Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
31Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Kvantna fizika

Kvantna fizika

Ratings:

5.0

(1)
|Views: 5,807 |Likes:
Published by mogoric
Masinski fakultet u Beogradu
Masinski fakultet u Beogradu

More info:

Published by: mogoric on Feb 28, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

02/12/2014

pdf

text

original

 
 1
MODERNA FIZIKAZAKONI FIZIKE
:
FENOMENOLOŠKI
– klasi
č
ne teorije koje opisuju odre
đ
enu pojavu – fenomen, uz izvesna ograni
č
enja (Njutnovizakoni kretanja, zakon gravitacije i sli
č
no).
FUNDAMENTALNI
– opšti i primenljivi u svakoj situaciji i za svaku pojavu (kvantna teorija).
KVANTNA FIZIKA
Smatra se da je razvoj moderne (kvantne) fizike po
č
eo krajem XIX veka. Klasi
č
na fizika je do tada, uz povremene stranputice došla do važnih otkri
ć
a. Formulisani su zakoni kretanja, toplote, elektromagnetnih talasa i smatralose da je u fizici sve prona
đ
eno. U ozbiljnim nau
č
nim krugovima se mislilo da je sklopljena manje više cela slika opisafizi
č
kih pojava. Elektricitet, magnetizam, svetlost, mehanika, kosmologija, gravitacija, opisani su pomo
ć
u relativno jednostavnih jedna
č
ina. Me
đ
utim, ostale su još neke pojave koje nisu u potpunosti bile opisane. U prvom redu tu je bilanemogu
ć
nost objašnjenja klasi
č
nom fizikom zra
č
enja tela (tzv. crnog tela), zatim pojava koje se dešavaju kada se površina metala obasja svetloš
ć
u (danas poznata kao fotoefekat), kao i prime
ć
eno spontano zra
č
enje pojedinih hemijskihelemenata (što danas nazivamo radioaktivnost).
Z
RA
Č
ENJE CRNOG TELA
 
Od ranije je poznato da sva tela, na svim temperaturama emituju zra
č
enje koje se naj
č
ć
e naziva toplotnozra
č
enje. Ono zavisi od temperature i od osobina samog predmeta. Primer žice u greja
č
u: na po
č
etku zagrevanja, kada sutemperature niske, toplotno zra
č
enje je nevidljivo, tj. nalazi se u infra-crvenoj oblasti elektromagnetnog spektra. Sa porastom temperature, žica postaje crvena, a na dovoljno visokim temperaturama emituju se sve boje iz spektra pa je žica bela (setite se izraza
 belo usijanje
). Sva tela koja se zagrevaju prolaze kroz iste faze, ali kvantitativno odre
đ
ivanje datogzra
č
enja je otežano razli
č
itim osobinama tela. Bilo je potrebno prona
ć
i neko telo
č
ije zra
č
enje
ć
e mo
ć
i da bude opisanosamo pomo
ć
u suštinske veli
č
ine za toplotu, a to je temperatura. Samo na taj na
č
in je bilo mogu
ć
e formulisati zakonzra
č
enja koji
ć
e biti primenljiv za sva tela, bez obzira na materijal, strukturu, površinu i sli
č
no. Usvojeno je da se posmatra zra
č
enje tzv.
apsolutno crnog tela
.
Apsolutno crno telo
– telo koje potpuno apsorbuje zra
č
enje svih talasnih dužina. Takvo telo ne postoji u prirodi, ali možeda se simulira kutijom sa hrapavim zidovima i malim otvorom, pa kada se zra
č
enje
 pusti
u takvu kutiju, dolazi dovišestruke refleksije i zra
č
enje biva uhva
ć
eno unutar kutije. Osobine sli
č
ne osobinama apsolutno crnog tela imaju
č
a
đ
,crna hartija, crni somot i sl.
Emisiona mo
ć
,
 
e
 
dS dP dt dE dS 
e
= ⎠ ⎞⎝ ⎛ =
 
Spektralna emisiona mo
ć
,
w
λ
 
λ λ 
λ 
dW dS dP w
e
= ⎠ ⎞⎝ ⎛ =
 
Vidi se da se veza izme
đ
u
e
i
w
λ 
dobija integraljenjem
w
λ 
po svim
λ
.
Apsorpciona mo
ć
,
 A
 
oa
dE dE  A
=
 
Spektralna apsorpciona mo
ć
,
 a
λ
 
λ 
λ 
dAa
=
 
 
UKUPNA ENERGIJA KOJU TELO EMITUJE U VIDUELEKTROMAGNETNOG ZRA
Č
ENJA U SVIM PRAVCIMA, UJEDINICI VREMENA SA JEDINICE POVRŠINE.
P – EMITOVANA SNAGA
UKUPNAEMITOVANA SNAGA SA JEDINICE POVRŠINE TELA,SA TALASNOM DUŽINOM U JEDINI
Č
NOM INTERVALU OKOTALASNE DUŽINE
λ
.
 E
 o
– ENERGIJA ELEKTROMAGNETNOG ZRA
Č
ENJA KOJEPADNE NA TELO
 E
 a
– DEO ENERGIJE KOJU TELO APSORBUJEKOLI
Č
NIK APSORBOVANE I UKUPNE ENERGIJE UJEDINI
Č
NOM INTERVALU TALASNIH DUŽINA.
 
