Magija

običaja

10
 zaštitite
od uroka
dete

 naga novca
S dinara
donosi

vjera Ro sreću!
Ne postoji čarobni
napitak za uspeh
 R ecepti za srećan
i dugovečan brak

Običaji i verovanja 1
 Svakog meseca
nove ideje, novi saveti...
2 Običaji i verovanja
Sadržaj
4 Zanimljivosti iz sveta: Srećni kutak
6 Trudnoća i rođenje deteta
9 Davanje imena
10 Intervju: Vjera Ro, ekstrasens
14 Kako da se novac zadrži u kući
16 Običaji na venčanju
20 Pronađite srećno mesto za svoj dom
22 Moć prirode
24 Sreća i nesreća desne i leve strane
26 Zaštita od uroka
28 Najtužniji dan
30 Dani u nedelji

Uvodnik
N
a pominjanje narodnih običaja i verovanja
mnogi odmahnu rukom uz komentar da su te
bapske priče namenjene onima koji nemaju
pametnija posla, zaboravljajući da su sujeverje i narodni
običaji dva potpuno različita pojma.
Ipak, čak i najveći „protivnici“ kucnuće u drvo dok budu
pričali o lepim stvarima iz svog života, neće dozvoliti da
gost stoji po ulasku u dom, na svadbi će nestrpljivo
očekivati da mlada baci buket baš ka njima ili će čekati
40 dana kako bi otišli u posetu prinovi koju su dobili
njihovi prijatelji.
Poštovali ih ili ne, skoro svako od nas svakodnevno
svesno ili nesvesno izvodi običajni ritual, bilo da
poznanicima ne ispriča do kraja sve o najnovijim
planovima u vezi sa poslom, ili da se pomeri sa mesta
dok sluša tužnu priču sagovornika. Ritual je i vezivanje
crvenog končića novorođenom detetu oko ruke, a o
cepanju košulje novopečenog oca da i ne govorimo. O
tome da smo narod koji voli da veruje, govori podatak o
venčanju 15 parova u Beogradu baš 8. 8. 2008. godine
zbog verovanja u broj osam, koji po feng šuiu obećava
dug i srećan bračni život.
Hteli to da prihvatimo ili ne, običaji su svuda oko nas i
godinama se prenose sa kolena na koleno. Čak i ako ne
možete da ih prihvatite kao takve, čitanje ove knjižice
shvatite kao vrstu zabave. Uživajte! Običaji i verovanja 3
Srećni kutak
Koliko naroda i zemalja - toliko običaja
i navika. Evo u šta veruju ljudi iz našeg
okruženja, ali i sa drugih kontinenata
TRČANJE ZA SIROM
U Engleskoj možete videti
grupu ljudi kako trči za
sirom koji se kotrlja niz
brdo, dok se u Španiji
gađanje hranom smatra
normalnom navikom.

POTKOVICA
Ovo je, bez sumnje, najčešća
amajlija. Verovanje da može
doneti sreću, pogotovo ako
visi blizu kućnog praga,
potiče iz Evrope. Na vratima
kuća u Italiji, Nemačkoj i
Engleskoj i danas je prikucana konjska
potkovica okrenuta na gore, kako bi VELIČANSTVENI JEDNOROG
privukla sreću. U Italiji je važno da je Ova životinja se skoro 3.000
potkovica korišćena, nađena na polju ili godina spominje u knjigama i
drumu, a ne kupljena. Svako treba da je bajkama. Prema mitologiji, to je
dodirne pre ulaska u kuću. beli konj sa rogom na čelu,
čijim telom teče srebrna krv.
Onome kome cveće koje Veruje se da će onaj ko ubije
zasadi uvek uspeva, ovo veličanstveno stvorenje
zauvek biti proklet.
sve je dobro u kući i ima
napredak u porodici
šetnja sa suncem
U Škotskoj je popularan običaj da mlada
„šeta sa suncem“ tako što na južnoj strani
crkve ide od istočne do zapadne, a onda
napravi tri kruga oko crkve. Verovalo se da
će joj to doneti sreću u životu.
4 Običaji i verovanja
 Slon
Poreklo verovanja da
slon (posebno njih 7)
donosi sreću, potiče
iz Indije i hinduizma,
gde su poštovana
božanstva imala
glavu slona. U
Americi veruju da
samo oni slonovi koji
imaju podignutu
surlu donose sreću.

ODVEZANE PERTLE
Žena u Švedskoj treba da
ostavi na obući odvezane
pertle da bi rađala decu lako
kao što izuva obuću.

U Rusiji se pred
svadbu zatvaraju
limun sva vrata, prozori
Na Siciliji, koja je imala pa čak i dimnjaci
velike probleme sa
snadbevanjem da bi se sprečio
vodom, oduvek se u
sve zalihe pitke vode
ulazak zlih duhova
stavljala polovina koji mogu da naude
svežeg limuna.
mladencima
Naš narod
veruje da psi na Oko protiv uroka
anđele ne laju, Ovu amajliju koriste Grci i Turci, pa se u
odnosno nikada ne zavisnosti od zemlje naziva „grčko“,
odnosno „tursko oko“. Ono može
napadaju dobre da bude detalj na odeći, da
se nosi kao narukvica ili
ljude. Na njih privezak, a može i da se
samo cvile i okači blizu vrata ili
bebinog kreveca gde će
vrte repom da motri na „zlo oko“.
Običaji i verovanja 5
trudnoća i rođenje
deteta
Mnogi roditelji i danas vezuju končić crvene boje oko zgloba
bebine leve ruke, što je tek jedan od sačuvanih običaja koji se
primenjuje po dolasku novorođenčeta na svet
D
obijanje potomstva u našem
narodu oduvek se smatralo
glavnim ciljem braka. Zbog
toga se dosta vodilo računa o
poštovanju brojnih običaja od začeća pa
sve do rađanja deteta.
Od momenta kada bi shvatila da se u njoj
začeo novi život, posebna pažnja bila je
posvećena ponašanju same trudnice. To se
odnosilo na zabranu susreta sa pojedinim
osobama, posebno sa onima koje su
imale urođenu ili stečenu manu. Već sam
pogled na takvu osobu bio je dovoljan
da se njegove osobine prenesu na plod,
a samim tim i na buduće dete. Opasnost
bi bila veća ukoliko bi se trudnica čudila
ili podsmevala takvoj osobi jer bi na taj
način izazvala neprijateljska osećanja.
Na sličnim verovanjima bile su zasnovane
i zabrane dodira trudnice sa pojedinim
životinjama, hranom i sa nekim
predmetima i materijama.
Verovalo se i da trudnica ne treba
da tumara noću i da treba da se drži
podalje od raskršća, drvljanika, groblja
ili đubrišta. Pazilo se i da se ne uplaši,
pa samim tim nije smela da prisustvuje
tučama i svađama. U protivnom, njen
6 Običaji i verovanja
trenutni strah mogao je da se prenese na
buduće dete, pa da ono celog života bude
kukavica.
Trudnica je morala i da pazi da pri
pomisli na jelo ne dodirne svoje telo.
Prema verovanju u Crnoj Gori, žena
koja bi poželela da pije mleko, pa prošla
prstima kroz kosu, rađala je belokoso
dete, ona kojoj se pilo vino pa se pogladila
po obrazu rodila bi dete rumenog lica i
slično. Jedno od verovanja kaže da bi onu
hranu koju je trudnica najviše jela tokom
trudnoće, dete kasnije neizmerno volelo.
Babine od 40 dana
Osim porođaja, pod rađanjem se
podrazumevao i period od 40
dana nakon dolaska bebe
na svet, u narodu poznat
kao babine ili babinje. U
borbi protiv porođajnih
demona dominirala je
težnja da se majka i dete
tokom ovog perioda
što duže zadrže u kući,
među svojima, u sredini
koja im pruža sigurnost
i zaštitu. Tokom babina
Jedan od običaja
kaže da kad pođe
na venčanje, mlada
treba da ponese
jabuku sa sobom da
bi joj deca bila lepa
kao jabuka

