Naslov originala Isaac Bashevis Singer GIMPEL THE FOOLFarrar, Straus and Giroux New York GIMPEL, LUDAIJa sam Gimpel, luda. Ne mislim ja o sebi da sam luda, naprotiv. Ali, ljudi me ovako zovu. Nazvali sume tako dok sam jos isao u sko-lu. Imao sam, sve u svemu, sedam imena: blesavko, magarac, budala,tupavko, glupan, zvekan i luda. Ovaj mi je poslednji nadimak ostao. A u cemu se ogledala moja ludost?Mene je bilo lako nasamariti. Rekli bi mi: ,,Gimpele, znas li da se rabinova zena porada?" Ja bih ondaizostao iz skole. Posle se pokazalo da je to bila laz. A otkud sam ja to mogao znati? Ona nije imalaveliki stomak. Ali ja nikad nisam gledao u njen stomak. Zar sam zbog toga bio luda? Derani su sesmejali i cerekali, lupali nogama, igrali i pevali molitvu za laku noc. A umesto grozdica, koje se delekada se neka zena porada, oni su mi strpali u ruku kozje brabonjke. Nisam ja bio neka slabotinja. Kad bih ja nekome opalio samar, taj bi odleteo sve do Krakova. Ali, po svojoj prirodi zaista nisamkavgadzija. Stoga uvek kazem u sebi: neka in! A ljudi to zloupotrebljavaju.
Vracao sam se iz skole i cuo kako neki pas laje. Ja se ne bojim pasa, ali, naravno, ne volim ni da senosim s njima. Mogao bi neki od njih da bude besan, i ako me taj ujede, onda nema tog Tatarina koji bi bio kadar da me spase. Zbog toga uhvatih maglu. Ali, onda sam pogledao oko sebe i video da su se svina pijaci iskrivili od smeha. Psu nigde ni traga ni glasa: bio je to Volf-Lajb, lopov. Otkud sam mogaoda znam da je to on. Zvucalo je bas kao da zavija kucka.Kada su obesenjaci i sereti videli da je mene lako namagarciti, svaki od njih hteo je da oproba kakve ce biti srece sa mnom. ,,Gimpele, car dolazi u Frampol; Gimpele, u Turbinu se Mesec srusio s neba;Gimpele, mala Hodel Cetvorodel nasla je blago iza javnog kupatila." A ja sam, kao kakav Golem,verovao svakome. Pre svega, sve je moguce, kao sto je zapisano u ,,Izrekama otaca", samo samzaboravio kako. Drugo, morao sam da poverujem, jer bi me inace skolila sva varosica. Ako bih se ikadusudio da kazem: ,,Vi se to segacite sa mnom.", bilo bi nevolje. Ljudi bi se naljutili: ,,Kako to mislis?Hoces li da kazes da smo svi mi lazovi?" Sta sam mogao da cinim? Verovao sam im i nadam se da samim pricinjavao bar malo zadovoljstva.Bio sam siroce. Moj deda, koji me je podi-gao, bio je vec jednom nogom u grobu. Stoga su me smestilikod nekog pekara, a sta sam sve tamo morao da izdrzim! Svaka zena ili devoj-ka koja bi u pekarudonela ciniju rezanaca, podvalila bi mi bar jedanput: ,,Gimpele, odr-zava se vasar na nebu; Gimpele,rabin je u sedmom mesecu otelio tele; Gimpele, krava je preletela preko krova i snela mesingana jaja." Jednom je dosao neki polaznik talmudskog ucilista dakupi kiflu i rekao: ,,Dok ti, Gimpele, ovde stojis, struzuci pekarskom lopatom, stigao je Mesija. Mrtvisu vaskrsnuli." — ,,Kako to?" rekoh ja. ,,Nisam cuo zov ovnujskog roga!" A on rece: ,,Jesi li gluv?" Isvi pocese da vicu: ,,Mi smo culi rog, culi smo ga svi!" Onda ude Rice, voskarka, i viknu svojim promuklim glasom: ,,Gimpele, tvoj otac i tvoja mati su ustali iz groba. Oni te traze."Iskreno, receno, znao sam vrlo dobro da se nista slicno nije dogodilo, ali, svejedno, navu-kao sam svojvuneni prsluk i izisao napolje. Svi su o tome govorili, dakle, mozda se stvarno nesto dogodilo. I sta me je kostalo da pogle-dam? Ali, napolju me je docekalo podrugljivo podrazavanje mijaukanja! Ja sam setada zarekao da nikom nista vise necu poverovati. No, ni to nista nije vredelo. Ljudi bi me nekad tolikozbunili, da vise nisam razlikovao crno od beloga.Otisao sam rabinu da mi da neki savet. On mi rece: ,,Pisano je: bolje je biti luda vascelog zivota nego biti zao makar i jedan cas. Nisi ti luda. Oni su lude. Jer, onaj ko postidi svog bliznjeg, nikad nece uci uraj." Pa ipak, sama rabinova kci me je namagarcila. Dok sam ja izlazio od rabina,ona me upita: ,,Jesi li polju-bio zid?" — ,,Nisam," rekoh, ,,a zasto?" Ona odgovori: ,,Zakon to trazi. Posle svake posete morasto da ucinis." Dobro, od toga bar nije moglo da bude nikakve stete. No, ona prasnu u smeh. Bila je todobra sala. Eto, povukla me je /.a nos.
