Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
I-2.2STANDARDIZACIJA DELOVA
Delovi se standardizuju kako bi se mogli menjati. Standaradizacija se primenjivala prvobitno uVeneciji, gde su kormila ratnih brodova bila izrađivana tako da bis e mogla menjati. To jeosiguravalo velike prednosti kad su kormila u bici bila oštećena. Eli Whitnez je zamenljivedelove koristio u proizvodnji mušketa (neka vrsta puške). Pre toga, delovi mušketa nisu biliprilagođavani za svaku mušketu posebno. U Nemačkoj je proizvođač oružja (pušaka)J.C.Bodmer, 1806. godine uveo u proizvodnju merne alate. Na svetskoj izložbi u Parizu 185.godine je čuveni majstor za izradu crkvenih satova Mannhardt iz Minhena izveo senzaciju kada je izložio 6 pušaka koje je pri demonstraciji rastavio u delove, ove pomešao i opet sastavio, tepri tome dobio 6 besprekornih pušaka. Henri Ford je 1913. godine uveo pokretnu traku zamontažu automobila. Njegov koncept je zahtevao standardizovane delove, kao i specijalizacijurada. Ideja o standardnim delovima se do danas toliko ukorenila u našem društvu da retko kadne mislimo na nju.
I-6POSLOVNA ORGANIZACIJA PREDUZEĆA
Poslovnom organizacijom preduzeća se utvrđuje njegova forma, odnos pojedinih delova, načinnjihove integracije, uloge pojedinaca u poslovodnim i upravljačkim procesima. Poslovnaorganizacija preduzeća se iskazuje pomoću šematskog prikaza i opisom funkcionisanja koji sedaje u organizaciono-pravnim aktima preduzeća, kao što su statut, pravilnici, odluke i sl.Obeležja organizacije se ispoljavaju kroz:
Organizacionu strukturu preduzeća
Ponašanje preduzeća na tržištu
Način upravljanja preduzećem
Organizaciona struktura treba da ispuni sledeće zahteve preduzeća:
Da posluje uspešno, tj. da ostvari postavljene poslovne ciljeve
Da uspešno koordinira svoje aktivnosti kako bi poslovalo efikasno
Da brzo reaguje na promene uslova u okruženju
Organizaciona struktura treba da obezbedi:
Fleksibilnu organizaciju
Stručnost i motivaciju zaposlenih
Slobodno i nezavisno rukovodstvo
II-3.2.2TEORIJA BIROKRATIJE (Maks Weber, 1864-1920)
Pionir moderne sociologije, Maks Weber, bavio se problemima razvoja i unapređenja evropskogdruštva. Model organizacije evropskih društava pod nazivom
idealna birokratija
, preneo je i naorganizacije. Preduzeća sa kaja 19. i početka 20. veka suočila su se sa problemima reda i
 
discipline. U preduzećima su radile čitave familije, bliski prijatelji i poznanici, organizacija jepoprimila osobine neformalne strukture, sa brojnim neracionalnostima.Weberov model
idealne birokratije
čine sledeći elementi: specijalizacija, hijerarhija,formalizacija i impersonalni odnosi.
Specijalizacija je zahtev da se izvrši podela rada na pojedince prema znanju ikompetentnosti. Time se postiže da svaki član organizacije obavlja posao za koji jekvalifikovan.
Hijerarhija je prirodno uređenje stvari. Organizaciona struktura mora da sledi principhijerarhije, a to znači da su članovi na nižem nivou pod kontrolom onih na višem nivou.Tako se uvodi red u organizaciju.
Formalizacija zahteva niz formalnih pravila, kako bi se obezbedilo uniformno ponašanjei koordinacija napora. Formalizacija treba da obezbedi kontinuitet i stabilnost, jerpravila su postojana a ljudi prolazni.
Impersonalni (službeni) odnosi podrazumevaju da se sa pozicije idealne racionalnosti ubirokratskom poretku mora izbegavati emocionalna vezanost i da se samo pod timuslovom mogu donositi racionalne odluke.Ograničenja teorije biokratije sastoje se u tome da ovaj model ukazuje na njegovu nerealnost.Teorija birokratije predstavlja idealnu konstrukciju i u stvarnom organizacionom životu nemaorganizacije koja može u svemu da sledi ovaj model. Organizacioni razvoj je pokazao da suklasični racionalni pristup strukturi, u koje spada i birokratski, pomogli menadžerima dakreiraju efikasnu organizaciju. Mnoge poznate svetske kompanije, kao što su Ford, GeneralElectric, Xerox, i sl. bile su struktuirane prema birokratskom modelu. Danas, međutim, ovekompanije prednjače u primeni timske strukture i smatraju se glavnim „razbijačima“birokratije.
