Professional Documents
Culture Documents
земљи некој, риба људским гласом рече: - Иди кући, деда, само,
иза брда, иза гора, - Шта год тражиш, ја ћу дати, корито ће бити тамо.
на обали сињег мора само ме у море врати. Обећање риба даде
колиба је била једна Испунићу жељу твоју и у трену већ нестаде.
врло стара, трошна, бедна. - било коју...
У њој живи деда стари ...Сад се деда смилостиви, Чим се деда кући врати,
крпи мрежу и рибари, пусти рибу нека живи, до корита одмах сврати,
а баба му ручак кува али жељу он не рече. а корито лепо, ново.
и колибу она чува. Спустило се већ и вече Но, баба му рече ово:
Наоколо нигде света, кад се кући врати деда, - Имам сада жељу врућу,
нико туда да прошета. а баба га мрко гледа, хоћу сутра нову кућу.
па ће рећи: Не буде ли кућа нова,
Тридесет и више лета - Седи овде покрај пећи. овде више немаш крова,
живе они тако сами, Донео си празну торбу, већ одавде ти се сели,
деда пеца, баба чами. јешћеш сада само чорбу. чујеш шта ти баба вели...
Једно јутро (беше тмурно) Деда седе
деда мрежу узе журно. ...И ујутру деда пође,
и, док топлу чорбу једе,
Баби рече: -Ручак кувај, на обалу морску дође
поче да јој, тако с реда,
кућу чувај, па повика рибу гласно
чудан случај приповеда.
а ја одох по свој чамац. и рече јој сасвим јасно
Кад је баба чула ово,
Понео сам добар мамац, ту бабину жељу нову.
одржа му страшно слово:
па се надам, нећу крити, - Испунићу жељу ову -
- Од муке ћу сад пући.
да ће данас рибе бити. риба рече
тебе, деда, треба тући.
и - утече.
Што си тако луцкаст био,
Навезе се он на море
па си рибу испустио?
у освитак беле зоре. Када кући дође деда,
Натраг хитај, жури, јури.
Мрежу баца, па се слади он у чуду само гледа:
Корито ми старо цури:
руке трља, браду глади, од колибе све од прућа
нека риба, како знаде,
али мрежу-празну вади, створила се нова кућа.
одмах мени ново даде.
не зна више шта да ради. Крај прозора баба седи
Сунце зађе, већ се смрачи и строго му сад беседи:
И у тмини црној, густој,
и небо се наоблачи, - Нећу више кућу ову,
на обали морској пустој,
али рибе нигде нема имам опет жељу нову.
у пучине бескрај гледа
и деда се кући спрема. Хоћу сада кућу другу!
и позива рибу деда.
Тад још једном мрежу спусти, Хоћу у њој безброј слугу.
- Ој, рибице, где си да си,
са чела му облак густи дођи сада, мене спаси.
Оде деда, рибу зове
растури се и нестаде. Узбурка се сиње море
да јој жеље каже нове.
У мрежу му риба паде. и исплива риба горе.
Узбурка се сиње море
Морске вале репом сече,
Необична риба нека, и исплива риба горе.
људским гласом она рече:
гледа у њу с чудом дека. Чула риба шта га мори,
- Кажи, деда, своју жељу,
Велика је пола хвата, па овако њему збори:
па се врати у постељу.
а сјаји се као од злата. - Иди одмах баби кажи,
И деда јој онда рече
испунићу то што тражи. биће у њој безброј слугу.
Сазидаћу кућу другу,