Karlos Marija Dominges KtJCA OD IP'AP[RA

Glavni i odsovomi urednik

,-

MIU(XO MUOVIC

Urednik RA.DIVOJE MIKIC

Dizajn korica NATALlJA PETROVIC

Tchnicki urcdnik DEJAN MLADENOV1C

llustraci]« 11(1 koricama Rene Magril, "Stanje uma", 1l)~4. IU~jC nil plamu

t j. :' ! /

l ;; .

'j ,. <,

'T "'-:;

• I

Karlos Marija Domioges

Kuca od papira

NARODNA KNJIGA ALFA

2005

Nasiov origiullia Carlos Maria Dominguez LA CASA DE PAPEL

Prevela Durdina M~.li il·c

COp'yri~l!.I)t Carlos Mm-fa D(}m!I'l~Liez. 200:t

Copyrigh: ,1') za seG Narodnaknpga-Alfa, 20{).5" ISBN B6-331-~990-0

Ova jHthluk.t<:i,i'l U 'Ldini Iii u trChWHillii nc sme sc UIIl'IDoZaViil.i, :!i!i'Cl\:ti'l1ip~vali iii prenosi~i u h"l~ ~~\joj r".rlln ili h~i\1 knjim srcdstvom bcz Ihwvol'c atl:lmll . [li l"u<lI'1[[a niu mo:lc hiln na l'ih. I~j,j'i dlugi rmfill iii hilil knj~m dru~iifi ~r<;d~I"(lm d.i~lf.rhtljr.dn.~ I,to WDlIlm~,J1"anll i)(;1. IlI.!,.hr"njll'itdavl!';,i. Svn pl'a~ll I!I ""j,lv!jivmlj!; ovc ~wj;gc ,,";dr~..Ilv~ju nutor i il.d,a\l~

PI'I tlllrcdoornil Z,lk(lIla, OJ ~,lIh>f~ki"n pravimu,

V mak. se,6anja na velikog Dzozefa

Tt 1t prolece 1998. godine, Bluma Lenon .Ie II jednoj knjilUI zari na Sohou kupila stari primerak Poema od Emili Dikinson j srigavsi do druge poernc, DJ. prvom uglu ulicc, pregazio ju je autemobil.

Knjigc menjaju sudbine ljudi, Neki koji $l! citali Mnle·

ZUskog tigro postuli su profesori knjikvnosti na univerziretima dalekih zemalja. Suiarta jc uticala na desetine hiljada rnlndih da se posvete hinduizmu, Hemingve] ih je preobratio u sportiste, Dirna je preokrcmm zivote hilj,ldama zena i nc mali broj spasao od samoubistva nekim od KUbinjskih predmeta, B I uma je bila njihova zrtva.

Ali; ne i. jedina, Star! prefesorklasicnih jezika, Leonard Vud, dobio je herniplegiju pFOllcavajl.lcipet tomova Enciklopedije Britanika, koji su hili rasporcdeni na po~ici njegave biblioreke; moj prijatelj Ricard slornio je nogu pri pokusaju da dohvati knjigu Avesalome, Avesalom« od Vilijerna Fokncra, koja je bila lose smestena na pnlici i zbog koj~ je pao sa merdevina. Jedan drugi prijarelj lZ Bueros Aj-

resa razboleo se od tuberkuloze II podrumu DrlU~Vl1~~j~

ve, .a; ZltHO sam i jednog cileanskog psa koj nije. ~;:~.'

"1" ',::: 2}

""... \./1 ~ ~.~ .~ ~~S: .. -

, , .. ~ ......

Karim: Maril'a D()l/Iii1~'e.\

, . {.., ~

KUC(1 od papira

u

svari Rru(u KarWlHIZOPC, posta je jedno popodne od bcsa proz:drao sve strunicc k njigc,

Svaki pur bel b~ me moja baka videla da citam 1I kreveru ,imala je obicJj dn kazG'; .Ostavi to, knjigc su opasne. Dugi niz godina mislio sam da jc bila neuka. ali je vremc potvrdiln zdrav rnzuru nioj; bake, Ncmicc.

S::t~']nma Blume ohlpdu jc vcliki bro] automcta sa Kernbridza. Po :-;lu1.bcnoj du/JRlsli. protcsur Robcn Lord joj jc posvetio vclj,t~ms!vcn oprostajni gOVOf. bsnijc ohjavljcn U spisirua ccnjcnog nkadcmikn. Istakao je njenu bnljantnu univcrzitersku k adj em , njenih cctrdeset j pet godina scnzibili retn i j nrc! igencije i, kilo najvainiji deo 11jeuog rada, njen presudan doprinos u iSl'mzivanj~~ anglos[lkso.n~kog uticaja na latinoarnericku kn.ii:6evnIOSL AI.i, kulminaciju je dostigla njcgova sporna rcccnicn:"Bluma je posvetiln svoj ziver knjizevnosti", naglasio .le .• .ne sluteci cia cc je ona odneti S[I ovcga sveta,"

On i koji su ga optuzi Ii za promasDj zbog bes.mislcflog ,.,retOlickog ukrasa" suociH su se sa vcoma osrrom odbranom Lorelovih asisrenara Nckoliko dana kasnijc, u ku6 moje prijateljice Eni, tHO' sam Diona Bernona da b·ze jednoj grupi Lorelovi h studenata:

- Ubio ju je auto. Ne poema.

~ Nislil ne postcji izvan njenog pozi va ~ prokomentarisala su dvn mladica i jedna devojka, Jevrejka, koja je irnala glas pevacice.- Svako ima pravo da izabere posiv kakav zeli,

"_ I da stvaru l.osu kllji.z.cvnosL Slazem se - suprotstav 10 se stari profesor sa izrazom dv(~lliclle pomir'jivost i, zbog cegtl 8l.1 ga u klasi smatrali cinikem, ukljuciv,~,i se nakratko u razgovcr postrliplornaca 11 kojcm se Hernon nadruetao sa Lorelcm, - Dogodi se rnilion ruzlicitih nesreca !HI gradskim ulicama koje predstavljaju cno sto je mbgtlca realnosr.

Rasprave 0 cuvenoj receuici pronele su se po univerzitctu 1 nasralo je pravo takrnicenje smdenata U okviru ispitnag roka na temu .Odnosi izmedu stvamosti i jezika", Proracunavali su se Blumini koracina rroroaru kod Sohoa, stihovi son eta kojc jc stigla da procilOl, brzina kola; vatreno se prerresalo o semiotici njenog odlasku u London, 0 spletu kultumih, urbanih t jeziekih veza u sekundi u kqjoj SI.I ::,:c kl1jiicvnos.t j wet srucili preko tela dragc Blume,

Trebalo je da je zamenim II klasi za hispanske jezike, da zauzrnem njenu kanrelarlju i da preuzmern njena predavanja, imun na rasprave,

Jcdnog JUI:ra primio sam knverat upUCeJ11 H10jOj pokojnoj koleginici, Na njernu su se ualazili postauski pecati Urugvaja ida. nije biloizostavljeno une Pd,mjaoca~ pomisilo. bih da se radi 0 jednom ad. onih autorskih izdanja, keja bi obicne slali HZ ocekivanje prikaza u nekom od naucnih casopisa. Bluma to nikad nije radila, osim u slueajevirna kad. bi autor bio prihcno poznat, da bi izvukla aeku korist.Jmala je obic~j da me zamoli da ih odnesern uarhivu biblioteke, ne proPl,IstajLlCi da pte toga na koricama notira

l2

Karios Mor(ja Domi/1g(~,\

Kula od pllpira

"UTe (Unlikely To Consult: komentar ncporreban), sto bi delovalo kao da ga je zasvagda osudiln, .

U stvari, to je hila knjiga ali ne onakva kakvu sam occkivao .. Sarno ~w sam 0]\100("[0 koverat, instinkrivno sam osetio uzncmirenost. Krenuo sam prcrna vrarima kancelarijc, zakljucao ih i vrario xc da prcgledarn start i zbunjujuci pri merck Lillii({ srnkc B i lc su mi poznaic tcze koje je Bluma priprernala 0 Dzozcfu Konrudu. Ali, ncobicno ie bilo to sto su omot i zHdnja srrana knjigc imali !-ilcpljcn~;, blatnjavu kOHL a uglovima srranica mogli xu sc vidcti komad~Ci cementa od toga se krunio fin] prah preko zastakljcneg, drvcnog pisJceg stela

Izvadio sam maramicu i zbunjen uzeo jednu cesticu. 8·]:la je, nesurnnjivo, uzorak, delic sn!lc~)c koja se verovatno cvrsto prilepila za knjigu pre ispoljcne namcre da se odlepI.

(J koverti nije bile peruke, a knjiga je hila u veoma 10- sem. stanju da rni se nije uzirnala u ruke, Karl sam prsrirna podigao ornor korica, pronasao sam Bluminu posvcru, Prepoznao sam njen::t slova. pisana zelenim mastilom, stisnuta i okrugla, kao svc Blumine stvari, tako da sam je lake odgonetnuo: "Ztl Karlosa, roman koji mi je pravio drustvo od aerodroma do aerodroma, za uspomenu na ludo provedene dane u Montcreju,Zab mi je sto sam bi]a pomalo vestica j sto sam te odmah upozorila: nikad neces biti u stanju da me iznenadis.8 jun 1996. godine"

Znao sam Blurnin stan. dijeretsku hranu koju je cuvala u friz]derll, miris njenih carsava, parfem njenog donjeg ve-

sa. Dva zamenikascfa odeljcnjai jcdan student, koji se krisom uhacin u listu, delili smo njenu g.tjbu. Kao i OSHlIi, znao sam ZU1:)jeno plltovDlnj.e na kongres u Montcrej, gdc jc Blumavcmvatno dozivda jcdnu ad onih prol.aznih rornansi, koju jc sebi priuslila da bi sacuvala svojc SI10VC, za-

trasena napust'anjem svoje ml adosri, svoja d v a muza j S vcg sna da 1I kanuu proputuje rcku Makondo. opsesijc koja ju je obuzcla citajuCi Sto got/illo samo6!. Ali. l.a~to se k~ljiga., godinu dana kasnijc, vrntila u Kembndz? Gde je BI!a? I sta I] bi Bluma rnogla da proc1ta iz osiatkn cementa?

[mao sam U rukamn one divne irske bajke, Irist: fairy (met Fo! k To! es. sa prologom ViI ijema Batlera J ejtsa .~ orig~nalnim ilustradjam:t Dzejrns'l Toransa, La Corresionoo« ce inelii/e (/11 Marquis de Sade el des se." prorhe.\· ('1 de ses la.milier.\·, imao sam jedinsuvenu pl'ivilegijtl, priliku da l1Ckoliko minuta drzim inkunabule,' da otvorim njihovc srranice, da osetim njihovu toCzknu ali, ni jedna druga knjiga nije uspela da me. zbuni kao ovaj rust~cni primerak, cruje su stranice, vlazne l zgu~l.vane, same po sebi trazile da sc 0

njima pise.

Stavio sam jc u koverai, od~ozio u svoju tasnu ~ obri-

sao prah sa pi~a.6eg stela, sa prcdostrOlriO&CU lopova,

Nedelju dana sam pregledao B I urniau arhivu, trazeci

adrese koje se obiceo razmenjuju na kongresima kriricara i knjizevnika, Pronasao sam spisak u jednoj fascikli okcr boje pod naslovom ~,Uspornene iz Mon~l'eja'. Ni jedan od

I K!ljlge,i~ dona prot11ilI[lsi.:a !i.1:Jm,parskc \ .. esune. pre prev.)

14

Kilen ad pap ira

15

dvo j ice knjizevni ka iz Urugvaja, kc~ji S!.J tarno putovali. n ije so zvao Karllos, ali sam zabdezin njihove adrcsc [ clcktronsku post{JL Sebl sam stalno poaavljao cia ne bi rrcbalo dn sc upustam u Bluminu inrirnu. da bih potom, odjcdnom, pcrnislio kako rako razI:icilai ncuporrcbljiva knjiga, osnn cemenrne poruke, koju bi samo OHtI znaia da proIUHWCf zasllllzuje da bude vracena onomcko ju jc pos,lno.

Stavio sam knjigu IX! sto LJ mojoj radno] sohi ~, moram priznar], aekoliko noci sam je poxrnatrao );[1 ui:'Jlcmiruillcom slutnjom. J pored toga sto Alisln usisi vac nijc os!m'(j'ilo u~ gram prasine ni na na_jvj~im policama mojc hibliotcko, nczamislive na rcpihu iIi bilo kojem stolu. ova] prirncruk knjige je Tiarusav~lO ravnotezu sobe kao sto bi (0 tl<ciniln ncka protu va nil svecanosti u kraljevom dVOHI. Edicija je pri padahl Emeseu, iz Buenos Ajresa. i bila je srarnpana IJOVCllIbra meseca 1946. godinc. 1\1a osnovu nekih provcra, sazmio sam da jc cinila sastavni deo kolckcije ,!VrMa ad :S!OIlOV,]cc", koju su priredili Borhesi Bioi Kassres, Ispod krcca iii cementa, cak se mogao nazreri crrez jedne barkc i ncsto nalik na ribe, mada nisam bio siguran.

Sledecih dana, Alis je stavljala flaneisku krpu na puh kako bi sprecila da sitna pras,ina isprlja staklo ~ svako~ jutra ju je menjala na tako di tkretan i neprimeran nacin, ;J~O:Cf

~ ... ~

cegn je ad prvog radnoe dana zadobii'amoje porpuno pn-

verenje.

Prvi rnejlovi iz Komuno de Nueva Leona nisu mil !lista znacilL Poslali su mi spisak ucesnika koji sam vee imao, program akti nosti i mapu grada Ali, jedan od urugvajskih

knji.zevn!ka me je obavesuo da jc medu uccsnicima, u svojsrvu SII1S110C3, prisusrvovao i Karlos Brauer, hibliofil iz ltjegove zernlje .. koga je video kad je. poslc vcccre, izasao u drustvu Blume, obojc su se teturali i posrtali sa raznirn tekilama u rukama. "Molim te primi ovo sa rczcrvom", do<lao je, ,,_jer soc rad.i 0 i Ill.h skreciji."

Zamisljao sum je kako igrn po kolonijalno] srazi i prj svetlostisveca, jedne zarkc i porpuno ncstvarne ]JOc~, kakve znaju d~l DUtil! no6 u Mcksiku, zureCi da pokaze ~~ta rnozc jedna gringa, ali bcz udaranja nogorn, iskrena ali nc prosta, dotcrana ali ~ scnzualnn. Zarim sam je video na kJIdrrnisanoj ulici kako xc retura, drl.cci sc za ruku coveka koji ju je vodio, rnozda srecnu", dok joj se senka gubila u dubini mracnih rrernova.

Pisac mi je rekao ua se Brauer preselio u Rocu, u sran na ::lamoj obal: Atl antskog okeana i cia vise nista nije cuo o njemu, ali" ako rnu OSt<lVIn1 nekoliko dana na raspolaganju, mcgao hi da mi omoguci da stupim u vezu sa jednirn prijateljem.

Pernaest godina je dugo vremena, a roliko sam proveo Ll Engleskoj. Svake trece godine sam se vracao u Buenos Ajres da posetim 111 ajku , da obnovi rn svoja prijateljstva iz mladosti ,I da riopiatenskim jezikom sperern sa sebe raznoeodnu faunu portenjskog jezika i.I]i Urugvaj, prakticuo nisam poznavae, Ostalo IHi. je samo slabo secanje na putovanje parobrodom koji je nocu ]sao do Momevidea, kad sam irnao pet godina j alae me nosio na rukama; jedan prijate.l.i koji nije poznavao ROGU pozvao me je da provedem neko-

}6

Kar/uJ- Marija Domillges

hko dana u Punti del Este, Jedva da sam. imao ideju sde

i3 -

SC nalazila, .