Običaji i verovanja 7
porodilji nisu dozvoljavali da izlazi
napolje, još manje da iznosi novorođeno
dete. Članovi familije imali bi priliku
da prvi put vide bebu tek nakon ovog
perioda, a prilikom dolaska u kuću nisu
smeli da se dive i da hvale novorođenče.
Ako bi to slučajno uradili, morali bi
naglas da kažu „da nije uroka“ ili „ne
budi uroka“.
Zaštita vatrom
Kad bi trudnica tokom noći napuštala
kuću, nosila bi sveću u ruci. Dečje pelene
nisu se iznosile iz kuće od zalaska do
izlaska sunca. Kada bi se desilo da ostanu
napolju i u trenutku kad je pao mrak,
ukućani bi ih kasnije kadili na vatri ili
dimu tamjana, ponekad bi ih stavljali na
prag, a najčešće bi ih ponovo oprali.
Zaštita vatrom primenjivala se i u samoj
kući. Vatra se nije gasila dok ne bi istekao
Običaj cepanja košulje
novopečenom ocu poštuje
se u svim krajevima naše zemlje
8 Običaji i verovanja
pomenuti kritični period od 40 dana.
Prostorija u kojoj su boravili majka i
dete morala je da bude stalno osvetljena.
Pazilo se i da ne ostanu sami nijednog
trenutka. Kraj njih je uvek dežurao
neko od ukućana. Nekada su korišćene
i amajlije, pa su pored kreveca ili ispod
dušečića stavljani oštri i šiljati predmeti.
Ponekad bi majka i dete bili opasani
konopcem ili su ih ukućani kadili
materijalom neprijatnog mirisa.
Odmah po porođaju, pri prvom
prepovijanju deteta ukućani su nastojali
da magijskim putem utiču na njegove
fizičke i psihičke osobine. Tako su,
recimo, krvlju sa pupka mazali njegove
obraze da bi bilo zdravo i rumeno.
Ponekad bi mu namazali i nausnice da ne
bi, ako je muško, kasnije bilo ćosavo.
Porodilja bi, ukoliko je dojila dete, imala
poseban status. U tim prilikama nije joj
dozvoljavano da obavlja kućne poslove.
U nekim krajevima Srbije nije smela da
kuva, ali ni da jede za stolom sa ostalim
članovima porodice.
Određivanje pola deteta
Brojna su narodna verovanja o
tumačenju pola deteta na osnovu
bebinog položaja u stomaku. Tako se, na
primer, veruje da će se roditi muško dete
ako stomak ide u špic. Ako prvo dete
liči na oca, sledeće će biti istog pola.
Ako prvo dete liči na majku, sledeće
će biti različitog pola. Ukoliko prvo
dete prvo kaže reč „mama“, sledeće
će biti žensko, a ako prvo izgovori reč
„tata“, sledeće će biti muško. Veruje se
i da protiv uroka detetu prvih mesec
dana treba vezati crveni končić oko
zgloba leve ruke i ispod bebinog
uzglavlja staviti čarapu sa belim lukom
probodenim iglom. Dečja kolica,
takođe, ne bi trebalo kupovati pre
detetovog rođenja.

Davanje imena
Da bi bila jaka, deci su
često davana imena koja
bi trebalo da ih učine
otpornim i koja su ulivala
životnu snagu (na primer
Živko i Živka), činila ga
otpornim (Stojan i Stojana)
i slično. Često se srećemo i
sa imenima životinja
(Vuk, Paun, Soko) i biljaka
(Perun, Bosiljka, Neven).
Kroz vekove se dosta
vodilo računa i o tome da
ako je muško dete nejako
po rođenju, obavezno
dobije „čelično“ ime,
poput Gvozdena. Ime je
moglo da sačuva dete od
zlobnih ljudi, odnosno od
ljudi urokljivih očiju. Reč
je o „ružnim“ imenima
kao što su Grdan ili Mrkša.
Zaštita novorođenog
deteta od neposredne
opasnosti bila je samo
preduslov za dug i srećan
život. Roditelji bi nastojali
imenom da nagoveste
obilje radosti (Radovan),
lepote (Leposava), slave
(Slavoljub) ili slobode
(Slobodan).
U nekim našim krajevima
deca su dobijala imena
predaka, čime se
uspostavljala mistična
veza između bebe i
pokojnog imenjaka. Ono
je uz ime nasleđivalo i
neke njegove osobine, a
predak bi tako ponovo bio
među svojima.
Magijom imena uticalo se
ne samo na novo, već i na
buduće rađanje. To
pokazuje i običaj
zabeležen u Timoku i
Bačkoj. Ako je žena rađala
Rečima se oduvek
pripisivala posebna
magična moć, što
se najjasnije
ispoljavalo kod
ličnih imena.
Detetu ime daju
roditelji ili osoba
koja je pozvana da
to učini – kum
samo žensku decu, a
želela da ima i muško,
onda je novorođenoj ćerki
davala svoje ime.
Verovalo se da će buduća
prinova biti sin. I obrnuto:
ako je rađala samo mušku
decu, a želela je žensko,
davala je sinu muževljevo,
odnosno očevo ime.
Poslednjih decenija sve
češće se dešava da
mališani dobijaju imena
po crkvenom prazniku na
koji su rođeni: Jovana,
Bogdan, Nikola, Đorđe...
zatim narodna imena
koja počinju prefiksom
živ, drag ili rad, kao i
imena mondenskog
karaktera, koje roditelji
biraju prema imenima
popularnih pisaca,
glumaca, pevača.
Običaji i verovanja 9
 Vjera Ro ne želi da razgovara sa
onima koji su imali posla sa crnom
magijom, jer to nije njen svet

