SADRŽAJ

UVOD

1 SVOJSTVA RADIJA

2 RADIO KAO SPOREDNI MEDIJ

3 OGLAŠAVANJE NA RADIJU

4 HRONOLOGIJA RADIJA (KRATKI ISTORIJAT)

5 NAJZNAČAJNIJE IZRAŽAJNO SREDSTVO

RADIJA

6 NEVERBALNA SREDSTVA RADIJA

UTISAK (ZAKLJUČAK)
 UVOD

Radio je medij izvanrednih svojstava, elastican i sa

raznovrsnom namenom. Radio ima i bogatu proslost, jer je u
istoriji dvadesetog veka odigrao veoma znacajnu ulogu, a pred
njim je i uzbudljiva buducnost.

Radio je jedan od najrasprostranjenijih masovnih medija u

svetu, prisutan je i u najudaljenijim delovima nase planete(cak i
van nje) i svakog trenutka ga slusaju milioni ljudi. Postao je tako
svakidasnja i poznata stvar u zivotu ljudi da ga vecina njih
smatra potpuno normalnom pojavom i, zbog toga potcenjuje
njegovu moc.

Radio je pokazao sposobnost da pretrpi velike promene i da

se gotovo bez prestanka usavrsava kako bi zadrzao svoje mesto
medju novim oblicima elektronskih medija. U stalno
promenljivom svetu masovnih komunikacija i zabave, radio je i
dalje jedan od njihovih najvitalnijih i najpopularnijih vidova.

Radio1 je bežični prenos i detekcija komunikacionih signala

elektromagnetnih talasa čije su frekvencije2 niže od frekvencije
vidljive svetlosti. 3
1
Značenje radija u tehničkom smislu.
2
Broj oscilacija u jedinici vremena.
3
Wikipedia

2
 SVOJSTVA RADIJA

Radio ima vise jedinstvenih svojstava koja ga cine uspesnim

i obezbedjuju mu dugovecnost, ali istovremeno doprinose da ga
ljudi potcenjuju i smatraju necim sto se podrazumeva.
Najznacajnije medju njima je:

1. sveprisutnost - on dopire svuda. Cesto je prisutan tamo gde

drugi masovni mediji nemaju pristup: moze se cuti nasred
nepreglednih okeana ili na najvisim planinskim vrhovima.
Gotovo svaka prostorija u nasem domu moze imati radio-
prijemnik, ukljucujuci garazu I podrum. Cujemo ga svuda:
u kolima, u prodavnicama, kancelarijama I fabrikama, na
ulici, u parku I na plazi. Cujemo ga u svako doba dana:
ujutru, u podne i nocu. Slusanje radija nije, dakle nista
posebno.

2. drugo svojstvo radija, koje cini da doslovno ne zapazamo

njegov znacaj, jeste to sto vecinu nas ne kosta gotovo nista
da ga slusamo. Mali broj ljudi zaista placa tu privilegiju da
uziva u bogatom programu najnovijih vesti, intervjua,
muzike, informacija, komedije i drame.

3. trece njegovo svojstvo jeste cinjenica da je nevidljiv. Kad

razmislimo o radiju i iz cega se on zapravo sastoji, prvo na
sta pomislimo verovatno je to da je nevidljiv. Nasa paznja
je usmerena na nesto drugo, a ne na sam radio-prijemnik i

3
 to vazi cak i za trenutke kad pazljivo slusamo nase omiljene
radio emisije.

RADIO KAO SPOREDNI MEDIJ

Mnogi komentatori koji ozbiljno razmisljaju o radiju

opisuju ga kao ,,sporednu aktivnost`` ili ,,sporedni
medij``.Nastojanja BBC radija da ostvari visi nivo koncentracije
pri slusanju radio emisija uvek su se zavrsavala neuspehom jer
ogromna vecina slusalaca vise voli da slusa radio dok radi nesto
drugo. BBC je , najzad, morao da prihvati tu cinjenicu, sto se na
najizrazitiji nacin pokazalo za vreme Drugog svetskog rata kada
je ta radio-stanica uvela program "Slusajte muziku dok radite" ,
tj. svakodnevno emitovanje instrumentalne muzike radi
poboljsanja produktivnosti rada u fabrikama municije, jer je
odgovarajuca nenametljiva muzika podsticala radnike na rad bez
zastoja. Otuda danas u fabrikama postoje interni sistemi za
emitovanje muzike, kao i non-stop muzicki programi u
frizerskim salonima, automehanicarskim radionicama, kafeima,
prodavnicama i sl. 4

