Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
4Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
800 година ХИЛАНДАРА

800 година ХИЛАНДАРА

Ratings: (0)|Views: 2,277|Likes:

More info:

Published by: ГРОФ ОД НУГЛАШИЦЕ 888 on Feb 27, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

04/21/2013

pdf

text

original

 
 1
----------
Do Svete Gore Atoske
 
Nije zgoreg, pre svega, podsetiti šta je to uopšte Hilandar. Šta je za nas bio ‡ a šta je još?Atonska Sveta Gora je poluostrvo u moru, na oko 100 km jugoisto
č
no od Soluna. Celomdužinom poluostrva pruža se greben i završava se na južnom delu vrhom Atosa, koji kaokakva oštra  piramida štr
č
i iz mora 2033 metra u maglu i oblake. Kraj potpuno besputan,krševit, pust, bio je u srednjem veku sklonište kalu
era podvižnika i pustinjaka. U DŽveku je  Sveti Atanasije sagradio i prvi ve
ć
i manastir, Lavru, a zatim su ponikli i ostalimanastiri. Oko 20 velikih, sa bezbroj takozvanih skitova (a ima skitova koji su ve
ć
i i odpravih manastira), kelija, isposnica itd. Ve
ć
inom su bili gr
č
ki, no bilo ih je i ruskih,bugarskih, vlaških, gruzijskih ‡ tako su Srbi dobili svoj Hilandar.Sveposlednji Sava grešniNajmla
i Nemanjin sin Sava se zamonašio u ruskom manastiru Pantelejmonu-Rusikonu (1191. godine), prešao je zatim u Vatoped i tu pozvao i staroga oca Nemanju,koji se ve
ć
bio povukao s prestola i zakalu
erio, da i on do
e. Nemanja je došao uVatoped 1197. godine, a zatim su on i Sava zatražili i dobili od vizantijskog cara AleksijaIII dozvolu da sagrade sebi svoj manastir (postoji originalna povelja sa potpisomcarevim). Izabrali su Hilandar, koji je ve
ć
postojao ali je bio razoren od gusara, i obnovilisu ga. (Ime kao da poti
č
e od nekog Grka, trgovca Hilandariosa,
č
ija se la
a, navodno, naobali u buri razbila, a on je iz zahvalnosti što je spasao život tu podigao prvobitnimanastir).Nemanja je u Hilandaru ubrzo zatim umro (1200. godine). Sava je ostao umanastiru, a sem toga podigao je u Kareji, centralnome mestu cele Svete Gore, i svojuisposnicu. Nemanja i Sava su po
č
eli, a zatim su svi ostali srednjovekovni srpski vladarimaterijalno pomagali gotovo sve svetogorske manastire. U jednom trenutku ve
ć
inamanastira bila je nastanjena pretežno srpskim kalu
erima. Veliki je broj povelja napergamentu sa crvenim potpisima i zlatnim pe
č
atima srpskih vladara ‡ ipak jenajuzbudljivije videti skormni voštani pe
č
at na kome je, u krst,
č
etiri puta otisnut prstensa Savine ruke i krupna
č
itka slova potpisa na pergamentu sveposlednji Sava grešni.Šta je, pak, od autenti
č
nog do danas sa
č
uvano?U jednoj udoljici guste zelene šume diže se prsten zidina srednjovekovnog gradana
č
i
č
kan ozgo
č
ardacima manastirskih konaka. Dve odbrambene kule ga natkriljuju.Usred dvorišta je crkva. Svuda visoki vitki kiparisi. Nemanjine i Savine crkve više nema,Milutin ju je zamenio svojom u razdoblju DŽIII i DŽIV veka, a knez Lazar je dogradiopripratu.U riznici i biblioteci ima oko 130 srspkih, toliko i gr
č
kih povelja gotovo svihsrednjovekovnih srpskih vladara i više vizantijskih careva. Tu su i Ivan Grozni, vlaškevojvode i turski sultani. Rukom pisanih knjiga ima oko 800, mnoštvo minijatura, 170ikona, rukom vezena Jefimijina oltarska zavesa i njena bogata ikonica... Ukratko,Hilandar ima više srpskih istorijskih dokumenata nego cela Srbija ukupno. On je postaozajedno sa srednjovekovnom srpskom državom. Svi koji su vodili Srbiju vodili su i njega,dolazili, brinuli se... Samo, dok je države nestalo u DŽV veku, on ju je nadživeo za joššest vekova, kao neprekidno svedo
č
anstvo do danas.
 
