STEVAN SREMAC: STO PEDESET GODINA OD RO\EWA

\or|e Sp. Radoji~i}

STEVAN SREMAC KAO

SLOBODNI ZIDAR I LO@A
"NEMAWA" U NI[U

Pre svetskog rata u Beogradu je pokrenut "Neimar, organ

Vrhovnog Saveta Srbije, mese~ni ~asopis srpskih Slobodnh Zidara".
Izi{la je svega jedna sveska (br. 1-3, januar - mart 1914), na kojoj stoji
da je {tampana kao "manuskript iskqu~ivo za Bra}u Slobodne
Zidare". Pod naslovom "In Memoriam 1876-1914" u woj je objavqen
spisak pomrlih srpskih slobodnih zidara, me|u kojima se nalazi i
"Stevan Sremac, profesor" (str. 81). Posle rata "Neimar" je nastavio
izla`ewe kao "organ Velike Lo`e Srba, Hrvata i Slovenaca
Jugoslavija", ali sada sa `eqom da bude "pristupa~an i {irim,
naro~ito intelektualnim krugovima" (br. 4, januar 1922, 1922, str.
100). Od br. 26/28 "Neimar" (god. XI, kw. IV, april-juni 1924) je po~eo da
donosi pisma br. Sr. "Slobodno Zidarstvo u pro{losti i
sada{wosti". To su ustvari dopuwena i pro{irena "pisma brata Sr.
jednom neposve}enom prijatequ", koja su 1893 god. objavqena u kwizi
pod naslovom: "Slobodno zidarstvo. Wegov ciq i principi. Wegova
sada{wost i pro{lost" (Beograd, izdawe lo`e "Pobratim"). U kwizi
je samo pomenuto da u Ni{u postoji lo`a "Nemawa" (str. 103). U
"Neimaru" govori se op{irnije o toj lo`i i navode se imena nekih
wenih ~lanova, me|u kojima je i Srem~evo: "Po{to je lo`a
"Pobratim" primila dovoqan broj ~lanova iz Ni{a, to je izazivalo
potrebu otvarawa nove lo`e u tom mestu. Ona je organizovana pod
imenom "Nemawa" (1892), a stare{ina joj je bio \oka Ne{i} bankar.
Me|u wenim ~lanovima bili su: Atila Okoli~ani, apotekar, Stevan
Sremac prof., d-r. J. Senkijevi} lekar, Karlo Materni preduzima~,
Kosta Tasi} trgovac, i dr." (god. X, br. 35/36, januar-februar 1925, str.