Od pedesetih godina radio je zaista preuzeo ulogu

"sporednog medija", jer je njegovo mesto zauzela televizija, koja
je postala osnovni izvori zabave i informisanja u savremenom
zapadnom drustvu. Sposobnost radija da preuzme funkcije
4
Martin Šingler i Sindi Viringa – Radio (Clio)

4
sporednog medija bila je sustinski znacajna za njegov opstanak u
savremenom drustvu. Kako radno vreme ljudi i zena postaje sve
duze i oni sve vise vremena provode putujuci od svojih radnih
mesta i vracajuci se kuci, slobodno vreme koje sa nepodeljenom
paznjom mogu da posvete odmoru i zabavi postaje sve krace, a
masovne medije mogu da koriste samo u kratkim periodima. 5

Radio je, međutim, izvrsno sredstvo za informisanje i zabavu

zaposlenih ljudi u takvim trenucima, bilo za vreme pauza u radu
ili dok su u pokretu.

OGLASAVANJE NA RADIJU

Vecina producenata na radiju prihvata cinjenicu da moze

da racuna samo sa podeljenom paznjom znatnog dela slusalaca,
te je veliki deo popularnih radio emisija pravljen ne samo da
odgovara slusanju kao sporednoj aktivnosti vec i da koristi
prednosti koje pruza delimicna paznja slusalaca. Oglasivaci 6
postaju sve svesniji prednosti dopiranja do svesti ljudi ciji su
zivoti ispunjeni zvucima i informacijama koje oni gotovo ne
zapazaju. Oglasavanje na radiju se cesto smatralo specijalnoscu
malih reklamnih agencija lokalnog karaktera ili se koristilo za
obuku mladjih sluzbenika pre nego sto im se poveri rad na
znacajnijim i skupljim oglasima za televiziju. U poslednje
vreme, medjutim, javljaju se nagovestaji sve veceg priznavanja
efikasnosti radija kao oglasnog medija, posebno sa dugo
5
Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)
6
Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom - Masovne komunikacije

5
ocekivanim pocetkom rada komercijalnih radio-stanica.

Izgleda da je efikasnost oglasavanja na radiju upravo

rezultat cinjenice da se on shvata kao obicna stvar – slusaoci
pruzaju manje otrora porukama za koje smatraju da nece mnogo
uticati na njihovo misljenje, ali one zato na direktniji nacin ulaze
u njihovu podsvest.

U renesansi7 radija koja je nedavno pocela i jos uvek traje,

nova tehnologija svakako ima kljucnu ulogu. Usavrsavanje
digitalne tehnologije omogucilo je uvodjenje i koriscenje sireg
opsega visokokvalitetnih frekvencija, sto je dovelo do povecanja
broja komercijalnih radio-stanica na nacionalnom nivou.
Medjutim, pokretacku snagu novog razvoja radija pre cine
drustveni nego tehnoloski faktori.

Ako zelimo da shvatimo nacin funkcionisanja radija i da, na

osnovu toga, sagledamo njegove mogucnosti, najpre moramo da
shvatimo kako je on nastao i koji su faktori odredili pravila
njegovog rada. Moze izgledati da emitovanje radio programa
dolazi odasvuda, da se zvuk radija kao nekim cudom pojavljuje
ni iz cega, ali na njegov pojavni oblik utice u stvari, niz faktora:
fizicki, tehnoloski, drustveni.

U toku svoje celokupne istorije radio je uspesno dokazivao

da poseduje izuzetnu sposobnost prilagodjavanja novim
drustvenim, ekonomskim i medijskim uslovima. Cesto su se cula
predvidjanja o skorom nestanku ovog medija sa scene zbog
7
Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

6
konkurencije novih oblika komuniciranja, masovnog
informisanja i zabave. Ali, nakon perioda krize, radio se uvek
vracao jos jaci.

HRONOLOGIJA RADIJA

Na radio se, opste uzevsi, gleda kao na "siromasnog

rodjaka" najpopularnijeg vida kucne zabave, televizije; a danas
cak i televizija mora da se bori protiv konkurencije video
filmova, kompjuterskih igara i interneta.8 Ljudi kao da su
izgubili sposobnost slusanja i umesto toga se radi zabave i
informisanja oslanjaju na vizuelne nadrazaje. Televizija je
postala centralna tacka u zivotu mnogih od nas. Nasi domovi i, u
mnogim slucajevima, nasi kucni budzeti prilagodjavaju se
"kutiji" i kad se ukljuci televizijski prijemnik, svaki razgovor
prestaje. U stvari, posle perioda popularnosti od oko pedeset
godina, znacaj radija u nasim zivotima je toliko opao da cak i
kada je rec o nasem obrazovanju smatramo da je radio "sporedna
stvar": i u tekstovima o radiju namenjenim pocetnicima o ovom
mediju se govori kao da je "slep", iznosi se misljenje da je
"hendikepiran", da slusalac sam sebe stavlja u nepovoljan
polozaj ako odabere da slusa, a ne da "vidi".
8
Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