 2
Ceo Atos je takav. Lavra i Vatoped, gr
č
ki manastiri, još su ve
ć
i i puniji, svezajedno, to
č
udno poluostrvo je muzej s predmetima koji žive u svojoj živoj sredini a nisuni fosili ni mumije u naftalinu.Put  kojim se danas ide do tih dalekih muzeja je slede
ć
i: Traži se pasoš ‡ i dobije.Traži se viza ‡ i ko je do
č
eka taj i krene;
č
eka se neki put veoma dugo; me
utim, nekistudenti Amerikanci nisu uopšte ostavljeni da
č
ekaju, pokazali su samo pasoše i to je bilodovoljno.Dug putOd Soluna se do po
č
etka Svete Gore putuje autobusom oko šest sati. Stiže se uribarsko selo Jerisos. Tu prestaju svi utvr
eni redovi vožnje. Dan-dva više ili manje, svezavisi od vremena. Jerisos se nalazi na po
č
etku drugog poluostrva, tamo gde je onovezano sa kopnom. More je desno i levo, pa ako duva isto
č
ni vetar, onda je desnozapadno more, zaklonjeno te njime ide barka. Ako, pak, duva vetar sa zapada, drugajedna barka plovi isto
č
nom stranom poluostrva. Ako su bure velike, barke se uopšte neusu
uju da zaplove. Tada se
č
eka ili se, po nuždi, putuje jašu
ć
i na samaru mazge.Ako se ne ide pravo u Kareju ve
ć
pravo u Hilandar, onda je povoljno kad ploviisto
č
na barka od Jerisosa do same hilandarske arsane ‡ pristaništa. Ako se, pak, ide prvou Kareju, najpre se iz Jerisosa kolima prelazi na zapadnu stranu do malog pristana Tripiti,pa odatle barkom do karejskog pristaništa ‡ Dafnija. Od Dafnija se, na mazgama ilipeške, posle izlazi gore do Kareje. Najzad, može se i sa strane prvo direktno u Hilandar,ali onda treba iza
ć
i u arsani manastira Zografa pa odatle dalje, preko brda, za jedno tri do
č
etiri sata, na le
ima mazge, do Hilandara. Barke su obi
č
ni ve
ć
i ribarski
č
amci samotorom. Sedi se gore, u otvorenom
č
amcu, na bilo
č
emu. A na mazgama se vrloneugodno sedi, raskre
č
enih nogu na širokim tvrdim drvenim samarima. Mazge gazesporo i put izgleda beskrajno dug.Pod Hilandarom je ve
ć
predve
č
erje. Velika gvož
em okovana kapija. U svakimanastir na Svetoj Gori dolazi se na isti na
č
in. Portar vu
č
e za konop
č
e. Zvono negdezvoni. Dolazi otac za strance. Pregleda papire i prema naho
enju vodi u kujnu ili u salon.Posluženje. Slatko, lokum, rakija, kafa. Posle se tek razgleda i razgovara. U Hilandar se,razume se, dolazi kao u svoj dom.
Č
uveno je gostoprimstvo Hilandaraca.Prevozno sredstvo ‡ mazgaBez dozvole policije za strance u Kareji,  kojoj se posetilac mora obratiti li
č
no, niu jednom se manastiru ne sme ostati duže od jedne no
ć
i. Ka Kareji se dalje ide opetmazgama preko vrleti ili nešto od toga puta barkom. Obala je od Hilandara na trikilometra, i ako talasi suviše ne zapljuskuju žalo, tu nailazi barka. Ako do
e, ide senjome do manastira Pantokratora (slatko, lokum, rakija, kafa) i opet na mazgama, uzbrdo,jedno dva i po sata. U Kareju se stiže pred ve
č
e. Varošica visoko u gori. Kao nekaprestonica Svete Gore (celo poluostrvo broji danas oko 2500 stanovnika-monaha). Retkiprolaznici ulicom, skoro sami monasi (Monasi-obu
ć
ari, monasi-kroja
č
i). Tu svakimanastir ima svoj konak. Svog predstavnika u opštini, kao nekom parlamentu gde svakiod 20 manastira ima svog poslanika. Iznad toga tela je Sveta epistasija, sa
č
etiripredstavnika
č
etiri prva manastira Svete Gore: Lavre, Vatopeda, Ivirona i Hilandara. Toje vrhovna uprava. (Glavni pe
č
at, bez koga rešenja ne važe, rase
č
en je na
č
etiri dela isvaki epistat ima po jedan deo. Kad se slože, spoje sva
č
etiri dela i udare pe
č
at). Tu jenekoliko du
ć
ana odakle se manastiri snabdevaju (sva roba je bez carine). Ima i jednagostionica. Stranci odsedaju razume se, svaki u svom konaku. No tu je i ono glavno:
 
