P. 1
Misi2onarskaPisma_2

Misi2onarskaPisma_2

Ratings: (0)|Views: 3 |Likes:
Published by Branimir Novaković

More info:

Published by: Branimir Novaković on Jan 26, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

11/13/2011

pdf

text

original

 
Свети Николај Охридски и ЖичкиМИСИОНАРСКА ПИСМАСадржај
59. Американцу Џону Девису кога страши множење рода људског60. Свештенику Петру Ђ. који се љути што не зна зашто народ светкује Петак61. Пиљару Мелентију Џ. који пита шта значи: Вјечнаја памјат.62. О монаху светогорцу: О заштитници Свете Горе63. Једној Српкињи која пита: Зашто Руси толико славе Богородицу64. Сликару Павлу И. који пита: По чему се познаје православна икона СветеБогородице65. Једној учитељици: О јављању Мајке Божије66. Чиновнику Јовану Ј.: О три највеће ствари у животу67. Једној пензионерки која се жали на моду у ношњи68. Братству "Светог Илије": О једном сејачу кукоља69. Кашикару Маринку који пита: Да ли је Господ укорео своју Мајку70. Неправославном свештенику који пита: Зашто Бог кажњава православну Русију71. Једном скромном човеку који се каје због неких својих речи72. Једној образованој жени која се жали што није одликована за доброчинство73. Осамљеној и болесној жени: О самоубиству74. Политичару Н. Н. који пита о политичком моралу75. Богомољцу коме се сви укућани ругају76. Човеку који се жали да не верује у Бога77. Човеку који је дошао до високог звања али не и до среће78. Економу Спаси С. који пита: Зашто неправедници напредују79. Једном православцу у Америци кога је збунио неки књижевник80. Болесници Станији Ђ. која пита: Шта је то завет81. Једном Рентијеру који пише како је осигурао себе и своје82. Служитељу Глигору И. који пита: О значењу јарма и бремена83. Једном јуначном Херцеговцу који каже да без вере нема јунаштва84. Једном младићу који се забринуо за свога сујетног пријатеља85. Човеку коме враћају зло за добро86. Занатлији Паји Ћ.: О исповести87. Студенту И. К. који пита: О књизи Проповедника88. Бугарском свештенику Ивану Џ. који очајава због безбожника89. Једној сиротици која пита: Зашто се у Јеванђељу не говори о срећи90. Енглеском бојару Чарлсу Б. који пита: Шта означава радост Гандиа Индијца91. Братству "Рождества Христова" о томе зашто се поздрављамо са: Христос се роди92. Једном малом бати који жели једну Божићну причу93. Учитељу Николи С. о томе: Зашто се Христос морао родити а не просто јавити94. Једном будућем поклонику: О Витлејемској пећини95. Једној усамљеници: О Јованкином Божићу96. Мисионару Данилу М.: О словима на венцу Христовом
 
97. Војнику ђачке чете Светиславу К. који пита: Како је то Бог унутра у човеку98. Раднику Митру Ф. о томе зашто се Спаситељ родио у пећини99. Једном немачком теологу: О Цркви православној и светскоме миру100. Шумару Манојлу: О крилима светог Јована101. Господину К. К. о томе да ли се може гатати с крстом102. Учитељици В. Ш. о томе: Ко нам сведочи да постоји Бог103. Удовици која пита: Да ли да иде у манастир104. Тежаку Остоји Р. који пита: Да ли има благословених и неблагословених људи105. Једној мајци: О краљицама лепоте106. Једном шегрту који тражи савета за духовни живот107. Фабричној радници Станки К. која пита шта означавају речи: Тебје Господи108. Шећерџији Ставри И. о томе: Треба ли се страшити смрти109. Командиру Шћепану Ђ. који пита: Шта да радимо да нам буде боље110. Монахињи која пита о квасу и три копања брашна (Мт. 13, 33)111. Оцу који се жали на неблагодарног сина112. Столару Илији С: О речима Христовим из Мк. 9, 1.113. Једном књижевнику о томе: Шта да урадимо у овој години за мир у свету114. Осуђенику П. Ј. који се жали на неправду људску115. Братству "Светога Јована": О апокалиптичним појавама у наше време116. Рентијеру Момчилу Н. који пита: Шта је било пре Христа
59. Писмо
 Американцу Џону Девису кога страши множење рода људског
... У бризи сте, чиме ће се људи хранити када се пренамноже на земљи? Коликочудна толико и непотребна брига. Је ли нас тој бризи Христос научио? Напротив,Он нас је ослободио те бриге. Он је заповедио да се не бринемо ни о сутрашњемдану, а још мање о будућем столећу.
 Не брините се,
каже,
 за сјутра; јер сјутрабринуће се за се. Доста је сваком дану зла својега.
Наравно, ко заборави Бога тај предузима на себе Божије бриге. А Божије бригенису за нејака леђа људска. Читали сте грчку легенду о Атласу, који се побуниопротив богова и хтео понети земљу на својим леђима, па кад га је тежина земљехтела смрскати како се покајао и повратио земљу боговима. Желите ли Ви дабудете нови Атлас, и да поновите грешку старога Атласа?Ко Вас то плаши, да ће се род људски икада толико намножити, да га земља нећемоћи хранити? То се и до сада могло већ догодити. Од створења света до садамогло се то догодити више пута, да Створитељ није бринуо бригу о томе и бдионад светом. Кад Ви толико верујете својој писаљци и своме рачуну, пишите и рачунајте, и уверићете се брзо, да је од Адама до првих фараона мисирских моглобити људи на земљи колико скакаваца у пољу. Још тада могли су људи прекрилитисве континенте и сва острва на нашој планети. Но то се није догодило. А тосведочи, да свет иде по једној логици, која се не управља према нашој писаљци инашем рачуну.
 
