Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
11Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
POSTMODERNIZAM

POSTMODERNIZAM

Ratings: (0)|Views: 1,341 |Likes:
Published by dajan_spiric

More info:

Published by: dajan_spiric on Jan 22, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/28/2013

pdf

text

original

 
POSTMODERNIZAM
-
“jesam ali ne znam zasto”
-
pojam postmoderne se javlja jos pocetkom XX veka, u doba rata izmedju SAD i Meksika kada suzapravo bile napravljene nekakve masine koje su trebale da budu brodovi koji se krecu na predigitalninacin (bez posade) i da unistavaju druge brodove. Taj rat se smatrao postmodernim.
-
u spanskoj poeziji 10-ih god. XX veka javlja se se jedan pokret koji je bio protiv evropske modernepoezije i nazvao se postmoderna
-
takodje, 20-ih godina u Nemackoj pojavio se jedan broj ljudi, teoreticara koji su se bavali povratkomprirodnom nacinu zivota naspram urbanog, industrijskog
-
sam termin postmoderna se pojavljuje opet negde 60-ih godina u americkoj knjizevnosti kod BITpesnika koji su u poeziju uvodili svakodnevni zargonski govor (jezik dzankija, droge, ubistava,prostitucije, homoseksualizma…)
-
popjam postmoderne se javlja takodje kod francuskih teoreticara koji su vezani za Tel Quel, kao idejada oni stvaraju dela koja su intertekstualna, koja nisu autonomno umetnicka, dela koja su istovremeno ipoliticka i umetnicka (time su modernu odredjivali kao jednu teznju ka stvaranju ideje jedne idealneautonomne umetnosti i culture)
-
takodje se postmoderna javlja kao termin kod americkih proznih pisaca koji su uveli jedan novi zanr upisanju koji se zove METAFIKCIJA, kao nastavak novog romana. To je bio pokusaj da se roman pisena razlicitim jezicima. (npr. Dzon Bart, americki pisac metafikcije, pise romane o americkomdrustvenom zivotu u novoj Engleskoj jezicima razlicitih generacija, engleskim viktorijanskim jezikomkada pise o pismima neke bake koja otkriva jedna devojka – lik iz romana, zatim jezikom 30-ih god. XXveka, a devojka govori jezikom amerike 60-ih godina); znaci, roman ne samo da govori o dogadjajimanego je i pisan istovremeno razlicitim zargonima i dijalektima
-
postmoderna se takodje javlja kao jedno obecanje kod slavne americke novinarke, publicistkinje iaktivistkinje Suzan Sontag koja govori protiv moderne kao jednog autonomnog elitistickog sistema
-
ali zapravo postmoderna postaje totalizujuci opsti pojam, prihvatljiv u masovnoj kulturi univerziteta,skolovanja… tek 70-ih godina kada se pojavljuje
postmoderna arhitektura
(koja je u tom trenutkudovoljno finansijski mocna)
-
sa pojavom postmoderne arhitekture i knjigom Dzejmsa koja se zove “Jezik postmodernearhitekture”, taj termin ulazi u svakodnevni govor 
-
za arhitekte postmoderna je znacila antimodernisticku arhitekturu (nasuprot Gropijusu, Kurbizjeu i dr.arhitektama 20-ih, 30-ih godina XX veka))
-
Kurbizje je imao ideju modularnog gradjenja, praviti stanove koji su blokovi, blokovi istih jedinica koji seponavljaju (Novi Beograd). Ideja da takvi blokovi mogu biti postavljeni na bilo koju geografsku tacku naovoj planeti, bez obzira na klimatske, geografske, kulturne obicaje i uslove.
Modernizam je imao idejustvaranja univerzalnog arhitektonskog jezika.
-
Postmodernisti su naprotiv postavili ideju da univerzalknog jezika arhitektuire nema, vec dasvako arh. delo treba da buide pravljeno za odredjeni geografski, klimatski, kulturni, istorijskiprostor. A takvo delo je u nacelu eklekticno = znaci da nastaje citiranjem, kolaziranjemarhitektonskih jezika razlicitih kultura koji se prelamaju u svakoj pojedinacnoj kulturi.
-
Drugi momenat bio je
uticaj situacionizma, da se paznja mora pomeriti sa visoke elitne umetnostina masovnu umetnost
-
I sa trece strane, ono sto se moralo pokazati iz
postsrukturalizma = nema izvornog teksta, vecpostoji samo tekst koji zadobija znacenja u odnosu sa drugim tekstovima
-
tada se rodila
TEORIJSKA IDEJA POSTMODERNE
:
-
postmodernom se nazvala epoha koja nastaje posle kritike i nadvladavanja moderne, a modernom jeshvacen period od 18.veka – od kraja velokog Hriscanskog koncepta Bozanskog sveta (Bozije drzave)u svet ljudi i ljudske organizacije posebnih profesionalnih institucija, ideja permanentnog progresa, a udomenu umetnosti, u Kantovskom smislu, bez interesne autonomne umetnosti. U modernoj se uistorijskom smislu prvi put pojavljuje ovaj termin umetnosti kakav mi sad koristimo, koji znaci
1
 