Plaze na argenrinskom jugu na melle nisu ostavile urisak prljavih vetrobrana po kisnom danu. Mozda SI.n prostrano ne be, I1C vremc 00 vctra i pesk a, Siltcti u pric i 0 Karlosu Braueru, povczali obulc Roce st.! vetrobranimu j uzaSI:OI~l opomenom kQja se pojav i ,';\1 ak.il pill t lad ncko rnoju blh~Jote.k LI kuje II zvczde. Svakc godl nc poklon ~ rn svojim studcntima najmanjc pedese: prin1cmka bl.Hga, ali nc uspevarn da prestancrn da dodajcm novu policu, druui dvosuuki red; nrldiru u kucu riho .. bezazleno. Nikako ne moau da

se uzdrzim, '-

Mnogo puta sam Sf pitao znsto ctlvam knjige koje bi mi samo 11 dalekoj budltK~nosti mogle bitl od pomoci, na slove koje bih mozda sarno prelistavan, one k~je sam. jednom procitao i cije stranice necu otvarati dugo godinu. Moida nikad! AI'i, kako da se hSlnll, na primer, knj~ge 2m' div= a da nc izbriscm jednu od desada mog detinjsrva ili LOtiJ!: koja je jednim placcm zapeearila moje mladalacko doba, Dvadeset peti cas i mnoge druge koje sam pre mnogo godina proterao na najvisepolice, cirave i naravrc ncme! y pri beziSte odanosri kqiu sebi pripisujerno,

, Cesto je rnnogo teze hsih se jedne knjigcJrl!cgo jc dobHL Slede nasu potrebu i zaborav I kao dn su svcdod izvcsnag trenutka u nasim zivotima kome se vise nccemo vracad. Ali, dek su prisutne sve je u redu. Video sam kako mnogi beleze dan, mesec i godiau citanJa; vodc intimni dnevnik, Drug! zapisuju svoje ime na prvoj stranicipre ne-

go sto je pozajme nekome, beleze ime primaoca u agenda i uz njega dodaju datum. Video sam ispecaccl1t' remove knjigaka~"" oneiz narodnih biblioteka ili sa. finom podsctuicom vlaseika, ubacenorn u knjigu. Niko ne voli cia izgubi ltnjiglL Vjse volimo da izgubimo prsren, sat, ki,~o.byan, nego knjigu. cij.e snnnice jos nismo procitali, .a~i koje u zv ucnosti svog naslova ell vaju staru i rnczda izgu bljcnu emociju.

Na krn]u, ispada da je veliciml biblioteke vafnn .. Stoje i7.JOYJene kao neki velik li otvoren mozak, ispod bednih iz.go-vora ilainJh skromn0~~tL Poznavao sam jed nag profesora klasicnih jczika koj je orezao sa priprcmanjem kafe u kuhinji, namerno, da bi posetiocu omogucio da se clivi naslovirna na ujegovim policama. Kad bi se uverio da mu se naum ispunio, ulazio hi u dnevnu sobu sa poslezavnikom i zadovoljnim osmehom,

Mi elM.dci spijlln~l'rimo biblioteke prijatelja, makar to Cllnili same zabave radi, Ponekad to cmimo da bisrno otkrili neku knjigu koju bismo voleli da prccitarno a. nemamo je, a ponekad d~ bisrno saznali koju je pojela zivotinja koja se nalazi ispred nas. Osravljamo kolegu da sedi u sobi i pri povrutku ga zaticemo nil oogam1.li kako njuska po rmfliim knjigama ..

AIL dode trenutak kad knjige neprimetno predu g!~arli· cu, kad njihov bro] postaje impozanran, a stari pones se pretvara u agresiju jer prosior u vek prcdstav lja problem .. Obuzela me je ruuka traZieCi mesro gde bih mogao da srnestim novu policunakon sto mi je u rule dospeo primerak

J(]

Karlos Maujtl Domingos

knjige Linija senkc koja je odnedavno P0l10VO posrala sUI1- ni predmet rnojc paznje,

Period ispita. medutim odvrario je moju paznju ad knjige Ostala je da stoj i na pU!1 u dok sam bio zsuzet oko mojib i Bl uminih kursev a. Go m I I a monografija i prakticua nastava ispunili su te dane. AJi, kad .Ie poceoletnji raspust, resio sam da pozurim sa poserorn svojoj ntajci, da sc posvetirn ideji vracanja knjigc i upoznavanju covcka koji mi rada nism n ije zn acio ,. kao i Blarninorn ncsrecnom kraju. Ali, necu poricari: ideo sam, takode, cia saznarn njenu tajnu.

~lcdc~j.u da~a. kasnije :~tli~~IO. :).am u BU.CnOs.~ Aj:~es, za .. te- 1'\11 kavsl ga JOs Last::tklJcmJeg J modernijeg, moju majku

pogrbljeniju, a takode i moje prijareljc, kau da ce zbunjujuca tmnzicija, osvetljenja, televizori po barovima, u malodusnosti njegovih sranovnika otkriti pluca iz kojih ce grad izvlaciti vazduh da bj se razvijao.

Avenija Santa Fe nije vise bila zaintercsovana za ulicu Korijentes, Sada se okrenula vclikim i prepunim .knjizar.arna robnim kucama ;;[1 diskovima, audio urcdajima, kiljigama, velikirn poslasticarnicama, bioskopirna i pozorisnim S3- lama, na cijirn vrarima su se gornilale kolone prosjaka.

Portenjosi' Sl..I ish sa zvucima policijskih sircna u usirna, vozili svoja kola sa aparatirnakoje su pridrzava]j izmedu ramena j glave, njima su razgovarali u autobusima, supermarketirna a u moo uvremenu bi prol azil i trotoari rna kao da je govorna groznica zagospodarila njihovim zivotima,

Jedno popodne otisao sam do pristanista, II setnju kakvu sam upraznjavao dok sam .ziveo u Buenos. Ajresu, medu velike koaopce jedrilice, stara skladista opekc u blizini,

I Portefio - Naxiv za stanovnika BllCr1(X~ Ajre. s a [prjm, prev.]

22

Kuca od papiNi

23

Nekoliko prijatelja mi je poklonilo rornane koje i)1I tek objavili, ali, jedva da su nesro rekli 0 njirna. Raspravljali su 0 tome da Ii Piglija ill Saer ispoljavaju strategiju da i dalje ostanu u argentinskoj knjifevnesti, da I.i je bolje pre~ stati sa ocjavljivanjem i zatirn nc prisustvovati debatama za okruglim stolovirna iii na predsravljanju knjige, da 1 i se treba Hllsmeriti" na akademsku kritiku iii na srampu, prikrivati ~e,izigravati fantazmu, traz:iti skrornne izdavacc koji se bave knjigom ili zablisrati mescc dana kod nekog spanskog izdavaca i nestati poput prolazne zvezde sa prornocije noviteta,

Nj ihove knji zevne aspiracije bile su politika i 1 !HI izvestan nacin presudna, borbena taktika, ogorcellje, kao da su se bacali na rusenje zidova anonimnosti, neprernostivih b::lrijera, koje samo nekolicina uspeva da preskoci i dostigne privilegovaa polozaj. Postojale su blesrave zvezde na knjizevnoj sceni, tipovi koji preko noci zgrnu novae Sill veorna losirn knjignma, potpcmognuti izdavacima, novinskim prilozima, marketingom. knjizevnim nagradama, uzasnim filmovima i knjizarskim izlozirna u kojima su dobijali istaknuto mesto. I sve se to desavalo za stolovima u barovima kao na nekom sarenolikom bojnom po\ju kojc jepisac trebalo da prode ne vise kroznv anturu pisan ja, marla su se neki Ita njoj usmeravafi, vee da je bolno zavrse. Izdavaci Sll.I se ljutili zbog odsustva dobrih knjiga, pisci zbog objavljivanja .balega" ad strane velikih izdavaca i svaki od njih iznosio je gnevnu prj rnedbu, opravdanje za svoj neuspeh, za beznadeznu ambiciju. U Buenos Ajresu knjige su se pre-

krunove. barke, rnornare i galebove. To sam 6nio svoki put kad bih dolazio, kilo da sam se vracao stranicamaknjige rnojc mladosti koja je za to vrerne sritila prilaz i zaledinu gratia. Ali, naisao sam na vclicansrvene res reran e , potkrovlja, posl usricumicc i port ire , porpuno izmenjcnog sveta, iz" lozcnog i jezivo skupog da sam izleteo poput izbacenog knmcna.

Toga popodneva, L1 podzemno] zeleznici opazio sam jednu devojcicu sa harrnonikom u krilu, Njen tuzni pogled [ stara odeca naveli su me da nekoliko sekundi pogadam d a li dolazi iz provincije Korijentesa, Tuku mana; M isioncsa I HJ bez ikakve zaStite, Mora da je prirnetila moju zaintcrcsovanost, jer, dok me je netremice gledala, pocela je da svira na harmonici neku cigansku rnelodiju koja je neocekivano promenila tok mojih razmisljanja .. Prestala je da svira kad je voz stao na prvoj stanici i izasla .. Ne znam zasto, ali me je nesro podstakln da podern za njom, U njenim ocima bile je neceg faralnog, neznog i strasnog, zajedno sa uglom koji je odjednom is,cezao u jednomsklonistu, Zaustavila 5U me vrata. Kasnije su mi objasnili da su h) Kosovci, koji tumaraju po Buenos Ajresu po autobusirna i vozovima sa takvim harrnonikama koje sviraju deca dok otac iii rnajka skupljaju milostinju. Objasnjenje banalnc i definitivno nalik na regiranje straha rezignacijom kako bi se umirila savestBuenos Ajres je uvek nalazio nacina da rile iznenadi, .. a!i se nesto prljavo ria njega prilepikr, ~esce ncgo cement na koricama moje knjige.

24

K arlos MariJlI Dominge:

.Kuca od papiro

25

tvorile u centar lazne borbe za straregiju, talenar Z-:l! osvajanje polozaja j moci.

KJQZ nedelju dana ukrcao sam se na trajekt i. presao preko Rio de hi Plate na nepoznatu obalu. Reka je bila siva i mirna i kako samse udaljavao ad Buenos Ajresa, rako mi se cinilo da rni se vraca cnergija jer su rni sirina VO~ de i horizonta omogucif da povratim dah i unurrasnju zivotnu s.nagu ..

Dolazak u luku Monrevidea bio je dlsKrctan i okrepljujuci. Grad se uvlscio u reku sa neprikladnim resenjem, pruzaju6i nekolicini visukih zgrada baku kranova, sHeno onim velikim nasukanirn riberskim beodovirna, ;1 uvala 5,3 poipuno suprotne strane, okrnzena niskim breZuljkomjl odvsjala se rnaterinskorn skrusenoscu.

Posle nekoliko C!ll.snva usao sam u jednu radnju, u sturu olupinu, gde me je cekao Horhe Dinarli, vlasnik jedne od najsnabdevenijih knjizara sa. starim knjigarna. Jedan 31uzbenik me je sproveo kroz prostrani salon, u kolonijalncrn stilu, do pisaeeg stela k.oji se nalazic u polumraku, prekrivenogknjigarna koje su bile obavijene seskom koju je edredivala kruzna svetlost lampe, niska i. nagnura preko zelenog notesa. Docekao me je prosedi eovek koji je govorio veoma tihim glasorn i cije mi je ime dao pisac koji je putovaou Montere],

U stvari, npoznao je Brauera prilicno' davno, mada je sa njim imao same profesionalni kQntakc isti kao sa ostalim bibliofilima arada .

.__.

~ Ljudi iz dve klase, ako mi dozvolite da oojasnim; jedni, kolekcionari, pO-S1,1 eceni skupljanju rdk~h izdanja, casapisa Orasija Kiroge IZ Salre, Borhesovih knjiga i svih niegovih chmaka ucasopisima; Kolnmbovih zapisa, izuavacil Giraldesa ili ekskluzivnih poveza knjign 1£';1 Bonetovim potpisom, mada su ih otvarali samo cia bi sc bacio pogled na straniee knjige, kao sto bi se glcdao neki lep predrnct, neko skupoceno delo. Drugi, veliki citaoci, kao sto je s]UC[lj sa Brauerorn, koj i. su tokom svog dugog zivbta uspeval i da sakupe impozanme biblioteke, Strasni, u stanju da platcne malu surnu nevca za jednu knjigu sa kojom provode runoge casove, ne baveci sc nieim drugirn osirn proucavanjern i tumacenjem kilji:ga.

" Vrdi te I mozoa nisam kornpetenrna osoba da pricam 0 Braueru. Irna drugih, mnogo pczvanijih koji su ga dobro poznavali I koji ae znati cia vam bZlI sta se dogodilo, naracito Agustin Delgado? ciji cu vail) broj telefona dati. .121 jedva mogu da vam kafem nesto Fiajopstijc."

Dinarli je izgovoric O:t10,;StO se dogodilo" SPlIstCIlOg pogleda i ~3 neocekivanom nelagodooscu. Da li je aludirao na ujegovu selidbu u Rocu? Da li je bile 50s neceg? Otvorio SalTI svoju tasnu, izvadio koverat j stavio knjigu na njegov pisaci sto.

Prikovao je pogled za nju i ostao uekoliko sekundi nepomican 1 ne idee! da je dodime.

~ Dosao sam da vratirn ovaj primerak - rekao sam, pazlji vo posmatrajllci kako ce reagovari na moje reci. Onda se sagao i pogledao knjigu izbliza.

26

Karlos Manja Damingc.l'

Kuca ad papira

27

- Odakle ste je izvukli?

- Stigla je u moju kancclariju, na Kcrnbrickom univcr-

ziretu, Ne za mene, vee za .l110jU koleginicu, Ali) stigln je suvise kasno pa sam odlucio cia jc vrafirn.

- POl, ne znam da Ii ce biri moguce?

- Je l' Roca toliko daleko?

- Rob nije grad. Bila je u blizin! La Palome. Ali, mi-

slim da vise nije ramo.

Z x. <, - ,:Isto.

- Zaboga, rnolim vas, zadrzite 'Ova - odgovori Dinarli I

pokazujuci na knjigu, Ponovo sam stavio knjigu u tasnu d~o.struko zaintrigiran. - Gledajte, 10 je slucaj koji mi je poznsr iz price, Ne usudujem se da yam katem bilo sta., Treba cia rnzgovarate sa Delgadom. On ce yam reci. Treba da ga nazovcteposle de, er casova uveceili rano ujutro. Dacu varn njegov broj telefona. Ne brill i teo Nos] U sebi neku zloslutnu moc. Tek cere kasnije shvatiti, Ne znarn 8m ce. uraditi s njom. Ne znam sta bih ja uradio sa knjigom kao S(O je ova, Ne ljutire se. Ovde volimo knjige - dodao je pokazujuci na svoju biblioteku, - :Ze1im da kazem: treba da razgovarste Sa Delgadom.

Otvorio je svoj notes i zabelezio broj relefoaa na zadnjoj strani jedne od svo jih vizi rkartica

- Ja mogu da yam ispricam samo gluposn, Upoznao sam. ga pre nekoliko godina ml jednoj licitaciji, jer Sf Brauer nadrnetao sa starim Martelorn. ZIl3m da je radio u Ministarstvu inostranih poslova i ukoliko Martel ne bi podigao svoju olovku, dok bi se nudio zgoditak, Brauer iii Del-

gada 01 ih kupovali. Americku knjizevnosr, uglavnom. AH, trebalo je cekati odluku starog, nepogresivog, II kojoj bi namirisali zgodnu priliku. Martel bi se u pocctku malo neekao dajuci znak da nije narecrto zainteresovan. Treba da znatc na licl.taciji je sarolika ponuda, Izdanja bez vrednosti kao i <lutentic.ni dragulji. Knjige onib koji su iii bacili po tri stotine, pet srotina prirneraka, a koje je vrernenom bilo veoma i'e"ko nabaviti i, stavise. po visokoj ceni. Govorilo se da ce izdavastvo na wj nacin propasti, Mn~5ined,ja za reprodukciju na hiljade i stotine hiljada primeraka. Ali, to se ved desava, Vrerne Llcini svoje. Vreme :i glupcsr sa kojom knjigovesci danas stavljaju na giljorinu stranice srarih knjiga da bi ih sparivali, na primer, ne znaj[Jlci da cepaju stotine dobra) odvajaju jedan rubin c'upaju hila sa statue boginje Viktorije, ako razurnetc moj bes. Ne uspe~ yarn da ih ubedirn da prestanu S mracnim zadovoljstvom (~kanja.