7
 Istorijat radija se moze sagledati pracenjem "kamena
medjasa", odnosno kljucnih dogadjaja koji su odigrali znacajnu
ulogu u razvoju i popularizciji ovog medija u toku poslednjih sto
godina. Onaj ko se bavi proucavanjem radija moze da se upozna
sa tim dogadjajima u retrospektivi da bi shvatio kakav su uticaj
imali na razvoj tehnologije, koja je u pocetku predstavljala samo
nih elektronskih "tacaka i crtica" i razvila se u danasnji slozen
medij.9 Za to se mogu odrediti sledece teme:

1. Vizija – Zacetnici radija, Markoni i Sarnof na primer,

posedovali su viziju i sposobnost predvidjanja jer su shvatili
da se radio-talasi od tehnologije u vojne svrhe mogu
pretvoriti u tehnologiju koja omogucava drustvenu korist i
zadovoljstvo.Javno emitovanje programa se moze smatrati
vise drustvenim nego tehnickim pronalaskom.Njegovom
razvoju je doprinosila masovna potreba za
komunikacijama,zabavom i informisanjem.Specificna
svojstva radio komunikacija lakse se mogu razumeti ako se
uporede sa drugim vrstama komunikacija kao sto
su:unutarnje komunikacije10,medjulicne komunikacije11 i
masovne komunikacije12.
9
Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)
10
Unutarnje komunikacije - to je nacin na koji komuniciramo sami sa sobom,tj.kad su posiljalac i primalac poruka
jedna licnost. - Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom - Masovne komunikacije

11
Medjulicne komunikacije - posiljalac poruke i njen primalac su fizicki blizu i jedan drugome u
vidokrugu.Kontakt koji se ostvaruje je usmeni,vizuelni i ponekad fizichki.Osnovno sredstvo komuniciranja je
govor,ali se on dopunjava dodatnim sredstvima kao sto su izraz lica i govor tela.Sadrzaj poruke se lako shvata
jer i poshiljalac i primalac poticu iz iste sredine ili imaju ista iskustva. Zbog blizine posiljaoca i primaoca
poruke,poshiljalac moze da proveri dali je njegova poruka primljena i da dobije povratne informacije. –
Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom - Masovne komunikacije

12
Masovna komunikacija - u ovakvoj komunikaciji poshiljalac poruke ima prednost jer moze da komunicira sa
velikim brojem njenih primalaca istovremeno i na razdaljinama koje prevazilaze one najvece koje se postizu u

8
 2. Etika – Prvi dani radija u Velikoj Britaniji podudaraju se sa
razvojem Propisa za javno emitovanje programa. Ti propisi
su se zasnivali na principima istine, slobode, slobodnog
pristupa i kvaliteta; ukratko, rec je o etickom aspektu
emitovanja programa. Dzon Rit, religiozni moralni
puritanac bio je dosledan svojoj ulozi zacetnika novog i
mocnog medija koji je bio u stanju da utiche na javno
mnenje i stvara osecanja nacionalnog kulturnog indetiteta.
Ritova nacela o javnom emitovanju programa prvenstveno
su se odnosila na odrzavanje visokih standarda i
na''objedinjenu kontrolu donoshenja svih odluka''. Ritova
politika se nalazi u osnovi osam kljucnih principa javnog
emitovanja programa:geografska univerzalnost,placanje
koje obuhvata sve,konkurencija programa a ne
brojki,univerzalna privlacnost,emisije za
manjine,nacionalni identitet i zajednistvo,autonomija i
sloboda uredjivanja programa.13

3. Demokratija- U demokratskom drustvu gradjani imaju

pravo na slobodu govora i pristup informacijama. Radio
medjulicnim komunikacijama.Kontakt postaje bezlican i postoji opasnost od nejasnoce.Posiljalac poruke cesto ne
moze da dobije povratne informacije kako bi osigurao da bude shvacen. - Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem
Skenelom - Masovne komunikacije
13
Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

9
 vesti su ponudile upravo takvu platformu i pristup u vreme
kad je, uzimajuci u obzir da su se novine zasnivale na
elitistickim principima srednje klase i da je opsti nivo
pismenosti bio nizak, stampa bila prakicno nedostupna
hiljadama ljudi. U drugoj polovini ovog veka eksperiment
sa lokalnim radijom znacio je jos jedan korak ka
demokratiji, a piraterija je sve više suzbijana.