autonoman u odnosu na religiju i politiku. Umetnost se stvara radi umetnosti (kako je pisao Bodler),odnosno umetnost se stvara kao nesto sto deluje bez interesa, kao lepo, kao umetnicko, kao estetsko.
-
U tom smislu,
postmoderna pocinje zapravo kritikom ove ideje, ideje da je umetnost nestoposebno, nesto izvan interesne sfere svakodnevnog zivota
. To je jedna dimenzija.
-
Druga dimenzija, koja se javlja u teoriji postmoderne ( o tome govori veoma znacajna knjizica“Postmoderno stanje” Zan Fransoa Liotara) jeste da
se ona pojavljuje kada vise nema velikihmetajezika
- marksizam, liberalizam, hriscanstvo su samo jezici medjui jezicima, a ne dominatni jezicikoji upravljaju svakodnevnim ljudskim zivotom.Mi nemamo veliku drustvenu teoriju koja danas poklapai povezuje sve drustvene sisteme koji postoje na ovoj planeti.Nema velikog jezika vec postoje mali jezici.
-
U XX veku
se gubi ideja STILA
. Nema velikog stila kao sto je goticki, klasicni, renesansni,romanticarskivec postoje umetnicki pravci, pojave, individualne prakse, slucajevi, dogadjaji.
Nepostoji jedinstven koncept umetnosti danas na ovoj planeti. Postoji hibridno i heterogeno poljerazlicitih umetnickih kao i politickih kao i kulturalnih praksi.
-
Mi danas igramo razlicite uloge
(“Ja zivim jedan deo dana kao zen budista meditirajuci, drugi deodana vozim avion kao profesionalni pilot, a uvece pohadjam postdiplomske studije…; danas svakimladic ili devojka ima u ormanu odelo za svaku od uloga koju ce da odigra, a nekada se tacno znalo ko je hipik…”)
-
Nema jednog ontoloskog javstva koje ce se pokazati kroz ponasanje, kroz izgled, krozkomunikaciju.
Naprotiv, menjamo svoje uloge zato sto nema velikog integracionog metajezika.Sluzimo se razlicitim jezicima, kombinujemo i njima govorimo. Sluzimo se razlicitim idejama.
-
Zan Fransoa Liotar nas suocava sa jednom vaznom odlikom postmoderne, a to je da jepostmoderna zasnovana na zatvorenim jezickim igrama koje medjusobno ne komuniciraju, aistovremene su i legitimne su.
To je situacija da mi imamo istovremeno razlicite legitimne sistemekoji sebe nece pobiti ( u Beogradu imamo Hare Krisne, Pravoslavne hriscane, Katolike, ateiste …)
-
Pararelno funkcionisanje razlicitih sistema i njihova legitimnost ili ne dovodjenje u pitanjenijednog sistema prema nekom velikom moralnom estetskom politickom metajezickomkriterijumu je jedna od osnovnih odrednica postmoderne.
-
Postmoderna nema veliku pricu. Ona ima male price
 
