Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
8Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Sociologija_skripta_ispit

Sociologija_skripta_ispit

Ratings: (0)|Views: 1,903|Likes:
Published by Luka Dragović
Skripta za ispit iz sociologije kod profesora Cupica
Skripta za ispit iz sociologije kod profesora Cupica

More info:

Published by: Luka Dragović on Jan 15, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, DOC, TXT or read online from Scribd
See More
See less

05/14/2013

pdf

text

original

 
Sociologija
Skripta za ispit
(2.deo)
 
34. Pojam kultura
Kultura (colere – negovati, gajiti; lat.) čini čoveka ličnošću, a ne samoprirodnom jedinkom. Od jedinke se ličnost izgrađuje, jedinka je pretpostavka zaličnost.U kulturi se stalno odvija borba erosa i tanatosa (lepo i ružno).Čoveka od jedinke do čovečnosti uzdiže kultura, koju čine vrednosti, norme,simbolički oblici (kao što je jezik) kojima izražava svoje iskustvo i svest osopstvenim mogućnostima i granicama. Čovekovo delovanje u kulturi ne zavisiod nagona nego od razumevanja i tumačenja situacija. On uči obrasce i stvaranove.Kultura oplemenjuje, povezuje ljude, zbližava ih. Kulturu jednog društva čineverovanja, mišljenja, ideje, vrednosti koje formiraju njen sadržaj iobjekti/simboli/tehnologije, kojima se izražava njen sadržaj.Najšire shvaćena, ona obuhvata:
-
postojeće duhovne i materijalne vrednosti i proizvode koje je čovekstvorio kroz istoriju
-
pogled na svet, i kakav jeste i kakav bi mogao ili trebao da bude (krozumetnost, religiju, filozofiju..)
-
osećanja i duševna stanja
-
delanja i ponašanja kao proizvod znanja, iskustva, veštine..
-
načine i sredstva prenošenja verovanja, mišljenja, ideja, vrednosti,znanja, veština, kao i načine i sredstva komunikacije s prirodom, bogom,ljudima..
35. VrednostiVrednosti
su životni orijentiri, vodiči ljudima u međusobnim odnosima iodnosu prema svetu. Sve što može biti predmet ljudske potrebe, želje i sve štose može ostvariti a da nije protivno kulturi, jesu vrednosti. Vrednosti su merilaza sve što se događa, a bez njih, život nema smisla.U uređenim društvima, izdvaja se neka vrhovna vrednost, a sve ostalevrednosti se vrte oko nje. To je
sistem vrednosti
. Recimo, društvo u kom jeosnovna vrednost sloboda je – liberalno društvo. Svaki vaspitno-obrazovnisistem se zaasniva na vrednosnom sistemu okupljenom oko jedne vrednosti itaj sistem se vaspitanjem i obrazovanjem ugrađuje u naredne generacije. Odtoga zavisi i stabilnost i kvalitet života u društvu. Svete ideje i vrednosti suistina, pravda, sloboda, ljubav, dobro, lepota, jednakost.. Vrednosti su uporišnatačka kulture.
Vrednosni sud
 je naš stav o nekoj pojavi (ne opis pojave). Za društveni životsu od velike važnosti vrednosne orijentacije, odnosno
kategorije vrednosneorijentacije
. Čovek kao društveno i kulturno biće slabi i gubi instinkte, a ovekategorije mu pomažu da se orijentiše u životu. One se javljaju u parovima(pozitivne i negativne) i smanjuju rizik u životu.2
 
Agneš Heler
daje klasifikaciju kategorija vrednosne orijentacije i deli ih na
primarne, sekundarne i tercijarne.
U primarne kategorije, Helerova uvrštava samo jedan par,
dobro – loše.
Ovaj par se može primeniti na sve druge kategorije (recimo, dobro ne mora bitiprijatno, ali prijatno mora biti dobro). Primarna kategorija se primenjuje na svesekundarne.Sekundarne kategorije se protežu u različite oblasti čovekovog života:
-
dobro – zlo (moralna orijentacija)
-
lepo – ružno (estetska)
-
prijatno – neprijatno (emocionalna)
-
sveto – svetovno (religiozna)
-
korisno – štetno (pragmatična)
-
tačno – netačno (praktična)
-
uspešno – neuspešno (ciljna)
-
istinito – lažno (logička orijentacija) Tercijarne kategorije vrednosne orijentacije su parovi
pristojno – nepristojno
(u okviru sekundarne orijentacije, odnosi se na par tačno – netačno) i
umetničko – neumetničko
(odnosi se na par lepo – ružno, ako gledamo krozokvir sekundarne).Prema značaju i dominaciji nekog od parova sekundarnih vrednosnihorijentacija, određuje se i karakter društva (recimo, tamo gde dominira parsveto-svetovno, društvo je verski orijentisano).Oslonac svih kultura su univerzalne vrednosti i norme.
36. Norme
Na latinskom,
norma
znači: a) tesarov uglomer, b) merilo, c) pravilo. Danas onaoznačava merilo, pravilo, propis, model, uzor, standard, uputstva za ponašanjeljudi i održavanje reda u društvu.Za razliku od vrednosti, koje su apstraktne,
norme su konkretne.
Iza svakenorme je moralna vrednost, recimo iza moralne norme je – dobro, iza pravne –pravda. Norme mogu biti pisane (pravne) i nepisane (običajne). One nastajukada neko ponašanje ili odnos počne da se ponavlja i tako postane prihvaćenokao pravilo za buduće ponašanje svih u zajednici.Prvo su nastale
običajne
, pa
religijske i moralne
, i na kraju
pravne
norme.U starim društvima život je regulisan običajnim normama iz kojih je nastalo i
običajno pravo
. Za društvo je bitno da se norma usvoji, jer tada prestaje stalnakontrola društva nad građanima, u vezi sa poštovanjem normi. Norme unosered i normalizuju život. Sokrat: „bolje umreti poštujući norme, nego živeti kršećiih!“ Danas su pravne norme i pravna prinuda najbitniji regulatori društva.3

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->