Univerzitet u Beogradu

Fakultet bezbednosti
Sistemi bezbednosti

SEMINARSKI RAD

Lokalna samouprava
i
Policija

Mentor: Student: Milica Jevremovic 368/09

Prof.dr Zoran Kekovic Dijana Radicevic 388/09
Ass. Svetlana Stanarevic

Beograd
Decembar, 2010.

1
 Sadržaj

Uvod....................................................................................................................................3
Istorijat.................................................................................................................................4
Evropska Povelja o lokalnoj samoupravi........................................................................5-10
Oblici lokalne samouprave.................................................................................................11
Lokalna samouprava u Srbiji..............................................................................................12
Bibliografija........................................................................................................................13

2
 Uvod

Lokalna samouprava

Lokalna samouprava je autonomni sistem upravljanja lokalnim zajednicama, konstituisanim na uzim

delovima drzavne teritorije. Ona je istovremeno originerna i osnovna organizacija vlasti.
Razvijenost lokalne samouprave je i jedan od uslova demokratije i pravne drzave. Kako je
samouprava lokalnim zajednicama pravo građana obično garantovano ustavom, za drzavu ono znaci
obavezu da stvori uslove za kontinuirano funkcionisanje lokalne zajednice kao celine.

Policija Srbije

Policija Srbije je sluzba Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije. Za njenu oblast rada se obrazuje

Direkcija policije. Policija obavlja zakonom utvrdjene policijske i druge poslove, pruza podrsku
vladavini prava u demokratskom drustvu i odgovorna je za ostvarivanje bezbednosti, u skladu sa
zakonom.

Obavljanjem policijskih poslova policija svima pruza zastitu njihovih prava i sloboda. Prilikom
pruzanja zastite, policija pojedina prava i slobode moze ograniciti samo pod uslovima i na nacin
utvrdjen Ustavom i zakonom.

U Ministarstvu se, pored policijskih poslova, obavljaju i drugi zakonom utvrdjeni poslovi.

3
 Istorijat

Prve forme lokalne samouprave mogu se prepoznati u Evropi XV i XVI vjeka u vidu komuna,
srednjovekovnih gradova kojima su kralj ili feudalci putem povelja i statuta davali status slobodnih
gradova. Ipak, otadzbinom lokalne samouprave, onakve kakvom je danas poznajemo, smatra se
Engleska koja je prva imala originerne i samostalne oblike
upravljanja na uzim teritorijama.
Koliko je znacaj lokalne samouprave veliki, svjedoci usvajanje Evropske povelje o lokalnoj
samoupravi iz 1985. godine od strane Evropskog saveta koja garantuje osnove tzv. lokalne
demokratije, razradjujuci najvaznije elemente statusa lokalne samouprave. Tako, lokalnu
samoupravu odlikuje nekoliko karakteristika: izvorna nadleznost, odlucivanje neposredno ili putem
predstavnistva, finansijska sredstva, samostalnost oslikana i kroz pravo na udruzivanje lokalnih
zakednica u saveze i zastita prava na lokalnu samoupravu. 1

1
http://sr.wikipedia.org/sr/

4
 Evropska povelja o lokalnoj samoupravi

Odbor vladinih eksperata uz nadzor Upravnog odbora regionalnih i opštinskih poslova, a na osnovu
predloga Stalne konferencije lokalnih i regionalnih vlasti Evrope, podneo je Evropsku Povelju o
lokalnoj sarnoupravi Savetu Evrope. Države članice Saveta Evrope su se usaglasile da je otvore za
potpisivanje 15. oktobtra 1985. godine.

Pristupanjem Savetu Evrope, Srbija i Crna Gora su se aprila 2003. godine obavezale da u roku od
dve godine potpišu i ratifikuju povelju. Srbija je 2007. godine ratifikovala Evropsku povelje o
lokalnoj samoupravi, čime je stvorena čvrsta osnova za jaku i stabilnu lokalnu samoupravu u Srbiji.

