STIVEN RANSIMAN
PAD CARIGRADA
PAD CARIGRADA
1453
Novi Sad, 1996.Дигитализовaо љ. Г. 2008. О. Ш.
S engleskog preveo
ALEKSA Č. ILIĆ
Naslov izvornika
THE FALL OF CONSTANTINOPLE1453by
Steven Runciman
©
Cambridge University Press 1965Canto edition 1990
MOME BRATU
SADRŽAJ
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
●
1
●
●
PREDGOVOR
U vreme kada su istoričari bili jednostavan svet smatralo se da pad Carigrada 1453.označava kraj srednjeg veka. Danas suviše dobro znamo da je tok istorije neumitan i da ga nikadništa ne prekida. Ne postoji određena vremenska tačka za koju možemo reći: srednjovekovni svet setada preobrazio u moderni. Mnogo pre 1453. u Italiji i mediteranskom svetu se širi pokret nazvanrenesansa. Dugo posle 1453. na Severu su se održale srednjovekovne ideje. Još pre 1453. počela supionirska istraživanja okeanskih puteva koji će promeniti celokupnu svetsku ekonomiju, ali je posle1453. prošlo nekoliko decenija pre nego što su ovi putevi otvoreni, i pre nego što su se posledicetoga otvaranja mogle osetiti u Evropi. Opadanje i propast Vizantije i trijumf osmanskih Turakaimali su uticaja na ove promene, ali taj uticaj se ne može pripisati samo događajima u jednoj godini.Vizantijska učenost imala je svoju ulogu u renesansi, ali već više od pola veka pre 1453. vizantijskiučenjaci su napuštali svoju otadžbinu zbog njenog siromaštva i nesigurnosti da bi potražili udobneprofesorske katedre u Italiji, a obrazovani Grci koji su iza njih tu stizali posle 1453, mahom nisu bilibegunci od nove neverničke vlasti već su dolazili sa ostrva koja su još bila pod mletačkom vlašću,da studiraju. Porast osmanske moći već je godinama stvarao neprilike italijanskim trgovačkimgradovima, ali nije uništio njihovu trgovinu; jedi no je zatvorio prolaze u Crno more. Osmanskoosvajanje Egipta bilo je za Mletke poraznije nego osmansko osvajanje Carigrada; mada je Đenovuteško pogodila sultanova kontrola Moreuza, njen pad je više bio izazvan njenim nepovoljnimpoložajem u Italiji nego gubitkom spoljne trgovine.Pad Carigrada čak je i na prostranom političkom području izazvao vrlo malo promena. Turcisu već bili stigli do obala Dunava i postali pretnja srednjoj Evropi; svako je mogao videti da jeCarigrad osuđen na propast, da se Carstvo, nešto malo veće od jednog oronulog grada, ne možeodržati protiv carstva čija je teritorija zahvatala veći deo Balkanskog poluostrva i Male Azije,carstva koje je imalo odlučne upravljače i najbolju vojnu mašinu tog vremena. Hrišćanske zemlje,istina, bile su duboko potresene padom Carigrada. Kako im je nedostajao naš mudri pogled unazad,zapadne sile nisu uspele da sagledaju da je tursko osvajanje postalo neizbežno. Ipak, tragedija nijeni na koji način promenila njihovu politiku ili, pre, njihovo neimanje politike prema istočnompitanju. Samo se papstvo istinski uznemirilo i istinski planiralo protivakciju, ali i ono će uskoroimati hitnijih i bližih problema.Može, stoga, izgledati da povest o 1453. godini skoro da ne zaslužuje još jednu knjigu. Ali, ustvari, za dva naroda događaji te godine bili su od životne važnosti. Osvajanjem starog carskoggrada, Turci su ne samo stekli novu carsku prestonicu nego i osigurali trajnost svog evropskogcarstva. Sve dok grad, čiji je položaj bio u središtu oblasti pod njihovom vlašću, na raskrsniciizmeđu Azije i Evrope, nije bio u njihovim rukama, nisu se mogli osećati sigurnima. Nije bilorazloga da se plaše samih Grka, ali veliki hrišćanski savez, dejstvujući iz takvog uporišta, još jemogao da ih istera. Držeći Carigrad u svojim rukama, oni su bili bezbedni. Danas, posle svih obrtau njihovoj istoriji, Turci još poseduju Trakiju; još drže svoje uporište u Evropi.Za Grke pad grada bio je još značajniji. Za njih je to zaista bio konačni završetak jednogpoglavlja u istoriji. Sjajna vizantijska civilizacija je završila svoju ulogu u civilizovanju sveta; isada je umirala s gradom koji je umirao. Ipak, još nije bila mrtva. Među sve malobrojnijimstanovnicima Carigrada pred njegov pad nalazili su se i mnogi od najboljih umova onog doba,obrazovanih u visoko kulturnoj tradiciji koja seže unazad do klasične Grčke i Rima. I sve dok je car,Božji namesnik, živeo na Bosforu, kod svakog Grka je moglo da se javi gordo osećanje, čak i kadje, možda, već bio u ropstvu, da još pripada istinskoj i pravoslavnoj hrišćanskoj zajednici. Car je
