ODABRANA DELA SIGMUNDA FROJDA SIGMUND FROJD

Knjiga šesta

TUMAČENJE SNOVA, I TUMAČENJE SNOVA

i

Preveo S/iiemačkog
Dr Albin Vilhar

URKDNIK: D r HUGO KLAJN

^Mii*iiiiiUi4iiUU
 Naslov originala
Die Traumdeutung

NAUČNA LITERATURA
O PROBLEMIMA SNA

Na sledećim stranicama pružiću dokaze za to da

© 1942 by Imago Fublisbing Co. Ltd., London
postoji jedna psihološka tehnika koja dozvoljava ob­
jašnjavanje snova i da se primenom ovog postupka
svaki san pokazuje kao smisaona psihička tvorevina
koja se na mestu koje je mogućno naznačiti može
uvrstiti u duševna zbivanja budnog stanja. Pokušaću^
dalje, da objasnim zbivanja od kojih potiču neobičnost
i nerazgovetnost sna i da od tih zbivanja izvedeni za­
ključak o prirodi psihičkih sila iz čijeg se zajedničkog
ili suprotnog delovanja rađa san. Kada dotle dođem,
moje će izlaganje prestati jer će dostići onu tačku
gde se problem snevanja uliva u obimnije probleme
čijeg se rešenja treba latiti na osnovu drugog mate­
rijala.
Pregled radova i rezultata ranijih autora, i pre­
gled sadašnjeg stanja problema snova u nauci izno­
sim unapred zato što u toku raspravljanja neću imati
često povoda da se na to vraćam. Jer naučno razume-
vanje sna, uprkos višehiljadugodišnjim nastojanjima,
napredovalo je veoma malo. Ovu činjenicu pisci tako
jednodušno ističu da izgleda izlišno navoditi pojedi­
ne glasove. U delima čiji spisak priključujem na kra­
ju svoga rada nalaze se mnoge napomene koje mogu
dati podstreka, i obilje zanimljivog materijala za
našu temu, ali tu nema ničega, ili malo čega od onog
G Tumačenje snova, I
što bi pogađalo suštinu sna ili što bi definitivno moglo
resiti jednu od njegovih zagonetaka. Još manje zna­
nja o tome, naravno, stekli su obrazovani laici.
Kakvo je shvatanje našao san u praistorijskim
vremenima čovečanstva kod primitivnih naroda, i ka­
kav je uticaj mogao imati na stvaranje njihovih pred­
stava o svetu i o duši, to predstavlja temu od tako ve­
likog interesa da je vrlo nerado isključujem iz obrade
u vezi sa ovim. Skrećem pažnju na poznata dela ser
Đ. Luboka (Sir J. Lubbock), H. Spensera (Spencer),
E. B. Tajlora (Tylor) i drugih. Dodaću samo to da nam
značaj ovih problema i spekulacija mogu postati
shvatljivi tek pošto smo resili zadatak „tumačenja
snova« koji nam lebdi pred očima.
Odjek praiskonskog shvatanja sna očigledno sa­
činjava osnovu važnosti koju snovima pripisuju na­
rodi klasičnog starog veka. 1 Kod njih je postojala
pretpostavka da snovi stoje u vezi sa svetom nadljud­
skih bića u koja su verovali i da oni donose otkrove-
nja od strane bogova i demona. Osim toga im se na­
metalo shvatanje da snovi imaju značajnu svrhu za
onog koji ih sanja, da mu po pravilu objave buduć­
nost. Izvanredna raznovrsnost u sadržini i utisku sno­
va stvarala je svakako teškoću da se sprovede jedin­
stveno shvatanje snova; ona je primoravala ljude da
stvaraju raznovrsna razlikovanja snova i da ih raspo­
ređuju u grupe, uvek prema njihovoj vrednosti i po­
uzdanosti. Kod pojedinih filozofa staroga veka oce-
njivanje sna nije, razume se, bilo nezavisno od polo­
žaja koji su oni uopšte bili spremni da priznaju man-
tici.
U oba spisa filozofa Aristotela koji obrađuju san,
ovaj je već postao objektom psihologije. Mi saznajemo
da san ne dolazi od bogova, da nije božanske, nego
demonske prirode, pošto je priroda demonska a ne
božanska; to jest, san ne vodi poreklo od nekog nat-
1
Sledeći podaci prema pažljivom prikazivanju Biksen-
šica (Biichsenschiitz) u delu: Traum und Traumdeutung im
Altertum, Berlin 1861.
Naučna literatura o problemima sna 7
prirodnog otkrovenja, nego je posledica zakona ljud­
skoga duha koji je svakako srodan sa božanstvom.
San je definisan kao duševna delatnost čoveks koji
spava, ukoliko spava.
Aristotelu su poznate neke karakterističnosti sna;
na primer da neznatne nadražaje, koji se javljaju u
toku spavanja, san tumači kao nešto veliko („čovek
veru je da ide kroz vatru i da se zagrejao kad se ovaj
ili onaj deo tela sasvim neznatno zagreje"). Iz toga
stanja Aristotel izvodi zaključak da snovi vrlo lako
mogu odati lekaru 1 prve znake neke promene koja je
počela da se javlja u telu, a koji danju nisu bili pri-
mećeni.
