Asynchronous Transfer Mode - ATM

Racunarski fakultet – Beograd 2010

Branimir Markovic 21/06 RMK

Asynchronous Transfer Mode – ATM

ATM ili Asynchronous Transfer Mode je switching tehnika zasnovana na
celijskom principu koji koristi asinhroni time-division-multiplex. On pakuje podatke u
male celije fiksne duzine (53 bajta, 48 za payload ostalo header) i obezbedjuje data link
layer servis na OSI nivou 1 (fizicki sloj). ATM poseduje osobine circuit switched i drugih
mreza sa osobinom manjih paketa cineci je pogodnom za wide area data networking
sisteme, kao sto su realtime medija prenos, razlikujuci se od drugih packed-switched
tehnologija kao sto su IP i Ethernet kod kojih su paketi vatijabilne velicine (poznati kao
frejmovi u 2 sloju). Koristi Conncection Oriented model uspostavljajuci virtual cicuit
izmedju dve krajnje tacke pre pocetka samog prenosa podataka. ATM je core protokol
koriscen preko SONET/SDH backbone mreza. Voice i Data mreze su tradicionalno bile
razdvojene sve do pojave digitalnih telefonskih mreza. ATM je razvijen iz vise razloga, a
jedna od njeh je bio integracija zvuka i podataka (voice and data). Zbog koriscenja
paketa (celija) male velicine ATM je postao idealan za Voice prenos zbog ogromnog
smanjenja jitter-a i samog delay-a. Veci paketi su pogodniji za data prenos zbog manjeg
overhead-a. Od 53 bajta jednog ATM paketa 5 bajtova ide na header zaduzenog za
nosenje informacija kao sto su destinacija i
slicno… ATM mreze zahvataju sve od Local -
area networks (LAN) do Metropolitan Area
Networks (MAN) pa cak i wide area
networks (WAN). Kljucna prednost ATM-a
je sposobnost da se pruzi QoS – quality of
service garancija, kao sto su bandwith i
delay. ATM postize takav QoS
koriscenjem unapred poznate
informacije u vezi karakteristika same
konekcije (Virtual Circuit), npr kao sto su
peak i prosecan bandwith koji je
potreban. Koristi takodje i admission
control da blokira nove konekcije kada je
to potrebno radi ispunjavanja QoS
 Asynchronous Transfer Mode - ATM
Racunarski fakultet – Beograd 2010
Branimir Markovic 21/06 RMK

garancije. Druge prednosti ATM-a su uposljavanje switching-a cak i u lokalnom (local

area) okruzenju, u odnosu na ostale LAN tehnologije kao sto je Eternet, token rings, i
FDDI koji koriste deljen medijum, kao sto je bus ili ring. To joj omogucava da pruzi QoS
mnogo bolje i lakse nego druge tehnologije. Fiskirana velicina celije u ATM sistemu je
sama po sebi prednost zbog Low Cost brzih switchewa. Brzine prenosa idu od 25.6Mb/s
preko twisted pair bakarne zice sve do 622.08Mb/s preko single mode optickog vlakna.

Zasto celije?
U vreme kada je dizajniran ATM, 155Mb/s SDH (135Mbit/s payload) je smatran
brzim optickim mreznim linkom i mnogi PDH linkovi u digitalnoj mrezi su smatrani dosta
sporijim krecuci se od 1.544 do 45Mbit/s u USA, i od 2 do 34Mbit/s u Evropi.

Pod ovom brzinom, tipicnom full length 1500 byte data paketu je bilo potrebno
oko 77.42 µs za prenos, dok na sporijim linkovima kao sto je 1.544 Mbit/s T1 link paket
od 1500 bajtova prenosen cak 7.8 mili sekundi.

Primer jedne ATM mrezne kartice namenjene racunarima za PCI slotom.

 Asynchronous Transfer Mode - ATM
Racunarski fakultet – Beograd 2010
Branimir Markovic 21/06 RMK

Funkcije ATM-a.

ATM podatci mogu biti prenoseni od jednog ATM korisnika do neke ATM mreze
preko user-to-network interfejsa (UNI) ili se podatci mogu prenositi od network-to-
network interfejsa (NNI) izmedju dva ATM switch-a. Od 53 bajta jedne celije, 48 bajtova
se kotristi za payload koji prenosi informacije prenete sa visih slojeva, i 5 bajta za header
ubacenih na ATM sloju.

