Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more ➡
Download
Standard view
Full view
of .
Add note
Save to My Library
Sync to mobile
Look up keyword
Like this
17Activity
×
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
I predavanje Misko Suvakovic

I predavanje Misko Suvakovic

Ratings: (0)|Views: 2,150|Likes:
Published by dajan_spiric

More info:

Published by: dajan_spiric on Jan 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See More
See less

06/07/2013

pdf

text

original

 
 ODNOS UMETNOSTI I TEORIJE
I predavanje
Modernistička
šema
koja inače nikada nije važila
, sa kraja 19. veka (franc.)…velika mitskastruktura…-umetnik je jedana vrsta poluidijota koji pravi ono što drugi ne mogu da naprave
-
teoretičar je
neuspeli umetnik, koji je ustanju to da objasni, a sve to radi zbog onih kojene zanima to, a to je publika...postoji niz predrasuda u vezi sa ovim...''Doktor Faustus'' roman Tomasa Mana
, mit nemačkog romant
izma,(Adolf Šenbrg, kompozitor koji je
prodao dušu đavolu
...).
Umetnost i teorija su đavolski povezane. Čak i za one teorije koje kažu da nema teorije.
Romantizam je stvorio
tu najmoćniju
 
priču da teorije nema na mestu gde je ima
.
Ono što mi nazivamo um
etnošću u današnjem smislu reči do 18.veka nije ni bilo.
 Ideja i koncept umetnosti se pojavljuje u jednom trenutku evropske istorije, kada je veliki hrišanski koncept srednjevekovne civilizacije došao do kraja. Kada
zapravo više nije bilo metafizičkog koncepta koji je onog asimetrčn
og drugog koji je opravdavao postojanje umjetnickog dela ili dela koje mi danas nazivamo
umetnošću, već kada su ponastajale posebne discipline, posebne oblasti.
 U srednjem veku je neko bio sveštenik, umetnik
, naučnik u isto vreme
, dok u
18.veku to su različite osobe,
 
različite osobe koje su imale različite kompetencije.
 U srednjem veku
svaki pojedinačni čovek nije imao slobodno vreme
.
Njegov dan jebio 24h poklonjen transcedentnom svetu božanskog ili Boga. U srednjem veku kmet jeslužio vlastelina (viteza), vitez kralja, kralj je služ
io svešteničku hijera
rhiju, koja je služilana kraju Bogu, i taj kontinum je bio kontinum koji je trajao 24h dnevno. Tu nije bilo ideje
da neko prodaje svoj rad, već je bila ideja da neko služi njemu,
 
na koga mi ličimo, a koji neliči na nas.
(
ova ideja simetrije je razrađena kod
franc. filozof Levinasa
učitelja
ŽakDerida
)
Srednji vek je značio jednu vrstu kontinuuma, vidljivog i nevidljivog sveta, sveta
egzistencije i sveta transcedencije. Ona velika promena koja se dešava sa 18.v. jeste da
odjednom više nema vlastelina već ima trgovac ili zakupnik i on iznajmljuje nečiji rad, a toznači da neko za nekoga radi
15-
16h, ali ima nesrećnih 8h, kada mora da se odmori, ali ti
sati su slobodni sati, kada živ
i izvan obaveze služenja, što srednjevekovni čovek nije imao
.
 Ta pojava slobodnog vremena 17. i 18. veka jeste fundamentalna promena uburžoaskom društvu u kojem se umesto transcedentalnog odnosa uspostavlja senajamni odnos.
I buržoasko društvo je uspostavljeno kao društvo kompletne kontroleslobodnog vremena i života.
Drugim rečima, kada se pojavilo slobodno vreme
trebalo ga je kontrolisati, trebalo ga je upotrebiti, i trebalo ga je organizovati.
 