Poznato je da ljudi pre Aristotela san nisu sma­
trali tvorevinom duše koja sanja, nego nadahnućem
od strane božanstva, i oba suprotna strujanja koja
ćemo uvek naći prisutna u procenjivanju sna došla
su već kod njih do izražaja. Oni su razlikovali istinite
i dragocene snove, poslate čoveku u snu da bi ga opo-
menuli ili da bi mu objavili budućnost, od praznih/
varljivih i ništavnih snova, čiji je cilj da čoveka zava­
raju ili da ga gurnu u propast. ^
U svome delu: Griechische Mythologie und Re-
ligionsgeschichte, str. 390 Grupe (Gruppe) daje ova­
kvu podelu snova prema Makrobiju i Artemidoru:
„Snovi se dele na dve klase. Na jednu grupu treba
da utiče samo sadašnjost (ili prošlost), dok je ona bez
značaja za budućnost; ta grupa je obuhvatala
insomnia, koja neposredno odražava datu predstavu
ili njenu suprotnost, na primer glad ili njeno stiša-
vanje, i , koja datu predstavu fantastično
proširuje, kao na primer mora, Efijalt (Ephialtes =
zastareli naziv za moru — prim. prevodioca). Druga
grupa, naprotiv, smatra se da određuje budućnost; u
nju spadaju: 1) direktno predskazivanje koje čovek
prima u snu ( , oraculum), 2) proricanje
predstojećeg događaja ( , visio), simboličan san
1
O odnosu sna prema bolestima raspravlja grčki lekar
Hipokrat (Hippokrates) u jednoj glavi svoga čuvenog dela.

0 , Tumačenje snova, 1
j
kome je potrebno tumačenje (ovEiopg-, somnium). Ova
teorija se održala kroz mnoge vekove. / jašnjivosti pojava u snu (Hajfner). Uvažavanje do­
Sa ovim promenljivim procenjivanjem snova sta­
jao je u vezi zadatak „tumačenja sna". Pošto su od
snova uglavnom očekivana važna objašnjenja, i po­
što ljudi sve snove nisu razumeli neposredno to nisu
mogli znati da li neki nerazumljivi san možda ipak
predskazuje nešto značajno, time je dat podstrek na­
stojanju koje bi nerazumljivu sadržinu sna moglo za-
meniti shvatljivom i pri tom sadržajnom. Kao naj­
veći autoritet u tumačenju snova važio je u kasnom
starom veku Artemidor iz Daldisa, i njegovo obimno
delo nam mora nadoknaditi štetu za izgubljena dela
iste sadržine. 1
Prednaučno shvatanje sna kod starih bilo je sva­
kako u potpunoj saglasnosti sa njihovim celokupnim
pogledom na svet koji je u spoljašnji svet projicirao
kao realnost sve ono što je imalo realnost samo unu­
tar duševnog života. Osim toga, taj pogled na svet
vodio je računa o glavnom utisku koji budno stanje
prima od sna preko preostalog sećanja ujutru; jer u
ovom sećanju san se pojavljuje što je ostaloj psihič­
koj sadržini kao nešto strano, kao nešto što, tako reći,
dopire iz nekog drugog sveta. Bilo bi, uostalom, po­
grešno misliti da učenje o natprirodnom poreklu sno­
va danas kod nas nema pristalica; bez obzira na sve
pietističke i mističke pisce — koji dobro rade što
ostatke nekad veoma prostrane oblasti natprirodnog
drže sve dok ih objašnjenje prirodnih nauka ne osvo­
ji —, nailazimo ipak i na oštroumne ljude, nenaklo-
njene svemu što je pustolovno, koji svoje religiozno
verovanje u postojanje i u uplitanje nadljudskih du-
1
O daljoj sudbini tumačenja snova tokom srednjeg veka
v. u Diepgen-a, a i u specijalnim istraživanjima M. Ferstera
(Forster), Gotharda (Gotthard) i drugih. O tumačenju snova
kod Jevreja raspravljaju Almoli, Amram, L6winger, a u n a j ­
novije doba, vodeći računa o psihoanalitičkom gledištu, Lauer.
Sa arapskim tumačenjem snova upoznavaju nas Drexl, F.
Schwarz i misionar Tfinkdji; sa japanskim Miura i Iwaya;
sa kineskim Secker; sa indijskim Negelein.
/
/ Naučna literatura o problemima sna 9
hovnih snaga pokušavaju da zasnivaju baš na neob-
življavanja snova od strane mnogih filozofskih škola,
na primer šelingijanovaca, predstavlja jasno sećanje
na božanstvo sna koje je u starom veku bilo neospor­
no; ali ni raspravljanje o diviatornoj snazi sna, kojar
predskazuje budućnost, nije još završeno, jer nema
dovoljno psiholoških pokušaja objašnjenja da bi se
savladao celokupni materijal, pa ma koliko nedvosmi­
sleno simpatije svakog čoveka koji se posvetio nauč­
nom načinu mišljenja bile sklone da se ovakvo tvrđe­
nje odbaci.
Pisati istoriju našeg naučnog saznanja o proble­
mima sna teško je zato što se u ovom saznanju, ma
koliko da je na pojedinim mestima postalo dragoceno,
ne može primetiti neki napredak u izvesnim pravci­
ma. Nije se došlo do izrade jednog temelja od osigu­
ranih rezultata, na kome bi sledeći istraživač gradio
dalje, nego svaki novi autor hvata iste probleme iz­
nova i uvek, tako reći, u samom početku. Kad bihr
hteo da se držim reda autora i da ukratko za svakog
pojedinog kažem koja je shvatanja o problemu sna
on iznosio, morao bih se odreći pokušaja da dam jed­
nu preglednu celokupnu sliku o sadašnjem stanju po­
znavanja sna; stoga sam pretpostavio da svoje izla­
ganje vežem za teme umesto za pisce, i navešću kod
svakog problema sna celokupan materijal za njegovo
rešavanje koji se nalazi u literaturi.
Ali pošto mi nije pošlo za rukom da savladam
celokupnu i u tolikoj meri rasturenu literaturu koja
prelazi i u druge oblasti, moram svoje čitaoce zamo­
liti da se zadovolje ako se samo neka osnovna činje­
nica i nijedno značajno gledište u mom izlaganju nisu
izgubili.