4. Konkurencija – Monopol, ukoliko nije pod kontrolom,

moze dovesti do korupcije i samozadovoljstva. Treba
podrzati konkurenciju koja je u stanju da razdrma neku
radio-stanicu, da ucini da ona ukloni paucinu koja ju je
obavila i da ozbiljno preispita svoj program. Uvodjenje
televizije i pojava piratskih radio-stanica u pedesetim
godinama naterali su velike stanice poput BBC radija da
upravo to uradi. Uprava i producenti su bili prinudjeni da
preurede organizaciju, vreme emitovanja programa i vrste
emisija i da ponude nesto novo da bi zadrzali slusaoce.
Radio je postao sporedni medij.

5. Otpadnistvo – Dok je poredjenje radija i televizije slicno

uporedjivanju jabuka i narandzi, poredjenje npr. BBC radija
i piratskih radio-stanica14 je kao da poredite narandze i
limune – oni pripadaju istoj vrsti voca ali imaju sasvim
razlicit ukus. BBC je morao da zauzme realan stav prema
pretnji koju je predstavljala televizija : bila je to
14
Pirat : osoba ili organizacija koja emituje program bez zvanicnog ovlascenja.Osoba koja koja povredjuje autorska
prava ili prava drugoga.

10
 neravnopravna bitka i radio je bio primoran da nadje sebi
novo mesto i ponudi razlicitu vrstu usluga. Medjutim, kad
je rec o piratskim radio-stanicama, BBC je dobio
konkurenciju u veoma slicnoj oblasti rada.
Nekonvencionalne u pogledu svojih emisija, piratske radio-
stanice nudile su slusaocima ukus neceg novog, van
ustaljenih principa; stoga je BBC, da bi ostao u
konkurenciji, morao da osavremeni svoj imidz.15

6. Politiziranje – Tokom celokupne istorije, bez obzira na

temu ili okolnosti, vlade je ugrozavala nesposobnost da
“vladaju``. U osamdesetim godinama je vlada Margaret
Tacer, sledeci americku filozofiju slobodnog
preduzetnistva, cvrsto resila da ukine monopol neprobojnog
BBC radija. Shodno tome, spovedena je deregulacija radio-
frekvencija i uklonjene su brane za komercijalne
programe.16

Reč radio potiče od latinske reči radium, a u tehnickom

smislu predstavlja uredjaj za prenos signala izmedju dveju
udaljenih tacaka uz pomoc elektromagnetnih talasa. Taj isti
pojam obuhvata i radio - difuziju kod koje se prenose i zvucni i
govorni signali.Prema nekim ukazivanjima radio – difuzija
pocinje posle 1920. godine i to najpre odasiljanjem amaterskih
programa, a posle 1930. pojedine zemlje imaju zasnovanu i
razvijenu radio-difuznu mrezu.
15

Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

16
- II -

11
 Marsal Makluan istice da radio zavodi prividnom prisnoscu
i iluzijom nevidljivog opstenja govornika i publike, nudeci
svojstvo licnog privatnog dozivljaja.Kako i sam Makluan kaze,
radio je zahvaljujuci svojim ogrtacem nevidljivosti zadovoljavao
tri osnovne funkcije : 1. informativnu 2. kulturnu, zabavnu i
umetnicku 3. obrazovnu i edukativnu.
Radio je institucija od izuzetnog socioloskog i kulturoloskog
znacaja.Na njemu dominiraju funkcije usmerene na
odgovarajucu prirodu sadrzaja kao sto je informativni, zabavni,
sportski, muzicki...
Na samom pocetku postojanja radija emituje se muzika i to
opera. Prvi prenos operskog dela Kavaleria Rustikana se
dogodio 13.01.1910. godine (u SAD), a u Evropi prvi muzicki
program je realizovan iz kraljevskog dvorca Sato de la Ken u
Belgiji, marta 1914. godine, a u Dablinu tokom uskrsnjeg
praznika 1916. emituje se jedan od prvih govornih programa.
U svetskoj istoriji novinarstva, kao dan rodjenja radija
uzima se 31. avgust 1920. kada je u Pitsburgu zvanicno pocela
sa radom jedna radio stanica koja je ostala upamcena po
saopstavanju rezultata predsednicke izborne trke. Rezultat je
saopstio Li Rozenberg kome pripada slava prvog spikera.
Britanski BBC je 1922. objavio svoje postojanje na
spektakularan nacin, zvonima Big Bena. Posle Britanije, svoju
stanicu dobijaju Francuska,Kina,Kuba,Holandija,Nemacka...
Nesto kasnije radijsko oglasavanje pocinje u istocnim zemljama,
u Madjarskoj 1925. , u Bugarskoj 1929. , a radio Tirana se
oglasila tek pred kraj 1933.

