
не слушаш оно што је цар казао? војводама и кнезовима по свој земљи од Индије до
4. Свакодневно су му говорили, али их он не слушаше. Тада Етиопије, у сто двадесет седам земаља, началницима
они потказаше Аману да се Мардохеј противи царевим народа на њиховом језику, од цара Артаксеркса.
ријечима. А Мардохеј им указа да је он Јудејац. 13. И би послано по књигоношама у царству
5. И сазнавши Аман да му се Мардохеј не клања, разгњеви Артаксерксовом да се истријеби род Јудејаца. У току
се силно, једног дана дванаестог мјесеца, који је Адар, и да се
6. и намисли да истријеби све Јудејце у Артаксерксовом разграби њихова имовина.
царству. 13а.1 А превод Посланице ово је:
7. Тада учини савјет дванаесте године царовања Цар Велики Артаксеркс од Индије до Етиопије
Артаксерксова и баца жреб („фур“) из дана у дан и из сто двадесет седам земаља кнезовима и мјесним
мјесеца у мјесец како би истријебио у један дан род начелницима потчињеним ово пише: 13б. Над многим
Мардохејев и паде жреб на четрнаести дан мјесеца Адара. народима завладавши и загосподаривши свом
8. И он рече цару Артаксерксу говорећи: Постоји народ васељеном, желио сам, не да се гордим дрскошћу власти,
расијан међу народима по читавом твом царству, и него кротошћу и тихошћу увијек владајући, безметежно
закони његови су чудни изван свих народа: закон царски живљење потчињених свагда уређивати, а царство своје
не слушају и није од користи цару да их остави. мирно и напредно до крајева земље чувајући – обновити
9. Ако је по вољи цару, нека нареди да се истријебе и ја ћу од свих људи жељени мир. 13в. Кад сам питао моје
уписати у ризницу сребра десет хиљада таланата. савјетнике како све ово довести до краја, онај међу нама
који се одликовао разумношћу и стално био у милости
и у тврдој вјерности доказан, Аман који је друго мјесто
почасти у царству стекао, 13г. указао нам је да се међу
свим племенима у васељени умијешао неки јединствени
непријатељски народ, по законима својим супротан
сваком народу, који стално царске заповијести занемарује,
да се не би могла уредити владавина којом ми непорочно
управљамо. 13д. Разумјевши, дакле, да је тај народ једини
који се вазда противи сваком човјеку, уводећи начин
живота туђ законима и супротећи се нашим наредбама,
чинећи најгора зла, како не би наше царство добри
поредак стекло; 13ђ. стога смо заповиједили оним што
вам је назначено у посланици Амана, постављеног над
(царским) пословима, вашег другог оца, да се са женама
и дјецом униште из коријена непријатељским мачевима,
без милости и поштеде, четрнаестог (дана) дванаестог
мјесеца Адара ове године, 13е. како би некадашњи и
садашњи непријатељи у један дан насилно у ад сишавши,
у будуће вријеме дали нам да сигурно и безбрижно до
краја живимо.
14. Преписи пак посланицâ излагани су по свој држави и би
За емисију „Мајке хришћанке“, која се емитује на таласима радио „Светигоре“, Митрополит црногор-
ско-приморски Амфилохије је говорио о материнству као тајни возглављеној у тајни Богоматеринства,
као тајни која преображава личност жене, о сјећањима на своју мајку и њен живот - подвиг мајчинства
и супружништва...
них духова који разарају људско достојанство, мајка а у исто вријеме и као супруга. И сама словенска ријеч
обесмишљују људску природу и људско звање. супруга значи она која је са неким упрегнута у јарам љубави,
То властољубље, та гордост се пројављују на раз- жртве, служења. Дакле то је оно што је смисао супружанства
личите начине у историји рода људског. Један од као таквог. Сестринство је велика и дивна светиња и радост
тих начина јесте управо и то надгорњавање у име за човјека. Такво је и сестринство засновано на биолош-
властољубља, надгорњавање између мушкарца ком сродству, али постоји и сестринство које је још дубље
и жене, између мушког и женског пола. Бог је на од биолошког, а то је сестринство у Цркви Божијој. У Цркви
46 свом смирењу неизрецивом, и кроз своје смирење је свака жена сестра и сваки човјек брат другоме човјеку и
вјечити сабрат. Тако да се у том материнском, сестринском, де он код Луке три дана и не говори он Луки зашто
супружанском служењу остварује оно најдубље звање и је дошао. Уствари он мјерка, гледа, и кућу и живот
призвање које је Бог створио, божанском руком уградио у у кући, а првјенствено гледа Милеву, дјевојку која
женску природу. је већ била стасала за удају и њено понашање. Па
Ваша покојна мајка Милева родила је петнаесторо ће на крају да каже: „Лушо, ти мене не питаш што
деце. Деветоро је одгајила, шесторо јој је младо умрло. сам ја дошо, ево већ сједим два, три дана код тебе.“
Бринула се о мужу, деци, радила све оне послове којима Лука каже: „ Радисаве, ти ћеш рећи кад за то дође
се тада бавило једно сеоско домаћинство. Са данашње вријеме, ти си увијек добродошао.“ „Па ја Лушо
временске дистанце, а то је неких седамдесетак годи- имам једно дијете стасало за женидбу, а видим
на, живот мајке Милеве, заправо живот многих мајки из да и ти имаш дијете стасало за удају, па бих ја же-
тог времена, данашњим генерацијама изгледа прилично лио да се ми спријатељимо.“ А Лука ће рећи: „До-
нестваран. Kако је из вашег угла посматрања изгледао бро Радисаве. Мени је част и радост да своју ћерку
живот ваше мајке? удам у кућу Радовића.“ Кућа Радовића је била тако
Испричао ми је покојни отац причу о своме оцу и о доласку кнежевска, војводска, позната у Морачи. „Али не
Милеве у нашу кућу Радовића. Мој покојни ђед Радисав је можемо ми то сами одлучити, морамо да питамо
остао рано без жене и једног сина, умрла је на порођају. Мој Милеву.“ И Лука зовне Милеву и каже: „Ево дошао
јануар / 2011 / svetigora
отац и ђед Радисав живели су сами као вукови на селу чита- је Радисав, жели да му ти будеш снаја.“ Мислим да
вих 25 година, до женидбе мога оца. А како је до те женид- су се Ристо и Милева негдје већ видјели, можда
бе дошло? Каже, имао Радисав један сан. Негде горе са ис- на неком сабору у Морачи. Она је и тада одлазила
тока лети голубица а за њом јато голубова. А он у то вријеме можда једанпут годишње у манастир Морачу, да се
бринуо како да ожени свога сина, па ће рећи, треба дакле да причести и да буде на сабору, као дјевојка. Она ће
идем према истоку да тражим дјевојку за свога сина. Тамо рећи, стидљиво и скромно: „Лушо (сви су га тако
је живио Лука Бакић, угледни домаћин у селу и он пође код звали), како ти кажеш. Ако ти кажеш да тако буде,
Луке. Прими њега Лука са љубављу, са гостољубљем. Оста- ја сам сагласна.“ И тако Милева дође у кућу Ради- 47
сава Павићева. И ту је она уградила себе и остави-
ла заиста широког трага. Много ју је волио покојни
Радисав, управо зато што му је испунила кућу
дјецом. Био је пресрећан. Звао ју је невјестом, како
је то онда био обичај. А она је, без предумишљања
икаквог, на један потпуно природан начин с једне
стране била супруга своме мужу, била мајка своје
деце и била снаја свога свекра, кога је бескрајно
поштовала, као најрођенијег. И тако је она ту
рађала једно за другим дјецу, на начин који је онда
био једини. Тада није било доктора, нити бабица,
она је то сама обављала, стидљиво, негдје под не-
каквом крушком. Мени је испричала, баш негдје
кад сам био изабран за владику, па ја почео нешто
онако владичански да наређујем, а она мени каже:
„Слушај ти, шта се ти ту правиш важан?! Знаш ли ти
где сам ја тебе истоварила?“ Рекох: „Гдје си ме исто-
варила?“ „ Ено,“ каже „доље у урвине.“ Испод наше
куће, испод баште, преко потока има једна смоква,
и она је тамо отишла кад су почели порођајни бо-
лови, понијела је фртаљ ракије, једну пелену или
шта је већ имала. Тамо се она породила, подвеза-
ла пупак, опрала, замотала, вратила се са дјететом
у кућу, подојила и наставила свој посао, свакод-
невни. Дакле, сагледавајући сад њен живот - она
је седамдесетседам година проживјела на земљи,
она је заиста показала себе као једну од ријетких
мајки, каквих је било несумњиво свуда у нашем
народу, али посебно у Црној Гори. Има још понека
таква мајка, каква је била моја мајка Милева. Оно
што је њој било својствено, то је да је непрекидно
била у послу. Без роптања, без да икад каже како
јој је тешко, како она то не може. Нарочито је био
тегобан живот и њен, а послије ње и свију нас, за
вријеме Другог свјетског рата. Отац је био у шуми,
она је онда била приморана да обавља све посло-
ве, а и даље је рађала. Морала је да оре и да копа,
да товари коња са оно мало воћа што роди, да ПОУКА СВЕТОГ АВЕ ЈУСТИНА О
тјера из Мораче у Колашин да прода, да би купи- МАЈЦИ – ХРИШЋАНКИ
ла кило соли, мало брашна, литар гаса, пошто онда
није било струје и онда се врати назад. Па онда
да, кад смо пошли у школу, пошто је то било рат-
но вријеме, можда смо имали по неку кошуљицу,
С вака је мајка мученица, а на првом месту:
мајка – хришћанка. Зашто? Зато што се она
дан и ноћ непрестано мучи и стара о телесном
она ноћу пере, да сјутра одемо са чистом кошуљом и духовном здрављу своје деце. У тој својој
у школу, да се не срамотимо пред осталом дјецом. непрестаној бризи она сваки дан умире за своју
Никада је нијесам чуо да је неког осудила. Ако би децу. То је истина нашег земаљског света, истина
некада чула да неко нешто говори о неком, рекла којој се диве небески светови. Јер ако има ичега
би: „Ћути дијете, немој да разносиш туђи гријех!“ на земљи чему се диве Анђели небески, то је до-
Уопште оно што је у кући, то није смјело да се чује: бра хришћанка, добра мајка, добра жена. Ништа
ако би дошло до некаквог неспоразума, као што није ни теже ни одговорније у нашем земаљском
обично бива, па и неспоразума између ње и оца, свету од дужности мајке хришћанке. Зашто?
односно више оца него ли ње. Није јој баш било Зато што је њена главна дужност да деци осигу-
лако, нису црногорски мужеви тако мекани и ла- ра бесмртност и живот вечни. Осигура ли им то,
svetigora / 2011 / јануар
гани. Имала је она тешкоћа, не један пут. Понекад осигурала је и себи рај на небу. Не осигура ли им
дође до тога да буде приморана да побјегне из то, њена душа стровалиће се у пакао, где је веч-
куће. Сад ми останемо у кући престрављени, шта ни плач и шкргут зуба. Како добра мајка осигура-
ће сад бити нема мајке? А она сирота оде негдје ва деци својој бесмртност и живот вечни? Ако их
горе изнад куће, па се моли Богу и причека, до научи да живе по Христовом Еванђељу: јер у Хри-
негдје испред зоре, па ујутру кад се ми пробуди- стовом Еванђељу све је бесмртно и вечно.
мо опет је она ту, са нама. И никада ружне ријечи
48 да каже о своме мужу. Још је код ње био сачуван Из Беседе на опелу добре хришћанке (1945)
„Недељне Беседе“, Београд, 1998, стр. 268
онај неки исконски стид да чак мужа и не зове по имену, него сјетим ја се престравим, носим то негдје у себи као
ће да каже „он“. То је више потпуно и нестало код нас. Такав најстравичнији догађај у моме животу. И сад она
један однос узајамног поштовања и стида. Ја сад закључујем, сирота нема куд него бјежи назад. Поново на коња
мој отац је несумњиво волио моју мајку, нема никакве натовари оне ствари, па овце и краве пред со-
сумње али вјероватно из разлога што је одрастао без мајке, бом. А за њом: Вељко, Вучица, Милијана, ја (рођен
имао је код себе повремено неку нервозу, неку емотивну 1938), брат Павић и Добрија под срцем. Бјежимо
агресивност. То је терет који је она поднијела, претрпјела до преко ртица према Морачи. А иза нас пакао! Како
краја свога живота, да би на крају, то је занимљив један по- је она то издржала, како је она то поднијела, ја не
датак, у расправи са једном од својих снаја рекла: „Не знаш могу бити паметан?! Сјећам се и тога кад смо стиг-
ти што је прави муж, какав је овај твој“, за свога сина каже. А ли, доље преко Коштанице, у Баре, преко баште...
снаја јој одговори: „Да си ми га бољег родила и он би бољи Ђед покојни Радисав, знајући да је горе рат крва-
био.“ И то је за мене било једно откровење. Да ли је могуће ви и увјерен да смо ми сви изгинули, кад је видио
да је она тако дубоко имала то поштовање, иако, кажем, није како ми долазимо преко баште онда је он плачући
јој баш било лако? Успјела је да то покрије својом жртвом, запјевао: „Ево мене Муја и Алије и ђевојке од киле
својом љубављу и благодарећи томе да сачува породицу из- златије!“ Тако је звао моју мајку. Заиста нешто што
нутра. Није случајно да се жена код нас назива темељом до- је потресно. Дакле, то бреме рата, бреме материн-
мова, темељом куће. Тачно се она као таква показала, као ства, бреме супружанства, бреме служења она је
кућеница, лавовски се борила и тиме очувала једну тако тако достојанствено поднијела, да је из данашње
бројну породицу и њено јединство, узајамност те дјеце, која перспективе то заиста тешко схватити, али тако је
заиста постоји и до дана данашњега. И покојни отац је ту било.
наравно уградио себе, поготово што се тиче вјере Христо- Обзиром да вас је било деветоро деце, како сте
ве, али мајка је себе на тај ћутљиви, ненаметљиви, самож- се слагали међу собом, да ли је мајчино крило
ртвени начин уградила себе у своје потомство, потиснута имало свог мезимца?