10 Običaji i verovanja
ne postoji čarobni
napitak
Iako joj se mnogi obraćaju da im potvrdi njihove crne slutnje,
ekstrasens vjera ro ne veruje u materijalnu magiju već
smatra da čovekov život zavisi isključivo od njegovih misli
Tekst: Emina Ćirić • Foto: Lisa arhiva
O
d kada je prošle godine u Lisi
objavljen članak o ekstrasensu
Vjeri Ro i njenim mogućnosti-
ma da zaviri u dušu ljudi, našoj
redakciji su se obraćali brojni čitaoci koji
su želeli da se sretnu sa ovom izuzetnom
ženom. Oni koji su se videli sa njom rekli
su nam da ih je iznenadila savremenošću,
obrazovanjem i elokventnošću, da su do-
bro osetili biopolje, energiju i njen protok,
ali i više od toga.
Ponovo smo potražili Vjeru Ro da nam
kaže u šta osobe koje se sreću sa njom
veruju, šta očekuju i šta žele da čuju.
Vekovne razmirice
- Ljudi mi se često obraćaju očekujući da
potvrdim njihove crne slutnje i ono što
gaje u sebi. Najčešće žele da znaju da li su
pod dejstvom mračnih sila i crne magije.
Lično, ne verujem u postojanje materi-
jalne magije. To su negativne projekcije
ljudskih odnosa koje nastaju između
osoba koje se ne vole. Reč je o vekovnim
razmiricama između snaje i svekrve,
netrpeljivosti između jetrva i zaova,
komšija. Ljudi svu snagu loših emocija
projektuju jedni na druge i, naravno, to ne
daje ništa dobro. Gaje ubeđenje da je neko
nekome nešto „namestio“ magijom. To su
nakupljene emocije, koje se vremenom
umnožavaju i štete svakome ko ih gaji -
istakla je Vjera.
- Osećam tuđe živote i patim sa njima nji-
hove muke, ali to ima visoku cenu. Moju
Kada dlanom dođem
blizu mesta na telu sa
problemom, ljudi
odskoče od topline
pomoć ne traži niko kome je dobro, već
oni koji imaju probleme - kaže Vjera Ro
i ističe da ne želi da razgovara sa onima
koji su imali posla sa crnom magijom, jer
to nije njen svet.
Kada je reč o zdravlju, ljudi često traže
pomoć alternative, nespremni da veruju u
farmakološke lekove. Njima savetuje da se
Običaji i verovanja 11
strogo drže lekarskih uputstava i postu-
paka. U praznoverice i verovanja spada i
želja da se ima više novca, pa mnogi traže
recept kako doći do para.
- Svi bismo voleli da imamo taj recept, ali
on ne postoji. Bavim se svojom profesi-
jom u sopstvenoj firmi, i živim od svog
rada, imam situiranu porodicu. Ipak, ni-
sam se odrekla susreta sa onima koji traže
utehu i nadu, iako me to i te kako boli.
Moja duša oseća i preživljava sve nevolje
ljudi sa kojima razgovaram. Preživela sam
vrlo teške trenutke i nemire, a spasla me
je vera da će sve biti dobro. I dobro se
događalo. Verujem i držim se tvrdnje oca
Tadeja: „Kakve su ti misli, takav ti je ži-
Čovek u nevolji veruje u
prokletstvo.Treba bežati
od proroka koji u svemu
vide zloslutnu silu
vot“. Opredeljena sam da gledam svetliju
stranu i to savetujem svim ljudima koje
srećem. Vidim da pozitivna i negativna
strana postoje, ali ljudi ne mogu uvek da
je spoznaju. Uvere se kada im se poreme-
ti kvalitet života. Kada su ljudi širokog,
otvorenog uma, mogu da osetim koji deo
prostora, deo nameštaja ili ukras nosi
negativne vibracije, pa im savetujem da
to obavezno uklone iz života. Veruje se da
je saksijsko cveće ukras stana. Međutim,
ono je nepoželjno jer raste u zemlji, a
zemlja ima crve koji privlače negativnu
energiju. Cveće treba da je napolju, gde i
pripada, objašnjava Vjera Ro.
Vera je najlekovitija
S obzirom na to da joj dolaze ljudi koji-
ma treba pomoć, Vjera veruje da mora da
ih dočeka sa mirom i ljubavlju.
- Lepo je kada možete nekoga da ohrabri-
te. Nada je čudno seme. Nemam pravo da
12 Običaji i verovanja
obeshrabrim ljude, pa ih uglavnom upu-
tim gde da traže pomoć - najčešće kod
lekara ili terapeuta. Neretko žene žele da
im neko dâ čarobni lek ili amajliju kojom
bi večno imale naklonost muškarca koga
žele. To ne postoji. Nikakav crven končić,
čarobni napitak ili ritual ne obezbeđuju
dobre odnose. Oni se grade i neguju. To je
ljudima teško objasniti, jer bi radije napit-
kom da vežu voljenu osobu za sebe.
Mnogo ljudi iz različitih socijalnih
sredina i uzrasta žele da im se „skinu
prokletstva“.
- Za sve nevolje u životu čovek ovog
podneblja je sklon da veruje da ga prati
prokletstvo. Treba bežati od proroka
koji u svemu vide crnu zloslutnu silu.
Najlekovitiji su vera i pozitivan stav pre-
ma životu. Pamtim čoveka koji je došao
kod mene jer ga muče ružni snovi. Neko
ga je ubedio da je to zbog prokletstva i da
će mu umreti dete. Govorila sam da je to
glupost i da hitno pregleda štitnu žlezdu.
Čula sam ga posle dva meseca. Operisao
je štitnu žlezdu, pije lekove, ne sanja ruž-
no, niti se boji za dete. Kada se umorim,
vidim najbolje. Moj umor blokira recepto-
re razumnog, običnog, jednostavnog.
Regenerišem se energijom prirode. Ne
gledam u karte, ni u kuglu, ni u šolju, već
u čoveka. Bitno mi je njegovo zdravlje -
rekla nam je na kraju Vjera Ro.
crne misli
Milanka P, penzionerka iz Sremčice,
verovala je da mora da umre jer joj je
vezana „mrtvačka veza“. Poslušala je Vjeru
Ro, otišla kod lekara i odagnala crne misli.
Onkolozi su rekli da je došla na vreme. A
Ivana Đ, bankarski činovnik, dala je
ljubavniku da popije skupi plaćeni
„čarobni napitak“ da bi ga vezala za sebe.
Vjera Ro joj je savetovala da razmisli, da se
dozove pameti i posveti se deci i mužu.
 Mnogima je Vjera
pomogla da odu kod
pravog specijaliste,
da nađu mir, da
pobede strah.
Samo sebi i svojim
najbližima ne može
ništa da oseti

Običaji i verovanja 13
 kako da se no
u novča
Ne uzimajte pare na zajam ponedeljkom
i ne vraćajte dug u petak

NOVAC MOŽE DA „VOLI“ KUĆU

KADA POZAJMITI PARE
Povišicu plate od šefa treba
da tražite u sredu tokom
dana. Ne pozajmljujte
novac prijateljima i pozna-
nicima u utorak.
Kako kažu verovanja, ujutru
treba davati i uzimati zajam,
zato što bilo kakve “operaci-
je” sa parama koje obavljate
tokom večeri ili noći vode
ka propasti.
Trudite se da nikada ne
tražite zajam, a da češće
dajete novac onome ko ga
od vas traži jer ćete tako da
ga „programirate“ da vam
se vrati na drugi način.
Da bi novac koji ste zaradili
voleo vašu kuću, onog dana kada
dobijete platu nemojte da trošite
nijedan dinar. Cela suma trebalo
bi, po verovanju, da prenoći u
vašem domu.
Ne valja pozajmljivati
komšinici hleb i so –
obezbeđenost (u novcu)
tada može da napusti vašu
kuću i da ode u drugu,
komšijsku porodicu

