Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
5Activity

Table Of Contents

ara s kojim su bile napisane. Te re i sada su izraz pusto i i
ulnosti i emocija iju metamorfozu uslovljavaju iste te
emu pesnik (nau nik) nastupa istovremeno i u ulozi tvorca
15. oktobra 2002.18
POJAM I PREDMET ESTETIKE
e re i da je estetika iza la iz mode (i da zato ima tako malo 20
to Hegel umetnost stavlja pored religije i filozofije
ulnost koji je podstakla i postmoderna) iznova "otkriven";
1804. godine pisao kako njegovo vreme "ni od ega ne vrvi
ulnost koja u racionalisti koj filozofiji nije zauzimala neko
ulnosti i ose anja javlja kao oblast koju do toga asa
ulnost kao to je lep duh; re je o daru koji ne pripada
to je nekada Aristotel u logici izlo io sposobnost pojmovnog
ulnog iskustva
ulno u oposredovani ose aj za lepo ostaje problemati an
to ovom misliocu omogu uje razvijanje teorije o saznajnoj
injenica da ova disciplina od vremena svog nastanka ima
to bi se istakli "objektivni" kriterijumi procenjivanja
to je ve proizvedeno nego proizvo enje samoga
oveka prema celini kosmosa
ive i u vremenu kad se ini da je sve u umetnosti
V. Bimel odre uje terminom blizina: ovim se pojmom ne
e umetnost igrati u odnosu na filozofiju nadre enu ulogu
injenica je da svaka od umetnosti (u jednom svom delu) ne
ovekov bitni odnos prema postojanju. Umetnost sada
ivi u kretanju pojma. in promene povezuje umetnost i
XVIII stole a i kojim je obele en razvoj moderne umetnosti
ija se kriza pokazuje (pored ostalog) kao rezultat krize
injenica je da bavljenje estetikom donosi i izvesnu
e e je manje umetnost a vi e materijal za dela koja e tek
injenica da je u pojmu svakog umetni kog dela sadr ano
ESTETI KE KATEGORIJE
ta se pod ovim pojmom misli. U Kritici mo i su enja Kant
E. Benveniste)
ulom vida
to se mo e ustanoviti pomo u brojeva: do tog otkri a se
oveka vide emo da proporcije ne odra avaju uvek
oveka u svetu
ulno prosvetljava beskona na i jedinstvena lepota
to postoji proizvod je apsolutne lepote i Kuzanski odbacuje
to za srednjevekovno mi ljenje lepota nije bila svrha za
isti opa aj lepote dela (lepote zna enja koja se ta dela
ulnom ostvarivalo kao svojstvo koje je iz njega pri opa anju
injenica je da nijedna teorija nije bila do te mere iroko
to nije u stanju da sa injava predstavu nekog predmeta
to se nalazi pod datim pojmom onda on va i tako e za
isto subjektivno (estetsko) prosu ivanje predmeta
isti estetski sudovi (kao formalni) su jedini pravi sudovi
emu se a priori mo e saznati da e svaki pojedinac osetiti
to je u povesti i prirodi rastavljeno i to isto tako u ivotu i
udnovatom pismu. No kad bi se zagonetka mogla
itaoci po inju da se identifikuju s junacima u romanu
tavi e - nastavlja na istom mestu ovaj filozof - posmatrano
UZVI ENO
itavu modernu odr ala me u tradicionalnim esateti kim
ula. Ocenjivanje veli ine pojmovima broja (ili njihovim
asu biva povezana s namerom da se nikada vi e ne
e tragi ni pesnik sam prona i grani no mesto gde bi se to
TRAGI NO
ovek treba da ima neku gre ku koja je delimi no
eli da oseti bol kad gleda alosne i tragi ne prizore koje on
ekspira i Rasina manji je vremenski razmak nego izme u
ijoj je osnovi individualna i racionalisti ka refleksija"
emu se tragedija razlikuje od drame ili melodrame: "
ta treba podvr i smehu; svakako ne ono to zaslu uje
asovima nad mrtvima kao i smeh naroda i kikotanje. Tek u
eftsberi rehabilituje komi no u njegovim razli itim
ivotu uvek ima sme nih gluposti koje izazivaju tragi ne
LJUPKO
injenica je da i drugi mislioci u to vreme nastoje da
ivi u jednostavnosti du e i spokojstvu i mo e je pomra iti
iler u enje o ljupkosti dovodi do njegovog logi kog kraja
R. Baje nastoji da utvrdi po emu se kategorija ljupkosti
ulnoj fantaziji. Ako se u prvi mah ini da se uzvi enost
iste slikarske ve tine; manifestuje se u nesposobnosti da se
ak najvi im priznanjima ili ambasadorskim mestima. To
itaoca ili slu aoca mo i da iskam e novac uvaljuju i im
irokih narodnih masa koje u ivaju u ki u kao i vi ih
ODRE ENJE POJMA UMETNOST
to se od samih po etaka pojam umetnosti javlja kao jedan
XVIII stole a
eling tvrdio) samo kao posledica integracije teorijske i
ulno pojavljuju e odre enje istine i u vezi s tim estetiku
