Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
42Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Medjunarodno javno pravo

Medjunarodno javno pravo

Ratings: (0)|Views: 5,797 |Likes:
Published by Ivana Kovačević

More info:

Published by: Ivana Kovačević on Jan 16, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/12/2013

pdf

text

original

 
POJAM MEDJUNARODNOG PRAVANaziv je izveden iz latinskog izraza ius gentium koji je oznacavao deo rimskog pravnogsistema koji se odnosio kako na strance tako in a Rimljane, za razliku od ius civile koji je biopristupacan samo rimskim gradjanima. Na osnovu tog izraza nastali su odgovarajuci prevodi(na engleskom Law of nations). U XIX veku izraz Law of nations zamenjen je izrazomInternational law od strane Bentama.Medjunarodno javno pravo regulise odnose svojih subjekata putem pravnih pravila.Subjekti su u medjunarodnom pravu nosioci prava i duznosti u medjunarodnim odnosima.Klasicno je shvatanje da samo drzave imaju svojstva medjunarodno pravnog subjekta.Suprotno shvatanje je da su samo pojedinci nosioci prava. Danas se smatra da su u prvomredu drzave, a zatim medjunarodne organizacije, i sve vise pojedinci subjekti medjunarodnogprava.Interesi su predmet odnosa subjekata MP. Interes drzave se ispoljava u drzanju ili koriscenjunekog dobra, ili u njenoj spoljasnjoj i unutrasnjoj aktivnosti. Nesaglasni interesi izazivajumedjunarodni spor koji moze prouzrokovati sukob. Medjunarodna zajednica moze postavitipitanje zajednickog interesa. Sukob interesa je resen ako jedan interes preovlada nad drugim.Postoje 2 vrste osnova za isticanje zahteva za realizacijom interesa nekog subjekta. To supravni i politicki osnov. Pravne prirode je ukoliko je isticanje zahteva povezano sa saglasnoscuili nesaglasnoscu interesa sa vazecim medjunarodnim pravilom, svako drugo isticanje jepoliticke prirode.Danas je sve manje teoreticara koji osporavaju MP pravna svojstva. Sofisti su isticali pravo jacega i osporavali MP kao i Makijaveli i Spinoza koji pravo izjednacuju sa grubom silom. Nekiteoreticari su osporavali MP usled odsustva medjunarodne organizacije koja bi mogla daosigura efikasno izvrsenje sankcija.Danas preovladava misljenje da je MP pravna disciplinakao i svaka druga pravna grana. Sve je vise pristalica koje smatraju da Generalna skupstinaOUN postaje jedina vrsta medjunarodnog zakonodavca putem sistema konvencija otvorenih zapristupanje drzavama. Sankcije se postizu putem mera reciprociteta i opozivom diplomatskihpredstavnika.KARAKTERISTIKE MEDJUNARODNOG PRAVAMP u odnosu na unutrasnje ima svojih specificnosti cije uzroke treba traziti u posebnimdrustveno istorijskim uslovima nastanka i razvoja ovih dveju grana prava.Unutrasnje pravo postavljeno je vertikalno i pociva na hijerarhiji vlasti. Pojedinac je duzan dase povinuje pravu, a u njegovom stvaranju ucestvuje preko institucije ili politickih partijakojima pripada. Medjunarodni poredak postavljen je horizontalno i u njegovom stvaranjuucestvuje preko 180 drzava i brojne medjunarodne organizacije. MP sluzi kao sredstvokoordinacije i kontrole odredjenih drustvenih odnosa i procesa u medjunarodnoj zajednici, onou sebi nosi elemente kompromisa izmedju razlicitih drzava.Bit medjunarodne zajednice tvore reciprocni odnosi drzava kao njenih osnovnih subjekata.Reciprocitet unosi ravnotezu medju subjektima medjunarodnog poretka, on u sebi sadrziproporciju.MP ima svoju specificnu pravnu tehniku, razlicitu od tehnike unutrasnjeg prava, kako upogledu donosenja pravnih pravila tako i u njihovom obezbedjivanju. U MP ne postoji vrhovnizakonodavac. Pravna pravila su nastajala putem obicaja i ugovora, precutnom ili izricitomsaglasnoscu volja drzava. Danas se pravna pravila sve vise donose multilateralnim akcijama,razvija se centralizovan proces nastanka pravnih pravila putem kodifikacije i kroz systemmedjunarodnih organizacija.
1
 
