OSNOVI KINOLOGIJE
PREDGOVOR
Posle odiuke Skupstine Jugoslovenskog kinoloskog saveza o odrzavanju ispita zakinoloske sudije oblika i rada pasa, jedinstveno za teritoriju nove Jugoslavije, u organizacijiJugoslovenskog kinoloskiog saveza potencirao se veoma stari problem - nedostatak literature iz koje bi pripravnici za kinoloske sudije stekli adekvatna znanja i pripremili se za polaganje sudijskog ispita.Pored postojecih srednjoskolskih i fakultetskih udzbenika, koji svaki ponaosobdelimicno obraduju program ispita za kinoloske sudije predviden "Pravilnikom o strucnomradu" Jugoslovenskog kinoloskog saveza, bilo je i vise pokusaja kinoloskih radnika daizdaju ovaj materijal, u celini ili sveskama u nastavcima, sve sa vise ili manje uspeha.Dali pripravnici nisu uspeli da pokupe dovoljno grade, ili nisu dovoljno proucili, tek nivo prikazanog znanja na teoretskom delu ispita nije godinama zadovoljavajuci.Da bi se ova problematika otklonila, Predsednistvo Jugoslovenskog kinoloskog savezaodiucilo je da materijal koji je u vidu skripla bio objavljen, po odrzanom seminaru zakinoloske sudije, odrzanom 1975 godine na Veterinarskom fakultetu u Beogradu, i koji u potpunosti obraduje program ispita za kinoloske sudije, priredi, ilustruje i ponovo objavi.Priprema materijala i odabir ilustracija povereni su kinoloskim sudijama Dipl.vet.Draganu Janjicu i Miodragu Zivicu. Koristimo priliku da se zahvalimo kinoloskom sudijiObradu Dokicu koji je stavio na raspolaganje ilustracije iz svoje knjige "Nemacki ovcar". Nadamo se da ce ova knjiga u potpunosti pruziti dovoljno znanja miadim kinoloskimsudijama a ispitanim kinoloskim sudijama sluziti kao dobar udzbenik. Takode se preporucuje i svim kinoloskim entuzijastima jer je pored lakog teksta dovoljno ilustrovana te je materija pristupacna i sirem krugu kinologa.
ZABELESKE O USTROJSTVU KINOLOSKIH ORGANIZACIJA U SVETU IKOD NAS
U celom svetu, svi narodi imaju pse. Gaje ih, koriste za razlicite svrhe, pa prema tome, javlja se potreba da se na neki nacin udruzuju cak i u primitivnim sredinama.U africkoj drzavi Mali i susednim drzavama oko Sahare gaje arapske hrtove "slugi".Zenke svode na minimum, a uglavnom uzgajaju muzjake. Samo privilegovani - plemstvo -imaju najbolje pse. (Prema kazivanju Zdravka Pecara, ambasadora SFRJ u Maliju, koji je prvi doneo te pse u Jugoslaviju). Kinoloske organizacije danas postoje u celom svetu, nasvim kontinentima.EVROPA JE NAJORGANIZOVANIJA, zatim obe Amerike. U Aziji i Africi postojenacionalne kinoloske organizacije, ali ne i u svim drzavama.Kinoloske organizacije Engleske, Nemacke, Francuske, SAD najstarije u
svetu.
Nekesu stare vise od 150 godina.
Prva kinoloska drustva - klubovi - okupljala su ljubitelje i odgajivace pojedinih rasa iligrupe rasa. U pocetku se radilo gotovo iskljucivo o nacionalnim rasama. Na primer, u Nemackoj: klub ljubitelja nemackih ovcara, u Engleskoj, klub ljubitelja poentera itd.Docnije se javljaju klubovi vlasnika (odgajivaca ljubitelja) drugih rasa, bez obzira stone pripadaju toj zemlji. (Klubovi ljubitelja pticara svih rasa, ili grupa rasa). To su ustvari biladrustva gradana koji su se udruzili da bi zajednickim snagama radili na unapredenju rasekoju gaje i vole, da bi izabrali plemenjake i priplodne kuje, da bi se ispomagali - potom da bi priredivali izlozbe i takmicenja.Vecina tih klubova u to vreme delovala je nezavisno jedni od drugih,
cak
antagonisticki. Svako je voleo svoju rasu velicao je, a podcenjivao drugu. (Takav mentalitetmoze se i danas zapaziti i kod nasih ljudi, nazalost).Klubovi se najpre udruzuju u svenacionalne klubove na pr. nacionalne unije klubova pticara (sa podruznicama) i sl., a zatim se ponegde stvraju nacionaini savezi klubova. Tunema pravila ni sema. Ljudi se udruzuju kako smatraju da je najcelishodnije.U druogoj polovini XIX veka dolazi do veceg zblizavanja i u medunacionalnimodnosima, do zblizavanja kinoloskih organizacija susednih zemalja.Svaki klub, svaki savez propisivao je normative za svoje rase. Cak su propisivaninormativi i za rase koje ne pripadaju toj drzavi. Iz tih i takvih normativa proizilaze docnijestandard!.Kinoloske organizcije postaju sve mocnije, mnogobrojnije, cvrsce pa postoji ptoreba dase stvori jedna medunarodna organizacija, koja bi omogucila jedinsteveno delovanje,ujednacavanje kriterijuma i medunacionainu saradnju.Godine 1911. u Parizu, predstavnici kinoloskih saveza Belgije, Nemacke, Francuske,Holandije i Austrije - osnivaju Medunarodnu kinolosku federaciju
FCI.
