Naslov originala:

Baltasar Gracian
 BALTAZAR GRASIJAN

ORAKUL U SVAKOJ
PRILICI I UMEĆE
OBAZRIVOSTI
Prevod sa španskog i beleške ALEKSANDAR GRUJIĈIĆ

PAIDEIA 2002.
 Ovo delo prevedeno je uz pomoć Glavne direkcije za knjigu i biblioteke pri
španskom Ministarstvu kulture.

Prevodilac posebnu zahvalnost izražava Prevodilačkom centru u Tarasoni i

Regionalnoj vladi Aragona na pomoći oko prireĎivanja ovog prevoda.
 ČITAOCU
Nit pravedan zakone potrebuje, nit mudar savete; a opet, niko se nije
prepametan rodio. Valjalo bi da mi oprostiš što sam Orakulom nazvao ovaj
izbor životnih pouka, koji po ispravnosti i jezgrovitosti to i jeste, all i da mi
zahvališ, jer ti u isti mah nudim svih dvanaest Grasijana, sve jedan vredniji od
drugog, o čemu svedoči Znalac, koji u Španiji samo stoje objavljen a već su ga
na francuskom dvoru preveli i štampati dali. Nek ova knjižica posluži pameti
da tokom gozbi mudrijeh glava slast obazrivosti iz nje kuša i po nahoĎenju se
u drugim prilikama njome naslaĎuje.
l
 l Sve je već vrhunac dostiglo, a veština da se u životu uspe -ponajviše. Od
mudroga se danas traţi više doli negda od sedmorice; i više u ova vremena prema
jednome nego prema ĉitavom narodu.

a. Narav i pamet. Na njima se temelje vrline) jedno bez drugog, varljiva sreća.
Nije dovoljno pametno suditi, poţ eljna je i odgovarajuća narav. Budali sve naopako
ide: pogreši u izboru zvanja i sluţbe i staništa i prijatelja.

*. U postupanju neizvestan biti. Novina diţe cenu uspehu i pobuĊuje uvaţavanje. Igrati
otvorenih karata nit se isplati nit prija. Ne otkrivaj namere još na poĉetku, već druge u
išĉekivanju drţi, najvećma tamo gde je znaĉajem tvoj poloţaj predmet opšte pozornosti;
budi tajnovit u svemu e da bi zagonetnošću strahopoštovanje izazivao. sve i kad ţeliš da te
shvate, ne objašnjavaj previše; ne sme se iskazati sve što na srcu leţi. Obazrivo ćutanje
utoèište je mudrosti. Za nameru unapred obznanjenu niko ne mari; lasno se kudi a ne mogne
li se ostvariti, zlo i naopa-
ko. Stoga ĉini kako Bog, koji nas u silnom išĉekivanju i neizvesnosti drţi.

l Znanje i odvažnost podjednako uzvisuju. Besmrtnim ĉine jer su kao

osobine i same takve: vrediš koliko znaš, a koji zna, taj i moţe. Neznanje
ĉovekovo, tmina na zemlji. Promišljanje i srĉanost, oko i šaka; bez odvaţnosti,
jalovo je znanje.

S. Umeti drugog obavezati. Idola ne ĉini koji ga se boji, nego bogobojaţljivi:

pametnom je draţe da ga potrebuju no da mu se zahvaljuju. Uĉtivo poverenje
pokradeno će biti osloni li se na prostaĉku blagodarnost, jer koliko je prvo dobrog
pamćenja, druga olako zaboravlja. Veća je korist od zavisnosti no od uĉtivosti; koji je
ţeĊ utolio, vrelu leĊa oĉas okrene; zlatnu narandţu kad iscediš, u smeće pretvoriš:
obaveza kad prestane, prestaje i lepa reĉ, a s njom i poštovanje. Iskustvo stoga prvi
nauk uĉi: koji te potrebuje, nikad zadovoljen da nije. Neka te traţi, sve i kad ti je
nadreĊen; all to od preterivanja vajde nema: niti valja ćutanjem drugog na grešku
navoditi, niti ga iz sop-stvene koristi pustiti da sebi štetu uĉini.

6. Koji je na svome mestu. Niko se savršen rodio nije: valja usavršavati svoju
liĉnost i zanimanje, e da bi se izvrsnost postigla i vrline iskazale. Izvrsnost se
prepoznaje po istanĉanom ukusu i dubokoj promišljenosti, po zrelom prosuĊivanju i
nepomućenoj odluĉnosti. Neki se nikad
10
 pameti ne dozovu, uvek im nešto fali; drugi pak prekasno stiţu. Ĉovek na
svom mestu, mudrih reci i razboritih poteza, rado je viĊen i u odabrano društvo
pametnih glava priman.

7. Nikako se s gospodarem ne nadgornjavati. Svaka je pobeda mrska, a ona

nad gospodarem je ili ludost ili propast. Nadmoći se svako odvajkada gnuša,
najvećma nadmoćni! S malo paţnje dadu se jednostavne prednosti prikriti,
kako lepota nemarom. Još će se i naći koji će nam prvenstvo u sreći i naravi
priznati, all po pameti, niko, poajmanje koji vlast drţi! Pamet je vrlina nad
vrlinama, i svaki napadaj na nju najteţa je uvreda. Elem, vladari bi da vladaju i
u najuzvišenijem. Vole kneţevi da im se pomogne, all ne i da ih se nadmaši;
stoga savet njima upućen nek izgleda više kao podsećanje na nešto što su
zaboravili no kao ukazivanje na prazninu u duhu im. Zvezde nam ovu
istanĉanost jasno pokazuju jerbo se nikad, kao podanice, po blistavosti sa
Suncem ne odmeravaju.

8. Koji se strastima ne prepušta, takav je duhom uzvišen. Sama nadmoć

osloboĊena je jarma bezumnih i prostih utisaka. Nema većeg gospodarenja do nad
samim sobom i vlastitim sklonostima; ono i vaţi kao konaĉna pobeda slobodne volje.
Ovladaju li tobom strasti, pred druge ih ne iznosi, još manje ako vaţan poloţaj
zauzimaš: tako ćeš sebe vesto poštedeti briga i preĉicom ugled steći.

11
 9. Prikrivati mane svoga naroda. Voda biva kakvi su slojevi kroz koje teĉe, a
ĉovek kakvo je podneblje u kojem se rodi. Jedni otadţbini duguju više nego drugi,
jer im je nebo bilo naklonjenije. Nema toga naroda, ma koliko da je uljuĊen, bez
kakve posebne mane; nju susedi neprestano osuĊuju, što iz predostroţnosti, što iz
zavisti. Svaka ĉast onome koji ume ispraviti, ili makar prikriti, mane svoga naroda;
tako na dobar glas izlazi, jer ga drţe za izuzetnog meĊu svojima: što od koga manje
oĉekuješ, više ga ceniš. Postoje nedostaci i u familiji, postupcima, u zanimanju i
dobu koji, pogode li se u istom ĉoveku, i ne preduprede li se znalaĉki, stvore od
njega nepojamno ĉudovište.

l
16. Sreća i slava. Koliko je prva klimava, druga je postojana. Prva, za ţivota;
druga, posle njega. Prva protiv zavisti, druga protiv zaborava. Sreća se saĉekuje i
samo joj se kadikad moţe potpomoći; slavu valja zasluţiti; potreba za vaţenjem iz
vrline se raĊa. Odvajkada Fama1 za posestrimu dţinova vaţi i uvek krajnostima
teţi, jer njoj je we ili ĉudovišno ili ĉudesno, prezira ili tapšanja vredno.

fi. Biraj društvo od kojeg ćeš naučiti. Prijateljsko druţenje neka ti bude škola
znanja, a razgovor izvor pouke; prijatelje uĉiteljima smatraj i korist uĉenja s
prijatnim razgovorom spajaj. Druţenje s ljudima od duha dvostruko je korisno:
odobravaju što kaţeš i pouĉavaju te onom što
1Latinsko boţanstvo koje personifikuje govor, glas, predanje, priĉu, pa time i ugled i slavu.
Po Vergiliju, devojka koja nakon pobede Zemlje nad Titanima treba pred ljudima da raskrinka
bogove.

12
 ĉuješ. Obiĉno nas drugome sopstvena korist odvede, all je ovde nešto uzvišenije u
pitanju. Obazriv se priklanja onim odliĉnicima koji ne ţive u dvorovima sujetnosti,
već na pozornicama duhovne veliĉine. Ima pojedinaca dokazane vrline koji ne samo
da svojim ponašanjem i primerom bivaju vrelo izvrsnosti, već i od svoje pratnje ĉine
uglednu školu nesebiĉnog oštroumlja.

H Priroda i umešnost, materija i delanje. Niti ima lepote bez ulepšavanja, niti savršenosti
koja ne bi sirova bila bez umeća da je oblikuje: rĊavo ispravlja, dobro usavršava. Priroda nas
izneveri kad se najmanje nadamo,,stoga se u umešnost pouzdajmo. I najbolja je priroda bez
nje sirova, a vrline okrnjene kad im manjka znanja. Svaki je bez umešnosti pomalo
neotesan, savršenost u svemu uglaenost zahteva.

:&. Kad delaš, u numerama budi čas jasan, čas nejasan.

Ĉovekov je ţivot vojevanje protiv zala ĉovekovih, razboritost vazda ratuje protiv podvala
zlonamernosti. Ova nikad ne ĉini što naizgled ţeli: cilja na jedno, all samo da zavara;
spretno zamahne uprazno, e da bi udarila gde se niko ne nada, većma na obmanu pripravna.
Varkom krene da zaokupi suparniku paţnju kako bi se na nju obrušila i na prepad je
porazila. No koja je pamet oštrovida ume luavštinu budnošću preduprediti i oprezom je
doĉekati, jer razume uvek suprotno od onog što joj ova na znanje stavlja, varku netom
naslućujući; propusti tako prvu smutnju, all zato odluĉno doĉekuje drugu ili pak treću.
Pretva-

13
 ranje se još više upne kad vidi da mu obmana nije prošla, te bi da zavede
samom istinom; menja igru da bi zamku promenilo, dovijanje kao neznalaštvo
prikazuje i visprenu domišljatost na toboţnjoj prostodušnosti zasniva. No tad
na scenu stupa oštroumlje, koje lukavštinu skroz prozire, razabirući mrak koji
se u svetlosti skriva; odgoneta skrivenu nameru, tim tajanstveniju što je
oĉiglednija. Na taj se naĉin strekasti Piton protiv strela Apolonovih bori.2

14. Sadržaj i postupak. Nije dovoljno staje u ĉemu najvaţ nije, i naĉin se raĉuna.
RĊavo postupanje we pokvari, ĉak i što je pravedno i razumno. Dobro pak we na
svoje postavi; odricanje pozlati, istinu ublaţi, ĉak i starost nalika. Način je svemu
najbolji deo, prijatnim postupanjem tuĊa se naklonost lasno stiĉe. Uĉtivo ponašanje
ţivot ukrašava i uspešnom kraju we privodi.

li. Moći se na tuĎu pamet osloniti. Vladarima se posreæ ilo: oko sebe proverenu
pamet okupljaju e da bi ih, u neznanju zateĉene, oĉas izbavila. Kad zagusti, ova mesto
njih na megdan izlazi. Nadmoć je neobiĉna u sluţbi mudre imati, kudikamo vrednija
od obesti Tigrana varvarina, koji je pobeĊene kraljeve u sluţinĉad pretvarao.3 Nov je
2Apolon je u Delfskom proroĉištu zatekao zmiju Pitona, koja je dotad progonila njegovu majku Letu, i
ubio je strelama. Da ovekoveĉi svoju pobedu, osnovao je pitijske igre i sebe prozvao Apolonom Pitijskim.
'Tigran Veliki (140-55 p. n. e.), armenijski kralj, sa Mitridatom VI Eupatorom vodio ratove protiv
Rimljana. S pobeĊenim kraljevima postupao je kao sa svojini robovima, o ĉemu piše Tacit u XIV i XV
knjizi svojih Anala.

14
 oblik gospodarstva u vlasti drţati one koji po osobinama svojim treba da vladaju.
Uĉenju kraja nema, a ţivot oĉas proĊe: koji ne zna, taj ne ţivi. Otuda je posebna
veština lasno i puno uĉiti, i od znanja svaĉijega. Odluĉiš li kasnije javno istupiti, iz
tvojih će usta onoliko mudrih govoriti koliko si ih za uĉitelje imao, pa ćeš tako
tuĊim znojem ugled proroka steći. Oni graĊu najpre saberu i ispitaju, i suštinu ti u
vidu znanja predaju. Ako ti se ne da mudrost u vlasti imati, makar blizinu njenu
potraţi.

16. Znanje i poštena numera. Jemac su brojnim uspesima. Ĉudovišno je i ogavno pravilno
razmišljanje sa zlobom spajati. Pakost je otrov za vrline a potpomogne li je znanje, nevolju
samo lukavije raznosi: teško darovitosti koja se u smutnje upušta! Znanje bez savesti, ludost
je udvostru ĉena.

17. U postupanju ton menjati. Stalno razliĉito delati, da paţnju odvratiš, naroĉito
suparniku. Stvarnu nameru ne istiĉi uvek, jer će tvoju prostodušnost brzo razumeti, i
preduzeća ti naslutiti i osujetiti. Lasno je gaĊati pticu kad pravo leti, teţe kad ševrda. Niti
valja svakad namere skrivati, jer se to lukavstvo već u sledećoj prilici prozre. Zloæ a stalno
vreba; velika je veština obmanuti je. Vest nikad ne povlaĉi figuru koju protivnik oĉekuje, još
manje koju priţeljkuje.

75
 18. Zalaganje i visprenost. Bez njih od savršenstva ništa, a kad se spoje, milina.
Osrednji ustrajnoššću više postigne od darovitog a nehajnog. Ugled se znojem stiĉe;
što malo košta, puno ne vredi. Ĉak i na najvišim poloţajima zalaganje bude
nedostatno: narav se ne da izmeniti. U osrednjem ne zablistati iz ţelje da osrednji u
vršnome postaneš, opravdano je, jer veliĉini teţi; all osrednjim se zadovoljiti u
drugome, mogav pak zablistati u prvome, opravdanja nema. Traţe se, dakle,
prirodnost i znanje, i da ih ustrajnost zanavek spoji.
V

1§. Ne daj da drugi od tebe previše očekuje. Cesta je sramota hvaliti se unapred, a
posle ne ostvariti što su drugi oĉekivali. Ne moţe se stvarnost nositi s onim što ljudi
umisle, mnogo je lakše savršenstvo zamisliti no dosegnuti. Mašta s pustim ţeljama
druguje i uvek se preko mere propinje. Vrline, makar bezbrojne bile, stvorenu
predstavu ispuniti neće: kako se ova preteranim oĉekivanjem^ naoruţala, pre će je
razoĉarati no zaseniti. Nadanje veliki krivotvoritelj istine; opreznost zato da je
ispravljć all tako da zadovoljenje ţelju premašuje. Pozoveš se poverenje da bi
radoznalost zagolicao, all ne i svoj pre< met zaloţio. Bolji je ishod kad stvarnost
prćvaziĊe steĉ« nu predstavu i nadanja. Od ovog pravila će što je rĊa^ odstupiti, jer
mu preterivanje pomaţe; tapšanje ga zat šuruje, i podnošljivim prikazuje ono što nam
se najpogill nijim ĉinilo.

16
 28. Koji je u svom dobu. Zasluţni pojedinci od svoga vremena zavise. Nisu se svi
zatekli u dobu koje su zasluţili, niti su mnogi svoje iskoristiti umeli. Ima ih i koji su
drugaĉiji vek zasluţili, jer što je valjano ne pobeĊuje uvek; svemu svoje vreme,
kojemu se ĉak i vrline prilagoditi moraju. Mudrost je ipak uvek u prednosti, jer je
veĉna; ako ovo doba za nju nije, biće sledece.

21. Kako srećan biti. Za sreću postoje pravila, mudrome ona ne pada s neba;
veština joj moţe pripomoći. Jedni se prosto naĉeĉe pred vratima sreće i ĉekaju da im
se otvore, no drugi bolje ĉine, jer ih obiju mudrom smelošću, pa sreću, uz pomoć
vrline i odvaţnosti, osvoje neosetnom silom. No, kad se bolje razmisli, to najviše
pomaţu vrlina i pozornost, jer ni sreća ni nesreća nisu drugo do obazrivost i
neobazrivost.

22. Kome tapšu. Prijatno i uĉtivo sveznanje oruţje je pametnih: poseduju korisno znanje o
svemu savremenom, kao mudri a ne prosti duhovi. Na raspolaganju imaju dosetke i pošalice,
i velikodušnih su poteza, i we u pravi ĉas, jer upozorenje do uha obiĉno dopre kroz šalu, a
ne kao ozbiljan savet. Nekima je mudro ophoĊenje koristilo više no svih sedam umetnosti
skupa, ma koliko slobodne bile.4
4Reĉ je o nekadašnjih sedam slobodnih umetnosti, podeljenih u triium (gramatika, retorika i logika) i
quadrivium (aritmetika, geometrija, astronomija i muzika). Grasijan odbacuje knjiško znanje, pa reĉ
liberal, „slobodan", koristi i u znaĉenju „velikodušan, dareţljiv".

17
 2S. Biti bez mane. Uslov je savršenstva. Nema toga ko bi bez mane bio, na
duši ili telu, no mesto da ih bez po muke zaleĉi, ima neko pa im se preda.
Katkad s pravom ţalimo kad vidimo da beznaĉajna falinka naruţi vrsna
pojedinca, kao što je i oblaĉak dovoljan da golemo Sunce pomraĉi. Tad zloba
oĉas to obraz ukalja. Zato je najviše umeće u vrline mane preobratiti. Kao što
je Cezar umeo ovenĉati sramotu5 koju mu je priroda nametnula.

24. Maštu zauzdavati. Ĉas je suzbijaš, ĉas podbadaš, do sreće u ţivotu se i stiţe
jedino kad se na zdravoj pameti zasniva. Ako li ne, stane kinjiti: ne okupira samo
misli, nego se osili i ţivotom zagospodari, po nahoĊenju ga prijatnim ili muĉnim ĉini:
sobom zadovoljni bivamo kad se njoj prohte. Nekima jedino jade donosi, kod budala
se kao tlaĉitelj odomaći. Trećima predlaţe naslade i pustolovine s bezobzirnom
ohološću. We je to u stanju uĉiniti, ne obuzda li je najoprezniji zdrav razum.

2§. Razumeti unapred. Negda pravilno rasuĊivanje bese vrlina nad vrlinama: sada
više nije dovoljno, moraš videti ispred sebe, pogotovu ako su zablude u pitanju. Ne
moţe biti mudar koji nije kadar razumeti. Ima ljudi toliko vi-sprenih da oštrim
pogledom proniĉu kako u dušu tako i u namere. Istine do kojih najviše drţimo stigle
su do nas tek nabaĉene; obazriv će znati smisao da im dokuĉi: bude li povoljan,
zauzdaće lakovernost; bude li mrzak, obošće je.
5 Misli se na Cezarevu ćelavost, koju je ovaj na we naĉine nastojao da prikrije.

18
 26. Svakome pronaći slabu tačku. Da tuĊom voljom ovladavaš, to više
dovitljivost no odluĉnost pomaţe: treba znati kako se kome pod koţu uvući.
Nit ima naravi bez kakve posebne sklonosti, niti dva istovetna ukusa. Svi se
neĉemu klanjaju: jedan ugledu, drugi koristi, većina uţitku. Umeće je znati ko
ĉemu odoleti ne moţe; pronikneš li u ono što ga pokreće, imaš u ruci kljuĉ
njegove volje. Gledaj drugome primum mobile6 da pronaĊeš, koji nije uvek
uzvišen, već ĉešće i te kako prizeman: na svetu ima više smućenih no
razumnih. Otud valja svakom najpre njegovu narav razumeti, zatim što kani
reći, a onda ga napasti gde je najtanji, e da mu slobodnu volju bezuslovno
matira š.

27. Širinu dubini pretpostaviti. Savršenstvo se ne sastoji u koliĉini, već u kakvoći.

Što je dobro, to je i retko, i malo ga ima: obilje u nemilost vodi. Kad se meĊu ljudima
nað u, divovi se obiĉno kao pravi patuljci pokaţu. Neki knjige cene po debljini, kao da
ih pišu za veţbanje ruke a ne glave. Rasplinjavanje po sebi nikad iz osrednjosti ne
moţ e izvesti, i to leţi muka sveznajućih glava: kako bi u we da zavire, ništa do kraja
ne spoznaju. Produbljivanje znanja vodi u savršenstvo, tim blistavije što je predmet
uzvišeniji.

28. Ni po čemu običan. Pogotovo ne u ukusu. Velika li mudraca koga oĉajanje

obuzme vidi li da nije svima po
6 Aristotelovski izraz za prvobitnog pokretaĉa, za najdublji uzrok. Grasijan ovome pridodaje i znaĉenje
„liĉna korist".

19
 volji! Pametnoga usrećiti neće što se svetina tapšanja nasititi ne moţe. Drugi su
pak takvi kameleoni da im je zbog ĉuvenja draţi kuţni zadah prostog sveta od
povetarca Apolonovog.7 Ni u duhu: ne daj da te zablesne ĉemu se prostak divi, na
to se jedino budaline navuku; što sveopšta glupost oboţava, to istanĉano
rasuĊivanje zabludom smatra.

29. Koji je pravičan. Svakad je na strani razuma, i tako odluĉan da ga ni

raspomamljena svetina ni tiranskog nasilje ne mogu primorati da od njega odstupi.
Ali ko bij tako retka zverka mogao biti? Ona malo poklonika ima;] Mnogi je u nebo
diţu, all u kuću ne puštaju; većina je| prati dok ne zagusti, da bi onda previ tljivci od
nje glavttf skretali, a politiĉari je zabašurivali. Ne libi se praviĉnosti u koštac se
uhvatiti ni sa prijateljstvom ni sa silom, pa ni sa sopstvenom korišću. Otuda i jeste
teško od nje se odmetnuti. Domišljati se izgovaraju da ne ţele višim, drţavnim
interesima štetiti; ĉovek od reci takvo pak pi tvaranje izdajom smatra; više mu je
stalo do nepokolebljivosti no do mudrosti; tamo je gde je istina, pa oti li se od koga,
ne ĉini to zbog prevrtljivosti svoje, već Zţ što je drugi od praviĉnosti odstupio.

36. Ne zastupaj ono što nije na dobrome glasu. Ponaji nje himere koje, mesto poverenja,
jedino prezir pobudi Hirovitost više lica ima, a mudar ih se svih kloniti moj Neki su skloni
pukom isticanju, pa prigrle ono što mi
7 Nekad se verovalo da se kameleon hrani vazduhom.

20
 preziru: kako im je samo do posebnosti stalo, takav ih glas i prati, all ne
poštovanjem, već' podsmehom izazvan. Ĉak i kad mudro zbori, oprezan se
neće previše isticati, još manje će zastupati ono što bi ga smešnim ĉinilo. Ovo
ni imenovati ne treba, javno prezrenje već ga je dovoljno ţigosalo.

U. Srećnike upoznaj i njih se drži, nesrećnike izbegavaj.

Nesreća je obiĉno kazna zbog gluposti, od nje zaraznije boljke nema. Nikad
vrata ne otvaraj ni najmanjoj nevolji, jer za njom odmah druge i veće
nastupaju, nestrpljive da na red doĊu. U igri je najveće dovijanje osloboditi se
rĊae karte: bolje je imati najslabiju koja u ovoj partiji pobeĊuje, no najjaĉu u
prethodnoj. Kad se dvoumiš, pametnije je stati uz mudre i obazrive, njima se
sreća kad-tad osmehne.

tt. Važiti za uslužna čoveka. Za one koji su na vlasti, mnogo zavisi od toga da li su
predusretljivi: nema veće vrline ni boljeg naĉina da svaĉiju blagonaklonost zadobiju.
Jedina prednost vlasti i leţi u tome: dobro ĉiniti više od većine smrtnika. Prijatelji su
jedino oni koji se uslugama svojim potvrde. Drugi, naprotiv, nikad neće za tuĊeg da se
pomuĉe, ne zato što bi ih nešto koštalo, već iz zlobe, budući da su sušta suprotnost
Boţjoj milosti.

88. Znati ukloniti se. Ako je u ţivotu veliko umeće znati dobiti, još je veće znati
odbiti, sebi, drugima i predu-

21
 zećima. Ovih ima neprikladnih, u kojima se jedino traci dragoceno vreme; njima
se baviti, gore je no ništa ne raditi. Razborit ne samo što se u tuĊe ne mesa, nego ne
da" ni da ga drugi u nj uvuku. Ne sme se drugome toliko podati da sebi više ne
pripadaš. Niti valja prijatelje zloupotrebljavati istući više no što su spremni dati.
Svako preterivanje škodi, u druţenju ponajviše. Blagonaklonost i poštovanje
najbolje ĉuva mudra umerenost, jer se kod nje pristojnost ceni, i niko joj ne ţeli
nauditi. Zato narav nek je slobodna, odabranim ponesena, i nikako protiv dobrog
ukusa da ne ide.

M. Spoznaj po čemu si poseban. Glavnu crtu svoje naravi usavršavaj, ostalima tek
potpomaţi. Koliki je mogao u ĉemu prvak biti, da je znao za šta je nadaren. Prouĉi
svoje najvrednije svojstvo, na njega usredsredi paţnju: nekima, je to razum, drugima
hrabrost. Najviše ih ima koji sile svoje odlike pa ni u ĉem ne dosegnu izvrsnost: što
se is-| prva strasti dodvorava, vremenom se kao varka pokaţe, j

l§. Sagledavaj stvari. Pogotovu najvaţnije. Budale propadaju jer ne razmišljaju:

dokonavši napola, štetu koristi razluĉiti ne mogu, pa ne znaju ni ĉega da se prihve te.
Nekima je vaţno što je beznaĉajno, a beznaĉajno vaţno biva, jer prosuĊuju uvek naopako.
Mnogi razum izgube jer ga i nemaju. Neke se stvari moraju krajnje ţljivo sagledavati i u
dubini duše ĉuvati. Mudar si promišlja, all ume da razlikuje: gde vidi priliku, zadrţi

22
 i udubi, misleći ĉak da nedovoljno sagledava, pa tako mišlju stigne dalje no
nespokojem.

16. Kušaj svoju sreću. Da bi znao kako da postupaš, i ĉemu da se posvetiš.

Vaţnije je ovo no svoju narav poznavati, jer ako je luda koji se u ĉetrdesetoj
Hipokratu radi zdravlja obraća, još je luĊi koji bi od Seneke o ţivotu da nauĉi. 8
Velika je veština znati svojom srećom upravljati, bilo ĉekajući na nju, što vredi
pokušati, bilo iskoristivšije u pravi ĉas, jer ona ima svoj red; s druge strane, put
joj je toliko vijugav da se predvideti ne moţe. Kome se osmehnula, nek smelo
napred krene, ona strastveno na odvaţne gleda, i kaono lepa ţena na mladiće.
Kome pak leĊa okrene, nek se povuĉe, da ne bi sebi dvostruku bedu natovario.
Za onoga je koji njome vlada.

S7. Umeti izokola reći. To je znak najveće uglaĊenosti u ophoĊenju s ljudima.

Izokola se ispipa ćud i na probu stavlja e da bi se do najdubljih tajni srca stiglo.
Nekim je recima, poput strela, šiljak zamoĉen u otrov strasti i zavisti, pa bi kao
nevidljive munje da svrgnu metu s visina poštovanja i blagonaklonosti. Mnogi su u
nemilost pali na ubod najbezazlenije reci, a da ih prethodno ni govorkanja svetine ni
ujdurme pojedinaca nisu mogli uzdrmati. Druge su pak reci blagotvorne, koje ugled
uĉvrste i potvrde. Koliko ih vesto odapinje zloba, toliko ih paţljivo oprez i strpljivost
moraju doĉekivati, jer se uspešnije braniš kad
"Hipokrat (460-377 p. n. e.) bio je nenadmašan u pitanjima medicine, a Seneka (4 p. n. e.-65 n. e.) u
pitanjima morala.

23
 znaš da te nišane i lakše streli izmakneš ako si joj se nadao.

88. Znati na vreme povući se iz igre. Tako to rade znameniti igraĉi. Lepo povlaĉenje
vredi koliko i smeo napadaj; kad su brojni i dovoljni, valja dobitke na sigurno pohraniti.
Sreća ako li predugo potraje, sumnjiĉavost pobu Ċuje; sigurnija je kad je kolebljiva,
zaĉinjena gorkoslatom neizvesnošću. Stanu li se zgodici jedan za drugim redati, lakše će
se meĊu sobom posaplitati i svi zajedno na bubanj otići. Kratkotrajnost sreće ĉesto se
njenom silinom nadomešta. Hitro se umori predugo li jednoga na leĊima nosi.