Novca neće biti ako

zviždite u sobi i mrvice
sa stola čistite rukom
14 Običaji i verovanja
 Džepove

ovac zadrži odeće koja

stoji okačena

niku
u ormanu
napunite sitnim
papirnim
novcem. Pare ne
vole probijene
džepove ili
ČUVAJTE KOVANE NOVČIĆE otpalu dugmad
Nikada ne držite novčanik prazan,
neka u njemu bude makar sitna NE KRADITE TUĐU SREĆU
metalna moneta. Sav novac Dobijene pare na kocki,
mora da bude glavnom stranom zarađene nepošteno, nađene ili
okrenut prema gazdi. pocepane ne donose sreću i
zato ne treba da se zadržavaju
Da bi u kući bilo para, u vašem novčaniku. Podelite ih
sirotinji ili ih brzo potrošite.
metlu treba da postavite
ručicom na dole
TROUGAO OD 10 DINARA
U najmanjoj pregradi
novčanika čuvajte novčanicu
od 10 dinara savijenu u
trougao. Takođe, u novčaniku
treba da postoji i „srećna
moneta“ (prva zarađena ili
dobijena od dobrog čoveka
ili od uspešnog posla). Tu
novčanicu ne valja potrošiti
– ona je srećan talisman
obezbeđenosti. U suprotnom,
pare mogu da se „naljute“ i „KRUPNA“ NOVČANICA
da ne dolaze u vaše ruke. U kući ili u stanu treba godinu
dana čuvati „krupnu“ novčanicu,
koja će se „napuniti“ vašom
energijom i počeće da privlači
novac prema sebi.

Običaji i verovanja 15
Pojam „medeni
mesec“ dolazi iz
engleske tradicije
gde se 30 dana
nakon venčanja pilo
vino sa medom.
Verovalo se da to
paru donosi veće
šanse da dobiju sina

16 Običaji i verovanja
Venčanje
Zbog brzog života u urbanim sredinama običaji u vezi sa
venčanjem su jednostavni i ne tako romantični. Podsećamo
vas na rituale posvećene najlepšem danu u životu
S
vadba je odvajkada u Srbiji bila
ceremonijal koji je podrazumevao
izbor devojke, prosidbu, svatov-
sku povorku, svadbeno veselje i
venčanje. Roditelji budućeg mladoženje
raspitivali su se o devojci vodeći računa
o njenim moralnim osobinama, druš-
tvenom statusu i imovinskom stanju
roditelja. To se moglo činiti neposredno
ili preko provodadžije. Prosidba se držala
u tajnosti sve dok se ne dobije pristanak
druge strane, a to potvrdi „obeležjem“
koje se obično davalo u novcu, nakitu
ili delovima odeće. Pozivanje u svatove
obavljao je „pozivar“ išavši od kuće do
kuće sa buklijom u ruci (čuturom sa
rakijom).
Momačko veče
Mladoženja uoči svadbe organizuje
momačko veče - oproštaj od momačkog
društva i bekrijanja, odnosno veče tokom
kojeg se mnogo peva i pije. I neveste se
vesele u društvu prijateljica. Za momačko
i devojačko veče danas se organizuju ve-
like zabave po diskotekama, restoranima,
kafićima.
Kada je reč o gostima, prvi se na svadbu
poziva kum, koji tada treba tri puta iz bu-
klije da ispije rakiju i blagosilja mladence.
Potom će u bukliju dosuti svoju rakiju
i ukrasiti je cvećem. Kum daje darove
za mladence koji se odnose u kola, ali i
novac koji ostaje onom ko poziva. Zatim
se odlazi kod starojka, devera, a onda
se redom, po spisku, zovu ostali gosti.
Poslednji se poziva vojvoda kod kojeg se
postupa isto kao i kod kuma.
Nešto staro, nešto novo
Kum je najznačajnija ličnost na svadbi,
njemu se u svemu ugađa: od jela i pića
do muzike. On je najveseliji na svadbi,
njemu muzika svira dokle želi. Kad odlazi
sa svadbe, svatovi ga ispraćaju uz zvuke
„šarenog kola“.
Na svadbu se prvo poziva
kum koji treba tri puta da
ispije rakiju iz buklije i
da blagosilja mladence
Stari svat je obično najstariji neoženjeni
član iz mladoženjine familije, i on je po-
red kumova svedok na crkvenom ven-
čanju. Uloge starog svata različite su od
mesta do mesta, negde se bira samo radi
reda, a negde je domaćin svim svatovima.
Na dan svadbe mladoženja ustaje među
Običaji i verovanja 17
 Još u starom Egiptu muškarac je
stavljao burmu na treći prst mlade,
jer se smatralo da je povezan sa srcem
prvima da bi se lepo obukao. Običaj je da
se njegovo odelo dâ majci da ga izmeri
na kantaru kako bi se sprečilo da mu
neko tog dana „nešto ne nabaci“ i tako
ga urekne. Kako bi se osigurao srećan i
dug brak, mlada bi trebalo da obuče nešto
„staro, novo, pozajmljeno i plavo“ -
staro od nekoga ko je već dugo u braku,
novo što će je odvesti u novi život, pozaj-
Pre nego što uđe u kuću, mlada
uzima nakonče u naručje i
okreće ga tri puta u krug
mljeno što predstavlja „pruženu sreću“
(predmet iz mladine porodice koji mora
da vrati kako bi osigurala sreću) i plavo,
što se povezuje sa čistoćom i skromnošću.
„Kupovina” mlade
Po dolasku svatova, mladoženja, kum
i stari svat ne jedu, ne piju i ne puše do
18 Običaji i verovanja
venčanja - da ne bi, po verovanju, bilo
tuče među svatovima.
Mlada ulazi u prva kola u kojima je stari
svat. Mladoženja seda u poslednjem
trenutku u bilo koja kola kako ga neko ne
bi urekao. Danas kada čujemo automo-
bilske sirene, znamo da prolazi svadbena
povorka - nekada su to bila zvona koja su
terala zle duhove.
Pred mladinom kućom njen otac otpija
rakiju iz buklije, što je znak da svatovi
mogu da uđu. Za to moraju da plate ili
da neko od svatova puškom pogodi tikvu
postavljenu visoko na drvetu. Uglavnom je
mladin brat „prodaje“, dok dever „kupuje“
devojku. Neretko se dešavalo da pri ovom
običaju „sevaju varnice“ jer je bratu sve
malo što dever nudi, a deveru je mnogo
što brat traži, pa bi običaj preseo i mladen-
cima i svatovima. Kad mlada izađe, njena
rodbina je zove da se okrene, dok se mla-
doženjini trude da se ipak ne okrene jer
ako vidi nekoga iz svoje familije - deca će
ličiti na njega. Mladu izvode brat ili stric, a
kad izađe iz kuće, običaj je da se neko oglasi
pucanjem iz puške. Povorka kreće na čelu sa
kolima u kojima su stari svat i njegova žena.
Pred mladoženjinom kućom mlada izlazi
iz kola i prilazi svekrvi koja joj daje sito u
kojem su: jabuka, žito, cveće i bombone.
Sadržinu sita prosipa na svatove, zatim pri-
lazi kući i baca sito na krov. Ako sito ostane
na krovu, onda će i mlada zauvek ostati u toj
kući. Ako padne s krova, mlada ili mladože-
njeni zetovi dužni su da ga nagaze.
Pre nego što uđe u kuću, mlada uzima na-
konče u naručje i okreće ga tri puta u krug.
Nakonče je najmlađe dete iz mladoženjine
familije, a mlada ga okreće kako bi ona i
mladoženja imali mnogo lepe i zdrave dece.
Prenošenje preko praga
Kada mladoženja prenosi mladu preko
praga, ona treba jako da udari o štok vrata,
da bi je kućni duhovi prihvatili i da bi se
odobrovoljili. Po paganskom verovanju, oni
se nalaze u pragu kuće, što je i razlog zbog
kojeg se mlada prenosi preko praga - da ih
ne ometa i ne gazi. Po izlasku sa ceremonije
venčanja, mlada „nasumice“ baca buket
neudatim devojkama. Svaka od njih se trudi
jer se veruje da će ona koja ga uhvati biti
sledeća mlada.
Sreda najbolji dan
Venčanje ponedeljkom vezuje se
za bogatstvo, a utorkom za
zdravlje. Sreda je najbolja, četvr-
tak predstavlja gubitke, petak
krstove, subota je najgora.
Narodno verovanje kaže: udaj se
kada je godina nova, on će biti
zaljubljen i dobar, kad se februar-
ske ptice spajaju, nemoj se
venčavati, ako se udaš kada
martovski vetar duva, imaćeš
užitak i suze. Udaja u aprilu - uži-
tak za oboje, a u maju - upropa-
šćen dan. Udaj se kada junske ruže
rastu, kopna i mora ćeš obići, ko se
u julu venča moraće da radi za
dnevni hleb, ko se u avgustu
venča proći će kroz promene. Udaj
se u septembru u crkvi i život će ti
biti bogat. Ako se venčaš u
oktobru, ljubav će rasti ali će
bogatstvo pasti. Ako se udaš u
tamnom novembru, uživanje će
doći. Kada decembarski sneg
padne - udaj se i ljubav će trajati.