Godine 1912. - Spanija i Italija pristupaju FCI, kao redovni clanovi.
Za
vreme Prvog svetskog rata FCI se raspada, prestaje s radom.Godine 1921. na inicijativu francuskog i belgijskog kinoloskog saveza
FCI
se obnavlja.Medu obnavljacima nema organizacije Nemacke i Austrije.
Ove
dve zemlje pristupaju FCItek 1934. godine.Jugoslovenski kinoloski savez (Jugoslovenska kinoloska zveza) osnovan je 1924.godine u Ljubljani. Godine 1928. relativno uspostavlja vezu sa FCI (kao staini posmatrac).Sledece godine 1929. JKS postaje pridruzni clan FCI, redovni clan postaje 1936. godine.Godine 1939. FCI ima 48 clanova. Te godine je za potpredsednika izabran tadasnji predsednik JKS dr Ivan Lovrencic. Po Statutu FCI koji i danas sadrzi tu odredbu - potpredsednik je sledece godine predsednik FCI. Kako je FCI prestao sa radom 1940. zbogII svetskog rata, tako je dr Ivan Lovrencic vrsio duznost predsednika FCI od 1949, kada jeFCI nastavila s radom.Predsednik FCI bio je i Milos Carevic - 1957/58. (Skupstina PCI na Bledu), Carevic je bio ministar u vladi SR Srbije, istaknuti funkcikoner u lovackoj organizaciji Jugoslavije iveliki pobomik za afirmaciju Jugoslavije u kinoloskom svetu.U svetu postoje jos dve mocne kinoloske organizacije koje nisu clanice FCI ali saradujusa FCI. To su:
- Americki kenel klub - osnovan 1884. - usiovni clan FCI. Mocna organiazcija, savelikim brojem rasnih pasa. Intenzivno radi. Na pr. u rodovnu knjigu upisano oko 130.000 pasa labrador-retriver.-Engleski kenel klub - osnovan je 1873. Pridruzni clan FCI. Mocna, ali dostakonzervativna organizacija. Na pr. karantin za pse koji se uvoze u Englesku traje * sestmeseci. Godisnje se u Engleskoj odrzi i po 2.000 izlozbi. Rodovnik pasa iz ovih organizacija priznaje se u FCI. Rodovnici zemalja koje nisu clanice FCI inace ne priznaju se.Ako na rodovniku iz inostranstva nema naznake FCI, taj rodovnik je odmah sumnjiv.Treba izvrsiti proveru u kancelariji KSS ili kod JKS.Standarde propisuje nacionaini savez za svoju rasu (na pr. JKS za sarplanince) a tajstandard prolazi kroz Komisiju za standarde. FCI, koji ih kao medunarodne (svoje)distribuira svim zemljama clanicama i one su duzne da ih se pridrzavaju. Niko nema prava da zahteva izmenu standarda za tudu rasu.FCI dodeljuje titule prvaka u lepoti ili u radu. 0 usiovima, sta je to CACIB govoricemodmgi put.Kad ne bi postojala jedna ovakva medunarodna kinoloska organizacija u kinologiji bizavladao galimatija. Mi smatramo da je FCI neophodan.Postoje i takozvane disidentske - otpadnicke organizacije: Medunarodna kinoloskaunija - UCI u koju su udruzene disidentske kinoloske organizacije pojedinih zemaja, koje ne priznaju legalan nacionaini savez. Ima ih u Nemackoj, Belgiji, Francuskoj itd.Organizovan kinoloski rad u Jugoslaviji, najpre se javlja u Sloveniji. God. 1907.osnovano Slovensko lovacko drustvo, koje ima kinolosku sekciju i u svom statutu posebnu paznju posvecuje lovackim psima. Statutami zadatak: staino raditi na uzgoju cistokrvnihlovackih pasa.Prve utakmice pticara odrzane su u Maribom 1911. i Ljubljani 1913.Drustvo ljubitelja pticara 1921, Klub ljubitelja sportskih pasa 1922, Klub ljubitelja brakova 1924, Jugoslovenski klub ljubitelja jazavicara i terijera 1926. i Klub ljubitelj a brak jazavicara 1929.U Zagrebu 1930. Kinolosko drustvo a u Beogradu 1931. kinolosko dmstvo "Beograd",najpre se zvalo Kenel klub "Beograd". Oba drustva bila su opsteg tipa, ali uglavnom seradilo o lovackim psima. Oba drustva osnovao je artiljerijski pukovnik Dragomir Nikolajevic, odgajivac poentera. U Novom Sadu 1937., u Srbiji (Beogradu, Kragujevcu)gajeni su poenteri vec krajem XIX veka.
POREKLO I ODOMACJVANJE PSA
Postoje vrlo razlicita misljenja o tome od koga, odnosno od kojih divljih predaka poticedomaci pas. Neslaganje u misljenjima su svakako nastala iz objektivnih teskoca koje sesuprotstavljaju resavanju ovog pitanja. Objasnicemo samo neke od tih teskoca koje seodnose: na vreme odomacivanja, promenljivost psa u toku i posle odomacivanja kao iraznolikost shvatanja pojma rase. Tek posto se upoznaju ove teskoce moguce je lakseobjasniti i shvatiti raznolikosti gledista koja postoje o poreklu psa.
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