Kako je nastala Evropska povelja o lokalnoj samoupravi

Evropska povelja o lokalnoj samoupravi je rezultat niza inicijativa i dugogodinnjeg promisljanja

Saveta Evrope. Zastita i jacanje lokalne autonomije u Evropi, na osnovu utvrdjenih principa u
dokumentu koji priznaju sve demokratske drzave u Evropi, je bila dugorocna ambicija u domenu
lokalne samouprave. Savet Evrope, kao cuvar ljudskih prava i branitelj principa demokratske vlasti,
je bio pogodna sredina za izradu i prihvatanje takvog instrumenta; tim pre sto je, jos 1957. godine,
pokazao koliko ceni vaznost lokalnih vlasti, jer je za njih osnovao predstavničko telo na nivou
Evrope koje je od tada postalo stalna Konferencija lokalnih i regionalnih vlasti (CLRAE).2

Osnovne odredbe Evropske povelje o lokalnoj samoupravi

Namera Evropske Povelje o lokalnoj samoupravi je da umanji nedostatak zajednickih evropskih

standarda za odredjivanje i ocuvanje prava lokalnih vlasti koje su najblize gradjanima i da im da
mogucnost da efektivno učestvuju u odlucivanjima koja se odnose na njihovo svakodnevno
okruzenje.

2
www.evrograd.rs

5
Povelja nalaze postovanje osnovnih pravila koja ce garantovati politicku, upravnu i finansijsku
nezavisnost lokalnim vlastima. To je, na evropskom nivou iskazivanje politicke volje, da se da
važnosti svim nivoima teritorijalne uprave, odbrani principa Saveta Evrope čiji je zadatak da cuva
evropsku demokratsku svest i brani ljudska prava u najsirem smislu.

Povelja ima tri dela. Prvi deo sadrzi substancione odredbe koje utvrđuju principe lokalne
samouprave. Tu se navodi potreba za ustavnim i zakonskim osnovama za lokalnom samoupravom,
definise se koncept i uspostavljaju principi o prirodi i obimu moci lokalnih vlasti. Dalji clanovi se
bave zastitom granica lokalnih vlasti, osiguranjem njihove autonomije vezano za administrativne
strukture. Dva velika clana imaju za cilj da ogranice upravni nadzor nad radom lokalnih vlasti i da
istima osiguraju da oni imaju adekvatne finansijske izvore na raspolaganju koji ne bi narusavali
njihovu osnovnu autonomiju.

Drugi deo sadrzi razne odredbe koje se odnose na obim obaveza u koje strane ulaze. U skladu sa
namerom da se odrzi balans između ocuvanja osnovnih principa i fleksibilnosti koja je neophodna
kada se uzme u obzir pravna i institucionalna karakteristicnost raznih drzava clanica, stranama je
dopusteno da "iskljuce izvesne odredbe Povelje iz onih za koje smatraju da su obavezujuce”. To
predstavlja kompromis izmedju, s jedne strane, priznavanja cinjenica da lokalna samouprava utice
na strukturu i organizaciju same drzave koja je osnovna briga vlada i, s druge strane, ocuvanja
minimuma osnovnih principa koje demokratski sistem lokalne samouprave mora da postuje. Tim
vise, sto strane mogu da postepeno dodaju obavezujuce odredbe, kada se uklone relevantne
prepreke.

Potencijalno, principi lokalne sarnouprave navedeni u Povelji odnose se na sve nivoe i kategorije
lokalnih vlasti u svakoj drzavi clanici i, mutatis mutandis, na teritorijalne vlasti na regionalnom
nivou. Medjutim, dopusteno je u specijalnim slucajevima, da strane iskljuce izvesne kategorije vlasti
iz delokruga Povelje. Povelja ne daje institucionalizovan sistem kontrole njene primene, osim
zahteva da strane podnose sve relevantne informacije koje se odnose na zakonske ili druge mere
koje su preduzete u cilju usaglasavanja sa Poveljom.

Zadnji deo teksta sadrzi zavrsne odredbe koje se obicno upotrebljavaju u konvencijama izrađenim
pod pokroviteljstvom Saveta Evrope.