19. Znati kad je šta savršenstvo i zrelost dostiglo, i tad ga prisvojiti. I u prirodi we postiţe
savršenstvo; donekle napreduje, odnekle nazaduje. U stvarima Umetnosti, pak, poboljšanje
je skoro uvek moguće. Vrhunac je istanĉanog ukusa da znaš kad je ĉemu vreme: "to svi ne
mogu, a koji bi i mogli, ne umeju. Ĉak i za plodove uma postoji tre-l nutak sazrevanja; valja
ga poznavati zarad uvaţavanja i | izvlaĉenja koristi.
"M 58. Gledaj da te svi vole.
Vaţno je opšte uvaţavanje zadolf
biti, a ljubav svaĉiju još i više; manjim delom to zaslugli srećne zvezde biva, većim,
umešnosti; jer ova dovrši štcil prva zapoĉne. Vrline jesu neophodne, all nisu dovoljne|
Budeš li najpre povoljan utisak ostavio, lakše ćeš na|

24
 klonost zadobiti. Da bi ti bili naklonjeni, ĉini dobroĉinstva, i to svakome;
štedar budi na lepoj reci i na još lepšem postupku: voli i voleće te. Veliki
politiĉari oĉaraju Ijubaznošću. MeĊutim, preko dela domašaj se i pera, jer
naklonost pisaca veĉno traje.

fi. Nikad ne preteruj. Najvećma je vaţno u hvalospevima ne zboriti, tako se nećeš ni

o istinu ogrešiti niti sopstvenu razboritost poniziti. Preterivanja su znak neopreznog
uvaţavanja i ograniĉenog znanja i ukusa. Laskanje i te kako podstiĉe Ijubopitstvo i
budi ţelju, no potom, ne odgovara li znaĉaj pohvali, kako obiĉno biva, išĉekivanje se
protiv prevare okrene i sveti se omalovaţavanjem i hvaljenog i hvalioca. Stoga će
razborit uvek uzdrţan biti, i radije će pogrešiti šturom no prejakom reĉju. Što je vrsno,
to je i retko, zato treba uvaţavanje umeriti. Preterianje je ogranak laţi, njime se
izgubi poverenje u istanè an ukus i, još gore, u razboritost.

& O uroĎenom gospodstvu. Nadmoć je to iz potaje. Valja da potiĉe iz uroĊene

veliĉine, a ne iz neprijatne usijenosti. Svaki se i nehotice gospodstvu potĉinjava,
priznaju ći tajnu moć uroĊenom autoritetu. Koji su s prirodnim gospodstvom kraljevi
su po zasluzi, i lavovi po prirodnom prvenstvu. Ovladaju tuĊim srcem i razumom
ulivajući poštovanje. Ako ih i druge vrline krase, takvi su roĊeni da budu zamajci u
svojoj drţavi, jer više postiţu jednim svojim pokretom negoli drugi silnim
upinjanjem.

25
 U. Misli kako manjina, a govori kao što većina. Hteti istinu nametnuti
ravno je plivanju uzvodno, oĉas se moţeš udaviti. Jedino je Sokratu tako nešto
za rukom pošlo. Suprotno se mišljenje za uvredu smatra, jer je ravno osudi
tuĊega suda. Nezadovoljnici se oĉas namnoţe, l kako zbog onog koji je kuĊen,
tako i zbog onog koji mu tapše. Istinitost tek retkima pripada, all je zato
zabluda ĉesta i gruba. Ne moţe se o mudracu suditi po onome što na trgu
zbori, jer on tad ne govori sopstvenim, već glasom sveopšte gluposti, we i kad
u dubini duše misli suprotno. Razboriti jednako gleda niti da protivreĉi niti da
mu pro-tivreĉe: što bi više da kudi, to se više uzdrţava. Mišljenje je slobodno i
nad njim se ne srne nasilje vršiti; stoga se povlaĉi u svetilište svoga cutanja, a
ako i resiš da se javiš, ĉini to zaklonjen odabranom manjinom.

34. Naklonost znamenitih ljudi. Odlika je odvaţna ĉoveka odvaţnih društvo

traţiti, i ovo je ĉudo prirode po plemenitosti i probitaĉnosti. Postoji srodstvo po
naravi i duhu i njegovo je dejstvo takovo da ga neznalaĉka svetina pripisuje
ĉarobnim napicima. Ovo se ne zasniva jedino na poš tovanju, već preko
prihvatanja stiţe i do naklonosti: ubeĊuje bez reci i postiţe bez napora. Ima
naklonosti uzdrţane i otvorene; obe to više pogoduju što su uzvišeije. Velika je
veština poznavati ih, razlikovati i znati se njima okoristiti, jer nema toga truda koji
bi bez te tajne sklonosti dovoljan bio.

26
 i§. Skrivenim se namerama sluzi, all ih ne zloupotrebljavaj. Ne valja se
njima hvastati, još manje ih razumljivima ĉiniti. Svako se dovijanje mora
prikriti, jer je sumnjivo, ponajviše kad je o prikrivenim namerama reĉ.
Obmana je ĉesta; zato budnost udvostruĉi, all da se ne vidi, jer nepoverenje
izaziva; uvredljiva je i ppdstiĉe na osvetoljubivost, probudi zloću na koju niko
mislio nije, Oprez je velika prednost kod delanja: nema boljeg dokaza da ima
pameti. Najveća se savršenost u preduzećima zasniva na sigurnosti s kojom se
provode.

38. Svoju odbojnost prema drugome ispravljaj. Ĉesto bez razloga

omrznemo, i ne pitajući se ima li tome ikakva razloga. Nekad se ta priroĊena i
prostaĉka mrskost ostrvi ĉak i na najvrlije pojedince. Stoga je mudrost mora
ispravljati, jer za ugled nema niĉeg pogubnijeg nego s mrţ njom gledati na
boljeg od sebe: koliko je korisno naklonjen prema velikanu biti, toliko je
sramotno prezirati ga.

47. Kloniti se teških odluka. Jedna je od najvaţnijih odlika smotrenosti. Kod

pametnih je uvek dug put do neopozive odluke, koji paţljivo prelaze, idući utabanom
stazom svoje mudrosti: odluĉuju se u poslednjem trenutku, jer je lakše ukloniti se pred
opasnostima, nego iz njih kao pobednik izići. Teškoće duh na kušnju stavljaju,
sigurnije je kloniti ih se no savlaĊivati ih. Za sobom još veće povla ĉe, neretko i u
provaliju guraju. Ima pojedinaca i naroda po naravi kavgadţijskih, sklonih da se
nepromišljeno u nevolju upuštaju, no koji koraĉa razumom osvetljen dugo

27
 se premišlja i obazrivo gleda gde i kako stupa; svoj raĉun više u uzdrţavanju
no u pobedi nalazi, pa pred deţurnom budalom moli da mu oprosti što mu ne
ţeli drugom biti.

tt. O čoveku se po njegovoj dubini sudi. Što u sebi nosiš uvek treba
dvostruko vrednije da bude od onog što pokazuje š. Ima ljudi koji su kao
proĉelje nedovršene kuće, kao da im je graĊe ponestalo: ulaz kao u palati, a
iznutra udţerica. Takve nemaš za šta uhvatiti, ili si im, bolje reći, već we
odmah uhvatio: nakon prvog pozdrava, razgovor prestaje. Obrate ti se izvodeći
uĉtive piruete poput sicilijanskih konja, a onda se najednom u ćutljivce
preobrate: reci se oĉas iscrpe gde je razmišljanje jalovo. Takovi lako obmanu
one kojima se pogled takoĊe na površ ini zadrţava; no mudrost, koja u dubinu
proniĉe, ume ispraznost da im prepozna i pametnima za sprdnju ponudi.

f&. Koji je razložan i oštrouman. Takav sebi potĉinjava, i ne da se potĉiniti.

Odmah sagledava srţ stvari; savršeno procenjuje ko je kakav iznutra. Dovoljno mu je
da na osobu pogled baci pa da razume i proceni'njenu narav. Oštrog pogleda, odgoneta
što je u duši najskrovitije. Priećuje neumoljivo, pojmi istanĉano i zakljuĉuje
razborito: ništa mu ne izmiĉe, we opaţa, we shvata i razume.

28
 S9. Uvek do sebe držati. Nehajan prema sebi ne budi, ni kad si sam. Vlastito
poštenje nek bude svakome merilo njegove ispravnosti; više strahuj pred oštrinom
sopstvene savesti nego pred svim tuĊim propisima. Što se ne pristoji, ne ĉini više iz
bojazni pred sopstvenim razumom nego pred tuĊim autoritetom, ma kako strog bio.
Pribojavaj se sama sebe pa ti neće trebati Senekino uĉenje.

3. Koji prikladno izabira. Od toga u ţivotu ponajviše zavisi. Pretpostavlja ovo istanĉan
ukus i rasuĊivanje bez mane, jer uĉenost i razum to nisu dovoljni. Nema savrš enstva bez
pravog izbora; ovaj pak poĉiva na dve pretpostavke: znati izabrati, i najbolje. Ima ljudi
plodnog i ţivog duha, taĉne procene, ĉak znalaca i nauĉenjaka, koji kad im valja izabrati,
izgube glavu; uvek se mašaju za gore, kao da im je draţe pogreški. Otud je sposobnost
odabira jedan od najvećih darova Neba.

81. Uvek sobom vladati. Ogledalo je mudrosti nikako se ne uzrujavati: time se dokazuje
izvrsnost i kraljevsko srce; veliĉanstvenost je teško uzdrmati. Strasti su ćudi duha, namnoţe
li se, od njih zdrav razum pati; iziĊe li bolest na usta, ugled u opasnost dovodi. Zato valja
sobom u toj meri ovladati da niko, ni u sreći ni u nesreći, našu pometenost nazreti ne moţe,
već se jedino uzvišenosti našoj diviti.

29
 18. Marljiv i pametan. Marljivost hitro izvodi što pamet natenane promisli.
Brzopletost je svojstvo lude, koja se, ne videći prepreke, zaleće kao bula u
jagode. Mudrome je, naprotiv, mana otezanje, jer ko paţljivo gleda, svašta
opaţa. Odlaganje kadikad osujeti taĉnu procenu. Brzina je mati srećnog
ishoda. Najviše je uĉinio koji ništa za sutra nije ostavio. Zna se carska: poţuri
polako.

l
S4. Znati kad treba i zube pokazati. Naĉini se ovcom, vuci će te izjesti. Sa
odvaţnošću se nije šaliti: popustiš li prvome, moraćeš i drugome, i tako we do
zadnjega. Više vredi odmah u poĉetku u koštac se uhvatiti, negoli istu muku
kasnije muĉiti. Nepokolebljivost razuma nadmauje telesnu snagu: ona je kako
maĉ u koricama mudrosti, spreman uvek i svagda. Sluţi i kao štit: duševna je
slabost opasnija od telesne. Mnogi je silne vrline imao a hrabrost manjkavu,
pa je skonĉao a da nije ni ţiveo, svojom neodlu ĉnošću pokopan; visprena
priroda s razlogom je slast meda s ljutom pĉelinjom ţaokom spojila. Telo ima
i meso i kosti: da ne bude duh saw u mlakosti.

SS. Koji se ume strpeti. Dokaz je velikog srca ko otrpeti ume. Nikad ne
brzati, ni u vatru padati. Ovladaš li sobom, ovladaceš i drugima. Do povoljne
prilike stiţe se dugaè kim hodnicima. Obazrivo promišljanje zaĉini uspehe i
doradi skrivene namere. Štaka vremena korisnija je od gvozdena Herkulova
malja. Ni Bog ne kaţnjava batinom, nego prilikom. Pametno je reĉeno:
„Vreme i ja, s dvoji-

30
 com da se nosimo"9. Sama sreća kruniše strpljivost veliĉinom nagrade.

S6. Vazda biti duhom prisutan. Prisustvo duha srećna je brzina uma. Za duh
ne postoje ni opasnosti ni nepredvið ene prepreke, jer je vispren i neumoran.
Neki se vazdan premišljaju da bi potom pogrešili, dok drugi u svemu uspevaju
ne promišljajući prethodno. Protivreĉne naravi najbolje deluju baš u stisci; one
su kao ĉuda kojima we nehotice za rukom polazi, dok bi ih razmišljanje samo
na pogrešan put navelo; što im smesta na um ne padne, nikad se više ne pojavi,
niti ga mogu prizvati. Tapše se uvek toj hitrim, jer pretpostavlja zaĉudnu
sposobnost: istanĉanost misli i mudro delovanje.

§7. Promišljeni su na sigurnom. Hitro je što je dobro. A brzopleto što se ĉini,

odmah se i rašĉini; jer koje treba ve-ĉno da traje, veĉnost i za nastajanje potrebuje.
Paţnju tek na savršeno svraćamo, i jedino uspeh opstaje. Produbljeno razumevanje
dostiţe veĉnost. Što mnogo vredi, skupo je, kao što se i najdragocenija kovina najteţe
lije.
'JVeruje se daje ovo rekao Felipe II (1527-1598), misleći da se mnogo postići moţe ako se ima dovoljno
vremena. Tokom svog kraljevanja Felipe II je ratovao protiv Francuske i Engleske i Turske, i uz pomoć
Inkvizicije iskorenio španski protestantizam. Svojini despotskim fanatizmom doveo je Španiju, uprkos
prilivu juţnoameikog zlata, do finansijske katastrofe i opšteg slabljenja.

31
 i8. Znati se prilagoditi. Prema svecu i tropar, i jedro prema vetru: ne troši
više snage no što je neophodno i izbegavaj preterivanja, i u znanju i u moći.
Ne podiţe vest sokolar više ptica no što mu je da ulovi pticu potrebno. Ne
valja we na videlo iznositi, koliko sutra neće te više ni gledati. Uvek neĉim
novim zaseni, svakog dana ponešto otkrij, tako podstiĉeš išĉekivanje a da se
pri tom vrlinama tvojim kraj ne vidi.

89. Konac delo krasi. Koji u kuću sreće na vrata radosti ulazi, na vrata plaĉa
izlazi, i obrnuto. Stoga valja misliti više na srećan izlazak no na tapšanje pri
ulasku. Nesreća je taliĉnih što povoljan poĉetak imaju, i odveć ţalostan
svršetak. Nije sreća zaglušiti od neznalaĉkog tapšanja pri ulasku, jer to svako
moţe postići, već kad izlazak izazove opšte uzbuĊenje; retki su oni za ĉijim se
odlaskom ţali. Samo kadikad sreća do praga isprati: koliko je uĉtiva spram
onih koji dolaze, nehajna je s onima što odlaze.

60. Razumne odluke. Neki se rode pametni: mudrost doseţu uz pomoć uroĊenog
zdravog razuma, otuda im je put uspeha već dopola utrt. S godinama i iskustvom
razboritost im sazri, a prosuĊivanje se sasvim izoštri. Ne podnose hirovitost ni u kom
vidu, jer je za iskušenje mudrosti drţe, pogotovu u drţavnim poslovima, koji zbog
velikog znaĉaja nepomućenu sigurnost traţe. Takvi zasluţuju da budu na drţavnom
kormilu, bilo njime da upravljaju, bilo da savetuju.

32
 61. Izvrsnost u najboljem. MeĊu raznovrsnim savršenstvima, posebnost se
istiĉe. Nema znamenitog ĉoveka bez kakve nadmoćne osobine; osrednjost na
tapšanje ne podstiĉe. Biti izvrstan u ĉemu uzvišenom izvlaĉi iz tame obiĉnosti
i uvrštava meĊu izuzetne. Biti pak vanredan u ĉemu neznatnom ravno je
bivanju velikim u malome; što je nešto ugodnije, to je manje uzvišeno.
Izvrsnost u najvi šem nosi u sebi nešto neprikosnoveno: podstiĉe na
oboţavanje i budi blagonaklonost.

©. Služiti se dobrim saradnicima. Pojedinci bi da nadmoć svoga uma dokaţu pred

skromnošću svojih podreĊenih: takvo je zadovoljenje opasno, i neumoljivu kaznu
zaslu ţuje. Nikad veliĉinu vladara nije umanjila sposobnost njegova ministra;
naprotiv, sva slava uspeha uvek prvom zamajcu u deo pada, kao što se obrnuto desi
kad je štogod bešĉasno u pitanju. Ĉuvenje ide samo prvima po ĉinu. Nikad se ne veli:
„Taj je imao dobre ili rĊave ministre", već: „Bese dobar ili rĊav vladalac". Otuda ih
valja smoreno birati, i ispitati, jer im se u ruke polaţe neprolazna slava.

61. Prednost je u čemu prvi biti. Dvostruka, ako joj se i izvrsnost pridruţi. Dobiva
koji karte deli, ako li je partija izjednaĉena. Mnogi bi u svom pozivu feniks bio, da ga
drugi nije prestigao. Prvima pripada pravo starine, da se mlaĊi oko zrnaca gloţe;
koliko god se ovi upinjali, ne mogu se otresti zamerke da su tek oponašatelji prvih.
Samo dosetljivost oštroumnih moţe smisliti nov put ka

33
 uspehu, pod uslovom da joj mudrost kao voĊa sluţi. Novinom svoga
preduzeća pametni su sebe meĊu velikane ubrojali. A opet, neki više vole prvi
u drugom, nego drugi u prvom redu biti.

l
64. Umeti izbeći neprijatnosti. Velika je mudrost poštedeti sebe
neprilika. Obazrivost ih mnoge izbegne: ona je sreći Lucina,10 pa tako
i zadovoljstvu. RĊave vesti ne slati, nekmoli primati: vrata pred njima
zatvoriti, osim ako porno ć ne donose. Neki uši ćule jedino da ĉuju
hvalospeve; drugi pak zlobivo ogovaranje; a neki prosto ne umeju
ţiveti bez svakodnevne muke, kako Mitridat bez otrova." Nit valja sebi
teškoće natovariti za ĉitav ţivot e da bi se drugom na milo uĉinilo, pa
makar i najbliţi bio. Nikad se ne treba o sopstveno blagostanje ogrešiti
kako bi se ugodilo onom koji se, pun saveta, niĉeg ne prihvata; u
svakoj prilici, kad god se mora izmeĊu tuĊeg zadovoljstva i sopstvene
štete birati, pravilo kaţe da je bolje drugoga razoĉarati odmah negoli
sebe kasnije, i bez leka.

§§. Istančan ukus. Ukus se izgraĊuje, kao i pamet. Pravilno razmišljanje

podstiĉe ţelju, a onda i zadovoljstvo u
"'Lucina, ili Luna, Zevsova i Herina kći, smatrala se i zaštitnicom babica. Nekada se verovalo
da su poroĊaji lakši za vreme punog meseca.
"Po predanju, opkoljeni Mitridat VI Eupator (132-63 p. n. e.) najpre je otrovao svoje ţene,
naloţnice i kćeri, da bi se potom i sam pokušao otrovom ubiti, all bez uspeha, jer je prethodnim
uzimanjem manjih koliĉina otrova uĉinio sebe imunim kako bi se saĉuvao da ga ne otruju.

34
 posedovanju. Veliki se duh prepoznaje po uzvišenosti svoga ukusa. Predmet koji
ispunjava veliki duh i sam velik mora biti; uzvišene stvari su za uzvišene umove što
i gurmanima ukusni zalogaji. Plaše ga se i dokazane vrednosti, što je savršeno pred
njim zadrhti; malo šta bez mane biva, otud retke da su pohvale. Ukusi se izgraĊuju u
opštenju s drugima i prenose stalnim dodirom: sreća je naroĉita opštiti s ljudima
pravoga ukusa. S druge strane, ne valja razglašavati svoje nezadovoljstvo svime i
svaè im, jer to je budalasto preterivanje, mrskije tim pre kad ne potiĉe iz nesklonosti,
već iz pretvaranja. Neki bi ţeleli da Bog drukĉiji svet stvori, i drukĉija savršenstva,
samo da bi zadovoljio njihova silna uobraţenja.

§6. Imati na umu povoljan ishod. Nekima je više stalo do pravilnog postupanja nego do
ostvarene namere. MeĊutim, zbog neuspeha rĊav glas uvek nadjaĉa briţljivo birana sredstva.
Pobednik nikome ne polaţe raĉuna. Većina i ne primećuje znaĉaj okolnosti, jedino dobar ili
rĊav ishod; stoga ugled koji postizava svrhu nikad gubitnik ne biva. Srećan ishod we uznese,
ĉak i kad mu se nedozvoljenim sredstvima posluţi. Zapravo je umeće protivu pravila umeća
ići, kad se drukĉije ne da ostvariti povoljan ishod.

67. Izaberi zvanje kojem tapšu. Većina stvari od tuĊe naklonosti zavisi. Poštovanje je
vrlinama što i povetarac cveću: dah i ţivot. Ima uloga koje na sveopšte odobravanje nailaze,
i onih koje, iako vaţnije, neopaţene

35
 prolaze: prve, zato što se izvode svima naoĉigled, izazivaju sveopštu
blagonaklonost; a potonje, premda rede i vrednije, ostaju u senci: poštuju ih, all im
ne tapšu. MeĊu vladarima, pobednici su najznamenitiji, otuda su aragonski kraljevi
tako ĉuveni, jer bejahu ratnici i osvaja ĉi, silni i veliĉanstveni.12 Zato koji znade
prednost daje ulogama koje proslavljaju, koje svi vide i za njih se zanimaju, ako mu
je stalo da u sećanju po ĉuvenju ostane.

l
§8. Služiti se razumom. Vaţnije je sluţiti se njime nego pamćenjem, jer preteţe.
Jednom valja upamtiti, drugi put spoznati. Neki ne dovrše što je zrelo bilo, jer na
njega prestanu misliti; tad ih valja prijateljski opomenuti da bi mu znaĉaj razumeli.
Jedna je od najvaţnijih vrlina razuma da ĉoveku na bitno ukaţe. Kad u tome
zakaţe, mnogi uspeh otkaţe. Na onome koji razume je da svetlost pronosi, a na
onom kome objašnjenje treba da ga traţi; prvi polako, drugi smerno. Tako prvi
podstiĉe drugog. Ova je tananost i te kako vaţna, jer koristi i onome koji druge
obrazuje. Poţeljno je pokazati ukus i, zatreba li, u naukovanju dalje ići; kad se već
ima jedno ne, valja za njim vesto i da zadobiti, a to se ĉesto ne postiţe jer se ne
pokušava.

§9. Ne prepuštati se ćudljivosti. Velik je onaj koji se luKaa ne predaje hirovitim

utiscima. Najveća je mudrost oba2Grasijan
aludira na aragonske kraljeve Haimea I Osvajaĉa (1208276), Pedra III Velikog (1239-1285) i
Alfonsa V Veliĉanstvenog (1396-1458).

36
 zrivog što sebe posmatrati ume, svoju narav spoznati i brţi od nje biti, ĉak i
u suprotnu krajnost otići e da bi izmeĊu prirodnog i nauĉenog zdrav razum
ravnoteţu uspostavio. Naĉelo: što kod sebe ne poznaješ, popraviti ne moţeš; 13
raspoloţenja su bezobrazna, vazda se me-njaju, prema njima se i naklonosti
povode; kako su veĉno pod vlašću otrcane cudljivosti, suprotnome teţe. Takva
slabost ne samo da potkopava volju, nego se i na razum ostrvljuje, brkajući
htenje s razumevanjem.

10. Umeti odbiti. Ne sme se we dopustiti, ni svima. Znati odbiti vaţno je

koliko i znati dopustiti, i to je onima koji vladaju glavna nauka. Od naĉina
najviše zavisi: ne jednoga uvaţavaju više no da kojeg drugoga, jer vesto
sroĉeno ne zadovolji više negoli osorno da. Mnogima je ne uvek prva reĉ,
ĉime we upropaste. Isprva stalno sa ne odgovaraju, pa we i kad u nastavku
pristanu, na zahvalnost ne nailaze, a zbog prvobitnog odbijanja. Ne valja
odseĉno odbijati, već razoĉaranje malo-pomalo uvoditi; niti valja we odricati,
time se obeshrabruju koji od nas zavise. Naprotiv, nek uvek ostane traĉak
nade, da ublaţi gorĉinu odbijanja. Uĉtivost takoĊe treba prazninu neuĉinjene
usluge da ispuni, a lepa reĉ dela da nadomesti. Da i ne brzo se izgovore, all ih
valja dugo promišljati.

ti. U postupanju ne biti nedosledan. Ni zbog naravi, ni zbog prinuĊenosti. Razuman

je isti u svemu što je savrNoscete
ipsum, „upoznaj samog sebe" je, uz ne quld nimis, „niĉeg previše", najpoznatiji savet Delfskog proroĉišta,
kako piše Plutarh.

37
 šeno, to mu je zaloga razboritosti. Menja se pak shodno uzrocima ili
prilikama. Kad je u pitanju razum, raznovrsnost ne priliĉi. Mnogi se svakog
dana menjaju; ĉak im ni razmišljanje nije jednako, volja još i manje, a srećna
zvezda nikako. Što im je koliko juĉe bilo jasno da, danas im je neodluĉno ne.
Time uvek na uštrb vlastitog ugleda delaju, i drugima zbrku unose.

TE. Koji je odlučan. Neodluĉnost je štetnija od rĊavog sprovoĊenja. Gnoj je

opasniji kad miruje no kad istiĉe. Neki su toliko neodluĉni da ništa ne ĉine dok ih
drugi ne podstakne; ponekad tome nije uzrok zbrkano rasuĊivanje njihovo, jer su
neretko vispreni i promućurni, već besposlenost. Uvideti teškoće odlika je oštroumlja,
all još i više iz njih izlaz pronaći. Drugi se pak ni u šta ne zapetljavaju, jer lako
razumevaju i odluĉno prosuĊuju; takvi su se rodili za najviše poloţaje, jer im bistrina
shvatanja olakšava uspeh i sklapanje poslova. We što im u ruke dospe, sreĊena je
stvar. Obavivši poslove u jednom, takav ima vremena i za drugi svet; 14 ako li im i
sreća bude naklonjena, svega se s još većom sigurnošću prihvataju.

H. Umeti sa sebe pažnju odvratiti. Tako se pametan iz nevolje izvuĉe. Ljupkom

pošalicom put iz najzamršenijeg lavirinta obiĉno nalazi. S osmehom na licu
gospodstveno xxxx
14Reĉ je o Fernandu Katoliĉkom (1452-1516), koji je sa svojom ţenom, Izabelom I od Kastilje, ujedinio
aragonsku i kastiljansku dinastiju. Grasijan misli na njegov uticaj u osvajanju Amerike.

38
 se iz najgore kavge izbavlja: na tome i najveće vojskovo Ċe svoju odvaţnost
grade. Uĉtiva je dosetka da kad odbijaš, temu skreneš; a vrhunska obazrivost,
napraviti se da ne razumeš.

ti. Ne budi odbojan. Gde je tusta i trna ljudi, to su i najlju će zveri.

Odbojnost je porok onog koji sebe ne poznaje, i kojem raspoloţenje od zvanja
zavisi. Poverenje nećeš steći omrznu li te već na poĉetku. Takva nepristupaĉna
ĉudovišta vredi videti, jer su uvek pripravna svoju jogunastu divljaĉnost
iskazati. Koji, na nesreću, od njih zavise, prilaze im kao da će tigrove krotiti,
oprezno koliko i bojaţljivo. Dok se ne domognu poloţaja, med i mleko, a
potom se svete sa svima se kavţeći. Umesto da po zvanju svakome na usluzi
budu, od silne nadmenosti i zajedljivosti ne budu to nikome. Primerena kazna
im je iz društva ih iskljuĉiti, i time im priliku da se u ophoĊenju poprave
uskratiti.

1§. Sebi dostojanstven uzor izabrati. Više da bi ga prevazišao, nego oponašao. Ima
uzornih veliĉina koje su otvorene knjige ĉasti i poštenja. Nek svaki sebi najvišeg u
svom zvanju odabere, all ne da bi ga sledio, već prestigao. Aleksandar nije zaplakao
zbog sahranjenog Ahila, već zbog sebe, ne budući još dostigao njegovu slavu.15 Ništa
l5Ovde pisac mesa dva dogaĊaja: a) pred statuom Aleksandra Velikog zaplakao je Julije Cezar,
shvativši da je u njegovim godinama Makedonac već bio osvojio svet, b) Aleksandar je odao poĉast
Ahilovim moštima, all nije nad njima plakao, kako svedoĉi Plutarh.

39
 ne podstiĉe ĉastoljublje koliko trube tuĊeg ĉuvenja: što prigušuje zavist
nadahnjuje velikodušnost.

16. Ne terati vazda šegu. Smotrenost se prepoznaje po ozbiljnosti, zbog

ĉega uţiva veći ugled od šaljiva duha. Koji se neprestano šegaĉe, zaozbiljno
se ne uzimaju. Lašcima ih smatraju, i ne veruju im, bilo stoga što ih sumnjiĉe
da laţu, bilo zbog bojazni od njihovog ismeanja. Nikad se ne zna kad
razborito kazuju, to je isto kao da razum i nemaju. Ništa otuţnije od
neprestanog šegaenja. Koji se proslave kao vickasti, poverenje kod razboritih
prokockaju. DoĊe ĉas kad se valja šaliti; u ostalim prilikama, ozbiljan ton
treba zadrţati.

77. Umeti sa svima. Mudar je Protej:16 uĉen s uĉenim, svetac sa svecem.

Velika je veština zadobiti svako srce, jer sliĉnost pobuĊuje blagonaklonost.
Promatrati naravi, svakoj se prilagoditi; ozbiljnome i veseljaku ići uz dlaku,
lukavom promenom: ovo je preko potrebno umeće onima koji od drugih
zavise. To vaţno ţivotno znanje zahteva mnogo darovitosti; lakše će biti
onome koji je svestranog znanja i istanĉanog ukusa.
16 U grĉkoj mitologiji, Posejdonov sin Protej bio je ĉuven po sposobnosti predskazivanja. Onaj koji je od
njega ţeleo da sazna svoju budućnost morao ga je zateći na popodnevnom spavanju i okovati, a potom
izdrţati strašna, ĉudovišna obliĉja koja bi ovaj poprimao pre; no što bi pristao da išta prozbori (videti
Ovidije, Metamorfoze, VIII).;

40
 18. Veština tačne procene. Glupost uvek bubne u nevre-me, jer su budale
drzovite. Nisci duhom, slepi pred teškoæ ama, nehajni su pred porugama neuspeha.
Mudrost se pak oprezno u delanje upušta. Njoj put promišljanje i smotrenost
izviĊaju, na opasnosti joj unapred ukazujući. Svaku drzovitost zdrav razum na
propast osuĊuje, we i kad joj se sreća osmehuje. Smotreno stupaj gde ceniš da je
duboko: pronicavost nek ispipava, a budnost neka nared koraĉa. Mnogi su bezdani
u opštenju s ljudima: stoga njihovu dubinu uvek olovom meri.