PRAVNA NACELA MIROLJUBIVE KOEGZISTENCIJE I NJIHOVA KODIFIKACIJAKodifikacija nacela miroljubive koegzistencije pokrenuta je u OUN pocetkom sezdesetihgodina. Generalna skupstina je na svom XV zasedanju donela rezoluciju 1505 o daljojkodifikaciji i progresivnom razvoju MP. Poslo se od cinjenice da situacija u svetu zahtevapovecanu ulogu MP, te se pristupilo utvrdjivanju stanja MP radi utvrdjivanja programa radaKomisije za MP, sa ciljem da se unaprede prijateljski odnosi i pojaca medjusobna saradnjadrzava.Na XVI zasedanju nacela miroljubive koegzistencije su bile ukljucene u dnevni red, i odluceno je da se pristupi proucavanju nacela MP o prijateljski odnosima i saradnji medju drzavama uskladu sa Poveljom OUN, radi njihovog progresivnog razvoja i kodifikacije. Generalnaskupstina 1966. osniva Specijalni komitet sa zadatkom da priremi nacrt Deklaracije o nacelimaMP o prijateljskim odnosima i saradnji izmedju drzava.Deklaracija je usvojena 1970. i sadrzi sledeca nacela: zabrana upotrebe sile, mirno resavanjesporova, nemesanje u unutrasnje stvari drzave, saradnja drzava u skladu saPoveljom,ravnopravnost i samoopredeljenje naroda, jednakost drzava, i ispunjavanje obavezau skladu sa Poveljom.PRIRODNOPRAVNA SKOLA U MEDJUNARODNOM JAVNOM PRAVUIdeju prirodnog prava srecemo jos u delima starih grckih i rimskih filozofa, kao i kod katolickihmislilaca. Po Sofistima, prirodno pravo regulise odnose medju ljudima a zasnovano je nazdravom razumu, koje je Providjenje usadilo u coveka.Prirodno pravo nije pravilo razliku izmedju javnog i privatnog prava, vec je zastupalo idejuzajednice ljudskog roda. Tek u XVI veku Franciscuo Suàrez istice da je svaka drzavasamostalna jednika, istovremeni clan svetske zajednice.Hugo Grocius je glavni predstavnik prirodno pravne skole u medjunarodnom pravu. Smatra dadrzave kao i pojedinci ne mogu ziveti izolovano. Prirodno pravo proizilazi iz drustvenosti.Priroda tezi svom ocuvanju i to je ujedno i prvi prirodni zakon, koji nam namece obavezu dane cinimo bilo sta sto bi bilo u suprotnosti ne samo sa svojim sopstvenim interesima vec i sainteresima drugih. Zajednica se stalno razvija a prirodno pravo je vecno i nepromenljivo, teono treba biti upotpunjeno pozitivnim pravom. Pravila prirodnog prava bi sluzila za ocenupozitivnih akata, tj. da li su oni saglasni sa smislom prirode ili ne. Grocius konstatuje dapravila MP ne poseduju sankcije , ali dodaje da pravo i bez sankcija nije bez efekta, ono seizvrsava iz straha da se nepravna ne vrati nepravdom.Shvatanja Grociusa inspirisala su citav niz pravnika- kod nas Jovan Sterija Popovic. Po njemupostoji prapravo a to je samostalnost koje se sastoji u pravu na sopstvenu teritoriju,nezavisnost, sopstveno ime, sopstveni ustav, i sopstvenu vladu. Drugo osnovno pravo jepravo celosti iz kojeg sledi da je narod sam sebi cilj. Prava naroda Sterija deli na korena inabavljena, u zavisnosti od toga da li narodu pripadaju po prirodi stvari ili po ugovoru.POZITIVNOPRAVNA SKOLA U MEDJUNARODNOM JAVNOM PRAVUPravni pozitivisti smatraju da je volja drzava osnov MP, jer je celokupno pravo deo drzavnevolje. U tom pravcu su se izgradile dve varijante: prva je da se MP pravo zasniva na izolovanojvolji drzave, a druga, da je zajednicka volja drzave osnov MP.Najizrazitiji predstavnik prve varijante je Georg Jelinek koji smatra da pozitivno pravo stvara jedino drzava na osnovu svojih zapovesti koje imaju pravni karakter. Drzavi ne moze nikouskratiti ni jedan atribut vlasti, izuzev ako ona to nece sama da ucini. Danas se u MP ovakvoshvatanje smatra pogresnim jer volja jedne drzave ne stvara medjunarodno pravo.U drugu varijantu dolazi Tripelova teorija. U toj je teoriji centralna tacka razlikovanje dve vrsteugovora. Ima ugovora koji su rezultat volja stranaka ciji su interesi suprotni, ali su u formi
2
 
