Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
14Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
FINANSIJSKA TRZISTA SKRIPTA

FINANSIJSKA TRZISTA SKRIPTA

Ratings: (0)|Views: 3,772|Likes:
Published by nerontgjp

More info:

Categories:Topics, Art & Design
Published by: nerontgjp on Jan 09, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/14/2013

pdf

text

original

 
FINANSIJSKA TRŽIŠTA1.POJAM FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
1*Globalni pojam trž predstavlja susretanje ponude I tražnje koja dovodi do formiranja ceneI do razmene predmeta trgovanja uz tu cenu. Predmeti: stvarna dobra, usluge, HodV,valute, devize, krediti, rad.snaga. Prema predmetu razmene 2 segmenta trž: Finansijsko( najznačajnije I najosetljivije deo uk ek I fin sistema svake zemlje) I Robno tržište.Def: U širem smislu fin trž postoje svuda gde se obavljaju fin transakcije. U užem smislu(mesta na kojima se trguje fin instrumentima) DEF: FIN TRŽ ORGANIZOVANA MESTA NAKOJIMA SE SUSREĆU P I T ZA RAZLIČITIM OBLICIMA FIN INSTRUMENATA ILI AKTIVE. Preko fintrž priv subjekti dolaze do sredstava neophodnih za fin svog poslovanja.2* Govori se o više fin trž. Glavni elementi fin trž sistema:-fin štednja kao sadržaj – predmet transferisanja-glavni tokovi transferisanja fin štednje-fin inst ili aktiva kojima se štednja transferiše-fin institucije koje učestvuju u trans štednje-Fin trž na kojima se ostvaruje promet instrumentima3*Na fin trž obavljaju se mnogi poslovi. Pod uticajem p I t formira se cena fin sredstava tjformira se stopa prinosa čija visina utiče na tokove alokacije kapitala I transfer resursaizmeđu pojedinih privrednih sektora. Imaju I sl.funk: utvrđivanje cena fin instrumenata,smanjivanje transakc.troškova, pružanje inf učesnicima na trž( informativan funkcija). Fintrž predstavljaju najznačajniji factor ukupne ek i priv sistema u zemljama sa razvijenom tržprivredom, omogućavaju normalno odvijanje privrednih odnosa.
2.ZNAČAJ I ULOGA FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
Buduci da su finansijska trzista sastavni deo ekonomskog sistema, na njihvrse uticaj promene na trzistu proizvoda i promene faktora proizvodnje. Takodje, finansijskatrzista vrse povratni uticaj na trziste proizvoda i faktora proizvodnje.Finansijska trzista omogucavaju preduzecu ne samo da potrebnafinansisjka sredstva pribavi iz adekvatnih izvora, nego i da oslobodjena sredstva izredovnog poslovanja plasira u one finansijske instrumente koji ce odbaciti zadovoljavajuciprinos od njihove eksterne upotrebe.Finansijska trzista su dala znatan doprinos stvaranju velikih i jakihprivrednoih subjekata (nacionalne i multinacionalne korporacije). Ona imaju veliki znacaj zarazvoj proizvodnje, za povecanje drustvenog proizvoda i za ostvarivanje akumulacije.Funkcije:1.Funkcija povezivanja (ponude i traznje)2.Alokativna funkcija (alokacija slobodnih finansijskih sredstava)3.Funkcija razvoja (privrede, kroz povecanje mobilnosti sredstava)4.Funkcija efikasnosti5.Funkcija odredjivanja cene finansijskih sredstava6.Funkcija smanjenja troskova7.Funkcija pouzdanosti (smanjenje rizika poslovanja)
3.VRSTE FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
1.Glavna podela; a) trziste novca; kratkorocno, likvidno trziste; trguje seziralnim novcem i hartijama od vrednoti koje imaju rok dospeca kraci od godinu dana(osnovni ucesnici su banke). b) trziste kapitala; manje likvidno, dugorocno trziste; trguje sefinansijskom aktivnom ciji je rok dospeca duzi od jedne godine – dugorocnim hartijama odvrednosti, instrumentima duga i vlasnickim instrumentima (glavni ucesnici su institucionalniinvestitori; osiguravajuca drustva, penzioni fondovi, jer su oni najveci vlasnici finansijskeaktive).2.Po mestu na kome se transakcije obavljaju; a) lokalna, b) nacionalna, I c)medjunarodna.
 