79. Vesela narav. Ako li je u tom umerena, više vrlina nego mana doĊe. Mrvica dobrog
raspoloţenja svemu je dobar zaĉin. I najveći znaju na šalu udariti, ĉime opštu naklonost
zadobijaju; all paze da razboritost ne povrede ni da se o uĉtivost ne ogreše. Drugi se pak
šalom iz nebranog groţĊa izvlaĉe, jer ima stvari koje se ne smeju zaozbiljno uzimati; nešto
se kroz šalu valja prihvatiti, kadikad baš ono što se zaozbiljno uzimalo. To je znak
pomirbenosti, koja je za srce prijemĉiva.

8D. 5 oprezom vesti primati. Vreme nam u slušanju novosti prolazi. Umesto da bolje
gledamo, o tuĊoj veri ţivimo. Uvo nam je sporedni ulaz za istinu, a glavni za laţ. Istina se
pak obiĉno da videti, all se tek retko ĉuje; neizvitoerena tek ponekad do nas dopre, a dolazi
li izdaleka, nikad; uvek stigne donekle izvrnuta neiskrenošću kroz koju prolazi; strast svim
bojama boji ĉega god se dotakne, ĉas je neprijateljska ĉas naklonjena. Uvek bi utisak da

41
 izazove: otud, oprez s onim koji hvali, a još veći s onim koji kudi. Potrebna
je velika paţnja da se prozre namera posrednika, i unapred sazna na koju
kartu igra. Domi šljanjem manjkavu ili laţnu vest ispravi.

81. Obnavljaj svoj dobar glas. To je preimućstvo Feniksa. Izvrsnost je podloţna

starenju, a s njome i ugled. Blizina rabi divljenje, pa neretko osrednja novina potisne
ono najodliĉnije, ako li je zastarelo. Zato valja od vremena na vreme preporoditi i
odvaţnost, i duh, i srećnu zvezdu, i we ostalo: upuštati se valja u sjajne novine,
osvanjivati ĉesto poput sunca, i nastupe menjati za svoje diĉenje, e da bi nas ţeleli
gde nismo, i divili nam se gde smo novaci.

8Ž. Ni u dobru ni u zlu ne ići do kraja. Umerenost u svemu, na tome je jedan

mudrac izgradio ĉitavo svoje uĉenje.17 Preterana pravda u nepravdu se izokrene; pa i
narandţa, cedi li se previše, gorak sok na kraju ispusti. Ĉak i u uţivanju, nikad u
krajnost ne odlaziti. I razumi otupi ako se preko mere napreţe: od preterane muţe,
meH sto mleka krv pocuri.

81. Dopusti sebi kakav manji greh. Jer kakva sitna pc greška biva neretko
vrlinama najbolja preporuka. Zavist izopštavanje gura, naopako i zloinako. Optuţice
savršenj stvo zato što mu nedostaci nedostaju pa će ga, kako je mane, zbog svega i
svaĉega osuditi. U Argusa se or
17 Misli se na Aristotela.

42
 pretvori,18 e da bi izvrsnosti falinku pronašla i sebe, moţe biti, utešila.
Huljenje kao grom pogaĊa upravo najuzvienije tvorevine. Nek znade stoga
Homer zadremati od vremena do vremena i klonulost u duhu i srcu odglumiti,
a nikad u razumu, e da bi zlobivost razoruţao, da ne pukne od jeda: kao kad se
na zavist, kao na bika, plašt prebaci, da se ugled spase.

84. Umeti od neprijatelja korist izvući. Ništa ne treba hvatati za oštricu, jer
poseĉe, nego za balĉak, jer Štiti; ponajmanje suparništvo. Mudrome je katkad
neprijatelj korisniji no budali prijatelj. Neprijateljstvo ĉesto svlada planine s
kojima prijateljstvo nije moglo na kraj izići. Mnogi svoju veliĉinu duguje
neprijateljima svojim. Opasnije je podilaţenje od mrţnje, jer ova uspešno
ispravlja nedostatke koje prvo prikriva. Mudar ume od zlobe ogledalo naĉiniti,
koje mu je vernije od ogledala prijateljstva, i preko njega umanjiti ili ispraviti
svoje nedostatke, jer mu valja oprez saĉuvati meĊu suparništvom i zlobom.

85. Ne rasipaj se na we strane. Nesreća je svega izvrsnoga što mu se ĉesta upotreba

u zloupotrebu pretvori. Za ĉim svi pomamno ţude, na kraju onemili. Ne valjati ni u
ĉemu, belaj, hteti valjati u svemu, još veći. Takvi uvek
'" Argus, ili Svevideći, mnogooki ĉuvar koga je Hera poslala da motri na Zevsovu ljubavnicu Iju. Dok
bi polovina njegovih oĉiju spavala, druga polovina bi budno motrila. Ubio ga je Hermes po Zevsovoj
zapovesti, a Hera je u sećanje na svog vernog slugu premestila Argusove oĉi na paunovo perje.

43
 izgube od silne dobiti, posle ih omrznu od prevelike ljubavi. Izuzetan pojedinac
tako se rabi; prestanemo li ga smatrati retkim, prezrećemo ga kao da je svagdanji.
Jedini lek kod takvih preterivanja jeste i u sjaju na meru paziti: nadmoć mora
jedino na savršenosti poĉivati, a razmetanje umereno biti. Što jaĉe baklja gori, brţe
saţiţe i kraće traje. Smernost u isticanju za nagradu stalno poštovanje stiĉe.

86. Preduprediti zle jezike. Svetina ima mnogo glava, to će reći mnogo oĉiju za zlobu i
mnoge jezike za opadanje. Dogodi se tako da ogovaranje ukalja obraz i najuglednijem;
prišije li mu uz to i kakav podrugljiv nadimak, nek se oprosti od dobra glasa. Povod
najĉešće pruţi kakva uoĉljiva nevolja, ili smešan nedostatak, koji su zlim jezicima plodno
the, kao skriveno ogovaranje niskoj pakosti. Na zao glas lako se izlazi, jer se u rĊavo oĉas
poverue, i teško se ispravlja. Razuman se stoga kloni ovakvih neprilika, i pred bezoĉnom
svetinom ĉetvore oĉi otvara, jer je lakše preduprediti nego naknadno ispravljati.

87. Znanje i držanje. Ĉovek se kao divljak raĊa, a od ţivoinjstva ga obrazovanje

iskupljuje. U društvu ga ĉini znaĉajnim, i stoje veće to znaĉajnijim. Zahvaljujući
obrazovanju, mogla je Grĉka s pravom ostatak sveta varvar-skim nazvati. Neznanje je
prostaĉko; ništa ne uljuĊuje; koliko znanje. No i znanje ume prostaĉko biti, ne prati &j ga
uĉtivost. Uĉtivo mora biti ne samo razmišljanje, nego| i volja, a govor ponajviše. Neko je
prirodno uglaĊen, skla-\

44
 dan iznutra i spolja, u misli i u reci, pa i u drţanju, koje je poput kore na
drvetu, kao što se duhovna nadarenost s voćkom uporeĊuje. Drugi su opet tako
neotesani da se kod,-njih we, ĉak i vrline, u nepodnošljivo i prostaĉko
pirlitanje izvrće.

88. Veličini teži, u odnosima uzvišenost postiţi. Velikan ne sme u

postupcima sitniĉav biti. Ni oko ĉega se previše ne zadrţavaj, ponajmanje oko
neprijatnog, jer ako je i prednost we opaţati nehajno, sasvim je drukĉije we
hteti namerno istraţiti. Valja najvećma viteški i uĉtivo postupati, to je odlika
velikodušnosti. Umeće rukovoĊenja u velikoj se meri u prikrivanju sastoji;
štošta valja prećutati, kako u porodici, tako i meĊu prijateljima, ponajviše
meĊu neprijateljima. Sitniĉavost brzo dosadi, i takva narav ne da se izdrţati.
Stalno se na istu muku navraćati vrsta je ludila; svako se najvećma ponaša
kako mu srce i razum nalaţu.

89. Spoznati sama sebe. U naravi, u razumu, u razmišljanju i u sklonostima. Niko

sobom ovladati ne moţe ako prethodno sebe ne razume. Za lice ogledalo postoji, za
duh ne: mesto njega, o sebi dumaj. Ĉak i kad na svoj spoljašnji lik zaboravimo, onaj
unutarnji ne gubimo iz vida, e da bismo ga ispravljali, i usavršavali. Upoznaj dokle ti
pamet i oštroumlje seţu pre no išta preduzmeš; isprobaj rešenost svoju pre no što se
obaveze prihvatiš. U svemu se duboko preispituj i vlastite sposobnosti pre-meravaj.

45
 95. Kako dugovečnost postići. Blagostanjem. Dve stvari ţivot skraćuju: glupost i
zlobivost. Jedni su ţivot izgubili jer ga nisu znali saĉuvati, drugi pak volje ne
imahu. Kao što je vrlina sama sebi nagrada, porok je samom sebi kazna. Koji ţivi
brzo i u poroku, ţivot mu se i ugled još brţe završe; u vrlini koji brzo ţivi, ne umire
nikako. Besprekorna duša na telo se prenosi, otud dobar ţivot nije samo u hotenju
dug, već i u stvarnosti.

91. Deluj samo kad obazrivost ne okoliši. Bojazan od neuspeha kod onog koji dela, znak
je oĉigledan za onoga koji gleda, još i više za suparnika. Ako se u vatri strasti pamet
premišlja, sebi će docnije, kad se ohladi, na oĉiglednoj gluposti zameriti. U šta god
obazrivost da posumnja, opasno je: najsigurnije je u to se ne upuštati. Mudrost se ne prihvata
onog što tek moţe biti: njoj put razboritost osvetljava. Kako da uspe preduzeće koje, tek
zapoĉeto, odmah biva osuĊeno sumnjom? Ako se katkad i odluke koje smo u sebi nemine
discrepante^ promislili nesrećno završavaju, šta oĉekivati od one koja je u razumu klecavo
prohodala i u rasuĊivanju kao neuspeh] naveštena?

92. Uzvišen duh. Da se razumemo: u svemu. Ovo je prvoj i najvaţnije pravilo u delovanju
i govoru, tim nuţnije štc je poloţaj viši. Više vredi mrva razboritosti nego tov* dosetljivosti.
Takav je put siguran, makar mu i ne tapšţ
19Latinski izraz kojim se na antiĉkim univerzitetima htelo reći da. ispit poloţen saglasnošću svih
ispitivaĉa.

46
 silno, jer ugled mudroga slavu donosi: dovoljno je pametne zadovoljiti, jer
njihov je sud probni kamen za uspeh u delanju.

n. Koji je svestran. U sebi spaja we savršenosti, i vredi za mnoge. Ţivot ĉini

više no srećnim, jer svojim bliţnjima to zadovoljstvo prenosi. Raznovrsnost i
savršenost, razonoda u ţivotu. Veliko je umeće znati što je dobro prisvojiti; i
kako je priroda stvorila ĉoveka kao saţetak svega u sebi izvrsnog, neka ga
znanje jedinstvenim uĉini i ogledalom ukusa i razuma.

94. Svoje sposobnosti prikrivati. Oprezan zna da izmakne ispitivanju, bilo da je

znanje ili hrabost u pitanju, jer ţeli da ga i dalje poštuju. Korakne napred kad hoće da
ga upoznaju, nazad ako bi da ga razumeju. Da niko ne sagleda ĉemu nije dorastao,
kako ne bi razoĉarao. Nikad ne dopušta da u njega sasvim proniknu: zapitanost i
sumnja dokle njegova darovitost seţe veće štovanje pobuĊuju negoli spoznaja, ma
koliko mu na ruku išla.

95. Znati tuĎe očekivanje održavati. Uvek ga podstiĉi. Mnogo nek obećava još više,
i uzvišeno još uzvišenije nek najavljuje. Ne treba we na prvu kartu stavljati; velika je
umešnost znati snage i znanje rasporediti, e da bi se uspeh postigao.

47
 9§. Moć poimanja. Prestol je razuma i temelj obazrivosti; njome se we lake
postiţe. Dar nebeski, za kojim se najviše ţudi, jer mu nema ravna: oklopa je
najvaţniji deo, i od svega vredniji; koji to moć poseduje, druga mu i ne treba.
We što u ţivotu ĉiniš od nje zavisi, i njome se potvrĊuje, jer we razborito valja
ĉiniti. Prirodno teţi svemu što se razumu saobraţava, i priklanja se onom što je
najispravnije.

97. Ugled steći i zadržati* On je dobro koje se slavom stiĉe. Dobar glas teško se
zadobija, jer iz vrlina proishodi, a owe su retke onoliko koliko su osrednja svojstva
ĉesta. Kad se postigne, lako se ĉuva. Koristi mnogo, još više radi za nas. Ugled se u
veliĉajnost preobraća kad u oboţavanje preĊe, zbog uzroka i dometa svoga; no samo
je onaj ugled neprolazan koji je i osnovan.

98. Prikriti šta se želi. Strasti su kako pukotine na duši| Najkorisnije umeće, umeće
prikrivanja; koji igra otvore nih karata, lakše izgubi. Oprezan da se krinkom suprot
stavi onom koji bi da ga raskrinka: pred risovim okom^ gusto sipino mastilo nek
rasipa. Prikrij svoje naklonosti^ da ih ne bi mogli osujetiti, bilo protivnom reĉju, bi
laskanjem.

99. Privid i stvarnost. Stvari ne vaţe za ono što su, već ono kakvima se ĉine. Retki
su koji vide iznutra, broji
48
 koji se za prividima povode. Nije dovoljno da si u pravu, ako ti se na licu krivda
ĉita.

1ĈĈ. Koji ne živi u zabludi. Mudar je hrišćanin uglaĊeni mislilac. Ali ne treba se
kao takav šepuriti, još manje takvog izigravati. Promišljanje je danas u nemilost palo,
iako je mudrima najvaţnije zanimanje. Nauka promućurnih na poštovanje više ne
nailazi. Seneka ju je u Rim uveo,20 gde je neko vreme u milosti bila: danas se za
drskost smatra. No ne ţiveti u zabludi oduvek je mudrosti neophodna hrana i ĉestitosti
slast.

161 Jedna se polovina čovečanstva drugoj smeje, a budale svi odreda. Jednima se
we dobro ĉini, drugima we loše; što jednog zadobije, to drugog odbije. Budala je da
mu nema ravne koji bi po svom nahoĊenju svet da preuredi. Savršenstvo ne vaţi ako
se tek jednom svidi: koliko ljudi, toliko i ćudi. Nema mane koju neki ne brane; i kad
se svima ne dopadneš, ne gubi u sebe poverenje, naći ćeš već nekoga kome ćeš po
volji biti; all ne valja ni sebi da laskaš ako ti kogod zatapše, jer će doći i drugi da te
kude. Zadovoljstvo se pravo u odobravanju uglednih nalazi, i od onih što svoje znanje
znaju. Ne ţivi od jednog mišljenja, ni od jedne prilike, ni samo za danas.
20 Bio je to, zapravo, Ciceron (106-43 p. n. e.). Grasijan ovako odaje poĉast svom uĉitelju Seneki, koji
je, usput budi reĉeno, roĊen u Kordovi.

49
 Ite. Umeti svariti velike zalogaje sudbine. U telu obazriosti veliki je stomak
i te kako vaţan, sposobna ĉoveka veliki delovi ĉine. Blagostanje nije dovoljno
onom koji je i većeg dostojan; što je jednom nesvarljivo, drugom nije ni za
zub. Mnogi ni jedan jedini ţilaviji zalogaj ne otrpi jer, klimavih sposobnosti,
nit je roĊen nit naviknut za uzvi šena dela; stoga zajedljivog ponašanja
postaje, a ukus nezasluţene ĉasti udari mu u glavu. Takvima na istaknutim
mestima opasnost preti; gorde se da puknu jer sreća u njih ne staje. Razborit
stoga neka uvek mogućnost za još veće poĉasti ostavi i nek se s najvećom
paţnjom kloni svega što bi na malodušnost njegovu ukazati moglo.

10S. Svaki neka je prvi u onome što čini. Ako ti postupci nisu baš kraljevski, barem
neka te dostojni budu; svako svoj domen dobro da razume, i u njemu poput kralja
neka deluje: postupci će mu veliĉanstveni a misli uzvišene biti. U svemu se kao kralj
pokaţi, po zasluzi, ako već ne po poreklu, jer se istinska neprikosnovenost i sastoji
jedino U poštenom delanju; koji kao njen primer posluţiti moţe^ velikanu zavideti
neće. Nuţno je pre svega da oni kojil oko prestola kruţe nauk od istinske nadmoći
izvuku, da • slede veliĉajnim osobinama pre nego sujetnim svetkovif; nama, i mesto
praznoj nadmenosti, uzvišenom suštastvujj da teţe.

164. Dobro znati proceniti zanimanja. Ima ih svakojakih* dobro ih oceniti veliko je
umeće, i pozornost iziskuje! jedno odvaţnost, drugo istanĉanost traţi. Lakša su koji

SO
 zahtevaju ĉestitost, teţa gde je dovijanje neophodno. Za prve je dovoljna
dobra narav, za druge ni sva paţnja i oprez. Poteško je drugima upravljati, još
teţe ako li se kao luĊaci ili budale pokaţu: dvostruka pamet treba s onim koji
je uopšte nema. Nije lako izdržati zvanje koje celoga ĉoveka traţi, silno vreme
i veliko umeće; mnogo su bolja ona kod kojih se raznovrsnost s ozbiljnošću
mesa, jer promena osveţava duh. Najveći ugled uţivaju zvanja gde od drugoga
zavisi tek malo, ili izdaleka; najpogubnija su koja znoj na ovom i još veću
muku na onom svetu zahtevaju.

M. Nikad ne dodijavaj. Brzo dodija koji uvek jedno te isto govori ili ĉini. Saţetost u
ophoĊenju laska i probitaè na je; uĉtivost nadoknadi što opširnost izgubi. Dobro,
kratko li, dvostruko je dobro; a rĊavo, ako li malo, manje zlo. Korisnije su
kvintesencije od praznoslovlja; zna se da opširne tek retko razumeju, ne toliko zbog
teţine, već zbog oblika onog što bi da iskaţu. Neki su više breme no ukras na ovome
svetu, kao pokućstvo koje niko neće. Promišljen se ĉuva da ne dosadi, ponajmanje
velikanima, kojima je ţivot ionako prenatrpan, jer manje je zlo smetati celome svetu
no jednom jedinom meĊu njima. Dobro se rekne što se brzo rekne.

166. Ne razmeći se svojim blagostanjem. Više vreĊa šepuenje zvanjem nego

osobinama. Koĉoperenje je mrsko, dovoljno je kad zavist pobuĊuje. Veće je
poštovanje stekao koji ga nije traţio, jer ovo od tuĊeg mišljenja zavisi,

57
 pa se nikako ne zasluţuje silom, već zaslugom i strpljivošæ u. Vaţna zvanja
zahtevaju primerenu uzdrţljivost, bez koje se ne mogu dostojanstveno
izvršavati. Uzdrţljivost nek je dovoljna za većinu tvojih obaveza, i ne
iscrpljuj je, već joj se naĊi. Koji se svojim zvanjem diĉi, pokazuje da ga nije
dostojan, i zbog toga mu dostojanstvo trpi. Ako već ţeliš da te poštuju, nek to
bude zbog odlika tvojih pre no zbog poloţaja; ĉak i kralj uvaţavanje treba da
zasluţi svojom liĉnošću, a ne naslednom neprikosnovenošću.

107. Ne pokazuj da si sebeljubac. Koji nezadovoljan ţivi, malodušnost zraĉi, a

zadovoljan, glupost. Zadovoljstvo kod većine iz neznanja se raĊa i u glupavu se sreću
obrće, koja, ma koliko prijatna, ugledu ne doprinosi. Koji nije kadar nedostiţne vrline
u drugih videti, taj sebi ĉestita na vlastitima, ma koliko osrednje ili priproste bile.
Podozreje je uvek na korist mudrima, bilo kao mera povoljnog ishoda, bilo kao uteha
poĊe li štogod naopako; jer, koji je zlo predvideo manje je ucveljen kad ga doista
snaĊe. I Homeru se desi da zadrema, i Aleksandru da se, razoĉaran, s visina spusti. Od
brojnih okolnosti ishod zavisi; što ] je preteglo na jednom mestu i u jednoj prilici, u
drugoj ne! proĊe; budali, meĊutim, leka nema, jer se kod njega rasvetalo puko
samozadovoljstvo, ĉiji polen na we strane širi.

168. Najkraći put do uspeha: umeti sebi društvo izabrat

OphoĊenje to ima najvećeg znaĉaja. Obiĉaji se i ukus tako prenose. I narav tuĊa,
ĉak i pamet, tako se neosetnc

52
 usvajaju. Stoga nagao valja s krotkim da se udruţi, i svaki s opreĉnjakom svojim;
na taj naĉin umerenost se postiţe: velika je umešnost znati se drugome prilagoditi.
Protivnosti kad se smenjuju, svet krase i podupiru ga, sklad u prirodi i još više u
ćudoreĊu stvaraju. Tim dovijanjem valjalo bi obazrivost da se sluţi u odabiru
prijatelja i pot-ĉinjenih; jedino se spajanjem krajnosti do zlatne sredine dospeva.

109. Ne optuživati we i svakoga. Ima ih koji su tako preke naravi da u svemu zloĉin vide,
a da ih u tome ne goni strast, već narav; osuĊuju ceo svet, jedne zbog uĉinjenog, druge zbog
onog što će tek poĉiniti. Beleg je to na duši surovoj, i još gore, niskoj. NabeĊuju s takvim
preterivajem da od slamke prave gredu, e da bi njome oĉi iskopali; takvima je jedino korbaĉ
u ruci, i od Jeliseja bi robijašnicu naĉinili;21 umeša li se i strast, u krajnost zabaaju.
Naprotiv, milostivost svemu opravdanje nalazi, ako ne u dobronamernosti, a ono bar u
nepaţnji.

116. Ne čekaj na sopstveni sumrak. Naĉelo je mudrih da se sveta okanu pre no što ovaj
njih ostavi. Znaj u pobedu kraj svoj pretvoriti, jer i samo Sunce, dok još blista, za oblak se
nekad povuĉe e da bi svoj nestanak zabašurilo, pa se ne zna je li uopšte zašlo. Ukloni se pre
sumraka, da ti ne bi crvenilo od uvreda glave došlo; ne ĉekaj da ti leĊa okrenu bojeći se da
će te ţiva bez samilosti i mrtvoga bez
21Jelisejska polja, u grĉkoj i latinskoj mitologiji zemlja blaţenih, ili ponekad boravište junaka i ĉestitih u
podzemnom svetu.

53
 poĉasti pokopati. Pametan konja na vreme suspreţe, i ne ĉeka da mu se smeju
kad usred trke posrne; lepotica nek mudro i na vreme ogledalo razbije, a ne kad je
kasno, kad ogorĉena vidi gde su joj ĉari opale.

ffl. NaĎi sebi prijatelje. Prijatelji su drugo ja. Prijatelj je svaki prijatelju dobar i mudar;
meĊu njima we kako valja teĉe. Vrediš koliko to drugi hoće; a da bi hteli, moraš im
naklonost preko srca zasluţiti. Nema veće ĉari do uĉinjene usluge, prijatelji se tako
zadobijaju. Najviše i najbolje što imamo, od drugih zavisi. Ţiveti se mora, s prijateljima ili
s neprijateljima; svakog dana po jednog stekni, ako ne bliskog a ono tebi naklonjenog, jer
ćeš u neke posle, dobrim izborom, poverenja moći imati.

IH Blagonaklonost gledaj da zadobijes. Ĉak i Svevišnji u najvaţnijim poslovima na nju

raĉuna i njome raspolaţe. Do poštovanja se stiţe preko osećanja. Ima ih koji se toliko uzdaju
u svoj znaĉaj da potcenjuju briţljivost. Ali mudar zna da vrline idu zaokolnim putem, ne
pomogne li im naklonost. We olakša i nadoknadi dobra volja, jer ne pretpostavlja već
vaspostavlja vrline kao što su odvaţ nost, poštenje, uĉenost, pa i mudrost ĉak. Mane ne
vidi*: jer ih ne ţeli videti. Naklonost nastaje iz oĉigledne sagla*nosti u naravi, u narodnosti,
rodbinskoj vezi, u otadţbini*! i u zanatu. Uzvišenija je koja se raĊa iz vrlina, obavezaj
ugleda i zasluga. Teško je zadobiti je, posle se lasno ĉuva| Moţe se postići, i potom korisno
upotrebiti.

54
 fl§. U blagostanju se za crne dane pripremaj. Mudro je, i lakše, leti zalihe za zimu
sabirali. U blagostanju, prijatelja tusta i trna, usluga odasvuda. Pogoduje saĉuvati
štogod za crne dane, jer oskudica se u nevolji javi. Neka zahvalnih i prijatelja u zalihi
bude, jednom će zatrebati baš ono nn šta se sad ne obaziremo. Prostaĉija prijatelja
nikad nema: u blagostanju za njih ni da ĉuje neće, pa zato ni ovi nju i ne poznaju kad
se u nebranom groţĊu obre.

U4. Nikad se ne nadmeći za istim. Koja god teţnja na otpor naiĊe, ugledu škodi.
Koji za istim teţi, odmah gleda da te pokudi i ocrni. Samo redak pošteno vojuje,
suparni ĉke iskazane mane s uĉtivošću zaboravi. Mnogi su poš tovanje uţivali dok
suparnike nisu dobili. U Ţaru preganjanja, oţive upokojena rugla, izbije na videlo ko
zna kadanja pogan. Suparništvo poĉinje s nasrtajima na ĉast i sluţi se svime, i
dozvoljenim i nedozvoljenim; pa iako od uvrede koristi nema, ipak gnusno
zadovoljstvo odmazde postaje, i ĉast tako ţustro prodrma da s prezira otrese prašinu
zaborava. Blagonaklonost je uvek pomirljiva, i uvek dobronameran dobar glas.

US. Računati s rdavom naravi oko sebe, kao da je o ruobnom licu reĉ, preka je
potreba gde se zavisnost izbeći ne moţe. Ima ih da se prepadneš, niti moţeš s njima,
nit mimo njih. Otuda je umešnost navići se na njih kao na grdobnost, e da nam kakvu
silnu neprijatnost ne prirede. Isprva na strah teraju, no malo-pomalo nestane prvobitni
uţas a oprez predupredi nevolje, ili ih podnošljivima uĉini.

55
 Hl Uvek sa zahvalnima posla imati. Takvi se lako obavezuju i obaveznim
smatraju. Smisao za pravednost najbolje je jemstvo njihovih postupaka, ĉak i kad
do nesporazuma doĊe, jer deluju onako kakvi su, a bolje je ratovati s poštenima
nego pobeĊivati nepoštene. S naopaima se ne moţe, jer za poštenje ne mare; otuda
meĊu njima i nema istinskog prijateljstva, a uĉtivost im je uvek rĊave kakvoće, jer
ne poštuju ĉestitost. Kloni se onoga koji je nema, jer ne ceni vrlinu koji ne ceni
ĉestitost, koja je na tronu poštenja.

BI. Nikad o sebi ne govoriti. Jer bilo da se ĉovek hvali iz sujete, ili sebe kudi iz
kukaviĉluka, slušalac to prima kao nerazboritost govornika, saţaljenja vrednu. Ako u
poznatom okruţenju treba to izbegavati, onda još i više na vaţnom poloţaju, gde se svaka
reĉ ĉuje a najmanji znak gluposti za dokazano ludilo smatra. Jednako je nesmotreno o
prisutnima govoriti, jer se na dve vrste sprudova moţeš nasukati: na hvalospeve ili na
pokude.

H8. Glasi za učtiva čoveka. Već se time poštovanje izaziJ va. Uĉtivost je najvaţniji deo
veštine ţivljenja; reĉ je p| draţi koja zadobija svaĉiju naklonost; baš kao što neuĉtil vost
jedino na prezir i odvratnost nailazi. Ako li se ov| poslednja iz oholosti raĊa, gnusna je, ako
li iz prostaštvi zasluţuje prezir. Bolje je previše no nedovoljno uĉtiv bit all ne prema svima
jednako, jer tako nepravedni postaj mo: spram neprijatelja je obaveza, odvaţnost se time
kazuje. Malo košta a pomnogo vredi: koji poštuje i sam;

56
 poštovan. Uĉtivost i ljubaznost nad drugim vrlinama prednost imaju, jer se
vraćaju onima koji ih poseduju.

fl§. Ne navlačiti mržnju na sebe. Ne treba odbojnost pobuĊivati, ona ionako

sama doĊe. Mnogi bez razloga mrze, ne znajući ni zašto ni kako. Zlobivost
kod njih uvek V

zahvalnost nadvlada. Zelja za osvetom im je snaţnija i brţa od brige za sopstvenu

korist. Drugi se pak šepure da su u zavadi s celim svetom, zbog naravi ljute ili
naljućene. Ako li ih kojim sluĉajem mrţnja spopadne, ne mogu se osloboditi ni nje ni
misli zlobivih. Razuman se takvog pribojava, ogovaraĉa prezire, nadmenog se gnuša,
pod-smešljivac mu je nesnosan, a osobenjaka i ne posećuje. Poštovanje stoga valja
pokazati, e da bi te poštovali; koji bi da uspe, nek ovo na umu imade.