Sujeverja o svadbi
Običaj da mladoženja ne
sme da vidi svoju mladu
u venčanici poznat je
širom sveta. Nesrećnim
se smatralo ako se žena
uda za čoveka čije
prezime počinje istim
slovom kao i njeno.
Mlada nije smela ni da
vežba pisanje novog
prezimena pre svadbe.
Dobro je da mlada na dosta suza tokom braka
dan venčanja pogleda Devojci bi se, nakon što
mladoženju kroz obuče venčanicu,
verenički prsten – naši vezivao tanak crveni
stari kažu da će tim konac oko struka. Onog
ritualom obezbediti sebi momenta kada se čuju
njegovu večnu ljubav. sirene automobila,
Na dan venčanja mlada devojke koje čekaju sa
ne sme da nosi bisere jer mladom u sobi treba
simbolizuju suze, u brzo da iskidaju konac,
suprotnom će proliti da bi se lako porodila.

Običaji i verovanja 19
 pronađite sre
za svoj
Pre biranja lokacije na kojoj će biti sagrađena nova kuća treba
„proveriti“ da li je život na njoj poželjan ili ne, ali i izvesti
određene rituale - od kopanja temelja do postavljanja crepa

Z
idanje kuće oduvek je predstav-
ljalo jedan od najznačajnijih mo-
menata u životu jedne porodice.
Trebalo je obezbediti sklonište u
kojem će život biti siguran i udoban. Bio
je to složen zadatak, jer građevinski rado-
vi nisu bili samo tehničke prirode.
Da bi novosagrađeni dom odgovarao
nameni, zidari su morali da se pridržavaju
mnogih tradicijom utvrđenih ritualnih
propisa. Morali su, pre svega, da uspo-
stave povoljne odnose sa natprirodnim
bićima, bez čije se dozvole posao nije mo-
Danas se, umesto životinje,
u temelj uziđuju flaša sa
vinom, žito ili novac
gao dovršiti ili se bar nije mogao dovršiti
na zadovoljavajući način. Odstupanje od
tradicije uvek je nagoveštavalo nevolje, a
neželjene posledice sustigle bi žitelje.
Četiri kamena u četiri ugla
Verovalo se da bi odabrani lokalitet mo-
gao da ima svog natprirodnog „vlasnika“
koji tu prebiva ili se bar na tom mestu
pojavljuje. On je mogao, ali nije morao da
prihvati novog sustanara. Sačuvale su se
predstave da je dotično mesto srećno ili
nesrećno, a život na njemu poželjan ili ne.
Birajući mesto za novu kuću, budući vla-
snici nastojali su da prepoznaju povoljne
ili nepovoljne znake koje im upućuju ono-
strane sile. Verovali su da su srećna ona
mesta na kojima i životinje mogu da žive.
Da bi to ustanovili, dovijali su se kako su
znali i umeli. Ponegde su na odabranom
mestu zatvarali ovce u ogradu i ostavljali
ih da prenoće. Tamo gde je stado polegalo
i mirno provelo noć, tu je, po duboko
ukorenjenom verovanju bilo pogod-
no mesto za podizanje novog doma. U
Mačvi i u Šumadiji bi uzeli četiri kamena
i stavili ih na mesta na kojima bi trebalo
da budu četiri kućna ugla. Narednog dana
bi zavirili ispod njih. Ako bi pod svakim
kamenom pronašli životinju ili insekte,
smatrali su mesto srećnim i otpočinjali
bi sa zidanjem. Ukoliko ne bi ništa našli,
premeštali su ga u drugi položaj. Postupak
su ponavljali, a ako se povoljan znak ne bi
javio, odustajali su od posla.
U drugim krajevima su na mestu predvi-