2
mogao vrlo malo da učini kako bi mu pomogao u zemaljskom životu, ali je i dalje bio faktor jedinstva i simbol Božje vladavine. Kad je s padom grada pao i car, počela je vladavina Antihrista iGrčka je bila prisiljena da se pritaji da bi preživela kako je najbolje mogla. Neuništivoj vitalnosti ihrabrosti grčkog duha pripada pohvala što helenstvo nije potpuno nestalo.U ovoj povesti tragični heroj je grčki narod, i ja sam pokušao da je ispričam držeći to naumu. Nju su često i ranije pripovedali. Gibona je toliko uzbudila da je skoro zaboravio na svojprezir prema Vizantiji. Na engleskom nju je poslednji put podrobno ispričao ser Edvin Perz u deluobjavljenom pre šezdeset godina, koje još, međutim, i te kako vredi čitati. Njegov prikaz stvarnihoperacija u toku opsade, zasnovan na iscrpnom proučavanju izvora i temeljnom ličnom poznavanjuterena, još ima punu vrednost, mada su moderna istraživanja pokazala da je knjiga na nekim drugimmestima malo zastarela. Mnogo dugujemo njegovom delu koje ostaje najbolji prikaz događaja1453. na ma kome jeziku. Od vremena kada je objavljeno, mnogi naučnici su obogatili naše znanje.Naročito je 1953. godine, prilikom proslave petstogodišnjice, objavljeno mnogo članaka i eseja. Ali,osim knjige Gistava Šlimberžera, objavljene 1914. i skoro potpuno zasnovane na Perzovom delu, uposlednjoj polovini veka na zapadnim jezicima nije se pojavila nijedna potpuna povest opsade.U ovom pokušaju da popunim tu prazninu sa zahvalnošću sam se služio delima mnogihnovijih naučnika, i živih i pokojnih. Moje beleške će pokazati šta im dugujem. Od živih grčkihnaučnika posebno bih želeo da spomenem profesora Zakitinosa i profesora Zorasa. Što se tičeosmanske istorije, tu svako mora biti dužnik profesoru Babingeru, čak i pored toga što nam njegovavelika knjiga o Sultanu Osvajaču uskraćuje pomoć ne dajući reference na njegove izvore. Zarazumevanje ranije turske istorije, knjige profesora Viteka neprocenjive su; a od mlađih turskihnaučnika mora se spomenuti profesor Inaldžik. Značajno delo oca Gila o saboru u Firenci injegovim posledicama bilo mi je od najveće koristi.Glavne izvore za povest kratko obrađujem u jednom dodatku. Do svih njih nije lako doći.Hrišćanske izvore skupio je pre nekih osamdeset godina pokojni profesor Detije (Dethier) u dvatoma
Monumenta Hungariae Historica
, XXI i XXII, 1. i 2. deo, no, mada su sveske bileodštampane, nikad nisu objavljene, verovatno zbog mnogih grešaka u njima. Od muslimanskihizvora, nema ih mnogo koji su lako dostupni, naročito ne nekome ko osmanske autore može da čitasamo polako i tegobno. Nadam se da sam bio u stanju da iz njih izvučem ono bitno.Ova knjiga nikad ne bi bila napisana da nema Londonske biblioteke; želeo bih da izrazimsvoju zahvalnost i osoblju čitaonice Britanskog muzeja za strpljivo pruženu pomoć. Takođe bihželeo da zahvalim g. S. Dž. Papastavru na pomoći oko korektura, kao i funkcionerima i osobljuCambridge University Press na njihovom stalnom strpljenju i ljubaznosti.Beleška o transkripciji imenaNe mogu tvrditi da sam dosledan u transkripciji imena sa grčkog ili turskog. Za grčka imenakoristio sam sve oblike koji su mi izgledali uobičajeni i prirodni. Za turska imena sam koristiojednostavnu fonetsku ortografiju, osim kada sam navodio reči na modernom turskom, za koje samkoristio modernu tursku ortografiju. Sultana Osvajača nazivam njegovim turskim imenom Mehmed,a ne Mahomed ili Mohamed. Nadam se da će mi moji turski prijatelji oprostiti što grad o komepišem nazivam „Konstantinopolj“ a ne „Istambul“. Postupiti drukčije bilo bi cepidlačenje.London 1964.
Stiven Ransiman
Skraćenice u napomenama:
B. Z.
-
Byzantinische Zeitschrift
, Leipzig, 1892.
C. S. H. B.
-
Corpus Scriptorum Historiae Byzantinae
, Bonn, 1828-1897.
M. P. G.
- Migne,
Patrologia Graeco-Latina
, Paris, 1859-1866.Muratori, R.
I. Ss.
- Muratori,
Rerum Italicarum Scriptores
, Milan, 1723-1751.
3
Search History:
Result 00 of 00
00 results for result for
p.
IX. POSLEDNJI DANI VIZANTIJE for ПАД ЦАРИГРАДА 1453 год. - СТИВЕН РАНИСМАН
1.0K
Reads
4
Readcasts
0
Embed Views
Recommended
More From This User
Notes
Load more