 2
Apsolutno crno telo potpuno apsorbuje upadno zra
č
enje svih talasnih dužina, pa je za njega
a
λ 
= 1.
Kirhofov zakon zra
č
enja
( )
 f awawaw
,.......
321
λ 
λ λ λ λ λ λ 
== ⎠ ⎞⎝ ⎛ = ⎠ ⎞⎝ ⎛ = ⎠ ⎞⎝ ⎛ 
 
ODNOS SPEKTRALNE EMISIONE I SPEKTRALNE APSORPCIONE MO
Ć
I NE ZAVISI OD PRIRODETELA I PREDSTAVLJA ZA SVA TELA JEDNU ISTU FUNKCIJU TALASNE DUŽINE I TEMPERATURE.
Za apsolutno crna tela:
SVA APSOLUTNO CRNA TELA PRI DATOJ TEMPERATURI, BEZ OBZIRA NAMATERIJAL OD KOGA SU SA
Č
INJENA, IMAJU ISTU SPEKTRALNU EMISIONU MO
Ć
KOJA ZAVISISAMO OD TEMPERATURE.
Objašnjenje toplotnog zra
č
enja tela
Klasi
č
na teorija:
izvor elektromagnetnog zra
č
enja su ubrzane naelektrisane
č
estice. Naelektrisanja koja se kre
ć
u moguda imaju proizvoljne brzine, pa i spektar zra
č
enja treba da bude kontinualan.
Eksperiment:
ekperimentalni podaci dobijeni za zavisnost spektralne emisione mo
ć
i od talasne dužine za razli
č
itevrednosti temperature imaju oblik dat na slici, pri
č
emu je
1
 
<
 
2
 
<
 
3
.Sa porastom temperature prime
ć
uju se dve pojave:
1.
maksimum krive zavisnosti
w
λ 
= f(
λ 
,
) se sa porastom temperature pomera ka manjim talasnim dužinama. Pomeranje može da se opišeslede
ć
im izrazom:
b
=
max
λ 
 
b
– Vinova konstanta,
b
= 2,886
10
-3
Km
2.
ukupna koli
č
ina energije koju telo emituje (površina ispod krive) raste sa pove
ć
anjem temperature:
4
e
e
=
σ 
 
e
- emisivnost, konstanta koja zavisi od prirode tela i ima vrednosti izme
đ
u 0 i 1 (zaapsolutno crno telo
e
= 1)
σ 
- Štefan-Bolcman-ova konstanta,
σ 
= 5,67
10
-8
W/m
2
4
 
Zakon zra
č
enja crnog tela
Klasi
č
na teorija bazirana na statisti
č
koj fizici i termodinamici nije mogla da d
â
odgovor kojim analiti
č
kimizrazom može da se opiše uo
č
ena zavisnost
w
λ 
= f(
λ 
,
). Naj
č
ć
e je koriš
ć
en
Rejli-Džinsov zakon
koji polazi od jednakeraspodele energija po stepenima slobode, koji ima oblik:
( )
4
2,
λ π λ 
λ 
ckT  f w
==
 
c
– brzina elektromagnetnog zra
č
enja u vakuumu,
– Bolcman-ova konstanta.Vidi se da spektralna emisiona mo
ć
zavisi od talasne dužine i temperature, ali prema ovom zakonu, sa smanjenjem talasnedužine dolazi do izuzetnog pove
ć
anja spektralne emisione mo
ć
i – 
ultraljubi
č
asta katastrofa
.To je bio jedan od prvih primera potpunog neuspeha klasi
č
ne teorije. Na scenu stupa Maks Plank, teoreti
č
ar izBerlina koji se bavio teorijom toplote. Zbog prirode svojih istraživanja, imao je na raspolaganju veliki brojeksperimentalnih podataka vezanih za zra
č
enja tela na svim temperaturama i talasnim dužinama. Na osnovu datih podataka Plank je tražio matemati
č
ku funkciju koja najbolje odgovara dobijenim rezultatima. Na skupu nema
č
kog
 
