Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Marinko Lolić - Filozof u masonskoj loži

Marinko Lolić - Filozof u masonskoj loži

Ratings: (0)|Views: 84 |Likes:
Published by Georg Weifert
Marinko Lolić - Filozof u masonskoj loži : Tajna kultura i Fihteova teorija vaspitanja : Institut za filozofiju i društvenu teoriju : Originalni naučni rad
Marinko Lolić - Filozof u masonskoj loži : Tajna kultura i Fihteova teorija vaspitanja : Institut za filozofiju i društvenu teoriju : Originalni naučni rad

More info:

Published by: Georg Weifert on Feb 23, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/23/2011

pdf

text

original

 
Marinko Loliæ
UDK:130.3:061.236.6Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd
FILOZOF U MASONSKOJ LOI
*
Tajna kultura i Fihteova teorija vaspitanja
Apstrakt:
Fihteova
Filozofija masonstva
predstavlja pokušaj da se sa sta-novištafilozofijeklasiènognemaèkogidealizmarasvetliipreuzme,odnosnoiskoristiza vlastite svrhe, jedna u doba prosvetiteljstva i rane romantike uticajna i raširena,iakoiutovremeništamanjeopskurnakulturatajnogdrtva,daseprekonjeostvariideja èoveka kao svetskoggraðanina i da se na taj naèin izvršiuticajna tzv. velikoilijavno društvo i na politiku.
Kljuène reèi:
filozofija, nemaèki klasièni idealizam, obrazovanje, vaspita-nje, nauènik, mason, etos, formiranje, religija, moral, pravo, kosmopolitizam,patriotizam.
Johan Gotlib Fihte, jedan od najznaèajnijih tumaèa Kantovefilozofijei,takoðe,jednaodnajistaknutijihliènostinemaèkogduhov-nog ivota krajem18. i poèetkom19. veka, roðen je 19. maja 1762. uRamenauu,uporodicisiromašnogtkalanenogplatna.Iakojepote-kao iz oskudnih ivotnih prilika, on je kao izuzetno darovit deèak svoje školovanje zapoèeo u èuvenoj Šulpforti, najpoznatijoj nemaè-kojsrednjkolskojustanoviu18.vekuukojojsusaksonskivladaociod dece svojih podanika obrazovali nove naraštaje za sopstvene èin-ovnike, pravnike, sveštenike i gimnazijske nastavnike. Najznaèajnijidogaðaj u dramatiènom i ništa manje kontroverznom Fihteovomivotnom i filozofskom putu – od siromašnog studenta teologije ifilozofijeuJeniiLajpcigu,domestadekana,zatim,prvogrektorano-voosnovanog berlinskog Univerziteta – predstavlja susret s Kanto-vom filozofijom. Upoznavanjem Kantove druge
Kritike
, Fihte je, posopstvenom priznanju doiveo „revoluciju u vlastitom duhu“. Da jeKantova filozofska misao izazvala pravi kopernikanski preokret u
51
FILOZOFIJAIDRUŠTVOXXIV
*
OvajtekstjeraðenuokviruprojektaIFDT„Društveno-razvojnemoguænostiSrbije-Jugoslavije u evropskim i svetskim procesima“, koji finansira MNTR Repu-blike Srbije.
 
mišljenju mladog filozofa vidi se iz njegovog pisma Vajshunu u ko-jem on kae: „Otkad sam proèitao
Kritiku praktiènog uma
, ivim ujednom novom svetu.“
1
Prema mišljenju mnogih Fihteovih tumaèa,lektira Kantove kritièke filozofije, pomogla je Fihteu da se u svojimfilozofskimshvatanjimaoslobodispinozistièkogdeterminizmaifata-lizma, da poène „svim srcem da veruje u slobodu èoveka“, i da doðedo spoznaje da su samo pod kantovskom pretpostavkom kauzalitetaslobode „moguæi dunost, vrlina i moral“.
2
Fihte je do te mere bio za-nesen Kantovomfilozofijomda je svojimglavnimfilozofskimzadat-kom smatrao dovršenje kritièkog projekta mislioca iz Kenigsberga.Ipak,zanjegasenebimogloridajebiopukiKantovsledbeni
3
,jer jesledivišeduhnegoslovoKantovihfilozofskihspisaizvršioradi-kalizaciju Kantove filozofije. Upeèatljiv primer Fihteove radikaliza-cije Kantovog filozofskog projekta, po Helmutu Zajdelu, predstavljaFihteovo tumaèenje pojma hrabrosti, jednog od temeljnih principaKantove ideje prosveæenosti. Dok za Kanta imati hrabrosti znaèi„sluiti se sopstvenim razumom“, dotle je u Fihteovom razumevanjutog pojma saet èitav jedan filozofski projekt ljudske emancipacije, ukomesemoderniindividuumodreðujekaoonajkojitrebada„postavisebe, da odredi sebe i da ostvari sebe.“
4
Pored Kanta, na oblikovanje Fihteove filozofije veliki uticajimale su ideje Francuske revolucije, ali se pri tomne smezanemaritini specifièan karakter njegove liènosti. Baveæi se analizom emotiv-nogsklopaFihteoveliènosti, veæinanjegovih biografanaglašava, daje on predstavljao jedinstven spoj snane emotivnosti i izuzetnogspekulativnog dara. Stoga je Fihte, na poèetku svoje filozofske kari-jere, pokušao da svoju snanu uobrazilju disciplinuje u školi Kanto-
52
MARINKOLOLIÆ
1
Johann, Gotlieb Fichte,
Briefwechsel.
Kritische Gesamtausgabe, hrsg. vonHans Schuly, Bd. 1, Leipzig 1925, S. 123 pogl. i str.139
2
Briefwecsel,
I, S. 142.
3
Po mišljenju Fridriha Šlegela Fihteovo
Uèenje o nauci
predstavlja kljuènifilozofski spis koji je uèinio kraj staroj Evropi u oblasti filozofije, isto onako kao štojetoFrancuskarevolucijauèinilauoblastidruštvenogureðenja.Ipak,nekolikogodi-na kasnije, Šlegel je, svoj stav, o glavnim tendencijama modernog evropskog mi-šljenja,doneklekorigovao,rekavšidasu:„Triveliketendencijenašegdoba
Uèenjeonauci
,
Vilhelm majster 
i Francuska revolucija. Ali, sve tri su ipak samo tendencije,beztemeljneizvedbe.FridrihŠlegel:
Ironijaljubavi
(izborizdela),izabraoipreveo,Dragan Stojanoviæ, Beograd, 1999, str. 124.
4
Helmut Seidel,
Johann Gotlieb Fichte zur Einführung 
, Hamburg, 1997,S.10. pogl. i I. Kant,
Um i sloboda
, Beograd, 1974, str. 43.
 
