Поштоване колегинице и колеге,

На реду је избор предмета у летњем семестру школске 2010-11 године.

Избор предмета ће се одвијати у другој недељи предавања, када сви наставници унесу оцене.
Распоред наставе је направљен на основу прошле школске године и изборних предмета који
су ишли тада. „Нови“ изборни предмети, ако задовоље услов броја студената, ће кренути у
трећој недељи наставе.
Да вас подсетим на правила избора предмета.
„Правило“ избора предмета на примеру студента који је на студијској години X

1. Студент бира предмете из летњег семестра студијске године X-1, које није положио
2. Студент бира предмете из летњег семестра студијске године X.
3. Студент може да бира предмете из летњег семестра студијске године X+1, ако је
положио све предмете из студијске године X-1.
Изузетак су студенти прве студијске године за које важи
1. Студент први пут уписан на 1. студијску годину бира предмете само из летњег
семестра 1. студијске године.
2. Студент поново уписан на 1. студијску годину бира предмете само из летњег семестра
1. студијске године ако до сада није положио ни један испит, иначе може да бира и
предмете из летњег семестра 2. студијске године.

„Правила“ броја кредита

1. Правило 60ЕСПБ
Овај пут ћу покушати да га објасним онако како ће га и програм проверавати. Значи
ви бирате предмете, потврђујете, а програм ће вас онда обавестити да ли је овај услов
задовољен или не, следећим алгоритмом
А) програм ће сабрати кредите које сте пријавили у зимском семестру и
кредите које сте пријавили у летњем семестру
Б) затим ће одузети кредите које носи један од изабраних предмета из летњег
семестра са најмањим бројем кредита
В) затим ће проверити да ли је резултат мањи од 60
Г) ако јесте исправно сте пријавили предмете
Д) ако није поново морате да бирате предмете.
(Значи неки студенти ће имати изабраних 60, неки 61, неки 62 ... у зависности од
њихових студијских програма, и комбинације испита који пријављују)

2. Правило 90ЕСПБ
Студенти који су у прошлој школској години остварили више или једнако 60ЕСПБ
имају лимит за избор предмета 90ЕСПБ.
Правила провере лимита су иста као и у 1.

3. Правило 60ЕСПБ + Додатни кредити

Студенти који су у јануарском и фебруарском року положили све изабране предмете
из зимског семестра, и који су зимском семестру изабрали више од 30ЕСПБ имају
лимит (све што су пријавили у зимском семестру) + 30ЕСПБ.
Правила провере лимита су иста као и у 1.
(Пример: студент који је из прве студијске године пренео ОЕТ1, пријавио га у
зимском семестру, пријавио и све остале предмете из зимског семестра 2. студијске
године и све то положио у јануару и фебруару имаће лимит ове школске године
67ЕСПБ, односно моћи ће да пријави и све предмете из летњег семестра)
На основу изабраних предмета, програм ће самофинансирајућим студентима прорачунати
рате које треба да уплате. Уплаћују прву (трећу) рату и у студентском одсеку подносе доказ
да су је уплатили.

Студенти четврте студијске године у овом тренутку не пријављују Завршни рад и Праксу.
Кредити тих обавеза им се не рачунају у лимите. Самофинансирајући студенти кредите за
ове обавезе плаћају приликом пријављивања Завршног рада.

Истовремено вас молим да погледате статистику за прошлу школску годину. Статистика се налази у
прилогу у документу ESPB.pdf. Њоме су обухваћени студенти који студирају по Закону о високом
образовању из 2005. године.

Статистика као и увек може да се тумачи на различите начине, и ја ћу дати један вид тумачења.
Уочите, на пример, следеће студенте који су у прошлој школској години остварили 21 кредит.
Студент из те групе можда за себе мисли да је добар студент, да је у истој ситуацији као и остали
студенти, да је за њихов „успех“ крив факултет, професори, .... Али статистика показује другачије. У
пресеку врсте студената са 22 кредита и колоне „Број студента са више или једнако“ се види да је
1516 студента боље од њих или процентуално 80.81% студента је боље од њих. Значи ако се такав
студент случајно сретне са још четворицом својих колега велика вероватноћа је да је он у тој групи
најлошији студент по броју освојених кредита. Или у групи од десет студента можда је само један
лошији од њега. Исто тако прошле школске године је 30.28% студента освојило више или једнако 60
кредита, односно ове школске године скоро сваки трећи студент може да бира до 90 кредита. Буџет је
обезбедило 60.23% студента. Значи у оној поменутој групи од десет студената велика вероватноћа је
да има 3 студента са освојених 60 кредита, 6 студенaта са освојеним буџетом, 8 студенaта са освојено
више од 21 кредита.
Да ли је студент са освојених 21 кредитом добар студент у поређењу са осталим студентима нашег
факултета? Да ли је он добар репрезент нашег студирања?
Да ли факултет треба да више води рачуна и прилагођава се тих 19.19% студената (са мање или
једнако 21 кредит), на пример распоредом испита, предавања, условима уписа .... Или да поштује и
излази у сусрет 30.28% студената са освојених више или једнако 60 кредита? Или 60.23% студента на
буџету.
Више од 60 кредита је освојило 6.02% студенaта, без обзира што су многи студенти у школској 2009-
10 могли да упишу више од 60 кредита.
(21 кредит је изабран као пример пошто је ту приближно „леп пресек“ од петине укупног броја
студента)

У документу Prohodnost.pdf приказана је статистика пролазности појединих генерација са становишта

редовности уписа наредних студијских година. Види се да је, на пример, у генерацији 2006, која је и
прва која је дипломирала по новом закону, на време дипломирало 167 студента од 506 уписаних што
је процентуално 33% и слаже се са претходном статистиком, пошто је то приближно проценат
студената који су давали по 60 кредита. Сваки трећи студент је дипломирао на време.

Ове статистике су прослеђене и наставницима Факултета како би анализирали резултате, уочили

проблеме и предложили решења. Да ли су овакви резултати сагласни са „Болоњом“? Да би могли
компетентно (а то се очекује од наших студента) да дискутујете о овој теми, више о стварном
„Болоњском процесу“, шта је то уопште, чему служи (да ли то значи „лакше“ студирање ...) имате на
сајту
http://www.ehea.info/

Београд, 11. фебруар 2011.године

Продекан за наставу
доц.др Лазар Сарановац