1S&. Umeti ići uporedo s vremenom. Ĉak i znanje mora svoje doba slediti, a bude li
u nemilosti, valja da se neznalicom napravi. Govor se i ukus s vremenom menjaju: ne
valja po starinski govoriti, dopasti se moraš kako vreme nalaţe. Ukus većine u svemu
je presudan. Stoga za primer izvrsnosti smatran moraš biti. Razuman neka se sadaš
njem trenutku saobrazi, makar mu se prošli boljim ĉinio, krasotan za telo koliko i za
dušu. Jedino za dobrotu ovo ţivotno pravilo ne vaţi, vrlina se uvek mora upraţnjavati.
Više niko ne zna, i starovremskim se smatra, istinu zboriti i reĉ ne pogaziti; dobri se iz
kakvog drugog doba ĉine, pa ih vole. MeĊutim, ako ih i ima, niko njihov primer ne
sledi. Jadnog li veka koji za vrlinu ne znade, na zlobu

57
 priviknut! Nek razuman ţivi kako zna i ume, kad već' ne moţe kako bi ţeleo.
Neka više ceni što mu je sudbina dala no uskratila.

121. Ne uplići se u ono što za uplitanje nije. Kao što neki we olako primaju, drugima je
we prevaţno, i we vesma znaĉajno, za ozbiljno razmatranje, zagonetno i rasprave
v

dostojno. Sto neprijatnost donosi samo retko valja svojevoljno prihvatiti, inaĉe zalud glavu
razbijamo. Greška je na grudi primati ono što preko ramena treba odbaciti. Toliko je
obećanog, a iz nemara neuĉinjenog; ono pak isprva ništavno, zauzimanjem vaţno postaje. U
poĉetku to je lako prekinuti, docnije nije. Ĉesto bolest od samog leka potiĉe, stoga nije
zgoreg slediti pravilo: prepusti da vreme kaţe svoje.

133,. Samosvojnost u recima i delima. Svuda mesto pronalazi i unapred poštovanje

zavreĊuje. U svemu se oĉituje, u razgovoru, u besedi, pa i u drţanju; ĉak i u pogledu i volji.
Velika je pobeda osvojiti tuĊe srce. Ne raĊa se iz glupave drskosti ni neljubaznog
postupanja, već iz uĉtivog autoriteta koji iz prirodne nadmoći nastaje, potpomognuta
zaslugama.

121. Koji se ne kočoperi. Što je više darovitosti, manje je prenemaganja, jer se njime
vrline samo izvrću ruglu. Mrsko je drugima koliko je muĉno onome koji mu se predao, jer
ţivi kao muĉenik napetosti, i preterane ta5
 ĉnosti u svemu. Prenemaganjem gube u znaĉaju i najodiĉnija svojstva, jer ih
smatraju više ishodom kakvog pretvaralaĉkog nasilja no slobodne prirode; a
prirodno je uvek milije od patvorenog. Za onog koji glumi kakve vrline,
smatra se da ih nema; što bolje ĉiniš koju stvar, uloţen trud ti vecma valja
prikriti e da bi kao plod prirode izgledalo. Ali nije dobro ni beţeći od
pretvaranja u drugu krajnost zapadati. Mudar nikad neće pokazati da svoje
zasluge poznaje; njegova nehajnost kod drugih upravo zato znatiţelju
pobuĊuje. Dvaput je vrstan koji u sebi we savršenosti nosi a ne pokazuje da se
njima diĉi; tako obrnutom stazom do tapšanja dolazi.

121 Čini tako da te drugi požele. Samo su retki takvu naklonost doţiveli, a stigne li
od pametnih, prava je sreća. Obiĉno mlakost vlada prema onima koji odlaze. Postoje
naĉini da se milost zasluţi: izvrsnost u delanju i vrline siguran su put; dopadanje,
probitaĉan. Vrline svoje istiĉi tako da se ĉini kako tvoj poloţaj tebe potrebuje a ne ti
njega: jedni štuju poloţaj, drugi su zbog njega štovani. Nije zasluga kad se dobrim
uĉiniš rĊavog naslediv, jer to ne znaĉi da te ţele zbog tebe samog, već da onog ne
podnose.

12§. Ne budi poput knjige tuĎih grehova. Ko o tuĊoj sramoti brigu vodu, sam nije
na dobrome glasu. Neki bi hteli svoje mrlje tuĊim oprati, ili makar prikriti; ili da se
bar tuĊima glupavo uteše. Iz usta im uvek bazdi, bivaju kao slivnici varoške pogani.
Ko po takvom smetljištu

59
 dara, sam se opogani. Redak se rodio bez ikakve mane, pa bila s lica ili s naliĉja.
Nedostake ne znaju onima koje ne poznaju. Oprezan nek pazi da se u knjigu tuĊih
beda ne pretvori, niti da mu javno prokazivanje navikom ne postane, jer će-ga za
ţivota bezdušnikom smatrati.

1Ž6. Nije budala koji je budalaštinu počinio, već koji je ne znade prikriti. Treba
skrivati svoje sklonosti, nesavršenosti još i više. Ljudski je grešiti, no pametan dok
uĉinjeno ne priznaje, budala najavljuje grešku koju će tek poĉiniti. Poverenje se
sastoji više u prikrivanju no u delanju; ako već ĉestit nisi, bar se ĉestitim prikazuj.
Nepaţnje velikih oĉiglednije su, kao pomraĉenja najvećih zvezda. Iznimka u
pravilu: ĉak ni prijatelju svoje mane ne poveravaj; uzmogneš li, ĉak ni samom sebi.
MeĊutim, to moţe porno ći i drugo ţivotno pravilo, ono o veštini zaboravljanja.

1Ž7. Neusiljenost u svemu. Daje ţivost vrlinama, dah govoru, dušu delanju, ukras je nad
ukrasima. Druga su savršenstva ukras prirode, all je neusiljenost kićanka samih
savršenstava: ĉak se kod razmišljanja pozdravlja. Dar je prirodan a ne nauĉen, i disciplinu
nadmašuje; kreće se lako, pretiĉe uĉtivo; podrazumeva slobodan duh, pridodaje njegovom
savršenstvu. Bez nje lepoti nema ţivota, a svaka draţ nesreća biva. Vrednija je od
odvaţnosti, uglaĊenosti, smotrenosti, ĉak i od veliĉajnosti. Oštroumna je preĉica pri
odluĉivanjima, umešan izlaz iz svake neprilike.

60
 128. Uzvišenost duha. Jedan je od najvaţnijih uslova za Ĉojstvena Ĉoveka, jer we oblike
veliĉine još više istiĉe. Istanĉava ukus, ojaĉava srĉanost, izoštrava misao, oplemenjuje narav
i gradi dostojanstvo. Gde god se zatekla, istakne se, we i kad joj sudbina zavidi i smeta, nad
tuĊom pozornošću vlasna. Kad bi da je šapnu ograniĉenja, u volji se ustaljuje. Veliĉajnost,
velikodušnost i we ĉojstvene vrline za svoje izvorište je priznaju.

W. Nikad se nemoj jadati. Jadikovke samo nepoverenje pobuĊuju. Više sluţe da drskost u
tuĊoj strasti podstaknu, nego milosrĊu kao uteha. Onoga koji sluša na isto ĉinjenje podstiĉe,
a svest o prvoj drugu uvredu opravdava. Ţalbama se na nekadanje uvrede jedino pripreme
one buduće, a mesto leka i utehe kojima teţe, tek zluradost, ili prezir izazovu. Mnogo je
pametnije hvaliti uĉinjena ti dobroĉinstva, e da bi se drugi na njih ugledali; pominjati usluge
odsutnih znaĉi traţiti ih od onih koji te slušaju, to jest poverenje jednih na druge preneti.
Oprezan tako nikad ne obznanjuje ni teškoće ni nedostatke, već jedino usluge i poĉasti; to
mu sluţi da saĉuva poštovanje prijatelja, i da neprijatelje podalje od sebe drţi.

H0. Gledaj da tvoja preduzeća i drugi vide. Ništa ne vaţi za ono što jeste, već za ono
kakvim se ĉini. Vredeti i znati
V

to pokazati, dvostruko vredi. Sto se ne vidi, kao da ga nema. Ni pravda uvaţavanje ne

budi ako se takvom ne pokaţe. Više ima obmanutih no smotrenih; obmana je preovladala,
jer we se po izgledu procenjuje. Mnogo je

61
 štošta sasvim drukĉije no što se ĉini. Prijatna spoljašnjost najbolja je preporuka
unutarnjeg savršenstva.

IM. Otmenost naravi. Duša poseduje svoju uglaĊenost a duh uĉtivost, preko njih
se otmena narav iskazuje. To se savršenstvo ne sreće kod svakoga, jer podrazumeva
veli-ĉajnost. Prva joj je briga da pohvalno p neprijatelju zbori, i da mu to više na
usluzi bude. Zablista kad kucne ĉas za osvetu: ne samo da ga ne propušta, nego ga i
uveliĉa kad svoju pobedu u neoĉekivanu velikodušnost pretvara. To je i veština, i
ukras drţavnih pitanja. Nikad se ne koĉoperi svojim pobedama, a i kad poĉasti
primaš, prikrivaj ih prostodušnošću.

112. Dvaput promišljaj. Promišljanje sigurnost donosi, ponajviše tamo gde je ishod
neizvestan; natenane postupaj, kako kad pristaješ, tako i kad ispravljaš: na taj naĉin druge ti
misli doĊu, da potvrde i uĉvrste odluku. Kad je u pitanju darovanje, vredniji je dar koji
nakon išĉekivanja doĊe no onaj na brzu ruku dani, jer najvećma cenimo za ĉim smo najduţe
ĉeznuli. Kad je o odbijanju reĉ, vreme donese pravi naĉin da sazri tvoje ne i da ne bude
odveć' gorko; najĉešće se, kad se stiša ţelja za ĉim i ohladi glava, oštrica odbijanja i ne
oseti. Koji bi na brzu ruku da dobije, njemu sa zadrškom davaj, kako bi mu paţnju odvratio.

US. Bolje lud sa svima, nego pametan a sam: tako zborej lukavci. Ako li su svi ludi,
nema se šta izgubiti; ostane li

62
 razboritost sama, za ludost se smatra: otuda mora niz struju ići. Nekad je
najveće znanje neznanje, kad se neznalicom gradiš. Ne moţe se mimo ljude, a
nisci su uvek u većini. Za ţivot u samotinji moraš mnogo na Boga da sliĉiš, ili
u zver da se izmetneš. Ja bih pak ovaj aforizam ovako prekrojio: bolje mudar
sa svima nego lud sam sa sobom. A neki ĉak ljubomorno do posebnosti svoje
ludosti drţe.

1§1 Uvek imaj dva izlaza. Dvostruko ćeš duţe ţiveti. Niti smeš od jednog jedinog
poteza zavisiti, niti jednu jedinu stvar prigrliti, we i da joj nema ravne: we moraš
dvostruko imati, pogotovu prihode, usluge i zadovoljstva. Mesec koji stalno menja lik
slika je i prilika nepostojanosti, a još su ćudljivije stvari koje zavise od krhke volje
ĉovekove. Otud pred nestalnošću oprez, i nek vaţno ţivotno pravilo bude dvostruke
izvore imati tokom blagostanja i ugodnosti: kao što nam je priroda glavne udove u
paru dala, umeće jednako nek uĉini s onim od ĉega zavisimo.

31§. Ne protivreči povazdan, jer ćeš time tuĊu glupost i ljutnju na sebe navući;
tome, dakle, oštroumlje da se odupre. Moţe se neslaganje u svemu i visprenim uĉiniti,
no zadrt gluposti izmaći ne moţe. Takvi kao hajduci upadaju u prijatan razgovor i
veći su neprijatelji svojim prijateljima nego onima koje uopšte ne sreću. U ukusnom
zalogaju i najmanja se košĉica oseti, a protivreĉenje doĊe kao trn na najlepšem cvetu
razgovora; takvi su škodljive budale, a priĊe i zveri ljute.

63
 38. Da se možeš na noge dočekati. Što pre preduzećima svojim bilo opipati.
Mnogi se izgubi u šiblju nepotrebnog nagvaţdanja, ili meĊu cvećem zamornog
obilja reci, nikad se niĉeg ne prihvatajući; stanu da okoliše, zamaraju i sebe i
druge, all suštinu ne doseţu. Ishod je to zbrkanog razmišljanja, koje se ne da
razmrsiti. Traĉe vreme i strpljivost oko ĉega bi se okaniti morali, pa im posle
manjka za ono ĉega su,se uistinu prihvatili.

?7. Mudar je samom sebi dovoljan. Mudar je negda bivao sebi we i sva na svetu, i
we imanje sobom je nosio.22 Ako stoji da je jedan vrstan prijatelj dovoljan pa da
ĉovek zadovoljan bude kao da poseduje Rim i saw ostali svet, onda budi prijatelj sebi
samom, pa ĉeš moći za svoj raĉun ţiveti. Ko bi ti mogao zatrebati, kad nema ni većeg
uma ni boljeg ukusa od tvoga? Od sebe sama zavisim budi, jer najveće je zadovoljstvo
Svevišnjem nalikovati. Koji moţe sam samcat opstajati, taj nije sirak, već mudar i po
mnogo ĉemu Bog.

H8. Kad treba, ti sačekaj da bura proĎe. Naroĉito kad se ustalasa javni ili porodiĉni
ţivot. Zaoštre se katkad odnosi s drugima, prokljuĉaju osećanja; tad je mudro u mirnu
se luku zakloniti. Ĉesto se baš lekom bolest pogorša. Stoga je vaţno pustiti da se
istutnji, kako priroda, tako i narav; vest će lekar jednako znati da lek prepiše koliko i
da ga
"Diogen (413-327 p. n. e.), grĉki filozof koji je prezirao poĉasti i zemaljska zadovoljstva, protivnik
društvenih konvencija, prema predanju ţiveo je u buretu.

64
 odbije, jer umešnost se ĉesto u ovome drugome sastoji. Jedan od naĉina da se
ukroti svakidašnje besnilo jeste dići od ĉega ruke i saĉekati da se primiri; ustukneš li
na vreme sada, pobedićeš kasnije. Izvor se oĉas zamuti, i neće se razbistriti ako ga
diraš, već ako ga na miru ostaviš. U zbrke je najbolje ne dirati, jer se brzo same od
sebe rašĉiste.

H9. Prepozna/ crni dan. Jer nekad ništa za rukom ne polazi; okreni-obrni, usud
nećeš ispraviti. Probaj u dva navrata, pa ako ne ide, povuci se, nije tvoj dan. Ĉak i
razmišljanju nastupi ĉas, niko nije pametan bez prestanka. Umeće je razmišljati
pravilno, kao i pismo valjano sroĉiti. Svako savršenstvo svoj trenutak ima, nije ni
lepoti uvek vreme; i mudrost otkaţe, pa popusti ili pretera. Šta god da je, da bi
uspelo, svoje vreme mora doĉekati. Kako nekome we naopako krene, tako drugome
we glatko, bez po muke. Ovaj na gotovo dolazi, duhom je pripravan, otvorene
naravi, i we mu se posreći. Tad valja za srećnu se zvezdu uhvatiti i ni mrvu sreće ne
ispustiti. No razuman nikad neće bez ostatka presuditi da je štogod rĊavo ili,
naprotiv, dobro, jer je prvo tek puka nedaća a drugo samo sluĉajna sreća moglo biti.

119. U svemu odmah pronaći najbolje. Odlika je istanĉana ukusa. Pĉela smesta ka
slatkoći stremi, da ima ĉime med praviti; zmija ka gorĉini, za otrov. Tako je i s
naklonostima: jedne se za dobro, druge za rĊavo hvataju. Nema niĉeg što ne bi i dobro
sadrţavalo, ponaosob knjiga, jer je

65
 plod razmišljanja. Nekima je narav do te mere izopaĉena, da meĊu hiljadama
savršenstava na jednu jedinu manu naići moraju, e da bi je kudili i po sto puta
pominjali: kao skupljaĉi pogani tuĊe volje i razuma, optuţuju druge za bešĉašće i
nedostatke, i time više kaţnjavaju sopstveno rĊavo razmišljanje nego što istanĉanost
pokazuju. Zato se pate u ţivotu, jer se gorĉinom poje a nesavršenost im za ispašu
sluţi. Srećniji su oni ĉiji ukus meĊu hiljadu mana na jedino savršenstvo odmah
naiĊe, makar se ovo tek pukim sluĉajem zateklo.

BI. Ne slušati sama sebe. Malo vredi sebe zadovoljiti ne zadovoljiš li druge, a opšti prezir
neretko samozadovoljstvo kazniti ume. Koji je sebi dovoljan, drugima od sebe zakida. Vajde
nema da zboriš kako bi ĉuo vlastiti glas. Ako je bezumno sa sobom govoriti, još je
bezumnije pred drugima sebe slušati. Slabost je velike gospode poštapati se onim ,,šta ono
rekoh?", ili onim „zar ne?", jer to muka za prisutne biva. Na svaku svoju reĉ osluškuju ne bi
li odobravanje ili laskanje ĉuli, razumnost u zapećak stavljaju. Naduti govore odjek
oĉekujući, i kako im govor nezasluţenoj uzvišenosti teţi, na svaku reĉ bi da im budala
potpomaţe svojim „pravo veli!"

132. Nikad se iz inata goreg rešenja ne prihvataj, samo zato što te je protivnik umeo
preteći i bolje izabrati. Tako si poraţen već na poĉetku, pa ćeš na kraju morati sramotno
popustiti. Bolji se rĊavim oruţjem ne pobeĊuje. Kako se protivnik vesto boljeg domogao,
htedneš li mu se

66
 docnije lošijim suprotstaviti znak je gluposti tvoje. Uporni na delu upuštaju
se smelije od upornih na recima, jer veća je opasnost delati nego zboriti.
Tvrdoglavi pro-staštvo pokazuje kad protivreĉi uprkos istini, i kad se kavţi na
sopstvenu štetu. Mudar je uvek na strani razuma a ne strasti, jer je
predupreĊuje ili, zatreba li, ispravlja; ako li je protivnik glup, on će baš zbog
toga sa svoga na nepovoljnije stajalište preći. Bolju će mu stranu mudar
oduzeti jedino ako lošiju sam prigrli, jer će ovaj, glupošću zaslepljen, svoju
napustiti i zadrtost svoju skupo platiti.

13§. Nemoj zastranjivati e da bi otrcanost izbegao. Obe

krajnosti jednako ugledu štete. Svaki pokušaj koji se od ozbiljnosti udalji gluposti je
srodan. Zastranjivanje je u poĉetku obmana kojoj tapšu, jer iznenadi novinom i
dosetljivošću; kad iznenaĊenje proĊe, na hridinama razuma brodolom ga ĉeka. Vrsta
je opsene koja, kod drţavnih poslova, i do propasti dovodi. Koji do velikih dela nisu
kadri putem vrline doći, u zastranjivanje se upuste: glupa ĉi im se dive, ah' prezir
pametnih utvrĊuju. To je oznaka smetenog prosuĊivanja, pa zato i obazrivosti potpuno
suprotna; ako se kojim sluĉajem i ne zasniva na laţi, zasniva se na nepouzdanom, na
veliku opasnost po dostojanstvo.

IM. Prepusti prvu da bi imao zadnju reč. Tim se lukavstvom ţeljeno postizava; ĉak
i kad su Nebesa u pitanju, hrišćanski uĉitelji ovu svetu dosetku uĉe. Znaĉajno je to
pretvaranje, jer zamišljena prednost drugog sluţi kao mamac da mu volju okuje: uĉini
mu se da će svoje isterati, a

67
 samo tuĊoj nameri put otvori. Nikad se ni u šta lakomisleno ne upuštaj,
ponajmanje tamo gde opasnost nazireš. Pred onima koji svakad najpre ne
izgovaraju, naum valja prikriti, e da ne bi uvideli štetu koju bi od svog pristanka
mogli imati, ponajpre osetiš li kod njih odbojnost. Ovaj savet vezuje se za one o
prikrivenim namerama, koje su srţ instanĉanosti.

135. Ne razotkrivaj svoju slabu tačku. Jer će inaĉe svak u nju da darne hteti. Ne
otkrivaj je jadikovanjem, jer zloća voli da dirne gde najviše boli. Budeš li se ţacao,
samo ćeš je oraspoloţiti. Zlobna se namera šunja i slabosti vreba: baca strelice da
vidi gde boli, i po hiljadu će puta gaĊati e da bi na otvorenu ranu naišla. Mudar ume
da prikrije kad ga ubodu, i bol da sakrije, bio njegov ili nasleĊen, jer ĉak se i sudbina
katkad naslaĊuje povreĊujući gde najviše boli. Uvek pogaĊa ţivu ranu; stoga ne
pokazuj ni kad peĉe -ni kad godi; prvo, da se okonĉa, drugo, da traje.

156. Sagledavaj iznutra. Stvari su obiĉno sasvim drukĉije no što se ĉine; neznanje koje
tek do kore dopre, u razoĉarenje prelazi ĉim dublje zaĊe. Laţ u svemu prethodi, povlaĉi za
sobom budale otrcanošću kojoj kraja nema. Istina pak uvek stigne poslednja, hramajući
polako; priroda je uho u paru nam dala, all mudri jedno stalno ĉulje. Laţ je sva na površini,
na nju smesta nabasaju koji su i sami takvi. Istinito ţivi u se povuĉeno, da bi ga mudri i
razumni još više cenili.

68
 147. Ne budi nepristupačan. Niko nije tako savršen da ga katkad ne treba
opomenuti. Lud je da mu nema leka koji nikad nikog ne sluša. I najvrsniji na
prijateljsko upozorenje paţnju da obrati, ĉak i vlastodrţac poslušavanje svoje
iskljuĉiti ne sme. Ima ljudi neizleĉivih, jer su nepristupa ĉni; njih niko pred ponorom
zadrţati ne moţe. Pametan će prijatelju ostaviti otvorena vrata; kroz njih će mu
porno ć stići; ovaj mora slobodom raspolagati da govori, pa i da ukori. Ta mu se
vlasnost mora dati, i uvaţavati njegova vernost i obazrivost. No ne valja svima
poštovanje ukazivati, niti poverenje; stoga valja u kakvom kutku tajnog poverenika
imati, da se u njegovom vernom ogledalu uvidi sopstvena zabluda.

158. Umeti razgovor voditi. Time pokazuješ koliko vrediš. Nema tog ĉovekovog delanja
koje veću budnost zahteva, baš zato što je tako uobiĉajeno. To se ili izgubi ili uzdigne. Ako
paţnje treba da se sroĉi pismeno, kao oblik promišljenog razgovora na papiru, koliko se tek
zahteva u obiĉnom razgovoru, gde se razboritost nepripravna na probu stavlja! Iskusni
napipavaju bilo duše preko jezika, otuda je Mudrac i rekao: Govori, ako želiš da te upoznam
271. Neki smatraju da je veština u razgovoru nastupiti bez nje, te da bude po meri i komotan
koliko i odeća, ako li se meĊu prijateljima vodi; kod ozbiljnih, valja sadrinom drugog
zaseniti. Da u razgovoru uspeš, moraš se naravi i razumu svoga sagovornika prilagoditi. Pazi
da o tuĊim recima ne sudiš, smatraće te za gramatiĉara; još
23 Sokratove reci upućene jednom ćutljivom uĉeniku. Pominje ih i Erazmo.

69
 više da misli drugog ne ispravljaš, jer će te se svi kloniti i u opštenju te
onemogućiti. Suzdrţanost u govoru vaţnija je od reĉitosti.

14§. Što ne valja, na drugoga prebaci. Koji zaklon od mrţnje imadu, uspešno vladaju. To
nije dokaz nesposobnosti, kako zloba sebi predstavlja, već nenadmašne veštie, imati koga
da se na njega svali krivica zbog neuspeha i oštrica zlih jezika. Ne moţe vuk sit biti i we
ovce na broju. Zato treba uza se ţrtvenog jarca drţati, da bude meta nezadovoljstvu, ĉime
svoje slavoljublje iskupljuje.

186. Umeti svoju robu prodati. Nije dovoljna samo kakvoć a, jer ne traţe svi suštinu, niti
gledaju iznutra. Većina ide gde je jagma, videći da to i drugi ĉine. Velika je veština znati
svoje istaći: ĉas hvalom, jer hvala ţelju podbada, ĉas krasnoreĉivošću, jer se tako roba
uznosi, ne zapadajući u preterivanje. Budeš li isticao da je pametnoj manjini namenjena,
dobru ćeš udicu baciti, jer svi veruju da joj pripadaju, a budu li suprotnog mišljenja, ţelju
ćeš im podbosti. Nikada u svojemu lakoću ni obiĉnost ne istiĉi, jer mu tako ne olakšavaš,
već ga otrcavaš; svi se upecaju na neobiĉno, jer više privlaĉi i ukus i razum.

JEf. Misli unapred: danas za sutra, i sutra za prekosutra i još dalje u budućnost. Najbolje
je proviĊenje znati kad valja predviĊati; koji je na oprezu ne zna za uzbunu, jer je na
opasnost pripravan. Kasno je da gledaš hoćeš li
70
 zaplivati kad ti voda do grla doĊe, to se uĉi unapred; predviĊaj zrelim
razmišljanjem kad je ĉemu vreme. Uzglavlje je ćutljiva Sibila,24 pa je korisnije
zaspati misleći na ono što se ima uraditi nego izgubiti san zbog poĉinjene
gluposti. Neki prvo uĉine, pa tek onda glavom lupaju: to vredi koliko i traţiti
opravdanje mesto uzroka. Drugi, ni
V . . . '

pre ni kasnije. Ĉitav ţivot mora se promisliti e da se ne bi zabasalo na pogrešan put:

ĉestim promišljanjem i predviĊanjem moć stiĉemo da unapred ţivimo.

. Ne budi uz one koji te mogu u zasenak baciti, ma u

kom pogledu. Što pretiĉe u savršenstvu, pretiĉe u uvaţavanju. Prvi će uvek imati
glavnu, a ti sporednu ulogu; ako li ti kakvo poštovanje i zapadne, neće biti doli mrvica
onog prvog. Stoluje Mesec jer je jedan, meĊu tolikim zvezdama; poĉim sunce grane, il
prestane il nestane. Ne pribliţuj se onome koji će te pomraĉiti, već kraj kojeg ćeš se
istaknuti. Jedino je tako dovitljivoj Fabuli2S pošlo za rukom pred Marcijalom se
umiliti, jer se meĊu svojim rugobnim i zapuštenim sluškinjama lepotom isticala. Niti
valja u rĊavom društvu opasnosti se izlagati, kao ni drugome poĉast izricati na uštrb
vlastitog ugleda. Za uspeh, drţi se odliĉnika, kasnije, okruţi se osrednjima.
"Personifikacija proroštva, Apolonova sveštenica.
25 U epigramu 79. svoje VIII knjige, Marcijal (40-104) govori da se
Fabula okruţivala ruţnim i starim ţenama kako bi svoju lepotu u
poreĊenju s njima istakla.

71
 ISi. Izbegavaj da silne praznine popunjavaš. A budeš li morao, gledaj da
prazninu sigurno nadmašiš. Dvostruko valja vredeti da bi prethodniku ravan bio. I
koliko vesto ĉiniš kad sebi nastavljaĉa naĊeš tako da za tobom poţale, još je veštije
izbeći da te prethodnik ne zaseni. Velika praznina teško se popunjava; koji prethodi
uvek se boljim uĉini; ĉak ni jednakost nije dovoljna, jer prvi prednost ima. Stoga je
potrebno u vrlinama više nego on ponuditi, e da bi ga iz naklonosti istisnuo.

1S4. Ne daj se ni lako privoleti ni lako ubediti. Zrelost se prepoznaje po uzdrţanom

poverenju: kako je laţ uobiè ajena, neka lakovernost bude neobiĉna. Koji prebrzo poeruje,
brzo se u ĉudu naĊe. Ne valja ni da drugi pomisli kako u njegovu dobronamernost
sumnjamo, jer to znaĉi iz nepristojnosti u uvredu preći, i sagovornika za prevarenog ili za
prevaranta drţati. Pri tom je još veća nezgoda što se neverica cerkom laţi smatra; otud
laţljivca zlo iz dva pravca vreba, jer nit veruje nit mu se veruje. Uzdrţljivost u donošenju
suda mudrost je u onoga koji sluša, o tome neka ga uveri onaj koji kaţe: „Ko lako zavoli,
obazriošću se podiĉiti ne moţe"; jer ako se laţe recima, laţe se i delima, što je mnogo
pogubnije.

1S§. Umeti strasti zauzdati. Ako je mogućno, oprezno promišljanje nek predupredi niske
nagone; opreznome to neće teško pasti. Kod strasti je najvaţnije osetiti kad nailaze, da bi
njima odmah ovladao i u video dokle moţeš ići. S takvim vrsnim razmišljanjem umećeš u
jarost da

72
 uĊeš i iz nje iziĊeš bez posledica. Treba umeti zakoĉiti, i to na vreme, jer u
trci to mnogo teţe biva. Najveća proba zdravog rasuĊivanja: saĉuvati hladnu
glavu i kad ludilo u nju navali. Svako preterivanje u strastvenosti izopaĉuje
razumnost; no uz krajnju paţnju nikad se nećeš o razum ogrešiti ni njegove
granice preći. Strast se da zauzdati jedino kad se smotrenosti ĉvrsto drţimo,
tako ćeš po razboritosti i doslednosti prvi biti, ako ne i poslednji preostati26.

JS6. Prijatelji po izboru. To nek postanu tek kad dobro promisliš, i kad ih sudbina
iskuša; i naklonost i razum valja oko njih da se sloţe. Nema vaţnijeg preduzeća u
ţivotu, a najmanje mu se paţnje posvećuje. Neki se kao prijatelji nameću, druge sluĉaj
dovede. O tebi se sudi po tome kakovi su ti prijatelji, otud mudar s neznalicama ne
moţe; naklonost nije dovoljna za tesno prijateljstvo, jer moţe iz njegove zabavnosti
poteći više no iz prokušanoti. Prijateljstava ima istinskih i prevrtljivih: druga su za
uţivanje, prva za obilat uspeh. Malo ih je koji su prijatelji tvoje naravi, većinu privlaĉi
kad ti dobro ide. Saglasnost s jednim jedinim ĉesto više koristi no naklonost mnogih
drugih. Stoga izbor, a ne sluĉaj. Mudar prijatelj ume da nas poštedi neprilika, glup ih
na nas navlaĉi. Ne treba ni silnu sreću svojim prijateljima ţeleti, ako ih ţeliš saĉuvati.
26Grasijanparafrazira špansku poslovicu No hay hombre cuerdo a caballo ni colerico conjuicio, u
znaĉenju „nit razumnog a doslednog, nit besnog a razboritog".