GFC = Generic Flow Control (4 bits) (default: 4-zero bits)

VPI = Virtual Path Identifier (8 bits UNI) or (12 bits NNI)

VCI = Virtual channel identifier (16 bits)

PT = Payload Type (3 bits)

CLP = Cell Loss Priority (1-bit)

HEC = Header Error Control (8-bit CRC, polynomial = X8 + X2 + X + 1)

 Asynchronous Transfer Mode - ATM
Racunarski fakultet – Beograd 2010
Branimir Markovic 21/06 RMK

Konekcije i prosledjivanje celija

ATM uspostavlja konekciju izmedju dve krajnje tacke za svrhu slanja podataka
izmedju njih. Ovo nije nalik IP-u koji prenosi podatke na connectionless nacin. ATM
konekcije se nazivaju virtualnim kanalima i dodeljuje im se virtual channel identifier
(VCI). VCI je jedinstven za svaki link kao sto je prikazano na slici ispod.

VCI se za svaku konekciju na svakom linku odredjuje po vremenu podizanja konekcije

kao i po vremenu gasenja. Svaki node (switch) sadrzi VCI tabelu kao sto je ilustrovano na
slici (b). Tabela prikazuje za svaki dolazni VCI odlazni link i odlazni VCI. Npr na nodu 1,
dolazna celija sa VCI-jem od 1 se salje na link 1-2 sa VCI-jem 2.

Virtual paths

Moze postojati i na milione virtualnih kanala sto dele isti link. Gledanje u tabelu
koja je veca od 2na16 = 65,536 unosa za prosledjivanje svake celije zasebno moze biti
jako “skupo”. Zato se mora pronaci mehanizam za agregaciju virtualnih kanala u svrhu
prosledjivanja. Vrlo je verovatno da ce isti virtuelni kanali imati istu putanju, ako ne od
kraja do kraja onda barem preko odredjenih delova mreze. Ovo mozemo ostvariti
kotiscenjem VPI-a. Princip rada VPI-a mozemo objasniti preko sledece slike ispod.
 Asynchronous Transfer Mode - ATM
Racunarski fakultet – Beograd 2010
Branimir Markovic 21/06 RMK

Gledajuci u sliku iznad vidimo da imamo 4 linka koji spajaju nodove 0,1,2,3 kao sto je
prikazano. Dve virtuelna kola koriste isti link 0-1 i 1-2. Ovim virtuelnim kanalima se moze
dodati zajednicki VPI na svakom od ovih linkova. Npr VPI ‘x’ se moze dodeliti na link 0-1 i
VPI ‘y’ na link 1-2. Srt od dva linka predstavlja virtualni path u mrezi sa nodom 0
predstavljajuci pocetak virtual path-a, i noda 2 kao kraj. Sve celije koje pripadaju bilo
kom virtuelnom kolu dodeljenom ovom path-u se rutiraju na ovim linkovima
zasnovanom na manjoj VPI vrednosti. Kada celije dospeju na kraj virtualnog path-a (na
node 2 po ovom primeru) onda se one ponovo prosledjuju zasnovano na VCI
vrednostima.

Koriscenjem 2 nivoa oznacavanja VPI i VCI, uproscavamo proces prosledjivanja

celija, ostvarujuci razvoj cost-effective ATM sviceva. Ako koristimo jedno polje ono ce
biti 24 bita dugo preko UNI i 28 bita dugo preko NNI sistema. Ovako veliko polje moze
cell forwarding proces uciniti jako skupim.

Adaptation Layer

ATM koristi celije fiksne duzine za prenos, ali aplikacije koje koriste ATM kao i
Voice i Video medije koriste promenljive duzine paketa, kao sto je npr IP. U ovom
slucaju je neophodno da se mapiraju korisnicki podatci (voice, video, IP packets) u ATM
celije. Ovo je ostvareno pomocu ATM adaptition layer-a (AAL-a). Glavna funkcija AAL-a
je segmentacija i ponovno slapanje (SAR - segmentation and reassembly). AAL
segmentira (segmentation) korisnicke podatke na izvoru i ponovo ih sklapa (reassembly)
na destinaciji.
 Asynchronous Transfer Mode - ATM
Racunarski fakultet – Beograd 2010
Branimir Markovic 21/06 RMK

Cetiri ATM adaptition layer-a, AAL-1, AAL-2, AAL-3/4 i AAL-5 su opisana u ITU
recommendation I.363. AAL-3 i AAL-4 su poceli zasebno medjutim su sklopljeni u jednu
AAL, dok cemo objasniti najvise AAL-1 i AAL-5.

AAL-1

AAL-1 je zasluzen za transport konstantnih bit-rate podataka kao sto su kola, glas
i video. Mozemo predpostaviti da izvor salje kontinualni stream podatak. Podatci su
segmentisani od strane AAL-1 u 47 bajtni AAL payload. AAL-1 dodaje 1 bajtza header koji
sadrzi broj sekvencionog polja i salje rezultujuci paket od 48 bajta koji sadrzi ATM
payload. Sekvencioni broj je zasticen sa 4 SN CRC bita.