179
 50). Iz "Neimara" pisama su o{tampana kao "drugo dopuweno izdawe"
pomenute kwige (1925 god. - o lo`i "Nemawa" i Sremcu na str. 170). Na
tre}em izdawu te kwige (1926) ozna~eno je da je pisac Sr. J. Stojkovi}
(mesto koje nas interesuje na str. 169). U "Neimaru" se jo{ jedanput
pomiwe Stevan Sremac kao ~lan slobodnozidarskog saveza: u ~lanku
Jov. Aleksijevi}a (potpisan samo inicijalima J.A.) Kako je postala,
prestala i obnovqena Lo`a "Pobratim" u Beogradu (god. XI, kw. V, br.
69/70, 1-16 decembra 1926, str. 690).
Me|u jo{ nezavedenim stvarima u rukopisnom otseku Narodne
biblioteke u Beogradu ~uvaju se spiskovi ~lanova, pregledi "radova"
(iz 1892. god), koncepti zapisnika (z 1902, 1904.god) i izve{taj (iz
1892. god), kao i neke druge zabele{ke koje se odnose na beogradsku
lo`u slobodnih zidara "Pobratim". Sve je to "na|eno u zaplewenoj
arhivi austro-ugarskih okupacionih vlasti" - kako glasi bele{ka g.
Drag. Kosti}a, preko koga je Biblioteka i do{la do tih rukopisa.
Zahvaquju}i podacima koji se tu nalaze, mo`emo bli`e da se
obavestimo o Stevanu Sremcu kao slobodnom zidaru i ne{to vi{e da
saznamo o wegovom radu u slobodno zidarskoj lo`i "Nemawa" u Ni{u.
Ja }u ovde izneti te podatke, trude}i se da dam {to ve}i broj
doslovnih citata. To }u u~initi zbog toga, {to se oni nalaze u
rukopisima koji ne samo da nisu {tampani, ve} se i ne mogu {tampati -
sve su to koncepti, pisani mastilom ili obi~nom pisaqkom, sa
bezbroj ispravaka, ~esto ne~itki i nerazumqivi, ponekad u vi{e
redakcija, bez po~etaka ili bez krajeva, ili s prekidima zbog
izgubqenih listova.
Potrebno je prethodno progovoriti nekoliko re~i o lo`i
"Pobratim". O tome kako je postala ta lo`a pri~a op{irno Sr. J.
St(ojkovi}), Moj ulazak u Slob. Zidarstvo (izvod iz mog dnevnika),
"Neimar", god. IV, br. 46, decembar 1925, str. 573-579. Pre nego {to je ta
lo`a osnovana, u Beogradu je radila pod za{titom rimskog Velikog
Orijenta lo`a "Sloga, Rad i Postojanstvo". Svetomir Nikolajevi},
profesor Velike {kole, i \oka Milovanovi}, akademski slikar,
nalazili su, da je rimska za{tita nezgodna, i da bi za slobodno
zidarstvo u Srbiji bilo mnogo boqe, da se do|e u bli`e veze sa
slobodnim zidarima francuskim ili nema~kim. Zbog toga su oni
otpo~eli rad na stvarawu nove lo`e. Jedna od nema~kih velikih lo`a
kojoj su se oni obratili savetovala im je da se stave pod za{titu
Velike lo`e Ugarske i oni su taj savet prihvatili. Na potpuno
pravilan na~in, po svima slobodnozidarskim propisima i obi~ajima,
osnovana je nova lo`a "Pobratim", i 2. februara 1891. god. ona je
sve~ano otvorena. Sem Sv. Nikolajevi}a i \. Milovanovi}a, weni
osniva~i su bili: Maksa Antonijevi}, juvelir, Andra \or|evi},
profesor Velike {kole, \or|e Vajfert, industirjalac, Sr. J.

