Mislim na tebe...

kako pricam ti do dugo u noc, kako mazim te dok mi lezis na krilu, kako sunjam se dok spavas i
sasvim tiho ti ulazim u zagrljaj spemna da me prihvatis na nevidjeno, da me samo prigrlis jer znas da sam ja.
Mislim na tebe... na najneverovatnijim mestima. Svako jutro kad se probudim zelim tvoj dodi da osetim. Da mi tvoje
oci ulepsaju dan. Jer pored tebe sve drugo nestaje. Pored tebe sunce me greje, oteras sve olujne oblake.
Pitam se kako da ti dokazem koliko te volim? Da li je dovoljno sto ti pisem stihove ljubavi? Da li je dovoljno moje
srce sto uzbudjeno zakuca cim ti neko ime spomene?
Čovek u životu sretne milione ljudi, a oni ne ostave nikakav utisak... a onda čovek sretne jedno biće za
koje zna od prvog trena da mu pripada... da pripada njemu... i da upravo njega traži cijeli život...
Ja znam da si to bice upravo ti moj maleni...

Trazim da budes tu,

i kad mi je tesko,
i kad se smejem,
uvek, cak i kad me boli glava
pa i kad mi se spava
da mi tvoje ruke kosu moju miluju
a tvoji prsti po vratu dodiruju.
Trazim da budes uvek tu,
da ne budem sama kad to ne zelim,
da sa tobom pricam i da se veselim,
zivot da zivim plucima punim
da ne das nikada da se zbunim
i posumnjam da drugu volis.
Trazim da budes uvek takav,
kao sto te volim sada
da ne bude sve ovo maska samo
koju ces za neko vreme da skines
sve medju nama da zaboravis i da se okrenes.
Trazim da me postujes,
kao coveka i osobu,
da moje misli shvatas kao ozbiljne
a reci ne izvrces i ne koristis
sitnice nekad da znas da mi oprostis,
i sa svim mojim manama da znas da zivis.
Trazim da budes pazljiv,
da shvatis i razumes da sam covek,
da nisam tvoj sparing partner,
u bitci zivota zauvek izgubljen,
i da moje srce zna itekako da voli.
Trazim da budes nezan,
tvoj sapat najlepse stihove
niz kosu svake noci da mi spusta
tvoje oci da me maze pogledom
a ruka nezno niz ledja
kao morski talas da me opusta.
I trazim jos mnogo toga
a znaj da sam vredna svega
ni ne slutis sta sam u stanju zbog tebe,
koliko mogu da ti poklonim sebe
i ponekad, ako treba, da budem i stena,
a ja sam samo jedna nezna zena
koji zeli da bude tvoja za sva vremena....
pitaju me zasto mi osmeh deluje drugacije, meni, uvek nasmejanoj. Kazu pomalo blesav je sad. Pitaju me
zasto mi oci sijaju, tako jako da ni po najvecem mraku ne treba mi svetlo. A ja se samo nasmejem opet,
jer sta da im odgovorim svima, kad niko od njih sem mene nema tebe. Tebe, zbog kog sunce sija i kad je
najveca zima.
Pokusala sam da izmerim ovu kolicinu ljubavi koju osecam prema tebi, pa mi se cinila malom, pa je
stavila na drugu vagu, trecu, petu i svaka je pokazivala vise od prethodne i onda sam shvatila. Pa to je
nemoguce izmeriti.
Ne postoje reci koje mogu da opisu sve niti pesma koja moze da opeva ovo, sve je tako malo i uvek
ostane nedoreceno. Ti si moja zvezda vodilja, koja se spustila da me vodi i stvori samnom samo nas
univerzum, gde i ja sijam, upravo zahvaljujuci tebi.
Pokusavam da nadjem pravi razlog zasto te toliko volim i ne mogu, ta lista bi bila duga kilometrima. Zbog
tebe svaki dan ima svoj smisao i sve je lakse jer ti si tu, da i kad padam uhvatis me i gurnes dalje, das mi
krila da opet poletim.
Kap srece pala mi je na usne. Rec ljubav dobila je smisao. Lep je zivot kada ga delis sa nekim poput
tebe...