 3
policija za strance. Ona dozvoljava bavljenje na Svetoj Gori, a Sveta epistasija dajepismo-preporuku za posetu manastira. Kad se sve to dobije, uz pla
ć
anje izvesne takseizgleda da se opet
č
eka (a more se vidi daleko dole, beli se pena uz obalu,
č
eka). Dok seodobrenje policije ne dobije i ne sa
č
eka povoljno vreme (kako bi se izbegle mazge itegoban put preko vrleti i što više iskoristila la
ica) živi se u varošici.U sredini je velika, dosta skromna crkva koji je dao živopisati kralj Milutin. Tu jei Isposnica Svetog Save. Mala crkva sa najstrožim „tipikom” službe: ve
č
ernja, pono
ć
na,jutarnja i liturgija ‡ pet
č
asova bez prekida. Sve služi jedan jedini
č
ovek, isposnik; jede sesamo jednom dnevno i to posno, što zna
č
i bez zejtina, a samo se subotom i nedeljom neposti (nije retko da se pod najstrožim postom razume nekuvano jelo, samo raskvašeno uvodi). Tako je i Sveti Sava tu živeo i, kažu, do drugih manastira i bos išao.Najzad, kad se vidi da se tamo dole žalom ne beli pena, si
e se opet mazgama dobarke, kad ona nai
e (ako ne do
e do podne, to zna
č
i da ne
ć
e tog dana ni dolaziti). Nala
ici je go „dek”. Otvor u sredini, valjda prvobitno za ribu, kao u svim barkama, roba,koji džak cementa, majstori, trgovci, kalu
eri, masno gvozdeno bure sa naftom i motorkoji puk
ć
e ‡ ali glavno je da je la
a a ne mazga i da najzad vodi ka Hilandaru.Sve je druga
č
ijeMnoge su od tih  manastira srpski vladari i vlastela pomagali, gradili u njima iostavljali tragova, poznatih ve
ć
, i drugih, nauci još nepoznatih. Samo, za sve trebavremena ‡ i sre
ć
e ili bar dobre volje. Na primer, u manastiru Esfigmenu, teško je do
ć
i dopovelje \ur
a Brankovi
ć
a koji je tu na njoj naslikan sa ženom i decom na izvanrednojminijaturi na pergamentu. NJen
č
uvar je slu
č
ajno na putu, klju
č
a trenutno nema...U Hilandaru je sve to druk
č
ije. I njegov rizni
č
ar ima
č
ime da se pohvali. Ugled,pak, koji ovaj manastir uživa veoma je veliki. Kad se putuje s pratnjom jednoga monahaiz Hilandara, sve ide lako i svuda je
č
ovek najlepše primljen (ina
č
e kako bi se isporazumeo na jeziku na kome re
č
„ne” i pokret glavom levo-desno zna
č
i „da”).Jedne ve
č
eri se tako, najzad, pred zalazak sunca, stigne u osen
č
enu dolinumanastira. Zraci su još na dalekim visokim borovima. Sa zalaskom se zaklju
č
avajudvostruka vrata. No
ć
u se više ne otvaraju. Tišina. Za službu se samo razlegne zvukklepala. Zvona zvone retko. Pa i nekada u dalekoj prošlosti ona su bila retka.Pono
ć
na zvona u Hilandaru ‡ to je veliki doživljaj, veliko uzbu
enje: prvo se
č
ujudva srebrna tona, sitna, visoka. U ritmu koji je sve brži. Zatim upada postepeno
č
itav hor.Cela oktava, i najzad zabruji najdublji zvon. NJega zvonar udara teškom nožnompedalom za koju je vezan lanac. Ceo karion onih srednjih izvodi udarcima leve šake pojednoj arhai
č
noj klavijaturi od konopaca. Desna ruka drži, povezana skroz, ona dvanajviša tona, tin-tan. Žuta svetlost fenjera. Rasplašeni brujanjem ster zelene bronze izle
ć
uslepi miševi u plavu no
ć
. Mle
č
ni put iznad tamnih kiparisa. Kad završi, zvonar ostajedugo na teškim konopcima prastare naprave, zadihan. Sve je to jedan zaista velikidoživljaj.
ALEKSANDAR DEROKO
  -----------   

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->