73
 1S7. U ljudima da se ne prevariš. To je najopasnija, a najlakša greška. Da ti
rug za svecu ne prodaju; ništa toliko ne zasluţuje iznutra da se pogleda.
Razumevati se u stvarima i poznavati ljude nije isto, stoga je velika nauka
proceniti naravi i tumaĉiti raspoloţenja. Nuţno je ljude prouĉavati koliko i
knjige.
v

1§8. Umeti se prijateljima koristiti. Ĉitava veština za pametnu glavu: neki su dobri
izdaleka, drugi izbliza; s kojim se razgovarati ne moţe, prijatnom dopisivanju sluţi.
Daljina ispravlja mane koje prisustvo ĉini nepodnošljivima. U prijateljima se mora
naći ne samo zadovoljstvo, već i korist. Prijatelj treba da poseduje tri vrline koje neki
pripisuju Dobru, a drugi Biću: samosvojan, dobar i istinoljubiv da bude, jer prijatelj je
we i sva. Malo ih je dobrih, a ne umeti ih izabrati još ih redim ĉini. Vaţnije ih je zadr
ţati no steći. NaĊi one koji će potrajati, makar u poĉetku neznanci bili, jer dostatno je
što će se u stare pretvoriti. Najbolji su vispreni, we i da ih dugo traţimo. Nema veće
pustinje od ţivota bez prijatelja. Prijateljstvo umnoţava dobro, i zlo na sebe prima,
jedini je lek protiv nevolja i najbolje rame za jadanje.

1§9. Znati budale otrpeti. Otkako je sveta i veka, mudri teško glupost podnose, jer
nestrpljivost sa naukom raste. Velikom znanju teško je udovoljiti. Najvaţnije je
ţivotno pravilo, smatra Epiktet, trpeljiv biti, u tome leţi polovina mudrosti. Da se
svakolike gluposti otrpe, velika je strpljivost potrebna. Ĉesto moramo najviše otrpeti
od kojih
74
 najviše zavisimo, to je proba za savlaĊivanje sama se~T3e. Strpljenje raĊa
neprocenjiv mir, koji sreću svima donczz>si. Koji vidi da neće moći otrpeti,
nek se u sebe povuĉe, am.ko je kadar sama sebe podneti.

160. Odmeri svaku reč. Pred suparnicima iz opreza, pared drugima iz pristojnosti.
Uvek ima vremena reĉpridod=^ti, all ne i opozvati. Treba zboriti kao zaveštanje da
pišeš: što manje reci, manje sporenja. Na nevaţnom seuveţba ^vaj zarad vaţnog.
Nedokuĉivost je boţanstvu svojstve na. Brzopletog na jeziku brzo će ili pobediti ili
ubediti.

161. Upoznaj bezazlene nedostatke u sebe. Njima ni naj savr šeniji izmaći ne moţe,
pa ţivi kao da je s njima venĉizSan ili u tajnoj ljubavi. Ĉesto se u duhu nalaze, a veći
&=. u i uoĉljiviji što je duh uzvišeniji. Ne zato što ih njil—iov vlasnik ne poznaje,
nego zato što mu se mile; dvogubc^> je zlo strastima se predavati, pa još iz poroka.
Kako mrlje= na savršenstvu, drugima mrske bivaju upravo koliko gczz>de onima ĉije
su. Hrabra je to pobeda nad sobom, tako sresću svojim vrlinama pruţaš; drugi na tvoj
nedostatak odmnah naiĊu, pa kad bi valjalo štogod dobro da pohvale, zaustave se na nj
da ukazu, ocrnjujući tako ostale ti vrlicie.

162. Umeti pobediti suparnike i zlonamernike. To što-"vaje, we i da je obazrivo,

mnogo ne pomaţe; velikocSluš-nost više koristi. Najvećih je hvala dostojan koji
pohva^lno govori o onome koji ga opada. Nema odvaţnije os\~^ete

75
 nego kad dobroĉinstvo zavist nadvlada i u oĉajanje je baci. Zavidnoga tuĊa
sreća kao biĉ osine, a slava protivnikova za njega je kao ulazak u pakao.
Najteţa mu kazna doĊe kad ga tuĊa sreća otruje. Zavidljivac ne umire jednom,
već uvek kad zaĉuje da tapšu onome kome zavidi, muka njegova sustiţe se s
neprolaznom slavom drugoga. I ako je ovaj besmrtan po ĉasti, drugi je to po
patnjama. Slavljeniĉke trube objavljuju ĉuvenje jednome, i smrt drugome,
osudivši na vešala toliku zavidnu veštiĉavost.

liS. Nipošto iz milosrĎa prema nesrećniku nemoj svoju srećnu zvezdu ispuštati.
Jednima je kob što drugom blagostanje donosi, i ne bi srećnika bilo da nisu toliki oko
njih unesrećeni. Ovima je pak lako zadobiti tuĊu naklonost, jer im beskorisnom
ljubavlju ţele gorku sudbinu olakšati; bude da onog koga, za blagorodnih dana, svi na
omrazi imaše, u nesreći sad svi saţaljevaju: tako se ţelja za osvetom nad koĉopernim
u samilost prema postradaom pretvara. Zato mudar pazi na karte koje mu sudbina
udeli. Ima nekih pa se jedino s nesrećnicima druţe, pribli-ţiv se danas ubogima od
kojih su nekoć beţali; moţe biti da je to crta plemenite naravi, all ne i razboritosti.

164. Ispipavaj tuĎe raspoloenje. E da bi ispitao hoće li ti predlog prihvatiti, i na

koji naĉin primiti, pogotovu kad ishod osigurao nisi. Povoljan odziv obezbedi, posle
ćeš se lako odluĉiti ideš li ili se povlaĉiš. Tako se tuĊa volja ispipava; obazrivi uvek
zna po kakvom zemljištu stupa:

76
 oprez je to najvećma potreban ako se ţeli iskati kad je povoljno, voleti kako valja i
vladati kako treba.

J§§. Bori se časno. Obazrivog moţeš na rat naterati, all ne i na nedostojno

ratovanje; svako mora delati shodno onome što jeste, a ne kako bi da ga prisile.
Velikodušnost prema suparniku vredna je tapšanja. Treba umeti savladati jednako
oruţjem koliko i Ijubaznošću. Koji muè ki pobedi, sam je sebe savladao. Oduvek je
velikoduš nost pobedi bliţa. Pošten se neće nedopuštenog oruţja laćati, ponajmanje
kad raskinuto prijateljstvo mrţnji prethodi, jer ne sme nekadanje poverenje za
buduću osvetu sluţiti; we što na izdaju miriše obraz kalja. I najmanje zrnce pakosti
uzvišenog sablaţnjava: valja izmeĊu plemenitosti i podlosti što veće odstojanje
odrţavati. We i kad bi plemenitost, velikodušnost i vernost sa zemlje nestati morali,
nek u tvom srcu i dalje ostanu.

166. Razlikuj praznoslovca od radile. Veliko je umeće potrebno za razlikovanje

prijateljstva prema liĉnosti ĉovekovoj od onog prema njegovom poloţaju, jer to nikako nije
isto. Nemati lepe reci ni rĊavih dela, po sebi je zlo, all još veće nemati rĊavih reci all ni
dobrih dela. Reci nahraniti ne mogu, jer poput vetra prolaze, niti se od uĉtivosti moţe ţiveti,
jer je tek udvorna obmana: ptice ogledalom mamiti, obiĉna je prevara. Sujetni se vetrom
ponose. Reci treba da budu zaloga postupaka, jedino preko ovih vrednost stiĉu. Stablo koje
umesto voćke jedino lišće raĊa, obiĉno srţ ne poseduje. Otuda valja meĊu

77
 drveĉem razliku praviti, jer jedno ima plodove, a drugo senku daje.

167. Umeti sebi pomoći. Kad kola krenu nizbrdo, odvaţno je srce najbolji saputnik;
ako li posustane, u susedstvu neka pripomoć potraţi. Patnje lakše podnosi koji sebi
ume potpomoći. Pred sudbinom se ne predaj, inaĉe će nesnošljiva postati. Neki sebi u
nedaćama jedva da poma ţu, te kako se s njima nositi ne umeju, dvostruku muku
muĉe. Koji sebe dobro poznaje, svoju slabost promišljanjem nadoknaĊuje, a mudar
uvek kao pobednik izlazi, ĉak i nad zvezdama.

1§8. Ne budi nepojamno glup. A takvi su svi sujetni, uobraţeni, zadrti, hiroviti,
umišljeni, luckasti, smešni, lakrdijaši, Ijubopitljivci, paradoksalni, sektaši i svakojake
usijane glave; we sama ĉudovišta drskosti. Duševna je nakaznost ruţnija od telesne,
jer je suprotna višnjoj lepoti. Ali ko bi toliko sveopšte nesaglasje ispraviti mogao?
Gde nema zdravog razuma, nema mesta ni za primerene odluke, i što je trebalo da
bude duboko promišljanje samo tašti odjek nepostojećeg tapšanja ispadne.

1§§. Veća je šteta od jedne pogreške nego korist od stotinu pogodaka. Niko ne
gleda u Sunce dok je u zenitu, svi gledaju kad se zamraĉi. Grubo buljenje uspehe vam
neće raĉunati, nego će se za najmanji neuspeh hvatati. Više se o rĊavima govori e da
bi se opadalo, nego o vrlima da bi

78
 ih se hvalilo; mnogi tek svom padu slavu duguje, jer ni svi uspesi skupa nisu
dostatni da zabašure najmanju grešku. Ne gaji zalud nade: zavist ti ništa dobro
upamtiti neće, a još manje rĊavo oprostiti.

J78. Od svega zalihe imaj. Tako svoje snage uĉvršćuješ. Ne valja u svakoj prilici ni
we svoje potezati ni ĉitavu sposobnost koristiti; ĉak se i znanje mora prikriti, tako se
savršenstva udvostruĉuju. Uvek saĉuvati pripomoć za sluĉaj opasnosti; koji brani
snaţniji je od napadaĉa, jer istiĉe svoju hrabrost i ugled. Obazrivost uvek gleda kako
da se obezbedi. U tom smislu, istinit je gorki paradoks: pola je od celog vrednije.

171. Ne zlorabi tuĎu naklonost. Vaţan dobroĉinitelj je za vaţne prilike. Sitnim

poslovima ne trebaju velike usluge, jer se tako naklonost troši. Poslednje se sidro tek u
krajnjoj nuţdi poteţe. Ako zbog malog zloupotrebimo veliko, šta će ostati kad u
procepu se obreš? Nema bolje zaštite od moćnih zaštitnika, ni iĉeg vrednijeg od
naklonosti: ona svet po svome ureĊuje, ĉak i ugled gradi i razgraĊuje. Mudrima je
sreća pozavidela na onom što su im priroda i slava doneli. Vaţnije je na prijatelje
raĉunati i uz sebe ih drţati, nego steĉena blaga brojati.

112. Ne udružuj se s onim koji nema šta izgubiti. Takva je druţba nejednaka. Drugi u
savez stupa ne hajući, jer više ni na rĊav glas ne moţe izbiti; kako su mu we laĊe

79
 potonule, nema više šta izgubiti, stoga se svake drskosti masa. Nikada ne
smeš tako pogubnoj opasnosti teško steè eni ugled izlagati; silne godine i
napori, a izgubiš ih oĉas, zbog sitnice: jedna je uvreda dovoljna da hladnim
znojem oblije najplemenitije ĉelo. Bojazan da bi mogao mnogo izgubiti
suspreţe ĉasna ĉoveka. Kako bdi nad svojim, pazice i na ugled drugoga, i
kako procenjuje we razloge, postupaće sa zadrškom koja omogućuje da svoj
dobar glas na sigurnom pohrani. Ĉak ni pobedom ne us-peš zadobiti ono što si
izgubio izloţivši se porazu.

IH. Ne biti srdit prema drugome. Još manje ako je prijatelj. Neki oĉas planu, i tako
odaju da nisu postojani; uvrede se Bog zna koliko, i druge naljute. Pokazuju narav
osetljiviju od ţenice oka, pa ih ne smeš ni pipnuti, ni u šali ni u zbilji. Sitnice ih
vreĊaju, a nekmoli opadanja. S njima ko se druţi, na prstima mora hodati i osetljivosti
njihovoj udovoljavati; na raspoloţenje njihovo pazi, jer ih sitnica razdraţi. Obiĉno su
puni sebe, robovi svoje ćudi, zbog koje bi se svega odrekli, oboţavaoci svoje
umišljene slave. Ljubavi puna priroda polovinu dijamanta u sebi nosi, po tvrdoći i
trajanju.

174. Ne živi na brzinu. Umeti raspodeliti što imaš znaĉi umeti u tome uţivati. Pred
mnogima je još ceo ţivot, a već su sva zadovoljstva istrošili. Nikad zadovoljni, ni u
ĉemu ne uţivaju, all bi da vrate, prekasno, što je već proš lo. Kako poštonoše, oni
obiĉnom proticanju vremena dodaju plahovitost svoje naravi. U jednom bi danu da

80
 progutaju što jedva da se za ţivota svariti moţe. Zadovoljstva unapred iţive,
proţdiru godine koje tek treba da nastupe, i u toj hitnji brzo sa svim svršavaju.
Ĉak i ţelja za znanjem valja umerena da bude, da se stvari rĊavo ne usvoje.
Više je dana no srećnih trenutaka: stoga u uţivanju, polako, a u delanju, hitro.
Na svršene poslove rado gledamo, na svršena zadovoljstva, nerado.

17B. Koji je suštastven. Koji je takav ne nalazi zadovoljstva u onima koji to

nisu. Kukavna je vrlina koja se ne zasniva na suštastvu. Nisu svi kakvima se
ĉine: ima ih patvorenih, koji jedino himeru zaĉinju i samo obmanu raĊaju;
sliĉni ih podrţavaju, jer radije kreću u neizvesnost koja na obilje sluti, dok im
se sigurno i istinom zajamĉeno malim ĉini. Na kraju njihovi hirovi rĊavo
skonĉaju, jer nisu na ĉvrstome zasnovani. Jedna prevara na druge nagoni, pa
kako ĉitavo zdanje opsena u vazduhu biva, neminovno će na zemlju pasti: laţ
se dugo odrţati ne moţe; od silnih obećanja sumnjiva se ukazuje, a što previše
dokazuje nemogućnim se pokazuje.

176. Poznavati, ili slušati, onog koji zna. Ne da se ţiveti bez razumevanja, bilo
sopstvenog bilo tuĊeg; all jedni ne znaju da ništa ne znaju, dok drugi misle da znaju,
ne znajući. Otvorena rana gluposti neizleĉiva je, jer kako neznalice i ne znaju da su
neznalice, nisu kadri pronaći šta im nedostaje. Mudar bi bio koji nije umislio da to već
jeste. A opet, proroštva mudrosti niĉemu ne koriste, jer im niko savet ne traţi. Pitati za
savet ne šteti kneţevom

81
 dostojanstvu niti mu sposobnost umanjuje, pre će biti obrnuto, potvrĊuje ga. Bolje
razumnu raspravu prihvatiti nego se s nesrećom preganjati.

171. Izbegavaj preteranu prisnost. Niti je drugima dopuštaj. Koji se odveć u

prisnosti upušta, gubi nadmoć koju mu odstojanje pribavlja, a s njom i poštovanje.
Zvede vekoveĉno sjaje jer su nam daleko. Boţanstvo budi strahopoštovanje; svaka
dobroćudnost na prezir poziva. Sto su nam ĉoveĉije stvari dostupnije, to ih manje
uvaţavamo, jer se u opštenju pokaţu nedostaci koje je uzdrţljiost skrivala. Ni sa kim
ne valja prisan biti: sa višima jer je neoprezno, sa niţima nepriliĉno, a još više sa
svetinom, koja iz drzovite gluposti ne priznaje uĉinjenu uslugu, već je obavezom
smatra. Preterana prisnost srodna je pro-staštvu.

118. Verovati srcu. Naroĉito ako se dokazalo. Nemoj da ga ne poslušaš, jer ĉesto
predskazuje do ĉega ti je najviše stalo. Ono ti je kao liĉni prorok. Mnogi su stradali
upravo od ĉega su strepeli; a ĉemu im je bojazan posluţila kad lek nisu potraţili?
Neke je priroda obdarila vernim srcem, koje ih uvek opominje, i upozori na nevolju
koja dolazi. Nije pametno u susret nevoljama izlaziti, već ih doĉekivati da bi se
savladale.

119. Uzdržanostje oznaka sposobne glave. Srce bez tajne, otvorena knjiga. Duboke
tajne samo u dubini leţe, jer

82
 valja velika pluća imati da se sakriju skrivene namere. Gutanje proishodi iz
samosavlaĊivanja, a savladati sebe u ovome velika je pobeda. Kome se
odamo, tome danak plaćamo. Zdravlje razuma poĉiva na odmerenoj unutraš
njosti. Uzdrţanost tuĊu razdraţljivost na ĉistinu izgoni: protivreĉe joj da istinu
izmame; podbadaju daje podbiju: to najveći oprez treba. Što valja uraditi
nikako ne kazivati, a ponajmanje ĉiniti što se izreći mora.

188. Nikada se ne rukovodi onim što bi neprijatelj trebalo da čini. Budala

nikad ne radi ono stoje mudrome valjano, jer ne razluĉuje šta je kad prikladno;
ĉak ni kad je protivnik vest, jer će hteti da sakrije prozrene i moţda
predupreene namere. Okolnosti valja procenjivati iz oba tabora, ispitati sa
svake strane i predvideti s oba gledišta. Procee se i te kako razlikuju: valja biti
obazriv, i prijemĉiv, ne toliko prema onom što će biti koliko prema onom što
bi biti moglo.

181. Niti samo laž niti ćelu istinu kazuj. Ništa ne zahteva veću umešnost od
baratanja istinom, jer ona ume najviše da zaboli. Jednako je vaţno umeti je izreći
koliko i prećutati. Jedna jedina laţ obraz brzo ukalja. Prevareni se budalom smatra a
varalica prevarantom, što je još gore. Nisu we istine za kazivanje dobre: jedne zato što
se tiĉu jedino mene, druge pak tebe.

83
 182. Zrnce drskosti prema svima, velika je mudrost.
Mišljenje o drugima mora umereno biti, da ih ne bismo uzneli tako visoko da ih se
poĉnemo pribojavati; nikad se srce ne srne za maštom povoditi. Mnogi se vaţnima
ĉine dok im se ne obratimo, a onda nam razgovor s njima donese više razoĉaranja
nego poštovanja. Ĉovek ne moţe više no ĉovek biti. Svaki ima svoje da, meĊutim
jedan u naravi, drugi u pameti. Poloţaj toboţnjeg autoriteta samo retko prati
dostojantvena liĉnost, jer se sudbina obiĉno ništavnim zaslugama sveti povlašćenom
poloţaju. Mašta uvek napred hrli i we boji najlepšim bojama; ne zamišlja stvari kakve
su, već kakve bi mogle biti. Stoga razum, kome je iskustvo već otvorilo oĉi, treba da
je ispravlja. Osrednjost da ne bude drska, ni zasluga srameţljiva. Ako li
samopouzdanje katkad glupost istiĉe, staje tek spremno uĉiniti za hrabrost i znanje!

188. Ne zauzimaj se preko mere. We su budale tvrdoglave i svi tvrdoglavci budale:

rĊavo cene, još upornije brane.
•V

Ĉak i kad smo oĉigledno u pravu, popustiti je lepo, budući da svi znaju na ĉijoj je
strani razum i vide odakle ljubaznost dolazi. Više se poštovanja gubi tvrdoglavim
ubeivanjem nego što se stiĉe izvojevanom pobedom; to se manje brani istina, a više
prostaštvo. Ima tvrdih glava koje se teško daju ubediti, budu nepopravljive u svojoj
plahovitosti; kad se tvrdoglavost sa hirovitošću spoji, glupost ih zanavek udruţi.
Nepokolebljivost u volji treba traţiti, ne u prosuĊivanju. Mada ima izuzetaka, da se
ĉovek ne izgubi i da ga dvaput ne pobede: u proceni, i u obavljanju kakva preduzeća.

84
 184. Ne drži previše do ceremonija. Takvo se preterivanje ĉak i kod kralja
zastranjivanjem smatra. Koji se šepuri nesnosan je; ĉitavi narodi od te boljke pate. Halje
gluposti vezu se od slavoljublja, all su prekrupnog boda, ĉim strahuju da se o nešto ne
rasparaju. Dobro je poštovanje ukazivati, all se ne srne na glas izići kao preterana dodvorica.
S druge strane, koji neće za ceremonije da ĉuje, samo se vrlinama odbraniti moţe. U
uĉtivosti, ni previše ni premalo. Koji se za sitnice vezuje, velikim se ne pokazuje.

18i. Nikad nemoj čitav ugled samo na jednu probu stavljati. Jer ako ne uspe, šteta se ne
moţe nadoknaditi. Po-greši se brzo, naroĉito u poĉetku. Nekad ti ništa ne polazi za rukom,
zato se i kaţe „nije moj dan". Druga nek prvu probu sustigne, ne uspe li ova; ako si pogodio,
posle prve nema potrebe za drugom. Izbori se za pravo na popravak, i na više pokušaja.
Preduzeća od mnogih sluĉajnosti zavise, otuda je uspeh tako redak.

186. Nedostatke upoznaj kakvi zaista jesu. Ma koliko da su u milosti. Poštenje ne srne
porok da ne raspozna, we i kad je u kadifu zavijen; i zlatom ovenĉan jednako će nedostojan
biti. Ropstvo ništa od svoje gadosti ne gubi, we i kad ga plemenitost pojedinca opovrgava;
porocima moţeš zasvetleti, all ne i obraz osvetliti. Neki kod velikana dobro primete ovaj ili
onaj nedostatak, all ne uviĊaju da nije zbog njega velikanom postao. Primer s vrha tako je
reĉit da ĉak i ruţnoća poklonike stekne; laskanje bi ĉak

85
 i rugobno lice kraljevo da oponaša, ne primećujući da se kod velikih zabašuruje
što se kod malih odurnim ĉini.

187. Što je drugom prijatno, sam čini, ako li je mrsko, trećima prepusti. Kod
jednog time pridobiješ naklonost, kod drugog zlovolju odagnaš. Velikima je veći
uţitak ĉiniti no primati dobro, jer plemenita duša u tome sreću nalazi. Retko
drugome jail naneseš a da svoj deo ne pod-neseš, usled saţaljenja ili strasti. S vrha
se moţe delovati jedino kaznom ili nagradom. Dobro deli sam, zlo preko drugog.
Treba imati koga koji će na sebe primiti mrţnju i psovke, te udarce nezadovoljstva.
Besnilo svetine je kao u psa koji se, ne znajući uzrok boljci, protiv izvršioca okreće,
pa iako ovaj i nije glavni vinovnik, kaznu ispašta jer je najbliţi.

188. Hvale znati izricati. Time odmerenost na glas izlazi, izgraĊenom se pokazuje i
poštovanje zasluţuje. Koji je već savršenstvo upoznao, umeće kod drugog da ga ceni. Sluţi
kao predmet razgovoru i ugledanju, prijatnim veslima prethodi. To je vispren naĉin da se
oda priznanje prisutnim odliĉnicima. Drugi pak obrnuto ĉine: ulaguju se onome pored sebe,
a kude i omalovaţavaju odsutne. Ovo im samo s površnima uspeva, koji ne znadu šta znaĉi
með usobno opadanje. Neki su se dosetili pa hvale današnje osrednjosti na uštrb juĉerašnje
vrsnosti. Zato oprezan mora ova lukavstva prozirati, da se ne da tuĊim preteraim
ulagivanjem zavesti; i da zna da svi svuda jednako

86
 ĉine: menjaju mišljenje i ravnaju se po mestu na kome se nalaze.

189. Posluži se tuĎom oskudicom. Zapne li mu doista, tako ćeš ga najlakše

u šaci drţati. Filozofi rekoše da oskudica nema znaĉaja, politiĉari da we od nje
zavisi: ovi su je drugi bolje upoznali. Neki, da bi postigli svoj naum, kod
drugog ţelju postepeno potpiruju. Ugrabe priliku da podbodu apetit koji je
posle teško utaţiti. Više se okoriste raspaljenom strašću nego mlakim
posedovanjem; što više raste otpor, to se ţelja više rasplamsava. Jedna od tajni
da se postigne cilj jeste uvek drugoga u zavisnosti drţati.

195. Naći utehu u svemu. Ĉak i oni koje niko neće u dugoveĉnosti je traţe. Nema
te muke koja utehu ne nosi: budale sreća uteši, kao ruţnu ţenu iz poslovice. Za dug
ţivot, ne smeš vredeti mnogo. Napukao lonac nikad da se razbije, nego ĉak
otpornošću dosadi. Reklo bi se da sreća zavidi najvaţnijima, jer kod jednih izjednaĉi
dugoveĉnost s nedostatnošću, a kod drugih znaĉaj s brzim krajem: koji nešto vrede
brzo će zafaliti, dok će beskoristan veĉan ostati, jer ili se takvim ĉini, ili takav uistinu
biva. Nesreć-nika kao da po dogovoru zaborave i sreća i smrt.

191. Ne uzimaj srcu preteranu slatkorečivost, jer je svojevrsna obmana. Nekima za

prevaru nisu potrebne trave iz Tesalije: jednim pokretom šešira omame budale, to jest
sujetne. Ĉašću naplaćuju, a praznom reĉju isplaćuju. Koji

87
 brda obećava, ništa ne obećava; njegovo obećanje, ludom radovanje.
Istinska ljubaznost zaduţuje, a patvorena obmanjuje, tim pre ako je preterana:
nije uĉtivost već zavisnost. Ne klanjaju se osobi već njenom bogatstvu, i ne
laskaju vrlinama koje prepoznaju, nego koristi kojoj se nadaju.

192. Miroljubiv, dugovečan. Ako ti se mirno ţivi, pusti druge da ţive. Miroljubivi
tako ĉak i vladaju. Slušaj i gledaj, i ne progovaraj. Dan bez svaĊe spokojnu noć
donosi. Dugo i zadovoljno ţiveti, kao da je dvostruko bivanje, plod je spokoja. We
poseduje onaj koji se na tuĊe ne osvrće. Jednako je bezumno uzimati k srcu ono do
ĉega nam nije stalo, a ne obazirati se na ono što je vaţno.

191. Oprez s onim koji ti prepušta prvu e da bi imao poslednju reč. Od lukavštine
najbolje odbrani budnost. Koji to zna, priĉati mu ne treba. Neki pak umeju svoja
preduzeća na druge prebaciti, pa ako im nameru nisi prozreo, moţe se desiti da na
svakom koraku vadiš iz vatre tuĊe kestenje, prijeći sopstvene prste.

191 O sebi i svojim preduzećima razumno sudi. Naroĉito kad se jedino na sebe
moţeš osloniti. Svi o sebi visoko misle, ponajviše koji malo vrede. Svako o vlastitoj
sreći sanja i sebe za ĉudo svetsko drţi. Nadanje se smelo uvis vine, a posle ga ţivot
prizemlji; sujetnoj mašti stoje stvarno nikako mira ne da. Mudrost neka lutanja ta
ispravlja,

88
 jer koji je mudar, i kad najbolje moţe ţeleti, najgore mora oĉekivati, e da bi s
jednakim mirom ishod doĉekao. Veština je nišaniti nešto više da bi se cilj u sredu
pogodio, all ne previsoko, da se skroz ne omaši. Kad se u ţivot kreæ e, ova je ispravka
neophodna, jer pre iskustva dolazi oĉekivanje, obiĉno preterano. Razboritost je
najbolji melem protiv svih gluposti. Neka svako zna šta mu je raditi i u kojoj meri, pa
će svoje razmišljanje stvarnosti saobraiti.

195. Znati uvažavati. Nema toga koji drugoga u neĉem ne bi mogao poduĉiti, od
uĉenog se uvek uĉeniji naĊe. Umeti od svakog nešto saznati korisno je znanje. Mudar
svakoga uvaţava, jer u svakom dobru stranu prepoznaje i zna koliko vredi valjano
delati. Budala pak svakog prezire jer dobro ne poznaje i uvek se za rĊavo masa.

196. Upoznaj svoju srećnu zvezdu. Nema nesrećnika bez srećne zvezde, a ako li
pati, to je stoga što za nju ne zna. Knez i moćnici prihvate neke ljude a da ovi nit
znaju zašto nit kako. To im se sreća nasmešila, i od njihove umešnosti zavisi hoće li je
iskoristiti. Drugi u nasleĊe primaju sreću mudrih. Jednog bolje prime u jednom no u
drugom narodu, u ovom gradu bolje no u kakvom drugom. Desi se i da nam se posreći
više u jednom preduzeću i jednoj zemlji no u drugom, a da smo za oba podjednako
viĉni. Udes mesa i deli karte po nahoĊenju. Zato valja svoju sudbinu i dar poznati, od
toga zavisi uspeh ili ne-

89
 uspeh. Svojoj zvezdi pomaţi i sledi je bez protivreĉenja, jer ćeš inaĉe
putokaz izgubiti.