Taorganizacija slobodnog vremena dovela je da npr. u 18.v. se prvi put pojavljujekategorija izložbe, krajem 17. veka se nastaje institucija koncerta...
srednjevekovni čovek nikada nije odlazio na plažu...
 Buržoasko druš
tvo je moralo da stvori slobodan prostor i institucije koje će ga
regulisati. Institucije zabave, kabarea, ali i umetnosti.
 
Onog područja ljudskog
stvaranja koji na prvi pogled izgleda da je beskorisno, da nije upotrebom
usmereno na praktične društvene funkcije. U tom smislu već kroz
18.veku kodImanuel Kant, pa do Bodlera se javlja ideja da je umetnost nešto što je odvojenood interesa, od funkcije, da je
umetničko
ili estetsko ili lepo
(za ljude 18.v. između
ta 3 pojma nije postojala razlika, a mi danas to i tek kako razlikujemo).
Da zapravopostoji neka vrsta bezinteresnosti, umetnik je stvarao
nešto od čega nemapraktične
koristi, a estetski uživalac
ili onaj koji uživa u estetskom događaju uživau tom događaju zato što je bez interesa.
 
Otvaraju se vrata i tu se pojavljuje jedan go
mladić ili gola devojka sve jedno fantastičnog izgleda i vi pog
ledate to telo i kažete odnosglave, guze i stopala 1:7 i nastavite da slušate predavanje i to je po Kantu estetsko
 
uživanje, vi posmatrate to telo bez interesa, ali ako kazete pa ne bi bilo loše sa njim otićina piće to
više nije estetika , to je praktika rekao bi Kant, to je kritika delanja. Drugim
rečima,
ideja estetskog je vezana za područje neuptrebljivosti,
nekorisnosti,nefunkcionalnosti (Bodler izveo odrednicu umetnost radi umetnosti). Umetnost senestvara da bi neko napravio novi svet, da bi nešto veliko rekao o svetu ili da bi
napravio praktično pomagalo, nego da bi stvorio nešto radi sebe samoga.
 
Toma Akvinski u srednjem veku
nije tako mislio,
on je rekao nešto je lepo ako jedobro napravljeno.
Tu se javlja ideja da je umjetnost
 jedno područje
beskorisnosti u okviru buržoaskogdruštva, koje je celokupno usmereno na drštveno koristan rad. U tom smislu
TeodorAdorno
nemački
 
estetičar i
filozof je napisao kolumnu muzike, a to se možeprimeniti i na druge umetnosti, postoji jedan istorijski period u kojem je funkcijaumjetnosti da bude bez funkcije. Adorno nije rekao da je funkcija umjetnosti dabude to i to, nego da postoji društvo koje dozvoljava jednu ljudsku delatnost, a data delatnost bude bez funkcije.
 
