Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
34Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Termodinamika

Termodinamika

Ratings: (0)|Views: 3,383|Likes:
Published by mogoric
Masinski fakultet u Beogradu
Masinski fakultet u Beogradu

More info:

Published by: mogoric on Feb 28, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/14/2013

pdf

text

original

 
 1
TERMODINAMIKA
(nauka o toploti)
Termodinamika definiše i obra
đ 
uje unutrašnje osobine sistema koriste
ć
i pojmove kao što su: temperatura,toplota, unutrašnja energija, zakoni termodinamike.
TEMPERATURA
Osnovna termodinami
č
ka veli
č
ina koja kvantitativno (koli
č
inski) odre
đ
uje unutrašnju energiju je
TEMPERATURA
. Ona nam omogu
ć
ava da odredimo koliku koli
č
inu unutrašnje energije sadrži neko telo i predstavlja jednu od sedam osnovnih fizi
č
kih veli
č
ina u SI sistemu.
TOPLOTNI KONTAKT
– dva tela su u
toplotnom kontaktu
ako može da do
đ
e do prenosa energije (toplote)sa jednog tela na drugo, ukoliko izme
đ
u njih postoji razlika temperatura. Nije uvek neophodno da su tela uneposrednom fizi
č
kom kontaktu da bi došlo do prenosa energije; toplota može da se prenosi i kroz vazduh iu vakuumu (zra
č
enjem).
TOPLOTNA RAVNOTEŽA
– kada dva tela u toplotnom kontaktu prestanu da razmenjuju energiju, kažemo dasu ona u
toplotnoj ravnoteži
.
Primer:
toplotno izolovane komore sa dva razdvojena tela A i B(slika). Telo T je termometar, a S toplotno izolovana pregrada.Termometar T dovodimo u toplotni kontakt sa telom A (slika a)),sve dok se ne uspostavi toplotna ravnoteža izme
đ
u T i A i tada seregistruje o
č
itavanje na termometru. Zatim se termometar Tdovodi u toplotni kontakt sa telom B (slika b)) i kada se uspostavitoplotna ravnoteža, o
č
ita se vrednost na tremometru. Ako su tadva o
č
itavanja jednaka, kaže se da su tela A i B u toplotnojravnoteži jedno sa drugim (slika c)).Eksperimentalne
č
injenice prikazane na slici se mogu sažetiu takozvani
nulti
zakon termodinamike
:
AKO SU TELO
A
I TELO
B,
SVAKO ZA SEBE
,
U TOPLOTNOJRAVNOTEŽI SA TRE
Ć
IM TELOM
T,
ONDA SU ONA U TOPLOTNOJRAVNOTEŽI I ME
Đ
USOBNO
.
Poruka
nultog
zakona je:
Svako telo ima osobinu nazvanu
temperatura
. Kada su dva tela u toplotnoj ravnoteži, njihovetemperature su jednake
.
T
EMPERATURSKE SKALE
 Celzijusova temperaturska skala
– ima dve fiksne ta
č
ke, ta
č
ku zamrzavanja vode i ta
č
ku klju
č
anja vode.Me
đ
unarodnim dogovorom je uzeto da temperatura zamrzavanja vode na Celzijusovoj skali iznosi 0
°
C, atemperatura klju
č
anja vode (na normalnom pritisku, p = 1,01x10
5
Pa) iznosi 100
°
C. Prema tome, jedan podeok na Celzijusovoj skali (jedan stepen) predstavlja stoti deo intervala izme
đ
u ta
č
ke zamrzavanja i ta
č
keklju
č
anja vode.
 