од оца у току његовог живота. Она је ту била, али као да је А, ту је била беспрекорна једнакост. Кад је неко
није било. Тек кад је се он упокојио, имам утисак да је то и имао неку привилегију? Кад је неко од дјеце било
по Божијем промислу, наједанпут се она појавила ту у свој слабашније или када је неко био болешљив, онда
својој материнској пуноћи, и не само материнској пуноћи, је она знала да каже: „Ајде, дајте њему!“ Онда смо
него је муњевито преузела на себе и улогу оца. И то потпуно се, поготову у то ратно вријеме, хранили из једног
природно. „Ја сам сад и он, дужна сам да се побринем и на котла. Она спреми качамак, па га лијепо осмочи,
његовски начин о дјеци.“ Онда она сваке године, иако већ ми узмемо дрвене кашике, такве су тада биле, и
годинама болесних кукова, понесе дарове, плетене чарапе, онда свако са свога дијела захвата. Сад онај који
суве шљиве и тако шта је већ имала, и заређа тако од ћерке је мало стидљивији, слабашнији, он ту остане не-
до ћерке, од сина до сина. Од Подгорице, до Никшића, пре- како по страни. Она то примијети, па га мало гур-
ко Сарајева и Београда једно мјесец дана, она нас све фино не, а осталима каже: „Чекај, пусти, то је за њега, то
посјети, види, па се онда поново врати да настави своје је његово!“ Имала је, без школе, једно педагош-
служење до последњег свога издисаја, нормално природно, ко осећање, да са једне стране држи сву дјецу у
без икаквог неког старања о себи. То је њена функција. Она једнакости а да, са друге стране, буде спремна да
је ту зато да служи а не да јој служе. Тако је, кад гледам и по- се на лијеп, ненаметљив начин, побрине о оно-
сматрам њу и сјећам се ње управо сад, она практично заиста
остварила своје материнско служење и оставила потомство. Како савремена мајка да научи да се радује
Сад кад гледам, из њених бедара, не само нас девет, него су страдању? Па то је питање и васпитања
ту унуци и праунуци, па зетови и снаје, и кад се све то сабере будуће мајке, то је питање и вјере, јер што је
негдје преко стотину. Она сама дошла 1920. и неке, а иза ње дубља вјера код ње, то је и већа спремност
остао широки траг. на љубав и на жртву. Ту нема никакве сумње.
У току Другог светског рата, за време бомбардовања,
Што је мања вјера, то је и егоизам и саможи-
мајка вас је морала крити у збеговима. Како је у тим
вост, брига само о себи и о својим угодности-
по том питању био стравичан. Сјећам се 1942. године, када своје дијете зато што је њено. Сећам се на примјер
је горе према Колашину, Црквинама, Рогођеду према пла- једног случаја, морам да га испричам. Били смо на
нини Вучју и Бистрици дошло до стравичног сукоба између планини Вучју, биле су ту и неке дјевојчице, једна
четника и партизана. Браћа, поклали се! А ми, односно мајка дјевојчица ћерка неког Даниловића. И ту смо се ми
издигли у Бистрицу. Нестало већ сијена у Морачи у Бара- дјеца нешто покошкали, ја узмем камичак, камен
ма, а то обично бива у марту или априлу. И таман издигли, богами није камичак, и гађам ту дјевојчицу. Вратим
то мало прња ишћерала Милева горе и наједанпут тај кош- се ја у колибу, и знајући шта ме чека, сакријем се
мар, тај ужас, тај пакао, митраљези, бомбе и данас кад се испод кревета. Она је, сазнавши шта се догодило, 49
ухватила један прут, љемез није прут, па кад ме је питања гдје ми нико није требао. Морам да признам да сам
окрпила... Извукла ме је испод кревета и такве сам се ту и огријешио од оца који је чекао, ко озебо сунце неко
батине добио да их нећу заборавити док сам жив. писмо од мене. Ја се нисам ни јављао, поготову касније када
С друге стране то је толико било праведно са њене сам отишао у Грчку па се закалуђерио. Онда сам сматрао као
стране, дакле брига о оном другом дјетету, друге калуђер, шта ја имам више да пишем, јер онај који се мона-
мајке, иста ако ли не и виша него за своје дијете. ши он се одриче и оца и мајке и сваке везаности за свијет.
Без икаквог материнског егоизма, који на жалост Касније сам схватио да сам ипак требао повремено да се
данас преовлађује, поготову у породицама гдје јавим. Поправио сам то после кад сам се вратио. Тако да није
има једно или двоје дјеце, па онда се тај егоизам то било тако тешко поднијети.
биолошки некако усредсреди на ту дјецу. Тога није Ваша мајка је поред Вас имала још шест синова, како је
било! Сваки добије по својим заслугама. прихватила Ваше опредељење за монаштво?
У време када баш и није било популарно бити Е, како мајка? Само једну, можда двије мајке знам, обе су
ђак богословије, Ви се уписујете у Београд– Гркиње, које су прихватиле, од срца благословиле и радова-
ску богословију и са 15 година одлазите из ле се што су им синови отишли у Свету Гору. Код нас не знам
родитељске куће. Како је изгледао Ваш раста- ни једну мајку, не изузимајући ни своју. Једном приликом,
нак са мајком, Ви сте јој прво дете које тако већ сам био завршио богословију и уписао се на факултет па
рано, и за тадашње услове далеко, одлази из сједим негдје са мајком, да ли у Морачи или негдје на плани-
куће? ни, а она ме пита: „Је ли дијете, шта ћеш ти сад кад си завр-
Па добро, што се тиче мајке и оца мени то није шио школу?“ „Па“, рекох (ја сам онда размишљао, ниjeсам
било, морам да признам, тешко. Друге су тада још био донио одлуку да ћу да се замонашим, али њој ка-
биле тешкоће, то су тешкоће тог притиска на оне жем онако и са истином и са шалом), „идем у калуђере.“ „Ма
који су се усуђивали да тада оду у богословију. То нећеш ни д’о Бог у калуђере.“ Ја јој кажем: „Па ето имаш двије
је био догађај, да је син Ћира Радовића отишао у шћери и шест синова, па ће ти они рађати унуке и прауну-
богословију. Малтене је сва Црна Гора, не само Мо- ке, а овај један, пусти га нека иде својим путем.“ „Е богоми,
рача знала за тај догађај. Био је страховит прити- мајци је мило од свакога да има радовање.“ А онда, чега се
сак да се спријечи мој одлазак. Ја сам тек отишао она присјетила, први пут ми је то тада испричала, каже: „Уо-
у први разред после два-три мјесеца, све моје ко- сталом и твој покојни ђед је рекао да ћеш ти бити поп.“ „Како
леге, ђаци већ у школи, а ја не могу да одем јер су је то рекао?“ Каже: „Била сам ја, кад сам била носећа тобом
забранили, пошто сам требао да идем у Призрен, а код Св. Василија Острошког, на поклоњење, слава му и ми-
тамо је војна зона и нису хтјели да ми дају дозво- лост!“ Прешла преко Мораче, пјешке се ишло, преко плани-
лу из војног одсијека у Колашину, а циљ је управо на, преко Тали, како се то стизало под Острог. Тамо је она
био да ме спријече да идем. Па је онда мој отац, си- ноћила, ваљда се и причестила и онда се вратила назад и
рома, те јесени 1953. године препјешачио од Мо- тад јој је ђед рекао: „Вала невјеста, то што носиш под срцем,
раче до Цетиња, да би дошао код ондашњег ми- ако буде мушко, то ће бити мој поп!“ Рекох : „Па знаш мајко,
трополита Арсенија Брадваревића да од њега јесте све је то лијепо, али има поп који се жени и поп који се
затражи да ме премјести из Призрена у Београд- не жени.“ Каже: „Он је мислио на оног који се жени.“ Све је
ску богословију, гдје није било потребно да се на- она то прихватила, никад није нешто убјеђивала, али овако
баве такве дозволе и тако се и догодило. Знате ми дала је до знања да је њена жеља да од свих својих синова и
који смо се рађали тада на селу, поготову у једној шћери има потомство.
таквој здравој, богатој породици, ту није постојало Мајка Милева је, поред шесторо деце које је сахранила
никаквих претјераних емотивних везаности. То је као мале, за свог живота изгубила и најстаријег сина
ишло нормално, природно и да одеш и да се вра- Вељка.
тиш и да те дочекају са неком природном љубављу Јесте. То је њу заиста добро погодило, тај губитак, јер је ипак
као да си био ту негдје преко потока. Није ту било прворођено дијете нешто што је за мајку очевидно највећа
ничега другачијег ни са њене, ни са моје стране, ни радост. Зато је његово тако прерано упокојење за њу била
са стране очеве. Кажем, ово је био суштински про- велика и дубока рана. Није она то показивала толико, али не-
блем у то вријеме и то је оно што је мене било оп- кад кад се помене Вељко онда она каже: „Е мој Вељко...“ и за-
теретило, не мало. Ти напади, шиканирање који су плаче, баш онако матерински, над изгубљеним сином. Да...
били својствени том времену, дијете то треба да Али с друге стране она је некако увијек говорила: „Мени
поднесе. Али видим сада када о томе размишљам
то је била добра проба за мене и за моју вјеру. Рађање дјеце је једно од најдубљих афирмација мате-
Постдипломске студије завршили сте у Риму
ринства, а у исто вријеме су и та дјеца коју рађа њена
и Берну, докторирали у Атини, предавали на
svetigora / 2011 / јануар
Њено понашање, њена ријеч, њени односи и њена молит- болесници да је, док није оперисана била ту да по-
ва: „Боже помози!“ То је била њена молитва, није она знала могне онима око себе, да им нешто принесе, па и
да чита молитвенике и неке друге књиге, али: „Боже помози! да их забавља да тако кажем, знала је лијепо и да
јануар / 2011 / svetigora
Мајко Божија, Свети Василије, Свети Петре Цетињски!“, па се приповједа. А и касније, чим је оперисана, са оном
прекрсти. То су њене молитве, на један потпуно природан својом штаком опет је она наставила да, као што је
начин као што храни дијете, тако је она његовала ту молитву служила у кући да служи и у болници. Сви су према
у себи, живећи у страху Божијем и у поштовању према Богу њој имали један посебан однос. Касније када бих
и према свима. понекад дошао на Ортопедску клинику, сви би ме
Јуна 1985. године у својој приступној беседи у Саборној питали: „Шта је са Милевом? Таква овде није дола-
цркви у Београду, рекли сте: „А мајка? Она је чак оног зила.“ Дакле, то је то. Е сад, како савремена мајка
дана и часа, када ме свештени Сабор Архијереја би- да научи да се радује страдању? Па то је питање и 51
васпитања будуће мајке, то је питање и вјере, јер живот, да се он опростио са својом баком, последњи цјелив
што је дубља вјера код ње, то је и већа спремност да је даривао. Ја се тако сјећам мога ђеда Радисава и данас
на љубав и на жртву. Ту нема никакве сумње. Што ми то на души мило што се тога сјећам, како је он издахнуо
је мања вјера, то је и егоизам и саможивост, бри- на рукама мога оца, поред шпорета на неком креветићу,
га само о себи и о својим угодностима већа. Дакле и гледам како га износе и стављају га на праг куће. Видим
вјера која рађа спремност на жртву. Рађање дјеце његов лик и плућа како се надимају. То је за мене данас ра-
је једно од најдубљих афирмација материнства, а дост, да сам био поред мога ђеда у најзначајнијем тренутку
у исто вријеме су и та дјеца коју рађа њена шко- његовог живота, ту присутан. И тако је он остао присутан у
ла, за њено жртвовање према дјеци и школа за мени до дана данашњег.
учење љубави према другима. У она кризна вре- Замолила бих Вас да нам за крај кажете нешто о смислу
мена, деведесет и неке године, носили смо помоћ и значају мајчинске молитве?
једној породици о којој сам прочитао у новинама, Мајчинска молитва је чудо над чудима. Чак и кад мајка куне,
породица Радоњића ако се добро сјећам, негдје то је нешто, да кажем, што се не прима јер иза материнске
горе изнад Мојковца према Бијелом Пољу у пла- клетве скрива се ипак љубав. Не може мајка да буде у клет-
нини. Четрнаесторо дјеце имају, а остали су прак- ви. Ја се сјећам моје мајке, која кад нешто тамо направим,
тично без ичега. И натоваримо ми у онај наш ланд она каже: „На Усјечење се родио!“ Тај израз данас се више и
ровер неку врећу брашна и шта смо још имали и не употребљава. То значи: родио се на Усековање Св. Јована
кренемо да трагамо и нађемо их. Једна мала же- Крститеља, на најстрашнији празник. Толико има примјера
ница, запањиш се откуд је она тако малецна мог- кроз историју да је материнска молитва спасила и на мори-
ла да роди толику дјецу. Имам такву једну куму ма и на копну, у ратовима, невољама, дјецу и да је та молит-
моју, Ирину Војводић, она је деветоро роди- ва избавила од стравичних искушења. Узмите пример мајке
ла, помалецна тако, сва је радосна као и сва она блаженог Августина у његовим Исповјестима, то је потрес-
дјеца око ње. Ја сам их вјенчао и дјецу крстио, од на прича. Па мајке Св. Амвросија Миланског, да не говоримо
Анастасије па све до мале Теодоре, која је крште- о другим неким мајкама које су толико познате у историји:
на прошле године. То је милина једна. Зашто вам мајка Југовића, мајка Јевросима, Преподобна Мати Ангели-
причам овај случај? Питам ја њу: „Како си? Како си на Крушедолска и до савремених, таквих мајки каквих има
са здрављем?“ „ Добро, хвала Богу, одлично! Само несумњиво. Наведох блаженог Августина. Он је био фило-
једно ме жалости!“ „ Шта је било?“ Неки ђевер њен соф, уман човјек који је скренуо с пута и отишао у паган-
се упокојио, па каже: „То ме тако дубоко потресло, ство. Али његова мајка Моника је клечала на кољенима у
та смрт мога ђевера, не могу доћи себи.“ Ја је гле- молитви и једнога дана он је, сјетивши се молитава своје
дам, Господе! Пази, четрнаесторо изњедрила и на мајке, одбацио свој грешни живот, вратио се назад и по-
њеном су врату још увијек, на врату ње онако ма- стао један од великих учитеља Цркве Христове. И тако ре-
лецне и она не брине о себи и о своме здрављу, чак дом, где год зачепркате иза многих Светих, Божијих људи
ни о својој дјеци, него се сјећа свога ђевера, који је наћи ћете мајку која је уградила себе и која их је упутила на
данас мање више за многе супруге туђин, али за прави пут. Веома се често то дешавало са мајкама удовица-
њу није туђин, него се кроз своју дјецу, кроз свој ма. Па и данас се то догађа, примећујем. Знате које су мајке
животни подвиг, васпитала за љубав према свима честите, које остају вјерне и своме удовиштву, своме мужу,
и за спремност да се жртвује. Ја сам осјетио у том онда сачувају вјерност и својој дјеци. Изгледа, мајка нашега
тренутку, да је та женица била спремна да жртвује патријарха Павла, сиротица није била таква, па зато Матија
саму себе за оздрављење тог свог ђевера. Е, то Бећковић пјева како ће прво горе на небу он срести своју
је нешто што је у суштини вјере хришћанске, као тетку која га је отхранила, а можда ће га и мајка препознати.
најдубљи призив. И благо оној мајци која тај при- Ето то је то! Или узмите, на примјер, овдје мајку Петра Дру-
зив оствари. То није једноставно, то је мукотрпно. гог Петровића Његоша. Каква је то мајка витез била! Е, то су
Ја сада, гледајући кроз призму ево и ове жене коју те мајке, које управо код себе имају доживљено осећање не
помињем и кроз призму своје мајке, видим да је то само обичног материнства, него и Богоматеринства, отуда и
управо оно што је најузвишеније што може једна ријеч овога пјесника које поменусмо на почетку да је срце
жена да оствари у свом земном животу. И опет да мајке срце Богомајке и та ријеч је важећа била и остаће да
поменем своју мајку, сјећам се, упокојила се стари- важи до краја свијета и вијека.
