1
MODERNA FIZIKAZAKONI FIZIKE
:
FENOMENOLOŠKI
– klasi
č
ne teorije koje opisuju odre
đ
enu pojavu – fenomen, uz izvesna ograni
č
enja (Njutnovizakoni kretanja, zakon gravitacije i sli
č
no).
FUNDAMENTALNI
– opšti i primenljivi u svakoj situaciji i za svaku pojavu (kvantna teorija).
KVANTNA FIZIKA
Smatra se da je razvoj moderne (kvantne) fizike po
č
eo krajem XIX veka. Klasi
č
na fizika je do tada, uz povremene stranputice došla do važnih otkri
ć
a. Formulisani su zakoni kretanja, toplote, elektromagnetnih talasa i smatralose da je u fizici sve prona
đ
eno. U ozbiljnim nau
č
nim krugovima se mislilo da je sklopljena manje više cela slika opisafizi
č
kih pojava. Elektricitet, magnetizam, svetlost, mehanika, kosmologija, gravitacija, opisani su pomo
ć
u relativno jednostavnih jedna
č
ina. Me
đ
utim, ostale su još neke pojave koje nisu u potpunosti bile opisane. U prvom redu tu je bilanemogu
ć
nost objašnjenja klasi
č
nom fizikom zra
č
enja tela (tzv. crnog tela), zatim pojava koje se dešavaju kada se površina metala obasja svetloš
ć
u (danas poznata kao fotoefekat), kao i prime
ć
eno spontano zra
č
enje pojedinih hemijskihelemenata (što danas nazivamo radioaktivnost).
Z
RA
Č
ENJE CRNOG TELA
Od ranije je poznato da sva tela, na svim temperaturama emituju zra
č
enje koje se naj
č
eš
ć
e naziva toplotnozra
č
enje. Ono zavisi od temperature i od osobina samog predmeta. Primer žice u greja
č
u: na po
č
etku zagrevanja, kada sutemperature niske, toplotno zra
č
enje je nevidljivo, tj. nalazi se u infra-crvenoj oblasti elektromagnetnog spektra. Sa porastom temperature, žica postaje crvena, a na dovoljno visokim temperaturama emituju se sve boje iz spektra pa je žica bela (setite se izraza
″
belo usijanje
″
). Sva tela koja se zagrevaju prolaze kroz iste faze, ali kvantitativno odre
đ
ivanje datogzra
č
enja je otežano razli
č
itim osobinama tela. Bilo je potrebno prona
ć
i neko telo
č
ije zra
č
enje
ć
e mo
ć
i da bude opisanosamo pomo
ć
u suštinske veli
č
ine za toplotu, a to je temperatura. Samo na taj na
č
in je bilo mogu
ć
e formulisati zakonzra
č
enja koji
ć
e biti primenljiv za sva tela, bez obzira na materijal, strukturu, površinu i sli
č
no. Usvojeno je da se posmatra zra
č
enje tzv.
apsolutno crnog tela
.
Apsolutno crno telo
– telo koje potpuno apsorbuje zra
č
enje svih talasnih dužina. Takvo telo ne postoji u prirodi, ali možeda se simulira kutijom sa hrapavim zidovima i malim otvorom, pa kada se zra
č
enje
″
pusti
″
u takvu kutiju, dolazi dovišestruke refleksije i zra
č
enje biva uhva
ć
eno unutar kutije. Osobine sli
č
ne osobinama apsolutno crnog tela imaju
č
a
đ
,crna hartija, crni somot i sl.
Emisiona mo
ć
,
W
e
dS dP dt dE dS d W
e
=⎟ ⎠ ⎞⎜⎝ ⎛ =
Spektralna emisiona mo
ć
,
w
λ
λ λ
λ
d dW dS dP d d w
e
=⎟ ⎠ ⎞⎜⎝ ⎛ =
Vidi se da se veza izme
đ
u
W
e
i
w
λ
dobija integraljenjem
w
λ
po svim
λ
.
Apsorpciona mo
ć
,
A
oa
dE dE A
=
Spektralna apsorpciona mo
ć
,
a
λ
λ
λ
d dAa
=
UKUPNA ENERGIJA KOJU TELO EMITUJE U VIDUELEKTROMAGNETNOG ZRA
Č
ENJA U SVIM PRAVCIMA, UJEDINICI VREMENA SA JEDINICE POVRŠINE.
P – EMITOVANA SNAGA
UKUPNAEMITOVANA SNAGA SA JEDINICE POVRŠINE TELA,SA TALASNOM DUŽINOM U JEDINI
Č
NOM INTERVALU OKOTALASNE DUŽINE
λ
.