 2
Kelvinova temperaturska skala
– prema me
đ
unarodnom (SI) sistemu, jedinica za temperaturu je stepenKelvinove skale K, pa se za donju temperatursku granicu uzima nula Kelvinove skale (temperatura ne može beskona
č
no da se snižava – postoji fizi
č
ko ograni
č
enje za najnižu temperaturu). Merena u stepenimaCelzijusove skale, ova najniža temperatura iznosi –273,15
°
C, i
č
esto se naziva
apsolutna nula
.Temperaturska skala za koju –273,15
°
C predstavlja nulu naziva se apsolutna temperaturska skala iliKelvinova skala. Vrednost stepena apsolutne temperaturske skale odgovara vrednosti stepena Celzijusoveskale, samo su im nule pomerene.Me
đ
unarodni Komitet za merenja je 1954.god. utvrdio da se kalibracija Kelvinove skale izvrši naosnovu jedne fiksne ta
č
ke,
trojne ta
č
ke vode
.Te
č
na voda, led i vodena para moguistovremeno da postoje u toplotnoj ravnotežisamo za jedan par vrednosti pritiska itemperature (ta
č
ka T
3
na slici). Na slici je prikazan fazni dijagram i trojna ta
č
ka vode (T
3
).Internacionalnim sporazumom (iz 1967. god.),trojnoj ta
č
ki vode je dodeljena vrednost od273,16 K na pritisku od 610,6 Pa, kao standarnojfiksnoj temperaturskoj ta
č
ki za kalibracijutermometara. Tako se Kelvin definiše kao1/273,16 - ti deo razlike izme
đ
u apsolutne nule itemperature trojne ta
č
ke vode. Kelvinova skalase najviše koristi za nau
č
ni rad, a u širokojupotrebi je Celzijusova skala. Ako
  predstavlja Celzijusovu temperaturu, onda je:
o
15,273
=
 Zna
č
i, 0
°
C je 273,15 K (kada se temperatura izražava u Celzijusovim stepenima, uobi
č
ajeno je da se koristisimbol stepena).U Sjedinjenim Ameri
č
kim Državama i Velikoj Britaniji se naj
č
ć
e koristi Farenhajtova skala,
č
ijistepen ima manju vrednost nego kod Celzijusove skale, kao i razli
č
itu nultu temperaturu. Kod Farenhajtoveskale temperatura zamrzavanja vode je na 32
°
F, a temperatura klju
č
anja vode je 212
°
F. Veza izme
đ
uCelzijusove i Farenhajtove skale data je izrazom
o
3259
+=
 F 
(12.8)gde
 F 
predstavlja Farenhajtovu temperaturu.
T
OPLOTNO ŠIRENJE
 
Toplotno širenje je veoma važan inženjerski problem; ako se dva materijala koja su u kontakturazli
č
ito šire prilikom povišenja temperature, dolazi do naprezanja, stvaranja naprslina i defekata umaterijalima i mogu
ć
ih lomova. Iako je u ve
ć
ini slu
č
ajeva toplotno širenje štetno, ono može i da se iskoristiza merenje temperature (bimetalne trake), kao termostati, za ostvarivanje
č
vrstih spojeva u mašinogradnji.Ako se temperatura metalne šipke dužine
 L
povisi za
Δ
, njena dužina
ć
e se pove
ć
ati za:
 L L
Δ=Δ
α 
 gde je
α 
konstanta nazvana
koeficijent linearnog širenja
. Vrednosti
α
zavise od vrste materijala i posmatranog temperaturskog opsega. Gornja jedna
č
ina može da se napiše i u obliku
 L L
ΔΔ=
α 
 Fazni diaram za vodu.
 