VIN-ov ZAKON POMERANJA
λ 
max
– talasna dužina koja odgovaramaksimumu spektralne emisione mo
ć
i
ŠTEFAN-BOLCMAN-ov ZAKON
   I  n   t  e  n  z   i   t  e   t
λ
 
emitovanogzra
č
enja
3
2
1
klasi
č
nateorija
 
3
>
2
>T 
1
 
 3
fizi
č
kog društva u Berlinu, 1900.god., Plank je saopštio da je uspeoda do
đ
e do relacije
w
λ 
= f(
λ 
,
) koja je u potpunoj saglasnosti saeksperimentalnom krivom u
č
itavom opsegu talasnih dužina i za svetemperature. Došao je do fundamentalnog zakona zra
č
enja:
( )
112,
52
==
kT hc
ehc f w
λ λ 
λ π λ 
 
c
– brzina svetlosti u vakuumu, k – Bolcman-ova konstanta,h – Plank-ova konstanta.Ovde se prvi put pojavljuje konstanta h, kasnije nazvana Plank-ovakonstanta. Vrednost konstante h ne zavisi od materijala crnog telaniti od njegove temperature, pa ona predstavlja fundamentalnukonstantu prirode i iznosi h = 6,62
10
-34
Js.Za velike talasne dužine Plank-ov zakon može da se svedena Rejli-Džinsov zakon. Pored toga, iz Plank-ovog zakona mogu da se dobiju i dva empirijska, napred pomenuta zakona:Vin-ov zakon pomeranja i Štefan-Bolcman-ov zakon. Zna
č
i, u odre
đ
enom, ograni
č
enom opsegu talasnih dužina,fundamentalni zakon (Plankov) može da se svede na zakon klasi
č
ne fizike koji je fenomenološki.
Plankova kvantna hipoteza i zakon kvantizacije harmonijskog oscilatora
 Eksperimantalni podaci ukazuju da apsolutno crno telo emituje veoma malo energije na malim talasnimdužinama, dok klasi
č
na teorija govori da energija treba da bude ravnomerno raspore
đ
ena po svim talasnim dužnama. Da bi objasnio ovu neusaglašenost, Plank je pretpostavio da koli
č
ina energije zavisi od talasne dužine te energije. Postavio jedve hipoteze:
1.
 
molekuli (tj. oscilatori) emituju energiju u zasebnim, izdvojenim koli
č
inama – zra
č
enje je diskretno i emituje se iztela u
 paketi
ć
ima
koji sadrže ta
č
no odre
đ
enu koli
č
inu energije. Koli
č
ina na latinskom – kvantum, pa je te tzv.
 paketi
ć
e
Plank nazvao
kvantima
.
2.
 
Energija kvanta zavisi od talasne dužine emitovanog zra
č
enja:
ω πν π λ ν 
h
====
22
hchh E 
 
Molekuli (atomi, oscilatori) apsorbuju i emituju energiju koja može da bude jednaka SAMO celobrojnomumnošku energije jednog kvanta tj.:
ω ν 
h
nnh E 
==
 
n
= 0,1,2,3,....
Energija kvantnog oscilatora ima ta
č
no odre
đ
ene, diskretne vrednosti – ENERGIJA JE KVANTOVANA.
Uvo
đ
enje zamisli da postoji kvant energije je bila prekretna ta
č
ka u razvoju kvantne fizike, iako je bilo potrebnomnogo vremena (preko 20 godina) da nau
č
na javnost, pa i sam Plank prihvate dubinu tog otkri
ć
a. Kvantna teorija ne poništava dostignu
ć
a klasi
č
ne fizike, ve
ć
samo postavlja temelje sveobuhvatnijem opisivanju prirodnih pojava na svimnivoima i u svim oblastima. Fundamentalni zakoni kvantne fizike daju osnovu i potvr 
đ
uju važenje fenomenološkihzakona klasi
č
ne fizike u granicama njihove primenljivosti, povezuju
ć
i ih na taj na
č
in u celinu.
A
JNŠTAJNOVA FOTONSKA HIPOTEZA
 
Ajnštajn je dopunio Plank-ovu kvantnu hipotezu pretpostavkom da se svetlost i prostire u vidu kvanata energijekoji su kasnije nazvani
FOTONI
. Fotoni su kvanti, jedini
č
ne koli
č
ine svetlosne energije (elektromagnetnog zra
č
enja),koji u vidu
č
estica prenose energiju elektromagnetnog polja. Energija fotona je jednaka:
λ ν 
chh E 
 f 
==
 Fotoni se kre
ć
u brzinom svetlosti, pa je njihova masa mirovanja jednaka 0. Fotoni imaju koli
č
inu kretanja
 p
 f 
, koja je jednaka:

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->