Dinarli se savladao i ponovo pDCeO da govori tihim gla- 800m kao kad me je prim' o. Terna mu je bib neprijatnai kao da se plasio za sudhinu svojih .reci.

- Sto se hee Brauera njegove .knjige su bile knjizevnest - nastavio je - pre svega sptmska izdanja, knj~.gc iz umetnosti, romani devetnaestog veka, dosta francuskih i ruskih Time se bavio. Od rnene je jedaom prihkorn kuple brosure brace Kareras, one koje su ieteresovale i Nerudu, koji je vee godinama imao obicaj da dolaz! ovamo, ako se secate, zbog jedne stvari ., .. ,

28

29

KurIo.'> Marija Dominees

Imao je ljubavnicu, mislim u Atlanridi - pomogao sam mu da dovrsi.

- Dobra. dolazio je ovamo, uvek zninreresovan za brosure Karerasovih, koji su srampali knjigc na ledirna margi, usred ciletlll:ske revolucije .. All, stvar je u tome st(l mi jc Brauer jednom prilikom ponudk kolekciju casopisa Marrin Fiero, koja jc bila duplikat. Imali SI110 korektnu saradnju. Bio je studiozan ,covet, bez surnnjc. Casopisi su bili ispisani po marginama, prepuni komentara i bcleski, I1C suvise opsiruih, naravno, AI.!, to pokazuje da je on hie ne samo kolekcionar vee j obrazovan Icovck starog kava, kao M(lTte~ l Orasio Aredondo, Simon Lusiks. Bar to rnogu da porvrdirn.

Znarnda je ziveo u jednoj velikoj kuci, u ulici Kuareirn, mada nikad nisarn bio ramo .. Pre nego sto sc preselio. pre nego Slo je donee tu nepmrnisljenu odtuku, razgovaraIi smo 0 njegovoj lTIeksjck(~j kolckciji. Nc brinite .. Sve ce yam 1,0 i~prilc(]ti vas prijatef Delgado. Shvatite, mogli smo da mu otkupimo biblioteku. Znarn da je oila veoma vredna, a kasnije sam saznao da je sadrfavala veoma rerke kniige iako, kao gto sam yam rekao, nisam sngao da ih vidim. S~Ull0 sam iz priea saznao, na primer, da je imao kompletaa dela Leone Paljierea i Vidala, sa gravnrama, koja dallas vrede oko dvadeset hiljada dolara, Ali, (judi izmisljajLl kad S{~ dogodinesto neobicno i onda vi~'e nije moguce sa sigurnoscu znati ?lfa je fantazija a ~~ta stvarnost. Najbolje je da se obratite Delgadu, m ad a." da budern iskren, sumnjarn da moze ispuniti vasa oeekivanja, Mislim diu ni-

ko ne ZD4l gdc je Brauer otiS-a( , A,sadn, aka se ne ljutite, rnolio bih vas dn ne gubite vrerne sa 11111 om ,

Dinurf je ustao i primerio sam da se klatio dok je obilazio sto.

- Oprostite sto se mcsarn - rece - savetovao bih vain da budcte oprezni kad Delgcdu budete pokazi vail. knjigu, Odmah cc mu biti jasno, to je vrlo ncobicun covck.

Orprario me je do vrata svoje kancelarije. Predao mi jc vizitkartu l pozel co srecu.

Kad sam se vrario u hotel) prvobitna konfuzija je iscilela 1 shvatio sam cia me jc LiJlUa senke vodila !1 pustinju sa retkim izvorirna vode. Tumarao sam po tom gradu, umereno prljavom, umcrcno starom, umercnom i po pnanju sklonosti njegovih gradana, Bio sam imprcsioniran razvuceni:m saobracanjern autobusa, ljubaznoscu kelncra po barovima, osobljern u hotelu, taksistima, kao da 6e zaustavljcno i ucmalo vremc, ispod ljubazne obazrivosti, prikriti nejasuu ogradu tajni,

. Mora da sam bio pod uticejcm jedne recenice iz prolega ove knjige koje nisam mogao da sc oslobodim i koja je iz rasa u Cas pcstajala sve uzbudljivija. Na svojim putovanjima Konrad nije posetie 1ontevideo, ali da bi negirao f~nutsticno objasnjenje LD svojoj prici, tvrdio je: .Sver zi vih bien vee sam po sebi sadrfi dovolijno cuda i misterija: CU~ da i misterije kaje vladaju na take neobjasnjiv nacin nasirn emocijama i mislima skoro da je dovoljan da opravda shvatanje da je zivor slican vracanju,'

30

Kartes i'vlarija Dominges

Nisam uspeo da je potpuno izbacim IZ glave dok sam u mcduvre.llltCnU ponovo preispitivao Dinarlijeve reel, utisak '~oji je na menc osravio njegov rndni sto i pramac ogromIlC barke u podno.zju jedne ulicc, prepune saobracaja, banaka i kioska sa casopisima: svc je prcko mere l)kupljeno na jednornmesru, crveni prumac, sivi grad, kao dva ukrstena sveta. jedan u drugom.Sro ih je na izvestan nacitl prervaralo u ncsrvamosr.

J]UViO sam. se Delgadu u jedanaesr casova uvoec. Bio je iznenaden i prihvatajuci da me primi sledeceg dana popodne, dao mi je svoju adresu, u kraju zvanom i.Punta Karetas' , dva imena koja SJ.m sa izvesnim naporom rnogao dovesti 11 vezu,

Delgado je rekao ",moj studio", ali, tek kada sam usao u modernu zgradu, popeo se na peti sprat i on mi otvorio vrata, shvario sam da sam imao potpuno pogresnu ideju, Visok, vitak, u plavom dvodelnom odelu sa crnom kravatom, Delgado me je poveo u jednu prostranu salu ciji su dvokrilni prozori gledali na ulicu, Sa, ponosom je posmatrao moje cudenje .. Ogromne vitrine nizale su se duz zidova od poda do visokog plafona, nakrcane knjigama. Ne sarno u '[oj sali vee i u sledecoj. Proveo me je kroz ceo sprat i od jedne do druge prostorije nailazio sam na sliene vitrine, pretrpane kolekcijarna, na kruzne police u hodnicima koje su sadrzavale velike recnike, onnane pune medalja od r:unilh legura, knjige u kuparilu, 1.1 sobi za poslugu, u kuhinji, LI prizemnim prostorijama. Pretpostavio sam da ne zi~ vi WI' sto je smatrao za potrebno da mi objasni kad smo seli u dve velike fotelje 1.I sali, ispred muzickog uredaja.

?4

K arlos Marija DO'lliinge:'i

Killa od papini

35

Zivim Hi) gornjem spratu - odgovorio mi je- sa z,enom.}, odncdavno, sa sinom. Jcdnorn sam se nosio mislju da iL'g::radim unutrasnjc stepeniste cia bih povezao spratovc, ali b~1I11 knsnije shvatio da ne trebamesari knjigc sa svakodnevnim porodicnim Zivotom. Ncizbdno se isprljaju.

Prckrstio jc noge take da sam mogao da vidim pedal] kozc. nezne i bole, izmcdu finih sokni i ivica pantalonn, dctalj koji hi, cia jc bio smotrcniji, pomislih u sebi pokusau da izbegne. Njcgovo lice, svezc obrijano, kosa proseda i izuzcmo negovana. upozoravali su me da budcm na oprezu,

- Koliko knjiga imate ovdc? - upitao sam.

- Da budem iskren. ne vodim raeuna 0 broju .. Ali; pret-

posravljarn oko osnmnaest hiljada. Oct najranijih dana poceo sam da kupujcm knjige, jednu za drugom. Biblioteka koja sc stvaru predstavlja jcdan iiver. Nikada ne predsta'v lja.jecirno, zbir razlicitih knjiga,

- Zeleo bih da mi pojasnire - zamolio sam.

- Covck ih nagomilava po policarua i izgleda kao cia

ih ima mnogo, ali, dezvolite, radi se sarno 0 jednoj iluziji. Pratimo pojedine reme, i. nakon izvesnog vremena, covck konacno uspeva da bl ize odredi dela; aka ze1ite bicu precizniji, covek prevaljuje jed an put da bi prcvashodno SDcuvaol'ldegove tragove, Nije jednostavno, To je proces M lome upotpunjujemo bibliograrije, zaokupljeni traganjern za vezom sa knjigorn koju nemamo. a kad to uspcmc, pustamo da nus pavuce druga knjiga. Mada, moram priznari, ja sam vcoma ogrnnicen ciralac. MOTam da proeitarn cirav niz

belezakn, da protumacim smisao svakog pojrna i zbog toga jcdva stizcm da sednem i procitam jednu knjigu a da prethodno ne proeitam jo.~ dvadeset, ponckad da bih protumacio samo jedno poglevljc, Odnedavno, ovoj posao me odusevljava

Zugonctno SC osrnehnuo, sto slim sa olaksanjem prihvatio ..

- Ali nazalost - rece - koliko casova mogu da posve~ tim citanju? Sve ukupno, cctiri do 'pet casova Vidite, Radim (Jed osarn ujulro do pet po podne, na veoma odgovornom poslu. AIL jedva cekam treniUtnk da dodem ovamo, U peciau. ako se .Iazctc, .j da sa zadovoljsrvom provedem vreme do deset .. kad . e obicno pen jem gore da vecerarn.

Ne interesuju meprv.a izdanja, vee da rni se knjiga nalazi nadohvat ruke U najboljem mogucem stanju, jer me drugacije muka hvata. Ove biblioteke koje vidire napravljene SLI od specijalnog ukrasnog drveta, drveta bez pakotina kroz koje ne mogu da udu iasekti; nanxio sam speeijalne police: po deser ploca od tvrdog drveta, zalepljenih lepkom koji odbija insekte, a to sto sam stavio vitrine to je zato sto knjige, neminovno, skupljaju mnogo prasine. Medutim; za svaki sluca], s vremena na vreme rnoram da ih prskam praskorn sa insek ticidima, jer se nikad ne zna, B ube ruse su sludcle Brauera.

- Da li je drzao svoje knjige u vitrinarna? - iskoristih priliku da pitam,

Nasmejao se i nekoliko trenutaka cutao.

36

Karlos Mar,Uo Domingc,\:

37

- Drzao ih je na raz!icit,C' naemc, jer nije imao sredstava da zastiri svoje impozaurnu delo. Razguvnrao sam sa njirn 0 tome dosta Ali, Brauer je uvek bin verodosrojan citalac, Novae koji jc imao .. LIvek je trosio na knjige. Od rrenutka kad sam ga «poznao. pre dosta godina, u prodavnicama knjiga u Tristan Narv nhu, znao sam da se radi 0 ncizlecivom bolesniku, To histe moali da zalljuCite na osnovu njcgovc suve i ispcrutane koze:

Ponovo sam pogledao Delgadov nezan zglob. zuckast 1 gladak, upravo kao pergamem. Primetio joe rnoju neocckiV::UlU zainteresovanosr pa jc odrnah povukao pantalonc.

- Zauziman je vcoma vazan polozaj u Ministarstvu inosrranih poslovu - nastavio je, - Zivoo je sam u kuci u ulici Kuareim i tamanio sve knjigc koje su stizale u niegove ruke, zajedno sa bczbrojnim paketima bambona l karamela, koje SU prekrivale podove njegovih soba, Navika sa karamelsrna zamenila je onu 51.1 cigaretama, koje su mu Iekari zabranil i i bio je ad njih zavisan poput njegove strasti za knjigarna, smestenirn II vclike biblioteke, koje su zauzimale sobe, od prizemlja do tavana, s kraja na kraj; bile su razbacane po kuhinji, kupatil u, c.ak i u njegovoj spavaco] sobi .. Ne U onoj koja je za to namcnjena, jer je odatle izasao, vee u potkrovlju, gde je odlatio da spava, pored rnalog kupatila. Zidovi stepeniita koje je vodilo do ramo, fakode je bilo puno knjiga, a francuska knjizevnost devetnaestog veka bdela Je, da se taka izrazim, nad njegovirn 5h1- bim snom,

Imao je kompletnc kokkcijc srarih casopis3, dosta klas icnc knjizcvnosti. skoro SV1l.JI rusku l i teraturu deVCfmICs.lo~ veka, kolekcijc americke knjizevnosti, knjigc if umcrnosri, cscje iz filozofije i komentare o 'tim cscjima; svu knjizcvnost grCkog i elizabetunskog powriista, peruansku pocziju do sredine dvadcsctog veka, raznc mcksickc inkunabule, pr\1:1 objavljcna dela Arlta, Borhesa, Valjeha, Ouetija i. Valje-Inkjana, da ne racunamo enciklopedije, recnike. brosure i izdanje putnika s\1 kl', rarenja rekom Rio de lu Plata.

Uxpeo je da ima roliko knjign (misllm vise od dvadcset hiljada) da sc salon nc taka mali, nasao uzdu.z i popreko popunjen sJicl1im policama kao 1I narodnim bibliotckama. U kuparilu jc bilo knjiga po svim zidovirna, osim oko (lisa, a nisu sc cstetilc zato stu je presrao da sc kupa toplom vodorn da ne hi stvarao pam" I lcri i zirni lLLsirao se hladnom vodom.

Delgado je pomilovao vrar i nasmejao SC, nc pogledavSl me ..

- Znate s.tn jc na kraju uradio? - Pogledao me jc) konacno. - Poklonio jc au~o jednom prijatelju da bi mogao da koristi i g_arazu. Nije imao srece sa zamenom .. Te godiI:C je hila uzasna zima pa jc kolekcija celokupne umetnosti, od v oma tankog papira, svilenkastog, bila od kise osteoena i porpuno upropascena. Posta sam ja irnao dye kolekcije, dao sam rnu jednu,

- Racunao je, pretpostavljam, na dobro ekonemsko sta nje .... - usudio sam sc oa kazem,

3'8

Karlos .Marija Domingc.,·

K'u(" od papb"{j

39

(mao je srece Sito je mogao dar se penz[on[s'e u ranijim godinama a od rnajke je dobio nasledsrvo. Bas srno dosta razgovarali 0 sudbini tog novca. Ubedivao sam ga da ga ne trosl 11.a licitacijama, vee na konzervaciju svojih biblioteka .. AU, vee sam yam rckao: bio je strastven ciralac i provodio je ne cetiri sara, vee dobar deo dana i ccliu noc sa knjigama .. Njcgove knjige su neizbczno posrajale rukopisi.

J~ nc pisem po knjigama. Pravim beleske odvojeno i dok radim ubacujcm i,h medu stranice. Knsnije ih vadim i. bacam u korpu.

- Zasto ih ne ctlvate? - upitao sam zacudeno,

- Slusajre, ne pis:e se bilo st~. Sto ce me]: nile bi treba-

10 to da se radi. Zabelezim stvari koje me interesuju. Aso~ cijacije. tIisljel1ja koja me vode ka drugim knjigama il ka nekorn drugorn miSljenju. To su zapisi jednog citaoc:1. Na primer: Ova Keveduva metafora trazi da se po svojoj formi uporedi sa Ben-Kuzraanovom, 1I arapsko-aadaluzijskoj aniologij (konsultovati Grcdosovu ediciju) i po oblieju ptica, sto se vezsje za simbelizec'ju ptica u jednom Lope de Veginoru delu (uporediti sa: Spanskorn zbirkom stmcnih prirucnika za naucna istrazivanja) .. Koga bi tako nesm 1110- glo da interesuje?