180
 STEVAN SREMAC: STO PEDESET GODINA OD RO\EWA

Stojkovi}, profesor, Tih. Markovi}, advokat, St. Mokrawac,

kompozitor, Dimitrije Biba, trgovac, Branko Bo{kovi}, glavni
kwigovo|a Narodna banke, i Milorad Terziba{i}, trgovac. Do kraja
te godine (1891) u lo`u "Pobratim" primqeno je 17 novih ~lanova,
tako da je ona imala svega 28 ~lanova. Stare{ina lo`e bio je \.
Vajfert; na tom polo`aju ostao je nekoliko godina. Lo`a je imala
svoje prostorije u ku}i d-r Vojislava \or|evi}a, u Gra~ani~koj
ulici. J. A(leksijevi}) u pomenutom ~lanku (Neimar, god. XI, kw. V,
br. 67-68, 1 i 16 novembra 1926, str. 634) pi{e ovo u wima: "Ki~icom
umetni~ke ruke Brata \oke Milovanovi}a ukra{ene su bile sve ove
prostorije za divqewe". O osnivawu i razvoju lo`e "Pobratim" upor.
i Sr. J. Stojkovi}, Slobodno zidarstvo (1926 3) 168-170.
U konceptu izve{taja o lo`i "Pobratim" u 1892 god. naro~ito se
isti~e osnivawe lo`e u Ni{u. Me|u ~lanovima kojima pripada
zasluga za to navodi se i Stevan Sremac. To mesto u izve{taju glasi:
"U radu na{em oko {irewa sl. zid. i wihovih principa imamo da
zabele`imo jedan uspeh, koji po svojoj va`nosti spada u najlep{e
uspehe na{e, koji upravo kruni{e delawe na{e u minuloj godini.
To je osnivawe sl. zid. radionice u Ni{u.
Blagodare}i revnosnom zauzimawu u neumornom trudu dragog
nam br. \oke Milovanovi}a; biv{im ~lanovima na{e lo`e bra}i:
Atili Okoli~ani, Karlu Materni, Stevanu Sremcu, Kosti Tasi}u,
Lazaru R. Petrovi}u iz Ni{a i Peri Aran|elkovi}u iz Pirota,
bratu \oki S. Ne{i}u biv{em ~lanu sestrinske nam lo`e Sl(oga),
R(ad) i P(ostojanstvo) i br. (za ime ostavqen prazno mesto; prezime
nejasno - mo`da: Niko}i}u) biv{em ~lanu uspavane lo`e (ostavqeno
prazno mesto) u Turn Severinu, koji pojimaju}i va`nost i korisnost
jedne sl. zid. radionice u Ni{u, sa najve}im odu{evqewem prihva-
ti{e na{u misao i s nama zajedno svojski prionu{e da tu misao
ostvare; a tako isto blagodare}i i na{oj za{titnici simb(oli~noj)
vel(ikoj) lo`i Ugarske (mesto re~i lo`a stavqen simboli~an
znak-kvadrat), koja nam je ostvarewe na{e misli omogu}ila, nama je za
relativno vrlo kratko vreme po{lo za rukom, da na{u `equ: da u
Ni{u osnujemo sl. zid. radionicu, ostvarimo.
Od 11. juna 1891 god. kada su u na{oj lo`i primqeni u na{ sv.
savez prva tri br. iz Ni{a odnosno Pirota Atila Okoli~ani, Karlo
Materni i Pera (Aran|elovi})..."
Tu se prekida izve{taj. List na kome se on nastavqao, na `alost,
nije nam se sa~uvao.
O Stevanu Sremcu i osnivawu lo`e u Ni{u u konceptu
izve{taju nalazi se jo{ i ovo mesto:
"Unapredili smo 6 u~enika za pomo}nike kr(aqevske) ve{t(ine)
i to:

181
 Na 1. radu II st(upwa) 22 febr. br. Stevana Sremca, Kostu Tasi}a
i Lazara R. Petrovi}a; na 2. radu 9 Marta br. Simu Kosti}a i 3. radu 1.
Juna br. Jovana Aleksijevi}a i Jovana Doki}a.
Podigli smo na tre}i stup(aw) 13 pomo}nika i to:
Na 1. radu III st(upwa) 6 Febr. br. br. P. M(anojlovi}a) i P.
[r(eplovi}a) i Iliju Mari}a; na 2. radu 23 Febr. br. At.
Okoli~(ani), Karla Materni, Peru Arna|elov(i}a), Stevana
Sremca, Kostu Tasi}a i Lazara R. Petrovi}a; na 3. radu 7 Juna Milana
Trajk(ovi}a) i Milo{a Valo`i}a i na 4. radu 7 Dekebra Jovana
Doki}a i Jov. Aleksijevi}a.
U ceqi osnivawa sl. zid. rad(ionice) u Ni{u odobren je na 5
radu I stupwa (9 marta) bra}i Atili Okol(i~ani), Karlu Maternu,
Peri Aran|elovi}u, Stevanu Sremcu, Kosti Tasi}u i Lazaru R.
Petrovi}u tra`eni otpust, koji je vel(ika) lo`a Ugarske (mesto re~i
lo`a kvadrat) potvrdila arhitektonskom tablom od ... br...." (podaci
nisu uneti).
Iz tabelarnog pregleda radova i konferencija lo`e "Po-
bratim" za 1892 god. vidi se da je na 1 radu II stupwa 22 februara, kada
je Sremac unapre|en za pomo}nika, prisustvovalo 17 ~lanova lo`e i 4
gosta; na 2 radu III stupwa 23 februara, kada je Sremac podignut na taj
stupaw, 17 ~lanova i 3 gosta; a na 5 radu I stupwa 9 marta, kada je
Sremcu odobren otpust iz lo`e, 19 ~lanova.
Me|u sa~uvanim zabele{kama o lo`i "Pobratim" imamo kratke
izvode iz zapisnika pojedinih radova. Jedni su izvodi grupisani po
predmetima, a drugi su ure|eni hronolo{ki. Ovi drugi su potpuniji.
U wima su ova mesta odnose na ni{ku slobodnozidarsku lo`u:

"6 Febr. (11 Rad III st.