3.Sa aspekta prirode prava koja se nalaze u osnovi finansijskih instrumenatakojima se trguje; a) trzista osnovnih hartija od vrednosti, 1. trzista instrumenata duga, i 2.trziste vlasnickih instrumenata, I b) trzista izvedenih, derivatnih hartija od vrednosti.U trziste instrumenata duga spadaju razlicite vrste hartija od vrednosti kao sto suobveznice, zapisi, certifikati i sl. kojima se vrsi kreditiranje poslovanja emitenta. Kupcitakvih hartija postaju kreditori i oni imaju ulogu banke kod direktog kreditiranja. Emitentima obavezu da isplacuje kamatu prema rokovima dospeca, kao i da placa glavnicu.Na trzistu vlasnickih instumenata trguje se akcijama i deonicama. Kupci ovih hartija odvrednosti ne postaju kreditori, vec postaju vlasnici dela active i buducih prihoda emitenta. Trzista izvedenih hartija od vrednosti (derivatna trzista) se tako nazivaju zato sto vrednostovih hartija zavisi od vrednosti neke druge active koja se nalazi u njihovoj osnovi (roba,osnovne hartije od vrednoti, devizni kurs, kamatna stopa).4.Prema vremenu placanja i isporuci finansijske active; a) promptna(gotovinska) trzista; gde se poslovi odmah realizuju, i isporuka i placanje vrsi neposredno pozakljucenju, I b) terminska trzista; gde se zakljucuju poslovne transakcije koje predstavljajusporazum ucesnika da realizuju odrednjene transakcije u buducnosti (ovde spadajuderivatna trzista).5.Prema emitovanju hartija od vrednosti; a) primarna trzista; na kojima sevrsi prva prodaja, odnosno emisija hartija od vrednosti. Ovde kupac ima ulogu investitora, jer kupovina za njega znaci investiciju, I b) sekundarna trzista; gde se trguje vecemitovanim hartijama od vrednosti, nakon druge I naredne transakcije.6.Sa aspekta prometa; a) berzanski promet i trzista; gde se transakcije iposlovi obavljaju na posebno odredjenim i organizovanim mestima (berzama) i prekoovlascenih posrednika (brokera i dilera), i b) vanberzanski promet i trzista; gde setransakcije mogu obavljati i na drugim mestima.7.Po organizocionoj strukturi; a) aukciona trzista; gde kupac postaje onaj kojiponudi najvecu cenu, b) posrednicka trzista; na kojima se poslovi obavljaju preko brokera idilera, i c) preko saltera; vid vanberzanskog prometa, gde se ponuda i traznja uparuju prekokompjuterske i informacione tehnologije.8.Po prirodi finansijskih tokova; a) direktna trzista; gde se trguje hartijama odvrednoti koje emituju deficitne ekonomske jedinice, kako primarne tako i sekundarne, I b)intermedijarna trzista; gde se trguje instrumentima koje su izdale intermedijarne institucije(banke, penzioni fondovi, osiguravajuca drustva).9.Po stepenu organizovanosti mesta operacije; a) organizovana(institucionalizovana) trzista; kada se trgovina odvija na organizovanim berzama, I postrogo regulisanoj proceduri, I b) slobodna (neinstitucionalizovana) trzista; kada sefinansijski instrumenti prodaju po mnogo manje formalizovanoj proceduri I na manjeorganizovanim mestima.10.Specijalizovana trzista; a) devizna trzista, I b) hipotekarno trziste.
4.ISTORIJSKI RAZVOJ FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
Finansisjska trzista nastaju sa samim nastankom I razvojem novca.Vavilon; VII-V vek p.n.e.; trgovci su skupljali I cuvali hranu, I drugeproizvode koje su davali u zajam, a zajmoprimci su morali da vrate istu vrstu robe, uzdavanje visokih kamata. Potvrde ovih transakcija su sluzile kao sredstvo placanja; korenbankarskih poslova, I prapoceci hartija od vrednosti.Stara Grcka; razvoj zanatstva I trgovine uslovljava razvoj novca; svaki grad-drzava imao je svoj novac; zamenu novca su vrsili specijalizovani posrednici (trapezari), kojisu vrsili poslove zamene, da bi gradovi-drzave mogli medjusobno da trguju; prapocecideviznih trzista.Rim; posebne vrste banaka (argentarii), koje vrse poslove primanja uloga Idepozita, davanja zajmova uz vise kamate, kao I poslova platnog prometa kroz citavoCarstvo; prapoceci pravih finansijskih trzista.
 