i te price su paralelne, autonomne imedjusobno postoje istovremeno kroz konflikte ili bez konflikata
, ali ne postoje, kako kaze Liotar,kriterijumi po kojima cemo razresiti da li je na primer gej zajednica u pravu a lezbejska nije iliheteroseksualna... Vise nema velikog metajezickog diskursa koji ce postaviti istiniti kriterijum.
-
Takodje, jos jedna od vaznih velikih teorija postmoderne je
IDEJA O KRAJU ISTORIJE
.
-
ova ideja se pojavila u razlicitim disciplinama, u socijalnoj teoriji neoliberalizma (kod Fukojame, japanskog teoreticara postmoderne kulture), kod teoreticara slikarstva (Akilo Bonito Aliva, likovnikriticar), kod filozofa (Artur Danto, Djani Vatino, italijanski teoreticar)
-
ideja kraja istorije
se zasniva na sledecem: ne da je istorija dosla do svog kataklizmaticnog kraja(propasti svetova) vec
oznacava kraj velike price o smislu istorije
. (mocna zastrasujuca mitologijakoju evrorska civilizacija postavlja od svojih najstarijih dana). Platon nam u svojoj “Republici” govori otome da ce biti jedna drzava u kojoj ce svi ljudski konflikti biti razreseni. Brojna jevandjela kod ranihHriscana u doba rimske imperije govore nam da strasni vodja i sud treba da nastupi svakog dana i dace doci kraj ljudskoj patnji na ovoj planeti i oni pravedni ce proci i doci u Bozije carstvo. Tomas Mor urenesansi pisao je o stvaranju idealne drazave na ostrvu koje se zove “Utopija”. Brojni socijalni utopistipre i posle Francuske revolucije pisali su o tome da ljudi treba da se organizuju, da pronadju novi oblikzivota i da kroz taj novi oblik zivota promene svakodnevnicu. Karl Marks projektujuci ideju boljsevicke,radnicke revolucije pisao je o tome da u kapitalizmu, kada radnici, oni koji nemaju pravo i vlasnistvonad kapitalom, uspostave svoju vlast, bice razreseni svi drustveni konflikti i da ce nakon toga nastupitivreme posle istorije kad nece vise biti konfliktnog razvoja itd. Sve ove price kroz istoriju su zasnovanena ideji da istorija treba da ima neki cilj.
2
 
-
Postmoderni teoreticari su postavili tezu da istorija nema vise svoj cilj i nema svoj razvoj.Istorija je zavrsena.
-
To ne znaci da nemamo vise vreme, iskustvo zivljenja u vremenu, vec da nemamo vise narativili pricu ili interpretaciju koja nasem zivljenju u vremenu daje smisao i ciljnu tacku.
Ako je tako,onda je celokupna prosla istorija nama kao danasnjim ljudima dostupna.
-
Postmoderni je covek covek kojemu je na raspolaganju celokupona istorija ili sinhronija idijahronija covecanstva (strukturalisticki predstavnici).
(mogu lako da biram nemacku racionalnosti pedantnost, aboridzinski nacin zivota i prehranu, kung-fu tehnike iz Kine, americku brzinu zivljenja … isve su to stvari koje prolaze kroz moj zivot, nemaju veze sa mnom, to su tragovi razlicitih istorija ikultura kojima ja raspolazem, zato sto ne postoji ocekivanje nekakvog cilja do kog treba dadodjem.Postmoderni covek je covek posle istorije zato sto raspolaze svim istorijskim narativima nasinhronijski nacin, a to znaci u sadasnjosti.
-
Americki neomarksisticki filozof 
Fredrik Dzejnson ukazuje na to da ne postoji jedna jedinstvenapostmoderna;
 