Do nedavna većina pisaca smatrala se pobuđe­
nim da o spavanju i o snu raspravljaju kao o jednoj
povezanosti, i da po pravilu tome pridodaju i ocenji-
vanje analognih stanja koja spadaju u psihopatologi­
ju, i slučajeva sličnih snu (kao što su halucinacije,
vizije itd.). Nasuprot tome, pojavljuje se u najnovi­
jim radovima težnja da se tema ograniči i da se kao
10 Tumačenje snova, I
predmet raspravljanja uzme eventualno neko poje-
dinučno pitanje iz oblasti doživljavanja sna. Ja bih u
toj promeni želeo da vidim izraz jednog uverenja da
se u tako tamnim stvarima objašnjenje i saglasnost
mogu postići samo nizom detaljnih ispitivanja. Ovde
ja ne mogu dati ništa drugo do jednu takvu detaljnu
raspravu, i to specijalno psihološke prirode. Nisam
imao mnogo povoda da se bavim problemom spava­
nja, jer je to u suštini psihološki problem, mada se u
karakteristici stanja spavanja mora sadržavati zajed­
no i promena uslova funkcije duševnog aparata. Pre­
ma tome, ovde je izostavljena i literatura o spavanju.
Naučno interesovanje za fenomene sna kao takve
dovodi do sledećih pitanja koja se međusobno deli-
mično isprepliću:
A pretežnom broju snova, posmatrati da nas oni vode
ODNOS SNA PREMA BUDNOM
STANJU
Naivni sud čoveka koji se probudio pretpostavlja
da je san — ako već ne dolazi iz nekog drugog sveta
— spavača ipak odneo u neki drugi svet. Stari fizio­
log Burdah (Burdach), kome dugujemo brižljivo i du­
hovito opisivanje fenomena sna, izrazio je ovo uvere-
nje jednom veoma zapaženom rečenicom (strana 474):
„ . . . nikad se ne ponavlja život preko dana sa svima
svojim naporima i uživanjima, radostima i bolom, već
naprotiv san teži da nas svega toga oslobodi. Čak i
ako je čitava naša duša bila ispunjena jednim pred­
metom, ako je dubok bol razdirao našu unutrašnjost,
ili ako je neki zadatak iziskivao našu celokupnu du­
ševnu snagu, san nam daje ili nešto sasvim strano,
ili on iz stvarnosti uzima samo pojedine elemente za
stvaranje svojih kombinacija, ili pak samo ulazi u
skalu našeg raspoloženja i simbolizuje stvarnost." J.
Odnos sna prema budnom stanju \\
H. Fihte (Fichte, I, 541) u istom smislu govori o sno­
vima dopunjavanja i naziva ih jednom od tajnih bla-
godeti prirode duše koja se sama leci. — Na sličan
način izražava se još i L. Štrimpel (Strumpell) u svo­
joj studiji o prirodi i postanku snova (str. 16) koju
s pravom sa svih strana visoko cene: „Onaj ko sanja
okrenuo se od sveta budne svesti" . . . (str. 17): ,,U snu
se tako reći potpuno gubi pamćenje sređene sadržine
budne svesti i njeno normalno d r ž a n j e . . . " (str. 19):
„Povučenost duše u snu, koja je gotovo bez sećanja,
od redovne sadržine i toka budnog života . . . "
Pretežna većina pisaca, međutim, zastupala je su­
protno gledište o odnosu sna prema budnom stanju.
Tako Hafner (str. 19): „San pre svega nastavlja budno
stanje. Naši se snovi priključuju uvek na predstave
koje su kratko vreme pre toga bile u svesti. Tačno
posmatranje gotovo uvek naći će jednu nit kojom se
san povezao za doživljaje prethodnog dana." Vajgani
(Weygandt, str. 6) se direktno protivi gore navedenom
tvrđenju Burddhovom, „jer se često može, naizgled u
baš natrag u običan život umesto da nas od njega
oslobode". Mori (Maury, Le sommeil et les reves, str.
56) kaže ukratko: „Nous revons de ce que nous avons
vu, dit, desire ou fait" ( = mi sanjamo o onom što
smo videli, rekli, želeli ili uradili). Jesen (Jessen) u
svojoj Psihologiji, objavljenoj 1855. godine (str. 530),
kaže nešto opširnije: „Sadržinu sna više ili manje
uvek određuju individualna ličnost, godine starosti,
pol, stalež, stepen obrazovanja, uobičajeni način živo­
ta i događaji i iskustva tokom celokupnog dosada­
šnjeg života."
Na naj nedvosmislenij i način zauzima svoj stav
prema ovom pitanju filozof I. G. E. Mas (Maass) —
(Vber die Leidenschaften 1805 = 0 strastima): „Iskust­
vo potvrđuje naše tvrđenje da najčešće sanjamo o onim
stvarima kojima su upućene naše najmilije strasti.
Iz toga se vidi da naše strasti moraju imati uticaja na
stvaranje naših snova. Slavoljubiv čovek sanja o ste­
čenim (možda samo u svom uobraženju) lovorikama
i o onima koje još treba da stekne, dok se zaljubljeni
12 Tumačenje snova, I
u svojim snovima bavi predmetom svojih slatkih na-
danja . . . Sve čulne želje i preziranja koje spavaju
u srcu mogu izazvati, ako budu podstaknute bilo ka­
kvim razlogom, da iz predstave povezanih i udruže­
nih sa njima nastane san ili da se ove predstave ume-
šaju u jedan već postojeći san." (Saopštio Vinterštajn
/V/interstein/ u časopisu Zeitschrift filr Psycho-
unalyse).
Tako isto su mislili i stari o zavisnosti sadržine
sna od života. Ja citiram po Radenštoku (Radenstock,
Hir. 139): Kad je Kserks pre svoga ratnog pohoda pro­
tiv Grčke dobrim savetom bio odvraćen od te odluke,
dok su ga snovi neprestano na to podsticali, rekao
mu je već stari racionalni persijski tumač snova Ar-
taban vrlo zgodno da snovi najčešće sadrže ono što
čovek već u budnom stanju misli.