II-5SAVREMENE TEORIJE ORGANIZACIJE
Kvantitativna teorija označila je uvođenje matematike i informatike u rešavanje problemaupravljanja. Kvantitativni pristup u upravljanju nastao je za potrebe rešavanja organizacionihpitanja ratovanja i vojne veštine. Tokom 50-ih i 60-ih godina 20. veka kvantitativni pristup jeprimenjen u upravljanju preduzećem. Pokazalo se da za onošenje odluka u uslovimadinamičkog okruženja i neizvesnosti nije dovoljna samo intuicija. Menadžerima se sugeriše dakoriste matematičke modele koji omogućuju variranje različitih podataka, kreiranje višealternativa i izbor optimalnog rešenja. Kvntitativn teorija je smo jedna inovacija u razvojumenadžmenta, koja je ponudila menadžerima sredstva za analizu i ocenu rada u prošlosti itehnike za predviđanje budućnosti. Ona se usredsređuje na numeričke podatke i bavi se onimaspektima organizacije koji se mogu kvatitativno iskazati. Sam kvantitativan pristup nijedovoljan za uspešno vođenje organizacije, zbog čega se menadžerima sugeriše dakvantitativnu teoriju koriste kao pomoćno sredstvo bazičnim teorijama.
 
Sistemska teorija uvodi u teoriju organizacije određene kategorije opšte teorije sistema, kojesu omogućile menadžerima da u rešavanju organizacionih i upravljačkih problema posmatrajuorganizacije kao dinamičke celine, otvorene i složene strukture. Sistemska teorija je jednaopšta, široko prihvaćena filozofija, koja otvara horizonte, odbacuje stereotipe, a pojave iprocese objašnjava pomoću multivarijacione analize. To je nov način gledanja na određeneprobleme, pojave i procese.
Sistem i podsistemi 
– Sistem predstavlja složenu strukturu sastavljenu od dva ili više delova,tj. podsistema koji su međusobno povezani i relativno nezavisni. Svako preduzeće je jedansistem čiju strukturu čini veći ili manji broj podsistema, shodno veličini preduzeća i nivouspecijalizacije.
Interakcija
– Aktivnosti se odvijaju u odnosima između delova, tj. interakcijom. Poredunutrašnjih interakcija, preduzeće kao otvoren sistem, ostvaruje interakcije i sa svojimokruženjem. Zato se, pored internih, moraju uvažavati i eksterni uticaji.
Okruženje
– Definicija okruženja jeste da je okruženje sve ono što je izvan preduzeća, a štoutiče na ponašanje, strukturu, efikasnost i efektivnost preduzeća. Okruženje jednog preduzećačine: tržište sa svojom strukturom, institucionalni ambijent, društveno-politički uslovi,tehničko-tehnološke inovacije, inovacije u menadžmentu.
Multiciljevi 
– Prema sistemskoj teoriji, preduzeće je sistem sa više ciljeva: opstanak, rast irazvoj. Sistemska teorija je otklonila određene slabosti ranih učenja, ali je kao jedna širokafilozofska perspektiva ostala na nivou opšteg.Situaciona teorija se vezuje za kritiku univerzalizma klasične škole organizacije, koja jenastojala da propiše univerzalne principe i pravila i da definiše idealnu organizacionu formu ukoju se mogu uklopiti sve vrste organizacija bez razlike. Može se reći da je situaciona teorijanastala kao reakcija na ograničenu primenljivost klasične teorije. Suština situacione teorije jeste da nema najboljeg rešenja. Decentralizacija ne mora uvek da bude bolja odcentralizacije. Ne postoji jedna upravljačka strategija koja je primenljiva svuda, jer sve zavisiod situacije. Operacionalizacijom se iz situacione teorije izvode različiti situacioni modeli.Najrasprostranjeniji je trodimenzionalni model. U dizajniranju organizacione strukture modelglasi: situacioni faktori – organizacioni parametri – oblik (model) strukture. U izboruupravljačkih akcija model je: situacione varijable – upravljačke varijable – performanse iefektivnost. Ova teorija oslanja se na učenja i doprinose svih prethodnih teorija. Karakteristikesituacione teorije su:
Perspektiva otvorenog sistema
Praktična istraživačka orijentacija
Multivarijaciona analiza
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more