Hteo sam da odem da bih ziveo u nekom drugom mestu, ali onda su svi navalili na mene da meozene, i toliko su mi bili za petama, da su mi maltene pocepali peseve kaputa. Govorili su mi igovorili, sve dok mi voda nije usla u usi. Ta izabranica nije bila nikakva cedna devojka, ali oni su meubedivali da je jos netaknuta devica. Hramala je, a oni su tvrdili da ona, zbog svoje stidljivosti, na-merno tako hoda. Imala je kopile, a meni su rekli da je to njen mali brat. Vikao sam: ,,Vi uzalud tracitevreme. Nikad se ja necu ozeniti torn bludnicom." Ali, oni rekose, negodujuci: ,,Kako to govoris?Zar te nije stid? Mogli bismo da te odvedemo rabinu, pa da te on kazni zbog toga sto je klevetas."Onda sam video da necu tako lako moci da im umaknem i pomislio sam: ti su me bas uzeli na nisan.Ali, kad se ozenim, ja cu, kao muz, biti i gospodar u kuci, i ako ona pristane, slozicu se i ja. Osim toga,covek ne moze kroz zivot da prode bez povreda, pa ne treba to ni da ocekuje.Posao sam u njenu potleusicu, koja je bila podignuta na pesku, a citava rulja isla je za mnom, vicuci i potcikujuci uglas. Kao da su posli u hajku na medveda. Kada smo stigli do bunara, oni se zaustavise.Plasili su se da imaju bilo kakva posla sa Elkom. Ta bi klopa-rala ustima, kao da su joj serazglavila, a imala je i ostar jezik. Usao sam u kudu. Konopci su bili razapeti od zida do zida, ina njima se susilo rublje. Ona je stajala bosa pored korita, prostiruci sto je oprala. Bila je obucena uiznosenu polovnu haljinu od plisa. Kosu upletenu u kike bila je podigla i obavilaoko glave. Gotovo da mi je stao dah od zagusljivog zadaha.Ona je ocigledno znala ko sam. Pogledala me je i rekla: ,,Vidi ko je ovde. Dosao je, gnjavator. Uzmisebi stolicu."Rekao sam joj sve. Nista nisam precutao. ,,Reci mi istinu," rekoh, ,,jesi li ti stvarno devica i je li tajzlosrecni Jehiel zaista tvoj mali brat? Nemoj da me obmanjujes, jer ja sam siroce".,,Siroce sam i ja," odgovori ona, ,,i ko god bude pokusao da te povuce za nos, neka mu se i samome nosuvrne. Ali, neka oni ne misle da mene mogu da iskoriste. Ja trazim miraz od pedeset guldena a osimtoga neka sakupe dobrovoljne priloge. Ako nece, neka me polju-be znas-vec-gde." Ta nije imala dlakena jeziku. Ja rekoh: ,,Mlada, a ne mladozenja donosi miraz." Ona odsece: ,,Nemoj ti da se cenjkas samnom. Reci ili da ili ne, pa se vrati odakle si dosao."Ja pomislih: od tog testa nece biti hleba. Ali, nasa varosica nije siromasna. Pristali su na sve i zapoceli pripreme za vencanje. Dogo-dilo se da je u to vreme bas harala zaraza srdobolje. Vencanje je odrzano pred kapijom groblja, blizu kolibe u kojoj se peru mrtvaci. Muskarci se ponapijase. Dok su sastavljali bracni ugovor, cuo sam uvazenog poboznog rabina kako pita: ,,Da li je nevesta udovica ili razvedena?"A zena podvornika u sinagogi odgovori u njeno ime: ,,I udovica, i razvedena." Meni se smrklo predocima. Ali, sta sam mogao da ucinim, nisam valjda mogao da pobegnem ispod vencanog baldahina?
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
Charles Dickens - Velika očekivanja
18782 Reads
More From This User
Notes
Load more