ца у 77-ој години живота, од срца. И гледам је она- Високопреосвећени, у име слушалаца Радија Светигоре
ко, ружица јој на лицу стоји. Сија из ње то здравље и у своје име, захваљујем Вам се што сте одвојили вре-
унутарње на лицу. То сам примјетио и у другим ме за овај разговор и што сте са нама поделили ову див-
случајевима, нарочито код жена које су заиста свој ну причу о Вашој мајци. Захваљујем Вам се на поукама
живот принјели ближњима и Богу на дар. Са мртво- које сте нам упутили и надам се да ће и у овом времену
svetigora / 2011 / јануар
га лика сија још дубља љепота од оне коју човјек бити све више жена којима ће бити блиска прича мајке
има док је жив, овдје на земљи. То сам видио на Милеве Радовић.
својој мајци. Па онда, како је то сад обичај да дјете Дај Боже! Дај Боже да та прича о Пресветој Дјеви, о
не види упокојеног, ја кажем дајте да унучићи узму мајци Милеви и о мајкама каквих је увијек било код нас,
благослов од мајке, да је пољубе у руку, како је био а ја сам увјерен да ће и даље бити, уроди благодатним
стари обичај. Немојте да их скривате, зашто? Прије плодовима и оплемени срца и савремених мајки. Амин,
свега дијете нека се суочава са реалношћу живота, Боже дај!
52 са друге стране то ће за њега бити радост за сав Разговор водила Оливера Балабан.
МОНАХ ГЕОРГИЈЕ ВИТКОВИЋ
stare^nik
први дио
Б
ранко Витковић рођен је у селу Мируши, срез Билећки, 24. септем- Казивања о оцу Георгију:
бра 1920. године, од оца Тома и мајке Маре, рођ. Мулина. Крштен је Отац Митрофан Хиландарац
у цркви манастира Добрићева, од јеромонаха Тимотеја. Родитељи У Хиландару је дочекан као прва ласта по-
су му рано умрли и један од сродника, Митар Витковић, му је био сле дуге и хладне зиме. Први млад и спо-
старатељ. Основну школу је учио у Билећи и са одличним завршио 1932. собан човек међу ветеранима хиландар-
Потом је 1939. ступио у подофицирску школу, коју је 1941. завршио са од- ским, употребљив за свако послушање,
личним успехом. Из рата је отишао у заробљеништво, у Италију, одакле права благодат, утеха и радост. И он је све
је после две године побегао у Француску, да би 1946. прешао у Немачку, то био пуних осам месеци. Радио је све
где је у Ландехуту (Баварска) завршио 8. разред гимназије и матуру, и 21. и стизао свуда, а у слободном времену
јула 1947. добио диплому зрелости. Исте године се уписао у Минхену на држао је своје строго келијно правило са
Машински и Електротехнички факултет. После завршних испита које је много метанија, тако да је стогодишњи о.
положио са врло добрим успехом, прекинуо је ове студије и отишао у Сисоје, доле на спрату испод келије иску-
октобру 1952. г. на Православни теолошки институт Св. Сергија у Паризу. шеника Бранка постао забринут за даљи
Из Париза одлази августа 1954. за Свету Земљу (Палестину). Тамо остаје развој код оваквог ревнитеља на самом
неко време у манастиру Св. Саве Освећеног. Из Свете Земље долази на почетку уске монашке стазе. Духовни жи-
Свету Гору у манастир Хиландар. Монах Георгије упокојио се ноћ уочи вот је „авантура“ своје врсте. За природе
Мале Госпојине (8/21. 9. 1972.), у манастиру Русику у којем је замонашен каква је била о. Георгија, он се постављао
Св. Сава, којем је пак у храму на пиргу о. Георгије непрестано палио кан- у две крајности: или све добити, или све
дила. изгубити. Али је овај борац Христов по-
сле дотадашњих духовних искустава
ишао смело у разрешење горње дилеме.
Једног јутра он се појави пред старијима у
управи манастира, учини дубоки поклон
и одмереним гласом, са мало речи, изјави
да га пустиња неодољиво вуче, замоли
за опроштај дотле и за благослов на свом
даљем путу. Знајући га из протеклих ме-
сеци и слушајући ове речи пуне одлучно-
сти и поуздања, Хиландарци су му тешка
срца ипак дали благослов, и он је отишао.
Дуго је ишао са бројаницом у левој и шта-
пом у десној руци, и са торбом до пола
испуњеном „сухаркама“ (осушен хлеб), а
од пола најнужнијим књигама. Застајао је
на планинским изворима и потоцима да
се поткрепи. Остајао у хладу или заветри-
ни да се читањем светоотачких књига ду-
ховно освежи и тражио је на високим ли-
тицама, у скривеним самицама, духовне
руководиоце. Више пута је тако прокрста-
рио Св. Гором, док у старцу Јосифу на Но-
вом скиту није нашао свог духовног оца.
Тај је старац имао велику духовну снагу у
себи и привлачио као неодољиви магнет
да настави свој живот као монах. Тада му је Старац О. Георгије је много читао и много знао. Кроз свој подвиг и
са пуно стрпљења и полако, јер није толико опит, он је то знање филтрирао молитвеним срцем и тако
добро познавао грчки, објаснио да је то природа поседовао чисту мудрост. Поред мистике која је за њега
ствари и да благодат наставља да делује на оне била „свјатаја свјатих“, он је познавао и све друге области
који напредују на духовним лествицама. Питао се нашег црквеног учења. За чистоту вере био је спреман да
благословени Георгије, да ли треба да се врати у иде у огањ и у воду. Био је бескомпромисан, али не и фанатик.
Француску, јер је тамо студирао када га је прекрила Са „иноверцима“ је радо говорио. Ако је била реч само о
54 благодат Божија и показала му своје тајне, а пошто опитном духовном животу, он им је без зазирања говорио о
poezija ДЕСАНКА Максимовић
гореле зидине као огањ у коме ваља да сагори и преобрази културних радни-
се све времено у човеку. И да објасни како његова велика ка и поклоника
жртва сада даје вишеструки род у несумњивим предзнацима њеног стваралашт-
хиландарског духовног пролећа: „Заиста, заиста вам кажем: ва. Матија Бећковић
ако зрно пшенице паднувши на земљу не умре, онда једно је поводом њеног
остане; ако ли умре, род многи доноси.“ (Јн. 12, 24). упокојења рекао да
- наставиће се - је њено име „име
Припремиле: сестре манастира Рустово најмилије кћери 55
српског језика“.
ОГАЊ ИЗ ПЕПЕЛА
jubilej
окићена је мноштвом храмова. Осјетили су до- вјере утољавао је жеђ духовно жедним и жељним познању живе
бро наши преци како је било живјети на овој вјере.
вјетрометини и зато су се Богу молили и подизали Сједимо једном приликом у гостопримници Горњег манастира
храмове да их историјске непогоде не би одувале Острог, отац Георгије и ја. Прича ми о дешавањима и искушењима
са ових простора. кроз које је пролазио. Дотичемо се историје, лажног цара
Излила се љубав Божија на овај покосовски збјег, Шћепана Малог, Хаџи-Радована Бећировића – Требјешког, коме
дарујући нам чудотворне светитеље чије мошти је тада јеромонах Амфилохије Радовић уз Матију Бећковића
благодатно зраче, видајући болне и невољне и ду- написао краћи предговор за збирку „Пјесме борбе, ропства
ховно окрепљујући све људе добре воље. и слободе“. И једва чекам да га питам какво мишљење има о
Полувјековно безбожништво и духовна пустош, као Амфилохију Радовићу. Игуман Георгије одмах је изнио своје из-
посљедица комунизма, оставиле су негативне тра- узетно високо мишљење о професору теологије др Амфилохију
гове на духовни, културни и историјски идентитет Радовићу.
црногорског народа. Прву бесједу од тадашњег епископа банатског Амфилохија чуо
Морамо се подсјетити на жалосни и застрашујући сам приликом опијела над одром Хаџи-Радована Бећировића
догађај из Горњег Поља код Никшића, гдје су ко- – Требјешког у препуном Саборном храму у Никшићу. И данас
мунисти током Другог свјетског рата импрови- се памте поједини дјелови те бесједе, која је на мене и на дру-
зовали сахрану Бога. Колико нам је познато то се ге оставила изузетан утисак. „Видите ли овај лик“, каже влади-
још једино десило у Сибиру. А о броју, на правди ка, и додаје, „није то обичан лик умрлог човјека. Погледајте боју
Божијој, побијеног свештенства и других праведни- његове коже и осјећај приликом додира исте. То је лик Божијег
ка да и не говоримо. На сцени је и после рата била мученика и праведника.“ И наставља даље, „походио Хаџи-
зацртана промјена исконских вриједности витеш- Радован Свету Земљу, о чему је касније написао и пјесму и свра-
ког и јуначког народа овјековјечена немјерљивим ти по повратку код мене у Београд, и каже: оче Амфилохије, сви-
доприносом светородне лозе Петровића. А о ма опраштам и никога не мрзим.“ Био сам близу одра и стално
дешавањима у крвавом двадесетом вијеку пророч- сам погледивао на покојника. А кроз главу су стално навирале
ки је говорио и упозоравао Свети Петар Цетињски мисли о пролазном и вјечном животу. Сигурно је да такав осјећај
за вријеме свог овоземаљског живота. И на почет- и такво размишљање не бих имао да ме на то није навела изу-
ку задње декаде тога трагичног вијека, услишене су зетно надахнута бесједа владике Амфилохија. Из масе се после
молитве равноапостолног светитеља, те на његов бесједе чују питања: „Ко је овај поп што је говорио?“ „Није поп,
Трон стиже потомак војводе Мине Радовића из него владика банатски, Амфилохије Радовић из Мораче“, одго-
Доње Мораче у кога је Свети Петар имао тврду вјеру ворили би они који су га познавали. „Ништа не чита и све гово-
и слао га да успостави везу са вождом Карађорђем ри из главе, како то може?“, питали су се многи. Навикли људи
ради заједничке борбе за ослобођење и уједињење на писане говоре шаблонског типа, само се промијене имена
српског народа. упокојених и ожалошћених. Тога дана се чуло нешто потпуно
Било је тада и оних који су се грчевито и енергич- ново, Богом надахнуто опроштајно обраћање над одром Хаџи-
но борили против доласка садашњег Митрополи- Радована, другог Филипа Вишњића.
та, али пресудила је воља Божија и на Трон Светог Приликом устоличења владике Амфилохија за митрополита
Петра Цетињског устоличен је доктор теолошких црногорско-приморског пратио сам Литургију и током ње чуо
наука Амфилохије Радовић, претходно епископ ба- његову изузетно надахнуту бесједу. Сви смо били затечени и ра-
натски, од чијег доласка се пробудио и процвјетао досно запрепашћени. „Ово је десница Светог Јована Крститеља
духовни живот у Црној Гори. која је крстила Господа Исуса Христа. Овдје је и дио Часног Крста
За митрополита Амфилохија и његов духовни и на коме је разапет Христос“, бесједио је митрополит. Било је то
стваралачки рад, јавност је ван црквених круго- прво изношење светиња на поклоњење а радосни осјећај при-
ва значајније чула крајем 70-тих и почетком 80- ликом цјеливања тешко је описати. Благословом Светог Јована
тих година прошлог вијека. Био сам студент Бео- Претече и Крститеља чија је десница крстила Господа Исуса Хри-
градског универзитета и међу колегама се одмах ста, као и молитвама Светог Петра Цетињског устоличен је вла-
пронијела вијест како три професора теологије око дика Амфилохије за митрополита црногорско-приморског, а од
svetigora / 2011 / јануар
себе окупљају младе људе. Радило се о тадашњим његовог доласка почиње и масовније крштавање обезбоженог
јеромонасима Амфилохију, Атанасију и Иринеју, народа у Црној Гори.
данас познатим великодостојницима у цијелом Посебан печат духовном напретку Никшића, чији је покровитељ
свијету. Почео дневни лист „Политика“ да објављује и заштитник Свети Василије Острошки, дала је свечана Литија
чланак о њиховом дјеловању погубном за текови- са моштима Светитеља која је прошла улицама града у субо-
не тадашњег режима. Свима онима који су у себи ту 11. маја 1996. године. Био је то незапамћен и потресан чин
имали зрно вјере и тада је јасно било да се ради о када је преко шездесет хиљада људи, уз кишу која је тихо пада-
56 људима који проносе Божију проповијед. ла, на кољенима дочекала мошти острошког Чудотворца. „И ова
У то вријеме крај ћивота Светог Василија Острошког киша која пада као да спира наше грјехове“, казао је митропо-
лит Амфилохије у бесједи и наставио, „Морам вам рећи да сам и почетка изградње Црквеног дома у Никшићу,
се био уплашио за Никшић, видјећи претходно колико је људи обнављање светосавских академија, утемељења
у Требињу по сунчаном времену дочекало Светог Василија. Али духовно-културне манифестације „Дани Све-
сада сам се увјерио да је Никшић духовни центар Црне Горе.“ тог Василија Острошког“ и свечаних литија кроз
Обновљена је црква Светог Илије у Растовцу у Горњем Пољу код Никшић на дан духовног покровитеља и заштитни-
Никшића. Светом Архијерејском Литургијом на дан храмовне ка, мноштво предавања и трибина итд.
славе началствовао је Његово Високопреосвештенство Митро- За све што се урадило, поред благослова имали смо
полит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свеш- његову пуну подршку и помоћ, а у нама чудесну
тенством, уз присуство већег броја вјерног народа и људи до- љубав и енергију.
бре воље. После богослужења приређена је трпеза љубави. Као Црква је живи организам и не тече увијек мед
предсједник Црквене општине Никшић добио сам благослов да и млијеко у њеној унутрашњој организацији, тј.