197. Ne tovari sebi budalu na vrat. A takav je koji je ne prepozna, još i više
ako je se ne otarasi. Opasni su i za obiĉno druţenje, a kamoli za blisko
poveravanje. We i kad ih srameţljivost i strahopoštovanje neko vreme na uzdi
drţe, na kraju ipak glupost bubnu ili je uĉine; uĉine li to kasnije, samo je više
istaknu. Koji sam ugled ne uţiva, tuĊem doprineti neće. Takvi su krajnje
nesrećni, to je breme gluposti, jedno s drugim ide. Ima ipak nešto što kod njih
nije veliko zlo: ako od pametnih koristi nemaju, ovi od njih imaju, i to poveću,
da primerom preduhitre ili poukom nauĉe.

198. Umeti boravište promeniti. Ima ih koji moraju da bi se dostojno istakli sredinu
promeniti, pogotovu kad štogod veliko preduzimaju. Otadţbina je maćeha darovitima:
zavist u njoj plodno zemljište nalazi, tamo se radije sećaju beznaĉajnog poĉetka no
postignute veliĉine. Obiĉna se igla u dragocenost preokrene preĊe li iz jednog u drugi
svet, kao što obiĉno staklo iz daleke zemlje dragom kamenu cenu obara. We strano
više se ceni, bilo što izdaleka dolazi, ili stiţe doraĊeno i kad mu je vreme. Bilo je ljudi
prezrenih u svom kraju a danas su za diku ĉitavom svetu; cene ih i zemljaci i stranci:
prvi, jer ih vide iz daljine, drugi, jer izdaleka dolaze. Kip na oltaru ne poštuje onaj koji
gaje u svom vrtu gledao dok je panj bio.

90
 199. Svoje mesto izbori sposobnošću, a ne nametanjem.
Pravi put do poštovanja vodi preko zasluga; ako li se znanje na vrednosti zasniva, eto
preĉice do uspeha. Poštenje po sebi nije dovoljno; upornost je pak nedostojna, jer delo
oblatnjavi, pa tako i obraz. Treba stoga naći sredinu izmeĊu zasluga i umeća nametanja.

255. Ne utažuj želju do kraja. Da ne bi u sopstvenoj sreći patio. Telo kad diše, duh uzdiše.
Uţivanje u svemu, radost i zadovoljsto ni u ĉemu. Ĉak i znanju valja nešto za budući nauk
ostaviti, i tako znatiţelju odrţavati. Nadanje ţivotnost daje: prezasićenost u sreći smrtonosna
biva. Pametno je nagradom nikad posve ne zadovoljiti. Ko više ništa ne ţeli, svaĉega se
bojati mora: nesreća je to u sreći; gde ţelja prestaje, briga poĉinje.

251. Glupi su svi koji tako izgledaju, i polovina onih što se takvima ne čine. Glupost je
zagospodarila svetom i ono malo mudrosti što opstaje, samo je tupoglavost u poreĊenju s
Nebeskom; najveći je glupak koji na glupost kod drugih ukazuje, sebe ne videći. Ko bi da je
pametan, nije dosta takvim da se uĉini, ponajmanje sebi: onaj zna koji zna da ne zna, a ne
vidi onaj koji ne vidi da drugi vide. Svet vrvi od budala, a uvek je to neko drugi.

252. Reci i dela čine uzorna čoveka. Mora se govoriti dobro i delati ĉasno. Prvo savršen
um potvrĊuje, drugo dobro srce, a oboje uzvišenost duše. Reci su kao senka

91
 postupcima: ţenke muţjacima. Bolje biti hvaljen nego izricati hvale. Zboriti doĊe
lako, ĉiniti je teţe. Poduhvati su srţ ţivota, lepa reĉ tek ukras. Vrlina kroz dela
opstaje, a preko reci odleti. Delanje je plod razmišljanja: nakon lepe reci neka još
izvrsnije delo usledi.

268. Poznati veličine svoga vremena. Nema ih mnogo: jedan je Feniks na ćelom
svetu, jedan Veliki vojskovoĊa, savršeni Govornik, jedan Mudrac u celome veku, a
Veliki kralj u mnogo vekova.27 Osrednjost je obiĉna i po broju i po štovanju; veliĉina
u svemu retka, jer zahteva savršenost bez mane, i što je uzvišenija, teţe joj je vrh
dosegnuti. Mnogi svojataju nadimak Veliki koji samo Cezaru i Aleksandru pripada,
all zalud, jer bez dela reĉ kao vetar doĊe: malo je Seneka bilo, a tek je jedan Alep
proslaviti Slavnog mogao.28

254. Poduhvati se lakog kao daje teško, a teškog kao da je lako. Prvo, da te
samopouzdanje ne uspava, drugo, da te malodušnost ne obeshrabri. Dovoljno je nešto
uĉinjenim smatrati pa da se uopšte ne obavi, i obrnuto, trud svaku prevaziĊe prepreku.
Kod velikih preduzeća ne valja se premišljati, da nam ne bi od sagledane teţine
odluĉnost klonula.
"Aluzija na Gonsala Fernandesa iz Kordove (1453-1515), prozvanog Veliki vojskovoĊa nakon uspešno
voĊenih ratova u Italiji koji su obezbedili špansku prevlast u toj oblasti, zatim na Cicerona, Seneku i
Fernanda Katoliĉkog (videti belešku br. 12).
28 Proslavljeni slikar, jedini kome je Aleksandar Veliki dozvolio da ga slika.

92
 25§. Znati igrati na kartu prezira. Ko prezir pokaţe prema onom ĉemu teţi,
taj ga i dobije. Kad nešto iz we snage traţimo, obiĉno ga ne nalazimo; ako za
nj ne marimo, s^mo će doći. Kako je we na ovom svetu tek senka venog,
svojstvo senke i ima: beţi pred onim koji je goni a sustiţe onog koji joj izmiĉe.
Preziranje je priĊe najveštija meĊu osvetama. Vaţno je naĉelo mudrih ljudi da
se ne brane perom, jer tragove ostavlja, i većma protivnika proslavi no što ga
za drskost kazni. Lukavstvo je zlobnika nameriti se na velikane e da bi se
preko njih proslavili, kad već sopstvenom zaslugom ne uspevaju. Jer za mnoge
se ni ĉulo ne bi da im vrsni protivnici odgovorili nisu. Njima je zaborav
najteţa osveta, jer ih tako ukopavamo u prašinu njihove vlastite ništavnosti.
Takvi drznici umiš ljaju da će veĉnu slavu zasluţiti ako potpale ĉuda svetska i
povesna. Kako je najbolje opadanja zaustaviti: na njih se uopšte ne obazirati;
odgovarati štetu nosi, lakovernost neoverenje. Samo zavist zadovoljnom ĉine,
jer ova i najveæ u savršenost potamni, ako već ne moţe do kraja da je nacrni.

268. Prostaštva svuda ima. Ĉak i u Korintu,29 pa i u najzabranijem društvu. U

vlastitoj kući, svak ga je iskusio. No i nad prostakom prostak ima. Što je najgore,
takav ima osobine kao u razbijena ogledala, samo što je štetniji: kao budala zbori i kao
drznik kudi; veliki je uĉenik neznanja, kumuje gluposti i pripomaţe ogovaranju. Ne
treba se oba-
29
Nekadašnja vodeća grĉka luka i industrijski centar, ĉiji se procvat dogaĊa u VI veku p. n. e., Korint je bio
ĉuven i po nenadmašnom luksuzu, po kurtizanama i kultu Afrodite.

93
 zirati ni na ono što misli, a kamoli na ono što kaţe. Vaţno ga je poznati e da
bismo ga se ratosiljali, pa bio saveznik ili protivnik. Jer svaka je glupost prostaĉka, a
prost svet budale ĉine.

207. Ne delati po nalogu strasti. Uzdrţi se, baš kad izdrţ ati ne moţeš. Strast kad grune,
razboritost poklizuje, bubne oĉas posla. Više se ĉovek izleti u trenutku besa ili zadovoljstva
nego za silnih sati ravnodušnosti: zagrejan na trenutak, oprljen za ĉitav ţivot. Takva
iskušenja sprema zlobna namera ne bi li ispipala teren, ili dušu. Tim se lukavstvima sluţi da
provali u najskrivenije tajne, koje i najĉestitiji ima. Da tome na put staneš, ne daj se uzbuniti,
we i kad je uzbuna. Silno promišljanje treba da se strast ne razbukti, mudrac je koji njene
krupne konje ne uzjauje. Koji opasnost sluti, obazrivo postupa. Koliko laka reĉ izgleda
onom kome se omakla, toliko je teška onom koji je doĉekuje i odmerava.

208. Nemoj da stradaš od budaline boljke. Mudri obiĉno umiru osiromašene mudrosti;
budale, savetima obogaćene. Umreti kao budala znaĉi umreti od silnog razmišljanja. Jedni
umiru zato što shvataju, drugi ţive zato što ne razumeju. Otuda su jedni budale jer od
uviĊanja ne umiru, a drugi jer ih ţivota košta. A opet, toliki ljudi pomreše kao budale, a da
tek retke budale umiru.

94
 209. Čuvaj se opite gluposti. Retka je to veština. Ludost se lakše širi, i u
većoj je milosti; pojedini, koji su se znali pred kakvim posebnim neznanjem
saĉuvati, ne umeju se odupreti tom najĉešćem. Ĉesto je bezumlje nikad svojom
sudbinom zadovoljan biti, we i kad je najbolja, a uvek svojom pameću
zadovoljan, we i kad je najgora. Nezadovoljan svojom, svak tuĊoj sreći zavidi.
Isto tako, savreenici hvale što je nekad bilo, a ovdašnji što se drugde imade.
Prošlo boljim se ĉini, a daleko se više ceni. Jednako je lud koji se svemu smeje
i koji na we s gorĉinom gleda.

216. Umeti se istinom služiti. Opasna jeste, all pravedan je mora izreći: za to,
umeće mu je neophodno. Neki dovitljivi izleĉioci duše smisliše kako daje
ublaţe, jer kad u razoĉaranje dirneš, najgorĉi pelin postaje. Iskazati je stoga
valja uz sledeću domišljatost: istom istinom jednoga gladi a drugoga kudi.
Obraćaj se savremenicima kroz primere nekadašnje. Koji razume tek
nagoveštaj porebuje, a bude li mu dovoljan, prećutati ostalo. Knezove ne valja
leĉiti gorkim lekovima; to nije zgoreg razoĉaranja im u svilu obmotati.

2fl. Na Nebu teče med i mleko, u Paklu we je muka i jail.

Na ovom svetu pak, jer je u sredini, i jednog i drugog ima. IzmeĊu dve krajnosti,
dato nam je s oba kraja. Sudbina je nestalna: nit we moţe biti sreća, nit we nesreća.
Ovaj je svet jedno veliko ništa; po sebi, ne vredi ni po lule duvaa, a uz Nebo, nema
mu cene. Razborito je biti ravno-

95
 dušan pred njegovim menama, novotarenje nije za mudre. Ţivot nam se kao
u komediji zapliće, i na kraju raspliće. Stoga je dobro što se dobro svrši.

212. Nikad ne otkrivaj tajne svoje veštine. Pravilo je velikih znalaca, jer se
njime sluţe ĉak i kad na nju ukazuju. Uvek nadmoćan budi, i igru vodi. Umeće
koristi i u saopštavanju umeća; nikad ne valja iscrpsti izvor svoga znanja, niti
sposobnost njegovog prenošenja. Tako se ugled ĉuva i zavisnost drugih
odrţava. Kod dopadanja i kod pouĉavanja treba uvek slediti pravilo koje kaţe
da se divljenje mora vazda pobuĊivati, a vrline usavršavati. Saĉuvati štogod u
svakoj prilici vaţno je pravilo za ţivot i uspeh, ponajviše na visokom poloţaju.

. Umeti protivrečiti. Vaţna je veština kod kusanja, i to ne sebe, no drugoga. Jedina

je varka kojom se na površinu isteraju najdublja osećanja. Blago nepoverenje izvuĉe
tajne iz najzatvorenijih grudi. Jedino se tom krajnjom dovitljivošću daju ispipati i
volja i razmišljanje. Mudra ravnodušnost pred tuĊom tajnovitom reĉju ulovi i najveće
zagonetke, nasitno ih secka dok ih na jezik ne dovede, a onda ih u mreţe veste prevare
hvata. Uzdrţljivost onog koji sluša ĉini sagovornika neopreznim, zbog ĉega ovaj
otkrije osećanja koja bi inaĉe prikrio. Toboţnja sumnjiĉavost radoznalcu otvara vrata
pred svim što ţeli da sazna. Ĉak i kod uĉenja korisna je dosetka kad uĉenik uĉitelju
protivreĉi, jer se ovaj više unese u objašnjenje i u dokazi-

96
 vanje istine; otud umerena prepirka vodi do potpunog saznanja.
V

2ft. Od jedne ne čini dve gluposti. Cesto u ţelji da ispravimo jednu grešku,
poĉinimo ĉetiri druge. Izgovarati jednu drskost drugom, većom, u laţ spada, a ova u
glupost, jer se jedna laţ samo uz pomoć drugih odrţati moţe. Braniti rĊavu stvar gore
je od same te stvari, a najveća nesreća kad se zlo prikriti ne zna. Danak je
nesavršenosti što i mnoge druge za porez ubire. I najmudriji poĉini jednu, all dve
greške nikako, pa i prvu u prolazu, na njoj se ne zadrţavajući.

2Ċ§. Oprez s onim koji igra skrivenih namera. Lukavost je viĉnog ĉoveka drugome
paţnju najpre zaokupiti e da bi njome zagospodario, jer je pobedi ĉim je ubedi. Takav
nameru skriva kako bi je bolje ostvario i povlaĉi se da bi, kad treba, napred prestigao:
natenane smera jer ga ne primećuju. Zato pozornost ne srne da spava kad je namera
odveć budna, a ako li se ova povuĉe da zavara, prva nek je smesta razotkrije.
Obazrivost treba da je raskrinka i bodlje joj ispipa, ako je u nameri osujetiti ţeli. Jedno
predlaţe, drugo cilja, i odjednom se vesto okrene i usred srede pogodi. Stoga znaj
dokle valja popuštati, a nekad nije zgorega ni da drugi razume da si razumeo.

21§. Zbori tečno. To ne samo da je znak neusiljenosti, već i potvrda pravilnog

razmišljanja. Neki dobro smisle a

97
 rĊavo sroĉe, jer misli i zakljuĉci, kao porod duha ĉoveovog, ako li su
nejasni, ne mogu svetlost dana ugledati. Ima ih koji, poput vinskih buradi,
mnogo primaju a malo daju, i suprotno, koji govore više no što promisle. Što
je odluĉnost prema volji, to je razumu razloţnost: i jedno i drugo, velike
vrline. Koji svoju pamet jasno izraziti mogu, njima tapšu, a zbrkane štuju jer
ih ne razumeju. Moţe tajanstvenost i pomoći, da sakrije praznu misao; all
kako da drugi pojmi ono što ĉuje, kad onaj ne vezuje pojam za ono što zbori?

217. Nit voleti nit mrzeti doveka treba. Veruj današnjim prijateljima kao da
su sutrašnji neprijatelji, i to najljući; kako se u stvarnosti to i zbiva, da se
predostroţnost ne zbuni. Oruţje ne daj prebezima prijateljstva, oni njime
najokrutnije ratuju. S druge strane, neprijatelju uvek otvorena vrata pomirenja
ostavi, jer to su vrata plemenitosti, od svih najsigurnija. Katkad se prethodna
osveta preobrati u naknadno muĉenje, a uĉinjena zloba samo savest obreeni.

218. Nikad ne delaj iz tvrdoglavosti, već iz ubeĎenja.

Svaka je srditost srdobolja, kćerka strasti, koja uvek naopako ĉini. Neki od svega rat
prave; hajduci u razgovoru, njih samo pobeda zanima, za miroljubivo postupanje oni
ne znaju. Na vlasti i upravi, jedino štetu donose, jer od vlade otpadnika ĉine i za
neprijatelje drţe one s kojima bi se udruţiti morali. We bi po svom ratnom planu da
urede i svega da se dokopaju kao da je plen njihova

98
 uĉinka. Ali im za njihovu ćudljivost saznaju, ostali se sjate da im hirove
osujete i ţivot zagorĉaju, pa ništa osim silnog razoĉaranja ne postignu.
Takvima je mnogo puta razmišljanje izopaĉeno i srce iskvareno. Od takovih
ĉudovi šta, jedino se moţe na kraj sveta pobeći, jer je tamoš nje varvarstvo
lakše podneti od zverinjstva ovih prvih.

219. Ne daj da te smatraju pretvornim čovekom. We i ako

se bez pretvornosti više ţiveti ne moţe. Bolje vest nego licemer. U
ophoĊenju svako iskrenost voli, all samo prema sebi. Stoga iskrenost ne treba
u bezazlenost da zastrani, ni pronicavost u prepredenost. Bolje da tvoju
mudrost štuju nego da se tvoje lukavosti pribojavaju. Bezazleni su voljeni, all i
obmanjivani. Velika je veština lukavstvo prikriti, jer ga prevarom smatraju.
Iskrenost je cvetala u zlatnom, zloba c veta u ovom gvozdenom dobu. Ĉasno je
uţivati ugled i poverenje ĉoveka koji zna šta mu je ĉiniti, no pretvorni je
varljiv pa nepoverenje izaziva.

225. Kad ne možeš lavlju, a ti lisičiju kožu navuci. Ko na

vreme popusti, pretegne. Ko naum postigne, ugled izgubiti neće. Gde ne ide silom,
ide veštinom: ili glavnim putem neskrivene sile, ili preĉicom dosetljivosti. Više uĉini
dovitljivost no sila, i ĉešće je otrouman nadvladao odvaţnog no obrnuto. Ako li cilj ne
moţeš postići, a ono ti ga je moguće prezreti.

99
 221. Ne teraj mak na konac. Ni u svojim ni u tuĊim obavezama. Neki se
vazda o poštovanje spotiĉu, bilo svoje bilo tuĊe, uvek na korak da glupost
uĉine. Lasno se je s takvima susresti, a trudno rastati. Nije im dosta ni sto
svaĊa na dan. Uvek uz nos idu, i protivreĉe svemu i svaè emu. Kako im je sud
naopak, we naopakim cene. No najviše se o razboritost ogreše koji ništa ne
ĉine a o svemu rĊavo zbore, jer mnogo je strašila u pregolemoj zemlji drskosti.

222. Susprezanje je pouzdan dokaz razboritosti. Jezik je besna zverka i kad se

jednom otme, teško mu se lanac iznova namiĉe. Preko tog bila mudar napipa
raspoloţenje duše. Obazrivi po njemu zna kako srce otkucava. Nevolja je što onaj koji
bi se najviše susprezati morao, to ponajanje ĉini. Mudar se kloni neprijatnosti i
obaveza, i pokazuje koliko sobom vlada. Deluje obazrivo, podobno Janusu u
prosuĊivanju,30 a Argusu31 u proveravanju. Manje bi Moma32 ţalila što na šakama
oĉiju nema no na grudima prozorĉić.
"'Kao jedan od najvaţnijih bogova rimskog Panteona, Janus je posedovao dvostruku moć, da vidi i u
prošlost i u budućnost, zbog ĉega je i predstavljan sa dva lica okrenuta u suprotnim pravcima. Ovidije
smatra da je Janusovo dvoliĉje odraz njegovog upliva kako na Zemlji tako i na Nebu.
"Videti aforizam 83, belešku 18.
"Legenda predstavlja Momu kako prigovara što Vulkan stvorivši ĉoveka nije na njegovim grudima ostavio
otvor kroz koji bi se mogle videti ĉovekove skrivene misli.

100
 . Ne posebuj se preko mere. Ni usiljenošću, ni nepaţ njom. Neĉije osobine
odmah u oĉi upadaju, a posebnost im se više za manu no za osobitost drţi. I
kao što su neki poznati po naroĉito ruţnom licu, tako i ovi po luckastom
ponašanju. Nema vajde po svaku cenu posebnosti teţiti, to jedino uzdrţanost
pomaţe; traţiti kakvu neprikladnu naroĉitost samo podsmeh, ili srdţbu
izaziva.

224. Prihvatati stvari kako valja. Nikad uz dlaku, ma kako da doĊe. We ima
lice i naliĉje. Što je najbolje i najprijatije, kad se za seĉivo uhvati, poseĉe. I
obrnuto, najţetoĉije odbrani ako se za drţak stegne. Mnoge nam stvari
presednu, a mogle su zadovoljstvo doneti, da smo im znali dobre strane videti.
We ima svoje vrline i mane: veština je pronaći što pogoduje. Pod razliĉitim
svetlom isto se drukĉijim ĉini: otud ga posmatraj iz ugla koristi. Ne valja
zameniti mesta dobru i zlu. Otuda potiĉe da neki u svemu nalaze zadovoljstvo,
a drugi u svemu muku. Najbolji je lek protiv udaraca zle sudbine i vaţno
pravilo za ţivot u svako doba i za svaku priliku.

22§. Znati za svoj najveći nedostatak. Nema toga koji ţivi bez nedostatka što bi
protivteţa njegovoj glavnoj vrlini bio; ako li pri tom i povlaĊivanje stekne, tlaĉitelj
postaje. U rat s njim otvoreno uĊi, i to najpre razotkrivajući ga, jer kad se spozna, lako
ga je savladati, naroĉito ako ga onaj koji od njega pati proceni onako kakono ga i
drugi vide. Da bi sobom vladao, moraš sebe nadgledati. Stane li se na put tom
nedostatku, i drugima će kraj brzo doći.

101
 226. Umeti druge obavezati. Većina nit govori nit dela shodno tome kakvi
su, već kako su obavezni. U zlo ubeiti moţe bilo ko, jer se u rĊavo lasno
poveruje, we i kad je neverovatno. Najviše i najbolje što imamo od drugih
zavisi. Neki se zadovolje kad je pravda na njihovoj strani; all to nije dovoljno,
nego je valja trudom podupreti. Obavezati malo staje a mnogo vredi: recima se
dela kupuju. U ovom našem širokom obitavalištu, nema te sprave koja katkad
ne zatreba, i toliko da se bez nje ne moţe, ma koliko beznaĉajna bila. O ĉemu
god da se govori, svako govori kako mu odgovara.

227. Ne uzdaj se u prvi utisak. Neki prvu vest prigrle stolikim ţarom da im we
potonje tek suloţnice budu. Kako laţ uvek pretiĉe, posle mesta za istinu nema. Nit
prvi predmet srne voljom da zagospodari, ni prvi sud razumom, jer time se jedino
plitak um odlikuje. Nekima je mišljenje poput novog bureta: koji god napitak u njega
utoĉe, dobar ili loš, miris zauvek ostavi. Opasno je kad za to slabost drugi saznaju, jer
utire put zlobnim radnjama. Zlonamernici gledaju da što pre lakovernost svojim
bojama premazu. Otud valja uvek dvaput promišljati; nek Aleksandar uvek drugim
uhom protivnu stranu osluškuje. Mesta ostavi za drugi, i treći podatak. Nesposobnost
se po uzdanju u prvi utisak prepoznaje, i nije daleko od stratvenosti.

228. Ne biti opadalo. Još gore ako te za takvog smatraju,jer bezobrazan zbog tuĊeg
obraza postaješ. Ne zbijaj šalu
702
 na tuĊ raĉun, jer to nije teško, a mrsko je. Svi će gledati da ti se osvete, i to
upravo opadanjem; sam kad si pred tolikima, pre će te pobediti nego sebe
ubediti. TuĊim se nedostacima ne valja ni naslaĊivati ni u razgovoru sluţiti.
Opadalo niko nikad voleo nije, jedino ga katkad velikaši uz sebe postave, i to
više da bi se njegovim ruganjem zabavili nego mudrošću okoristili. Koji rĊavo
o drugome zbori, o sebi će brzo još gore slušati.

229. Umeti svoj život pametno rasporediti. Ne kako okolnosti nalaţu, već
predviĊanjem i izborom. Ţivot bez poĉinka, put bez konaka. Znalaĉka
raznovrsnost ĉini ga srećnim. Prvo doba valjana ţivota za razgovor s poĉivši-
ma iskoristi. Rodimo se druge i sebe da spoznamo, istinite knjige ljudima nas
ĉine. Drugo doba ţivima posveti: da vidiš i usvojiš što je najbolje na svetu. Ne
stoji we na istom mestu; Svevišnji je Otac tako razdelio da ĉesto rugobni
bogatstvom raspolaţu. Treće pak doba za sebe iskoristi: najveća je sreća moći
filozofirati.

. Na vreme oči otvaraj. Nit su svima koji vide oĉi otvorene, nit vide svi koji
gledaju. Prekasno kad uvidiš nije lek, nego ţalost neutešna. Neki progledaju kad se
više nema šta gledati: protraćili imanje i sreću pre negoli su ljudi postali. Teško je
bezvoljnog urazumiti, još teţe nerazumnom volju usaditi; igraju se s njima koji ih
okruţuju, a na podsmeh ostalima; jer, gluvi da ĉuju, slepi su da vide. A ima ih i koji
taj nerazum podrţavaju, jer sebe potvrĊuju

103
 kad drugog zaglupljuju. Jao konju ĉiji je gospodar šlep: ugojiti se neće.

2$1. Nikad ne otkrivaj što savršio nisi. Neka mu se dive kad savršeno
postane. We su zamisli ispoĉetka klimave, zato posle kljasta slika ostane; od
sećanja na nesvršeno ne vidi se dovršeno. Uţivati u neĉem velikom izjedna,
ĉak i kad se zbog tog detalji proceniti ne mogu, ukus potpuno zadovolji. Pre
nastanka, we se nepostojećim ĉini, i na poĉetku još uvek je duboko u ništavilu.
Gledaš kako se najukusnije jelo gotovi, pa ćeš više muĉninu no apetit osetiti.
Vest stoga pazi da mu dela ne vide dok su u zaĉetku; nek od prirode nauĉi da
ih ne izlaţe dok pokazivanje ne zasluţe.

. Umeti i prizemnim se baviti. Ne valja tek razmišljati, valja se neĉeg i latiti.

Najpametnije je lako obmanuti jer oni, poznajući neobiĉno, za obiĉan ţivot i ono
neophodno ne znaju. Od silnog gledanja u uzvišeno nemaju prilike jednostavnim se
baviti; i kako ne znaju što najpre moraju znati, i ĉemu su svi viĉni, prost im se svet
divi ili ruga, za neznalice ih drţeći. Zato mudar nek i za prizemno smisla ima, tek da
ga ne obmanjuju i ruglu ne izvrću. Nek znade svakodnevna preduzeća, koja nisu
najuzvišenija all jesu za ţivot najkorisnija. Ĉemu sluţi nauk ako se ne da prieniti?
Ţivotno iskustvo danas je istinsko znanje.

104
 Gledaj da pogodiš šta drugome godi. Inaĉe mu zadovoljstvo u kuluk
pretvaraš. Neki bi toliko da ugode da dosadni postanu, i to zato jer tuĊu narav
ne poznaju. Neki potezi laskaju jednima i vreĊaju druge, a što se katkad
uslugom uĉini, zlostavljanje ispadne. Ĉesto više košta nekog ozlovoljiti na
kraju nego odobrovoljiti već u poĉetku. Tako izgube milost koji više ne znaju
kako da se drugima omile. Ĉija se narav ne poznaje, teško ju je zadovoljiti;
zato su neki pohvaliti hteli a izrekoše psovku, koja ih je skupo koštala. Drugi
pak zamišljaju da reĉitoću zabavljaju baš kad su svojim trućanjem svima
teški.

2S1 Nikad ugled ne poveravaj onom koji svoj založio nije. Na ravne ĉasti deliti ili
dobit od zajedniĉkog ćutanja ili opasnost od uzajamnog istrĉavanja. Gde je obraz u
igri, treba sadruga imati, tako da briga za vlastito dobro bdi
v

nad dobrom onog drugog. Ĉast se ne srne drugome poveavati, no ako se mora, ĉini to
tako vesto da obazrivost jedino pred oprezom popusti. Opasnost neka bude zajedni
ĉka, a ulog uzajaman, da se ne preobrati u tuţioca koji se za sauĉesnika odaje.

2I§. Umeti iskati. Ništa teţe jednima, i ništa lakše drugima. Neki ne umeju da odbiju;
za njih veština i ne treba. Drugi pak uvek i u svako doba najpreĊe ne izuste: s takvima
moraš dovitljiv biti. Ali sa svima, u pogodan ĉas: iznenadi ih dok su dobrog
raspoloţenja, zasićenog tela ili duha. Pod uslovom da sumnjiĉavost ne preduhitri
lukavost, dani obilja dani su široke ruke, kad se što je iznutra

705
 spolja pretiĉe. Nipošto ne iskati kad je drugome odreð eno, jer je to
upravo prevladano skanjeranje da se ne kaţ e. Od ucveljenog duha ništa ne
oĉekuj. Drugog unapred obavezati menica doĊe, osim prostaku, koji je drug
pozajmice i neprijatelj vraćanja.

2S6. Obavezi unapred onim sto ćeš kasnije kao platu morati da daš. To
je veština velikih politiĉara. Još nezaslu ţene milošte o velikodušnosti
govore. Takva unapred uĉinjena usluga dvema se prednostima odlikuje: koji
hitro daruje više obavezuje. Isti poklon, zakasni li, u dug se preokrene, a ako
li unapred stigne, obaveza postaje. Oštrouman naĉin da se obaveze preinaĉe,
jer koji je trebalo da nagradi pruţa unapred, tako da mu obavezani
zahvalnost duguje. Ovo vaţi meĊu ĉasnima, jer sitnim dušama nagradu na
obraz dati više je uzda no mamuza.