Srednji vek; obelezen ratovima, pljackama I prevarama; metalni novacpredmet kvarenja zbog nejasnih dimenzija I tezina; dolazi do razvoja finansijskih Ibankarskih poslova; dve grupe poslova – menicni I depozitarni.15. I 16. vek; prve berze; otkrice Amerike stimulise razvoj finansiranjaprekookeanskih putovanja; krajem 16. veka nastaju dve osnovne vrste hartija od vrednosti –obveznice I akcije.Krajem 17. veka; nastaju finansijske institucije koje trebaju da vode racunao monetarno-finansijskim tokovima; centralne banke (1694 Bank of England, kraj 18. vekaBanque de France, kasni 19. vek Nemacka).Prvi svetski rat; SAD preticu V.Britaniju kao najvece finiansijsko trziste; Nju Jork postaje najveci finansijski centar.Nakon Drugog svetskog rata; snazan razvoj finansijskih trzista u Japanu INemackoj; jacaju procesi internacionalizacije I stavranja svetskih finansijskih trzista; razvilasu se trzista na Dalekom istoku (Juzna Koreja, Hong Kong I Singaput), i u LAtinskoj Americi(Argentina I Brazil).
5.KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRŽIŠTA
Savremena finansijska trzista su veoma dinamicna; stalno kreiranje novihfinansijskih instrumenata I brisanje granica izmedju nacionalnih trzista; usavrsavaju setelekomunikacioni sistemi I informacione tehnologije, sto omogucava kontinuirano trgovanjeI dematerializaciju trgovine; stalan process usavrsavanja postojecih I stvaranja novihinstitucija na trzistu (investicione kompanije).Nacionalna trzista su integrisana u globalno svetsko trziste; kreiraju senovi, internacionalni finansijski instrumenti; cena istih hartija od vrednosti na razlicitimtrzistima je izjednacena, sto ukazuje na globalizaciju ciklicnog kretanja finansijskog trzista.Neprekidnost u radu trzista; neprekidno se formiraju cene instrumenata,tokom celog dana, za koje vreme se izvrsavaju nalozi kupaca I prodavaca.Osnovne karakteristike:1.Internacionalizacija I globalizacije; process integracija nacionalnihfinansijskih trzista u jedinstveno medjunarodno trziste; pruza se mogucnost prikupljanjasredstava I izvan granica maticne zemlje; odvija se paralelno sa razvojem medjunarodnogtrzista ino-obveznica (Evroobveznica; subjekti iz jedne zemlje njihovom emisijom prikupljajusredstva koja su im potrebna za finansiranje u nekoj drugoj zemlji, pri cemu postuju propiseHoV te druge zemlje; pruzaju mogucnost emitentu da ih emituje u valute koja se razlikujeod domace valute).2.Pojava I razvoj finansijskih inovacija; doprinose sirenju finansijskih trista Iposlovima na tim trzistima; novi finansijski centri; enormno raste broj berzanskih transakcijaHoV, kao I robnih transakcija; novi finansijski instrumenti; zaduzivanje klasicnim kreditimaopada, a sve je aktuelnije trziste HoV,U okviru trzista kapitala,
Evroobveznice, sa fiksnom ili promenljivom kamatnom stopom
Certifikati na depoziteA u okviru trzista novca,
Kratkorocne obveznice I certifikati na depozite
Komercijalne hartije od vrednosti
Bankarski akcepti
Drzavne kratkorocne obveznice Trziste Evroobveznica je postalo najvece trziste Hov, kao I najveci innovator.Razlog za inovacije?1.Neizvesnost I nestabilnost u privrednim sistemima nekih zemalja2.Tehnicki I tehnoloski razvoj3.Povecanje nivoa znanja I obrazovanja4.Sve veca konkurencija izmedju posrednika5.Teznja za povecanjem finansijskog blagostanja

Activity (14)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
AnisaYX liked this
Lela Krstic liked this
to_netiks liked this
Zeljko Pavlovic liked this
Zeljko Pavlovic liked this
Zeljko Pavlovic liked this
Zeljko Pavlovic liked this
Ljiljana Culibrk liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->