1675. kada ga po prvi put u traktatu o arhitekturi koristi
Od XV do XVII stole a bilo je mnogo poku aja da se
1747. arl Bate (Ch. Batteux, 1713-1770) uveo naziv lepe
XVI stole a na e ere umetnost shvata kao proizvo enje po
ini se da su klasifikacija umetnosti kao i odnos
asu kad se ho e definisati umetnost a kako se menja obim
inilo u pro losti stavlja-njem znaka jednakosti izme u
to obe prebivaju u senci istine?
injenja i stvaranja
oveka budu i da je pred njim i u njemu u stalnom
ovek (pri emu se proizvodi oveka razlikuju od proizvoda
ovekove proizvode; isto prirodno stanje oveka je njegova 199
ovek i sebe podvodi pod mo merenja te se istovremeno
ovekom koji jo uvek eli da sebi podredi prirodu nalaze i
uvenog mesta iz Dr ave gde se ka e da Daleko od istine
ovekove kosmi ke usamljenosti"
3.1. Umetnost kao mimesis208
esto mesto me u ljudskim bi ima; mo da je Platon imao u
irok termin - umetnosti su samo jedna njegova vrsta
uvari dr ave (ve baju) razumeju u podra avanju ili ne. Ve
ivotinje ili pojave u prirodi i Platon zaklju uje da e " estiti
iji je rad ta an i razuman; a u manjoj meri ili nikako ne e
ovek hteo pokazati sve svoje ve tine i recitovati svoje
ta zna i podra avanje i ta mo e biti predmet
ovekova ula koja fikciju uzimaju za stvarnost i to je
ivota pru a samo njegovu la nu sliku. On isti e kako je tek
erni evski smatraju i da se prigovori upu eni stvarnosti
to stvarnost reprodukuje nego je obja njava i ocenjuje
erni evski je dao visoku ocenu Platonovom i Aristotelovom
3.2. Umetnost i priroda
Ako je izme u XVII i XIX stole a vladalo na elno
to je pristupa no umu. Analiza saznanja jednog
ulnosti i mi ljenja. U svom u enju o monadama Lajbnic
ulnosti (koja obuhvata fizi ko-empirijske objekte) i
ulnog iskustva kao na ina saznanja. Baumgarten i njegovi
emu je re ; poku a li pak neko da kritiku "kritikuje"
to su svetlina i otvorenost otvara novu oblast za pitanje o 264
ija bit po iva u istoriografskom" i pritom nastoji da istakne
istoga uma ne mo e se prihvatiti budu i da svaki oblik
E. Fink s pravom isti e ovu negativnu ontologiju celine
5.2. Umetnost i istina
oveka i bivstvovanja
ekspirovog); ali svaka zrela ivotna filozofija mora sadr ati
UMETNI KO DELO
ta estetski predmet) ta ini estetsku vrednost nekog
1.1. Pitanje forme
to intelekt nije proizveo ve mu je dato spolja. Po Kantu
1.2. Struktura umetni kog dela
ini ga mi ljenje koje o odre enom umetni kom delu ima
itavo dru tvo u nekoj zemlji i u nekom vremenu. To delo je
ini uspostavljeno jedinstvo dela u na oj svesti nakon to je
to igra ka pripada "ovom svetu" i javlja se kao rezultat
ivotinjske ulnosti pa je teologija mogla nastati samo na
uo i da je mnogo u sebi sa uvao poput velikih individua to
oveka. Prvi genije je jedan a drugi je mno tven i takvih
ulo je neko pro i eno ulno opa anje - vizionarska
oveka u svetu; ona imaju posebnu vitalnost i otud mogu
emu bi bila razlika izme u realne stvari i jednog
to su srednjevekovni mislioci nastavili da tra e to
Ako nakon XVIII stole a uticaj teorija koje
to je izdvojeno iz sveta ivota) Hjum isti e i zahtev za
Tako krajem XVIII i po etkom XIX stole a (u Francvuskoj u
ulnog ose aja. Nastavljaju i se na Berka on unutar "finog
ulni ukus i refleksivni ukus. Ovo razlikovanje istog oseta i
ulni i refleksivni ukus Kant razlikuje oslanjaju i se na
injenica da ukus poseduje op ta pravila sledi iz toga da su
injenica
ivotu; to drugo pitanje nastaje u poku aju promi ljenja
ini se da je nemogu e dospeti do vrednosti neke
injenica da sredinom pro log stole a zna aj za ivot gubi i
ivot. Zato je i mogu e da vrednost shvatimo kao svojstvo
4.3. Filozofski problem vrednosti
N. Hartman je iveo u uverenju da e upravo
4.4. Estetika i u enje o vrednostima
4.5. Objektivnost estetske vrednosti
to je bio slu aj u idealisti ko-metafizi kim estetikama 19
ovekovog na ina razumevanja stvari. Tako su estetske
emu je estetski do ivljaj svoje mesto na ao u oblasti
to pretpostavlja razlikovanje povr inske i dubinske
4.6. Karakteristike estetske vrednosti
M. Gajger do posebnih odlika estetskih vrednosti ne dolazi
Beiträge zur Phänomenologie des ästhetischen Genusses
to zna i da je svaki u itak dubok ako je centriran u ja