 3
odakle može da se vidi da
α 
predstavlja relativno pove
ć
anje dužine po jedinici promene temperature.Iako se
α 
u izvesnoj meri menja sa temperaturom,može se uzeti da je, na obi
č
nim temperaturama i zauobi
č
ajene svrhe, ovaj koeficijent konstantan.Kada sve dimenzije
č
vrstog tela rastu satemperaturom, onda mora da raste i njegovazapremina. Kod te
č
nosti, jedino zapreminsko širenjeima smisla (osim kod te
č
nosti u kapilarnim cevimatermometara). Ukoliko se temperatura
č
vrstog tela ilite
č
nosti pove
ć
a za
Δ
, onda je porast zapremine jednak:
Δ=Δ
β 
 gde je
 β 
 
koeficijent zapreminskog širenja
 
č
vrstogtela ili te
č
nosti. Koeficijenti zapreminskog i linearnogširenja (za isti materijal) povezani su na slede
ć
i na
č
in:
α  β 
3
.Me
đ
utim, najrasprostranjenija te
č
nost, voda,ne ponaša se kao ostale te
č
nosti. Na slici je prikazana promena njene
 specifi
č 
ne zapremine
(zapremina po jedinici mase) sa temperaturom. Iznad 4
°
C, voda se,kao što se i o
č
ekuje, širi sa porastom temperature.Me
đ
utim, izme
đ
u 0 i 4
°
C, voda se skuplja sa povišenjem temperature. Na oko 4
°
C, specifi
č
nazapremina vode ima minimalnu vrednost, što zna
č
i da je u toj ta
č
ki gustina (kao recipro
č
na vrednostspecifi
č
ne zapremine) maksimalna. Na svim ostalim temperaturama, gustina vode ima manju vrednost od temaksimalne. Ovo posebno ponašanje vode u intervalu od 0
°
C do oko 4
°
C, posledica je promename
đ
umolekulskog rastojanja koje se najpre smanjuje (pove
ć
avaju
ć
i gustinu) sa povišenjem temperature azatim, od oko 4
°
C ovo rastojanje po
č
inje da raste, kao i kod ostalih te
č
nosti. Ova anomalija ima dalekosežanuticaj po sav živi (organski) svet i život na Zemlji uopšte (stvaranje leda samo po površini vode).
TOPLOTA I UNUTRAŠNJA ENERGIJA
Eksperimenti vršeni sredinom 19. veka su pokazali da energija može da se dovede (ili odvede)sistemu (telu) bilo putem toplote, bilo vršenjem rada i da se unutrašnja energija može pretvoriti u mehani
č
ku(i obrnuto). Kada je pojam energije proširen, pored mehani
č
ke i na unutrašnju energiju,
ZAKON ODRŽANJAENERGIJE POSTAJE UNIVERZALNI ZAKON PRIRODE
.
U
NUTRAŠNJA ENERGIJA
,
 
 E
u
– sva energija sistema povezana sa njegovim mikrosopskim komponentama,atomima i molekulima, kada se sistem kao celina ne kre
ć
e. Predstavlja skup (zbir) kineti
č
kih i potencijalnihenergija atoma i molekula.
T
OPLOTA
,
 
Q
– energija koja se prenosi izme
đ
u sistema (tela) i njegove okoline usled postojanja razliketemperatura izme
đ
u njih. Usvojeno je da je toplota
 pozitivna
kada se unutrašnja energija prenosi (dovodi)sistemu iz njegove okoline (kaže se da je toplota apsorbovana), a
negativna
, kada se unutrašnja energija prenosi (odvodi) iz sistema u njegovu okolinu (tada se kaže da se toplota osloba
đ
a ili gubi).I toplota i rad predstavljaju prenošenje energije izme
đ
u sistema i njegove okoline. Za razliku odtemperature, pritiska i zapremine, toplota i rad nisu sopstvene (unutrašnje) veli
č
ine sistema. One imajuzna
č
enje samo dok opisuju prenošenje energije u, ili iz sistema, dodaju
ć
i ili oduzimaju
ć
i odre
đ
enu koli
č
inu
unutrašnje energije
sistema.

Activity (34)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
1 thousand reads
vukasin999 liked this
mikam liked this
Concrete Worms liked this
Emilija Kostic liked this
Danica Jankovic liked this
Mladen Nikolic liked this
Mirko Milosevic liked this

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->