поздравим сабрање и пожелио сам им да се увијек окупљамо институцијама, и дешавало се понекад да се појави
на свете службе Божије. И размишљао сам како да подсјетим „изненадна непогода“ како то Свети Василије Вели-
на ужасно сахрањивање Бога током Другог свјетског рата, а да ки у својој бесједи каже. „Гњев погубљује и мудре“,
не изазовем реакције, јер ту је било сродника оних који су тај каже премудри Соломон. И у свакој од тих непого-
незапамћени чин и одрадили. И кажем да се никада више не да које су ишле према Митрополиту он се понашао,
понови догађај који се овдје десио. Било и никада више. Углав- како Свети Василије Велики каже у бесједи: „Хоћеш
ном све се добро завршило по питању мога обраћања, да би при ли стати на страну Бога показујући дуготрпљење,
крају трпезе љубави Митрополит поздравио сабор. Износи за- или ћеш трчати ка ђаволу показујући гњев“. А до-
хвалност Господу и Светом Илији за данашњи дан, за сабрање, бро је познато колики је борац Митрополит про-
поздравља присутне и обраћа се мени: „Хвала предсједниче што тив ђавола и свакога зла, а колико дуготрпљења
си нас подсјетио на чин сахрањивања Бога, баш овдје у Горњем има као Божији изасланик. Зна Митрополит често
Пољу. А тако слично једино се десило у Сибиру“. И наставља, да запјева пјесму „Јечам жњела косовка дјевојка“, и
„Сахрањује се онај који се воли. Најближе сроднике сахрањујемо додаје нове стихове: „Кад се војска на Косово вра-
јер их волимо, јер су нам у срцу драги. Вјерујемо у љубав непро- ти и пројезди про Газиместану“. Пророчки стихови
лазну. Зато је и Господ овдје сахрањен да би се опет јавио. Као о чему је слушао од свог духовника старца Пајсија
жар у пепелу била је затрпана и вјера и Господ у овом народу. И који је говорио да ће Косово опет бити српско, што
ево тај жар распирио се као огањ и наставља да гори у овом на- је истовјетно и са казивањем и мога духовника
роду.“ После ове бесједе је добио аплауз од свих присутних, јер старца Тадеја који је говорио: „Даће Господ, Косово
је успио да говори о тако ужасном догађају а да не изазове ни ће опет бити српско“.
најмању реакцију. У Црној Гори има оних који своја национална
Тешко је издвојити и описати мноштво догађаја и сусрета са осјећања истичу испред вјере, а то се зове етнофи-
Митрополитом. Од благослова за обнову Саборног храма у летизам. Наш идентитет је у Христу, а они који у себи
Никшићу, прославе његове стогодишњице и истовремено про- не носе Духа Светога из „незнавености“, како то ми-
славе 2000 година Хришћанства, дочека и испраћаја земних трополит каже, траже неку нову паравјеру, невјеру,
остатака пјесника Дучића, израде пројекта, освећење темеља празну вјеру итд.
јануар / 2011 / svetigora
57
Никшић, литија са моштима Светог Василија Острошког
11. маја 1996. године.
„В
Познато је каква је све искушења имао Свети Петар Цетињски од свог на- аша Светости, Високо-
рода покушавајући да искорјени крвну освету, измири завађене, спријечи преосвећени и Преосвећене
отимачине итд. Зло домаће теже од зла агарјанског и лукавства латинског. Владике, господине генерале,
О животу Светог Петра Цетињског и његовим клетвама и благословима и часни оци, браћо и сестре!
данас постоје жива предања јер све што је рекао то се и остварило. Имајући у виду временски ок-
Ништа случајно у животу се не дешава и воља Божија и молитва Светог вир трајања вечерашње Академије
Петра Цетињског пресудила је приликом избора садашњег Патријарха посвећене блаженог спомена
да Митрополит остане у Црној Гори. Сигуран сам да у Црној Гори сва- Патријарху српскоме Павлу покушаћу
ком православцу а и вјерницима друге вјероисповјести тешко да има да у најкраћим цртама изразим своје
већег молитвеника, доброжелатеља и доброчинитеља од митропо- искуство. У великој је мјери ово прије
лита Амфилохија. Уз своју дуготрпељивост, све што каже говори на мене изговорио, рекао, пренио нам
просвећење ума, на узајамни мир, љубав и слогу, „да Господ просвијетли господин генерал Јевтић, начелник
таму моју (нашу)“ како се и молио Свети Григорије Палама на чијем је ВМА, искуство времена проведено
учењу и докторирао Високопреосвећени. Свети Григорије Палама је на са Патријархом. Велико је говорити о
основу својег тиховатељског метода доказао да човјек може да види не- патријаху, још је веће говорити о све-
створену, вјечну божанску свјетлост и енергију. том патријарху. С које стране човјек да
Сви они који се ослањају на разум као главни извор истине и врховно му приђе а да у чуду не застане пред
мјерило свега имају рационалистички став и погледе на свијет, а све оста- снагом његовог духа и величином
ле моћи човјекове поцјењују и занемарују. А циљ хришћанског живота је смирења које је Бог спојио у његовој
стицање благодати Духа Светога - ријеч Божија каже: „Царство је Божије личности. Запитајмо се само шта је
унутра у вама и с напором се узима, и само подвижници га задобијају“. Е, претходило томе да патријарх Павле
управо томе нас учи Високопреосвећени Митрополит који има огроман постане најсјајнија звијезда свога вре-
углед у Православљу, цјелокупном хришћанству и васколиком свијету, мена. Да ли је то зато што није запам-
који просто плијени око себе јер посједује огромну харизму и сви они тио ни свога оца, ни своју мајку? Да ли
који хрле да узму благослов од њега и чују очинску поуку, осјећају нешто је то што никад није осјетио топли-
необично лијепо и тешко описиво ријечима. А какав ли је тек „ласерски ну породичног дома и родитељског
сноп“ из његових очију кад неког жели мало више упознати. загрљаја који је у великој мјери по-
На дан изношења Часног Крста и Светих мученика Макавеја, Митропо- кушавала да надомјести његова тет-
лит ми честита рођендан, чупа уши и каже: „Да порастеш“. Јасно ми је да ка Сенка? Да ли је сиромаштво и
се ради о духовном расту. А мали трче за својим духовним оцем који је немаштина која га је пратила, до без-
рођен на дан Рождества Христова, у чијем присуству осјећају мир, сла- мало половине његовог живота а с
дост, радост и топлоту, а то је како је говорио Свети Серафим Саровски којом је после наставио добровољно
- благодат Духа Светога. цио свој животни пут до последњег
Из светоотачке литературе сам научио да духовници не воле да их неко издиханија? Или можда болест,
хвали, али Господ ми је дао слободу да и ја недостојни кажем оно што међу најопаснијим онога времена, с
осјећам и мислим. којом се рвао и уз Божију је помоћ
побиједио, носећи цијели живот по-
следице и ожиљке те борбе? И све
ово овде поменуто и све оно само
њему знано које га је спречавало да
оствари своју жељу да оформи поро-
дицу, да заврши медицински факул-
тет, који је својевремено био уписао,
постане љекар на неком незнатном
мјесту и живи помажући људима. На
рушевинама његових планова о себи,
згаришту његових жеља остали су
само он и Бог. Из тог загрљаја рађа се
личност која после постаје патријарх
Павле. Највише је говорио својим
присуством а са мало ријечи, погото-
ву последње двије године живота и
боравка у болесничкој постељи. Ни-
svetigora / 2011 / јануар
sje]awa
Са благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја, а поводом годишњице упокојења блажено-
почившег Патријарха Павла, Издавачки фонд Српске Православне Цркве Архиепископије београдско-карло-
вачке је 18. 11. 2010. у Великој сали задужбине Илије М. Коларца организовао Академију под називом БУДИМО
ЉУДИ. У наставку преносимо излагање протосинђела Методија, игумана Цетињског манастира, који је са о.
Давидом Перовићем био уз Патријарха двије последње године његовог живота.
себи што га је толико испуњавало и у шта је био толико загле- Мноштво људи из разних друштвених слојева, раз-
дан тако да практично није примјећивао никакве спољашње них занимања, разних конфесија, на свој начин и у
ствари, а камоли да су му требале. Одисао је спокојством и свом стилу долазили су код Патријарха у посјету на
великим миром, кроз које је каткад провејавала радост која ВМА. Без обзира на све различитости ти људи који
се осликавала у његовим очима, а које су биле тако бистре и су долазили имали су једну заједничку ствар, а то
незамућене као код малога дјетета. Поред те нити спокојства је да нико није био равнодушан кад се с њим срео
и мира, упоредо с њом, протезала се и нит молитвена - било и сви су се измјењени враћали од њега. То је било
да је сједио на столици или да је лежао на кревету, усне које очигледно. Сад можете само претпоставити колико
су се покретале и поглед који је био упрт негдје у даљину ода- је он утицао на људе који су последње двије годи-
вале су његову непрестану молитву. У које год доба да сте му не његовог живота дали све своје вријеме и своје
рекли да се помоли Богу за неку особу, молитвена атмосфера умијеће, које су црпили из медицинске науке, про-
у којој је боравио, то молитвено расположење, дозвољавали стор и амбијент у којем је боравио и на крају, који
су му да то одмах и учини, није му требала никаква припре- су му уступили само своје срце. Овде превасход-
ма за то. Велики испосник и подвижник, као што на крају то но мислим на сестре из централних апартмана,
сви и знају, то је био, као што је рекао и генерал, и на ВМА, на љекаре из његовог конзилијума и све оне који су
болесничкој постељи није попуштао ни за јоту. Био је налик допринијели олакшању његове старости и болести.
древним оцима: благ на ријечима, силан животом - светим Данас осиротјели и лишени његовог слатког прису-
и истинским, праведним животом и све што је говорио то је ства остајемо благодарни Богу што смо га имали и
било са тако јаким осјећањем Божије присутности да су сви дали и што смо добили још једног небеског заступ-
они који су били око њега хтјели, не хтјели мислили о Богу. ника. Хвала вам!
Приредио мр Павле Кондић.
јануар / 2011 / svetigora
59
Митрополит Амфилохије, јеромонах Методије и монах Павле у
посјети код патријарха Павла на ВМА.
Код Његове Светости
sje]awa
Патријарха Павла
СЛОБОДАН Драговић
ивот и вера у Бога су ме до ритетом. Он је то у трену схватио, узео је моју леву руку у своје руке и упи-
данашњег дана научили, да тао: „Шта имаш да ми кажеш“. За време док сам му прилазио отац Давид ме је
ништа не бива случајно, него представио, ко сам и одакле долазим. Тек кад сам осетио топлину његових
увек са Његовим промислом. руку, ослободио сам се и почео да причам о манастиру Стањевићи. Гле-
Промислом Божијим сам имао дао ме је и продорно и благо, а с време на на време прекидао са питањима,
привилегију да се током 2008. го- понекада и са примедбама. Причао сам му о многим искушењима и мука-
дине неколико пута сустретнем ма кроз које пролазимо приликом изградње цркава и манастира у Црној
са блаженог спомена патријархом Гори. Он је у једном тренутку изговорио: „Црни Амфилохије, добро се бори
Павлом. Морам навести за мене у Црној Гори“. На самом крају разговора сам тражио благослов за интезив-
важан детаљ, често сам се молио ну изградњу Стањевића, а добио сам следеће: „Нека Господ Бог благосло-
да ако икад добијем благослов од ви изградњу свих православних манастира и цркава на свету.“ Отишао сам
Патријарха да то не буде обичан испуњен великом благодаћу. Касније ми је отац Методије рекао да сутра
благослов, већ да разменимо бар могу поново доћи да завршим разговор. Сутрадан сам са Патријархом раз-
неколико реченица о два мана- говарао пре свега о манастиру Дуљево, а потом и о другим паштровским
стира, које моја супруга Мира и ја светињама, а нарочито о цркви Светог Александра Невског (раније Рожде-
посећујемо, залажући се за њихову
обнову. То су мушки манастир
Стањевићи и женски манастир
Дуљево.
У време мог лијечења на ВМА, не-
колико дана по операцији ме је
позвала мати Ангелина, игуманија
Дуљева, да види како сам, и у раз-
говору ми је напоменула да сам у
истој згради са Патријархом, те да
лако могу добити много жељени
благослов. На моју велику радост,
она је обећала да ће одмах позва-
ти оца Методија, који је без преки-
да био са Патријархом. Убрзо ме је
позвао отац Методије и договори-
ли смо се да посетим Патријарха
сутрадан после лекарске визите.
Веома узбуђен нашао сам се су-
тра ујутру испред апартмана на
13. спрату ВМА, очекујући да ће
ми врата отворити отац Методије,
међутим отворио их je отац Да-
вид. Представио сам се, да сам
архитекта Митрополије црногор-
ско-приморске и да сам дошао
да тражим благослов за манастир
Стањевићи. Пошто сам остао сам
са Патријархом, уместо метанија,
пао сам ничице пред њим. Он је се-
део у столици, рeкавши ми благим
гласом: „Приђи синко“, на што сам
svetigora / 2011 / јануар
После десет дана нашао сам се у улози пројектанта и над- ко зна шта можеш срести.
зорног органа на изливању плоче за коју смо добили бла-
гослов од Патријарха. То је била моба од 35 момака из У тој земљи ни зечијој стопи
свих крајева Црне Горе: Никшића, Подгорице, Бара, Хер- непријатељ веровати не сме,
цег Новог, Даниловграда, Будве, а можда мени и незнано ни трагу воловских копита.
још којег града. У беспрекорној организацији са игуманом Договори су можда тајни
на челу, монаштвом и једним јединим мајстором, плоча је и жетелачке песме
јануар / 2011 / svetigora
Десет година од упокојења блаженог спомена архимандрита Лазара Аџића, игумана острошког.
П
рошло је десет година од упокојења оца Ла- наше питање зашто ми ништа о томе не знамо, он би само од-
зара. Некада имамо осјећај да је прошло све- говарао: „Нијесмо ми Њега знали, али Он је знао нас, и стал-
га неколико мјесеци, колико је живо његово но је са нама, бди над нама и даје нам дах и живот, као што
игуманија ЈЕЛЕНА (Станишић)
присуство у нашим срцима; а некада нам изгледа да нас мајка храни млијеком“. То су за нас биле велике тајне,
је прошла читава вјечност од нашег задњег сусрета. али смо неким чудом повјеровали да је све тако како нам
Отац Лазар се родио 1948. године у селу Кокорини, говори. И послије толико година у нашем срцу живе његове
код Гацка. Јелица (Јањић) и Илија Аџић имали су ос- ријечи, којих није било пуно, али су биле запечаћене неком
моро дјеце. Милко (отац Лазар) је био најмлађи. Два силом. Сав у Христу, нудио нам је Христа који је био толико
брата су му умрли када су били мали, а брат Момчи- неодољив да је било немогуће да Га не заволиш. Отац је ула-
ло погинуо је од бомбе када је имао четрнаест го- гао још више силе и напора да наша љубав и одушевљење,
дина. Брат Вукашин се упокојио деведесетих година. својствени почетницима, не утихну. Сваког човјека који му
Данас су живи његов брат Слободан, који је остао је долазио је примао као да му долази сами Господ. Његова
на родитељском огњишту, и двије сестре, Даница усрдност и жртва дали су богат плод.
