You are on page 1of 2

У далекој Да би чудо било веће, каква жеља бабу пече.

земљи некој, риба људским гласом рече: - Иди кући, деда, само,
иза брда, иза гора, - Шта год тражиш, ја ћу дати, корито ће бити тамо.
на обали сињег мора само ме у море врати. Обећање риба даде
колиба је била једна Испунићу жељу твоју и у трену већ нестаде.
врло стара, трошна, бедна. - било коју...
У њој живи деда стари ...Сад се деда смилостиви, Чим се деда кући врати,
крпи мрежу и рибари, пусти рибу нека живи, до корита одмах сврати,
а баба му ручак кува али жељу он не рече. а корито лепо, ново.
и колибу она чува. Спустило се већ и вече Но, баба му рече ово:
Наоколо нигде света, кад се кући врати деда, - Имам сада жељу врућу,
нико туда да прошета. а баба га мрко гледа, хоћу сутра нову кућу.
па ће рећи: Не буде ли кућа нова,
Тридесет и више лета - Седи овде покрај пећи. овде више немаш крова,
живе они тако сами, Донео си празну торбу, већ одавде ти се сели,
деда пеца, баба чами. јешћеш сада само чорбу. чујеш шта ти баба вели...
Једно јутро (беше тмурно) Деда седе
деда мрежу узе журно. ...И ујутру деда пође,
и, док топлу чорбу једе,
Баби рече: -Ручак кувај, на обалу морску дође
поче да јој, тако с реда,
кућу чувај, па повика рибу гласно
чудан случај приповеда.
а ја одох по свој чамац. и рече јој сасвим јасно
Кад је баба чула ово,
Понео сам добар мамац, ту бабину жељу нову.
одржа му страшно слово:
па се надам, нећу крити, - Испунићу жељу ову -
- Од муке ћу сад пући.
да ће данас рибе бити. риба рече
тебе, деда, треба тући.
и - утече.
Што си тако луцкаст био,
Навезе се он на море
па си рибу испустио?
у освитак беле зоре. Када кући дође деда,
Натраг хитај, жури, јури.
Мрежу баца, па се слади он у чуду само гледа:
Корито ми старо цури:
руке трља, браду глади, од колибе све од прућа
нека риба, како знаде,
али мрежу-празну вади, створила се нова кућа.
одмах мени ново даде.
не зна више шта да ради. Крај прозора баба седи
Сунце зађе, већ се смрачи и строго му сад беседи:
И у тмини црној, густој,
и небо се наоблачи, - Нећу више кућу ову,
на обали морској пустој,
али рибе нигде нема имам опет жељу нову.
у пучине бескрај гледа
и деда се кући спрема. Хоћу сада кућу другу!
и позива рибу деда.
Тад још једном мрежу спусти, Хоћу у њој безброј слугу.
- Ој, рибице, где си да си,
са чела му облак густи дођи сада, мене спаси.
Оде деда, рибу зове
растури се и нестаде. Узбурка се сиње море
да јој жеље каже нове.
У мрежу му риба паде. и исплива риба горе.
Узбурка се сиње море
Морске вале репом сече,
Необична риба нека, и исплива риба горе.
људским гласом она рече:
гледа у њу с чудом дека. Чула риба шта га мори,
- Кажи, деда, своју жељу,
Велика је пола хвата, па овако њему збори:
па се врати у постељу.
а сјаји се као од злата. - Иди одмах баби кажи,
И деда јој онда рече
испунићу то што тражи. биће у њој безброј слугу.
Сазидаћу кућу другу,

Риба рече па јој царску жељу кажи.


и - утече. Досадно ми царство ово,
хоћу опет царство ново.
Весела је баба била, На дну мора хоћу сада
жеља јој се испунила. да ми буде нова влада.
Добила је кућу другу, Златна риба, а не друга,
а служе је безброј слугу. да ми лично буде слуга.
Али деда баш зло прође. Хајде, старче, не пркоси,
Чим он натраг кући дође, царску жељу риби носи...
злобна баба викну само:
- Слуге моје, ха'јте амо! ...Када рибу дозва деда,
одведите овог старца он понизно у њу гледа,
сад у шталу код магарца. па јој вели:
- Мене, рибо, не весели
Живи деда и у штали, што сад опет теби ходим, Александaр Сергејевич ПУШКИН
на судбу се он не жали. морам баби да угодим.
То је било у недељу Снашла су ме грдна чуда.
кад испуни баби жељу, Јесте моја баба луда,
али, ето, већ у среду али не смем да се гложим,
слуге опет зову деду: морам с њоме да се сложим.
- Хајде, деда, баба зове, Жељама јој никад краја.
има, каже, жеље нове. Два дана јој царство траја,
Мал' од чуда није пао а већ неће царство ово,
кад је бабу саслушао: тражи, вели, царство ново.
- Сместа иди, рибу тражи На дну мора хоће сада
и жељу јој моју кажи. безумница да завлада.
Сад царица ја ћу бити, Ово царство да јој пружиш
то ми мора испунити... и ти лично да је служиш.
Када ово каза деда,
...Оде деда, рибу зове
риба њега само гледа.
и говори речи ове:
Ћути риба, реч не рече,
- Аој, рибо, муке веље,
працакну се и утече.
баба има нове жеље.
Постала је сасвим луда, Чека деда, чека тамо
тражи опет свака чуда. све док није данак свано,
А ја, ето, немам куда, али рибе нема више,
морам да те зовем, молим, деду наде напустише.
да јој чуди удовољим. Он уморан пође кући
Чула риба шта он жели, крај обале посрћући.
па овако њему вели:
- И то ће се остварити, Кад се близу куће нађе,
царица ће баба бити. не могаде да се снађе.
Тако рече Двора сјајног више нема,
и – утече. пред колибом баба дрема.
Гледа деда чудо ово
Царица је баба била, - ни корито није ново.
на њој само чиста свила. Нескромне су жеље биле,
И бисери око врата па се нису испуниле.
и прстење све од злата.
Блага силног она има,
заповеда сада свима.
Кад у петак паде вече,
тад слугама баба рече:
- Доведите оног старца,
у штали је код магарца.
А кад деда пред њу клече,
строго она њему рече:
- Иди сада рибу тражи,

You might also like