E
o
– ENERGIJA ELEKTROMAGNETNOG ZRA
Č
ENJA KOJEPADNE NA TELO
E
a
– DEO ENERGIJE KOJU TELO APSORBUJEKOLI
Č
NIK APSORBOVANE I UKUPNE ENERGIJE UJEDINI
Č
NOM INTERVALU TALASNIH DUŽINA.
2
Apsolutno crno telo potpuno apsorbuje upadno zra
č
enje svih talasnih dužina, pa je za njega
a
λ
= 1.
Kirhofov zakon zra
č
enja
( )
T f awawaw
,.......
321
λ
λ λ λ λ λ λ
==⎟⎟ ⎠ ⎞⎜⎜⎝ ⎛ =⎟⎟ ⎠ ⎞⎜⎜⎝ ⎛ =⎟⎟ ⎠ ⎞⎜⎜⎝ ⎛
ODNOS SPEKTRALNE EMISIONE I SPEKTRALNE APSORPCIONE MO
Ć
I NE ZAVISI OD PRIRODETELA I PREDSTAVLJA ZA SVA TELA JEDNU ISTU FUNKCIJU TALASNE DUŽINE I TEMPERATURE.
Za apsolutno crna tela:
SVA APSOLUTNO CRNA TELA PRI DATOJ TEMPERATURI, BEZ OBZIRA NAMATERIJAL OD KOGA SU SA
Č
INJENA, IMAJU ISTU SPEKTRALNU EMISIONU MO
Ć
KOJA ZAVISISAMO OD TEMPERATURE.
Objašnjenje toplotnog zra
č
enja tela
Klasi
č
na teorija:
izvor elektromagnetnog zra
č
enja su ubrzane naelektrisane
č
estice. Naelektrisanja koja se kre
ć
u moguda imaju proizvoljne brzine, pa i spektar zra
č
enja treba da bude kontinualan.
Eksperiment:
ekperimentalni podaci dobijeni za zavisnost spektralne emisione mo
ć
i od talasne dužine za razli
č
itevrednosti temperature imaju oblik dat na slici, pri
č
emu je
T
1
<
T
2
<
T
3
.Sa porastom temperature prime
ć
uju se dve pojave:
1.
maksimum krive zavisnosti
w
λ
= f(
λ
,
T
) se sa porastom temperature pomera ka manjim talasnim dužinama. Pomeranje može da se opišeslede
ć
im izrazom:
bT
=⋅
max
λ
b
– Vinova konstanta,
b
= 2,886
⋅
10
-3
Km
2.
ukupna koli
č
ina energije koju telo emituje (površina ispod krive) raste sa pove
ć
anjem temperature:
4
T eW
e
⋅⋅=
σ
e
- emisivnost, konstanta koja zavisi od prirode tela i ima vrednosti izme
đ
u 0 i 1 (zaapsolutno crno telo
e
= 1)
σ
- Štefan-Bolcman-ova konstanta,
σ
= 5,67
⋅
10
-8
W/m
2
K
4
Zakon zra
č
enja crnog tela
Klasi
č
na teorija bazirana na statisti
č
koj fizici i termodinamici nije mogla da d
â
odgovor kojim analiti
č
kimizrazom može da se opiše uo
č
ena zavisnost
w
λ
= f(
λ
,
T
). Naj
č
eš
ć
e je koriš
ć
en
Rejli-Džinsov zakon
koji polazi od jednakeraspodele energija po stepenima slobode, koji ima oblik:
( )
4
2,
λ π λ
λ
ckT T f w
==
c
– brzina elektromagnetnog zra
č
enja u vakuumu,
k
– Bolcman-ova konstanta.Vidi se da spektralna emisiona mo
ć
zavisi od talasne dužine i temperature, ali prema ovom zakonu, sa smanjenjem talasnedužine dolazi do izuzetnog pove
ć
anja spektralne emisione mo
ć
i –
ultraljubi
č
asta katastrofa
.To je bio jedan od prvih primera potpunog neuspeha klasi
č
ne teorije. Na scenu stupa Maks Plank, teoreti
č
ar izBerlina koji se bavio teorijom toplote. Zbog prirode svojih istraživanja, imao je na raspolaganju veliki brojeksperimentalnih podataka vezanih za zra
č
enja tela na svim temperaturama i talasnim dužinama. Na osnovu datih podataka Plank je tražio matemati
č
ku funkciju koja najbolje odgovara dobijenim rezultatima. Na skupu nema
č
kog
VIN-ov ZAKON POMERANJA
λ
max
– talasna dužina koja odgovaramaksimumu spektralne emisione mo
ć
i
ŠTEFAN-BOLCMAN-ov ZAKON
I n t e n z i t e t
λ
emitovanogzra
č
enja
T
3
T
2
T
1
klasi
č
nateorija
T
3
>
T
2
>T
1
3
fizi
č
kog društva u Berlinu, 1900.god., Plank je saopštio da je uspeoda do
đ
e do relacije
w
λ
= f(
λ
,
T