и Десанка. Оцу Лазару је сестричина мати Јустина, Ослободио нас је од многих предрасуда и није нас везивао
игуманија манастира Ждребаоника. Сестра од тетке никаквим морањем, све је препуштао нашој слободи. Ма ко-
му је мати Јулијана, монахиња у Острогу, са којом је лико смо му ми давали слободу да утиче на нашу вољу и од-
он, док је студирао економију у Сарајеву, обилазио луке, он се са огромном опрезношћу усуђивао да савјетује и
Ћелије Ваљевске и друге манастире. Мајка му је ум- даје благослове. Управо та његова претјерана осјетљивост да
рла као монахиња Магдалина. Ове чињенице нам не наруши нашу слободу чинила је да му ту исту слободу, која
довољно свједоче каква га је породица изњедрила је најважнија за младог човјека, дајемо са пуним повјерењем
и дала Цркви. и радошћу. То исто су осјетили и наши родитељи који су нам
Одлуку да иде у манастир највише је код оца Лаза- дали подршку и сви заједно полако смо почели да сричемо
ра учврстио његов тадашњи духовник, отац Пери- прва слова у познавању наше вјере. То је још веће чудо, како
ша Вранић, старјешина сарајевске Старе Цркве. От- је отац успио да њих, већ у зрелим годинама, приволи да
ишао је на Свету Гору тајно, без знања родитеља. упознају Христа.
Отац му се упокојио ускоро послије његовог одла- Заиста, када би почели да набрајамо шта је све урадио и као
ска. У Хиландару се није пуно задржао. Клима је била градитељ и као духовник за петнаест година свог боравка у
јако лоша за његово здравље, па је одмах по дола- Црној Гори, требало би нам доста папира. Али, ипак, морамо
ску у манастир почео да поболијева. Проигуман Ни- бар у неколико ријечи да кажемо нешто што би макар блиједо
канор га је прихватио и са љубављу учио монашком свједочило да његово давање себе Цркви и народу своме
животу. Он га је замонашио и дао му име Лазар, по није заборављено. И како буде пролазило вријеме, вјерујемо
Светом великомученику Лазару Косовском. да ће плодови његовог рада још више заблистати. Заиста, био
Идиоритмичко уређење у манастиру му није одго- је вјеран у малом, и од малог успио да донесе богат плод. Пи-
варало и он се са благословом игумана и братије тамо се: шта би сакупио да је дошао на плодну њиву? Зато су
вратио у Србију, у манастир Пустињу. Ту је при- његов подвиг и рад још више достојни поштовања.
мио јеромонашки чин од владике Јована, синов- Отац Лазар је био градитељ и обновитељ многих светиња у
ца Светог Николаја Велимировића. Убрзо послије Црној Гори. Само Бог и Свети Василије знају колико је душа
рукоположења владика га шаље у Ћелије Ваљевске помогао и савјетом и новцем као игуман острошки. Говорио
да буде служавшчи јеромонах. Ту је остао око двије је: „Колико ја грешни дам толико Свети Василије одмах надо-
године. кнади, и по томе видим да му је мило да дајем. Доста пута и он
У манастир Острог долази 1984. године. Послије сам ме упути гдје треба помоћи“.
три године добија послушање да обнови мана- Питали смо га како све то стиже и како је могуће човјеку да
стир Ћелију Пиперску, који је био доста запуштен. толико бреме носи, а он би одговарао: ,,Не носим ја, него
За кратко вријеме он успијева да обнови манастир Бог и Свети Василије. Сваки човјек када би се искрено и са
и изгради општежиће са младим дјевојкама које повјерењем предао Богу могао би тако; јер Бог свима нуди,
уз његово руководство постају монахиње. Када је али људи неће, а све кукају да им не да Бог“.
умро игуман острошки, отац Серафим, митрополит Отац Лазар је био велики познавалац брачног живота. И сам
Амфилохије је за новог игумана поставио оца Лаза- се чудио како му је Бог дао да све проблеме у брачном живо-
ра. Тако га Свети Василије, који га је пригрлио када је ту разумије, исто као и у монашком. Некада нам се чинило да
svetigora / 2011 / јануар
дошао у Црну Гору, опет враћа к себи и ту га оставља више има и времена и разумијевања за проблеме људи који
да му служи до краја. живе у браку. Говорио нам је: „Много ми их је жао, сваки дан
Доласком у Црну Гору, отац Лазар је одгонио ме срце боли за њима. Када их испратим чини ми се да хоће
огромни мрак и мртвило које је деценијама по- срце да ми препукне од бола. А ето са монасима ријетко када
кривало наш народ на овим просторима. Почео ми се тако нешто деси.“
је тихо, ненаметљиво. Наши први сусрети више су Отац је био примјер како се поштује Црква и поредак у Цркви.
подсјећали на дочек који нам је припремала бака Систем послије рата успио је да створи раскол у Српској
62 на селу. Тек касније, када се мало ослободимо, он Цркви. То је за њега био огроман бол. Говорио је: „Не може
почиње причу о Богу који је добар, који нас воли. На душа да ми се умири док се не деси измирење. Молим се не-
прекидно да нам се Бог смилује и да се ријеши
раскол. Јер то је огромна рана која изједа
темељ Цркве.“
Деведесетих година прошлог вијека, када је по-
чео рат, отац је помагао и слао помоћ, колико је
могао, ратом захваћеним мјестима. А највише
је помагао молитвом и свеноћним бдењем и
сузама, да би се Бог смиловао на наш народ.
Преживљавао је сву трагику српског народа.
Са великим болом је говорио да нам међусобна
неслога највише несреће доноси. Ни једног
момента код њега није могло да се осјети да
је национални моменат изнад православља
и човјека уопште. Зато му није сметало да у та
ратна времена исповиједа и муслимане и ка-
толике, да их разумије и да им буде и отац и
пријатељ, без сугестије да мијењају вјеру. Они
су осјећали велику захвалност што их разумије
и састрадава са њиховим болом.
Морамо, на крају, да се осврнемо и на његове
болести, којих није било мало. Те болести су
биле као вјерни чувари његове душе. Мало
је људи знало да он има толико болести на
своме тијелу. Када би од раних јутарњих
сати почео исповиједати, ред би се испред
исповиједонице само повећавао. Ми смо се чу-
дили зашто толико људи чека када нема никак-
ве могућности да стигне. Док су они и по пет
или шест сати стрпљиво чекали, отац није из-
лазио, иако је имао огроман проблем са про-
статом. Кад би га питали како издржава, он би
одговорио: „Заборавим на бол и притисак у бе-
шици и само мислим да ми се која душа не вра-
ти испред врата“.
Посљедњи дани борбе са тешком болешћу
били су потврда да је он заиста овај рат
већ добио. Није одустајао од богослужења,
бдења, метанија скоро до задњег дана. Же-
лио је да посјети Светог Нектарија, да испроси
исцјељење јер је осјећао да нам је још потре-
бан. На путу за Грчку болест га је зауставила у
Београду. Непуна два дана лежао је у болни-
ци на ВМА. Митрополит Амфилохије, који је те
задње вечери дошао да га види, рекао му је:
„Ето, оче Лазо, и Свети Нектарије којему си се
упутио, предао је своју душу Богу у болници“.
Отац је само тихо изговорио: „Слава Богу“.
чокоту Христу
Игуманија ЈЕЛЕНА (Станишић)
митрополит Арсеније
Саопштење
за јавност
aktuelno
лозе Петровића који је такође живио у тегобна времена
и који је бранио душу и тијело народа свога као митро-
полит и као, како се сам потписивао, војеводић српске
земље, а послије њега поред Светог Петра Цетињског
овај трон је украсио и његов синовац Петар II Петровић Светог Архијерејског Сабора
Његош, ловћенски пророк. Изузетна личност не само Српске Православне Цркве са
наше Митрополије, наше помесне Цркве, него свеу- редовног заседања одржаног у
купне Православне Цркве. У том низу дивних издана-
ка, дивних лоза које су донијеле богатог плода спада и Београду од 17. до 20. новембра
Арсеније Брадваревић, који је изабран за митрополи- 2010. године
У
та 1947. г. послије Другог свјетског рата у вријеме вели- Патријаршијском двору у Београду, под пред-
ког страдања и гоњења Цркве Христове, равног оним седништвом Његове Светости Патријарха
гоњењима Црке Божије у прва три вијека Христове српског Г. Иринеја, одржано је, од 17. до
Цркве, у вријеме великог безбожништва које је насту- 20. новембра, друго редовно заседање Светог
пило после оног гоњења и страдања у вријеме нацифа- Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве
шистичке окупације. Он је био жртва и те окупације, али у текућој години. У раду Сабора учествовали су
је онда био и жртва безбожника домаћих, изрода, и мо- сви епархијски архијереји Српске Православ-
гао би мирне душе да понови ријечи свога предходни- не Цркве, осим поглавара аутономне Охридске
ка, Петра II Петровића Његоша, да се не боји „вражијега Архиепископије, Његовог Блаженства Г. Јована, и
скота када га је као на гори листа, но се бојим од зла Епископа средњеевропског Г. Константина.
домаћег“. Зло домаће, безбожништво тог времена, де- Свети Архијерејски Сабор је свој рад започео са-
монска и сатанска сила је млела ову дивну и часну и че- борним служењем Свете архијерејске Литургије у
ститу душу митрополита Арсенија и учинила од њега Светоарханглеском манастиру Раковици крај Бе-
заиста исповједника вјере Христове и једног од дивних ограда, на којој је началствовао Патријарх српски
украса овог светосавског трона митрополита црногор- Г. Иринеј, где је служен парастос за покој душе
ских и приморских. Страдао је блаћен, нарочито од 1953. блаженопочившег Патријарха српског Павла по-
г. Догађало се да дође са Сабора у митрополију, да нађе водом прве годишњице његовог престављења,
затворене своје просторије и да преноћи пред вратима освећен крст на његовом гробу и извршен при-
у Цетињском манастиру. Калуђери који су били блаћени зив Светога Духа за благословен и благополучан
и прогоњени, свештеници који су тада били на Цетињу рад Сабора. Потом је Његова Светост Патријарх,
(један од њих је и данас живи, прота Газивода) затвара- као председник Сабора, у свом уводном обраћању
ни неколико мјесеци да би их приморали да свједоче Сабору поново евоцирао сећање на личност и ду-
против свога митрополита. А онда митрополит облаћен ховне заслуге свога претходника, блажене успо-
на правди Бога, затворен у Богданов крај. Ту се и данас мене патријарха Павла, као и на личност и духовне
виде остаци тога затвора званог Богданов крај, гдје је он заслуге недавно преминулог митрополита ли-
био затворен као старац, већ и болешљив. Онда затво- бертвилско-чикашкога Христифора, и указао на
рен у Котору, у которском затвору, да би касније био у потребу достојанственог и одговорног суочавања
притвору и у манастиру Озрену у данашњој Републици са питањима која су на дневном реду Сабора, у
Српској, а онда у Београду гдје је био приморан шезде- верности канонском Предању и вековном духов-
сет и неке године да се чак и одрекне своје титуле ми- ном искуству Православне Цркве, путем братског
трополита црногорског и упокојио се као митрополит дијалога у духу животне максиме патријарха Пав-
будимски. На данашњи дан 1963. године се упокојио ла да нам речи буду благе, а докази јаки.
и почива, ено га, испред манастира Ваведења. Тамо, Пре почетка редовног рада, Сабор је реаговао на
заједно са исповједником, његовим савремеником, ми- вест о хапшењу Архиепископа охрдиског и Ми-
трополитом Доситејем Загребачким, са митрополитом трополита скопског Г. Јована на граничном пре-
Јосифом Скопским, који је једно вријеме администри- лазу Калотина између Бугарске и Србије од стра-
рао, неприхваћен, одмах после Другог свјетског рата и не бугарских пограничних органа и његовом
овом Митрополијом. Дакле ријеч Господња се и на њему задржавању у притвору на основу потернице ма-
испунила. Господ који је чокот а они његови изданци из кедонске полиције - реаговао је најпре молит-
тога чокота: у њима је Он пребивао и они у Њему и до- вом Богу за брата у невољи, затим јавним проте-
носили су и доносе богатога плода. Зато је ред и наша стом због неправедног прогањања архиепископа
дужност пред Богом да се сјетимо новога исповједника Јована после судске фарсе против њега у Републи-
Цркве Божије митрополита Арсенија и да се помоли- ци Македонији и, најзад, саборским апелом како
јануар / 2011 / svetigora
мо Господу да и нас утврди у вјери правој, у Христовој државном врху Србије тако и председнику Ре-
вјери, и да и ми постанемо истинске лозе на чокоту Хри- публике Бугарске г. Георгију Прванову да он буде
сту Богу нашем, како би он боравио у нама и ми у њему, ослобођен.
како би и ми доносили правог Божијега плода. Сабор је на овом заседању имао на дневном реду
Господу нашем, вјечном Чокоту живота, дивном у лоза- два крупна питања и неколико мањих. Два главна
ма својим, дивном у новом исповједнику, митрополиту питања била су арондација и попуњавање неких
црногорском и приморском Арсенију, нека је слава и епархија Српске Православне Цркве и решавање
хвала у вјекове вјекова! Амин. стања у Епархији рашко-призренској, оптерећеној 65
многим невољама, уз додатни проблем неканон- ци Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и
ског деловања бившег Епископа рашко-призрен- Црквено-народног сабора истоимене епархије Митрополије
ског Г. Артемија и својеврсне секте његових поклони- новограчаничке на њиховим недавним ванредним
ка и присталица, које је кулминирало, управо у току заседањима о успостављању пуног црквено-административ-
заседања Сабора, самовољним напуштањем мана- ног јединства.
стира Шишатовца у Срему, резолутним одбијањем После упознавања са свим релевантним чињеницама и ис-
послушности Сабору, изричитим непризнавањем са- црпне расправе, Свети Архијерејски Сабор је, са великом
борских одлука и покушајем насилног преузимања жалошћу, али и одлучно стајући у одбрану светог и спасо-
манастира и објеката Српске Православне носног јединства Цркве, због доказаних и од њега самога
Цркве на Косову и Метохији, као и узурпације потврђених најтежих канонских кривица - свештенослужења
јерархијске власти у Епархији рашко-призренској. под важећом забраном свештенодејства, одбијања послуш-
Попуњена је упражњена епископска катедра рашко- ности Сабору, стварања раскола и насилног заузимања
призренска избором досадашњег викарног Еписко- појединих манастира Српске Православне Цркве у Епархији
па липљанског Г. Теодосија за новог Епископа рашко- рашко-призренској, чак уз учешће наоружаних појединаца
призренског. На плану арондације епархијâ урађено и физичко угрожавање монахâ у тим манастирима - лишио
је колико је у датом тренутку било могуће: од делова умировљеног Епископа рашко-призренског Артемија епи-
Нишке, Жичке, Шумадијске и Браничевске епархије скопског чина и вратио га у ред монахâ.
формирана је нова епархија, Крушевачка, са седиш- Сабор је, између осталог, донео и одлуке које се тичу
тем у Крушевцу, а начелно је прихваћено стварање предстојећег обележавања 1700-годишњице Милан-
још двеју епархија на подручју највеће епархије у ског едикта (313-2013), којим је Свети цар Константин Вели-
Српској Православној Цркви, Архиепископије бео- ки дао слободу хришћанима Римског Царства и поставио
градско-карловачке. Такође је епископима који па- темеље хришћанске Европе, као и одлуке које се односе на
стирски делују на тлу Америке поверен задатак да успостављање службе војних свештеника у Војсци Србије.