... \oka Milovanovi}, predla`e Ni{lije za majstore, za

osnivawe lo`e u Ni{u (mesto re~i lo`a stavqen znak - kvadrat; tako
je uop{te u izvodima koji se ovde navode).

10 Febr. - (2) Rad I st.

... Izve{taj \. M(ilovanovi}a) o putovawu u Ni{, re{eno: da se
Ni{lije proizvedu za m(aj)stor(e) i da se ustupi lo`i koja }e se
osnovati sve {to Ni{lije duguju.

22 Febr. - (1) Rad II st.

... Ni{lije kalfe.

23 Febr. - (2) Rad III stup.

... Ni{lije majstori.

182
 STEVAN SREMAC: STO PEDESET GODINA OD RO\EWA

9. Mart. - (5) Rad I st.

Ni{ka bra}a tra`e otpust, koji im (je) dat u celi osnivawa
lo`e.

13 Aprila. Konferencija (I stupwa).

... Br. \oka (Milovanovi}) saop{tio, da }e Ni{lije o Duhovima
osnovati lo`u.

11 Maja. (10) Rad I st.

Gosti... "Nemawa" Pismo od 17 Maja (po novom kalendaru) lo`a
"Demokratija" (iz Pe{te) ~estita na{oj lo`i, na delawu oko
osnivawa lo`e "Nemawa".

25 Maja otvarawe lo`e u Ni{u. Svi ~lan(ovi) lo`i P(obratim)

bili u Ni{u.

1 Avgusta (15) rad I st.; - Gosti ... "Nemawa"...

21 Septem., (17) rad I st.
... Re{eno da neka bra}a odu u Ni{, da pomognu izvr{ewu
prijema.

28 Septem., (18) rad I st.

... Br. Svetomir (Nikolajevi}), koji je sa \. M(ilovanovi}em),
Stnp(?), Mak. (Maksa Antonijevi}?) bio u Ni{u i referi{u o
prijemu.

9 Novemb., (23) rad I stup.

gost "Nemawa". - Afera lo`e "Nemawa".

21 Novem., (25) rad I stup.,

gost.... "Nemawa"...
To je sve {to se o St. Sremcu i lo`i "Nemawa" u Ni{u nalazi u
sa~uvanim zabele{kama lo`e "Pobratim". U citatima sam ispravqao
samo o~igledne pogre{ke; ina~e sam ih davao u vrsnom prepisu, ne
mewaju}i interpunkciju i ne vr{e}i ujedna~avawa u pravopisu.
Skra}enice sam razre{avao samo u slu~ajevima kada je to bilo neop-
hodno potrebno. Tada sam upotrebqavao uglaste zagrade. Uuglastim
zagradama nalaze se i sve druge moje dopune i obja{wewa. Redne
brojeve pojedinih radova lo`e uzimao sam iz pomenutog tabelarnog
pregleda.