217. Tajne s moćnicima ne deli. Verovaćeš da delite treš nje, a podelice ti košpice.
Mnogima je priselo kad su "I poverenici bili. Na we uho ĉuljeći, glavu u torbu
stavićeš. l Kad se knez poverava, onda to nije pruţena usluga već i nametnuta daţbina.
Koliko ih je ogledalo razbilo da svoju | rugobu ne gledaju. Tako niti on moţe da vidi
koji ga je mogao videti, niti rado gleda na onog koji je zlo video, l Nikako drugog
previše ne obavezuj, ponajmanje ako je/J moćan. Bolje da to bude uĉinjenim dobrima
nego prir| mljenim uslugama. Prijateljima je posebno opasno tajn$| poveravati. Koji
tajnu otkriva, svoju slobodu zalaţe, kod vlastodršca takva prisila ne moţe potrajati.
Gledac

706
 da izgubljenu slobodu povrati, a da to postigne, we moţe pogaziti, ĉak i
pravdu. Tajne, dakle, ni slušati, a nekmoli saopštavati.

218. Saznaj šta ti nedostaje. Mnogi bi bili vrsne liĉnosti da im ne nedostaje

kakva mrvica bez koje se potpuno savršenstvo ne da postići. Neki bi mogli biti
znatni, da obrate paţnju tek na zeru. Jednima manjka ozbiljnosti, a to brojne,
znaĉajne vrline pomraĉuje; drugima, blagosti u naravi, za ĉim njihovo
okruţenje najpreĊe poţali, posebno kod nadreĊenih; trećima odluĉnosti u
postupanju, ĉetvrtima promišljanje. Svi se ovi nedostaci, povede li se raĉuna,
mogu ispraviti, jer briţljivost je kadra od navike drugu prirodu naĉiniti.

219. Ne cepaj dlaku načetvoro. Više vredi biti odmeren. Nije mudar koji
prekomerno mudruje, sa previsokih vrhova znanja oĉas sklizne. Sigurnija je utvrĊena
istina. Koliko je dobro rasuĊivati, toliko je rĊavo nagvaţdati. Prekomerno priĉanje u
prepirku odvodi. Bolji je temeljit sud koji svoje reci taĉno odmerava.

Umeti budalom se graditi. Nekad i najmudriji na to kartu zaigra, jer u odreĊenim

prilikama najbolje se znanje u glumljenju neznanja sastoji. Ne treba ne znati, all se
treba neznalicom praviti. Mala vajda biti znalac s nišĉi-ma, a mudar meĊu budalama;
no svakome se valja na njegovom jeziku obraćati. Nije glupak koji glumi glupost,

107
 veĉ koji od nje pati; istinska je glupost ona prava, a ne hinjena, veštinom
pokazana. Da omiljen budeš, jedini je naĉin navući koţu najtupavije ţivotinje.
v

241. Sale podnosi, all ne provodi. Jer prvo je znak velikodu šnosti, a drugo bi valjalo za
naĉelo imati. Koji šalu na praznik ne podnosi, taj u sebi zverskosti nosi, i to jasno pokazuje.
Dobra šala prija; koji je otrpeti ume, razumnost pokazuje. Ko je ljutit, samo na se druge šale
navlaĉi. Najbolje su koje su najkraće, a najsigurnije je u njih se ne upuštati: najveće istine iz
šale su potekle. Ništa ne zahtea više paţnje ni umešnosti. U šalu se ne upuštaj ako ne znaš
dokle ide strpljivost onoga na koga ciljaš.

252. Budi istrajan. Neki snage imaju tek da zapoĉnu, i da nikad ništa ne dovrše. Pokušaju,
pa dignu ruke: nepostojane su naravi. Nikad pohvale ne zasluţe, jer we napola ostave;
poĉetak im se u kraj pretvori. Kod jednih je to plod nestrpljivosti, kao kod Španaca, dok je
strpljivost odlika Belgijanaca. Ovi zapoĉeto dovrše, prvima je poè etak već i svršetak.
Oznoje se dok teškoću ne savladaju i onda, zadovoljni, pobedu kraju ne privode; dokaţu da
mogu, a da neće. U tome se pak uvek nemoć ili lakoislenost ogleda. Ako li je zamisao
valjana, zašto je ne dovršiti? Ako li je loša, ĉemu je zapoĉinjati? Pametan stoga nek svoju
lovinu ulovi, nije dovoljno iz jazbine je isterati.

108
 24S. Ne budi kao golub bezazlen. Lukavost zmije za prostodušnost goluba
veţi.33 Ništa lakše nego dobriĉinu nasamariti; koji nikad ne laţe, lakoveran je,
a koji nikad ne prevari, previše poverljiv. Ĉesto nas obmanu ne zato što smo
glupi, već zato što smo dobri. Dva soja ljudi ovu opasnost zaustaviti umeju:
koji su iskustvo skupo platili, i koji su ga drugome skupo naplatili. Obazrivost
dakle sumnjiĉava da bude onoliko koliko je lukavost na podmetanje zamke
spremna; i nikako tako dobar biti da drugome povod za rĊavost daš; u sebi
zmiju i goluba objedini, all ne kao kakvo ĉudovište, već kao ĉudo.

241 Umeti zadužiti. Neko ume uĉinjenu uslugu preokrenuti u uslugu koju
sam drugome ĉini, kao da milost upućuje baš kad je prima. Ima ih tako veštih
koji kad ištu kao ĉast da ĉine, okrećući sopstvenu dobit u tuĊ ponos. Izvedu da
se poklon u vraćanje duga pretvori, i s najveæ om lukavošću usluge u
zaduţenja preokreću. Ako ništa drugo, više se ne zna ko kome uslugu ĉini.
Znaju cenom svojih pohvala kupiti što je najbolje, te je dovoljno da im se
štogod svidi pa da se drugi polaskan oseti i to mu pokloni; tako tuĊu uĉtivost
zaduţuju mesto da joj zahvalnost pokaţu. Zahvalnost u potraţivanje
pretvaraju, zbog ĉega su bolji politiĉari no gramatiĉari. Velika je to veština, a
još veća prozreli je, i onome koji je na našu glupost raĉunao istom merom
uzvratiti, korist na koju je raĉunao sebi zadrţavši.
" Videti JevanĊelje po Mateju, X, 16.

709
 245. Katkad u stavu protiv većine ne ići. Dokazuje oštar um. Ne ceni onog
koji ti nikad ne protivreĉi, jer to više govori o njegovom samoljublju nego o
ljubavi koju prema tebi gaji. Ne daj da te laskanje iskoristi, već ga osudi kako
zasluţuje. Kao hvalu primi pokudu pojedinih, još i više od onih koji o svima
dobrima samo zlo govore. Neka tvoje misli ne nailaze na sveopšte
odobravanuje, jer je to siguran znak da nisu valjane: savršenstvo je tek za
malobrojne.

25§. Ne obeštećuj onoga koji ti ništa ne traži. We i kad traţi, greška je u tome
preterivati. Zaišteš li da ti oproste pre vremena, samog ćeš sebe optuţiti; koji krv sebi
pušta dok je zdrav, namiguje zlosti da dotrĉi. Preuranjeno izvijenje jedino probudi
uspavano nepoverenje. Mudar se neće obazirati na tuĊe sumnjiĉenje, da pizmi u susret
ne krene. Nepoverenje je najbolje odagnati poštenim deloanjem.

247. Znati nešto više i živeti nešto manje. Drugi misle suprotno: više vredi zaleganje
od zalaganja. Jedino vremenom raspolaţemo. Gde, ako ne u vremenu, ţivi koji krova
nema? Nesreća je traćiti ţivot na nevaţne poslove, all jednako i na preuzvišene stvari.
Ne opterećuj se obavezama ni zavišću: time tlaĉiš ţivot i gušiš duh. Neki ovo i na
znanje primenjuju, all ne ţivi koji ne zna.

110
 288. Ne priklanjaj se onome koji je potonji govorio. Ima
ih koji se uvek povedu za onim što je upravo reĉeno, nestalnost im je
dosegla vrhunac. Volja i mišljenje kao da su im od voska: što su zadnje ĉuli
utisne se u njih poput peĉata, brišući we ostalo. Takvo je mišljenje nemoguće
zadobiti, jer se izgubi kako se i steklo, oĉas; koji god da zbori, njemu se
priklanjaju. RĊavi su poverenici, jer iz detinjstva izišli nisu; i tako, nestalni u
mišljenjima i oseanjima, uvek lutaju, kljaste volje i rasuĊivanja, i stalno se ĉas
jednoj ĉas drugoj strani priklanjaju.

249. Ne započinjati život tamo gde bi ga valjalo kraju privoditi. Izvesni

dadu sebi odmora na poĉetku, a napor za kraj ostave. Treba se najpre posvetiti
onom suštinskom, a potom uzgrednom, ako bude prilike. Drugi bi da pobede
pre no što se u borbu upuste; treći poĉinju uĉeći ono što je najmanje vaţno, a
korisne i ĉasne nauke ostave za vreme koje im je već izmaklo; ni poĉeli nisu
bogatstvo skupljati a ovo im već mozak zavrtelo. Ova je metoda najvećma
vaţna i za znanje i za ţivot.

2§6. Kad valja naopačke razmišljati? Kad podlost zbori. S nekima se we mora
razumeti u obrnutom smislu. Njihovo je da u stvari ne, a ne je da. Kad nešto kude,
znaĉi da za tim ţude i da ga zato pred drugima naruţuju. Nije svaka hvala jednako
laskava, jer neki i rĊavo hvale, samo da ne bi što je dobro pohvalili; a kome niko nije
rĊav, tome niko ni dobar neće biti.

111
 2SI. Služiti se ljudskim sredstvima kao da nema Božjih, a Boljima kao da ljudskih
nema. Ovo je nauk velikog uĉitelja,34 kojemu se nema šta dodati.

252. Ni previše za sebe, ni previše za druge. Jer oboje se svodi na grozno tiranstvo.
Od silne ţelje da se mnogo ima, na kraju se we za sebe ţeli. Neki ne znaju ništa
ustupiti, niti išta od svoje lagodnosti izgubiti; zaduţuju malo, pouzdaju se u sudbinu, a
ova ih katkad izneveri. Valja se nekad drugima naći, e da bi se ovi tebi našli, a koji je
na javnom poloţaju, mora svima rob biti, inaĉe, odrekni se položaja i bremena mu,
kako starica Hadrijanu reĉe.35 I obrnuto, ima ih koji jedino za druge znaju, jer glupost
voli preterivanja, iako samo jail donose; nemaju ni dana ni trena za se, i drugima su
toliko posvećeni da ih s pravom zovu devojke za we; ĉak su i svojim mislima tuĊi, jer
za svakog znaju, osim za sebe: mudar da razume da ga niko ne potrebuje njega samog
radi, već zbog koristi koju od njega izvući moţe.

2iS. Ne daj da te sasvim razumeju. Većina ne ceni ono što razume, a divi
se onom što ne pojmi. U neĉem se uţiva samo ako košta: slaviće te jedino
ako te ne shvataju. Mora š se svakad pametnijim i uĉenijim pokazati no što
sago-vornik traţi e da bi te poštovao, all umereno, ne preterano. Iako je
razumnima umerenost dovoljna, pred većinom se moraš podiĉiti; oko
razumevanja zaposleni, oni za kuĊeReĉ
je o Ignasiju Lojoli, osnivaĉu jezuitskog reda. 35 Ovu anegdotu Plutarh pripisuje Filipu
Makedonskom.

112
 nje vremena nemaju. U oblake uznose ono što nisu kadri objasniti. Zašto? Što im
je nejasno štuju kao da je tajna i hvale ga jer ĉuju da tako i drugi ĉine.

2§4. Nijedno zlo neznatnim ne smatraj, jer nikad samo ne dolazi. Kako i radosti,
nevolje stiţu u nizu. I sreća i nesreća obiĉno idu tamo gde je najviše jedne ili druge;
jer svi se nesrećnika klone i društvo srećnika ištu; ĉak i golubovi, u svojoj
bezazlenosti, zaklon u najvišim kulama pronalaze. Nesrećnome we manjka; on ni
sama sebe nema, izgubiv razum i nadanje. Ĉuvaj se da ne probudiš uspavano zlo.
Jedan pogrešan korak ĉini se beznaĉajnim, all ĉesto na dno provalije odvuĉe; i kao
što nijedna sreća nikad nije potpuno ostvarena, ni zlu se nikojem kraj naslutiti ne
moţe. Ono što s neba dolazi, strpljivost zahteva; za nesreću sa zemlje, obazrivosti se
hoće.

2§S. Znati dobro činiti. Pomalo, all poĉesto. Dar nikad mogućnost da ne prevaziĊe. Koji
mnogo daje, ne daje, već rasprodaje. Da se uzajamnost ne poremeti, to jest da tuĊa
zahvalnost moţe istom merom uzvratiti, ne srne se preopteretiti. Silne ćeš prijatelje izgubiti
budeš li ih preterano zaduţivao. Kad ne mogu dug da vrate, povuku se, i umesto duţnika
neprijatelji postanu. Niti idol svoga Pigmaliona ţeli da vidi, niti duţnik svoga dobroĉinitelja
u oĉi da pogleda. Davanje je najbolje kad nije skupo a strasno se priţeljkuje, jer se tako još
više ceni.

773
 2§6. Vazda na oprezu budi. Spram drskih, tvrdoglavih, nadobudnih i
svakovrsnih budala. Njih ima tusta i trna, mudro je kloniti ih se. Pametnome
svakog dana valja odlu ĉnost skupljati u ogledalu vlastitog rasuĊivanja, e da bi
se od napadaja gluposti odbranio. Bude li pripravan, neće ugled tek
okolnostima prepustiti: na obazrivog drskost ne udara. Teško je odrţavati
pravilan smer u ophoĊenju, jer ima mnoţina hridina na koje se ugled moţe
nasukati; sigurnije je ići zaobilaznim putem, po ugledu na dovitljivog Odiseja.
Korisno je i graditi se nevešt. I slatkoreĉivosti pribegnuti, jer ta preĉica iz
opasnosti izvlaĉi.

2§7. Nikad ne ruši we mostove. Jer to krnji ugled. Svaki moţe biti neprijatelj,
prijatelj retko ko. Tek malobrojni dobro ĉine, a zlo skoro svi. Orao ĉak ni u
Jupiterovim nerima nije siguran kad se s jelenkom poduhvati;36 platom za otvorenost
neprijatelji u potaji vatru potpiruju, i priliku vrebaju. PosvaĊani prijatelji, najgori
neprijatelji: slabostima onog drugog, svoje bi da sakriju. MeĊu posmatra-ĉima svaki
govori kako oseća, a oseća kako mu se prohte, i obojicu ih osuĊuje, bilo zbog
neobazrivosti na poĉetku, bilo zbog nestrpljivosti na kraju, all u oba sluĉaja zbog
nedostatka mudrosti. Ako je raskid prijateljstva neminovan, opravdaj se pre
zahladnelim odnosom nego provalom besa. To koristi takozvano ĉasno povlaĉenje.
16 Grasijan se poziva na Ezopovu basnu.

114
 2§8. Gledaj ko će ti u nevolji priteći. Nikad nemoj sam da budeš, naroĉito
kad vreba opasnost, jer ćeš tako svu mrţnju na sebe navući. Neki misle da će
saw kajmak pokupiti, a tek surutku ponesu. Potrebuju stoga nekog ko će
oproštaj da traţi i s njima udarce da podeli. Ni sudbina ni svetina ne usuĊuju
se olako na dvojicu udariti, otuda vest lekar, ako li se u leku prevari, s pravom
pomoć pod maskom saveta ište, e da s drugim mrtvaĉki sanduk iznese: tako
podele i teret i tugu, jer se samome nesreća udvostruĉi i nepodnošljivom
pokaţe.

280. Predupredi uvrede i učini ih uslugama. Pametnije je kloniti ih se nego im se

naknadno svetiti. Velika je umenost poverenikom naĉiniti onog koji se za našeg
suparnika spremao, i u branitelje svoga ugleda preobratiti one koji su mu napadajem
pretili. To mnogo vredi umeti obavezati: zahvalnošću se iskoristi vreme koje se
uvredama V

uskrati. Ţivotna je mudrost umeti u zadovoljstva okrenuti što je trebalo

nezadovoljstvo da postane. Zlonamernost valja na svoju stranu pridobiti.

2§5. Ni ti u tuĎoj ni drugi u tvojoj vlasti sasvim da ne bude. Nije dovoljno ni

srodstvo ni prijateljstvo, pa ni najhitnija obaveza, jer jedno je otvoriti srce a sasvim
drugo prepustiti se drugome na volju. I najuţa veza zasebnosti dopušta; time se ne
krše pravila uĉtivosti. Prijatelj uvek saĉuva koju tajnu za sebe, ĉak se ni sin do kraja
ocu ne poverava; što krijemo jednima, kazujemo drugima, i obr-

115
 nuto, tako da ili we otkrivamo ili ništa ne priznajemo, shodno tome u kakvoj smo s
drugim razmeni.

261. Ne istrajavati u gluposti. Neki veruju da im greške ĉine ĉast, pa pogreše li na

poĉetku, misle da valja u tome da istrajavaju; u potaji svoju zabludu osuĊuju a na
recima je pravdaju, pa ako su ih u poĉetku zbog te gluposti kudili, u nastavku ih iz
istog razloga za preispoljne budale smatraju. Ne valja robovati ni nepromišljenom
obećanju, ni pogrešnom preduzeću. Ali pojedini ne odstupaju od svoje prvobitne
greške, već teraju po svome kud puklo da puklo: hteli bi u gluposti istrajni da budu.

262. Umeti zaboravljati. Reĉ je više o sreći no o umeću. Najbolje se sećamo baš
onog što bi valjalo najpreĊe zaboraviti. Sećanje je ne samo drsko, jer nas izdaje kad je
najpotrebnije, nego je i bezumno, jer nas podseća na šta ne treba: štedro nudi što je
muĉno, a nemarno deli mrvice zadovoljstva. Zaborav je nekad lek protiv zla, na koji
ĉesto zaboravljamo. Zato se pamćenje mora ka ugodnom usmeriti, jer ono nam stvara
raj ili pakao. Od ovoga izuzetak ĉine koji su zadovoljni, jer u svojoj bezazlenosti
uţivaju kao nisci duhom.

26S. Mnoge stvari srcu prijaju, all ih ne valja zbog tog posedovati. Više u njima
uţivamo pripadnu li drugome; prvog dana, u posedovanju uţiva posednik, nadalje,
ostali. Dvostruko se uţiva u tuĊem jer nema brige da li će se^

116
 oštetiti, i stalno se novinom ĉini. We ĉega smo lišeni, bolje izgleda:
susedova i voda u nektar se preobrati. Kad se dobra poseduju, uţivanje se
smanjuje a nezadovoljstvo raste, bilo da ih pozajmljujemo bilo da ih ne
pozajmljujemo. Jedino ih drţimo da na usluzi drugima budu, ĉime više
neprijatelja no zahvalnih stiĉemo.

264. Svakodnevna obazrivost. Sudbina voli neslano da se šali, i najmanju zgodu

iskoristi da te na prepad uhvati. Pamet, mudrost i hrabrost svakad pripravni da budu;
ĉak i lepota, jer onog dana kad se u sebe pouzda, neće više ugled uţivati.
Predostroţnost uvek zamanjka kad je najpotrebnija, a neobazrivost je isto što i
podmetnuta noga. TuĊi se pozor Ĉesto lukavštinom posluţi da u nepaţnji savršenstvo
zatekne, e da bi ga na nemilosnu probu stavio. Dani za slavlje svima su znani, zato ih
lukavost pušta da proĊu, all kad se najmanje nadaš, izabere da proveri koliko vrediš.

26S. Umeti svoje potčinjene na velika dela podsticati. U pogibelji se kali hrabro
srce; zapliva kad se stane daviti. Mnogi je tako hrabrost otkrio, pa i veŠtinu, koje bi
malodušnost sahranila da mu se prilika nije pruţila. U nevoljama se obraz osvetla, pa
vidi li ĉastan da je kucnuo ĉas, za hiljadu se zauzme. Da osokoli, i da na druge naĉine
pridobije, kraljica Izabela Katoliĉka odliĉno je znala, i upravo tome Veliki vojskovoĊa
duguje svoj ugled i vekoeĉnu slavu: mnoge je ona tako znamenitima uĉinila.

117
 266. Predobar, nedobar. Takav je koji se nikad ne ljuti; nije od krvi i mesa
koji i kad ga gaĊaju neosetljiv ostaje. To je više znak nesposobnosti no
ravnodušnosti. U pravi ĉas zube pokazati u prilog ĉvrstine govori. Ptice se
brzo stanu zaludnim strašilima narugivati. Gorĉinu s medom mešati pitanje je
dobrog ukusa: ovaj se sam jedino deci i budalama dopada. Velika je nesreća
od silne dobrote u neosetljivost zapasti, i ne uzbuditi se kad ima povoda za to.

267. Svilena reč i blaga narav. Strele probijaju telo, a opake reci dušu. Od
prigodne travke zamirišu usta. Velika je mudrost umeti maglu prodavati.
Recima se moţe najviše platiti, nekad su dovoljne da i nemoguće svladaju. U
opštenju se vazduh razmenjuje, a viĉan laskanju zaĉas uzleti. Usta uvek
moraju puna meda biti, i reci da zaslade tako da se i neprijatelju dopadnu.
Uĉtivost se zbog miroljubivosti ceni.

268. Mudar na početku učini čega se lud na kraju prihvata. I jedan i drugi isto
rade, all s razlikom: prvi na vre-me, a drugi u nevreme. Koji se odmah razumom
naopako zaodenuo, u svemu će tako nastaviti: što je trebalo glavu da mu krasi, on je
na noge navukao; desna mu je leva, zato we i slevaĉi. Da to izbegneš, moraš dobro u
poĉetku da razmisliš. Inaĉe pod silu i na kraju ĉiniš što si mogao slobodno u poĉetku
sprovesti. Vest brzo proceni šta mu je obavezno pre ili kasnije poduzeti, i sprovodi to
bez ropta-

118
 nj a; odmah opazi šta će morati da uĉini pre ili kasnije i izvodi to
dragovoljno i ĉasno.

209. Iskoristi kad si gdegod nov. Dok novina traje, traje i poštovanje. Ova
se svima mili, jer je razliĉita i ukus osveava; više se ceni pridošla osrednjost
nego svakodnevna izvrsnost. Najbolje vrline brzo se habaju i još brţe stare. A
opet, što je novo kratko traje: dan-dva, prestalo uvaţavanje. GvoţĊe zato valja
vruće kovati i što veću korist od kratkotrajnog poštovanja izvući; jer kad
groznica novotarije prestane, ukus se ohladi a poginuće za novinom u
dodijalost oveštalog se pretvori. Ne zavaravaj se: we prolazi i we. dodija.

2ft. Ne osuĎuj ti jedini ono sto se većini dopada. Biće da sadrţi štogod što valja,
ĉim zadovoljava toliki svet; we i kad ne razumeš, ti u tome uţivaj. Izdvajanje je
posebnost svakad mrska, a kad je iz zablude, smešna postaje; više sud omalovaţi no
što predmet osudi: na koncu sama sa svojim rĊavim ukusom ostane. Ako već ne umeš
dobru stranu pronaći, barem taj nedostatak prikrij i ne optuţuj olako, jer loš je ukus
obiĉno neznanju srazmeran. Što ceo svet veli ili je istina, ili će to postati.

2tt. Koji malo zna nek se u svakom delanju sigurnog drži. I u svakom zanimanju;
ĉak i ako ga ne smatraju oštroumnim, uĉiniće im se temeljitim. Kad znadeš, slobodno
se prihvataš i po nahoĊenju svome delaš, all

119
 nedoraslost je kao dobrovoljno nadvijanje nad ponor. Drţi se uvek sigurne strane,
jer što je ĉvrsto postavljeno neće zatajiti. Skromnom znanju, najširi put; i u svakoj
prilici, bio uĉen ili neuk, mudrost nalaţe da se poznato, a ne nepoznato sledi.

272. Prodavati po ceni učtivosti, jer tako više zaduţuješ. Nikad se potraţivanje
zainteresovanog ne moţe meriti s onim što dareţljivo srce daruje. Uĉtivost ne daje,
već obavezuje, a velikodušnost na zahvalnost nagoni. Ĉestitom je najdragocenije
upravo ono što mu se ljubazno nudi: dvaput mu prodaješ, po dvema cenama: po ceni
poklona i po ceni uĉtivosti. Doduše, zlobniku je velikodušnost praznolovlje, jer ne
razume postupke doliĉna ĉoveka.

278. Upoznaj narav onih s kojima imaš posla. E da bi im namere prozreo. Lako se
predvidi posledica, sazna li se uzrok, najpre po sebi, a potom i po nameri. Turoban uvek
nesreću predskazuje, a opadalo tuĊu krivicu: we im se u najgorem svetlu ukazuje, pa kako
ne uoĉavaju sadašnje dobro, najavljuju mogućno zlo. Koji je strastven govori jezikom
drukĉijim od stvarnog; kroz njega strast zbori, a ne razum. I svaki po svom nahoĊenju i
raspoloţenju. I svi we, samo istinu ne. Zato treba znati s tuĊeg lica ĉitati i kroz govor mu u
dušu zaviriti. Razlikuj onog koji se iz zlobe uvek smeje od onog koji glumi smrknutost. Ne
uzaj se ni u onog koji vazda propitkuje, jer taj je ili lakouman ili uhoda. Niĉemu se dobrom
od nakaznog ne nadaj,

120
 jer takav se obiĉno prirodi sveti zato što prema njemu nije naklonjena bila. Obiĉno
je glupost u srazmeri s lepotom.

274. Umeti se dopasti. To je moćna ĉarolija pristojnog a dovitljivog. Neka ta

ljubazna udica više posluţi da pridobije srce do korist, ili pak oboje. Ništa vrlinama ne
vredi ako nisu dopadljive, jer se preko dopadljivosti priznanje stiĉe, to je najkorisnije
oruĊe za vladanje. Niĉemu ne sluţ i umeće dopadanja kad se ĉovek prirodno dopasti
ume, all ovo umeće pomaţe i usavršava taj boţji dar. Odatle potiĉe dobronamerna
naklonost koja utire put sveopštoj podršci.

27S. Opušten, all pristojan. Ne valja se stalno vaţnim i Ijutitim ĉiniti, pristojnost na
tome gubi. Valja u krutosti popustiti da se opšta naklonost pridobije. Ponekad proĊi
kuda i stado, all nikad da pristojnost strada, jer koga u javnosti za budalu drţe, u potaji
ga za pametnog sigurno neće smatrati. Više se izgubi za jedan dan svetkovine no za
ĉitav ţivot uzdrţavanja. Nemoj se umisliti: izdvajanjem druge osuĊuješ; ponajmanje
se koĉoperi i kicoši, to polu kome je svojstveno ostavi. I u poboţnosti preterianje
podsmeh izaziva. Najbolje je ĉoveku ĉovekom se ĉiniti; ţena još i moţe odliĉno
muške oponašati, all ne i obrnuto.

276. Znati se obnavljati prirodno i umećem. Kaţu da se ĉovek menja na sedam

godina: ako je tako, neka to bude

727
 da ukus poboljša i oplemeni. U prvih sedam godina stiĉe se razum; kasnije
treba u svakom periodu kakvu novu vrlinu zadobiti. Valja pratiti to prirodnu
promenu i u osobinama poboljšanje. Otuda se dogodi da mnogi drţanje
promene, bilo zbog poloţaja, bilo zbog zvanja; to ĉesto i ne primete, dok
preterana promena ne stane oĉi da bode. Sa dvadeset, ĉovek je paun, sa
trideset, lav; sa ĉetrdeset, kamila; sa pedeset, zmija; sa šezdeset, pas; sa
sedamdeset, majmun, a sa osamdeset -ništa.

277. Koji se ume kad treba pokazati. Što znaĉi vrlinama zablistati. Svako ima svoj
trenutak: zato ga valja iskoristiti, jer ne moţe se svakog dana pobeĊivati. Ima vrlih
pojedinaca kod kojih i maleno šija i veliko divljenje pobuĊuje; kad se umeće
pokazivanja pridruţi izvrsnosti, ĉudom se smatra. Neki se narodi umeju pokazati,
španski ponajviše. Na svetlosti je zablesnula lepota stvorenog sveta. Ovo umeće
ispunjava mnogo i nadoknaĊuje mnogo, svemu daje drugi ţivot, još i više kad se na
stvarnost oslanja. Nebo, koje daje savršenstvo, i za pokazivanjem ţelju budi, bez
kojeg ništa ne bi bilo kao što jeste. Mnogo umenosti treba u pokazivanju: ĉak i
najveća izvrsnost zavisi od prilika i nije joj uvek vreme. Omaši što je u nevreme
pokazano. Nijedna veština ne zahteva toliko prirodnosti, i lako se nasuĉe na
preterivanje, koje strci na granici oholosti, a ova, na granici prezira. Stoga mora
umereno biti, da u prostakluk ne zapadne, jer kod razboritih preterivanje u milosti nije.
Nekad se sastoji u reĉitom ćutanju koje zna, nehajno, svoje dobre strane pokazati, jer
vesto kakvu vrlinu prikrivati najbolji je naĉin da se zagolica radoznalost.

122
 Velika je umešnost ne otkriti svoje vrline izjedanput, već korak po korak ih
predstavljati; zato obelodanjena lepota nek nadu na još veću budi, a tapšanje
prvoj tek da se najava ostalima uĉini.

278. Ne bodi previše oči. Jer ako se preko mere primećuju, ĉak se i vrline u
nedostatke preokreću. Preterano se isticati uvek kudnju izaziva; osobenjak na
kraju ostane sam. Ĉak i upadljiva lepota šteti ugledu; kad privuĉeš paţnju,
povredi; još i više što je u nemilosti. Neki bi da ih opaze po njihovim
porocima, traţeći novinu u pokvarenosti ne bi li tako bešĉasnu slavu zadobili.
Pa i znanje kad je u pitanju, preterivanje u nadriknjiţje vodi.