U didaktičkom epu Lukrecijevu De rerum natura
(™ O prirodi stvari) nalazi se ovo mesto (IV, stih 959):
Et quo quisque fere studio đevinctus adhaeret,
aut quibus in rebus multum sumus ante morati
atque in ea ratione fuit contenta magis mens,
in somnis eadem plerumque videmur obire;
causidici causas agere et componere leges,
induperatores pugnare ac proelia obire, ... itd. itd.1
Ciceron kaže potpuno slično u svom delu De di-
vmstione II, kao što mnogo kasnije tvrdi Mori: ,,Ma-
ximcque reliquise earum r e r u m moventur in animis
et ugitantur, de quibus vigilantes aut cogitavimus aut
cgimus."*
1
Provod: I ukoliko ko intenzivnije vrši neki posao, ili
u 6emu smo se ranije mnogo duže zadržavali, te je u tom
poslu duh bio mnogo više zategnut, izgleda da se često u snu
bavimo istim stvarima: pravnici se bave procesima i sastav-
ljanjom zakona, vojskovođe misle da se bore i da ratuju itd.
(Citat u Frojda je pogrešan; mesto je uzeto iz četvrte knjige
LukrecljcvoK epa „O prirodi stvari", stih 961—966. Prim. prev.)
* I najviše se u dušama pokreću one stvari o kojima
smo budni razmišljali ili se njima bavili.
Odnos sna •prema budnom stanju 13
Protivrečnost ovih pogleda u odnosu između do­
življavanja sna i budnog stanja izgleda stvarno ne*-
razrešiva. Zato će biti na mestu da se setimo opisa
F. W. Hildebranta (Hildebrandt, 1875) koji misli da se
osobenosti sna uopšte mogu opisati samo „nizom su­
protnosti koje očigledno postaju protivrečnosti" (str.
8) „Prvu od ovih suprotnosti stvaraju s jedne strane
stroga povučenost ili izdvojenost sna od stvarnog i
istinskog života, i s druge strane neprestano zadira­
nje jednoga u drugo, neprekidna zavisnost jednog od
drugoga. — San je nešto sasvim odvojeno od stvarno­
sti doživljene u budnom stanju, moglo bi se reći neko
samo u sebe hermetički zatvoreno postojanje, od
stvarnog života nešto odvojeno nepremostivom prova­
lijom. San nas oslobađa stvarnosti, briše u nama nor­
malno sećanje na nju i stavlja nas u jedan drugi svet
i u jedan sasvim drugi tok života koji u stvari nema
nikakve veze sa stvarnim životom . . . " Hildebrant za­
tim izvodi kako sa padanjem u san naše celokupno
biće sa svojim formama egzistencije nestaje „kao iza
nekog nevidljivog poklopca". Čovek tada možda u snu
obavlja putovanje morem do ostrva svete Jelene da
bi Napoleonu, koji tamo živi u zarobljeništvu, ponu­
dio kakvo izvrsno mozelsko vino. Ekskajzer nas do­
čekuje najljubaznije i čovek gotovo žali što se pro­
budio i tako omeo interesantnu iluziju. A sad upore-
đujemo situaciju u snu sa stvarnošću. Nikad nismo
bili vinarski trgovci i nikad nismo ni želeli da to bu­
demo. Nikad nismo putovali morem a ostrvo svete
Jelene najmanje bi nam moglo predstavljati cilj jed­
nog takvog putovanja. Prema Napoleonu, doduše, ne
osećamo uopšte nikakvu simpatičnu sklonost, nego
naprotiv strašnu patriotsku mržnju. A pored svega
toga snevač uopšte nije bio među živima u vreme kad
je Napoleon umro na ostrvu; osim toga, bilo je izvan
svake mogućnosti stvoriti neki lični odnos prema nje­
mu. Tako doživljaj u snu izgleda kao nešto strano,
ugurano između dva doba života koja potpuno odgo­
varaju jedno drugome i koji jedno drugo nastavljaju.
„Pa ipak", nastavlja Hildebrant, „isto tako isti­
nita i pravilna je prividna suprotnost. Ja mislim da
14 Tumačenje snova, 1
MU ovom povučenošću i izdvojenošću najintimniji od­
nos idu ruku pod ruku. Mi bismo mogli upravo reći:
Sto god nam san pruža, materijal za to on uzima iz
stvarnosti i iz duhovnog života koji se na ovoj stvar­
nosti odvija , . . Ma kako neobično time postupao, on
zapravo nikad ne može da se odvoji od realnoga sveta,
i njegove najuzvišenije kao i najsmešnije tvorevine
moraju svoje osnovno gradivo uvek uzimati od onog
što nam se pred očima pojavilo ili u čulnom svetu, ili
pak što je na neki način već zauzelo mesto u našem
budnom toku mišljenja; drugim recima, od onog što
smo spolja ili iznutra već doživeli."
B stavljao, vratio se posle uključivanja ponovo gušteri­
GRADIVO SNA — SECANJE U SNU
Da celokupni materijal koji sačinjava sadržinu
sna na neki način vodi poreklo od doživljenog, da se
dakle u snu reprodukuje, spominje, to bar treba da
nam važi kao neosporno saznanje. Ali bi pogrešno bilo
pretpostaviti da se takva povezanost sadržine sna sa
budnim životom mora bez muke pokazati kao očigle­
dan rezultat postavljenog upoređenja. Ova poveza­
nost, naprotiv, mora se tražiti pažljivo i ona ume da
se u čitavom nizu slučajeva dugo krije. Razlog za to
nalazi se u velikom broju osobenosti koje pokazuje
sposobnost sećanja u snu i koje su dosad ipak izbegle
svako objašnjenje, iako su opšte primećene. Isplatiće
se trud ako se sa ovim osobenostima detaljno poza­
bavimo.