проуче могућност арондације тамошњих епархија, а Сабор апелује на све вернике Српске Православне Цркве
покренуто је и питање оснивања посебне епархије да, упркос тешкој економској кризи која нас погађа, помог-
за Аустрију, са седиштем у Бечу, с обзиром на реал- ну даљу обнову конакâ манастира Хиландара на Светој Гори,
не духовне потребе и на величину и број верникâ уништених у пожару од пре неколико година, као и обнову
садашње Епархије средњеевропске. кућâ и других објеката у Краљеву и околини, уништених или
Сабор је са радошћу примио вест о једногласној одлу- оштећених у недавном земљотресу.
aktuelno
Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода СПЦ од 16. XII 2010.
С вети Архијерејски Синод са своје седнице одржане 16. де-
цембра ове године обавештава црквену и ширу јавност,
поводом антицрквеног понашања бившег епископа рашко-
ског епископа Артемија и да га врати у ред монаха. То про-
тивзаконско служење и учествовање у њему, као и други, до-
датни разлози, допринели су такође да Велики црквени суд
призренског, монаха Артемија, о следећем: потврди одлуке Црквеног суда Епархије рашко-призренске
1. Као што је познато Свети Архијерејски Сабор је на свом и седамнаесторицу јерођакона и јеромонаха, Артемијевих
овогодишњем мајском заседању, на основу именованом пис- следбеника, лиши свештеничког чина. Наместо отрежњења и
мено предочених канонских преступа и кривица, трајно и не- покајања, монах Артемије и његови рашчињени следбеници
опозиво разрешио епископа Артемија дужности епархијског су наставили „да служе Литургију“ у узурпираном храму Све-
архијереја рашко-призренског, што је и он сâм прихватио, тог Јована Крститеља Епархије жичке, прогласивши га за мана-
прихвативши уједно да по разрешењу борави у манасти- стир, додајући тиме безакоње на безакоње.
ру Шишатовцу. Од септембра и октобра месеца, нажалост, 2. Са наведених разлога Свети Архијерејски Синод сматра
епископ Артемије је Светом Архијерејском Синоду изразио својом дужношћу да обавести јавност да је оваквим својим
своје „кајање“ због прихватања саборских и синодских од- понашањем бивши епископ рашко-призренски Артемије не
лука, тврдећи, противно здравом разуму, да је он „доживот- само ступио на пут раскола него је дословце створио своју
ни Епископ рашко-призренски“. То је био повод да га Све- секту, секту артемијеваца, први пут такве врсте у историји
ти Архијерејски Синод стави под забрану свештенодејства Српске Цркве. Не губећи наду и призивајући именованог на
до следећег редовног овогодишњег заседања Светог покајање, Свети Синод одговорно скреће пажњу свему свеш-
Архијерејског Сабора у новембру. Наместо да затражи од Са- тенству, монаштву и верном народу наше Светосавске Цркве
бора опроштај за своје преступе, за гажење канонског поретка да „Литургија“ бившег епископа и његових присталица, свих
Цркве, како би био ослобођен забране свештенодејства, епи- лишених чина као и он, није Литургија, њихово „Причешће“
svetigora / 2011 / јануар
скоп Артемије је насилно, са групом својих следбеника, који су није Свето Причешће, њихове „Tајне“ нису Свете Тајне Цркве
се такође налазили под канонском забраном свештенодејства Божје; да све што чине служи на духовну пропаст како њима
и под судом, покушао да узурпира манастире и Рашко-при- тако и онима који их следе и учествују на њиховим сабрањима
зренску епархију, започевши своје непочинство антиканон- и богослужењима. Тврдећи да Богу службу чине, они уствари
ским и антиуставним служењем Литургије у манастиру Дубо- под видом одбране Православља разарају јединство Цркве
ки Поток, под забраном свештенодејства. При томе, користећи Христове, одвајајући се на секташки начин од њене живе, спа-
фалсификовани печат, почео је да доноси противзаконске соносне Заједнице и лишавајући себе и друге вечног спасења.
одлуке у Епархији рашко-призренској. Све се то догађа у Зато, сви они који им лаковерно следују - нека добро размисле
66 току рада Сабора, па је Сабор био принуђен да, са дубоким о томе коме и чему следују, одвајајући се од Цркве Христове и
жаљењем, лиши епископског чина бившег рашко-призрен- навлачећи на себе и своју децу проклетство секташâ.
Преузето са сајта СПЦ
aktuelno
САОПШТЕЊЕ СА БРАТСКОГ САБРАЊА
СВЕШТЕНСТВА МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
С
агласно вјековном предању и саборском начину жи- Констатовано је да је попуњеност парохија у
вота Цркве Божије 11. децембра, љета Господњег односу на број становника и вјерника веома добра
2010. у Храму Светог Јована Владимира у Бару је и да постоје сви унутрашњи услови за успјешно
одржано редовно годишње братско сабрање свештенства, вршење савремене мисије и пастирског рада.
свештеномонаштва и дијела монаштва Митрополије На самом почетку је изражено и молитвено
црногорско-приморске. саучествовање у невољи свих оних који су ових
Сабрање је започело у храмовној крипти посвећеној Св. недеља погођени незапамћеним поплавама.
Александру Невском, служењем Божанствене Литургије, Митрополија је већ одвојила и додијелила
којом је началствовао Високопреосвећени Архиепископ одређена финансијска средства, а Господин
цетињски и Митрополит црногорско-приморски Г. Митрополит је послао распис свим архијерејским
Амфилохије уз саслужење више свештеника и ђакона наше намјесницима, паросима, управама манастира и
Митрополије. црквених општина да се организује прикупљање
Послије Свете Литургије, радни дио састанка је започео помоћи, која ће потом бити уручена потребитима.
Високопреосвећени Митрополит изнијевши сажети преглед Прошле недеље је у свим храмовима служен и
својих најважнијих активности као епархијског архијереја молебан за престанак падавина и избављење од
и уопште дешавања у Митрополији, нарочито нагласив- поплава.
ши недавни боравак Његове Светости Патријарха Српског Настављен је рад на обнови и градњи многих
Иринеја поводом празника Св. Апостола и Еванђелиста цркава, манастира и помоћних објеката, а ни
Луке и Св. Петра Цетињског и пресвлачења и премјештања ово мјесто састанка није случајно изабрано, већ
у нови кивот моштију Св. Петра Цетињског, којом приликом као мјесто на којем се посљедњих нешто више
је Свјатјејши Патријарх, осим Цетиња, посјетио и манастире од годину дана богато излила благодат Божија,
Острог и Ждребаоник, те Саборни храм Христовог сабирајући и окупљајући вјерне и подстичући их
Васкрсења у Подгорици, свугдје бивајући дочекан срдачно и на подизање овог велелепног храма.
са радошћу. Патријарх Иринеј се сусрео и са предсједником Нажалост, примијећено је да се у појединим
Црне Горе г. Филипом Вујановићем. срединама и међу појединим званичницима
Рад сабрања је настављен предавањем протојереја Црква и даље третира као организација која
Гојка Перовића, пароха цетињског и ректора Цетињске треба да послужи нечијим идеолошким или
јануар / 2011 / svetigora
богословије на тему остваривања пастирске улоге пароха дневнополитичким интересима. Црква Божија
у савременом свијету, након чега се развила плодотворна никада није, нити ће убудуће дијелити људе по
дискусија. било ком основу, сагласно вјековном поретку Пра-
На сабрању свештенства изражена је велика благодарност вославне Цркве. Наравно, не одричући се свог
Богу на веома великим даровима којима свих ових година права да самостално одређује своје унутрашње
обдарује Цркву на овим просторима, што се најбоље устројство и проповиједајући својим вјерницима,
показује у броју младих вјерника, дјеце полазника али и свему свијету, Христа Богочовјека као
вјеронауке, и нових младих посленика на њиви Господњој – вјечну Истину и Правду Божију. Као баштиници 67
православних свештеника. дуговјековне духовне традиције, на чијим се
П
темељима у значајном периоду формирала Диоклија, ред читаоцима се налази циклус предавања
Зета и данашња Црна Гора, не можемо да се не осврнемо које је тадашњи јеромонах (од 1991. епископ,
на нека актуелна питања црногорског друштва. У том најпре банатски, затим херцеговачко-примор-
смислу, позивамо надлежне у нашој земљи да прекину ски) Атанасије (Јевтић), држао у сали Српске
агресивну пропаганду новоцрногорског језика, као и Патријаршије у Београду, током бурних и по много
досљедну политику гашења ћириличног писма у Црној чему пресудних година (1990-1991). Она носе печат тог
Гори. Ово не чинимо заступајући било какве идеолошке времена када су се на многим плановима дешавале
позиције, већ свјесни значаја које су српски језик и промене. Данас је то што се на политичком и друшт-
ћирилично писмо имали и имају у Црној Гори. Готово веном плану тада дешавало већ постало историја,
цјелокупно наше духовно, културно и умјетничко али се сви ми радо сећамо тог времена, ентузијазма
насљеђе, или макар оно највредније је настало у овом и заноса јеромонаха Атанасија које је уносио у свако
оквиру. предавање које је држао. Имати прилику да га чујемо
Морамо изразити своју бригу за и даље, бојимо се, била је посебна благодат, за коју му сви они који су га
недовољно одговоран однос према питању градње онда слушали и данас дугују најтоплију благодарност.
хидроакумулација на ријеци Морачи и њиховог утицаја Овим издањем ће се број оних који могу да учествују
на околину и насљеђе, посебно се осврћући на манастир у том осећају и тој благодати бар читањем, свакако до-
Морачу. И поред мноштва отворених питања, примједби датно повећати, што је само по себи већ разлог да се ова
и сугестија стручњака из многих области, пројекат се књига нађе пред нашом словесном јавношћу.
готово приводи крају и притом се не узимају, нажалост, Ипак, није само топло сећање на његова предавања
довољно озбиљно у обзир резултати јавне расправе, превагнуло у нашој жељи да објавимо предавања која су
који су показали велике резерве према овом пројекту. пред вама. Она имају трајну вредност. Свако ко их буде
Користимо прилику да упознамо јавност да се један читао, врло брзо ће остати импресиониран њиховом
добар дио свештенства и монаштва, рођених у другим свеобухватношћу, и то из више аспеката. Најпре, ту је све-
републикама бивше Југославије, суочава са невољама обухватност садржаја. Предавач је у овим предавањима
приликом покушаја остваривања својих основних права, „покрио“, објаснио и изложио све најбитније појмове
иако већина њих у Црној Гори живи већ годинама, а неки Православног Светоотачког Предања, али врло често
и деценијама. Имамо разлога да вјерујемо да постоји и неке који нису толико познати. Заправо, ово је, коли-
предумишљај појединих државних органа да на овај ко знамо, једини потпун курс уводних тема и појмова
начин врше притисак на саму Митрополију. Мора се из православног богословља који је код нас изложен и,
рећи да ово нису часни поступци, да не говоримо о ево, са Божијом помоћу, и објављен. Ваља истаћи да су у
законитости и демократичности оваквог неједнаког овим предавањима дате основе свих догматских бого-
третмана појединих грађана ове земље. словских тема: особито Христологије, Сотириологије и
Митрополија је и ове године одржала неколико важних Антропологије, увек складно повезаних са православ-
научних скупова и округлих столова, те издала нека важна ном Еклисиологијом и Мисиологијом, јер предавач за-
издања о духовној и културној историји Митрополије и право не признаје и не познаје лажне „академске“ узу-
Црне Горе, али и о другим актуелним питањима. се и границе које је западна рационалистичка свест
Позивамо све државне званичнике, дипломатске стављала између ових дисциплина. За њега, од прве до
представнике, медијске раднике и остале јавне последње странице, све извире из Тајне Богојављања и
дјелатнике да поштују достојанство и устројство Оваплоћења Богочовека и тајне живог односа са живим
Православне Цркве, не насједајући на обмане и Богом које имамо у Његовој и нашој Цркви. Стога је пер-
оптужбе извјесне псеудовјерске заједнице на истинску спектива оца Атанасија и литургијска, јер реалност све-
Православну Цркву у Црној Гори. Довољно је погледати га онога што нам је тада у Патријаршији говорио, он је
гдје се православни вјерници сабирају и тиме разбити опитно доживљавао као литург, служећи сваконедељно
све дилеме у вези са, у ствари непостојећим, „црквеним“ у манастиру Ваведење у Београду и преносећи и на
питањем у Црној Гори. нас ту животворну везу праксе и теорије, Литургије и
Свештенство Митрополије је дужно и ове, као и неколи- богословља, заједнице у Телу и Крви и заједнице у Речи
ко посљедњих година, указати на неблагодатност и нева- (=Логосу). Сав је сагоревао за Христа и Цркву и васцел је
лидност свих обреда обављаних од самозваних или бив- засијао својом човечношћу и ширином љубави. Из овог
ших православних свештеника тзв. ЦПЦ, који вјерницима искуства јединства са Богом и Светим Оцима, он све-
не доносе Божији благослов и дар, већ невољу, смутњу и дочи јединство Откривења, вере и живота Цркве. Зато
заваду међу браћом. није чудно да су посебна пажња и посебна предавања
Молећи се Господу да излије на нас благодат, какву је из- посвећена Светим Тајнама и целокупном богослужбе-
лио на овај дивни храм, и на све који се труде на његовом ном етосу и нарави Цркве.
svetigora / 2011 / јануар
духовном и физичком узрастању, и да нам, у овим дани- Следећа свеобухватност коју предавања оца Атанасија
ма Божићног поста и све дане наших живота, дарује свој и данас показују јесте свеобухватност приступа. У оно
мир према благословеној анђелској химни: „Слава на време су ова катихетска предавања младима привла-
висини Богу, на земљи мир, међу људима добра воља!“, чила пажњу свих, не само богослова и студената Бого-
поздрављамо Вас радосним и тајноводственим поздра- словског факултета, него и радника, службеника, али
вом: и професора Универзитета. Сигурно да ће бити са њи
МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ! ма и у овој писаној форми, јер у њима доносимо пре-
68 ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! давачеву широ ку ерудицију и непоновљиву способ-
епископ ЈОВАН Пурић prikaz
Чувари Космета
Н
овинар, уредник и тренутно директор програма Мира Лолић Мочевић, Бања Лука, 2010.