183
 Navedena mesta iz zabele`aka sadr`e, kao {to smo videli, samo
podatke o tome kad je Sremac postao pomo}nik i majstor i kad je dobio
otpust iz lo`e "Pobratim". Ona nam ni{ta ne kazuju od koga je Sremac
predlo`en za ~lana, a tako|e ni kada je primqen i posve}en za
u~enika. Sremac je svr{io gimnaziju sa Stevanom Mokrawcem (v. P.
Popovi}, Stevan Sremac - ~ovek i delo, Pripovetke St. Sremca, kw.
IV, izd. S.K.Z. 1935, XI), a Mokrawac je bio me|u osniva~ima lo`e
"Pobratim". Mo`da je Mokrawac uveo Sremca u slobodnozidarski
savez. Ali pre }e biti da ga je uveo neko od ~lanova iz Ni{a, s kojima
je on docnije osnivao lo`u "Nemawa". U konceptu izve{taja izri~no
se ka`e, da su prvi ~lanovi iz Ni{a primqeni 11. juna 1891. godine.
Zna~i da je Sremac postao slobodni zidar posle tog datuma. Samo
toliko mo`emo da zakqu~imo na osnovu podataka koje nam pru`aju
zabele{ke.
O osnivawu lo`e "Nemawa" izi{la je me|u "ni{kim vestima"
ova bele{ka u ni{koj "Slobodi", listu za politiku, privredu i
kwi`evnost (organu ni{kih radikala): "Nemawa", lo`a "slobodnih
zidara" otvorena je u Ni{u na drugi dan Duhova o.g. Za predsednika
ovog udru`ewa izabran je g. \oka S. Ne{i} ovd. trgovac, koji je u jedno
o ovome udru`ewu u~inio i prijavu vlasti. Otvarawu lo`e prisustvo-
vali su g. g. Svetomir Nikolajevi}, \oka Milovanovi}, Maksa
Antonijevi}, [replovi} u~iteq i drugi beogradski frankmasoni. Za
sada lo`a broji svojih deset ~lanova". A me|u "li~nim vestima"
zabele`eno je: "izaslanici beogr. slobodnih zidara g. g. profesori
Svet. Nikolajevi}, \oka Milovanovi}, vratili se nazad za Beograd
tre}ega dana Duhova" (god. IV, br. 53 od 29 maja 1892). O lo`i "Nemawa"
izi{la je jo{ jedna vest u "Slobodi". Lo`a je poslala Srpskoj
kwi`evnoj zadruzi 150 dinara priloga i to je "Sloboda" zabele`ila i
pohvalila (god. IV, br. 10 6od 11 oktobra 1892).
St. Sremac nije bio dugo ~lan lo`e "Nemawa". Po svojoj molbi
16 septembra 1892. god. on je preme{ten za profesora III Gimnazije u
Beogradu (P. Popovi} na n.m. XXI). "Stara Srbija", organ Narodne
liberalne stranke u Ni{u, donela je vest o Srem~evom preme{taju.
Ta se vest nalazi me|u "ni{kim vestima", i to na prvom mestu. Ona
glasi: "Preme{ten. G. Stevan Sremac, profesor ovd. gimnazije,
preme{ten je po svojoj molbi u Beograd, za profesora III. beogr.
gimnazije. Na{a gimnazija gubi u g. Sremcu vaqanog i savesnog
nastavnka, a Liberalna Stranka u Ni{u jednog svog vrsnog ~lana. G.
Sremac ostavi}e za sobom najlep{u uspomenu u Ni{u, a mi smo
uvereni, da }e on ste}i op{te po{tovawe i u mestu svog novog
opredeqewa" (god. II, br. 4 od 24 septembra 1892). Spremaju}i se da
napusti Ni{, Sremac je odvojio ne{to kwiga iz svoje biblioteke i
poklonio |a~koj dru`ini. "Stara Srbija" (god. II br. 10 od 11 oktobra