) koja je u potpunoj saglasnosti saeksperimentalnom krivom u
č
itavom opsegu talasnih dužina i za svetemperature. Došao je do fundamentalnog zakona zra
č
enja:
( )
112,
52
−==
kT hc
ehcT f w
λ λ
λ π λ
c
– brzina svetlosti u vakuumu, k – Bolcman-ova konstanta,h – Plank-ova konstanta.Ovde se prvi put pojavljuje konstanta h, kasnije nazvana Plank-ovakonstanta. Vrednost konstante h ne zavisi od materijala crnog telaniti od njegove temperature, pa ona predstavlja fundamentalnukonstantu prirode i iznosi h = 6,62
⋅
10
-34
Js.Za velike talasne dužine Plank-ov zakon može da se svedena Rejli-Džinsov zakon. Pored toga, iz Plank-ovog zakona mogu da se dobiju i dva empirijska, napred pomenuta zakona:Vin-ov zakon pomeranja i Štefan-Bolcman-ov zakon. Zna
č
i, u odre
đ
enom, ograni
č
enom opsegu talasnih dužina,fundamentalni zakon (Plankov) može da se svede na zakon klasi
č
ne fizike koji je fenomenološki.
Plankova kvantna hipoteza i zakon kvantizacije harmonijskog oscilatora
Eksperimantalni podaci ukazuju da apsolutno crno telo emituje veoma malo energije na malim talasnimdužinama, dok klasi
č
na teorija govori da energija treba da bude ravnomerno raspore
đ
ena po svim talasnim dužnama. Da bi objasnio ovu neusaglašenost, Plank je pretpostavio da koli
č
ina energije zavisi od talasne dužine te energije. Postavio jedve hipoteze:
1.
molekuli (tj. oscilatori) emituju energiju u zasebnim, izdvojenim koli
č
inama – zra
č
enje je diskretno i emituje se iztela u
″
paketi
ć
ima
″
koji sadrže ta
č
no odre
đ
enu koli
č
inu energije. Koli
č
ina na latinskom – kvantum, pa je te tzv.
″
paketi
ć
e
″
Plank nazvao
kvantima
.
2.
Energija kvanta zavisi od talasne dužine emitovanog zra
č
enja:
ω πν π λ ν
h
====
22
hchh E
Molekuli (atomi, oscilatori) apsorbuju i emituju energiju koja može da bude jednaka SAMO celobrojnomumnošku energije jednog kvanta tj.:
ω ν
h
nnh E
==
n
= 0,1,2,3,....
Energija kvantnog oscilatora ima ta
č
no odre
đ
ene, diskretne vrednosti – ENERGIJA JE KVANTOVANA.
Uvo
đ
enje zamisli da postoji kvant energije je bila prekretna ta
č
ka u razvoju kvantne fizike, iako je bilo potrebnomnogo vremena (preko 20 godina) da nau
č
na javnost, pa i sam Plank prihvate dubinu tog otkri
ć
a. Kvantna teorija ne poništava dostignu
ć
a klasi
č
ne fizike, ve
ć
samo postavlja temelje sveobuhvatnijem opisivanju prirodnih pojava na svimnivoima i u svim oblastima. Fundamentalni zakoni kvantne fizike daju osnovu i potvr
đ
uju važenje fenomenološkihzakona klasi
č
ne fizike u granicama njihove primenljivosti, povezuju
ć
i ih na taj na
č
in u celinu.
A
JNŠTAJNOVA FOTONSKA HIPOTEZA
Ajnštajn je dopunio Plank-ovu kvantnu hipotezu pretpostavkom da se svetlost i prostire u vidu kvanata energijekoji su kasnije nazvani
FOTONI
. Fotoni su kvanti, jedini
č
ne koli
č
ine svetlosne energije (elektromagnetnog zra
č
enja),koji u vidu
č
estica prenose energiju elektromagnetnog polja. Energija fotona je jednaka:
λ ν
chh E
f
==
Fotoni se kre
ć
u brzinom svetlosti, pa je njihova masa mirovanja jednaka 0. Fotoni imaju koli
č
inu kretanja
p
f
, koja je jednaka:
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
Recommended
More From This User
Notes
Load more