20 Običaji i verovanja
 Majke su vodile

ećno mesto
računa da dete
ne bude blizu
tek iskopanog
temelja

dom
đenom za gradnju ostavljali čašu koja je
bila napunjena vinom, rakijom, zrnjev-
ljem pšenice ili brašnom. Ponegde su je
stavljali na zemlju, negde zakopavali, ili
bi flašicu sa sadržajem obesili o poboden
štap. Sutradan bi dolazili da vide šta se
dogodilo. Ako bi sve ostalo nedirnuto, Bojani“ pominju i ljudske žrtve, ljudi su
mesto se smatralo pogodnim. Ukoliko bi žrtvovani samo simbolično. Žrtva se svo-
nešto nedostajalo, pretpostavljali su da je dila na uziđivanje senke koja se smatrala
ono „halovito“ i da tu ne treba graditi. ekvivalentnom duše. Zato su se seljaci
čuvali da im senka ne padne na temelj.
Duša koja čuva kuću
Zidanje kuće bilo je praćeno odgovaraju-
ćim žrtvama. Kako su građevinski radovi Zidari bi izmerili nečiju
odmicali, žrtve su prinošene prvo na
temelju, potom na pragu, na ognjištu, na
senku svilenim koncem,
krovu. Najrasprostranjenije je žrtvovanje a onda bi konac uzidali u
na temelju kuće. Pretpostavlja se da su
tim činom hteli da umilostive ista ona temelj započete kuće
bića čiju su naklonost ispitivali i prilikom
izbora mesta. Obično su klali jagnje, ovna Majke su posebno morale da paze da im
ili petla i njihovom krvlju prskali temelje, deca ne priđu blizu. Ali, majstori su žrtvu
a u nekim krajevima uziđivali su glavu mogli da pribave i na drugi način: izmerili
životinje. U Crnoj Gori žrtvovali bi čak bi nečiju senku svilenim koncem, pa bi
četiri ovna na četiri ugla zgrade. Danas se, konac uzidali u temelj. Takva osoba bi, po
umesto životinje, u temelj češće uziđuju verovanju, uskoro umrla, njena duša bi
flaša sa vinom, žito ili novac. preuzimala brigu o novoj kući, postavši
Iako se u pesmi „Zidanje Skadra na kućni duh - „talason“.

Običaji i verovanja 21
Moć prirode
Lekovito bilje, voće, povrće i razno rastinje godinama se koriste
u najrazličitije svrhe - od lečenja prehlada i težih bolesti do
zaštite od uroka u vidu amajlija

BELI LUK kao lek Ko hoće da ostane trezan

Za beli luk vezuje se izreka: Ti
mene čuvaj od nokta, ja ću
tebe od svakoga zla. Ovo
povrće stavljalo se pod glavu
novorođenčetu kako bi bolje
spavalo tokom prvih 40 dana.
U narodnoj medicini koristi se
kao univerzalno sredstvo:
deluje protiv velikog kašlja,
glavobolje, grčeva u stomaku,
zubobolje, uhobolje i mnogih
drugih bolesti.
Vodom u kojoj je skuvano lišće od
višnje, trešnje, jagode i ljubičice treba
tokom večeri, treba našte srca
da pojede pet gorkih badema
BRŠLJAN
Ova biljka stavlja se u
dečje kolevke, pogotovo
oko Đurđevdana jer,
kako kažu verovanja,
od njega beže veštice.
Lek je protiv glavobolje,
mamurluka, otoka i
opekotina.

da operu kosu oni koji ćelave

o cveće
je omiljen njdana
Čuvarkuća o cv e ć e
Ivanjsk narodu. Uoč tru devojke
i Iva
Brani kuću od groma, bolesti i u na š e m rano ju
u tu
od svake druge nesreće. na s a m dan jsko cveće, ple oz
ili iv an . Kr
eru kuće
Iz kuće u kojoj se nalazi, i žene b tavljaju ih na e se kržljava
e i s la č
lopov ne može ništa da venc prov dovala.
i venac e
ukrade, čak i ako nikoga ivanjsk bi bolje napr
c a , d a
nema u njoj. de

22 Običaji i verovanja
 MALI ljubavni
rituali i napici

Suncokret
Kad momak hoće da ga devojka
zavoli, treba na dan Usekovanja
Ruzmarin je svatovsko cveće. Na Svetog Jovana da ubere sunco-
kret u bilo kojoj devojačkoj bašti,
Božić se njime kiti bunar, a stavlja probuši ga novim vretenom,
namaže medom i mašću i nosi
se i u vodu kojom se kupaju deca. na pupku tri dana i tri noći.
Devojka koju pogleda kroz tu
Ne valja ga držati u kući rupicu, odmah će ga zavoleti.
KROMPIR, sirotinjska zabava?!
Po jednom šaljivom etiološkom objašnjenju,
bog je stvorio krompir za ljubav sirotinje kako
Crni čaj
Staviti 10 grama crnog čaja u dva
bi i ona imala kome da guli kožu.
litra vode i pustiti da lagano vri
MAJČINA DUŠICA dva do tri sata. Paziti da tečnost
ŠLJIVA Prema verovanju iz ne ispari jer na kraju treba da
Kad se beba prvi put Kruševca, nikla je iz ostane vrlo jak čajni koncentrat.
okupa, voda treba da groba majke na koji Procediti i dati željenoj osobi da
se prospe na rodnu su deca svakog dana ispije jednu šoljicu napitka i ona
šljivu. Ako na Božić dolazila i plakala. će se zaljubiti u vas.
pada kiša, šljive će Lek je za probleme sa
dobro roditi. zubima i stomakom.
Detelina
Osim što donosi sreću, detelina
LJUBIČICA, mlada i zdrava biljka sa četiri lista može da se koristi i
Ljubičica je cveće sa magičnom snagom, za ljubavne vradžbine tako što
ko je prvi put vidi u proleće treba da joj devojka namaže dva lista
otkine cvet i pojede ga, pa će cele godine mašću, a druga dva medom,
biti mlad i zdrav. pa ih baci na dve strane
puta kuda ide momak.
Lipa je kod Srba i Slovena Kad on prođe,
sveto drvo. Pod lipom ne devojka ih
sastavlja i, po
valja spavati jer u nju verovanju,
momak će
grom rado udara uskoro biti njen.

Običaji i verovanja 23
Sreća i nesreća
desne i leve strane
Koliko puta vam je „zazvonilo“ desno uvo ili vas je zasvrbeo
levi dlan? U našem narodu oduvek se verovalo da trenutna
žiganja tela mogu da predvide razne događaje iz života
Z
načajno mesto u narodnoj religiji
Srba imali su i apstraktni pojmo-
vi. To se odnosilo na pojmove
pomoću kojih su srpski seljaci
stvarali organizovane predstave prostora
koji ih je okruživao. Jedno od tih značenja
ima verovanje da se desna strana uvek
povezuje sa muškim, a leva sa ženskim
polom. Značenje ove dve strane jasno se
ispoljava u tumačenju fizioloških pojava.
Dete koje se u majčinoj
utrobi pomeri udesno biće
muško, a ako „ode“ ulevo
biće devojčica
Pravila za trudnice
Verovalo se da kad nekome „zazvoni“
desno uvo, to je znak da će dobiti lepu
vest od muškarca, a kad mu „zazvoni“
levo, stići će loša vest sa ženske strane. U
naseljima između dve Morave mislili su da
će dete kojem, dok mu je majka trudna,
čmičak izađe na desnom oku, dobiti brata.
Naravno, ako bi mu izašao na levom, reč je
o sestri.
24 Običaji i verovanja
Pojave vezane za desnu i levu stranu
nagoveštavale su pol budućeg deteta. U
mnogim krajevima bili su uvereni da žena
nosi muško dete na desnoj strani, a žensko
na levoj. Ili, dete koje se u majčinoj utrobi
pomeri nadesno biće muško, i obrnuto.
Na sličnim shvatanjima zasnivalo se i pred-
viđanje smrti. U Bosanskoj krajini su, na
primer, pazili da mrtvacu budu sklopljene
oči. U protivnom se očekivala smrt nekog
od ukućana. Otvoreno desno oko slutilo je
smrt muškarca, a levo smrt žene.
Desna cipela...
Verovalo se da bi čovek koji se našao na
raskrsnici, ne znajući kojim putem da kre-
ne obično polazio desnim jer je verovao
da je to srećnije rešenje.
Opozicija između desne, srećne, i leve,
nesrećne strane, bila je stalno prisutna u
narodu. Da bi dan bio uspešan, trebalo
je prvo obuti desnu cipelu, navući desnu
nogavicu i desni rukav.
Pazilo se i kojom će nogom čovek ujutru
prvo da zakorači. Tako je nastala izreka
„ustati na levu nogu“. Položajnik na Božić
desnom nogom ulazi u kuću, isto kao i
mlada u novi dom.
Vratni pršljen Grlo
kad zaigra, dobićete
kad zaigra, nepoznata osoba
lošu vest
doneće vam poklone

