Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
3Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Ujedinjenje 1918

Ujedinjenje 1918

Ratings: (0)|Views: 162|Likes:
Published by Kai Rosa

More info:

Published by: Kai Rosa on Jan 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/16/2013

pdf

text

original

 
Ujedinjenje 1918. Pirova pobedaU Prvom svetskom ratu na jugoslovenskom prostoru bilo je 1.900.000 mrtvih. SamoSrbija u ovom broju daje 65,63 odsto svih gubitaka. Ove su procene nejednake, a premazvaničnom izveštaju mirovne konferencije u Versaju, Srbija je izgubila 1.247.000 ljudi,845.000 civila i 402.000 vojnikaAUTOR: Milorad EkmečićPriredio: Dragan MojovićHrvatska vlada je bila još pre toga ukinula srpsku prosvetnu i crkvenu autonomiju,zabranila ćirilsko pismo, koje je ostavljeno samo u drugom razredu osnovne škole kako bi se deca mogla nekako podučavati čitanju crkvene knjige. Iako političke po svojojnameni, ove mere imaju i vrlo vidljivu versku stranu. Vatikan se žalio na napredovanjeslovenskog duha u Dalmaciji, a septembra 1915. podneo je i jedan mirovni predlog, pokome bi Austrougarska dala Italiji neke oblasti, ali bi i dalje ostala velika sila, pa bi setako nakon uspostavljenog mira Rusija odvojila od Carigrada. U nemačku propagandu jeubačena ideja da je pravoslavna crkva osnova nacionalne opozicije u Dalmaciji, Bosni iGaliciji.Zabrana ćirilice u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini je bila u neskladu sa zakonskimgarancijama za njenu upotrebu u Hrvatskoj od 1882, pa se ni sam ministar prosvete uaustrijskoj vladi ne slaže sa njenom zabranom. Sve dok frontovi nisu počeli da popuštaju, postoji sukob između vojnih i građanskih vlasti oko ovoga. Vojnici insistiraju na zabranisrpskog nacionalnog imena, hapšenju pravoslavnih sveštenika (što se u Dalmaciji i Bosnii Hercegovini svakodnevno dešava) i potpunoj eliminaciji ćirilskog pisma.GeneralSarkotić, koji je nasledio Potjoreka na mestu upravitelja Bosne i Hercegovine, dao jeobjašnjenje da je „ćirilsko pismo deo istočnog odnosa prema svetu i zbog toga predstavljastrano telo u zapadnom karakteru oba dela carstva. Posmatrano s ove više tačke gledišta,sadašnja upotreba ćirilskog pisma u monarhiji nije ništa drugo nego istureni položajistočnog načina života u graničnoj zoni zapada koju mi branimo“... Najznačajniji od svih ovih kaznenih ustanova su koncentracioni logri. Sa ratom 1914. počinje njihova epoha u evropskoj istoriji iako su u svetu i ranije primenjivani. Pre 1914.modeli su stvarani u Južnoj Africi posle 1903. godine. Za Srbe iz Bosne i Hercegovine bili su stvarani u Doboju, Žegaru kod Bihaća, Telersdorfu, Turonju, Kečkemetu, Nežideru, Gracu, Šopronjaku, Aradu i nekim drugim. Najznačajniji je bio u Aradu, gde jeod avgusta 1914. bilo poslano više od 45.000 ljudi, od toga više žena i dece nego odraslihmuškaraca. To su bili sabirni centri politički sumnjivih lica, a uprave nastoje da u pojedina odeljenja grupišu varošane, a u druge seljake iako to uvek nije bio princip.Bogatiji je svet tu mogao da kupuje hranu i odeću. Mogli su dobivati paket od kuće,dobivali su slamu i ćebe za ležaje, ali nisu imali večeru. Kako je rat odmicao logor se pretvarao u dušegupku. Pomor među zatvorenicima bio je ogroman. Uglavnom su ovilogori popunjavani Srbima, najviše iz Bosne i Hercegovine...
 