Priznaiem da su me neka misljenja stavila na probu ali, chalac je putnik na purovanju koje je vee raaije predeno. I beskraj no, Drvo je vee! opisano, i kamen, i vetar u granama, i nostalgija Zl1 tom granom i ljubavlju kojoj je pozajmila svoju senku. ] ne ualazim vecu srecu ad prelistavanja knjiga po nekoliko sati dnevno, jer hi mi u suprotnom 811.1-

caju ljudsko vrCrTIC iz.g1cdalo besmisleno. Jedan zivot nije dovoljan za prelistavanjc. llkrascu pola Borhesove recenice: 'Bibliotekc '-.tl vrata vremena.

Ccsro sam imao obica] da sa Brauerom razgovaram 0 ovim srvarirna, Molio sam ga da ne upropnsti vcoma skupocena izdanja sa svojim uzasl1im skrabotinarna. Uprkos tome, nije me posiusao. Ja sam ga optuzivao da je bezosecajan i pravi licemer i da stvari koje narn prigovaraju treba da prihvatamo sa punim poverenjern. Objasnjavao jc cia kad pise na rnarginama i podvlaei, cesto sa .siframa 11 raznim bojrma, uspeva da ~h,/atn smisao. Nadam se da vas necu povrediti ako ponovim jcdnu ad njegovih izjava: 'Ja palanudim sa svakom knjigorn i aka ncma zapisivanja ncrna ni orgazma'. Za razliku od njega, mcni jc skrabLlnje licilo na brutalnosr, popur njegovih reci, Velikomi je uz,i.vanje da otvorim knjigu bile gde i cia ne midcm na ispisanc stranice, da razgledam debar prored, ti pografiju, siroke bele margine, da zu svaki rodendan otvorim netakmrtu knji-

gu.

Delgado jc naglo prekinuo kao da jc zavrsio svoju nesrnotrenu ispovest. Ali, posle kratke pauze, nastavio je:

- Nista od ovog za Braaera nije bilo vazno njegovo]

, ,

divljoj oholosti, njegovoj progresivnoj nezasitosti.

POJiJOVO je zacutao SHizr3ZQTl.1 gnrc:ine. Prikrivajuci nezadoveljsrvo, ustao je. Brzo se izvinio sto me nicim nije ponudio i uputio sc ka jednom malorn clektricnoru upararu za ku vanje kafe,

40

Kar!(I:I' Marija .Domingr:,\

- Pricao mi ie da su ga bube ruse izl udivale -~ rekao

, .__

jc, dok je iz rnalog bam pokusavao da izvuee dye porce-

lanske soljice.

Pudig:ao je jednu obrvu ~ zavrsio pripremanje kate.

- In1[10 ih je na stotine, mozda hiljade, U bibliotekama, Iedno vrerne ih je kontroiisao i prskao praskom sa insekticidima, koje jc narucivao svakih sest meseci ili bar jednorn godiSnje. Pocele su da nnlstavaju vazna dela. Svakako ih jc zaustavio, al i ill nije isrrebio. Koristio je velike debele daske od neisresanog drveta; irnao jc :term, Be tako mladu, koja se n~je nudila da 11, se otarasi, a bilo je dana kad sa merdevinama nije dosezala do uglova gde su bilimoljci i. sasvim iskreno vam !kazem" ~I kuci je imao previse knjiga, Bilo mu je pouebno citavo bogatstvo da ih dr'll. zasticenc 00 vlage, buba [11;;;] .. " moljaca, prasine paukova. Ujzvesnom smislu, njegova ambicija se vise nije rnogla kontrolisati. Prigovorio mi je strr malo vrernena posvecujem eitanju. A~ i, zamislite cQveka koji irna slobodan CBO dan, a aka zeli, i celu noc. I novae da kupi knjige koje zdL Bez ogranicenja. Zavisi od s vojih zelja> A u ,eemu se ogleda zelja? Aka mi dozvolire jednu opasku ... pokusavam otkriti njegovo ogranicenje. Ali g3! nije lako otkriti, Vise od putnika, Brauer je bio osYajac, Pretvorio se Il.I to. Zelim da kazern: izgubio je savest na Ii citac ijam a , Savest j prijatelje. Mnoge .kolege su se ljurile zbog gubljenja zgodiraka koje SM isrSekivali vee neko vreme a koji su zavrsavali u Brauerovim mkama, jer nisu bili u mogucnosti da ponude vecu sumu OQ. one koju je onnudio.

/(UC'CI ad pap.ira

41

-.

Ali; n ije bile same 1'0 .. Dosao je trenurak kIM.! je novae poeeo da mu ncstaje. A nijc bio ni ~ lioner. Pre srao je da se lakmici aka ccna i, konacno, cia rcde u.6estvuje n;l I icitacijama, Bila je jos jcdna sl'VUI" u pitauju. Nicgeva hi v~a lena, posle mnogo godina, zatrilli.zil~l rnu je novae da bi ~)ngazovala advokatu, a sto je jos gore: suocio SC, po prvi put, sa potrebom da proda kucu i da se preseli.

- Niste mi rekli da je bio ozcnjen.

- On nijc pricao 0 tome .. To se desilo I]umgo pre nc-

go sto sam ga upoznao i nekoliko puta kad bismo pomenuli tu temu nije mi otkrivao detalje,

Delgado je ucutao I scrvirao uri soljicu kafe, pogledavsime kraj ck 0 111. oka,

- Nisam V~1S ni pitan zaiSro ste ovde. BUo mi je dovoljno sto vas je poslao Diaarli .. " razumeo sam da necetc insistirati na temi Ik~ia bi bila bolna,

Pronasao je !latin da 1l1~ posravi pitanje. Ali: je dopustio da oklcvam sa odgovororn, sa izvesnom podmukloscu koju nisam znao da objasnim. Nasravili smo prilieno dugo da razgovaramo, ali jos uvek nije bilo znakova motiva koji su O'vaj primerak knjige Lini]« senke deneli u Bluminu kancelariju, Predosecao sam, medutim, kako mi se na nevid]jiv nacin priblizava, keko se krece, uprkos mracno] tislni okeana, h:odocasnik Otago iz Konradovog romana,

- N ismo mnogo razgovarali ni 0 jednoj drugo] stvari - Delgado je prihvatio moje oklevanje - koja se, ocigledno, zavrsHa uzasno.Motiv je mogao da bude bilo koji, ali 000 stu je izgleda bilo jasno to je da je njegov polotllj dosti-

42

Kucaod papir'l

gao jednu taeku sa koje nije bilo povratka. O~eC~lO se prev arenim ad strane knjiga. Kako seliti s~ icne bibl iotoke? Kako i zbeci odvajanje ad njih ',I Posvetio i In je cituv svoj zIvet. Bile su njegovo delo Ali, osim za nas, nekolicinu njegov ih prijatelja, koji .')1U0 ga ccsm posed vali ~i za neke majke iz suscdstva koje su povremeno slale svojs decu da konsu lruju nek U od lnj ig~l do. 1Ji ispun il i svoj u duznost prenmgimnaziji iii fakulretu, njegovo dele pocelo je cia mu prcdstavlja pravu rnoru.

Sta je mogao da uradi? Mogao je, U s!lIcaju dn msi da seodvoji od nje, da je pouudi gradu ili ministarsrvu ili Fa" kultern druSlvenih nauka. Urugvajska drzava otkupila je dosta vrcdnih bibliotek a i take spasla bogaru bastinu, Ali, mnoge od njih, kazcn1 to S3 osecaajern srida, bile su opljackane, st£lvjse., na najneshvatljiviji nacili .. Ljudi su dolazili ovamo da bi krali vredna dela, Jedan arzenrinski biblillofll

.,__

Secam se kako sc jcdnovreme, uprkos lI1eodrzlvQj situaciji, posvetio srodivan ju svoje lcartoteke. Vee vL~c 11 ijc rnogao da pronadc knjigc koje je trazio. I to jc pocclo rcdovno cia se desava. Knjiga koja ne moZe cia S~ nado, imao jc obicaj da kazc ljudirna, ra knjigu vise ne postoji. Alii gofie od toga,

lrnao je stari namestaj od mahagoaija, kao sto jcbio onaj U starinskim kaucclarijcrna, sa kliznorn bravorn i fiekama u kojirna je grupisao kartice za karalogizaciju, kao u narodnim biblleteknrna. Dvudeset hiljada knjiga vise nije mogLo da se srcdi na takav nacin. Nedosratak je bio u strogom postovan] u reda, postov anju takoreci nadl] udskom, rekao bib; kao j u merodema j posv!ei vaaju odredenog vremenu nczgodnorn poslu katalogizacije deja, Ciji su sadrlaji potpuno razlieiri od brojevu koji ih ideatifikuju. AIi; III je trebalo staviti naslov knjige, ime autora, i kratki rezirne koji hi imao jedinsrven sadrza]. Ako covek feU cia ode LI Amazoniju mom da pripremi i gomilu sitnica koje mu nece biti neophodne, ali, znate, one su korisne kao takve i nernaju nikakvu drugu upotrebnu vtednost, Ako .zelite da napisete jednupeemu. potreban vam je papir i jedna upotrebljiva olovka, isto je i kad zelite da zavedcte jeduu ze~ nu, morate se pnpremiti u pogledu mnogih razhcitih srvari, cak neprijarnih, kao na primer, daisecete nokte na nogama, Kad se posedlljebibHotekai kao lito je Brauerova, kartotcka je ueophodna. Covek nmze da osvoji mnoge knji· ge, ali osvajac irna obavezu da administrativno upravlja njinUL

narucio je, kradu izdanja MfsiOfwr, jer su izdania misionara retkost a u Naroclnoj biblioteci je postojale samo jedno, Ukrali su ga. i odneli tom gospodinu, c~jc imc nije vredno pominjati. Nekoliko godina kasnije, njegove knjige Su bile predate biblioteci u Limi i dokuruent je zavrsio tamo,

Tako da Brauer nije mcgao da zamisli takvu sudbinu bez srraha da svoje delo ne vidi u rasi pauju. [ na Fak ultetu drustvenih nauka, takode, opljackana $1;1 v,lzua dekurnenfa iz biblioteke Orasija Aredonda, dok su druga izgubljena, Takva sudbina rnu je bila nezarnisliva. Knjige su vee bile zauzele mesto ispod kreveta, nagomiJava1e SJtI se po hodnicuna, .1 izgledalo je kao da u kuci .ziv,e svo] zi:voL

44

45

karl mu se nisu cat ni svidalc, LIvek je pohlepno tamania knjige jednu za drugoru Njegova kartoteka bila je 11 zaostatku, mislim, isuvise velikom. Nisam verovao da se Inoze srediti, al i, posle neko~ i ko meseci, rekao mi jc da ju je skoro potpuno sredio, 'Najgorc je ad svega', prokomcntarisao jc. 'to ~IO mi najvisc PQ:-;Ia zodaje temaiska srodnost knjiga.'

Bio je "to prvi nagovcstaj dOl sa njim nesto nije hila u redu . .Bas tu gde vi sada sedite, jcdno popodne, pr]cao mi jc 0 ks"koci sto He moze da I1n jednu policu stavi elva neprijateljska aurora. Nije se usudivao cia Borhesovu knjjg;u stavi pored knjigc nusijn Larke) koga je, na primer, Argentinac kvalifikovao kao .nndaluzijskog profesionalca". Niti Sekspirovo delo pored Marlovag, napominjuci njihove rnedusobne zlobne optuzbe za piiagij'U1 mada ga to nije sprecavalo cia se drzi: numeriekog reda svake knjige U okviru kolekcije. Niti je knjiga Martini] Ejmisn. ncsumnjivo, i~hl pored knjige Dzulijana Barnsa, posto su se ovi autori rnedusobno svadal ~ , kao ni Vargas Ljosa pored Garsije Markesa.

Prccuttao sam, ovo vam kazem sa. zaljenjem.., simprome bolesti zbog koje je moj prijatelj doziveo mentalno rastrojstvo. Objasnio mi je da radi po sistemu mzlcrnaka brojeva, dovoljno ot vorenom, koji lUI pri licnoj meri dopusta promenu rnesta knjiga, postujuci diinamicke kriterijime (nikad ria temelju prctpostavki, dod-no je zanesenjacki). jer, na kraiu krajeva, nista nije vaznije od literarne vrednosti, Take da, aka su postojali opravdani razlozi koj.i su stitili delo od

zaborava il~ SlI donosili novu privlucnost kroz drugc tekstove, onda bi delo mcnjalo sNoje mesto na policama. Zagovarao je kroj tcmatskoj karalcgizaciji takvom kstinom tin je zanekoliko dana uspeo da me potpuno ZbUHi.

Naravno, jednn siva!" je moci smestiti knjigc D druga poredmiih zajedno Hi odvojeno. AIL uporno jc tvrdio da sredne knjige zasluzuju da ostanu grupiS'an~ po (h'ILlgmCijenl ustrojstvu nego orne po tcmatske] sadrtini,

Vekovima smokoristi li 'prost sistem'. nastavio je, neosetljiv La pravi redoslcd po srodnosti, Hoell da kazcrn da su 'Peliro Paramo i RU{I!cfa dela dvojice lntinoameriekib aurora. ali da hi se slcdio put jcdnog nuzno je lei prcma Vilijemu Fokncru, oak nas drugo vedi preJi1.a Moebisu, Ili, izra~icu sena drugaeiji nacin: Dostojevski je sadn blizj Tolstoju nego Rob~rtu Arltu, Hi, da budem jasniji, Hegel, Viktor Igo j Sarmijento l..:lSluzujll da budu zajedno vise nego Pako Espinola, Benedeti i Fehsberto Emandes.

Nikad nisam uspeo da shvatim sistern Karlosove klasifikadje, jer bib morae da se na silu upnstam 1I jednu takvu operaeiju, tako da sam uekoliko meseci pres tao da ga vidarn. Ali, nas'! zajeJdllicki prijatelji su me obavestili da jc radio na svojoj kattoteci, da je dosra v remena posveceno proucavanju sistema koropleksne matematike i'1 nil zaprepascel1je vecine, karl .njega su se z;}pazali ne samo sirnptomi iscrpljenosti vec i ludjla,

Delgado je ustao ~ izasao IZ sobe. Vratio se sa jednom fotografijom nil kojoj se video covel oko pedesetak godina starosti kako sedipored okruglog stela, zatrpancg knji-

46

47

,gama, sa ledima okrenurim prerna zidu od cigala, HZ ko] se peo IadoleZ. Sunce je osvetljavalo lice sa finim crtama i Ziva-hnim ocima, sa kosorn namerno zabar,cnom unazad. NIl se~i je imao ko~ulju sa dugim mkavima, sedeo je prekrstenih nogu i odavao urisak grubesti koju nisarn ocekivao_

- Fotografisao sam ga u dnu njcgovc kuce > rece Delgado. peslekruce pauze.

- N ije upotreblja vao naocare - prirnetih.

H - I,m~o je privilegovan vid. Trasio sam jedan dcwJj kojl upucuje na ono Stu cu yam reci. Ne mugu da ga pronadem,

Jedan prijarelj ga je zatekao kako vecera ispred izvanrednog izdanja Kiho!«, smestcJ:l:eg THl jedrnm puhu, iza ca~ .$e belog vina. Ako me razumete Rta hocu da kazem, no zbog oflog sto je drZ8lo u ruci, vee ()I'Log fifO se na ncki na-

ci n odnosi UJ knjigu, -

Drugi je otkrio l1IeStO joscudnije., Morae je da se pcpne do toalera u potkrovlju jer je oli:aj dOI1Ji bio U~ kvaru i, prolazeci pored orvorenih vrata sobe, na krevetu je vi.Geo oko dvadesetak knjiga precizno poredanih all posravljenih na t~kj]v nacin da su podsecale, po dirnenzijama i zaobljeaosn f na . figuru ljudskog [CIa .. Tvrdio je da se mogla prt,::poznan glava, uokvirena rnalim knjigama sa crvenim koricarna, torzo, obiik ruku .11 nogu, Zene? Mnskarca? Dvopolnog? Diskutovali sino. Niko nije mogao da potvrdi niti da opovrgne njegovo zapafanje, Niti smo rnogli cia znamo cia iii su naslovi bili odabrani. Ali, tom prijatelju se lIcinl-

lo da je prcpoznao knjigu princa Siruela: na glavi Brevijur Fonda za kulruru ekonornije: na nogama raznc Losadine knjigc,

,J!'!