6
Evropska Povelja o lokalnoj samoupravi je prvi multilateralni pravni instrument koji definise i cuva
principe lokalne autonomije kao jednog od stubova demokratije, a funkcija Saveta Evrope je da je
stiti i razvija u nadi da ce to doprineti zastiti i prosirenju zajednickih evropskih vrednosti.

Oblici lokalne samouprave

U svetu postoji vise oblika organizovanja lokalne samouprave. U Engleskoj uoblicena aktima
parlamenta i poveljama, lokalna samouprava formirana je u vidu okruga, srezova i parohija. U SAD,
lokalna samouprava regulisana je u okviru ustava i zakona federalnih jedinica, stoga u SAD postoji
vise razlicitih sistema lokalne samouprave: model mer-savet, menadzerski i komisijski model, kao i
poseban model u varosima Nove Engleske. S druge strane, Francuska poznaje opstine, departmane i
regione, s tim što i gradske i seoske opstine tretira na isti način (tzv. monotipne opstine). Lokalna
samouprava moze biti organizovana kao jednostepena kao u Svajcarkoj, dvostepena poput onih u
SAD, ili trostepena odnosno kao visestepena u Engleskoj ili Francuskoj. Stepen ucesca gradjana u
upravljanju lokalnom zajednicom takodje sa razlikuje od zemlje do zemlje (neposredno u SAD, u
obliku kabinetske vlade u Francuskoj itd.). Lokalna samouprava se formira prema kriterijumima koji
se uglavnom ticu homogenosti, privrednih kapaciteta lokalne zajednice i gravitiranja odredjenim
institucijama od vitalne vaynosti za njeno funkcionisanje. Jos jedan od uslova njenog opstanka jesu
finansijska sredstva koja crpi iz izvornih prihoda ali i iz drzavnog budzeta,
s obzirom da pored izvornih poslova od neposrednog interesa za njene clanove, izvrsava i poslove
poverene zakonom. 3

3
http://sr.wikipedia.org

7
 Lokalna samouprava u Srbiji

U Srbiji, jedinice lokalne samouprave su opstine, gradovi i grad Beograd, on ima status posebne
teritorijalne jedinice u Republici Srbiji, sa svojim posebnim organima lokalne samopurave, kako
pise u Ustavu RS iz 2006. godine koji odredjuje polozaj jedinica lokalne samouprave, nadleznost
opstina, pravne akte koje donosi, organe, nadzor nad njenim radom i zastitu. Opstina (u Srbiji) je
osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. Obrazuje se za jedno ili više
naseljenih mesta, odnosno katastarskih opstina i po pravilu ima minimum 10 0000 stanovnika.
Opstina ostvaruje svoje nadležnosti na osnovu Ustava, zakona i statuta opstine i ima pravo da se
bavi svim pitanjima od lokalnog interesa, osim onih pitanja koja su dodeljena u nadleznost nekom
drugom nivou vlasti. Opstine su u Srbiji definisane Zakonom o teritorijalnoj organizaciji Republike
Srbije. Poslovi opstine su poslovi samostalne nadleznosti i preneseni poslovi drzavne uprave.
Poslovi iz samostalne nadleznosti opstina obuhvataju poslove na planu regulatornih radnji i
upravljanja opstinom i poslove pruzanja usluga. U poslove regulatornih radnji i upravljanja
opstinom spada donosenje razvojnih, prostornih i drugih planova i programa, budzeta i završnog
racuna budzeta, upravljanje opsinskom imovinom, obrazovanje opstinske administrativne sluzbe i
dr. U poslove pruzanja usluga uredjenje i obezbedjenje obavljanja komunalnih delatnosti, obavljanje
specificnih usluga u oblasti kulture, obrazovanja, sporta, zdravstva, socijalne zastite, turizma,
ugostiteljstva, zastite zivotne okoline i u drugim oblastima privrede i drustvene delatnosti. Preneseni
poslovi drzavne uprave su poslovi koje Republika prenosi na opstinu kad je to po zakonu uz
predhodno obavljene konsultacije sa opstinama. Prilikom prenosenja poslova drzavne uprave na
opstine, Republika je duzna opstinama dodeliti i finansijska sredstva i obezbediti druge potrebne
uslove za njihovo efikasno izvrsavanje. Organi opstine su: skupstina opstine, predsednik opstine,
opstinsko vece i opstinska uprava.
Zakon o lokalnoj samoupravi4 razradjuje sve kategorije lokalne samouprave, tako i obavezu
Republike odnosno teritorijalne autonomije da obezbede sredstva jedinici lokalne samouprave kada
izvrsava prava i duznosti iz kruga poverenih poslova. Takodje, Zakonom o ministarstvima iz 2007.
godine predvidja se formiranje Agencije za razvoj infrastrukture lokalne samouprave kao stručcne
sluzbe Vlade RS čiji je cilj ravnomerno podsticanje razvoja i unapredjenje infrastrukture lokalne