NAJZNACAJNIJE IZRAZAJNO SREDSTVO

RADIJA

12
 Ako bi sve sto bi slusaoci mogli da cuju bili zvuci, zvucni
efekti, muzika i tisina, sta bi bilo sa radio dramama,
komedijama, pozorisnim komadima, vestima, aktuelnostima,
izvestajima o stanju u saobracaju, kvizovima,igrama,telefonskim
ukljucivanjem slusalaca u emisije? Ogroman deo radio programa
bi jednim smrtonosnim udarcem bio zbrisan.Od svih zvukova
koji se na radiju koriste,govor je najznacajniji.Neprestana
muzika i zvuci,bez ikakvih verbalnih komunikacija,ucinili bi
radio nerazumljivim i nekomunikativnim.

Reci, govor i glasovi prisutni su u svim radio programima.

17
Programi nekih radio-stanica skoro da sardze samo reci.
U emisije muzickih radio-stanica bez utvrdjenih pravila ubacuje
se cak i prica diskdzokeja, vesti, tacno vreme, prognoza vremena
i izvestaji o stanju u saobracaju. Govor sluzi za organizovanje
programa i predstavlja kontekst u okviru kojeg se muzika javlja
kao zabava sa odredjenom svrhom. Bez takvog uredjivanja
programa muzicki radio bi ne samo izgubio smisao vec i formu.
Identitet radio programa i radio-stanica bio bi nejasan, jer bi ga
odredjivala samo muzika.Jedna dzez radio-stanica zvucala bi isto
kao i svaka druga dzez radio-stanica.

Poslednjih godina uloga govora u radio programima postaje

17
Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

13
sve znacajnija. Uprkos cinjenici da je uspon televizije u
pedesetim i sezdesetim godinama doveo do drasticnog smanjenja
broja govornih radio emisija,u osamdesetim i devedesetim
godinama je osnovni trend porast broja emisija zasnovanih na
govoru, narocito onih uz ukljucivanje slusalaca.Dok muzicki
programi postaju sve skuplji,sve su cesce govorne emisije,uz
ucesce slusalaca,sto uslovljeno potrebom za stednjom.
Cinjenica je da su emisije uz telefonsko ukljucivanje slusalaca
medju najjeftinijim jer se ucesnicima u emisiji koji se javljaju
telefonom ne placa nikakav honorar.Ovakve emisije se prave i iz
razloga koji nema nikakve veze sa ustedama.Taj razlog je blizi i
medjusobno aktivniji odnos sa svojim slusaocima.

Govor je kljucni element za ostvarivanje prepoznatljivosti

jedne radio-stanice i njenog posebnog imidza. On moze da se
koristi za stavarnje identiteta radio-stanice I pomaze joj da
privuce odredjenu vrstu publike.Sve radio stanice su shvatile
znacaj govora za pridobijanje slusalaca.Vecina direktora radio
stanica je danas u potpunosti svesna potrebe da brizljivo prate
upotrebu govora u radio programima.

Vrsta publike i njene vrednosti i uverenja odlucujuce uticu

na to sta se smatra pogodnom temom za razgovor u emisiji jedne

14
radio-stanice. Nije, medjutim, rec samo o tome o kojim ce se
temama govoriti vec i koji ce se jezicki stil upotrebiti za
izlaganje pojedinih tema ili raspravu o njima.Veoma se vodi
racuna o jeziku i recniku koji se koriste u govoru na radiju i
odluke o tome cine deo posebne politike svake radio
stanice.Programi za mlade su jedan od primera kako koriscenje
odredjenih reci i fraza moze da doprinese pridobijanju ili
gubljenju odredjene grupe slusalaca.To vazi i za emisije ciji je
cilj da privuku odredjene grupe sa zajednickim interesima,kao na
primer,homosexualce i lezbejke,invalide,naucnike,poslovne
ljude.Sve ove grupacije imaju osoben jezik i stil izrazavanja o
kojima radio stanice kad prave specijalizovane emisije treba da
vode racuna.18

Emisije ciji je cilj da privuku odredjene grupe sa zajednickim

interesima, iako razlicite sve ove grupacije imaju osoben jezik i
stil izrazavanja o kojima radio-stanice, kad prave specijalizovane
emisije, treba da vode racuna.

Radio-stanica mora da posveti paznju i realizaciji govora,

narocito tome da li odredjeni nacin govora odgovara odredjenim
vrstama emisija.