AAL-5

AAL-5 je dizajniran da prenosi pakete varijabilne duzine od 2na16 bajta velicine

preko ATM mreze. Najznacajniji je za prenos IP paketa preko ATM-a. AAL-5 segmentira
korisnicke pakete u celije ali ne dodaje nikakav overhead (AAL header ili trailer) za svaku
celiju. Ako je celija poslednja od celija segmentisanog ip paketa zadnja 2 bata celije
predstavljaju AAL-5 trailer i sadrze duzinu IP paketa kao i CRC za celi IP Paket. AAL-5 ima
manji overhead u odnosu na AAL-1, takodje AAL-5 pruza error detection za svoj payload
koriscenjem CRC-a dok AAL-1 ne!
 Asynchronous Transfer Mode - ATM
Racunarski fakultet – Beograd 2010
Branimir Markovic 21/06 RMK

Quality of Service

Primarna motvacija koriscenja ATM je ta da je on sposoban da pruzi QoS

garanciju za konekciju. Ove garancije se odnose na gubitak celija, delay i jitter, ATM je u
stanju da pruzi takvu garanciju u kombinaciji sa traffic shaping-om i admission
kontrolom.

Zasnovano na QoS parametrima da mreza moze da garantuje cell loss, delay i

jitter, i parametri saobracaja gde korisnik moze da specifira (peak cell rate, average call
rate, burst size i sl..) ATM identifikuje broj klase servisa kojoj ce konekcija pripadati.
Medju tome je i CBR (constant bit rate) i neodredjen bit rate (UBR – Unspecified bit rate)
klasa servisa. Drugi aspekt pruzanja garancije servisa pored trafic shaping-a i admission
control-e je i queueing polices.

Flow Control

ATM takodje pruza mehanizam za kontrolu saobracaja korisnika. Takav

mehanizam je primenljiv za neke servise primarno za data saobracaj kao sto su file
transfer koji je sposoban za flow control ali ne i za CBR (constant bit rate). Flow control
je implementiran kroz UNI koriscenjem GFC bajtova u ATM UNI header-u. Koriscenjem
poruka enkodovanim ovim bajtovima, ATM mreza moze narediti korisniku kroz UNI koji
ce podatci biti preneseni, ili ce data prenos biti obustavljen.

Signalizacija i Rutiranje

Dok su VCI i VPI polja koriscena za forwardowanje ATM celija na datoj ruti,
odredjivanje rute je odgovornost ruting protokola. Ruting protokoli korisceni u ATM
mrezi su PNNI (private network-to-network interface) i B-ICI (broadbend intercarrier
interface) protokoli standarizovani od strane ATM foruma. Evo i neki mali overview tih
protokola.
 Asynchronous Transfer Mode - ATM
Racunarski fakultet – Beograd 2010
Branimir Markovic 21/06 RMK

Cilj PNNI ruting protokola je da odredi putanju (path) kroz mrezu od izvora do
destinacije. Putanja bi trebala biti sposobna da se susretne sa QoS zahtevima korisnika.
Svaki link u mrezi je karakterizovan setom parametara koji opisuju stanje linka. Primeri
link state parametara su cell loss, maximum cell delay i dostupan bandwith. Ostali
parametri za svaki link su administrativna vrednost ili tezina (vaznost). Ovi parametri se
oglasavaju na svakom ATM switchu za sve odlazne linkove od njega. Link state
oglasavanje se prosledjuje do svih ostalih ATM sviceva u mrezi. Kao rezultat ovih link
state oglasavanja, svaki ATM svic ima trenutnu topologiju mreze sa stanjem svih linkova.
Koriscenjem topologije i informacija stanja linkova, ingress switch u mrezi koji prima
ATM zahtev za konekciju moze da proracuna putanju kroz mrezu koja je sposobna da
zadovolji zahteve QoS-a zahtevanom od strane konekcije uz minimizaciju
administrativne vrednosti u mrezi.

Jednom kada se ruta kreira, svaki switch on toj ruti ce biti informisan o novoj
konekciji i njenim QoS zahtevima. VCI/VPI labele takodje moraju biti podesene na
svakom switchu.
 Asynchronous Transfer Mode - ATM
Racunarski fakultet – Beograd 2010
Branimir Markovic 21/06 RMK

Literatura

www.google.com

http://en.wikipedia.org/wiki/Asynchronous_Transfer_Mode

Optical networks Second Edition (Rajiv Ramaswami, Kumar N. Sivarajan)