Pre svega se dešava da se u materiji sna pojav­
ljuje materijal koji posle toga u budnom stanju ne
priznajemo da pripada krugu našeg saznanja i doživ­
ljen ja. Sećamo se, doduše, da smo o tome sanjali, ali
se ne sećamo da li smo i kada to doživeli. Onda osta­
jemo u neizvesnosti o tome iz kojeg se izvora san
Gradivo sna — Sećanje u snu 15
stvarao, i nalazimo se u iskušenju da pomislimo na
delatnost sna koja samostalno stvara, dok često posle
dugog vremena neki novi doživljaj ponovo donese
sećanje na raniji doživljaj za koji smo smatrali da je
izgubljen, te se time otkriva izvor sna. I onda moramo
priznati da smo u snu nešto znali i nečeg se setili što
u budnom stanju sposobnost pamćenja nije imala. 1
Delbef (Delboeuf) priča iz svog sopstvenog isku­
stva o snu jedan naročito upečatljivi primer. On je u
snu video dvorište svoje kuće pokriveno snegom i na­
šao je dva mala guštera upola ukočena i zatrpana is­
pod snega; kao prijatelj životinja on ih je podigao, za-
grejao i odneo u rupu u zidu koja je za njih bila odre­
đena. Osim toga dao im je nekoliko listova jedne male
paprati koja je rasla na zidu i koju su oni, kao što
mu je bilo poznato, jako voleli. U snu je znao ime te
biljke: Asplenium ruta muralis. — San se zatim na­
ma i Delbef u, na njegovo zaprepašćenje, pokazao dve
nove životinjice koje su se latile ostataka paprati. Za­
tim on skrenu pogled preko polja i primeti petog, še­
stog guštera kako kreću ka otvoru u zidu, i naposlet-
ku je čitava ulica bila prekrivena povorkom guštera
koji su se svi kretali istim pravcem itd.
U budnom stanju Delbef je znao samo nekoliko
latinskih imena biljaka, i ono nije obuhvatalo pozna­
vanje nekog asplenijuma. Na svoje veliko iznenađe­
nje morao se uveriti da zaista postoji neka paprat
s tim imenom. Asplenium ruta muralis bilo je njeno
pravo ime koje je san nešto malo iskvario. Na slučaj­
no poklapanje svakako se nije moglo misliti; ali je za
Delbefa ostala zagonetka odakle je u snu uzeo pozna­
vanje imena Asplenium.
San se dogodio 1862. godine. Šesnaest godina ka­
snije, prilikom posete svome prijatelju, filozof naiđe
na jedan mali album sa osušenim cvetovima kao što
1
Vašiđe (Vaschide) tvrđi takođe da je često primećeno
da u snu čovek strane jezike govori tečnije i bolje nego kad
je budan.
 Tumačenje snova, I Gradivo sna — Sećanje u snu
16
se u mnogim krajevima Svajcarske prodaju stranci­
ma kao uspomena. Tada se u njemu pojavi sećanje,
on otvara herbarij, nalazi u njemu asplenium svoga
sna i prepoznaje svoj sopstveni rukopis u latinskom
nazivu koji je stajao pored biljke. I sad se mogla us­
postaviti veza. Jedna sestra ovoga prijatelja posetila
je Delbefa godine 1860. na svom svadbenom putu —
dve godine pre onog sna o gušterima. Ona je tada so­
bom ponela album, namenjen bratu, i Delbef se po­
trudio da po diktatu jednog botaničara pored svake
osušene biljčice ispiše njeno latinsko ime.
Srećan slučaj koji je ovaj primer načinio tako in­
teresantnim za objavljivanje dozvolio je Delbefu da
još jedan deo sadržine toga sna svede na svoj zabo­
ravljeni izvor. Jednoga dana godine 1877. dođe mu
slučajno do ruku jedna stara sveska nekog ilustrova-
nog časopisa, i u njoj je video naslikanu čitavu gomi­
lu guštera onako kao što je to sanjao 1862. godine.
Sveska je bila iz godine 1861. i Delbef se mogao setiti
i toga da je na taj časopis bio pretplaćen od prvog
dana njegovog izlaženja.
To da san raspolaže sečanjima nepristupačnim
budnom stanju jeste tako znatna i teorijski značajna
činjenica da bih, saopštavajući još druge „hipermae-
stičke" snove, želeo da još više pojačam pažnju za
njih. Mori (Maury) priča kako mu je reč Mussidan
duže vreme dolazila danju na pamet. On je znao da
je to naziv neke francuske varoši, ali više ništa. Jedne
noći sanjao je o razgovoru koji je vodio sa nekom
osobom koja mu je rekla da dolazi iz Musidana, i na
njegovo pitanje gde se taj grad nalazi, ovaj mu od­
govori da je Musidan jedan okružni grad u depart-
manu de la Dordonj (Departement de la Dordogne).
Kad se probudio, Mori nije poverovao onome što mu
je u snu objašnjeno; ali mu je geografski leksikon re­
kao da je objašnjenje bilo sasvim tačno. U ovom slu­
čaju potvrđeno je veće znanje sna, ali izgubljeni iz­
vor odakle ovo potiče nije pronađen.
Jesen (str. 55) pripoveda o jednom sasvim slič­
nom događaju u snu iz starijih vremena: „Ovamo spa­
da, između ostalog, i san Skaligera (Scaliger) (He-
17
nings, na navedenom mestu str. 300), koji je pisao pe-
smu pohvale slavnim ljudima iz Verone; njemu se u
snu javio neki čovek po imenu Brugnolus, i žalio mu
se što ga je u pesmi bio zaboravio. Mada se Skaliger
nije sećao da je o tom čoveku ikada ma šta čuo, on
je ipak načinio stihove njemu u počast, a njegov sin
je kasnije u Veroni saznao da je nekad ranije u tom
gradu bio čuven kao kritičar čovek po imenu Brug­
nolus.
O jednom hipermnestičkom snu koji se ističe na­
ročitom osobenošću da se, naime, u jednom kasnijem
snu obavlja agnosciranje nekog sećanja koje prvobit­
no nije moglo biti raspoznato priča markiz D'Erve de
Sen Deni (Marquis d'Hervev de St. Denis, prema Va-
šidu, str. 232): „Jednom sam sanjao o nekoj mladoj
ženi sa zlatnoplavom kosom; video sam kako ćaska sa
mojom sestrom dok joj je ona pokazivala neki vez.