Drugim rečima
,
on je ukazao na to da buržoasko
društvo stvara specifičan pojam umetničkog dela, taj pojam umetničkog dela jenečega što je estetsko, što je lepo i što nije podložno svakodnevnom korisnom
radu.
Vidite da su te stvari ozbiljne i da su se kroz 17, 18, i 19. v. dešavale u različitim
oblastima. Pogledajmo jedan primer koji navodi
Mišel Fuko
u svojoj knjizi
Nenormalni
. On kaže da za srednji vek fenomen mastrubacijenije predstavljao problem, o tome se nije govorilo,
ali niko ga nije naročito proganjao, to jebila delatnost, možemo reći j
edna vrsta ljudske higijene. Od 18,v. sa uspostavljanjemburžoaskog društva nastaju brojne studije medicinske, biološke, psihološke koje govore da je mastrubacija
teška bolest koja izaziva sušenje mozga, kičme otpadanje ušiju... Ali
zapravo u 17, 18. i delom 19 veka je bila norma regulacije života. Tada su postojale npr.
privatne muške i ženske škole, te škole su imale kontrolore koji su tokom noći ulazili u
spavaonice da proveravaju šta se dešava.
Čitav sistem je bio zapravo usmeren da sespreči jedna vrsta beskorisnog rada. U tom društvu umetnost dobija područje dabude područje beskorisnog rada, rada koji se stvara radi samog sebe
.
U kritikama18, 19.v se koriste metafore da se o umetnosti govori kao jednoj vrsti masturbacije.
Umetnost je stvorena kao jedna vrsta rezervata, praznog prostora u kome semoglo stvarati nešto što nije u direktnoj društvenoj funkciji.
I to je jedan važan
momenat, sledeći važan momenat je da se
sve to ne dešava bilo kome, nego sedešava upravo u vremenu kad se zapadnoevropska civilizacija ulazi u stadijum
kolonijalnog perioda,a to znači da se oblici života, norme, vrednosti buržoaskog
društva kroz kolonijalizam šire po celoj ovoj planeti, prekrivaju je i postojuvrednosti
koje se primenjuju i na one objekte ili događaje koji nis
u nastali izevropske tradicije.
Tako da mi danas veoma lako, bez ikakvog problema posmatramo
 jednu crnačku masku i kažemo
što je lepo, a da ne znamo da je ta maska služila da izneprijatelja istera zle duhove ili da prizove duhove predaka, nema nikakve veze sakompenzacijom lepog.
Evropska civilizacija svojom hegemonijom, svojim moćima, svojim sposobnostima
da ovu planetu poveže u jedan jedinstven kontinuum, dovela je do kolonizacijedrugih kultura, a kolonizacija se videla i kroz to što je pojam umjetnostiprimenjivan i na stvari koje nisu nastale kao umetnost. Ali stvari su jošsloženije,a to je da evropljani imaju istoriju i da se u jednom trenutku desilo, a to
 je negde sredina 18.v.,a to je jedan nemački istoričar um
 jetnosti JoakimVinkelman(stvorio disciplinu istoriju umetnosti)
počinje da
shvata da
 je nemačkoj
 kulturi
potreban ideal grčke kulture
kao nosive
civilizaciji u evropi. Počinje dapravi koncepciju nemačke civilizacije kao grčke civilizacije uzimajući metafore islike grčke civilizacije. Oslanjajući se na Kanta napravio je jednu ideju da je
umjetnicko
delo delo koje je lepo, a lepo je delo koje je simetrično, harmonično i
izvedeno po dobrom ukusu. Vinkelman postavlja koncept šta je umetnost,umjetnost je zasnovana na odredjenim formalnim principima. I tada radi jedanakt koji je fascinantan, a taj akt je bio nepoznat do pre 15 god. dok se nijepojavila nova istorija umetnosti koja je bila orjentisana na culture study (?)
stadije i na rodne studije, a sada se otkriva da je Vinkelman iz grčke um
 jetnosti
isključio sve ono što se ne uklapa u njegov koncept lepog u 18.v.
 