isto (u smislu ljudske egzistencije) jer mu interes nije
to mora da ustukne pred govorom religioznog o onom
ivot stavlja ivljenje u prvi plan i svaki konflikt ivljenja i
4.7. Metafizi ki prostor umetnosti
emu pesnici? /Wozu Dichter?/ (1926) gde Hajdeger ka e
ini se da sve vi e ima razloga za istra ivanje
oveka spram njega samog
to ini podlogu blizine. U navedenom radu M. Hajdeger
to se sa stanovi ta vremenitosti mo e odrediti kao
to nazivamo Dasein? Svako od gornja tri pitanja vodi u
ovek? ali isto tako i pitanju ta je bit?
ini se da ovde imamo jedan problem druge vrste: pitanje
ESTETIKA I UMETNOST DANAS
iveti bez umetnosti ukoliko bi se sledila linija manjeg
ini se da u poslednje vreme ni estetika kao
to je umetnost istovremeno i jedna "samokriti ka
emu kriza jedne ne mora da za sobom povla i i krizu
oveka; ona je delatnost bogata smislom i naspram
ini klju nim za razumevanje umetni kog dela;
ivota; ona je najvi a forma umetnosti i s njom se pro ima
emu ne iscrpljuje.384
ivota ovekova. Ovaj filolo ki i u osnovi ispravni na in
uri u svojoj studiji Ni e i metafizika a to e mu
injenice da je "svet Zevsova igra" mo e pojmiti (ako ne i
ini se da do zadovoljavaju eg odgovora ne mo emo
oveka. Svet se mo e misliti polaze i od sveta stvari ali i
to je predmet prve filozofije /prima philosophia/:
to se ini nerazumljivim. Nose i u sebi fundamentalne
to odista jeste. Da bi pokazao ta to odlikuje pojedinu
inila klasi na estetika. U takvom nastojanju ontolo ka
ini u svojoj napetosti lik samoga dela
ovekovog susreta s istim mo ima bivstvovanja. Umetni ko
etvorstvo treba razumeti kao svetovanje sveta; s jedne
to se ogleda u ustuknu u pred mi ljenjem; ovo je pak
etvorstva. Nigde me u unutarsvetskim stvarima ne postoji
oveka; u tom smislu je on na in bivstvovanja ovekove
ija se sva pitanja postavljaju u odnosu na bivstvuju e; i to
injenica da je oveka shvatao kao ens cosmologicum od
52: "Weltzeit, Kind ist sie spielendes das Brettspiel; eines
to je do lo do svoga kraja
ija se tuma enja kre u unutar kategorija metafizike. Sa
to nije umetnost. Radi se o osnovi iz koje proisti u i delo i
ulnosti - na ljudsku delatnost
injenice da je umetnost "jedna druga priroda"?
ini se da je ani Vatimo (G. Vattimo) u pravu kad ka e
to e se u svetu kao krajnjem horizontu sveg bivstvuju eg
ak vi e i ne osu uje to je ponajpre zato to se izgubio strah 424
ezdesetih godina bio istro en. Ako je kasnomoderna
ezdesetih godina se ponovo otkriva avangarda
A. Huisen (A. Huyssen) isti e da "u ve em delu rasprava o
ta se me utim dogodilo? Ova pop-avangarda
ezdesetih bila je ubrzo zahva ena ve razvijenom
to ih otkrivaju i kao esteti ka i kao politi ka pitanja
to zna i da me u nau nicima ne postoji odre ena
F. Liotar i njima mo emo da zahvalimo na uvo enju niza
itanje i interpretaciju filozofskih tekstova a to je 438
anru obi nog jezika? I to kao da je jezik u punom
injenice da pravila odre ene vrste govora po kojima se
esto se isti e kako postmodernizam sa svojom
to je krajem 20. stole a liberalizam u dubokoj krizi
ini se da su dva pojma pojma bitno obele ila
to bi jednim kretanjem unazad (destrukcijom) dospeo do
to se tu odmah uo ava jeste pre svega sadr aj odre enog
itava metafizi ka tradicija nastoji na tome da
oveka. Zato je svojstvo tehni kog uma - odsustvo savesti te
ovekova li na egzistencija i od njega se tra i da ulo i napor
ulnosti i postavi je na vrh celokupne duhovne kulture; ono 472
to ho e da rehabilituje postmoderna i da nam poka e kao
ulno ali i racionalno dok istra ujemo osnovu estetskog
to ove dve spaja jeste injenica da nikad do sada umetnost
VA NIJA LITERATURA
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
uzelec

uzelec

Ratings: (0)|Views: 330|Likes:
Published by bosnaking

More info:

Published by: bosnaking on Jan 31, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/10/2013

pdf

text

original

You're Reading a Free Preview
Pages 14 to 292 are not shown in this preview.
You're Reading a Free Preview
Pages 318 to 332 are not shown in this preview.
You're Reading a Free Preview
Pages 346 to 601 are not shown in this preview.
You're Reading a Free Preview
Pages 615 to 652 are not shown in this preview.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->