Nc znamu SILl su kujigc radile 11:1 kreveru iii stl jc on

radio :\~l njima. Niko so nijc usudio da ga pitu jcr jc secnil bila posravljena u i:l1timnom dclu sobc .. Ali. men! je hila potpuno jasno da ga je tematska srodnost knj.ig:l odvela suvise daleko, cia se nije mogl a kontro~ j~al'i .

.- D~ li ga je jo~ ncko video?

- Sarno laj prijarelj - nnstavio jc Delgado. - Ispncao _w to sa dosta rezerve. Ostali smo zbunjeni, Kakav je odnos tako parneran covck kao' on imao prema knjigama? Da 11 se s(:! njirna igrao kae devojcica sa svojim lutkama? Do li ih jc s,nli~mjeno organizovae tako da su one gubik svoj pravi smisaa'l Da Ii je pokusavao da se uporcdi sa figurom cd! papira i masrila? Nc znam, AU onosto ga je dotukio bio je nesrecan sl.uCJ"1 koji sebi nik~d nije oprestio i kome sam s] ucnjno j ja bio svedok.

Od pre dva rncscca, rake sam eue, Karlosu jc pricinjavalo zadovoljstvo da cita Francuze devemaestog vcka pri sverlosti sveca za sta je koristio srebmi svecnjak, Razgovarali smo 0 tome nedavno jer i ja ufivarn da citsm Getea dok sa mt~zjcko~g uredaja odzvanja Vagnerova opera iii, [0"

. cimn, da Bodlera prati Debisi. To je deo putovanja i moo, gu vas uveriri da je zadovoljstvo, u svakom shlcDJju .vrhunsko. Mozda Yam je poznato da kada tibo citamo mi ernitujemo zvuke u nekom neprimetnorn ritma. AU" ne LI 1:i savamo zvuke, Glas je tu, tih,nikad ne prestaje. Prari liniju

I '!'l'

48

Kurlos Madja Domingcs

k~LO parrirura instrumenr.i, verujte mi, vazan je koliko i ICUIn vida. S[VIJfa ton mclodiju koja prati reci i recenice kao kada se muzika svede ml osecajnu rneru i kad u dubini bubne opne nastajc harmonicni kontrapunkt izrnedu njego-

og, sopstvenog zvuka i unit! drueih, zvonkih, Aka se prekoraci nekoliko decibela muzlka cc mtdjacati vas ,gIns i ponistiti tekst. Ne same to, ona obmanjuje. Los, rekst, pracen dobrirn koncertom moze da izgleda mnogo bolje nego sto ieste,

Zbijali $1110 sale oko idcje da tvederno upotrebu sveca urnesro dckiTicnog svetla same kad se radi 0 dclirna iz ranijih vrernena. Moze vam to heit] na nepotrebno prererivanje, ali, probajte da osvetlite jednu uljanu sliku sa svecarna i otkricete cia dobija potpuno drugaeiji izgled ad uobicajenog. rna kako bila dobro osvetljena, To je kao 'nova sl.ika - senke postaju zivei rckli biste da vise ne postoji bitna rnzlika izmedu sverlosti koja izbija iz hoja t ulja i svetlosti sobe u kojoj se nalazi. Prostori S'C produ'z,avaju ] vi ulazite u jednu panorarnsku dimenziju.

Nesto slicno desavn se i sa edredenim knjigama, jer stranica teksta, takode predstavlja jedan uzbudljiv crtez. Egl'a proreda ~ malih figura koje se ponavljaju ad vokala do konsonanta, po svojirn sopsrvenim pravilima ritma j kompozicije i nikad nisu nevaau debljinapapira.jzabrana :>10-

. .

va, velicina margina, boja papira, nurneracija prerna desnoj strani, uravnotezenosr, bezbroj detalja koji joj daju osobenost. Ma kako dobro izgledala nova knjiga i beli papir, pod svetloseu sveca ona dobija boju patine, koja unosi zvuc-

49

nosr, i pruza izvanredoo osecanjc, A kakvo trek ufivanjc prcdstavljajs hodnici.

- Kakvi hodnici? - upitah zbunjcno.

- Vidite, radi se 0 jednoj stare] raspravi. N~ko ne LOa

pouzdano da Ii se tu facti 0 talentu aurora iii 0 lcpon izdunja, Misljcnja su podcljena. Ali, rnnogim cirnocima je dovoljno da pogledaju hodnike pa cia znaju da li jc knjiga doIbfil I da li Zllsluluje da se Gila.

Delgado je otisao do svoje bibliotckc. izvadio jedno sraro izdan]c EVf!,em:Je Grande i spustio ga u moje ruke, Zamolio me je da otvorirn knjigu i da na bilo kojoj stranici potrazim vertikalne iii horizontalnc ulice, iscrtane razrnacirna izmedu Feci. Usrvari, otkrio SJm dugacke ulice, koje su sc aastavljale od reda do reda, ukrstale se sa paragrafirna, povrerneno se prekidale i kretale u dijagonalnom pravCU, sa desne na levu , sa Ieve na desnu stasu i li bi se spustale slobodno,

- Pisac bcz rirma u stilu izntzavanja DC rnoze to posti{~i. Aka osakati jezik sa dye iii, IIi 'feci duze od cetiri slo~ va sarno u jednoj recenici, neminovno ce preseci ulicu I. U svakom slucaju, ritam. Trazitc j h na stranicama inecete ill naci. Jedno lose izdanjc sa suvise malim ili suvise sirokim kucistem, napasce. takode, zestoko te figure koje oko posmatra takoreci neprimetno.

Brauer jc bio sklon rnisljenju da taj fenornen zavisi od aurora, od hijcrarhije stila, Ali, ja nisam siguran.

50

Karlos Marija Dmuioges

K uta ad papira

51

Vratio sam muknjigu, padajuci pod njegov uticaj, nakon !:lto sam !YC u verio dasu se hodnici ponav ljali od stranice. do stranice. formiraju.ci neobirne figure,

- Pomenuli ste ncsrecan slucaj - podsetih gao

- Da. Moj povratak na posao poklopio se sa vesclLI da

JC Karlos b(]s u tom rrcnurku chao, osvetljavajuci svoju knj.igu svecama. s jcdinom namerom da ohrabri druge da se ugledaju 11'-1 IlJega. Ni kad to nije radio sa autorima dvadc~ctog veka, jer bi u tukvim prilikama palio elektricno svetlo i, naravno, menjao muziku, Ali, on je hie (jubite1j romana dvadesetog veka i. iman je veoma mnogo rnuzickih di skova koji su mogli da ih prate.

Jedne noel je prcterao sa vinorn, drugom dobrornpratnjom, iako opasnom, i zaboravio svecnjak na kartotecl. Mora da je neka od sveca paln, jerse probudio guseci se ad dima, ug[ednvsct plamen u prool'lljoj sobi. Sva sreca ~to je spavao gore jer dim, K::l!O stu znate, tezi da ide gore,

Sledeceg popedneva zatekao sam ga ispred izgorele kartotcke, jer 1TI.i nije cak ni otvorio vrata, Sprat je bio poplavljen vodom, u lieu je izgledao lao da nije spavao ce- 1(: noci a njegovo ocaj£mje je. bile uzas-no.

Pravo je eLida da nise izgorele biblioteke i da se shllcaj nije zavrsio tragicno. Ali ~ izgubio je arhivu, jedan deo je izgoreo a drugi je poplavila veda. Doviknuo mi je da udern, dot je on sedeo, kao sto vam rekoh, izvaljen u jednoj fotelji, pogleda uprtog u erne mrlje nd izgorenna. !l8I onorue sto je ad narnestsja preostalo. Uspeo je da 10k alizuje pozar i spase veliki lJroj knjiga caki da sacuva pri-

sebnost kao da nije ni bio svestan desavanja oko sebe .. To .·jc~a njega bila prava tragedija, koju sam propratio cutanjem uz nekoliko uzdaha na koje je smesta zavrteo glavom. Sedeo je tako, sa rukama medu kolenima, kose prebaeenc preko abe sirane cela. mracnog pogleda, uperenog u jednu nogu kanotekc. Nisarn ocekivao nikskvu IjMbazrnosi u trel1utku kao sto je bio ovaj, Ostao sam sanjim neko vremc lIL onda sam otisao i skrene porresen. jer spominjanje P0:ZClra pred jednim bihliofilom irnnlo bi isti efekat kao sp~ljivanje snova, Neste stu znamo, ste vreba, sto je reahio I. stu moze da unj~fircovek.a za svagda .. Ucimo se da gaizbegavarno, cak i da g'alie pominjemo, ubedeni da ako ga ne prizivamo necc se ni desiti ..

- Stu s.e dogodilo posle? - pozurih da upitam.

- Dobro, ali pre nego sro vam to i spricam, reese mi

zasto pricamo 0 Karlosu Brauem. Ako vam nije neprijamo - dodao Je Delgado osomim tonom. koji sam odrnah raznmec. Iscrpeo je svoju ljebaznost i poceo da se oseca zloupotrebljenim,

- Dosae sam da mu vrarim knjigu koja je poslao jednoj koleginici koja je umrla pre nego sto ju je primila.

- Kulo se zove? - upJtao je zaimeresovano.

- Bluma Lenon. Radil a. je na odseku za hispanske je-

zike na Kembrickorn uaiverznetu .. Nedavno je umrla, auto'mobil ju je pregazio.

Delgado me je pogledao, iznenaden, i video sam da se klati u stolici kao da cega pominjanje Bluminog imenn spreciti da nade nevi oslonac.

,

52

Karlo: Marijil Domingc«

- Molim vas - rece, .los uvek ncsiguran ~ ispricajte rni .los nesro. - Srecom, drzao je jcdnu knjigu u ruci

Ovog pula, iznenaden sam hio ja, Odakle je poieklo ovo nernoguce pitanje? Namerno sam. cutao dok je Delga'do isprcdmene blodeo, 1]0 Illog:av.~i du shvati cia se do tacia nisam pomcrio s rnesta, gde me je gnjavio sa njegovom dugom pricom .. sa nastrunostimn covcka posvecenog purevanju .hOI', knjige. Ali,mojc drhmjc nm je izoblicilo izraz lieu i pouovo je pocco da se klati, Neprijarno razmisljanje prozinwlo rnu je cclo telo.

- ] .'los jedna stvar. - Upitao sam ga skoro sa strepnjom ... ~ Morate mi verovati - rece ,,- Dn Ii je moguce da ova knjiga potice od Emili Dikinson?

Ponovo sam se umirio, sad vee potpuno bezvoljan.

. Grohotom se nasmejao, Shlcnuo je. Oper je zacutao na neki agresivan nacin. Nastavio je ne shvatajuci ,gm se dogodilo,

- Ne plasite se. IIi bi trebalo cia se obojica uplafirno.

Tesko mogu u to da poverujem.

~ To ja kazem > rekoh- zureel da cujcm odgovor,

- Daklc, zelite ]j cia cujete? Posle pozera, Karlos je, konacno, prodao kucu, dao zenli novae koji je trafila i otputovao u Meksiko. Putovanje je trajalo izmedu dvadeset i trideset dana. Nije hiD dobro, Ako vas interesuje, kasnije Ctl vam ispricati, Ali, ono s,to oeekujere da vam odgovorim, to je da smo scnakon njegovog povratka sa fug putil, vide Ii jedne subote. na sajmu Tristan Narvaho i razgovarali, PriiC'ilO mi jc da je bio u zalivu Golf, u Micoakanu

:f i' t

"

.. '

53

i drugim nel)bifninl mestirna kojih se SCCIlO rekao mi .it da jl.' ucestvovao na kongresu pisaca u Montercja. 'J kako je bilo? Jo 'I' bilo dobro?' .. upitao sam ga.1 cujt:c stn 1111 je nd~ovorio. 'Vise-mnnje, Ali, upoznno sam jcdnu profcsor~ ku, Engleskinju .. veoma simpaticnu, s.to je bilo najlepsc. Jcdnu od onih vutrenih i umisljcnih nkademika, koje sve provcruvaju kIDZ literarne citate i ill slucaju da ih zadcsi smrt, l'iajvis.c hi volele cia budu pregazfne dok citaju Emiii Dikinson.'

Nisam magna da prikrijem nervozan smeh. Nekoliko mi n uta xmo sc gledali., zgn\m.I1"~, kao da smo pri padal i prit:[ sa kojom sc poklopila stvarnost u ncocckivanoj podudarnosti. Delgado jc ustao, otiSilQ do rnalog bara i vrario sc sa flasom viskija, ledorn i dvc ,case,

- Zasto He postoji drugaciji nacin da OV{) podnescmo? .- race.

Dol je servlrao pice, sctih sc Blumine posvete na prvim srranicama knjige. Nesta ili neko se nasalio na racun razmetljivosti zbogcega jc dokrajcio njena avanturu, Karlos Brauer nije stigac da je izncnadi, ali je u jednom trenurku uspeo da dokaze da jeveci vestac od Blume. Ncohitno nije hila to sro je ena, uprkos ~eJ ji da pokaze svoju intcligenciju, bib predvidljiva. Neobicno je bilo to sto su ncsreca iii sudbina na to odgovorili,

Nastavio je, uprkos svernu, iako nije znao sta se desi- 10 sa Brauerorn i zbog cega je bie nedostupan.

" . t·?

~ Sta je poslc toga unu 10',

54

Karlos Marya Dominges

KL~C(l od popir:a

55

- Prodao je KUCl.I - odgovorio je k0I111cno; okrepljen gutljajern, mada rtjegov ton nije bio nimalo ohrabrujuci. _ Pretpostav!jao sam, kao vecina, da ce ostati II Montevideu, aH, ubrzo, posle putovanja II Meksiko, prestao je da odgovan! na ZVQno, rnislim da ga je iskljucio, 1 nije odgovarao na telefonske pozive.

Ako se dobro secam, tog jutra, u Tristan Narvahu, bio jeposlednji put kad sam ga video. Posle toga sam od jednog bliskog prljatelja CIl() da je kupio neki teren u La Palomi, bez struje i tekuce vode 1 da je tu izgradio jednu od onih kucica od eukaliptusovog drveta, sa krovom od slame.

Ve(~ je bio preplasen kao gradska .zlvot~nja, d~ sli.l. poKRsavajuci da ztvi kraj mora. To nije metafora. Podigao je kolibu uz samu ivicu mom, izmedu lagune Roce i okeana. Ne znam da In varn je poznato da je to niz usamljenih pescanih sprudova, izlozenih vetrovima, nadoJazenju mora, 1m maio dalje, tu i tamo nalazila se nekolicina sirotinjskih srracara ribolovaca, koji su se u februaru mesecu, kad se otvara pescani sprud, posvecivali vadenju skampi, a tokom ostalog dela godine lignji. Ne moze se uvek doci automobilom, testo se mora .i6 teretnim kolirna jer se dine premestaju i zatrpavajuprltazn:i put do obale. Postcji .ios jedan put, iznad, kopneni, ali" cak i u tom shlcajiu, da hi se doslo do mesta gde je podigao svoju kolibu, morale bi se i.Ci dvesta iii rrista metara preko rastresitog peska ... Hocu da vam kazem, to je mesro izgubljeno, na krajnjoj granici svetao Aka nisre potpuno sigurni u smisao svog :zivotill i zelite da ga stavite na probu iii zelite cia zaboravite na svoja

razrnisljanja i da posranete dwgi covek, to je upravo mesto za tako nestc. Ako vise volire da umrete od samoce i da se osecate kao pas.jli da se suocitc sann sa soborn, treba da idete umesto kao 5tO je ovo .. Bezcarapa u boji. Nitil anestezije. Niti zabave. Niti utehe. Mesto bez senki. Divljina. Sa neborn koje tesko mozete vidcti jos negdc Tu je noc bcskrajna kao dan. Do guselija. U stanju dn vas dovede dotle da se os elate Z~I millmctar vecim ad insekta izgubljenog u pesku, Ne znam stu je Kartes ze1co da rsdi ramo. Ali, bilo je ocigledno da rut! nije bilo dobra iii je, rnozda, spaljcna kartoreka unistila njegovu iluziju da moze da

redi biblioteku.