Sto se tice govora na radiju, veliki deo govora koji cujemo na

18
Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom - Masovne komunikacije

15
radiju unapred je pripremljen tj. unapred napisan govor i zato
govoru na radiju uglavnom nedostaje nepredvidljivost spontanog
izrazavanja. Kada je ocigledno da su reci unapred pripremljene,
tekst potiskuje osobu koja ga izgovara, ona postaje samo
posrednik izmedju vec napisanog teksta i slusaoca.
Kljucna cinjenica u javnom emitovanju programa jeste to sto
se govor emituje na jednom mestu, a cuje na drugom. Jedan od
kljucnih problema sa kojima radio-stanice moraju da se suoce
jeste da, iako mogu da sastave svoje tekstove i odrede prirodu
svojih emisija, one ne mogu da kontrolisu u kakvim ce
okolnostima njihove emisije biti slusane. Govor na radiju se
moze opisati kao svakodnevni, u suprotnosti sa institucionalnim.
Svakodnevni govor je namenjen iskljucivo onima koji ucestvuju
u emisiji, a institucionalni iskljucivo onima koji slusaju. Govor
na radiju je uglavnom srednji tj. mesavina institucionalnog i
svakodnevnog govora. Najefektniji je onaj govor na radiju koji
koristi kako direktno obracanje tako i neformalan nacin
izrazavanja. Izgovorena rec prenosi vise znacenja nego pisana,
jer je u stanju da iskaze mnostvo razlicitih nijansi.

Velika prednost govornog medija nad stampanim je u

svojstvima ljudskog glasa – toplina, saosecanju, bolu i smehu.
Glas je u stanju da prenese mnogo vise znacenja od reci koje se

16
koristi u govoru.Njegove odlike su:modilacija i
akcenat,oklevanje i pauza,mnostvo naglasaka i brzina.Zivotna
snaga radija zavisi od razlicitosti glasova koje koristi i od toga u
kojoj meri dopusta zivopisnost izrazavanja i lokalne izraze.Nacin
na koji su reci izgovorene,bilo na radiju ili u svakodnevnom
razgovoru,izrazava vise raznih znacenja.U vecini slucajeva rec je
o naglasku.Naglasavanjem razlicitih reci u istoj recenici moze se
preneti niz raznih znacenja.Na primer,recenica ''ja te volim''moze
da znaci tri razlicite stvari u zavisnosti od toga koju od te tri reci
govornik naglasava.Istovremeno,visinom glasa se ovom izjavom
moze dati vise emocijalnih i psiholoskih znacenja.
Uzimajuci u obzir visinu,jacinu,idikciju idealnog
glasa,ustanovljeno je:
1.idealni glas nesto viseg tona od idealnog muskog glasa i
znatno nizeg tona od idealnog zenskog glasa.Kad je rec o visini
tona,idealni glas je blizi idealnom muskom glasu.
2 .idealni glas nesto tisi od idealnog muskog glasa i znatno
glasniji od idealnog zenskog glasa.U pogledu jacine idealni glas
blizi idealnom muskom glasu
3 .idealni glas u pogledu brzine identican idealnom i muskom
i zenskom glasu,jer su oba prilicno spora.
4 .idealni glas u pogledu izgovora isto toliko precizan kao
idealni zenski glas,a znatno precizniji od idealnog muskog
glasa.Stoga kad je rec o nacinu zgovora,idealni glas je blizi
zenskom nego muskom glasu.19

Ova analiza otkriva da idelni glas ima vise zajednicko sa

idealnim muskim glasom sto ne znaci da su idealni muski glas i
19
Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

17
idealni glas istovetni.Idealni glas je samo blizi svojstvima
idealnog muskog nego idealnog zenskog glasa(istrazivanja se
odnose na idealno severnoamericki glas)
Prema ovome glas na radiju mozemo definisati kao prefinjen
muski i autoritativan.Glas na radiju odaje utisak znanja i
moci.Kad se odstrane greske,oklevanja i telesni zvuci,kao i
vecina svojstava zenskog glasa,glas na radiju zvuci
samouvereno, kompetentno i istinito.Imajuci u vidu znacaj reci
na radiju,izlgeda da je osnovni zahtev da glas na radiju bude
precizan i uverljiv.Slusaoci ne smeju samo da cuju sta glas na
radiju govori,vec moraju u to da veruju.

NEVERBALNA SREDSTVA RADIJA

Govor jeste primarno sredstvo radija, ali i neverbalna

sredstva, kao zvuci i muzika, cine sastavne delove tog medija.
Ona u radio emisijama docaravaju i izazivaju raspolozenje,
emocije, atmosferu i okruzenja; takodje obezbedjuju potpuniju
sliku i bogatiju strukturu. Bez reci, radio bi bio ozbiljno
hendikepiran, nezapazen, nejasan i prakticno bez svrhe. Ali, bez
zvukova i muzike nedostajali bi mu dubina i detalji, zvucao bi
sterilno, dosadno i nerealno. Da bi se slusaocima obezbedio
dozivljaj koji ima svoju svrhu i nesto znaci, neophodno je
kombinovati verbalne i neverbalne zvuke. Zvuci i muzika su
mocna sredstva izazivanja osecanja i slika jer deluju na nasu
mastu i emocije; puni su asocijacija koju u nama bude neopisive
reakcije. Ali, da bi te reakcije bile konkretne i smisaone,
potrebne su im reci da ih prizemlje, da zauzdaju njihov
potencijal i usmere ga na podsticanje ideja i osecanja, da