Телевизије РС Мира Лолић Мочевић је свој телевизијски Издавач Светосавска омладинска заједница
серијал Чувари Космета успјешно преточила у путо- СПЦ Епархије бањалучке
писни запис Пут у Космет из марта 2007, августа 2008. и де-
цембра 2009. године. Чувари Косова су, прије свега, храмо-
ви Господњи, свједочанства наше вјере некада и упоришта специфичностима Косова и Метохије. У црвеној боји,
јануар / 2011 / svetigora
наша сада - Пећ, Сопоћани, Ћурђеви Ступови, Високи Деча- боји божурова, царској и страдалној боји, уз ДВД
ни, Грачаница.... та невјероватна, згуснута количина мана- који је саставни дио књиге, и на коме су ауторо-
стирских и црквених метоха по коме је ова славна земља ви дијелови из телевизијских емисија о Косову, ова
добила и име. Чувари Космета, то су они Срби који вјером књига вриједно је свиједочанство о једној земљи над
и љубављу према својој родној груди опстају, иако су при- којом као трајно историјско завјештање, опомена и
тиснути немогућношћу остварења основних људских права. путоказ, стоје ријечи Светог Саве да буде изнад Исто-
Ова књига обилује подацима о потресним људским судби- ка и Запада не признајући на земљи ништа него Небе-
нама, описом храмова, историјским подацима, географским ски Јерусалим над нама. 69
aktuelno приредио мр ПАВЛЕ Кондић
Отац Арсеније Радовић и Драган Радоман послије одбрана магистарског и мастер рада
28. августа 1996. г. Парох је у Будви и старешина цркве Хајдук Лион, и Зета - Подгорица. Ожењен је с Кристином, и отац
Свете Тројице у Старом граду. Од септембра 1996. г. у је Анастасије, а у божићне дане добиће, ако Бог да, још једно
Цетињској богословији предаје Литургику и Црквено дете.
право са администрацијом истовремено обављајући Честитајући новим магистрима теологије постигнут академски
и дужност главног васпитача. Са супругом Миљом степен и желећи им добродошлицу у дружину (Јован Ћулибрк,
има сина Мину. Саво Денда, Павле Кондић, Велибор Џомић, Кирило Бојовић)
2. Драган Радоман одбранио је 3. децембра са оце- која сада броји 7 чланова, свима од срца желимо што скорији
70 ном 10 мастер рад на тему: Крштење-погружење, бо- довршетак богословског образовања са степеном доктора
гословска доследност и практичне последице пред теологије, на част и корист Цркве Божје и народа.
Приредио: Славко Живковић IZ SVIJETA
и јавности показан овај изузетан сор Богословског факултета у Београ- САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ
примерак духовног и материјалног ду и главни и одговорни уредник Из- ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
блага Србије. Овај стојећи крст од давачког фонда. Поводом медијског представљања
позлаћеног сребра филигранским ра- посјете предсједника Скупштине
дом су уобличили и драгим камењем ВЛАДИКА ДОСИТЕЈ У ХАЛМСТАДУ Црне Горе г. Ранка Кривокапића
украсили призренски мајстори. У Епископ британско-скандинавски Г. Његовој Свесветости Архиепи-
његовом средишту је дрвени крст Доситеј служио је 30. октобра 2010. го- скопу Константинопољском и
украшен финим рељефом, а на дну дине по први пут Свету Архијерејску Васељенском Патријарху Господи-
позлаћеног постоља је натпис: Алек- Литургију у новооснованој парохији ну Вартоломеју дужни смо, будући
сандар Први, по милости Божјој и Свете Петке у Халмстаду. непосредно обавјештени о овом
вољи народној краљ Србије, манасти- Парохија је основана на иницијативу сусрету, јавност упознати са
ру Жичи на дан свога миропомазања јереја Милана Вукашина који је чињеницом, да приликом разго-
20. јуна 1889. године. послије две године рада у Малмеу вора г. Кривокапића и Патријарха
прихватио нове изазове и преузео Вартоломеја није било, нити је
ДЈЕЛА ПАТРИЈАРХА ПАВЛА НА одговорност духовног вође верног могло бити, ријечи о питању ау-
САЈМУ КЊИГА народа у Халмстаду. Тачан број вер- токефалности тзв. ЦПЦ, већ је,
ника је тренутно непознат, али се између осталог, само узгред-
процењује да на подручју парохије но споменуто да се сва питања
живи не мање од 2000 православних. ријешавају у складу са канонима
Парохија обухвата највећи део Халан- и правилима Цркве Православ-
да и простире се од Варберга на севе- не, па и питања аутокефалности
ру до Лахолма на југу и од Халмстада Помјесних Цркава.
на истоку до Маркарида на западу. Накнадно тумачење медија из
Црне Горе изјаве г. Кривокапића
ВЛАДИКА ВАСИЛИЈЕ СА ВОЈНИМ дате новинарима у холу зграде
Радост и топлина обојили су цео дан СВЕШТЕНИЦИМА Патријаршије на Фанару не одго-
55. Међународног сајма књига, бојом Епископ зворничко-тузлански Г. вара стварности. Дакле тзв. ЦПЦ,
и светлошћу лика Патријарха српског Василије састао се у манастиру Све- не само што није била једина или
Павла, који је био оснивач (1996. го- тог Василија Острошког у Бијељини са водећа тема разговора, већ није
дине) и први председник Издавачког православним војним свештеницима била ни разматрана.
фонда. О његовим делима, али и начи- при Оружаним снагама БиХ. Као над- У вези са ставом Васељенског
ну како је живео овоземаљски живот, лежни епископ за православно ду- Патријарха Вартоломеја о овој тзв.
говорили су патријарх српски Иринеј; шебрижништво у Оружаним снагама ЦПЦ и њеном поглавару Дедеићу,
митрополит црногорско-приморски БиХ, у име Светог Архијерејског Сино- умјесто било каквог коментара
Амфилохије, председник Уређивачког да СПЦ, владика Василије је отворио навешћемо извод из одлуке Светог
одбора; протојереј-ставрофор Милу- састанак на коме су теме биле акту- Синода Васељенске Патријаршије
тин Тимотијевић, ректор Призренске елна питања о раду и проблемима са о рашчињењу Мираша Дедеића
богословије; протојереј-ставрофор којима се сусрећу православни душе- од 9. априла 1997, потписану од
др Владимир Вукашиновић, профе- брижници и вјерници у ОС БиХ. стране Патријарха Вартоломеја и
деветорице чланова Синода: „Са
Упокојио се у Господу овог разлога одлучујемо у Све-
протојереј-ставрофор том Духу да наведени бивши
Љубодраг Петровић свештеник Мираш Дедеић, због
Његова Светост Патријарх српски горњих тешких антиканонских
Г. Иринеј одслужио је 14. децембра и антидисциплинских и душе-
2010. г. Свету Архјерејску Литургију погубних његових безакоња и
и неразрјешивог одлучења од Господа Сведржитеља.“ преиспитају своје одлуке и коначно одобре планирану
Уз ово подсјећамо и на писмо Патријарха Вартоломеја градњу саборног храма, што је давнашња жеља право-
упућеног 2. априла 2000. године тадашњем Предсједнику славних вјерника у Даниловграду.
Републике Црне Горе, данашњем Премијеру Милу Улицама града пронесен је и дјелић моштију Свете Текле,
Ђукановићу: „Подсјећамо Вас, међутим, на једну тему који је на благослов овдашњем храму прије десетак годи-
којој мислимо да ћете дати значај јер се ради о лицу на даривао Митрополит дабробосански Николај.
које се представља као епископ Источне Православ- Овогодишњи домаћин славе г. Дејан Вујадиновић са
не Цркве а зове се Мираш Дедеић, тобожњи вођа својом породицом припремио је за све присутне бога-
(потпуно непознат свима у Православној Цркви) не- ту славску трпезу у дворишту парохијског дома у Дани-
зависне Православне Цркве у Црној Гори, који је ина- ловграду. За домаћина славе за наредну годину јавио се г.
че прије неколико година рашчињен од стране наше Срђан Шћепановић.
Васељенске Патријаршије и враћен у ред лаика. Поред
тога, он се и даље ван сваког закона представља као МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ
свештено лице и на тај начин узнемирава православ- СЛУЖИО У РЕЖЕВИЋИМА
ни народ у Црној Гори гдје је као канонски православни Митрополит црногорско-приморски Амфилохије слу-
епископ од свих Православних Цркава једини признат жио је 10. октобра Свету службу Божију у манастиру Све-
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. (у те Тројице у Режевићима, уз саслужење свештенства и
то вријеме још увијек није била обновљена Епархија свештеномонаштва као и војног свештеника Црноморске
Будимљанско-никшићка, прим. ред.) Увјерени смо да флоте Ратне морнарице Руске Федерације.
ће Ваша драга Екселенција разумјети опасност по ду- На Светој Литургији је присуствовао г. Јаков Федорович
ховни живот народа Црне Горе која је проузрокована Герасимов, амбасадор Руске Федерације у Црној Гори,
дјеловањем поменутог Мираша Дедеића, те да ћете заједно са морнарима са руског војног брода „Јамал“, уси-
се Ви дистанцирати од њега ради добра и јединства дреног у Бару.
Вашег народа.“
Прилажемо и превод вијести црквеног јелинског портала
Amen.GR о поменутом сусрету, у којој се такође не наво-
ди аутокефалност тзв. ЦПЦ као једна од тема разговора:
Предсједник Скупштине Црне Горе код Васељенског
Патријарха
Религија је обједињујући фактор који доприноси мирном
суживоту народа и религија, једногласно су мишљење
изразили Васељенски Патријарх и Предсједник Скупшти-
не Црне Горе Ранко Кривокапић, јуче током њиховог по-
подневног сусрета на Фанару.
Црногорски је политичар током разговора рекао да су
мултиконфесионалност и мултикултуралност у Црној
Гори елементи мирне коегзистенције и да у његовој
земљи не постоји вјерска дискриминација и влада
вјерска слобода. Предсједник је изразио поштовање пре-
ма институцији Васељенске Патријаршије, као предво-
дници Православне Цркве и похвалио улогу Православ- „Свети апостол Павле, у посланици коју смо данас чи-
не Цркве за допринос стабилности на Балкану и шире. Он тали, каже да је изабран на дјело Божје, да буде Хри-
се такође осврнуо на улогу коју је Патријаршија одиграла стов свједок до краја свијета и вијека, од утробе матере
у међувјерском дијалогу и у заштити животне средине. његове“, подсјетио је митрополит Амфилохије, „Бити иза-
На крају, предсједник је позвао Васељенског Патријарха бран – то је својство и других великих знаменитих Божјих
да званично посјети Републику Црну Гору. свједока, почевши од древних патријараха Авраама, Иса-
Цетиње, 1. октобра 2010. ка и Јакова, преко пророка Самуила, цара Давида, про-
рока Исаије, Јеремије, Језекиља, Данила, преко Светога
СЛАВА ЦРКВЕ У ДАНИЛОВГРАДУ Јована Крститеља и Претече, такође изабраног од утро-
У четвртак 7. октобра 2010. године свечано је прослављена бе матере његове, па онда Светих апостола и до многих
слава храма Свете првомученице Текле, заштитнице других у свим земаљским народима изабраника Божјих.“
Даниловграда. Свету Литургију служио је архијерејски Митрополит Амфилохије и амбасадор су након Литургије
намјесник подгоричко-даниловградски и колашин- посјетили брод „Јамал“, гдје их је дочекао капетан фрега-
svetigora / 2011 / јануар
ски протојереј-ставрофор Милун Фемић уз саслужење те Александар Борисович Кононенко, командант овог де-
бројног свештенства Митрополије црногорско-при- сантног брода.
морске и Епархијâ захумско-херцеговачке и шабачке и Митрополит је посјетио и манастир Светог Стефана у
многобројног народа из Даниловграда и околине. Дуљеву, као и манастир Светог Николе – Прасквицу, у
По завршетку Свете Литургије улицама града прошла је коме је одржао помен новопрестављеној Сави Лакић,
свечана литија. Кратку бесједу изговорио је протојереј мајци игумана Димитрија, настојатеља овог манастира.
Обрен Јовановић, секретар Митрополије, у којој је апе-
76 ловао на градоначелника и локалну самоуправу да МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО НА ЛУШТИЦИ
Митрополит Амфилохије је 11. октобра служио Све- трополит је као предсједник Његошевог одбора Матице
ту службу Божију у храму Преподобног Харитона српске из Новог Сада узео учешћа на промоцији првог
Исповједника у селу Клинци на Луштици, поводом славе Његошевог зборника Матице српске у крипти Сабор-
те цркве. ног храма Христовог Васкрсења у Подгорици, која је од-
Током Свете Службе у црквеним пјесмама је поменут и ржана у организацији Матице српске – Друштво члано-
Свештеноисповједник баошићки и далматински Кирило ва у Црној Гори. Поздравну ријеч је имао доц. др Драго
Цвјетковић, чију је скору канонизацију Црква најавила. У Перовић, потпредсједник Матице српске – Друштво чла-
Баошићима ће ускоро почети градња цркве њему у спо- нова у Црној Гори, а о Његошевом Зборнику говорили су:
мен. митрополит Амфилохије, академик Светозар Кољевић
и др Горан Радоњић. Његошеве стихове казивао је Гојко
Бурзановић, првак Црногорског народног позоришта, а
одломке из Зборника читала је Марта Драшковић.
САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
Поводом изјаве за јавност Мираша Дедеића, самозва-
ног „митрополита ЦПЦ“ у вези са доласком у Црну Гору
још једног сличног самозванца, „патријарха Украјинске
православне цркве“ Филарета Денисенка, дужни смо
јавност обавијестити о стварном стању ствари, које се ни
у једном детаљу не поклапа са наводима из ове изјаве.
Најприје, Филарет Денисенко није никакав патријарх, већ,
од стране највеће Православне Цркве на свијету – Мо-
сковске Патријаршије, рашчињени бивши митрополит,
нити је његова етнофилетистичка „Украјинска православ-
на црква Кијевске Патријаршије“ једна од највећих Право-
славних Цркава у свијету, јер нема канонско јединство ни
са једном помјесном Православном Црквом. У Украјини
је немјерљиво бројнија канонска Украјинска Православ-
на Црква Московске Патријаршије, која је једина призна-
та од стране васељенског Православља.
Након посјетâ Црној Гори у посљедње двије деценије по-
главара Православних Цркава: Патријараха Васељенског,
Александријског, Московског и Српског, те Архиеписко-
па Атинског, као и многобројних архијереја свих Право-
славних Цркавâ, па и канонске Украјинске православне
цркве, срамотно је и неистинито тврдити да „по први
пут …долази у посјету један међу највећим црквеним
великодостојницима православног свијета“, како пише
Владика Амфилохије се у бесједи осврнуо и на београд- у изјави, нарочито имајући у виду да та личност уопште
ску геј-параду и догађаје који су услиједили као реакција није црквени великодостојник већ изопштени бивши
на њено одржавање: „Ево, јуче смо гледали какав је смрад архијереј Московске Патријаршије.