To nije manje znacajua stvar, Nadam se da me rawmete. Zarnislite za trenutak kako je toscm svog divota uspevao da sacuva niz sccanja iz voje mladosri: osecanja. mirise, sverlost koja je, obasjavala kosu njegove majke, prve avanture II svom kraju, utiske, manjc-vise haoricne, ne- 810 neopipljivo, ali sto ua kraju krajeva formira seeanje na njegovu mladosr sa. svim reskocama, radostirna, eruocijama. Zatim, ima registar svog odrastanja .. Redovnog skolovsnja Nastavnika, drugova, prve avanture i tako .je nasravljao da sakuplja secanja za svako od svojih iskustavn dok nije stigao do sadasnjosti.

Jednog dana, potpuno neocekivane, gubi smisao za redosled svojih secanja. Nastavio je tako, samo SLI ona bila neprcpoznatljiva. Kad hi pokusao da se seti like svoje prve zelle, setio hi se cipelekoju je pojeo jedan pas II njegovern dalekom pustolovnom detinjstvu, Kad b] zeleo da

56

Karlos M(1t~i() Dominges

57

se seti lica svoje majke, nailazio hi na neprijatnog tipa u mracnoj cinovnickoj kancelariji, Njegeva prica je zavrsena. RazmhHjao sam 0 tome, pokusavajuci da shvatirn ono sto je Karlos ucinio Najgore od svega je to SiO xu cinjenice tu i cekaju da budu otkrivenc. A nemate idej~1 kako to de uCjnite. Ne radi sc 0 zaboravu koji skriva, milosrdno, ono sro ne uspcvate da podncsete, Radi se 0 zapecacenom $C:canju, 0 obrncanju neccmu sto ne mofe da odgovori, Ctlik nerna ni temarsku kartoteku koju je rasturio u nastojanju da pronade novi sisrem, slozeniji, ali u isto vreme islabiji.

Stvar je u tome ~.tro jc knjige odneo u Rocu, N a pescnm sprud, izmedu lagune ~ mora, Vcoma skupo purovanje, jell" je knjige trebalo prevoziti dvesta kilornerara LI raznim kamionima sa ciradama. Prici, mll"HV.1110j putem sa kopna a zatim odatle prebaciti kn jige sa terenskim vo:zil ima ZCl pesak do mesta gde soc nalazila otvorena koliba, skoro na samoj plazi.

1 sta rnislite. sta je sa njima uradio? Potrudio se da pronade jednog zidara jedneg od nezaposlenih zidara a tog kraja koji su sposobni da rade sa drvetom kao i sa cementom, da postave vrata iii krov od slame, privezan zicoml da ukucavaju eksere debele kao prst, da naprave busotine za vodu iii da obraduju kamen sa nepredvidivirn i neizvesnim ishodom. Ljudi koji ne pitaju vee rade ono sto im trazite, kako znaja i umeju, a postoj~ samo jedna isplata jer on] nece ZJ Yeti tu.

Karlos je od zidara iz Roce trazio da mu uglavi potpornu gredu za prozor u pe ak, kao i dye grede za dvcja

vrata, a dimnjak do mu sazida od kamena. Kad jc dimnjak hio postavljen. ponurljajuci xc sa boone strnnc kolibc. a vrata j prozori uglavljeni, zahtevao je da izvrsi malrcrisanje sa cementom. A preko cementa" razurnecete ,~Iu me uzasava ana sto ell vam reci tr:ltio je da knjigc iskoristi lao oplatu.

Take jc kao sto cujerc. NnocigJed zidara, ni sazaljivog ni ravnodusnog. koj je pravio smesu za malterisanje, poceo je da iz hrpe knjiga, donetih teremirn kolirna, vrs,i selekciju knjiga po cistomi belom pesku, knjiga koje sou trcbale da gel zastite od vctra, kise, surnve zime. Vise mu nije bilo vazno prijateljstvo iii neprijnteljsrvo mcdu autorirna, srodnost iii suprotnost izmedu Spinoze, botanike Amazonije i Vergilijeve Eflejidc; da h su povezi bili dobri iii osrednji, da Ii su irnal i gmflke i li serigratije. da Ii su bile neobrezane iii se radilo 0 inkunabulama. A pogotovo velicina svake knjigc, dcbljina tvrdoca njihovih korica, da li su mogle. da izdrZe meS(1Vil1U kreca, cementa. I vode. Zidar je po~ stavio tom enciklopedije 11;] ugao jednog od stubova, prebrojavajuci knjige iz kolekcije, i bio pnnuden da lh reda po iJcii koja rnu je slufila k8JO predvodnik.

Nije rni tesko dill ga zamislim kako kaze: 'Zar nece poslufiti? Aka je predmet nepravilan kao karnen, L,aksi za upotrebu nego karnen. Skorokao opeke. Ne brinite. Ovo je cist luksuz .. "

Zamisljao sam Karlosa kako sed! na stolid izmedu gomile knjign, narovarenih na teretna kola uz samu ivicu mora, sa slarnnim sesirom kao zastitom od zestokog sunca Ro-

58

Kuca od popira

59

ce; sa rukarna na krilima, prepusten bud zidarske mistrije. koja je strugala po poledini njegovih knjiga ispisanih rukorn po marginarna sa nepotrebnim ukazi'VanjeI~ na druee knjige, Iiterarne komentare koje nikad vise nece moCi da prover], konsultuje rli ih rasvctli novim iSintl.iv3njem, Ni radosran [Iii tuzan, ucutkan svojirn bezumljem, pod okriljem zidarevog zvizdukanja, upaljenog radija, udara okeana i grak ranja galebova n a plazi.

Mnogo sam 0 tome razrnisljao. Mora da se tuda setao dok se zid podizao a Borhes stavljao za pokrivanje donjeg dela prozora, Valjeho uz sama vrata I Kafka iznad a sa strane Kal1t j jedna tvrdo ukoricena edicija Zbogom oruije od Hemingveja; isto taka Kortasar 'i Vargas Ljosa, uvek obi~Uln; Valje-lnkan sa Aristotelom, Kami sa Morosolijem, Sekspir sudbinski vezas za Man-loa, sa cementnirn rnalterom; svi predodredeni za podizanje zida, za stvaranje senke. 'Pa, bice rermeka izolacija, zar ne? Kad vam kazem', uzviknuo bi zidsr da bi ga odobrovoljio ] odagnao ostm grirnasu sa lica, neizbesno smrknutu, kao da je i na njega pala kofa maltera. Zasto gill je pritisla duboka seta zbog knjiga koje vise aiko aece otvarati i zaiateresovano gledatil a pred zadivljenim posetiocem neee morari da kaze:'Po, nisam ih sve procitao. Vee In] god' nama prove drustvo .. Evo, imam nesto st() ce vas I ubeden sam, odaseviti.

Medurim, mogao bi diJ! kate i OVOI; 'One 51] :i dalje 1110- ji prijatelji. Greju me .. Len mi pravesenku. Stile me od vetra. Knjige su moja kuca.' Niko ne bi mogao da o pori. to premda su srvari bile povezane na najrudimentamiji nacin

i sto bi se cc.~ce ponavljale dimenzijc najfinijih knjiga to' su sve vise bacane na daleku i usamljenu plazu.

Za nedclju dana zidar je s~azlici stranicu po srranicu, tom po tom! cdiciju po ediciju podigao zidovc kolibc na pesku Roce, koje su rnalrerorn prekriie dele Karlosa Brauera. Jedno deja razoreno unutar drugog. Nijc samo zatvoreno. Unisteno je u cernentu.

Znam da je jedno vremeziveo ramo .i da su kanon, kartonCici i papir, povezani i spojeni malterom, bili cVfsClnego S[o je mogao j zamisliti. Medutim, nisu izdrzali tezinu krova, poduprtog oblicirna eukaliptusa Ali su dosta mogf da iwrze sarni, cia izdrze konsrrukciju i da poduesu ncvreme bez krova. Mofda je video kako se blokovi raspadaju, kako se opeka lorni. Buduci da su povezi ostali najjaci.

Delgado je zacutao i nisam imao zelju da prekinern njegovu tisinu, zbunjen pricom. Bilo je ocigledno da je bio opterecen pricom koje se sa bolom secao.

~ Verujem da knjiga koju je poslao Blum! potice odande - odluCih se da kazem.

Pogledao me je zapanjeno sa izrazom tuge, negirajuei da mi je ukazao na [0.

- Nistami ne govorite. Ne zelim da znam ..

Njegove plave oei su se smanjile, poglcdao je n3J sat i zamolio da odern. Obecao je da ce me prirniti sledeceg dana, ali mi je rekao dill ga pre toga. nazovem telefoaom da potvrdi sasranak,

Plasio sam se da to ne bude santo izgovor,

J])ugi, niz ~od.imJ v~dau, sa,n] knji.g, e L.I!),{jtreb~~ja\, (~,IIlC la,' ,poometanJe isped krace noge stola; 'vrdao sam ih pre-

tvorene II sto za lampu, namestene U obliku tornja sa tka-

•

ninorn prebacenorn preko njih; razni recnici prcsovali ,)"l_] i

peglali vise prcdmcta nego sw su imali prilike da budu etvarani, a prilican broj knjiga skrivcnih napolicama CLlVll. pisma, nOVElC, tajnc. LjUGI, takode, menjaju sudbinc kl1jigm.

Jedan bokal se razbije, aparat za kuvanjc kafe ili tcle- ;. vizor se pokvare lakse nego knjiga. Ona se ne osteri ukolike njen vlasnik ne ±cl.i to da ucini, da istrgne njene stranice iii ih spali, U vreme poslednje vojne diktature u Argentini, nmogi ljudi 81.1 spaljivali svoje knJige u ~naletj'ma~

tI kupatilima, po cit[we kolekcije u podrumirua svojih kuca. BUo je opstepoznatc an su postale veorna opasne. Izmedu njih i sopstvenog zivota, tjudi ~u se opredeljivaii da budu sam] svoji dzelati,

Knjige koje su bile nadugacko i nasireko prou C,aV:D.11 e, o kojima se raspravlja]o, knjige koje su podsticale strast, neporeciva obecanja i rastauke od starih prijutelja.xlizale SU se U nebo, pre tv oren u pepeo koj i. se gubio 1I vazduhu

64

65

Ja u tome nisam hie odvazan. Ja sam urolane casopise skrivao IJ sipkama za zavcse iznad kadc, a najopasnijc knjigc :\[(1'11, smcstao u najdaljc uglovc ormana '1(1 uajvisc police biblioreke, svcstan da ih ncb iznenadni provalnik moze otkriti. Taka ~,UI knjigc denunciralc rnnogobrojnc ljudc, One su im uplllpascrJvalc zivotc,

Odnos ljudskog roda PI"CI1KI ovim izdrzljivim prcdmetirna, sposobnirn da opstanu jcdan, elva, dvadcscr vekova ko.ji savladuju [,i\li pcsak vremena, da se tako izrazim nikad nije bio bezazlen. l1tknli su S'C u drcvna vlakna. rneka i postojana kao nasusna ljudska potrcba.

Nisam sklon da glcdam u plafon, Volirn da se zabavijam gledajuci akrobatc i jcdnostavne pozorisre efekte sa melodijom utkanom II reel. Ali, kuca od papira, na dalekoj p!azi juga, dovela je do toga da budcm osetljiv na tu liniju cuke: nn nevidljivu dimcnziju koja u ncobicnoj igri spaja ljubav sa cblikom SltJImpal1o;g slova,

Kad sam se vratio u Kembridz, knjigu sam ponovo sraviona pult mog radnog stola a Alis je ispod nje podmetnula flanclsku krpu iako vise nije ispusrala oestice prasine. Za mesec dana trebalo je da se pripremim za imervju lID vezi sa zvanicnim preuzimanjcm Bluminog mesta I, angazovanje aka toga bile je dobro opravdanje da zeboravim na njeno izazovno inemo prisustvo.

isam se usudivao da bilo kome ispricam sta sam na jugu saznao, a to sto 0 tome sada piS-em je zatn sto jos uvek pokusavam da razurnern.

Pre dve 110ei, dok sam citao c1anak Diona Bernona u konle je, kOn3CIlQ, prorerao Lorela iz klase za postdiplorn-

~

ske studije, pri rnetio sam da je svetlost lampe u radnoj so-

bi presecala knjigu na pultu, po sredi ni: pod senkorn je ostala gomja polovina, gde se nalazio naslov. a pod svetlOSCIJ posiveli i iskrivljeni donji dec knjige, pokriven crtezorn. Nikako nisarn mogao ponovo da je citam, uprkos izazovu. Ja sam bio deo nesrecnog slucaja 'i radoznalosti, ali ova] primerak.koj je cetiri puta presao Zernljinu hernisferu, bio je deo sudbine,

Ustao sam sa stolicc, stavio je u kaye-rat i smestio u jednu kutijru ..

Iuce popodne, isao sam na Blumin grob. Njeno telo sa; hranili smo na jednorn prijatnom, stesnjenom zelenom groblju, izvan grada. Dok sam se po slaboj kiski vozio autornobilom, oseeao sam se kao glasnik uzaludnog upozorenja .. lzmaglica na veirobranu me je podsetila rna kucu Karlosa Brauera, na obali, izmedu lagune i mora jednog popodneva sa okomitim, gustim crnim oblacima ogromnirn i teSkim, kao da je svaki od njih predstavljao jednu oluju, Delgado je napornenuo novi susret, Zvao sam ga nekoliko puta na kucni broj, ostavljao peruke na ielefonskoj sekretarici, pokusavao da ga dobijem II Trgovinskoj komori. ne uspevajuci da probijem barijeru njegoveljubazne sekretariceo Njegovo ponasanje mi je hilo odvratno i razumljivo. Sibarit edicija nije mogla da nastavi Brauerovu pr],c'IJ bez jednog duboko potresnog uzasa, Posto su sc dani raspusta bli-

66

Kado - Marija Dominges

Kuca ad papira

67

'zi Ii kraju, rcs~o sam da svojim ocima vidim rnesro odakle je stigla knjiga Linija senke.

Uhvario sam jedan aurobus za La Palomu, nesrnotreniji nego stu bi hilo razumljivo, Kad sam stigao bio je kraj juna, podne, zarekao sam mesto prazno i nenaseljeno, sa zatvorenim radnjama, sa jednim izgubljenim satom vrernena zbog atrnosferske nepogode i nekoliko primorskih gostionicara, koji su cistili pahnino lisce sa svojih ulica, Moogi borovi su bili popadali ua prilazima ulica, a: verar, nezadovoljan, Ijulj.ao je njihove grane, mrsio ih i Iomio.

Dan nije bio bas na jbolji za poseur kupalistu, al i je to bio moj dan i moja jedina prilika, Uspeo sam" ni sam nisam znao kakvim cudom" da me jedan taksista odveze do lagune do ko]e smo kao sto mi je Delgado rekao, rnorali da skrenerno sa puta, da napravimo veliki krug drugom stazorn, prepunom rupa, slicnoj dnu rccnog korita iz kojeg je vodaistekla. Put do obale, kako je tvrdio taksista, bio je potpuno blokiran.