18
poboljsaju njihovo znacenje.
Tisina iako na prvi pogled uopste nije sredstvo, u stvarnosti
moze da bude jedno od najefektnijih sredstva ovog medija.Tisina
je verovatno najvise podcenjivana i najmanje shvacena.Tisina je
znacajna oznaka granice koja razdvaja jednu emisiju od druge ili
jedan deo emisije od drugog.Postepeno smanjivanje jacine zvuka
u radio drami jednako je postepenom nestajanju slike u filmu i
ne oznacava samo kraj jedne scene vec i nagovestava prenos
rednje u vremenu ili promenu lokacije.Trenuci tisine se mogu
ponavljati svakih nekoliko minuta.Ako suvise dugo traje ,tisina
slusaoce moze da dovede u nedoumicu.Ako traje duze od jednog
trenutka,prekid programa moze u mislima slusalaca da izazove
razna nelagodna pitanja.Prekid programa mora da traje krace
nego sto je slusaocima potrebno za odluku da posegnu za
dugmetom na radio prijemniku.Na radiju se moze cuti tisina koja
ustvari to u opste nije.Upravo takva tisina moze da bude
izrazajnija od reci,da veoma efektivno docara
ocekivanje,atmosferu,napetost,emocijalni naboj.Takvu tisinu
cujemo kada spiker za trenutak zastane.To su pauze pune
znacenja.One ispunjavaju nase misli ocekivanjem onoga sto ce
se dogoditi.Kako Mekvini pise ''slusalac je najkreativniji za
vreme tisine''.Ti kratki trenuci prekinutog zvuka zapravo i nisu
tishina,ne mrtva tisina.Oni su sum koji docarava atmosferu ili
ambijent i imaju jasno odredjenu akusticnu vrednost.

Izraz "zvucni efekti" najcesce se koristi da oznaci sve one

zvuke koji nisu govor, tisina ili muzika,npr.skripa vrata,otkucaj
sata,necije disanje. Izraz ''zvucni efekti'' su u podjednakoj meri

19
odnose na prirodne i vestacke proizvedene zvuke.
Izraz "akustika" se koristi da oznaci razlicite postupke sa
govorom i zvucima koji prirodne zvuke iskrivljuju radi stvaranja
dramskog efekta. Pored ''akustike'' upotrbljava se i izraz
''prostranost'' da bi smo oznacili prostorna svojstva zvuka,da li se
zvuk cuje izbliza ili iz daljine.20 Ovi izrazi doprinose da
shvatimo i ustanovimo razlicite nacine na koje zvuci stvaraju
jasno odredjene sredine i atmosfere. Oni nam sluze kao sredstvo
za istrazivanje finih detalja i raznolikosti onoga sto se inace
smatra beznacajnim zvucima u pozadini. Akustika i prostornost
zajedno oznacavaju prostornu dimenziju sredine u kojoj se cuju
zvuci kao sto su govor i zvucni efekti,npr. koraci. Akustika ima
jos jednu znacajnu funkciju. Opseg odjeka jednog zvuka moze
nam vise reci o okruzenju nego o svojoj prostornoj
dimenziji.Zvuci koji su proizvedeni u studiju a njihovi odjeci su
priguseni,onda izgleda kao da su u istom prostoru sa
slusaocem,jer verno oslikavaju akusticna svojstva domova
vecine ljudi.Ukoliko zvuci na radiju imaju primetni eho,tada
izgleda kao da dolaze iz sasvim odredjenog prostora van
okruzenja slusaoca.Zvuci sa odjekom sluze stvaraocima radio
emisija kao sredstvo za docaravanje okruzenja koja su drugacija
od domacih i svakodnevnih prostora u kojima se nalazi i u
kojima ih slusha njihova publika.