Сами кажете, да Бразилија кад би се обделала, могла би хранити сву Европу иАмерику. Но додајете: али шта ће бити, кад се и Бразилија пренамножи те не будеимала жита за извоз? О чудни брижниче, ко ће платити Ваше бриге, ако сеБразилија не буде никад пренамножила, нити Европа, ни Америка? Мене сад тобрине: ко ће исплатити Ваше садашње бриге о нечем што би се могло догодити текпосле сто година а што се вероватно никад неће догодити? Успокојте се, молимВас, и не брините, како ће се прехранити наши чукунунуци. Ни Ваш чукунђед нијебринуо, како ћете се Ви прехранити, нити Вам је отац оставио какво имање, паипак некако долазите до хлеба за себе и децу своју. Доста је сваком дану и свакомколену бриге своје.Пишете, да је Вашу бригу о далекој будућности изазвала глад, која већ садапостоји у неким земљама, па се питате: а како ли ће тек бити после сто година? Нозар је глад дошла од пренамножености људи? Зар нисте читали у Библији, како језа седам неродних година била глад у Мисиру у време праведног Јосифа? Глад јебила од неродице а не од сувишка људи. А неродицу на плодни Мисир попустио јебио Онај, у чијој је власти да да или да не да, сходно правди и неправди људи. Па јеглад била и у Палестини у време јеврејског праоца Јакова; опет не одпренасељености, пошто је Јаков сам са својим синовима располагао са полаПалестине.Зато будите спокојни, и не мучите се бригом о хлебу оних који се још ни родилинису. Ако ли пак желите да бринете далеке бриге човечанства, онда не брините штаће људи имати него какви ће бити у будућности. Кунем Вам се светом наукомХристовом, да ако наши потомци буду најпре искали Царства Божијега и правдењегове, неће ни дана бити без хлеба, па ма их било на земљи колико песка на обалиморској.Мир Вам и поздрав.
60. Писмо
Свештенику Петру Ђ. који се љути што не зна заштонарод светкује Петак
Љутите се, часни оче, јер Вам "не иде у главу, зашто православни народ светкујепетак, кад је петак турски светац". Залуд сте се ви трудили, да то искорените.Говорили сте народу, да је то преостало из доба робовања под Турцима. Но народВас ћутке саслуша па продужује - да светкује петак. Блажен овај чудни народ, укојега је неки неизразиви ама словесни нагон јачи од сваке дијалектике! Он не умеда Вам одговори, премда осећа, да Ви нисте у праву.Овде у Македонији још траје оно поколење православних хришћана, које јеживело под Турцима, и ми на њему можемо лако проучити шта је примљено одТурака а шта не. Хришћани су од Турака примили нешто језика, нешто ношње,нешто од етикете, нешто од законске правде, нешто од песама. Али ништа одтурске вере. У томе су они били изван-редно опрезни и осетљиви. Веру својучували су као зеницу ока. И што год већи притисак то чистија вера. Празноватипетак зато што је петак турски светац - немисливо. Празновати петак зато што

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->