Mislili da je rat završenPočetkom 1915. Srbija je živela u varljivom ubeđenju da je rat u osnovi bio završen:glavna pobeda je bila izvojevana i sad se čekala samo tapija evropskog mira zaujedinjenje Jugoslavije. Regent Aleksandar u proklamaciji vojsci posle Kolubarske bitke28. decembra 1914. veli da „mi moramo još neko vreme vršiti našu tešku dužnost i stajatiuz naše velike i silne saveznike koji se bore i za nas, dokle oni ne smožde našegzajedničkog neprijatelja na njihovim prostranim poljima, a ta da će nastati mir, i to dugimir, koji će dostojno nagraditi žrtve za našu Veliku Srbiju.Austrougarska je posle kolubarskog poraza reorganizovala svoju Balkansku armiju.General Oskar Potjorek bio je smenjen i sa vojnog i administrativnog mesta poglavaraBosne i Hercegovine. Tu je ulogu preuzeo general Sarkotić. Na čelo balkanske vojske je postavljen nadvojvoda Eugen, član carskog doma, ali je stvarno tu funkciju vršio generalKraus, glavni kritičar strateških zamisli od 1906. da Srbiju treba tući pohodom sa zapada,a ne sa severa. Taj mu je trijumf olakšao general Potjorek koji je u korenu ugušio narodniustanak u Bosni, što je bio i osnovni temelj ove strategije. Njegovi naslednici se više nisu bojali ovog noža u leđa. Nadvojvoda Eugen je najpre imao na raspolaganju samo četirikorpusa, Sarkotićeve trupe Bosne i Hercegovine i još neke manje posade, ukupno 91.000 pušaka. Do sredine januara je to povećao na 133.000 ljudi. Srbija je tada imala naraspolaganju trupe od 130.000 do 140.000 vojnika. Zbog ratnih operacija, trećina Srbije je bila uništena. Već u januaru 1915. vojnici su upozoreni da Austrougarska pripremanovu ofanzivu... Nemci su otpočeli artiljerijsku paljbu na srpske položaje od Oršave do Višegrada 5.oktobra, već 7. oktobra udaraju na Kalemegdan i za dva dana zauzeli su veći deo srpske prestonice. Bugari su zadocnili sa koncentracijom, pa su 12. oktobra napali Srbe prekoKadibogaza. Dva dana zatim otvaraju ceo front. Ipak su išli vrlo sporo i tek nakon mesecdana ušli u Niš, a 22. oktobra u Skoplje. Nemci su prodirali sa severa, preko Save iDunava, „preko najprohodnijeg, najutrvenijeg i najbogatijeg dela zemljišta. Za potrebe planinskog ratovanja su čak sa francuskog područja dovukli jedan „alpski korpus“.Francusko i englesko napredovanje sa juga je zaustavljeno 12. novembra, a pokušaj Srbada se 18. i 20. novembra probiju kroz Kačanički tesnac nije uspeo. Tako im jedino ostajeda povlačenje usmere na severnu Albaniju. Na hercegovačkom frontu su austorugarske trupe počele ofanzivu na crnogorske položaje22. oktobra 1915. godine. Iako su Crnogorci još imali oko 50.000 vojnika i 150 topova,neprijatelj je na udarnom pravcu bio brojno i u naoružanju dvostruko jači. Njihov prvi
 
zadatak je tada bio da štite povlačenje srpskih jedinica, koje su delom išle prekoAndrijevice na Skadar. Iako u velikoj oskudici, crnogorski vojnik je zadržao visok morali „muški vršio svoju dužnost zaštitnice rastrojenih i malaksalih trupa Srbije“. Nemačke i austrougarske prethodnice su 23. novembra ušle u Prištinu, a tri dana zatimizbile na Sitnicu. Početkom decembra srpska vojska počinje da napušta nacionalnozemljište, pošto je na jednom savetovanju zapovednika armija u Peći donet zaključak dase teža artiljerija zakopa, a zatvarači ponesu. Nemci su već 29. novembra svetu saopštilida, „pošto srpska vojska više ne postoji, već samo njeni bedni ostaci, koji se razbegoše udivlje arbanske i crnogorske planine, gde će bez hrane, a po ovoj zimi naći svoju smrt, tosu i prekinute dalje operacije i neće se više izdavati komunike sa balkanskog ratišta. Njihove jedinice su povučene, a i Bugari su se okrenuli prema grčkoj granici, gde suuspeli da odbace francuske i engleske jedinice.Albanska golgota Nešto se duže na nogama držala iznurena crnogorska vojska. U sektoru Mojkovca je 5. januara 1916. morala da izdrži udar glavnine austrougarskih trupa, a 7. januara prešla i u protivnapad. U tim udarima i protivudarima uspela je da protivniku zada težak poraz. Nadrugim frontovima je bila manje srće, pa je 11. januara konačno pao Lovćen. Nastupila jeduboka demoralizacija, koju pojačava promena vlade. Kralj je 13. januara 1916. godine ponudio primirje, a 16. januara prihvatio i uslove za kapitulaciju. Samo je oko 2.600dobrovoljaca i begunaca napustilo crnogorski teritorij. Tu je najviše dobrovoljaca koji suse priključili srpskim trupama u povlačenju. Kralj Nikola i deo vlade je preko Skadraotišao najpre u Italiju, a zatim u Francusku.Kad polaze sa Sitnice, srpske trupe na raspolaganju imaju zalihu hrane samo za devetdana, a za stoke još manje. Gde nisu bili u stanju da daju ni pola obroka dnevno svakivojnik je dobivao po dinar da se sam snađe. Srednja visina gorja na tom putu krozsevernu Albaniju je 1.800 metara, bez ijedne valjane saobraćajnice. Okolno stanovništvo je uvek sklono pljačkanju, a na nezaštićene delove kolone udaraju cela albanska plemena.Opšta glad i bolesti su uzimale svoj deo, pa se ovo povlačenje kroz gudure pretvorilo u„Albansku golgotu“, kakva u srpskoj dotadanjoj istoriji nije postojala. Cela je vojska palau najdublju moralnu i fizičku krizu.Iz Skadra, gde se početkom januara 1916. prikupilo 185.930 ljudi i 32.461 grla stoke,mogao se prebaciti na ostrvo Krf samo manji deo. Sa vojskom se povlačila vlada, poslanici Narodne skupštine i većina intelektualaca, a dosta i porodica sa ženama idecom. Od jedne gorde armije od 420.000 pobedonosnih vojnika, sredinom 1915. ta sesnaga svela na iznurenu gomilu, sa manje od 150.000 pušaka. Većina je trebalo da pešačiod Drača do Valone, razdaljinu od 200 kilometara, koja se mogla savladati za od osam do

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->