отровао и загадио престони град Београд, највећи смрад Ипак, свака лаж се ослања на зрнце истине, тако да је оно
содомски који је ова савремена цивилизација уздигла и овдје присутно и то у чињеници да су се ђаци и свеш-
на пиједестал божанства. Тај смрад је јуче загадио Бео- теници из Црне Горе школовали на Кијевској духовној
град, град Пресвете Богородице. Београд је био њен кроз академији. Међу њима је најзначајнији Преподобни Симе-
вјекове, ње чедне и цјеломудрене и то је његов смисао. он Дајбабски, рођени Цетињанин из братства Поповића,
Град оне која је Христа Бога родила, град хришћански. кога је Православна Црква Српска управо ове
И ето, у име некаквих такозваних људских права, јуче је године на мајском Архијерејском Сабору
загађен. И видите, једно насиље, насиље тих обезбоже- прогласила за Светитеља. Говорећи о овој
них и настраних људи изазвало је друго насиље. Па се Академији, међутим, ови изостављају
сад питају ко је крив и ту дјецу називају хулиганима! А не да је Кијевска духовна академија
питају се они који су дозволили да се тим смрадом загади и онда и данас била зна-
јануар / 2011 / svetigora
град Београд да нијесу они допринијели тиме што су до- менито црквено учи-
зволили да та куга, та пошаст содомска оскрнави Београд лиште Кијевске
као што је оскрнавила и друге европске градове.“
Након Литургије митрополит Амфилохије ј е
заједно са са члановима црквеноопштинског
одбора обишао пархијски дом у изградњи
код цркве Светог Николе у Радованићима.
У поподневним часовима Господин Ми- 77
Митрополије Московске Патријаршије, а не сабиралиште Владика је представио вјерницима и новог пароха подго-
расколника и извор црквене и народне подјеле. ричког протопрезвитера-ставрофора Милету Кљајевићу,
На крају изражавамо своју искрену наду да се ниједан од донедавно архијерејског намјесника пљеваљског.
црногорских званичника неће усудити да толико понизи На Светој Литургији присуствовали су и архимандрит
Црну Гору, примајући у званичну посјету човјека који се Стефан и презвитер Сергије са поклоницима из Перма.
лажно представља као поглавар једне помјесне Право- Потом је митрополит Амфилохије посјетио Саборни храм
славне Цркве. Христовог Васкрсења у Подгорици. Након тога, посјетио
Цетиње, 19. октобра 2010. је и храм Св. Николаја у Ливадама Бандићким и освештао
ново звоно које је приложила Митрополија са мјесним
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ Црквеним одбором. У краткој бесједи он је мјештанима
СЛУЖИО У ПОДГОРИЦИ пожелио да их звук звона подстиче на свако добро. „А
изнад свега на богољубље и човјекољубље, на узајамну
љубав. И да би његова сила благодатна одгонила свако
зло и сваку демонску силу од мјеста овога и од људи који
у њему живе.“
се нови човјек по лику се, благодарећи њеном лику, зове Гора Јерусалимска, од
Онога Који га је ство- данас па до вјеки вјеков. Као што је име доњег манасти-
рио.“ ра посвећено Светим Ћирилу и Методију – Ћириловац
и као што се по оној цркви Светог Преображења на
Кључу то мјесто зове Кључки Тавор“, рекао је владика
Амфилохије.
ОСВЕЋЕЊЕ ЦРКВЕ СВЕТЕ ПЕТКЕ У ЉЕШЕВИЋИМА
78
Приредио: Рајо Војиновић Hronika mitropolije
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ОСВЕШТАО и права кућа. Ми смо се одувек клели „овога ми крста“,
КРСТ НА КУЋИШТУ ВУКА БЕЋКОВИЋА а сад ћемо кад се тако кунемо мислити и на овај овде. А
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је 28. ево стасао је и митрополит црногорски, прави и достојни,
октобра са свештенством и уз присуство многих мјештана да га освешта, а ту је и наш Микоња још доживео и да га
освештао часни крст у засеоку Вукодо у Вељем Дубоком види. Хвала вам свима што сте дошли, а ове девојке што
у Ровцима, постављен на старом кућишту покојног Вука су се данас крстиле, баш су то учиниле. Чекале су и до-
Бећковића, официра војске Краљевине Југославије, који чекале.“
јануар / 2011 / svetigora
замонашио је тројицу искушеника Цетињског манастира, пресвлачење Светога, имали прилике да се дотакнемо
браћу Душана Ракочевића, Николу Мреновића и Душана његових светих моштију и да заблагодаримо Господу
Јосифова давши им монашка имена Петар, Јустин и Про- што га је Господ сачувао цјелокупна. Његова златна жута
хор. На монашење су их приводили архимандрити Марко кожа, од браде до прстију на ногама, ено и данас се чува
Калањ и Лука Анић, некадашњи игумани Цетињског ма- на Цетињу у његовом ћивоту. И од сјутра ће се чувати и у
настира и протосинђел Методије Остојић, садашњи игу- његовом новом ћивоту кога смо урадили набавивши ке-
ман. дрово дрво са Ливана. Од тог дрвета је био направљен
онај први ћивот у Соломоновом храму у прадревна вре-
мена и у којем је била похрањена светиња, двије таблице
Мојсијеве Закона са Синаја, онај жезал Аронов и она мана,
храна што је са небеса падала и којом се изабрани Божји
народ хранио четрдесет година. Тај ћивот је био урађен
од кедровог дрвета, а ево сада и ћивот нашега Светог
Петра Цетињскога, да би ми могли да цјеливамо његову
Свету руку која је до сад била покривена одеждама. Од
сад ће његова рука, дакле, бити откривена, као што је от-
кривена рука Светога Василија Острошкога. Она ће да
нас благосиља као видљиво и опипљиво свједочанство
како Бог испуњава својом бесмртношћу, својим вјечним
животом и својом силом оне који су Њега љубили, који
су Њему служили и који су се испунили Његових врлина“,
рекао је митрополит Амфилохије.
очекујемо долазак Његове Светости, нашег новог кретар Митрополије и бројно свештенство и свеште-
патријарха Иринеја да заједно са њим обучемо у нове номонаштво Митрополије црногорско-приморске и
одежде Светога Петра Цетињскога. Патријарх Иринеј, Епархије будимљанско-никшићке, уз молитвено учешће
који није непознат Црној Гори, он је био и управитељ мо- бројних вјерника из Даниловграда, Подорице, Никшића
нашке школе у Острогу, долази овдје међу нас да цјелива и околине.
мошти Светога Петра и да се заједно са нама радује Појао је хор ђака Богословије „Свети Петар Цетињски“ са
свјетлости која сија из Светитељевог ћивота ево већ сто- Цетиња.
80 тину и осамдесет година. Ми смо јуче, припремајући за Литургијску бесједу одржао је протојереј Гојко Перовић
који је рекао да „ми сабрани пред ћивотом Светог припадао и господар Иван Црнојевић, а која је претрпи-
Арсенија треба да знамо и да вјерујемо да нијесу само ла многе ненавиднике Божије ријечи и Јеванђеља, већ и
прошла времена славна и благословена“. застиђе Црне Горе пред прошлошћу и пред будућношћу.
„Ево га Светитељ је ту, ево његових нетрулежних чудот- Цетиње, 12. новембра 2010.
ворних моштију. Ево и нас грешних око његовога ћивота.
И сад су славна времена, и сад Господ у моштима овога ПАРАСТОС ИВАНУ ЦРНОЈЕВИЋУ
Светитеља доказује да живот побјеђује смрт, да истина Митрополит Амфилохије служио је 14. новембра Свету
побјеђује лаж, да вјера побјеђује колебање и несигур- Службу Божију у Цетињском манастиру и парастос госпо-
ност. Ово је исти онај Светитељ, ово је исти онај Бог, ово је дару Црне Горе Ивану Црнојевићу у дворској цркви на
иста она сила која је засијала из празнога Христовог гро- Ћипуру, у којој почивају његови земни остаци.
ба када је Господ најприје мироносицама, а онда апосто- Након Литургије владика је до цркве на Ћипуру предво-
лима рекао: Радујте се и свима ту радост проповиједајте. дио литију, а онда служио парастос Ивану Црнојевићу,
И све народе позивајте да се крсте у ту радост“. чије земне остатке је држава два дана раније полутајно
Благосиљан је и славски колач, а сестринство манасти- сахранила након што их је више деценија држала у депо-
ра на челу са игуманијом мати Јустином приредило је има разних државних институција.
славску трпезу љубави, током које је славску бесједу при-
сутнима упутио отац Обрен Јовановић, који је нагласио
значај Св. Арсенија и његових моштију за наше црквено
и народно самосазнање и г. Милутин Вековић, који је по-
здравио присутне у име Црквене општине Даниловград.
САОПШТЕЊЕ МИТРОПОЛИЈЕ
ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
Поводом саопштења за јавност Радне групе за инхумацију
земних остатака господара Ивана Црнојевића обављене
данас на Цетињу уз државни протокол, нажалост без
црквеног обреда какав припада ктитору Цетињског мана-
стира, изражавамо своје најдубље неслагање и жаљење
због, слободно се може рећи, нечувеног садржаја поме-
нутог саопштења.
Радна група се у саопштењу захвалила овој Митрополији
„Кнез и господар Зете Иван Црнојевић је овдје почивао,
и, како се каже, њеном поглавару, али из неког раз-
пронађени су његови земни остаци за вријеме градње
лога је имала потребу да се у исто вријеме захвали и
овога храма Светога Ђорђа у вријеме блаженог споме-
псеудорелигиозној идеолошкој организацији тзв. ЦПЦ
на митрополита Митрофана Бана и били су похрањени
и црквеном преступнику, искљученом из црквене
управо овдје гдје се сада налази овај саркофаг. Наравно,
заједнице, бившем и лажном свештенику, њеном пред-
на начин на који је он првобитно био похрањен, са пло-
воднику.
чом над њим, како је био обичај кроз вјекове. Не, дакле,
Зар се послије више састанака у Митрополији и на
у некаквим монументалним саркофазима, било да се ра-
Ћипуру, и других договора и преписки Господина Ми-
дило о кнежевима, о краљевима, било о митрополитима,
трополита и његових сарадника са предсједником држа-
него једноставно у храму Божјем да би свако онај који
ве г. Вујановићем, потпредсједником Владе г. Лукшићем,
наиђе изговорио ријечи „Помени Боже раба Твојего који
министром културе г. Мићуновићем, градоначелником
почива на овом мјесту“.
Цетиња г. Јанковићем, директором Народног музеја г.
„Ту су његови земни остаци почивали до осамдесет и де-
Пејовићем, директором Завода за заштиту споменика г.
вете године, када је припреман овај храм да у њега буду
Вушуровићем изједначава улога Православне Цркве са
похрањени земни остаци краља и господара Николе
једном идеолошком националистичко-шовинистичком
Првог Петровића и краљице Милене. За кратко вријеме
организацијом?
су били измјештени, али нажалост не вољом наслед-
У чему се састоји допринос тзв. ЦПЦ и распопа Дедеића?
ника митрополита Вавиле и Висариона, него
Да ли у томе што нису и данас, по свом већ познатом
вољом бирократа овога града. Његови
обичају, покушавали насилно да уђу у храм Божији,
земни остаци остали су негдје овдје у оп-
стварајући неред, позивајући на проливање братске крви
штини, на крају и у музеју“.
и зазивајући диобе у напаћеном народу Црне Горе? Или
можда зато што нису довели, себи сличне, пробисвијете
јануар / 2011 / svetigora
„Овај саркофаг је постављен на брзину. Надамо се да ће његова је она побједа којом је Христос побиједио свијет и
он бити постављен на своје право мјесто, овдје гдје смо коју дарује онима који су Његови. С њим се, као и са дру-
се договорили са министром и потпредсједником Владе гим мученицима Цркве Христове, догодило исто оно што
и да ће и ова његова плоча бити постављена онако како се догодило и са Самим Господом. А Он је то и прорекао:
су постављене и плоче краља Николе и краљице Миле- Ако мене прогонише, и вас ће гонити; ако мене љубише и
не и како се сахрањују сви православни хришћани од вас ће љубити. Они који су Христови, они су кроз вјекове
памтивијека“, рекао је митрополит Амфилохије. били гоњени и прогоњени. Христово распеће и страдање
је уграђено у живот свих хришћана кроз вјекове“, рекао
МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО У је владика Амилохије.
ДОЊОЈ ГОРИЦИ Митрополит Амфилохије је у току Литургије у чин про-
топрезвитера произвео презвитера Ђура Томовића,
мјесног пароха.
ПРОСЛАВА АРАНЂЕЛОВДАНА У
ЦЕТИЊСКОМ МАНАСТИРУ
Сабор Светог архангела Михаила – Аранђеловдан, крсна
слава митрополита Амфилохија и игумана Цетињског ма-
настира протосинђела Методија, 21. новембра је молит-
вено и свечано прослављен у Цетињском манастиру.
Свету Архијереjску Литургију су служили митрополит
Амфилохије и епископ захумско-херцеговачки Григорије
уз саслужење свештенства.
САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ
ПОВОДОМ ОБИЛНИХ КИША И ПОПЛАВА У ЦРНОЈ ГОРИ
Цетиње, 4. децембар 2010. Поводом обилних киша нашим, и да нас не казни, него да по великој милости својој
и њима прузрокованих поплава које посљедњих дана и по неизмјерној доброти својој брзо покаже на нама своје
угрожавају људске животе и изазивају велику материјалну човјекољубље и благост“.
штету у Црној Гори, Митрополија црногорско-приморска У исто вријеме позивамо све грађане на солидарност и
обавјештава јавност у Црној Гори, да ће се сутра, 5. децембра несебичност у помагању својим ближњима ради санирања
2010. године, након редовне недељне Свете Литургије у посљедица ових непогода. Честитајући им велики празник
свим парохијским и манастирским црквама Митрополије Ваведења Пресвете Богородице који данас прослављамо,
служити Молепствије за престанак кише. обраћамо се нарочито православним вјерницима,
Позивамо све православне вјернике да присуствују подсјећајући их да су, као хришћани, пред Богом, једни
овим богослужењима и да се заједно помолимо пред другима и пред својом савјешћу дужни да учине све
Свевишњем Господу нашем, како каже једна од молитви што је до њих да помогну свакоме човјеку у невољи, по
из овог Молепствија: „да нареди облацима да престану с ријечима Господњим: „И ако неко напоји једнога од ових
прекомјерном кишом, и да се разведри, и да сунце сине... да малих само чашом студене воде у име ученичко, заиста вам
поштеди људе, и стоку, и сву земљу ову, и да је не оштети кажем, неће му плата пропасти.“ (Мт. 10, 42)
прекомјерним кишама... да нам не узврати по гријесима ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ
СВИ ПО ЕВРО
e-mail: svetigavrilo@yahoo.com
тел: +38267249783
-Уплатницом код ЦБЦГ
на рачун 550-3610-20
Са назнаком за САБОРНИ ХРАМ;
-Код парохијског свештеника или управе манастира у свом мјесту;
-Лично на благајни Храма Христовог Васкрсења, сваким даном од 9 до 15 часова;
-Код овлашћеног прикупљача прилога који ће обилазити домове по градовима.
З ДА ЊА
ОВ А И
Н
SVETIGORA
Цетиње:
+382 (0)41 234-222
Београд:
+381 (0)11 369-07-57
369-07-05