On, zapravo,
 
nije stvorio grčku umetnost već je iz grčke um
 jetnosti stvorio ideološku ideosferušta je umjetnost, sve što se nije uklapalo u tu ideosferu, izbacio je.
Par primera:1. Reljefi iz doba persijskih ratova (prikazani su pokolj, homoseksualnost, silovanja...) subili po depoima.2. U umetnosti je nekada bilo jako malo žena. Niko ih nije video zato što nije postojaodiskurs. Postale su poznate tek kada je stvoren diskurs fem
inističkih teorija
(teorijaidentifikovanja ženske umetnosti
omogućio je ono što je evropska istorija um
 jetnosti
isključila da se vidi kao umetnost
)
Mi ne vidimo umetnost kao samu umjetnost
, već je stalno povezana sa
odredjenim stupnjem znanja, uverenja,
načina govora, oblika ponašanja,političkih, religioznih, seksualnih
,
svakonevih vrednosti i to je ono što čini
umetnost. Umetnost nije samo komad ili
događaj već složeni
pleks koji okružuje
to delo i čini da ga mi na određeni način u određenom vremenu kao
takvo vidimo.Artur Danto
(američki estetičar sredinom 60tih godina
postavio): umjetnost nije
samo ono što oko vidi ili uho čuje već i znanje istorije, umetnosti teorije
umjetnosti
, teorije kulture, običaja vrednosti koje okrižuju to delo,
delo nikadanije samo.
Tako da mi danas sasvim sigurno mnoge predmete smatramo za umjetnost iako oni nisunastali. Pr.:Apolonov kip nije bio umjetnicko delo imao je drugu svrhu (religioznipredmet),a kada su ga pronaš
li plemići
, amateri etnolozi, arheolozi to nisu smatrali zaumjetnicko delo, oni su ga gledali kao kulturno dobro,
čuvali kao
 jedno od vrednostievropske kulture,
tek posle Vinkelmana, Kanta to je počelo da se gleda kao
umjetnost. Z
nači da jedno um
 jetnicko delo živi istovremeno nekoliko paralelnihživota, ima više identiteta. Jedan Apolon koji se danas nalazi u narodnom muzeju
 je grčki kip koji pripada više istoriji arh. nego um
 jetnosti, jedan religiozni
predmet koji se komuniciralo sa svetom bogova, etnološki nalaz, što znači
kulturološki artefakt i umjetnicko delo. Svi ovi identiteti su tu prisutni.
Kao što svako od nas deli različite identitete, svako od nas nije jedan identitet.
 Pr:
Šuvaković(teoretičar, kritičar, predavač, umetik, nečiji sin
...)
Što znači nudimo različite identitete, tako i um
 jetnicko de
lo raspolaže i vlada različitimidentitetima. Postoji istovremeno u različitim registrima diskurs i to potojanje u različitimregistrima diskursa čini naš posao uzbudljivim, važnim... A taj odnos ne postoji kod
prisustva teorija, teorija je nešto što je konstutivno za umjetnost
, čak ni u periodu
romantizma na vrhuncu buržoaskog klasnog društva, kada je umetnik rekao ja stvaram
zato što osećam, on je imao stvornu podrazumevajuću platformu osećanja, on je govorio
sa jedne platforme koja je bila ne razumljiva
baroknom čoveku i koja je nerazumljivamodernom utilitarnom čoveku npr. iz serje Sex and the city. Zapravo taj 19. vekovni čovek je imao odrđenu koncepciju koju nije znao kao teoriju, ali se na nju oslanjao pošto je to bio
diskurs njegove epohe, njegovog vremena i kulture.
U 18 veku se javljaju prve teorije koje su sebe identifikovale kao nauke ili teorijeumjetnosti. 1832.g. Aleksandar Baumgarten izmišlja novu disciplinu - estetiku(postavio je ideju da
treba napraviti disciplinu koja će da spoji nešto š
to je kodstarih grka bilo ne spojivo, svest o recepciji i svest o stvaranju umjetnickog dela.On je definisao estetiku kao nauk
u ili estetičku disciplinu
 
koja se bavi čulnom
spoznajom lepih ili umjetnickih predmeta.Time je definisana filozofska disciplina
koja se bavila čulnom spoznajom um
 jetnosti.U isto vreme Vinkelman stvara istoriju umjetnosti kao disciplinu koja se bavi
posebnom klasifikacijom i proučavanjem
kulturalnih artefakata kroz istoriju, ali
ne svih kulturalnih artefakata, već
onih artefakata koji su umetnost.
Da bi toVinkelman uradio on je morao da ima jasan pojam toga šta umjetnost jeste i on je touradio.
U isto vreme se pojavljuje još jedna disciplina veoma važna , a pokazaće se kroz
20.v. kao veoma konstitutivna za umjetnost a to je kritika.

Activity (17)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
haralampije73 liked this
haralampije73 liked this
S Uma Sisavsi liked this
Marina Chudov liked this
Marina Chudov liked this

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->