ve kritièke filozofije. Tek tako izgraðenu on je svoju filozofskurefleksiju usmerio prema stvarnosti i ivotu. O Fihteovoj strasnojtenji, da refleksijom obuhvati ivot,
5
svedoèi i jedno pismo upuæe-no njegovoj uèenici i njegovoj buduæoj supruzi Johani Ran, u komeonpiše:„Jaimamsamojednopotpuno osanje svogsopstva;dade-lujem izvan sebe. Što više èinim, sve više bivam sreæniji.“
6
Meðutim, ideja delanja nije samo neko spoljašnje obelejeFihteovih ranih filozofskih spisa, veæ ima status naèela i nalazi se usamom središtu njegove predavaèke, spisateljske i javne delatnosti,kakouprvomtakoiudrugom,tzv.„ivanjskomperiodunjegovogin-telektualnog rada. Na tragu Kantove misli, Fihte je rano razvio svojeshvatanje filozofije kao nauke koje se ne iscrpljuje u ravnodušnomteorijskom saznanju.
7
U skladu s tim pojmom, on je, u jednoj kraæojnapomeni u svomglavnomspisu
Temelji celokupnog uèenja o nauci
,najavljujuæi ciklus predavanja
O odreðenju nauènika
, inaèe, omilje-nutemuvišesvojihjavnihnastupa,istakaoda„naukenisuproneneradi dokonog duhovnog zanimanja i za potrebe profinjenog luksuza“od kojeg je, prema njegovoj filozofskoj dijagnozi, obolelo modernodoba. Prema Fihteovoj filozofskoj zamisli, moderne nauke i nauènoistraivanje „moraju se odnositi na najvišu svrhu èoveèanstva, naoplemenjivanje ljudskog roda“, a glavni zadatak nauènika on vidi u„širenju humaniteta u najvišem smislu te reèi“.
8
Da bi se mogli ispu-niti ovi visoki zahtevi i uzvišeni ciljevi koji se postavljaju pred mo-dernu nauku i njene predstavnike, Fihte je smatrao da se prethodnomora temeljno razmotriti „istinsko odreðenje nauènika, njegovo
53
FILOZOFIJAIDRUŠTVOXXIV
5
Ovo je jedna od vanih taèaka u kojoj se Fihte pokazuje kao istinskinasled-nik ideje epohe prosveæenosti. „U prirodi prosveæenosti je“, kako kae Diltaj „što izpostupaka nauke izvlaèi konsekvence na svakoj taèki ivota. Tim postupkom duhaona obuhvata ceo ivot; ona ga reguliše razumom. Njeno samopuzdanje poèiva nadoprinosu nauke.“ Vilhelm Diltaj,
Izgradnje istorijskog sveta
u duhovnim naukama,Beograd, 1980, str. 392.
6
Briefwechsel 
, I, S. 126.
7
Osobenost Fihteovog koncepta filozofije kao nauke Danilo Basta vidi u nje-govomsnanomnaglašavanjupraktièkogkrakterateorije. „Uèenjeonaucijesaznanjekoje hoæe da bude praksa, istina koja hoæe da bude èin, filozofija koja hoæe da postaneivot.Samoposebiizasamogsebe,enjeonaucinezaustavljivoteikaoivotvoren-ju teorije.“ Danilo N. Basta,
Veèni mir i castvo slobode
, Beograd, str. 168.
8
„Tada bi nauènik pripadao upravo onoj klasi kojoj pripadaju sva iva oruðaluksuza, koji nije ništa drugo do luksuz, i èak bi mu se u ovoj smelo osporavatinajviše mesto.“ Johan Gotlib Fihte,
Uèenje o nauci
, Beograd, 1976, str. 46.

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->