U snu mi je izgledala veoma poznata, mislio sam čak
da sam je već više puta video. Kad sam se probudio
imao sam ovaj lik sasvim živo pred sobom, ali ga uop-
šte nisam mogao prepoznati. Ponovo sam zaspao i
snoviđenje mi se ponovo pojavi. U ovom novom snu
ja oslovljavam tu plavokosu damu i pitam je da li
već možda nisam imao zadovoljstvo da je negde vi­
dim. „Sigurno", odgovori dama, „setite se samo mor­
skog kupališta u Pornicu". Smesta se ponovo probu­
dili, i sad se sa potpunom sigurnošću mogu setiti svih
pojedinosti sa kojima je ovo ljupko snoviđenje bilo
povezano."
Isti pisac (kod Vašida, str. 233) priča:
Neki muzičar koga je on poznavao slušao je jed­
nom u snu neku melodiju koja mu je izgledala potpu­
no nova. Tek mnogo godina kasnije on je istu melodi­
ju našao zabeleženu u jednoj staroj zbirci muzičkih
komada, za koju se još uvek ne seća da ju je ikad
ranije imao u rukama.
Ma jer s (Myers) je na nekom mestu, koje mi na
žalost nije pristupačno (Proceedings of the Societv for
Psvchical Research), objavio čitavu zbirku ovakvih
hipermnestičkih snova. Ja mislim da će svako ko se
bavi snovima morati priznati kao veoma običan fe-
2 Frojd, Odabrana dela, VI
18 Tumačenje snova, J
nomen to da san svedoči o znanjima i sećanjima koji­
ma budan čovek misli da ne raspolaže. Prilikom psi­
hoanalitičkih radova sa nervoznima, o kojima ću pri­
čati kasnije, svake nedelje više puta dolazim u polo­
žaj da pacijentima na osnovu njihovih snova doka-
žem da oni zapravo dobro poznaju citate, opscene reci
i slično i da se njima služe u snu, mada su ih u bud­
nom životu zaboravili. Želim da na ovom mestu na­
vedem još jedan bezazlen slučaj hipermnezije sna jer
se kod njega sasvim lako može utvrditi izvor iz kojeg
je poteklo znanje pristupačno samo snu.
Jedan pacijent je sanjao, u jednom dužem snu, da
je u nekoj kafani poručio jednu ,,kontusz6wku"; po­
što je to ispričao, pitao je šta je to, jer to ime još
nikad nije čuo. Ja sam mu mogao odgovoriti da je
kontuszowka nekakva poljska rakija koju on nije mo­
gao u snu izmisliti, pošto mi je to ime već odavno
poznato sa plakata. Pacijent u početku nije uopšte
hteo da mi poveruje. Nekoliko dana kasnije, pošto mu
se san u jednoj kafani učinio stvarnim, primetio je to
ime na jednom plakatu, i to na jednom uglu na ulici
pored kojeg je već mesecima morao proći bar dva
puta dnevno.
Na svojim sopstvenim snovima sam sam saznao
u koliko velikoj meri zavisimo od slučaja prilikom
utvrđivanja odakle pojedini elementi sna dolaze. Go­
dinama pre nego što sam napisao ovu knjigu progo­
nila me je slika jednog veoma jednostavno obliko­
vanog crkvenog tornja za koji se nisam mogao setiti
da sam ga ikada video. Onda sam ga odjednom pre­
poznao, i to sa potpunom sigurnošću, na jednoj maloj
stanici između Salcburga i Rajhenhala (Salzburg,
Reichenhall). To je bilo u drugoj polovini devede­
setih godina, a tom prugom sam se prvi put vozio go­
dine 1866. Kasnijih godina, kad sam se već inten­
zivno bavio proučavanjem snova, slika jednoga zna­
čajnog mesta koja mi se često javljala u snu postala
mi je upravo dosadna. U izvesnom prostornom od­
nosu prema mojoj ličnosti, ja sam s leve strane video
neki tamni prostor iz kojeg su se isticale nekolike
groteskne figure od peščara. Jedan zračak sećanja,
Gradivo sna — Sečanje u snu 19
kome nisam baš hteo poverovati, kazivao mi je da
je to ulaz u neku pivnicu, ali mi nije pošlo za rukom
da objasnim ni šta ovo snoviđenje treba da znači, niti
odakle dolazi. Godine 1907. slučajno stigoh u Pa­
dovu, koju na žalost nisam mogao ponovo da posetim
još od 1895. godine. Moja prva poseta lepoj univerzi­
tetskoj varoši nije me zadovoljila jer nisam mogao
da razgledam Đotove (Giotto) freske u crkvi Ma&onna
dell'Arena i okrenuo sam se sred ulice koja je vodila
ka mestu čim su mi rekli da je crkvica toga dana za­
tvorena. Prilikom svoje druge posete, dvanaest go­
dina kasnije, mislio sam da taj propust nadoknadim,
pa sam pre svega potražio put koji vodi ka crkvici
Madonna dell'Arena. I na ulici koja vodi ka crkvici,
s leve strane u pravcu ulice, verovatno na onom me­
stu gde sam se 1895. godine okrenuo, otkrio sam ono
mesto koje sam tako često viđao u snu, sa figurama
od peščara na njemu. To je u stvari bio ulaz u baštu
jednoga restorana.
Jedan od izvora, iz kojeg san uzima materijal za
reprodukovanje, delimično takav materijal kojeg se
u misaonoj delatnosti budnoga stanja ne sećamo i koji
nije upotrebljavan, jeste život u detinjstvu. Navešću
samo nekoliko pisaca koji su to primetili i istakli.
Hildebrant (str. 23): „Već je izričito priznato da
san ponekad sa čudotvornom sposobnošću reproduko-
vanja verno vraća pred dušu sasvim udaljene pa čak
i zaboravljene događaje iz najudaljenijeg vremena."