Čelo Levo uvo

kad zaigra i kad zazvoni,
između očiju kad zaigra,
ići ćete na put čućete lošu vest

Desno uvo Levo oko

kad zaigra i kad zazvoni, kad zaigra, dobićete
čućete dobru vest loše vesti

Desno oko Pupak

kad zaigra, uskoro ćete
kad zaigra, šta pomislite u tom
zaraditi dosta novca
trenutku to će se ostvariti

Nos Stomak
kad zaigra, dobićete poklon
kad zaigra, doživećete neočekiva-
no priznanje, a kad vas zasvrbi, od nekog bogataša
naljutićete se na nekoga

Obe usne Grudi

kad zaigraju, veliki
kad zadrhte, sa nekim posao ćete završiti
ćete se ljubiti
Levi dlan
Desni dlan
kad zasvrbi, uskoro ćete
kad zasvrbi, dobićete
novac ili poklone
platiti nešto

Desno koleno Levo koleno

kad zaigra, snaći će vas
kad zaigra, povećaće neka nevolja
vam se bogatstvo

Desni taban Levi taban

kad zaigra, predstavlja
kad zaigra, predstavlja žalost bogatstvo i zaradu

Desna peta Leva peta

kad zaigra, očekujte lepe vesti kad zaigra, bićete
kritikovani

Običaji i verovanja 25
 zaštita od
uroka
Uricanje je najopasnije kad je zao pogled
propraćen rečima divljenja i čuđenja. Tada,
veruje se, pomažu molitva i magične reči

V
eruje se da neki ljudi poseduju
magičnu moć koja se ispoljava
u njihovom pogledu, odnosno
da postoje osobe sa zlim očima.
Najčešće su nazivani urokljivcima, a
delovanje njihovog pogleda urokom.
Bilo je dovoljno da takva osoba samo
pogleda određenog čoveka, životinju,
biljku ili predmet pa da se dogodi neko
zlo. Uricanje je bilo najopasnije onda
kada je zao pogled bio propraćen rečima,
posebno onima kojima se izražavalo
čuđenje ili divljenje. Sam pogled ponekad
se nije smatrao neophodnim. Do istih
posledica mogla je dovesti neka loša reč
ili čak loša misao. Verovalo
se da je svesno uricanje
retko. Tako nešto
mogli su da učine
samo izuzetno loši,
nepošteni ljudi.
Urokljivac
najčešće i
nije bio
svestan zla koje nanosi. Zle oči mogao
je dobiti samim rođenjem, ali i kasnije,
sticajem nesrećnih okolnosti. Moć
uricanja pripisivala se fizički ili psihički
defektnim licima koja – po prirodi stvari
– zavide normalnima. Na takvo shvatanje
ukazuje i narodna izreka: Da te bog
sačuva ćosava čoveka i brkate žene.
Čarape različitih boja
Delovanju zlih očiju bili su izloženi slabi i
nemoćni (deca, bolesnici, ranjenici), kao i
ljudi koji su se nalazili u nekim posebnim,
nesvakidašnjim stanjima ili situacijama
(trudnice, mladenci, sejači, orači).
Kod ljudi je urok izazivao određene
bolesti, a u krajnjem slučaju i smrt.
Umesto lečenja, veća pažnja posvećivala
se preventivi. Najjednostavnije je
svakako bilo sklanjanje od zlog pogleda.
Osamljivanje žena za vreme porođaja
i pokrivanje nevestinog lica tipični su
primeri. Najvažnije je bilo skrenuti
prvi pogled, koji se, inače, smatrao i
najopasnijim.
U nekim krajevima Srbije bio je običaj
da se maloj deci obuvaju čarape različitih
boja (recimo jedna crvena, druga
plava) ili su im roditelji jednu od čarapa