Mesto sam lake prepoznac. Nakoa jedne krivine, staza prava i, karnenita,oivicavala je lagunu i pescane sprudove odakle sam u daljini mogao da prepoznarn usamljenu kolibu. Na drugoj streni, jedan rukavac lagnne protezao se prerna suprotnoj obali s kucercirna naselja, koje se gubilo, nagovestavajuci ogromnu sirinu vode, koja je na kraju iscezavala na horizoatu. Bujica je plavila nizkoliba od lima i kartcna, a aekoliko konja, pasa i ribolovaca su se pracakali po vodi izmedu okacenih mreza i ribarskih brodica koji su se IjuljlJ1skali na vodeno] situ jli .. N eki od njih su proviri-

vali, iznenadeni prisustvom taksija na stazi '01 onda bi se vracali svojim poslovima sa pritajenom lIldrz~ljlvoscli koja ce mi nekoliko dana kasnije biti jasna.

Zamolio sam taksistu cia me S3i;eka i srigao do kolibe sa marumicom preko lica da bih u blazio udarce peska. A onda sam video sivkasto j nemirno protezanje okeana, culnog j raspaljenog strascu; video sam kako krupne kapljice

joda jedva dodiruju plazu i skupljajuci se [[ velike grozdove nadolaze sa gustorn j prljavom bujicorn rene, dok joj je vetar cupaocestic:e i dizao ih u vazduh zajedno sa peskom, plastlcninn predrnetima i kornadicima drvetaruocio sam nekoliko galebova kako sroje [mad velikih i uginulih foka; ostatak zida od zernlje i trske, vee izjedenogkisama i srusenog preko greda, kao i ostatke gradevinskog matenjala koji su se nalazili na zernlji. Nista od onog s~o bi Blurna mogla da zamisli na ulicama Montereja, zaronjena u hotelske cnJ."S<lve, u poeme Emili Dikinson Hi u bilo koju drugu knjigu koju bi citala sa najvecim uzivanjesn. U nekoliko delova nagnutih ~ srnezuranih i neravnih zidova, izmedu rnaltera od cementa, skoljkica, mrtvih lisajeva, pretvorenih na suncu u krecnjak, a zarim ovlazenih, mogao sam da nazrem nekoliko stranica lepljivih i rvrdih poveza poput ribljeg hrskavicavog skeletal sa. necitljivom tipografijorn, tamne boje, korice jedne enciklopedije, jednu brosiranu ediciju, napunjenu belom penom, sa svojim uvijenim i defermisaaim stranicama,

Razbacane i poluotvorene, oko vrata i prozora, u pesku, pronasao sam Uidobra, Nerudu i Bartolornea de la Kasasa:

68

Karlo: Mati/a Do.min'gfs

KueG ad papira

69

a priljubljene uz jednu cvrstu oplatu, Lorensa sa Msrosom di Dordom, ostatke Ebata, ostatke Lorke, Renesansu ad Burkharta, inkrustriraeu sitnirn pufevima, i neprepoznatlji'log Paljijera, premazanog karranom.

.Dvadese: hiljada dolara!" 1 uzviknuo sam uz velar, koji je srusio drvenu gredu sa krova i. n jome udarao 0 jedan od stubova. Bile su to, pomesane sa kamenjem, izgrebane, uvaljane u crni sloj prljavstine koji nisarrt rnogao da odlepim. Nije bilo moguce orvoriti ih bez alata. Zavukao sam ruke dok nisam napipao cvrstu povrsinu keja je na uzdignutoj ravni predstavljala groteskni prizor. Svaki primerak knjige pomaljao se iz pescanog spruda poput zlokobnog Jesa.Papir i reci, osusena boja mastila, koriee koje su izbusiH mnse.kti i iskopali na stotine malih i vijugavih tunela unutar stranica i poglavlja

Dok sam k~eCao sa maramicom spusrenom oko vrara, za trenutak mi se ucinilo da sam ugledao prvo izdanje Arl(a u dobrom stanju, zatim Darija, tom Kihota. koji je pia sa. Brauerom u n jegovoj kuci, ali sam izvukao i neobicnn opeku sa kostima Garsije Markesa, Iepljivu mozdanu 3d Lope de Vega, B alzakovu otvrdlu kozu.

. Odjednom Bam ustao sa nepodsosljivim osecanjern snahovanja i ozlojedenostije sam odustao od daljeg eeprkanja. Svetska literatura se pomaljala iz pes.canog spruda, nemo protestnjuci. Doduse, knjige SIl bile tu, jOe!; uvek su bile tu, ukoricene ] ispecene sa stranicarna izbujenim hodnicima, sirim i ad onih koje su kreirall talentovani, ispod lullkih korica sa kojih se pomaljao ostatak omota poput oka,

korica koje SIJ Sf okretale prema svetlosti dana da bi ponovo uranjale u pescanu obalu,

Odmakao sam se i krenuo nekohko koraka prerna kolibi, Prozori i vrata bi I i su iscllpan1 a njihov i osraci, okrenuti prerna pejzazu. prikazivali su nekoliko pokrctnin i ruznih scena, bez osoove iii drugih delova osim pravilno izvucenih sarki iz okvira, dok je u meduvremenu kroz izbusenu slams krcva fijukao vetar sa povremenim ritrnicnim zavi-

janjem.

Cvrst karneni odzak je opstajao. dok se podna pluca

mogla nazreti U nekirn delovima, jos uvek nepokrivenim peskom. Onda sam dosao na ideju da izvadim Liniju senke i da je ostavim u jednom uglu ognjista zajedno sa drugirn lesevima jednog putovanja koje je plaza, dan za danom" sve vise unistavala, jet cak i pored izgleda zanosnih i istrajnih stamparskih slova, oko kojih su se angazovali rnnogi izdavaci, dizajneri, administrativci, daktilografi, knjizevnici i glasila, radnici za s,tampu u boji i ukoricavanje, ilusnatori, pisci predgovora, obrazovani kritieari koji raspolazu cinjenicama j papu je bio organski ostatak koji je padao na kraju, poput horovih iglica sa puta, u morsko zdrdo, stroposnvajuci se naglo .j tiho .

Tu je bilo mere, buena i nernirno, a svaki greben je 1.1-· cio na ostar zub, tu su bile fake sa ocvorenim i krvavim grudnim kosevima u koje su alhatrosi zabadali svoje kljunove. r jod u vazduhu i pescane zavese i velika debla, razbacana po plazi no kraju jednog neshvatljivog putovanja. Sta hi jedna knjiga mogla da radi tu nego da se zakopa u

70

Karto« Marya Dominges

Kula od papira

7J

pescanu humku, da pusti da budeizgrizena u rami i da nCI)-' cekivano izbije na povrsinu poput olupine nekog breda,

Nisam se usudio da je tu ostavirn, Zadrzao sam je uprkos gnusanju i okrurnosti i svcmu drugorn stto je jednog darna izbilo iz prljave pene okeana, jer, cak da je 'hila ova a ne druga sudbina koja nas je cekala, nju i mene, da bi se donela jedna odluka na zemlji, mogla bi se otezati, al i i kad hi Sf: sastojala saJIIO U ves~il1Ji Iaganog j produzenog oklevanja, drug! bi odlozili predaju rukopisa,

Poneo sam je natrag kao cia je bila talisman, zagrlivsi je sa ostarkom stranovanja. ] narednib nedelja drzao sam protuvu polozenu na stolu rnoje radne sobe i zajedno sa njom se smejao obamrlim tomovima moje biblioteke, sa apsurdnim prekorom da ni za sra drugo 11 .zivotu nisu znaIi osim za lepe police, sasoljellje peruskom, usisivac koji je sa njih otklanjao prasinu, da spavaju j da se s vremena na vreme S ponosorn posvete svom zadatku, ne izlezuci se nikad nasilju nih prirodnim silama koji su se spominjati na njihovim stranicarna.

Euforija me je kasnije popustila, Ponovo sam izvrsio rascmscavanje, poredao u velike kartonske kutije knjige koje sam srnatrao nepotrebnirn iii od bilo kakve koristi, zastrasen Brauerovom utvarom. Mnoge kutije sam poklonio svojim studentima i kolegarna sa katedre, imajucJ erisak da oar ~aj nacin oslobadam prostor za. kacenje slika, ogledala, de» ravnog belog zidagde ne bin trazio niSla.

AH, nocu sam imao muene snove, sanjajuci da se ponovo nalazirn na pescanom SPill d u, same sro su se urnesto

lnjiga sada pemaljale ruke, dok su me zglobovi na silu sprecavali da nastavim dalje, ocajnicki protcstujuci.

Pripreme za razgovor 1I vezi sa prcuzimanjcm Bluminog mesta malo-pomalo su mi izbijale ovc slike iz glavc. 'Irebalo jc da konkuriscm sa jos trojicom doccnure sa znacajnim rcferencama i konacno sam dobio Blumino mesro iako ga tada nisam zeleo, Ponekad me je spopadala zelja da budern ruornar na Aljasci, da se oduprem sudbini, da se vratim 'U Buenos Ajres i zaboravirn na knjige. Ali, odmah zatim bin se setio da sam 1':10 pod utica] Brauerove price i cia ne bi trebalo da odusranem od nadahauca njegove carolije. Pitao sam se gde hi 1110f!ao da bude, da Ii je srecan, odvojen od svojih knjiga, da li se posvctio kornercijaluim poslovirna iii je zapoceo, neobavezno, cisto iz radoznalosti,

da stvara novu biblioreku.

Ma koliko hila uzbudljrva njegova sudbina, trebalo je'

da nastavim da sledirn svoju da se drfim odredenog pravca po pitanje zadatka koji mi je bio namenjen: da skiciram mapu latinoamenckog pripoved::mja pod evropskim uticajirna koja bi, 1.1 izvesnom smislu, upotpunila Blamino putovanje u nepovrat. Ali, zbog iskustva koje sam do-iiveo u Urugvaju, moja ambicija je ispala drska U odnosu nil oielotvoreno putovanje knjiga. Dna se pretvarala u moje otkrice i u rnoju uznemirenosr.

Razgledao sam primerke knjiga u izlczima knjizara. ukrasenih sverlosnim reklamama, rasperedeaim poput velikih dragulja u boji, j da nisarn izbegavao da .eltam njihove naslove, ne bih propustao ni procenjivasje njihovih for-

72

Karlos Manja Domil1gr:!s

Kula od Ililpira

73

mata i dehljine sa elnicnom podozrivoscu. Gde ce se zaestaviti avo koketiranje, ova aeobicna zabava sa koricama j povezima ako ce .i njih .. snaci udes da bi im pokazao stu su u stanju da urade vetar yarra i voda?

Posle nekoliko dana uhvatio sam sebe kako sa strepnjom gledam knjige, odolevao sam iskusenju na rasprodajnim texgarna i sto je _in': gore", slao u bibliotecke depoe, a da ih takoreci nisam ni pogledao, knjige koje su stizale u kaneelariju iz dalekih zcmalja, Uzasavala me je pomisao do bih se za neku odnjih mogao zainteresovari j odneti kuci, da novirn primercima upotpunim ogromnu zbirku, koju je hila priljubljena uza zidove j koja se sirila duz hodnika,

To sto sam Lini]« senke smesrio na pult;g:de sam mogao da je gledam svaki dan- bilo je zato sto nisam bio siguran da mogu da izbegnern ponovno padanje u istu gresku, Ali, dosla je nOG kad sam. je 'Video presecenu svetloscu lampe i uprkos tome sto je Brauer irnao razloga da knjizi doda uzbudljivost druge vrste 1U sea je povratio moe kontrole nad mojirn osecanjima, odlucio sam da, konacno, posetirn Blumia grob.

Stavio sam knjigu na sediste pored sebe a zbog kisice koja se pretvorila u gustu maglu morao sam da upalim fa-: rove] da se prisetim obeshrabrujuceg mesta gde je zauvek o:tiSla. Zaasta vio sam se kod jedae gostionice da kupim cigarete a kad sam se vratio U auto zadrzao sam Sf cetvrt sara sa upaljenim motorom ispred jednog jasena, dok su brisaei uz monotonu skripu odbacivali kisuna stranu, Ali,

da li je to bilo posreno prerna Dzozefu? Da 1.11 jc i Konrad trebalo da poljubi karnenu plccu sa natpisom?

,1 ponovo sum se zakleo da mu obccavam da ga necu ostaviri rra kopnu. Imao sam dovoljno snagc da mu ne obecam nista, iako lUi je kasnije ta odluka izgledala usasna, ali sam vee, bio doneo odluku", izjavio je kapetan pred mornarom koj je 1efao i buncao na krevetu u brodskoj knbiai i pod dejstvom panienog straha. (:j,nilo mi se kao eli] U tim recima prepoznajem tihi glas kojim me jc na ovaj iii onaj nacin, od samog pocetka, knjiga opcinila.

lspruzio sam ruku do kljuea upallO motor i vratio se na glavni put Nekoliko kilornetara dalje, ukljucio sam se na (Jut ko:iil je vodioprema groblju. Parkirao sam auto pored jednog bresta i sa knjigorn krenuo izmedu niza potkresanih i uredenih grobova, rasporedcnih, na kraju krajeva, isro kao rnarkirane knjige, pravougaonog oblika, tvrdo ukoricene, koje niko ne hi uspeo da otvori, svaki od njih sa svojom pricom i sa svojom ~eljom da postoji pritajeni u vbznoj zemlji.

Blaga kisa se: pobrinula da pojaea zelenu boju lisca i erne nadgrobne ploce pokojnika. Jedva sam prepoznao meS(lQ gde SUI pocivale Blumine kosti. Podigao sam revere kaput a da bih se zastitio ad. loseg vremena, 3J preterana pedantnost me je odvela do groba, koga je zadesila takva sudbina, Onda sam spustio knjigu ~ centar usamljeaog i nemog mermera,

Izvesno vrerne sam siajae pled knjigom dok su kapl kise padale na otvrdle i hrapave korice, nepromeejene pod

74

Karlos Marija Dominges

Kuca 00 papini

75

naletirna kise, kao sta :-m bile u casu njihovog cementiranja i tokom povratka, A pororn su mi ribari Race ispricali, ne slutec. nista1 kraj price ..

.Pretesko mesro za nekoga ko nije navikao'', rekli su na pocerk» svoje price! dok srno sedeli ukrug rasporedeni, dva covekai ja, u jcdnom potopljenorn kucerku, u vodi, u vi srni ] istnv a.

U rrenutku kad sam ponovo uiazio II taksi, nesto me je podstaklo da pridem ribarskim kucicarna, pomislivsi da ne(~U i mati drugu priliku da ih ispiram stu znaju, Kad sam lISput zapljeskao rukama, psi $U rni se priblizavah a konji se udaljavali, Posle nekoliko trenutaka dva coveka su izvirila iza jednog zida, a 0[1 moje pitanjc 0 coveku IZ kolibe, pozvali 51) me viGue! i dajuci rni znake da im pridem .. Nije bilo lako, Posle nekoliko koraka zapocinjala je tamna linija vade koja se razlivala lagunom ] cija se dubina nlje videb. Poziv je, medutirn, bio tako vatren da sam skinuo cipele i carape, zavrnuo krajeve panralona, prelazeci oko ste rnerara opreznim iteiurajucim koracima, dok nisam stigao u kucicu a cipelama u rukama,

Na mo:ie zaprepascenje, ziveli su usred vade sa tsko predanom krotkoscu da je ni ja ne bih, prirnetio da nisam osecao hladnocu po nogama. Drzali su svoje duseke na nekoliko visokih stolova, drugi su bili krcari alatima, posudem, flasama, res.oom na gas, a ostala mizerna okucniea bila je obesena 0 kuke na zidovima, Otvorena vrata bila su ckrenuraprema lagani, ko ja se pruZa] a do horizonta sa gustirn i crnim oblacima, a iza ukotvljenib barki na nekoliko

metara udaljenosti It] vodi su se skupljale kolonije pataka, aalebova j flamenaa,

'II-' ~

Rekli su mi da su bili naucili de. :live u zajcdnici sa co-

vekom, Obkno bi ga vidali cia ;setilli pe plaii i laguni, da odlazi u duge setnje, koje su ga vodile u daljiliu i sa kojih se 11a kraju vracao u razlicito doba dana, natovarcn drVen0l11 gradom, koju jc nanosilo more, sa kostima foka, crkotinama, flasama u boji. Od drvera je napravio nesto namestaja ipolica, a sa unutrasnje i spoljasnje strane kolibe, visili su kosturi, nekoliko konaca za udice zajedno sa keleti IUJl al batrosa i ptica koji su u vetrovite dane udarali jedno 0 drugo proizvodeci tika-taka zvuke, pa srno se pitali kako je mogao da spava i zasto ih je okacio, jer mu niko aije fl1DOgO ni prilazio, a zene su deci zabmnjivale da tarna odlaze.