U vecini vesti,aktuelnosti i govornim emisijama koriste se

priguseni zvuci da bi se verno docarala akusticna svojstva
domova slusalaca,u radio dramama se cesto upotrebljavaju zvuci
sa jacim odjekom kako bi se slusaoci oslobodili ogranicenja koja
20
Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

20
namece svakodnevni zivot.To ocigledno zavisi od vrste drame
koja se izvodi.
Muzika je jedno od najznacajnijih izrazajnih sredstva na
radiju. Muzika je izvanredno pogodna za emitovanje na radiju,
jer ne zahteva nikakve vizuelne dodatke.Postoje radio stanice na
kojima se pored muzike ne moze nista drugo cuti.Na radio
stanicama ciji su programi uglavnom govorni moze se cuti
muzika. Stil neke radio-stanice odredjuje se ne samo vrstom
muzike koju emituje vec i pomocu jednog veoma specificnog
oblika muzike na radiju: dzingla.21 Dzinglovi najavljuju naziv i
talasnu duzinu radio stanice. Od svih muzickih oblika koji se
mogu cuti na radiju dzignl najvishe odgovara ovom mediju. On
pripada onom malom broju muzickih oblika koji su nastali
zahvaljujuci radiju. On je mnogo vise od kratkog upada muzike i
reci koje sadrze naziv radio stanice i njenu talasnu duzinu.
Zapravo on predstavlja veoma sazet izraz svega onoga sto ta
radio stanica zastupa i u nekoliko sekundi daje sustinu njenog
karaktera,stila i programa. Muzicki stil dzinga treba da prenese
karakter radio stanice, njenih voditelja i njene ciljne publike.
Muzicke spice objavljuju pocetak i kraj pojedinih emisija.
Muzika je tu naprosto radi same sebe,odabira se i emituje iz
studija i prenosi direktno u nase domove,vozila i radna
mesta.Najveci deo muzike koje slusamo u toku zivota dolazi sa
radija.Muzika je izvanredno pogodna za emitovanje na
radiju,prvenstveno sto ne zahteva nikakve vizuelne dodatke.

Jedna od prednosti radija je da nam on zatvara oci,usmerava

nasu paznju na ishod,a ne na proces izvodjena muzike.Jedino
medij koji se obraca samo sluhu moze da spreci da izvodjenje ili
21
Martin Šingler i Sindi Viringa –Radio (Clio)

21
vizuelna pratnja odvrate nasu paznju od muzike da joj oduzmu
moc ili cistotu.
Polítika neke radio-stanice u pogledu muzike moze da utice
na broj slusalaca, a kad je rec o komercijalnim radio-stanicama i
na prodaju vremena za reklame i ukupnu profitabilnost
firme.Muzika je cesto kljucni cinilac u privlacenju slusalaca.Kad
se radio stanice suoce sa problemom malog broja slusalaca
uglavnom preispituju politiku radija u pogledu muzike.One
mogu odluciti da prihvate odredjeni muzicki stil,kako bi imali
jednu ciljnu grupu,ili mogu odluciti da prosire opseg muzickog
programa kako bi privukli siroki auditorijum.Izbor muzike se
cesto smatra suvise znacajnim da bi u potpunosti bili prepusteni
ukusima disk-dzokeja,i zahteva objektivniji i sistemacniji pristup
koji bi mogao da garantuje popularnost i profitabilnost radio
stanice.Razlicite vrste muzike se dovode u vezi sa posebnim
drustvenim i kulurnim sredinama.O muzici se moze govoriti ne
samo shodno razlikama u starosnom dobu,klasi i rasi vec i u
pogledu politickog radikalizma,obrazovanja,mesta stanovanja i
zanimanja.Muzika je postala nacin za odredjivanje covekovog
identiteta i njegove pripadnosti nekoj konkretnoj grupaciji.

UTISAK

Radio je jedan od najmocnijih i najrasprostranjenijih

sredstava masovne komunikacije i brzog, efikasnog reagovanja
na dnevne dogadjaje.Mozemo ga imenovati kao zvucne novine
koje su stizale na najudaljenija mesta.Radio je imao istorijsku

22
misiju svedoka drustvenih promena tokom XX veka.
Metaforicno zamenjujuci knjige,radio postaje ono sto su “novine
koje govore”.Rec izgovorena preko radija prevazilazi i nadrasta
sve granice, rusi barijere i prodire u dusu slusalaca.
Istovremeno, radio je tumac vremena i efikasni glasnik istine.
Obucen svoji ogrtacem nevidljivosti, on je neprimetan ali svuda
prisutan.

Javna paznja je najvecim delom u danasnje vreme usmerena

ka vizuelnim i novim medijima, kao sto su televizija i internet.
Medjutim, drustvo treba da sazna sustinu i nacin funkcionisanja
radija u vidu magicne akusticne kutije u kojoj je dobri duh koji
nam se nalazi pri ruci u svim okolnostima svakodnevnice.
Ne sme se podceniti cinjenica da radio, kao sekundarni, ali prisni
medij, neosetno osvaja dusu masovne publike.

Literatura :

1. Martin Singler i Sindi Viringa – Radio (Clio)

2. Rolend Lorimer u saradnji sa Pedijem Skenelom – Masovne
komunikacije
3. Wikipedia

23