postoje razlicite postmoderne. Postmoderna, ako nema veliku pricu, imamnostvo malih prica.
-
Dzejnson je napravio jednu najgrublju mogucu podelu na tri velika tipa postmoderne (postojeparalelno i cesto se mogu naci jedna u drugoj):
-
1.) POSTMODERNA PRVOG SVETA
, dominacija imperijalistickog pogleda – a to je
pozni zapadnikapitalizam
. Zapadni kapitalizam (pre svega americki, nemacki, australijski) jeste onaj koji je
zasnovan na informacijskom drustvu
, drustvu koje vise svoju proizvodnju ne zasniva na proizvodnjiroba nego informacija.Drustvo u kome
vise nema razlike izmedju visoke i popularne
 
kulture
.
Multikulturalno drustvo
u kome postoje paralelno razlicite drustvene zajednice (stari, mladi, crnci,Albanci, heteroseksualci, homoseksualci…).To je
drustvo koje nema jedan jednorodni metaprincip organizacije
, vec razlicite drustveneskupinekoje funkcionisu po razlicitim kriterijumima.To je
svet masovne ekspanzije,
svet koji celu planetu i druge drustvene sisteme integrise u sebe.Zatoje on
imperijalan.
-
2.) SVET KRIZE ILI KRAJA KOMUNISTICKE UTOPIJE.
Druga velika modernisticka ideja koja serazvija kroz XX vek je ideja komunizma i komunisticke utopije o razresenju drustvenih problema uokviru samog drustva. Kroz postmodernu se pokazuje da taj drugi svet kao takav vise ne postoji, vecda je to svet koji postaje tranzicijski svet.
Kraj komunizma se vidi kao postmoderna jer to je kraj jedne velike price o revolucionarnom industrijskom modernizmu.
-
3.
)
SVET BIVSIH KOLONIJALNIH KULTURA
, koje danas postoje kroz veoma slozene odnoseetnickih, rasnih, religioznih, modernih, postmodernih formacija i oblika zivota. (primer Indija, gdeistovremeno postoji drustvo sa odlikama ekspanzivnog kapitalizma i drustvo koje je zasnovano natradicionalnim ili hibridnim tradicionalnim etnickim, religioznim oblicima zivota. Ta drustva se prekrivajui postoje istovremeno na istom mestu
=)
 
postmoderno doba jeste doba pluralnih sistema
(Liotar je jednom cinicki rekao da se zapravo postmoderna politicka pluralnost ove planete potvrdjuje lokalnimtotalitarizmima, drugim recima, ako devojka poljubi mladica u Svedskoj niko se nece potresti, ako usaudiskoj Arabiji pomisli, znaci pokaze gestom, pogledom, vec je u opasnosti da bude kamenovana povazecim obicajima. Istovremeno Saudi Arabija ima kablovsku televiziju, internet mreze, multinacionalnekompanije, savremenu umetnost, muzeje, kompletan jedan svet koji funkcionise paralelno sa lokalnimobicajnim strukturama. Ovi odnosi odredjiju postmodernu civilizaciju.
-
Iz ovoga se moze izvesti i pojam postmoderne umetnosti:
POSTMODERNOM UMETNOSCU
 
senazivaju um. prakse koje
 
1.) ponistavaju odnos masovne i elitne kulture
;
2.) koje su eklekticne
,znaci nemaju izvorno poreklo u etnickom, rasnom, kulturalnom, rodnom smislu, vec raspolaze razlicitimhipotezama.
Postmoderna kultura je ona koja je arbitarna, proizvoljna, hibridna i moze uzeti bilokoji identitet
;
3.) svi mediji su ravnopravni
. Sve medijske prakse stavljaju se u medjusobni odnos.Imamo masinu – kompijuter, koja moze simulirati bilo koji drugi umetnicki medij (slikarstvo, muziku…).Drugim recima, vise nema stabilnog medijskog umetnika, nema slikara zanatlije, glumca zanatlije, vecpostoji nekakav idealni producent, dizajner i montazer.
-
Zapravo, savremeni postmoderni umetnik jeste dizajner, producent i montazer 
(dizajner = nestvara delo iz svog unutrasnjeg zanosa i intuicije vec stvara iz intertekstualnih praksi iz kojih on izvodi
3

Activity (11)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
Andrea Benc liked this
duspis liked this
LisaSims liked this
Inesa Balic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->