Same je jednom prilikom jedua starica otisla da ga poseii i daga zamoli da je oslobodi ad uroka jer je imala do te merenaduven stomak da je pretila opasnost da se raspukne, a od njega se vratila razocarana, rekavsi da je vrac bez moci, da nije, toboz, bio za to' da izaziva .uroke" vee da ih drzl na odseojanju.

Ponekad su ga vidali ispod nadstresnice sa knjigom U ruci, kojih je! izgleda, irnao u izobiliu. Leti se snabdevao u La Palomi I noseci narsdzbinu I a za vreme zime obicno bi odlazio u ducanCfc jednog ribara da kupi secernu trsku, duvan za zavijanje, poneku vrecicu brasna, testeninu, taliko koliko mu je bilo potrebno za i shranu, Malo je govorio

76

Karlos MilrUa Dominges

ai dmgi su sa njim .razgovarali" ~;amo onoliko koliko je bilo neophodno, Niko nije znao lila radi, Niti sta je trazio ..

Taka su prosIi jedno Iero, jedna zima i drugo leto. U avgustu, kad su kitovi krenuli u pohod ka jugu I pricali su da se nekoliko njih zaustavilo IlZ samu Iiniju kolibe i da su, podigavti svoje ogromnc persje, krieali i dizali nesnosna buku da se citavo naselje rastufilo. Jedan kit senasukao u pi icaku nekol i ko mctara od obale i deser ljudi je lIs10 u vodu da b.i ga pokrenuli. Dosta vrernena Shl se mucili, ali irn 0111 nije prilazio. Gledao ill je iz kolibe, utonuo u svo] tika- tat a zv u k, usamljen j nepomican, sve dok se zivotj n ja nije otisnala u more,

Medutim I jednog: jurra, pre nekoliko meseci, tvrdili su da Sill ga videli kakosa nekim maljem razbija zidove kolibe, 0110 sto im jc narocito privuklo paznju bilo je nepravilno Iupanje, jer je lupao cas na jednoj casna drugoj strani, Zarim, iznad prozora, pa ispod prozora, pa nz sarna vrara. Sin Jedl10g koms]je, kojil se jedini usudivao da rnzsova-

......

fa "sa gospodjnoin'" dosao je sa pricom da ih je izvlacio iz

prvog prividenja da bi ill stavljao u drUg.O" veee: ,,~Trazio

je jedne knjigu", rekao je. .

Znali su da oplata nije bila od gradevinskih blokova i nakon izvesnog vremena, iznenadeni i rastuzeni, poceli su da nagads]n koliko bi, otprilIDke, tom coveku} mogli da rraju zidovi kao sto su bili ovi. Zidar je u ducanu stalno pri,cao i zakJinjao se kako je napravio tutu ad papira, ali mn

niko nije verovao. .

KU{{I od papiro

77

- Ali, rni smo znali da je to bilai~,liIlQ .. Iako jc nismo videf - rece nsjstariji ribar koji je pricao.

Drugi, verovatno njegov sin ili rodak , odobravao .!C, nervozno lliOisuci rukama,

- Ovamo dolaze rnnogi turisti ] rade sta hOGC - n a:.: tavio je, - Dakle, svaki od njih se smesti kako zna i UlHC. Ovaj je to uc.inio sa knjigama i vee je to biloiznenadcnjc, A drugo je bilo .. kao sto vam rekoh, had je poceo da pravi ogromne rape u zidu, Rio je dva dana, kazem vam, busac rapa, a ducandzija je rekao da knjigu j] ije nasao. Vi stc to videli, Koliko kniiga je bile ramo?

SiV::Ir je u tome S['O je od kuce napravio cediljku. MaIlje~v.ise oko deset rupa 01:1 svakom zidu, Dole, gore) sa strane, Sve dok je nije, izgleda, pronasao, sudeci po decakovoj pric~. Kad ju je pronasao, sa knjigom je otisao u La Palomu i poslao je postom. Ducandzija ne la:ie jer je isao sa nJln1 ..

Kadl. se gospodin vratio, videli smo ga da se sprcma da je sam popravlja. Kupio je vrecu cementa j teretnn kol a su pris] a do krsa .. AI i, znate sta" pri jatelja rno j ... Izgleda ds nije bilo nikakve forme. Padale su mu na jednu, it zatim na drugu stranu, Kad bi podupirao jednom knjigom, zid b] mu se krivio nsdole, savijajuci se kac da ·6e da padne, a tek one .5to SlI bile zalepljene gore! Padale su rIJlI dole. Sve je postalo mlitavo, iskrivljeno, neraoguce da se popravi. Danima je bilo taka, vi sre bili ramo. Nije ostalo nista. On ju je sam razrusio. Gledali smoga odavde, sa maljem. 1 ku-

78

Karlos .Marija Doming!!.;-

79

nern vam se, bilo je tuzno, jer ga nevolja nije napustala, dok se n ije PD:iavila ona srvar sa knjigom,

Jednog popodneva smo ga videli na putu sa jedaim koferom. Gledao je ill kolibu, vee srusenu, Pedigao je ruku, rnahnuo nam i otisao, nista manje nego po SUIlCU. 1 vise se

nije vracao. .

Oprostio sam se od njih po drugi PU[, sa smrzsutim nogamai sa cipetama Ill! rukama, kad mi je palona pamet da in upirarn, bezobrazno, da li '1] prethodnih dana primetili l1eSto nenorrualno, Razrogacili su oei i stari je odgovorio:

- Nenormalan, nenormaian, bio je oct samog poeetka, zar ne? Ko bi znao stu je radio ta1110. Kao ,sto sam Vlun rekao, niko se sa njim nije rnnogo drufio zato sto smo se pJa-.~ih" Osim du6andzije~, jer je bio hrabar, Govorio je da nije vrac, da mu je naglas chao neke stvari ko]e nije rnnogo razumeo, ali da je zvucalo kao muzika i da nije znao zasro su kosti bile tamo. led nom prilikom ga je upitao, a ~ospodin se nasmejao, nekako tuzno, ali nije nista odgovono.

~ Mogu ~'i da vidim decaka? - upitao sam gao

- On je u Aracaniji) radi sa stricem u jednom preduzecu.

Nosio sam taj podatak tokom uapornog povrarka kuci, tad a sa nogarna potopljcnim u vodi i blatu zarim u raksiju, autobusu 1I Montevideu, na trajektu za Buenos Ajrcs i nakon oporavka od jake angine u kuci moje majke, u avionu 1,1'1 London,

Podarnk je bio dokaz i za rnene, takode, pred Blurnin im groborn, juce popodne I dok sam stajao : posmauao kako se voda sliva sa. cernentne povrsine a ispod kore, .h*~ ju je skrivala, kako se, u delovima, pomaljaju star! brod i ribe koje su ilustrovale korice knjige, kao da je barka, pokrenura tajnom ieljol11, pocelu da se krece. Jer mu je Blurna pisala, trai.eci da joj vrati primerak knjigel koji mu je poklonila u Montereju ~ nasao sam kopiju u kornpjuteru kancelarije, dmgog dana po povrarku - neodlozno - rekla je - da hi dovrsila svojn tezu {} Konradu Bez ponebe, U to sam siguran, jer nisam video zabeleske na ujenim stranicama, osimposvete, a nista je ne bi kostalo da kupi drugi prirnerak, na engleskom iii spanskom, u hila kojoj knjizad. Hila je u pitanju, prerpostavljam. druga stvar. Mozda radoznalosr, da proved da H se neverovarni covek, kome je posvetila jednu noc uzdaha i tekile u hotelu u Monrereju, ne sarno secao, sa zadovoljstvom, vee, rakode, da ll je bio u stanju da ucini nesto za nju,

Knjiga jepocela da smeksava na kisi, da se spljostava IHI crnoj mermernoj ploci, I agano nesra jUCl1 konacno smire- 113, isto kao barka koja tiho ulazi u prls£anistc, Tada sam ponovo zarnislio Karlosa Brauera, kako ga nagriza sumnja dok pokusava da se seti na korn hi mestu, na belom om a-

~ Ali, hila je jedao pismo ~ odmah je dodao drugi. - Ducandzija nIU je donee pismo koje su mu dali u La'"' P.alomi .. ]z Engleske, zakljuclo je, kao da ee ta ree potvrditi dokaz o j:odnoj misteriji i zbrci koJe ce prariri PCECU tokom sledecih dana.

so

Karlos Marija Dominges

l~erjsallJom zidn, mogla da stoji knjiga, da ispipava narnreSkal1ll povrsinu, zaslepljen, u nadi da ,oe kroz vibracije u prstima rnoci da se seri mesta gde hi mogla da se nalazi, prislonjena uz drugu knjig», I u jednom trenutku osetio je da rnu se vraca ne zaborav, vee secanje da je bila zarobljena u cementu na nekom rnestu i da Zeli. da je pronade. Da li je to uCinio zbog nje? Da li jc to ueinio zbog knjige, site samovanja, L mofda slusanja peziva knjiga koji Sill hili, zagluseni tika-taka zvucima kostiju, okacenih na vetru? IIi je sve dobilo opravdanje II jednoj iskrenoj ali dubokoj potrebi jedne ,zene koja je naglas moljla, sto ju je iznenadivalo, a molba je predstavljala kraj necega sto je trebalo da se zavrsl, sto je za njega jedno vrerne vee hila zavrseno j jedino je rrebalo da danese odluku da poslusa, da zgrabi malj i da pocne, jos jednorn, da razbija svoje de]o" kao da ce se sa njim osloboditi ropstva ..

Bluma se nijeiznenadila knjizi log kasnog kisnog 1'0- podneva i: za nju se nije moglo desiti n1sta bolje .. AIi, CO~ vel je na grub" rnucan i siguran nacin presao preko njene linije senke.

Oprostio sam se od Blume, Uputio sam pozdrav cenjenom Dzozefu kad je cftez jedrenjaka i. riba poceo da se rasplinjava, j vratio se kuci.

BELESKA 0 PISCU ~ DELU

Karlos Marija Dominges (l 955) je Argentinac, ali ad 11989.. godine fivi u Montevideu, u Urugvaju,

P'i sac " knjizevni kriticm i novinar, objavio je romane Nedokuiiv! itvor, Crni bicikl, Brb~jiva iena (nagrada Bartolomeo ldalgo}, Tri .uiljeblJenJa na mojo] puici (nagrada Huan Karlos Oneli).

Autor je biografija Kousfrukcija 'Wei, ZiVOI Huana Karlasa Onelija (u saradnji sa Marijom Ester Hilio), Odroden, Zivot Roberta de las Karerasa i niegove majke Klare, Tola lnvemici, Pobuna osecanja, kao .i raznih kl1ji~ ga istrazivackog novinarstva, rnedu kojima treba istaci Zloci'ne oknusuh liubav', Nagrad« za svakog lupeia, Secan]« je.dnog bonkarskog n.apadaca i Zapise u vOtU (Nacionalna nagrada Minisrarstva prosvete 1 kulture Urugvaja),

Kuca od papira je originalna prica veorna spretnog i. odmerenog scHDJ u kojojima nezsboravnih delova 0 svetu knjizevnosti, bibliotekama i ljubavi prema knjizi kao objektu, Ona predsravlja lep roman za citanjle i beskonaeno prelistavaeje j pricu koja ce privuci bibliotekare i citaoce sirom sveta, Njeno objavljivanje II Italiji, Spaniji, Engleskcj, Francuskoj j Nemackoj to j potvrduje,

82

Karlos Mari]« Domlnges

Ovaj kratak roman zapoeinje piscevorn napomenom da ~1.1 knjige opasne i menjeju ljudsku sudbinu, uaime, jedan profesor hispanskeknjizevnosti sa Kembriekog univerziteta shvatio je to kad .~e njegovu koleginicu Blumu pregazio autornobil aa uglu ulice kod Sohoa, dok je citala poem.u Emili Dikinson, Nekoliko dana kasnije, protagonista i pisac ave neobicne vprice dobija knjigu Linija senke Dfozefa Konrada, prcknvenu ostacima cementa, koja je pokojno] Blumi poslata iz Urugvaja, Traganje za njenirn poreklorn pretvara se u istrazivanje sveta knjiga, pocev ad niihovog na jekscentrlenijeg do uajprirodnijeg smesta] a ,i tako 1 nalazeci ih na Ilcobicnim mestima, suecavamo se S3 senkom donkihotovkog ludila; citalac na kraju otkriva da ljudi, takode, rnenjaju sudbine knjiga, Tokom cetiri prelaska sa severne na juznn hemisferu, neobicna knjiga otkriva skrivenu istinu, uzasno bitnu, koja nem ukazuje na neizrnernu ljubav prema knjlzevnosti i bibliotekama,

BELESKA 0 PREVODI0CU

DurdiliaMatic rodena je 1933. godiec ILl Bcogradu, Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Bcogradu, na Odseku za istonju umetnosti. Na istom fakultetu je apsolvirala engleski jezik i. knjizevnost, Zivela je u Engleskoj i u Argentini. Clan je Udruzenja knjizevnih prevodilaca Srbije, Udndenja likovnihuntetnika prnnenjenih umetnostii dizajnera Srbije i Jugoslovenskog udruzenja latinoamerikanista.

Prevela je deb: .Razgovori Borhes-Sabato' (izdavac Decije novine, Gornji Milanovac, 1988») .Jzabrane argentinske pripoverke' u izboru Horhea Luisa Borhesa (izuavac Srpska knjizevna zadruga, 1993" u koautorstvu sa Filipom Maticem), .Borhescv recnik", koji je priredio Karlos Roberto Stortini Ci_zdavac Srpska knjizevna zadruga, 1995,.; u koautorstvu sa Filipom Maticem), 1,Vest 0 jednej otmici' Gabrijela Garsije Markesa (izdavac Narodna knjiga, 1977) i .Vladar" ad Federika Andahazija (izdavac Narodna knjigu, 2005). Povodorn obelezavanja dcsetogodisnjice smrti Horhea Luisa Borhesa, u saradnji sa. Narodnom bibliotekom Srbije, organizovala izlozbu 11Zivot I delo Horhea Luisa Borhesa' S3 pratecim iiustrovanim monografijama.

Zivi i radi u Beogradu,

Kartes Marija Demiages KUCA OD PAPIRA 2005.

hAoje ARODNA .KNJlGA ALFA Beograd, Safarikov<l 11

7,l/ h.t.llll'm;( i Snc'l.ana fijov i6

Lektor-k« we ta at Tanja Trbujevic

.. .

Virmcm,\'ka proda]«

r(H LI848-70-ll, X4.8~7lJ-34, 848·70-35 Velimh: Milicevle

Klub ifitoJ.aca 01113229-158 Rilza. Vasiljevic

Markelillg 011/3227-426 Jelena Mojovic

Tiraz 1000 primeraka

Swmpa ALFA - Beograd