Strimpel (Striimpell, str. 40): „Stvar se još više
pojačava ako primetimo kako san ponekad tako reći
iz najdubljih i najmasovnijih zatrpavanja koje je
kasnije vreme nagomilalo na najranije doživljaje
mladosti slike pojedinih mesta, stvari, lica sasvim
neoštećene i sa prvobitnom svežinom ponovo izvlači
na dan. Ovo se ne ograničava samo na one utiske koji
su prilikom svoga nastanka stekli živu svest ili se
povezali sa snažnim psihičkim vrednostima, te se ka­
snije u snu ponovo vraćaju kao prava sećanja u ko­
jima probuđena svest uživa. Dubina pamćenja sna
obuhvata i takve slike ličnosti, stvari, lokalitete i do­
življaje iz najranijeg doba koje su imale ili sasvim
2"
20 Tumačenje snova, I
neznatnu svest ili uopšte nikakvu psihičku vrednost,
ili su jedno i drugo već odavno izgubile, pa zato i u
snu i posle buđenja izgledaju kao sasvim strane i ne­
poznate sve dok se ne otkrije njihovo rano poreklo."
Folkelt (Volkelt, str. 119): „Naročito je značaj­
no to kako rado sećanja iz detinjstva i mladosti ula­
ze u san. Ono na što već odavno ne mislimo, što je
već odavno izgubilo svaku važnost za nas: na to nas
san neumorno podseća."
Vladavina sna nad materijalom iz detinjstva, koji
kao što je poznato najvećim delom spada u praznine
svesne sposobnosti pamćenja, daje povoda za posta-
janje interesantnih hipermnestičkih snova, od kojih
želim da ponovo navedem nekoliko primera.
Mori (Le sommeil, strana 92) pripoveda da je kao
dete često iz svoga mesta rođenja Mo (Meaux) dolazio
u obližnje mesto Trilpor (Trilport), gde je njegov
otac upravljao izgradnjom jednog mosta. Jedne noći
san ga premešta u Trilpor i ostavlja ga da se ponovo
igra na gradskim ulicama. Prilazi mu jedan čovek
obučen u nekakvu uniformu. Mori ga pita kako se
zove, on se predstavlja da se zove C . . . i da je ču­
var mosta. Pošto se probudio, Mori, koji je još uvek
sumnjao u tačnost sećanja, upita jednu staru slu­
žavku koja kod njega služi od njegovog detinjstva,
da li se može setiti nekog čoveka s tim imenom. „Si­
gurno", glasi odgovor, „to je bio čuvar na onom mostu
koji je u ono vreme vaš otac gradio."
O jednom isto tako lepo potvrđenom primeru o
sigurnosti uspomena iz detinjstva koje se javljaju u
snu pripoveda Mori o nekom gospodinu F . . . , koji je
kao dete odrastao u Moribrizonu (Montbrison). Taj je
čovek odlučio da dvadeset pet godina posle svoga od­
laska ponovo poseti svoj zavičaj i stare prijatelje po­
rodice koje od toga vremena više nije video. Noću
pre svoga odlaska on sanja da je stigao na cilj i da
je u blizini Moribrizona sreo nekog čoveka, nepozna­
tog iz viđenja, i ovaj mu reče da je gospodin T., pri­
jatelj njegovog oca. Snevač je znao da je kao dete
poznavao nekog gospodina s tim imenom, ali se u
budnom stanju više nije sećao kako on izgleda. Kad
Gradivo sna — Sećanje u snu 21
je nekoliko dana kasnije zaista stigao u Monbrizon,
našao je ponovo lokalitet sna koji je smatrao nepo­
znatim i sreo jednog gospodina koga je smesta pre­
poznao kao gospodina T. iz svoga sna. Samo je stvar­
na ličnost bila starija nego što ju je slika u snu pri­
kazala.
Mogu ovde da ispričam jedan svoj sopstveni san
u kome je utisak kojeg se treba setiti zamenjen jed­
nim odnosom. U snu sam video jednu ličnost za koju
sam u snu znao da je lekar u mom zavičajnom me-
stu. Lice te osobe nije bilo jasno, i ličnost se pome-
šala sa predstavom jednog od mojih gimnazijskih pro­
fesora koga još danas ponekad slučajno sretnem. Ka­
kav odnos obe ove ličnosti povezuje kasnije u bud­
nom stanju nisam mogao prokljuviti. Ali kad sam se
kod svoje majke raspitao za lekara koji me je lečio
u mojim prvim godinama detinjstva, saznao sam da
je imao samo jedno oko; a jedno oko ima i moj profe­
sor gimnazije čija je ličnost u snu pokrila ličnost
lekara. Prošlo je već trideset osam godina otkako le­
kara nisam video i, koliko znam, u budnom stanju
nikad nisam ni mislio na njega.
Kad više pisaca tvrdi da se u većini snova može
dokazati postojanje elemenata iz najmlađih dana, on­
da to zvuči kao da treba da se stvori neka protivteža
prema preterano velikoj ulozi utisaka iz detinjstva
u snovima. Robert (str. 46) čak tvrdi: Normalan san
se uglavnom bavi samo utiscima iz poslednjih pro­
šlih dana. Mi ćemo, dabome, saznati da teorija sna
koju je Robert izgradio upravo energično zahteva
ovakvo potiskivanje najstarijih i pomeranje najmla­
đih utisaka. Ali činjenica koju Robert izražava s pra­
vom postoji kao što ja lično mogu da tvrdim, na
osnovu svojih sopstvenih istraživanja. Jedan ame­
rički pisac, Nelson zastupa mišljenje da se u snu naj­
češće iskorišćavaju utisci dana koji prethode snu, ili
utisci trećeg prethodnog dana, kao da utisci dana koji
neposredno prethode snu nisu već dovoljno oslablje­
ni — udaljeni.
Većem broju pisaca koji nisu hteli da sumnjaju
u intimnu povezanost sadržine sna sa budnim stanjem
 Tumačenje snova, I Gradivo sna — Sećanje u snu
22
palo je u oči da se utisci koji intenzivno zapošlja­
vaju budno stanje pojavljuju tek onda u snu kada
ih je misaoni rad preko dana donekle potisnuo u stra­
nu. Tako čovek po pravilu ne sanja o nekom dra­
gom pokojniku u prvo vreme, sve dok preživeloga sa­
svim ispunjava tuga (Delaž, Delage). Međutim, jedna
od poslednjih posmatračica, Mis Halam (Miss Hallam)
prikupila je takođe primere i za suprotni stav i u tom
pogledu zastupa pravo svakoga od nas na psihološku
individualnost.