26 Običaji i verovanja

navlačili kako treba, a drugu naopako.
Pretpostavljalo se da će prvi pogled zlih
očiju pasti upravo na njih. Dete bi bilo
pošteđeno tog prvog, najopasnijeg udara.
Zaštita se ponekad sastojala i u otklanjanju
želje za uricanjem. Uobičajeno je bilo
pljunuti na moguću žrtvu uricanja, ali
često nije bilo potrebno jer je pljuvanje
važilo kao pouzdana preventiva. Neko
od prisutnih mogao je pljunuti tri puta ili
pak pljunuti preko ramena i na taj način
sprečiti moguću nesreću.
Amajlije kao spas
Slična funkcija pripisivala se i pojedinim
magičnim rečima. Njih bi izgovarao
mogući urokljivac kada bi bez razmišljanja
i zle namere izazvao opasnost od uricanja.
Tada se obično govorilo „da nije urok“
ili „ne budi uroka“ i tako poništavala
učinjena greška. U Bosni i Hercegovini
su i muslimani i stanovništvo pravoslavne
vere obično upotrebljavali reč „mašala“.
Posebnu moć da se unište efekti zlog
pogleda imale su amajlije koje su širom
sveta tretirane kao najsigurnija zaštita
od uroka. Bilo je raznih vrsta - od
najobičnijeg kamenčića ili školjke do
hrićanskih ili islamskih relikvija.
Na meti urokljivaca
najčešće su lepi, pošteni,
pametni i bogati ljudi
koji su svojim brojnim
vrlinama privlačili
njihovu pažnju,
izazivajući zavist
bacanje čini
Svadba je, kao i ostali prelomni
događaji u životu, predstavljala
„trenutak opasnosti“ od zlih sila.
Verovalo se da one tada vrebaju
mladence kako bi im brak učinile
neplodnim. Posebno je bio važan
put od mladine do mladoženjine
kuće – da mlada ne nagazi na
podmetnute „čini“.
Ako bi neki zlobnik pogledao
mladence kroz sito dok idu od
crkve do mladoženjine kuće,
verovalo se da neće imati dece,
jer se u situ slabo šta zadrži.
Ukoliko bi mladu pojedine žene
mrzele, krišom bi joj u pojas
zašile kamen-oblutak, kako bi joj
se „porod u kamen pretvarao“.
Običaji i verovanja 27
najtužniji
TRENUTAK
Pogreb je najvažniji čin posmrtnih ceremonija. Verovanje kaže
da pokojnik mora da bude ispraćen po svim propisima, jer u
protivnom njegova duša ne može u miru da ode na „onaj“ svet
P
ogreb počinje iznošenjem pokoj-
nika iz kuće. U seoskim domaćin-
stvima sveštenik na tom mestu drži
opelo. Iznošenje tela predstavlja je-
dan od najopasnijih momenata. Mislilo se
da će umrli koji zavidi živima pokušati još
nekog da povuče sa sobom u svet mrtvih.
Da bi to sprečili, nosači na pragu kovčeg
tri puta povlače unatrag. Pokojnik se iznosi
nogama napred da ne bi mogao da vidi
kuću i zapamti put do nje. U trenutku
iznošenja razbija se jedan sud.
Pogrebna povorka
Po završenom opelu, pred kućom umrlog
formira se pogrebna povorka. Na čelu su
lica koja nose krst, barjak i žito. Za njima
„ide“ poklopac od kovčega, ako je umrli
bio otkriven. Slede sveštenik i kovčeg sa
pokojnikom i ožaloščena porodica sa
učesnicima sahrane. Na putu do groblja
povorka se tri puta zaustavlja, na raskršću
ili pre prelaska preko reke, kada sveštenik
čita molitvu. Na grobu se obavlja poslednji
oproštaj od pokojnika, odnosno od nje-
govih zemnih ostataka. Sveštenik ponovo
čita opelo, a prisutni celivaju umrlog ili
krst koji će mu biti postavljen na grob. Svi
28 Običaji i verovanja
bacaju malo zemlje u otvorenu raku, izra-
žavajući želju da mu zemlja bude „laka“.
Za učesnike sahrane priprema se žito, kao
i rakija. Poslužujući se, prisutni treba malo
žita ili rakije da odsunu na zemlju, „za
dušu pokojniku“. Nakon toga najčešće se
odlazi kući umrlog, a u nekim krajevima
Srbije se ne vraćaju istim putem da duša
pokojnika ne bi pošla za njima.
Pokojnik se iz doma u kojem
je umro iznosi nogama
napred da ne bi mogao da vidi
kuću i zapamti put do nje
Crne haljine i trake
Žaljenje se izražava odevanjem, odnosno
nošenjem odeće crne boje. Žene nose
crne haljine i zabrađuju se crnim mara-
mama, a muškarci oblače crnu košulju ili
stavljaju crne trake oko ruke. Smrt se u
mnogim krajevima naše zemlje oglašava i
kukanjem, odnosno naricanjem.
Za vreme žalosti zabranjeno je sklapanje
bračne zajednice.
Veze sa pokojnikom odnosno njegovom
dušom održavaju se i posle sahrane.
Najznačajniji vid su daće (parastosi), u
stvari pomeni, ritualne gozbe namenjene
umrlom. Daće se održavaju na samom
grobu ili pred kućom ožalošćenih.
Najčešće se održava pet daća: na dan
pogreba, po povratku sa groblja, posle
sedam dana (ili u prvu subotu), posle 40
dana, posle pola godine i najzad, godinu
dana od trenutka u kojem je nastupila
smrt. U jelovniku treba da budu žito i
obredni kolač umešen za tu priliku, a
zabranjeni su svinjsko ili kozje meso jer se
smatraju magijski „nečistim“. Prisutni na
daći ispijajući piće, iz svake čaše prosipaju
po nekoliko kapi na zemlju. Na kraju daće
prisutni odlaze kućama ne osvrćući se,
čineći to da duša umrlog ne bi napustila
zabavu i krenula za njima. U prošlosti
je daća često, kako je vreme odmicalo, a
piće se dolivalo, prerastala u pravo veselje.
Otuda i izraz „pijan kao na daći“.
Odlazak na groblje
Zadušnice su obeležavanje dana odvajanja
duše od tela. Uvek padaju u subotu, jer je
to i inače, u toku čitave godine, dan kad se
sećamo preminulih.
Kuvano žito se nosi u hram, kao i na gro-
blje, a na dan Zadušnica služi se liturgija.
Posle službe se odlazi do grobova pokoj-
nika, gde se pale sveće. Ako nije moguće
otići na grob, može da se ode u crkvu i
zapali sveća. Zadušnice mogu da budu:
uskršnje, petrovske, velikogospojinske,
božićne, a negde i jesenje – mitrovske ili
„velike“ Zadušnice.
Porodica
umrlog najčešće
izražava žalost
na tradicijom
utvrđen način.
Intervali su 40,
odnosno godinu
dana
Običaji i verovanja 29
29
Kalendar
Zabavite se otkrivajući narodno značenje
svakog od sedam dana u nedelji

Ponedeljak je srećan dan za novi posao, ali ne i za velika putovanja.

Utorak je dan kojim se ne krštava, ne venčava i ne pere veš.
Sreda je dan za post tokom kojeg žene ne treba ništa da rade.

Četvrtak je dobar dan za početak novih poslova.

Petak je dan za završavanje započetog, tada se ništa ne pozajmljuje.

Subota je nesrećan, zadušni dan kada se pominju umrli.

Nedelja je dan za odmor tokom kojeg ništa ne treba raditi.

Knjiga Jasne Jojić-Pavlovski Saznajte više o fenomenu Temeljno istraživši mnoge

rezultat je višegodišnjeg
istraživanja mitologije i
običaja Vlaha. U njoj su
ispovesti najpoznatijih vlaških
vračara i obilje citata. Izdavač
je Prometej.
30 Običaji i verovanja
maskiranja i odgovarajućim
obredima sa maskama u
studiji Vesne Marjanović koja
je rezultat istraživačkog rada
poslednjih decenija. Izdavač
je Čigoja štampa.
knjige, Milutin Đuričković
sabrao je u ovoj knjizi za
decu običaje i verovanja
iz raznih krajeva srpskog
naroda. Izdavač je
Bookland.
 Glavni urednik: 
Božana Mirkov
Urednik izdanja: 
Nenad Blagojević
Redakcija: 
Emina Ćirić, Milja Lukić
Grafički urednik:
Borislav Miletić
Prodaja oglasnog prostora:
Maja Olić (sva izdanja);
Jelena Milanović
lisa-oglasi@adriamedia.rs
tel. 011/207-99-32
Izdavač:

Adria Media Srbija d.o.o.

11070 Novi Beograd,
Omladinskih brigada 88 a
Telefon: 011/207-99-00
Direktor:
Bernd Rademann
Direktor izdanja:
Ivana Slović
Štampa:
Rotografika d.o.o.
Segedinski put 72, 24000
Subotica

Po licenci Burda Verlag

Osteuropa GmbH,
Offenburg, SR Nemačka
Reprodukovanje svih pisanih i ilustrovanih
materijala, njihova on-line primena, kao i
druga upotreba (CD-Rom, DVD), izvoz ili
prodaja u inostranstvu, dozvoljeni su samo
uz pismenu saglasnost izdavača. Redakcija ne
odgovara za sadržaj oglasnih strana.

Novi broj
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd 64
LISA / glavni urednik Božana Mirkov. - 2002, br. 1
(26.12.) -. - Beograd (Omladinskih brigada 88a):
Adria Media Serbia, 2002- (Subotica : Rotografika).

u prodaji
- 29 cm - Nedeljno
ISSN 1451-5210 = Lisa (Beograd)
COBISS.SR-ID 107320588
32 Običaji i verovanja