279. Protivreči bez reci. Valja razlikovati kad se protivreĉi iz lukavosti a kad iz
prostote. Nije uvek znak zadrtosti, nekad je i veštine. Pazi da u prvu ne zapadneš, niti
da se u drugu strmekneš. Uhodama ovo najvaţnije doĊe, a protiv poharatelja duša
najbolja je odbrana kljuĉ svoje opreznosti iz sebe ne iznositi.

285. Koji je od reda i zakona. Poštenom delanju je odzvonilo, obaveze više niko ne
priznaje, niko neće na dobro dobrim da uzvrati: najbolja usluga najgore se vrati, svet
je V

danas tako saĉinjen. Ĉitavi narodi skloni su opaĉini: od jednih se uvek izdaje
pribojavaš; od drugih, prevrtljivosti; od trećih, prevare. Stoga tuĊe nedoliĉje neka ne
posluţi kao primer, već kao opomena da uvek na oprezu budeš.

723
 Opasno je ĉestitost u nepriliku dovesti zbog nedoliĉnog postupka. No ĉovek
na mestu nikad ne zaboravlja ko je i šta je, ma kakvi oko njega drugi bili.

281. Neka te pametni u milosti drže. Više se ceni slabaĉko da vrsnog

ĉoveka nego silno tapšanje svetine, jer se ni hleb ne da od svaĉeg umesiti.
Mudri govore s razumevajem, otuda njihova pohvala donosi neiscrpljivo
zadovoljstvo. Razloţni Antigon ĉitav je svoj ugled zasnovao jedino na
Zenonu, dok je Aristotel Platona svojom jedinom školom nazivao. Neki
gledaju jedino stomak da napune, makar bilo i najprostijim splaĉinama. Ĉak su
i vlastodršcima neophodni dobri pisci, ĉijih se pera valja pribojavati više nego
ruţnoj ţeni kiĉice.

282. Igrati na kartu odsustva: da bi te poštovali i uvaţavali. Ako prisustvo rabi

ugled, odsustvo ga povećava; koji je, odsutan, za lava vaţio, prisutan se tek mišem
pokazao. Vrline izbliza gube sjaj, jer se više opaţa površina a manje dubina duše.
Uobraţenje dopire dalje od vida, a obmana, koja obiĉno na uvo ulazi, kroz oko izlazi.
Koji se ume odrţati u dalekom središtu svoga suda, ugled ĉuva; ĉak i Feniks u osami
ţivi, da bi ţeljenost i poštovanje stekao.

281. Izumitelj budi, a razumom se vodi. Oznaka je nadmo ćne pameti, no šta bi ona
bez zrnca ludosti bila? Izmišljaju prepametni, valjano biraju oprezni. Prvo je dar,

124
 i redak, jer mnogi su uspeli pravilno odabrati; izumeti kako valja tek retki mogu,
prvaci u svome preduzeću i vremenu. Novina je laskava, i pokaţe li se povoljnom,
dvostruko zasija. U procenjivanju je opasna zbog tog paradoksa, u razmišljanju pak
hvale vredna; ako li se pogode, i jedno i drugo tapšanje zasluţe.

284. Ne mešaj se u tuĎe poslove, pa će te uvrede zaobilaziti. Ako ţeliš da te drugi

uvaţava, sama sebe moraš uvaţavati. Bolje je davati se škrto no štedro. Da te dobro
prime, ukazi se kad te poţele. Ne dolazi nezvan, ne idi neposlat. Koji se sam od sebe
paĉa, ako li ne uspe, na sebe svu mrzost svaljuje; uspe li, ne opraštaju mu uspeh koji
je sam postigao. Nametljivac je uvek meta prezira, i kako bi da se u we bezobzirno
umeša, ganjaju ga nemilice.

285. Nemoj da ti tuĎa nevolja glave doĎe. Da znaš da raspoznaš onog koji se zaglibio, jer
te u pomoć zove da se uteši kad se obojica zarobljeni naĊete. Takav gleda da mu kogod
pomogne jail da podnese, za blagostanja mu leĊa okrećući a sad ruku pruţajući. Velika
veština treba davljenika da spaseš a da te sa sobom ne povuĉe.

28§. Ne srne se ni svima ni do kraja obavezivati, da se u pukog roba ne pretvoriš.

Jednima je sreća naklonjenija no drugima, zato prvi dobro ĉine, a drugi ga primaju. Sloboda
je mnogo vrednija od poklona, jer se gubi prihvatimo li ga. Vrednije je da od tebe stotinu
zavisi nego ti od

725
 jednog jedinog. Vlast za jedinu prednost ima što moţeš više dobra uĉiniti. Nipošto
uslugom ne smatraj nametnutu obavezu, jer tuĊa lukavost najĉešće poţuri da ti je
ponudi kako bi te preduhitrila.

287. Ništa ne čini kad te strasti ponesu, inaĉe ćeš we pokvariti. Koji nije pri sebi,
nek ništa za sebe ne ĉini, jer strast uvek poništava razumnost; nek tada kakvog
posrednika naĊe, koji se strastima ne predaje lako: uvek bolje vide koji sa strane
posmatraju, jer se nisu u igru uneli. Razboritost kad se uzdrma, nek povlaĉenje najavi,
da krv ne prokljuĉa i da se ne krene na krv i noţ, pa da se zbog trenutka besa danima
ne moţeš otrezniti ni ogovaranja otresti.

288. Koristi zgodne prilike. We, i vladanje i razmišljanje, valja prilagoditi trenutku.
Ţeli kad moţeš, jer prilika i vreme nikog ne ĉekaju. Ne upravljaj se u ţivotu po
opštim naĉelima, osim ako u prilog vrlini ne idu, niti volji okove zacrtanih planova
nameći: moţda ćeš već sutra prihvatiti ruku koju danas prezireš. Neki su tako
bezumno drski da bi hteli prilike uspehu svojih nauma prilagoditi, a ne obrnuto.
Mudar pak zna da obazrivost dobrim putem ide ako se duhu vremena povinuje.

28§. Najveća čovekova slabost: previše se ĉovekom pokazati. Boţanskim se

prestane ĉiniti ĉim se suviše ljudskim ukaţe. Lakomislenost je najveća smetnja
dobrom

726
 glasu. Kao što smotrenog za više od obiĉnog ĉoveka smatraju, tako
lakoumnog za manje. Nema mane koja više uĊi, jer površnost otvoreno u
sukob s ozbiljnošću ulazi. Ne moţe neozbiljan promišljen biti, tim manje ako
je sredoveĉan, jer ga tada godine na mudrost sile. Iako je ĉesta, ovu manu
jednako svi kude.

298. Ne valja poštovanje s naklonošću spajati: bolje je da te ne vole previše a da

poštovanje saĉuvaš. Ljubav je smelija od mrţnje; osećanje i divljenje u paru ne idu; a
opet, ne valja previše ni strahopoštovanja ni naklonosti izazivati. Ljubav otvara vrata
bliskosti, kroz koja poš tovanje izlazi. Bolje da te vole poštujući nego mazeći te: takva
ljubav velikom ĉoveku pristaje.

291 Umeti stvari ispipati. Prodoran pogled razboritog neka se s uzdrţljivošću

opreznoga utrkuje: jedino tako pronicavost tvoja u tuĊu prodreti moţe. Vaţnije je
poznavati ćudi i osobine drugih no travke i kamenje. To je u ţivotu jedna od
najsloţenijih tajni: metale po zvuku poznaje š, po recima ljude. Reci su dokaz
poštenja, dela još i više. To je neophodno istanĉano posmatranje, velika pronicavost,
ispravno poimanje i pravedan sud.

292. Lična svojstva da pretegnu nad značajem položaja.

Nikako obrnuto. Koliko god bio poloţaj vaţan, moraš dokazati da si kao liĉnost
vaţniji. Koji je sposoban širi se i pokazuje u velikim preduzećima. Naprotiv, malen se

127
 duh u srcu stegne, i brzo ga obaveze i ugled skrhaju. Av-gust je u sebi više
ĉoveka no vladara cenio. Ovde će pomoći uzvišen duh, i promišljeno
samopouzdanje.

. O zrelosti. Blista u ponašanju, all još više u obiĉajima. Zlato teţina ĉini
vrednim, moral ĉoveka. To je ukras svih vrlina, i pobuĊuje poštovanje. Po drţanju
se ĉovek poznaje, kao kuća po proĉelju. Nije to uštogljena glupost, kako bi vetropiri
hteli, već spokojan autoritet. Govori pouĉno, deluje uspešno. Zahteva izgraĊenog
pojedinca, savršenog koliko i zrelog. Kad se detinjstvo završi, poĉinju se ozbiljnost i
autoritet sticati.

294. Umeri se u brzopletim sudovima. Svako sudi shodno vlastitoj koristi, i razloge za to
oĉas izmisli. Kod većine pak razboritost pred strašću popusti. Dva se mišljenja sukobe i oba
protivnika smatraju da je istina na njihovoj strani; ova, meĊutim, nikad dva lica nije imala.
Mudar će zato umeti u takvoj prilici dobro promisliti, te će kod njega sumnja ublaţiti
mišljenje koje je o postupcima drugog stekao. Stavi se katkad i na mesto drugoga, proceni
njegove razloge. Tako nećeš slepo ni drugog osuĊivati ni sebe izvinjavati.

29S. Ne izgledaj nego delaj. Najzaposleniji su uvek oni koji imaju najmanje posla. Od
sitnice tajnu prave, i to na sopstvenu glupost: zarad tapšanja boje poput kameleona menjaju,
dok im se grohotom smeju. Sujeta je uvek mr28
 ska, a ovde je i komiĉna: koji bi ugled da napabirĉe, u prosjaĉenje za
podvizima kreću. Što su preduzeća vaţnija, manje na njih paţnju skreći.
Zadovolji se delanjem, drugima priĉu ostavi. Podvige valja davati, a ne
prodavati. Ne hvali zlatnim perima što tek smeće biva, da se razumu ne smuĉi.
Nastoj da veliki postaneš, mesto da se takvim tek ĉiniš.

296. Koji je uzvišenih osobina. Najveće vrline ĉine najve će ljude. Jedna
jedina vredi koliko we osrednje zajedno. Neki bi voleo da kod njega we veliko
bude, ĉak i pokućstvo. Koliko tek odliĉnik mora da se trudi da velike vrline
stekne! U Boga je we beskrajno, i we neizmerno; tako i u vrsnog pojedinca we
mora biti veliko i veliĉanstveno, e da bi svoje poteze, i reci, veliĉanstvenom
uzvienošću mogao obeleţiti.

291 Čini uvek kao da te drugi gledaju. Obazriv je dvostruko koji primećuje da ga
primećuju i procenjuju. Zna da i zidovi ĉuju i da rĊava dela na videlo kad-tad iziĊu.
Zato i kad je sam, radi kao da ga gleda ceo svet, jer zna da se we sazna; i već svedoke
vidi u onima koji će to kad saznaju biti. Onaj koji bi ţeleo da ga ćeli svet vidi neće
hajati ako ga posmatraju u njegovoj ili u kući preko puta.

298. Tri stvari čine čudo, a to su: plodan duh, razloţan sud i istanĉan ukus. Ovo
troje ĉini ĉudo, i najveći su dar boţanske blagodati. Velika je prednost pravilno
poimati,

129
 još veća pravilno razmišljati i ispravno razumeti. Razum ne valja u kiĉmenici da leţi, jer
se tad više na vrednoću no na oštroumnost svodi. Pravilno razmišljanje plod je razumnosti.
U dvadesetoj godine volja preovlaĊuje, u tridesetoj duh, u ĉetrdesetoj, sud. Nekima
oštroumlje svetlost isijava poput risovih oĉiju, pa razaznaju i u najvećoj pomr ĉini; drugi
umeju priliku iskoristiti, uvek naiĊu na ono najprikladnije. Daje im se mnogo, i dobro:
srećnog li obilja! Pri tom je dobar ukus zaĉin ĉitavom ţivotu.

299. Drugog valja gladnim ostaviti. Nek mu ukus nektara na usnama ostane. Poštovanje
se ţeljom odmerava; ĉak i stvarnu ţeĊ lepše je tek donekle utaţiti nego posve ugasiti.
Dobro, ako li malo, dvostruko je dobro. Ponavljanje je slabost, i doţivi veliki pad: opasna su
preterana zadovoljstva, jer rasprodaju što je najvrlije. Glavno pravilo da se nekome svidiš:
tuĊu glad zaloţi, all je ne zadovolji. Ako li je treba izazvati, bolje da to bude podsticanjem
ţelje no viškom zadovoljstva; duplo prija ţuĊena sreća.

865. U jednu reč, svecem budi. Vrlina je potka svima savršenstvima, središte sreće; ono
ĉoveka ĉini obazrivim, razumnim, pronicljivim, mudrim, hrabrim, odmerenim, ĉestitim,
srećnim, uglednim, istinoljubivim i uzorom u svakom pogledu. Tri s ĉine ĉoveka srećnim:
svetost, svenalaštvo i stamenost. Vrlina je mikrokozmu Sunce, u onoga koji za hemisferu
mirnu savest ima; svojom lepo-tom nailazi na milost i kod Boga i kod ljudi. Ništa ne prija
kako vrlina, niti ima štogod od poroka gadnije. Vrlina je

130
 jedina zbilja, we ostalo -laza i paralaţa. Sposobnost i veliĉinu ne po sudbini, već po
vrlini meriti, jedino je ona sebi dovoljna. Ţivog ĉini dostojnim ljubavi, a pokojnog
spomena.

131
 SADRŽAJ
Ĉitaocu 7
1. We je već vrhunac dostiglo, a veština da se u ţivotu uspe-ponajviše 9
2. Narav i pamet 9
3. U postupanju neizvestan biti 9
4. Znanje i odvaţnost podjednako uzvisuju10 5 Umeti drugog obavezati 10
>. Koji je na svome mestu 10
/. Nikako se s gospodarem ne nadgornjavati 11
5. Koji se strastima ne prepušta11 c). Prikrivati mane svoga naroda 12 ,0. Sreća i slava 12
L Biraj društvo od kojeg ćeš nauĉiti 12
2. Priroda i umešnost, materija i delanje13 \ Kad delaš, u namerama budi ĉas jasan, ĉas nejasan
13
14. Sadrţaj i postupak 14
15. Moći se na tuĊu pamet osloniti 14
16. Znanje i poštena namera 15
17. U postupanju ton menjati 15
18. Zalaganje i visprenost 16
19. Ne daj da drugi od tebe previše oĉekuje 16
20. Koji je u svom dobu 17
21. Kako srećan biti 17

133
22. Kome tapšu 17
23. Biti bez mane 18
24. Maštu zauzdavati 18
25. Razumeti unapred 18
26. Svakome pronaći slabu taĉku 19
27. Širinu dubini pretpostaviti 19
28. Ni po ĉemu obiĉan 19
29. Koji je praviĉan 20
30. Ne zastupaj ono što nije na
dobrome glasu 20
31. Srećnike upoznaj i njih se drţi, nesrećnike izbegavaj 21
32. Vaţiti za usluţna ĉoveka 21
33. Znati ukloniti se 21
34. Spoznaj po ĉemu si poseban 22
35. Sagledavaj stvari 22
36. Kušaj svoju sreću 23
37. Umeti izokola reći 23
38. Znati na vreme povući se iz igre 24
39. Znati kad je šta savršenstvo i
zrelost dostiglo, i tad gaprisvojiti 24
40. Gledaj da te svi vole 24
41. Nikad ne preteruj 25
42. O uroĊenom gospodstvu 25
43. Misli kako manjina, a govori kaošto većina 26
44. Naklonost znamenitih ljudi 26
45. Skrivenim se namerama sluţi, all ih
ne zloupotrebljavaj 27
46. Svoju odbojnost prema drugom ispravljaj 27
47. Kloniti se teških odluka 27
48. O ĉoveku se po njegovoj dubini sudi 28
49. Koji je razloţan i oštrouman 28
50. Uvek do sebe drţati 29

734
51. Koji prikladno izabira 29
52. Uvek sobom vladati 29
53. Marljiv i pametan 30
54. Znati kad treba i zube pokazati 30
55. Koji se ume strpeti 30
56. Vazda biti duhom prisutan 31
57. Promišljeni su na sigurnom 31
58. Znati se prilagoditi 32
59. Konac delo krasi 32
60. Razumne odluke 32
61. Izvrsnost u najboljem 33
62. Sluţiti se dobrim saradnicima . 33
63. Prednost je u ĉemu prvi biti 33
64. Umeti izbeći neprijatnosti 34
65. Istanĉan ukus 34
66. Imati na umu povoljan ishod 35
67. Izaberi zvanje kojem tapšu 35
68. Sluţiti se razumom 36
69. Ne preputati se cudljivosti 36
70. Umeti odbiti 37
71. U postupanju ne biti nedosledan 37
72. Koji je odluĉan 38
73. Umeti sa sebe paţnju odvratiti 38
74. Ne budi odbojan 39
75. Sebi dostojanstven uzor izabrati 39
76. Ne terati vazda šegu 40
77. Umeti sa svima 40
78. Veština taĉne procene 41
79. Vesela narav 41
80. S oprezom vesti primati 41
81. Obnavljaj svoj dobar glas 42

135
82. Ni u dobru ni u zlu ne ići do kraja 42
83. Dopusti sebi kakav manji greh 42
84. Umeti od neprijatelja korist izvući 43
85. Ne rasipaj se na we strane 43
86. Preduprediti zle jezike 44
87. Znanje i drţanje 44
88. Veliĉini teţi 45
89. Spoznati sama sebe 45
90. Kako dugoveĉnost postići 46
91. Deluj samo kad obazrivost ne okoliši 46
92. Uzvišen duh 46
93. Koji je svestran 47
94. Svoje sposobnosti prikrivati 47
95. Znati tuĊe oĉekivanje odrţavati 47
96. Moć poimanja 48
97. Ugled steći i zadrţati 48
98. Prikriti šta se ţeli 48
99. Privid i stvarnost 48
100. Koji ne ţivi u zabludi 49
101. Jedna se polovina ĉoveĉanstva drugoj smeje,
a budale svi odreda 49
102. Umeti svariti velike zalogaje sudbine 50
103. Svaki neka je prvi u onome što ĉini 50
104. Dobro znati proceniti zanimanja 50
105. Nikad ne dodijavaj 51
106. Ne razmeći se svojim blagostanjem 51
107. Ne pokazuj da si sebeljubac 52
108. Najkraći put do uspeha: umeti sebi društvo izabrati 52
109. Ne optuţivati we i svakoga 53
110. Ne ĉekaj na sopstveni sumrak 53
111. Naći sebi prijatelje 54

136
112. Blagonaklonost gledaj da zadobiješ
54
113. U blagostanju se za crne dane
pripremaj 55
114. Nikad se ne nadmeći za istim 55
115. Raĉunati s rĊavom naravi okoline 55
116. Uvek sa zahvalnima posla imati 56
117. Nikad o sebi ne govoriti 56
118. Izići na glas uĉtiva ĉoveka 56
119. Ne navlaĉiti mrnju na sebe 57
120. Umeti ići uporedo s vremenom 57
121. Ne uplići se u ono što za uplitanje nije
58
122. Samosvojnost u recima i delima 58
123. Koji se ne koĉoperi 58
124. Ĉini tako da te drugi poţele 59
125. Ne budi poput knjige tuĊih grehova
59
126. Nije budala koji je budalaštinu
poĉinio, već koji je neznade prikriti 60
127. Neusiljenost u svemu 60
128. Uzvišenost duha 61
129. Nikad se nemoj jadati 61
130. Gledaj da tvoja preduzeća i drugi
vide 61
131. Otmenost naravi 62
132. Dvaput promišljaj 62
133. Bolje lud sa svima, nego pametan a
sam 62
134. Uvek imaj dva izlaza 63
135. Ne protivreĉi povazdan 63
136. Da se moţeš na noge doĉekati 64
137. Mudar je samom sebi dovoljan 64
138. Kad treba, ti saĉekaj da bura proĊe
64
139. Prepoznaj crni dan 65
140. U svemu odmah pronaĊi najbolje65
141. Ne slušati sama sebe 66

737
142. Nikad se iz inata goreg ne prihvataj 66
143. Nemoj zastranjivati e da bi otrcanost izbegao 67
144. Prepusti prvu da bi imao zadnju reĉ 67
145. Ne razotkrivaj svoju slabu taĉku 68
146. Sagledavaj iznutra 68
147. Ne budi nepristupaĉan 69
148. Ume ti razgovor voditi 69
149. Što ne valja, na drugoga prebaci 70
150. Umeti svoju robu prodati 70
151. Misli unapred 70
152. Ne budi uz one koji te mogu u zasenak baciti 71
153. Izbegavaj da silne praznine popunjavaš 72
154. Ne daj se ni lako privoleti ni lako ubediti 72
155. Umeti strasti zauzdati 72
156. Prijatelji po izboru 73
157. U ljudima da se ne prevariš 74
158. Umeti se prijateljima koristiti 74
159. Znati budale otrpeti 74
160. Odmeri svaku reĉ 75
161. Upoznaj bezazlene nedostatke 75
162. Umeti pobediti suparnike i zlonamernike 75
163. Nipošto iz milosrĊa prema nesrećniku nemoj svoju
srećnu zvezdu ispuštati 76
164. Ispipavaj tuĊe raspoloţenje 76
165. Bori se ĉasno 77
166. Razlikuj praznoslovca od radiše 77
167. Umeti sebi pomoći 78
168. Ne budi nepojamno glup 78
169. Veća je šteta od jedne pogreške nego korist od
stotinu pogodaka 78
170. Od svega zalihe imaj 79

138
 171. Ne zlorabi tuĊu naklonost 79
172. Ne udruţuj se s onim koji nema šta
izgubiti 79
173. Ne biti srdit prema drugome 80
174. Ne ţivi na brzinu 80
175. Koji je suštastven 81
176. Poznavati, ili slušati, onog koji zna 81
177. Izbegavaj preteranu prisnost 82
178. Verovati srcu 82
179. Uzdrţanost je oznaka sposobne glave
82
180. Nikada se ne rukovodi onim što bi neprijatelj
trebalo da ĉini 83
181. Niti samo laţ niti ćelu istinu kazuj 83
182. Zrnce drskosti prema svima, velika je
mudrost 84
183. Ne zauzimaj se preko mere 84
184. Ne drţi previše do ceremonija 85
185. Nikad nemoj ĉitav ugled samo na
jednu probustavljati 85
186. Nedostatke upoznaj kakvi zaista jesu
85
187. Što je drugom prijatno, sam ĉini, ako li
je mrsko,trećima prepusti 86
188. Hvale znati izricati 86
189. Posluţi se tuĊom oskudicom 87
190. NaĊi utehu u svemu 87
191. Ne uzimaj srcu preteranu
slatkoreĉivost 87
192. Miroljubiv, dugoveĉan 88
193. Oprez s onim koji ti prepušta prvu da
bi imaoposlednju reĉ 88
194. O sebi i svojim preduzecima razumno
sudi 88
195. Znati uvaţavati 89
196. Upoznaj svoju srećnu zvezdu 89
197. Ne tovari sebi budalu na vrat 90
739
198. Umeti boravište promeniti 90
199. Svoje mesto izbori sposobnošću, a ne nametanjem 91
200. Ne utaţuj ţelju do kraja 91
201. Glupi su svi koji tako izgledaju, i polovina
onih što se takvima ne ĉine 91
202. Reci i dela ĉine uzorna ĉoveka 91
203. Poznati veliĉine svoga vremena 92
204. Poduhvati se lakog kao da je teško, a teškog
kao da je lako 92
205. Znati igrati na kartu prezira 93
206. Prostaštva svuda ima 93
207. Ne delati po nalogu strasti 94
208. Nemoj da stradaš od budaline boljke 94
209. Ĉuvaj se opšte gluposti 95
210. Umeti se istinom sluţiti 95
211. Na Nebu teĉe med i mleko, u Paklu we je muka i jail 95
212. Uvek za sebe saĉuvaj tajne svoga umeća 96
213. Umeti protivreĉiti 96
214. Od jedne ne ĉini dve gluposti 97
215. Oprez s onim koji igra skrivenih namera 97
216. Zbori teĉno 97
217. Nit voleti nit mrzeti doveka treba 98
218. Nikad ne delaj iz tvrdoglavosti, već iz ubeĊenja 98
219. Ne daj da te smatraju pretvornim ĉovekom 99
220. Kad ne moţeš lavlju, ti lisiĉiju koţu navuci 99
221. Ne teraj mak na konac 100
222. Susprezanje je pouzdan dokaz razboritosti 100
223. Ne posebuj se preko mere 101
224. Prihvatati stvari kako valja 101
225. Znati za svoj najveći nedostatak 101
226. Umeti druge obavezati 102

140
227. Ne uzdaj se u prvi utisak 102
228. Ne biti opadalo 102
229. Umeti svoj ţivot pametno rasporediti 103
230. Na vreme oĉi otvaraj 103
231. Nikad ne otkrivaj što dovršio nisi 104
232. Umeti i prizemnim se baviti 104
233. Gledaj da pogodiš šta drugome godi 105
234. Nikad ugled ne poveravaj onom koji svoj
zaloţio nije 105
235. Umeti iskati 105
236. Obavezi unapred onim što ćeš kasnije kao
platu morati da daš 106
237. Tajne s moćnicima ne deli 106
238. Saznaj šta ti nedostaje 107
239. Ne cepaj dlaku na ĉetvoro 107
240. Umeti budalom se graditi 107
241. Šale podnosi, all ne provodi 108
242. Budi istrajan 108
243. Ne budi kao golub bezazlen 109
244. Umeti zaduţiti 109
245. Katkad u stavu protiv većine idi 110
246. Ne obeštećuj onoga koji ti ništa ne traţi 110
247. Znati nešto više i ţiveti ne'što manje 110
248. Ne priklanjaj se onome koji je zadnji govorio 111
249. Ne zapoĉinjati ţivot tamo gde bi ga valjalo
kraju privoditi 111
250. Kad valja naopaĉke razmišljati 112
251. Sluţiti se ljudskim sredstvima kao da nema
Boţjih, a Boţjima kao da ljudskih nema 112
252. Ni previše za sebe, ni previše za druge 112
253. Ne daj da te sasvim razumeju 112

141
254. Nijedno zlo neznatnim ne smatraj 113
255. Znati dobro ĉiniti 113
256. Vazda na oprezu budi 114
257. Nikad ne ruši we mostove 114
258. Gledaj ko će ti u nevolji pomoći 114
259. Predupredi uvrede i uĉini ih uslugama 115
260. Ni ti u tuĊoj ni drugi u tvojoj vlasti sasvim
da ne bude 115
261. Ne istrajavati u gluposti 116
262. Umeti zaboravljati 116
263. Mnoge stvari srcu prijaju all ih ne valja zbog
tog posedovati 116
264. Svakodnevna obazrivost 117
265. Umeti svoje potĉinjene na velika dela podsticati 117
266. Predobar, nedobar 118
267. Svilena reĉ i blaga narav 118
268. Mudar na poĉetku uĉini ĉega se lud na kraju prihvata 118
269. Iskoristi kad si gde nov 119
270. Ne osuĊuj ti jedini ono što se većini dopada 119
271. Koji malo zna nek se u svakom delanju
sigurnog drţi 119
272. Prodavati po ceni uĉtivosti 120
273. Upoznaj narav onih s kojima imaš posla 120
274. Umeti se dopasti 121
275. Opušten, all pristojan 121
276. Znati se obnavljati prirodno i umećem 121
277. Koji se ume kad treba pokazati 122
278. Ne bodi previše oĉi 123
279. Protivreĉi bez reci 123
280. Koji je od reda i zakona 123
281. Neka te pametni u milosti drţe 124

142
282. Igrati na kartu odsustva 124
283. Izumitelj budi, a razumom se vodi 124
284. Ne mešaj se u tuĊe poslove 125
285. Nemoj da ti tuĊa nevolja glave doĊe 125
286. Ne smeš se ni svima ni do kraja obavezivati 125
287. Ništa ne ĉini kad te strasti ponesu 126
288. Koristi zgodne prilike 126
289. Najveća ĉovekova slabost 126
290. Ne valja poštovanje s naklonošcu spajati 127
291. Umeti stvari ispipati 127
292. Liĉna svojstva da pretegnu nad znaĉajem poloţaja 127
293. O zrelosti 128
294. Umeri se u brzopletim sudovima 128
295. Ne izgledaj nego delaj 128
296. Koji je uzvišenih osobina 129
297. Ĉini uvek kao da te drugi gledaju 129
298. Tri stvari ĉine ĉudo 129
299. Drugog valja gladnim ostaviti 130
300. U jednu reĉ, svecem budi 130

143
 Lektura i korektura TATJANA BIŢIĆ

Kompjuterska obrada DRAGAN PETROVIĆ

Štampa KOLORGRAF, Beograd

Tiraž 2 000 primeraka

— prvo izdanjeIP
-Kara/ioruaam/ija y ny6/iMKau,i/iju HapoflHa 6u6nnoTeKa Cp6i/ije, Beorpafl

821.134.2-84

TPACUJAH, Banracap
Orakul u svakoj prilici i umeće obazrivosti / Baltasar Grasijan ; prevod sa španskog i
beleške Aleksandar Grujičić. 1. izd.]. -Beograd: Paideia, 2001 (Beograd : Kolorgraf).-143
str.; 17 cm. -(Biblioteka Klasici / [Paideia])
Prevod dela: Oraculo manual y arte de prudencia / Baltasar Gracian . -Tiraž 2 000. -
Napomene uz tekst.

ISBN 86-7448-109-4
1. rpvJMHi/rh, AneKcaHflap 2. Opaqy/io MaHvan bi apre pi& npyfleHL(na [ćup]

COBISS-ID 95962892
ORAKUL B.^S«,
g6-7448-109-4 l.izd. 2002.

fkht4%
Dunavski kej 18, Beograd
Tel/faks: 183-946