ugovora nadjeni korelativi. Nasuprot ovim, postoje ugovori u kojima su se zajednicke voljeidentifikovale i suprotni elementi spojili, da stranke imaju zajednicki cilj. Na osnovu toga Tripelsmatra da medjunarodno i unutrasnje pravo imaju odvojene pravne izvore i zasebnepredmete, te da su to dva autonomna pravna sistema. Izvor drzavnog prava je drzavna volja,a MP zajednicka volja drzava.SOCIOLOSKA SKOLA U MEDJUNARODNOM JAVNOM PRAVUSocioloske teorije MP pojavile su se kao reakcije na strogi pozitivizam, koji je pravoposmatrao, pretezno, kroz prizmu pravne tehnike i formalnih dokaza njegovog postojanja. Odkraja I s.r. veliki broj vodecih svetskih teoreticara uzima kao polaznu tacku svog proucavanjamedjunarodno drustvo (zajednicu), i mnogobrojne drustvene cinioce, od znacaja zarazumevanje porekla, stabilnosti, promena, i nastanka prava kao drustvene pojave.Sustina savremenih soc. Teorija MP svodi se na odnos i uzajamni uticaj izmedju socijalnih,ekonomskih, politickih, psiholoskih cinjenica, sa jedne strane, koje nazivaju socioloskimtemeljom, i prava, sa druge strane.Maks Huber smatra da je veza izmedju drustvene stvarnosti i prava najuocljivija bas na terenuMP , jer tu objektivni pravni poredak pociva na volji subjekata. Drzava kao subjekt pravaistovremeno je i tvorac prava. MP i konkretni pravni odnosi izmedju drzava odrazavajuinterese i odnose snaga pojedinih drzava. MP je poredak koji ne odgovara trenutnim odnosimaizmedju dveju drzava pojedinacno, vec prosecnom i trajnom karakteru odnosa izmedjudrzava. Prepreku razvoju MP, Huber vidi u nacinu formiranja spoljne politike, jer ono kocirazvoj MP i stvaranje medjunarodnih organizacija usled pojedinacnih interesa vlada.ODNOS MEDJUNARODNOG I UNUTRASNJEG PRAVAU doba nerazvijenih medjunarodnih odnosa i nedovoljno izgradjene medjunarodne zajedniceMP predstavljalo je relativno oskudan sistem normi ciji se predmet regulisanja svodio samo nadiplomatske odnose, pomorsku plovidbu i rat. Klasicna doktrina, inspirisana ucenjem skoleprirodnog prava posmatrala je unutrasnje i MP kao delove jedinstvenog pravnog sistema kojisvoj izvor imaju u samoj prirodi coveka. Sve bogatiji medjudrzavni zivot i saobracaj stvorio jedve oprecne pravne koncepcije u odnosima UP i MP : dualisticku i monisticku.Dualisticka koncepcija ima za polazni osnov razlicito posmatranje drzavnog i medjunarodnogprava. To su dva potpuno odvojena i autonomna pravna sistema. Razlike izmedju njih seispolajvaju u pogledu : subjekata (pojedinci/drzave), izvora (volja drzave/zajednicka voljadrzava), predmeta (odnosi izmedju fizickih i pravnih lica/odnosi izmedju drzava).Monisticka teorija polazi od ideje o jedinstvu pravnog poretka Sam pojam jedinstvenogpravnog poretka se razlicito shvata u monistickog doktrini. Koncepcija o primatu drzavnog nadMP zasniva se na stavu da je drzava jedini izvor prava. U ovom sistemu medjunarodno pravo je deo drzavnog prava koji se odnosi na spoljne poslove. Suprotno stanoviste daje primat nedrzavnom, vec medjunarodnom pravu. Prema ovom shvatanju, unutrasnje pravo je zapravodelegirano od strane MP, jer medjunarodna zajednica poseduje vlast koja je nezavisna od ljudikoji zive na odredjenoj drzavnoj teritoriji.U ustavima savremenih drzava ovo pitanje razlicito je regulisano. Na jednoj strani nalaze sezemlje ciji osnovni zakoni daju prednost MP uopste (GER, ITA, IRL) ili bar medjunarodnimugovorima (HOL, FRA). Zemlje anglosaksonskog pravnog sistema prave razliku izmedjupravila medjunarodnog obicajnog i ugovornog prava. U odnosu na obicajna pravila vazi principda je MP deo unutrasnjeg prava. U britanskom pravu se za vecinu medjunarodnih ugovorazahteva intervencija zakonodavnog organa, dok se u americkom pravu daje podjednakapravna snaga medjunarodnim ugovorima i zakonima. Jedan broj savremenih drzava nema usvojim ustavnim aktima posebne odredbe o odnosu UP i MP (SSSR, IND, ALG).
3

Activity (42)

You've already reviewed this. Edit your review.
PinkicaEmina liked this
1 hundred reads
1 thousand reads
Dalibor Milojic liked this
slavojka liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->