4
Zakon o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007)

8
samouprave povezivanjem finansijskih organizacija, predstavnika nadleznih organa drugih zemalja,
gradova i opstina i odredjivanjem tzv. prioritetnih investicionih projekata.

9
 Policija Srbije
Policijske snage su organi uprave pojedinih drzava, zaduzene za odrzavanje zakona i javnog reda.

Policija je rec koja dolazi iz francuskog jezika, i manje direktno iz grckog politei, sto upucuje na
vladu ili administraciju; rec police je skovana u Francuskoj u 18. vijeku. Policija moye takodj biti
poznata i kao strayarska sluzba, po strazarima koji su bili rani vid policijskih sluzbenika. U vecini
zapadnih pravnih sistema, glavna uloga policije je da obeshrabri i istrazi kriminal, sa posebnim
naglaskom na kriminal protiv osoba ili vlasnistva i odavanja javnog reda, i ako je moguce da uhapsi
osumnjicene, zadrzi ih u pritvoru i obavesti odgovarajuce autoritete.
Policije se redovno koriste kao sluzbe kod raznih iznenadnih ozbiljnih situacija, hitnih sluvajeva,
pomoci u nuzdi, intervencija u neočekivanim situacijama koje traze hitnu akciju, uzbune,
sinhronizacije medicinskih i vatrogasnih sluzbi, usluga hitnih poziva.
U mnogim zemljama postoje zajednicki telefonski brojevi hitnih sluzbi koji dozvoljavaju da policija,
vatrogasci i medicinske sluzbe budu objedinjene u hitnim akcijama.
Policija je takodje odgovorna za izvestavanje o manjim prekrsajima, koji tipicno imaju za rezultat
placanje kazne za, na primer, prekrsaje zakona o saobracaju.

Policijske strukture

Vecina policija ima podgrupe ciji je posao istrazivanje pojedinih vrsta kriminala. U vecini Zapadnih
policijskih snaga, mozda je najznacajnija podela između uniformisane policije i "detektiva". Kao što
i samo ime kaže, uniformisani policajci nose odgovarajuce uniforme i njihov posao ukljucuje
vidljive operacije i zadatke, kontrolu saobraćaja, prevenciju i aktivni odgovor na činjenje kriminala.
Za razliku od detektiva koji nose "poslovnu odecu" i njihov posao je da na vecem profesionalnom
nivou istraze kriminal, obicno u duzem vremenskom periodu. Takodje, pojedini detektivi su obučeni
u civilnu odecu, dok su na duznosti, da izbegnu sopstveno prepoznavanje kao policijskih sluzbenika.
U pojedinim slucajevima policiji se propisuje "skriveno" delovanje, kada se ne identifikuju kao
policajci, nekada i u dužzem periodu, da istraže kriminal, posebno organizovani kriminal, koji se ne
moze drugacije resiti. Ovaj tip policijskih zadataka deli mnogo zajednickog sa spijunazom.5

5
http://sh.wikipedia.org/wiki/Policija

10
 Literatura

Zakon o lokalnoj samoupravi ("Sl. glasnik RS", br. 129/2007)

Prof. dr Ilić M.: Upravno pravo, Balkanski centar za izučavanje lokalne samouprave, Niš, 2006.
http://sr.wikipedia.org
www.evrograd.rs
http://www.parlament.gov.rs
http://www.mup.gov.rs

11