184
 STEVAN SREMAC: STO PEDESET GODINA OD RO\EWA

1892) donela je ovu "Zahvalnost", koju je 10 oktobra 1892 god. "u ime
dru`ine |aka ni{ke gimn. "Wego{" poptisao "predsednik Nik. T.
Uzunovi} g. VIII - god.", docniji pretsednik vlade:
"Gosp. Stevan Sremac, profesor tre}e beog. gimnazije - pre|e
ni{ke, - pojimaju}i svrhu |a~kih udru`ewa, i znaju}i kakva treba da je
lektira jednog omladinca, ~esto je puti broj kwiga na{e kwi`nice
uve}avao odabranim kwigama.
Prilikom preme{taja, g. Sremac nam je izvoleo pokloniti
preko 20 vrlo lepih kwiga u vrednosti do 80 dinara.
Dru`ina smatra za prijatnu du`nost, da ovom prilikom izjavi
toplu zahvalnost svome dobrotvoru i dragom nastavniku".
Izgleda da se u Ni{u nije znalo da je i Sremac slobodni zidar.
Ina~e kako bi se moglo razumeti, da "Stara Srbija", organ Srem~evih
liberala, mesec dana posle one bele{ke o Srem~evom preme{taju, u
kojoj se o Sremcu onako lepo govori, donosi napade na slobodne
zidare, i to u nepotpisanom ~lanku, tako da se moglo misliti da oni
dolaze od same redakcije. Napadi su zaista stra{ni. Na wima se mo`e
lepo videti koliko se kod nas moglo zastraniti i {ta se sve moglo
re}i i napisati iz li~ne ili partiske mr`we. ^lanak je peti po redu
u nizu ~lanaka pod naslovom "Makedonija". U podnaslovu stoji: "Propa-
ganda fide" ili austriska propaganda u "Makedoniji". O slobodnim
zidarima se govori pri kraju. Na kakav na~in i sa koliko poznavawa
stvari pokaza}e najboqe prve dve re~enice koje }u jedino i navesti:
"Farmazonska dru{tva u Srbiji i na Balkanu tako|e su jedan oblik
austriske propagande, koja imaju svoj centar u Pe{ti. I po samim
li~nostima, koje su ve} u tim dru{tvima u Beogradu, Ni{u, Sofiji i
t. d. vidi se vrlo lepo, da je ta farmazonska misija austriska misija"
(god. II, br. 14 od 25 oktobra 1892). Ni{ki slobodni zidari poslali su
listu ispravku preko prvostepenog suda. Ispravka nosi datum 30
oktobar 1892 god., a potpisana je od strane \.S.Ne{i}a kao
"predsednika" lo`e "Nemawa". "Stara Srbija" nije donela ispravku. U
otvorenom pismu upu}enom \.S.Ne{i}u (god. II, br. 16 od 1 novembra
1892) ona taj svoj postupak obja{wava time, {to je ispravka ustvari
"~lanak ili boqe re}i reklama jedna o slobodnim zidarima" i {to
tobo` u listu nije bilo re~i o ni{kim slobodnim zidarima i wihovoj
lo`i. Ispravka \.S.Ne{i}a izi{la je u "Slobodi" (god. IV, br. 117 od
6 novembra 1892), s ovom napomenom redakcije: "Pu{taju}i ovu
ispravku slobodnih zidara u svojem listu, imamo da napomenemo samo
to, da to jedino ~inimo iz gostoprimstva". Dva dana docnije
redakcioni odbor "Stare Srbije" daje svoju ispravku, u kojoj se na
kraju ka`e: "Javqamo, da je gorwe tvr|ewe (o slobodnim zidarima kao
eksponentima austriske propagande) u list u{lo bez znawa
redakcionog odbora" (god. II, br. 18 od 8 novembra 1892). Da nije

185
 Sremac intervenisao? Mo`da. To bi bilo sasvim razumqivo. Napad je
poga|ao i wega. On mu je morao utoliko vi{e nanositi bola {to je
dolazio od lista wegovih liberala. Ne{i}eva ispravka, zajedno s
otvorenim pismom "Stare Srbije" i sa ispravkom redakcionog odbora
toga lista, {tampana je i kao kwi`ica, koja nosi naslov: Odbrana
slobodnih zidara od napada "Stare Srbije" (politi~kog lista) koji
izlazi u Ni{u. Ni{ 1892, 12, str. 23.
Kada je do{ao u Beograd, da li se Sremac vratio u lo`u
"Pobratim", ne mo`emo re}i na osnovu sa~uvanih zabele`aka te lo`e.
On se tamo vi{e ne pomiwe. Istina, malo je i sa~uvano zabele`aka iz
vremena posle 1892 god. (iz 1902 god. samo o radu 28 oktobra; iz 1904
god. o radovima 12, 19 i 26). Sremac nije ni u spiskovima ~lanova.
Imamo dva takva spiska, ali se ne zna iz koga su vremena. Slu{ao sam
da je Sremac napustio slobodnozidarske redove. Ne znam da li je to
ta~no. O tome se ne govori ni u "Neimaru" ni kod Sr. J. Stojkovi}a u
wegovoj kwizi o Slobodnom zidarstvu. Toliko samo mogu da ka`em.

Napomena prire|iva~a:

\or|e Sp. Radoji~i}, Stevan Sremac kao slobodni zidar i lo`a Nemawa
u Ni{u, Glasnik istorijskog dru{tva u Novom Sadu, 1939, XII, 1, str. 93-99.

186