Treća, najznačajnija i najnerazumljivija osobe-
nost sećanja u snu pokazuje se u izboru reproduko-
vanog materijala, pošto se ne smatra da je vredno
pamćenja, kao u budnom stanju, samo ono što je naj­
značajnije nego, naprotiv, i ono što je najravnodu-
šnije i najbeznačajnije. Da vidimo šta o tome kažu
pisci koji su svoje čuđenje najjače izrazili.
Hildebrant (str. 11): „ . . . jer značajno je da san
svoje elemente po pravilu ne uzima iz velikih i du­
bokih događaja, niti iz snažnih i radnih interesa pro­
šloga dana, nego iz sasvim sporednih dodataka, tako
reći iz bezvrednih mrvica nedavno proživele ili malo
udaljenije prošlosti. Potresan smrtni slučaj u našoj
porodici, pod čijim utiskom kasnije zaspimo, briše se
iz našeg sećanja, dok nas prvi budni trenutak sa tu­
žnom snagom ponovo ne vrati u njega. Naprotiv,
bradavica na čelu nekog stranog čoveka koji nas je
sreo i na koga nijedan trenutak više nismo mislili
pošto smo prošli pored njega, ta bradavica igra ulogu
u našem snu . . . "
Strimpel (str. 39): „ . . . ovakvi slučajevi, kada
analiza jednog sna pronađe njegove sastavne delo-
ve, doduše, dolaze iz doživljaja prethodnog ili pret-
poslednjeg dana, ali koji su ipak bili u toj meri bez
vrednosti za budnu svest da su odmah posle doživ­
ljavanja zaboravljeni. Takvi doživljaji su otprilike
izjave koje smo slučajno čuli, ili površno primećene
radnje nekog drugog čoveka, zapažanja stvari ili lica
koja su brzo prošla, pojedini kraći stavovi nekog tek­
sta i slično."
23
Havelok Elis (Havelock Ellis, strana 727): „The
profound emotions of waking life, the questions and
problems on which we spread our ehief voluntarv
mental energv, are not those which usuallv present
themselves at once to dream consciousness. It is so
far as the immediate past is conserned, mostlv the
trifling, the incidental, the „forgotten" impressions
of daily life which reappear in our dreams. The
psvchic activities that are aqake most intenselv are
those that sleep most profoundlv. 1
Bine (Binz, str. 45) baš ove osobenosti sećanja u
snu, o kojima govorimo, uzima kao povod da izrazi
svoje nezadovoljstvo sa objašnjenjima sna koje je
on sam podupirao: ,,I prirodni san postavlja nam slič­
na pitanja. Zašto ne sanjamo uvek utiske sećanja iz
poslednjih preživelih dana, nego se često bez ikakvog
shvatljivog motiva uranjamo u prošlost koja je da­
leko iza nas i koja je gotovo zaboravljena? Zašto
svest u snu često prima utisak ravnodušnih slika se­
ćanja, dok su moždane ćelije, onde gde u sebi nose
najrazdražljivije beleške proživljenog, u većini neme
i nepokretne, osim ako ih je akutno osveženje za
vreme budnosti malo pre toga nadražilo?"
Lako se uviđa kako je neobična sklonost sećanja
u snu prema ravnodušnim, pa prema tome i nezapa­
ženim stvarima iz dnevnih doživljavanja, morala ve­
ćim delom dovesti do toga da se zavisnost sna od ži­
vota preko dana uopšte ne zapaža i da se, zatim, ote­
žava dokazivanje da takva zavisnost postoji u sva­
kom pojedinačnom slučaju. Tako je bilo mogućno da
je mis Vajton Kolkins (Miss Whiton Calkins), prilikom
statističke obrade svojih snova (i snova njenog dru­
ga), ipak zadržala jedanaest procenata od ukupnog
1
Duboke emocije budnog života, pitanja i problemi na
koje prostiremo svoju glavnu voljnu mentalnu energiju nisu
one emocije koje se obično odjednom pojavljuju u snu. U n a ­
šem snu pojavljuju se, ukoliko se to tiče neposredne prošlosti,
većinom beznačajni, slučajni, „zaboravljeni" utisci svakodnev­
nog života. Psihičke aktivnosti koje su najintenzivnije budne
jesu baš one koje najdublje spavaju.
24 Tumačenje snova, I
broja, u kojima se nije mogao nazreti neki odnos p r e ­
ma životu preko dana. Hildebrant je svakako u p r a v u
kada tvrdi da bi n a m se sve slike snova genetski
objasnile kad bismo svaki p u t dovoljno v r e m e n a i
pažnje posvetili istraživanju njihovog porekla. Taj
posao, naravno, on naziva „krajnje m u k o t r p n i m i n e ­
zahvalnim". „ J e r uglavnom bi se sve većim delom
svodilo na to da se p r o n a đ u svakojake psihički sasvim
bezvredne stvari u najudaljenijim kutovima sećanja
da se svakojaki sasvim indiferentni m o m e n t i iz dav­
no prošlih v r e m e n a ponovo iznesu na svetio iz zatr-
panosti koju im je možda već sledeći sat bio doneo."
Ali ja ipak m o r a m da žalim što je ovaj oštroumni pi­
sac dozvolio da ne ide ovim p u t e m koji ovako n e u ­
gledno počinje; taj p u t bi ga odveo neposredno u
centar tumačenja snova.
Stav sećanja u snu je svakako od najveće važno­
sti za svaku teoriju o sećanju uopšte. On nas uči da
„ništa, što smo jednom posedovali, ne može u pot­
punosti da se izgubi" (Šolc, Scholz, str. 34). Ili, kao
što kaže Delbef ,,que toute impression meme la plus
insignifiante, laisse une trače inalterable, indefini-
ment susceptible de reparaitre au jour",1 zaključak,
na koji nas isto tako gone m n o g e druge, patološke
pojave duševnog života. Treba da imamo p r e d očima
samo ovu izvanrednu r a d n u sposobnost sećanja u snu
da bismo živo osetili protivrečnost koju moraju uspo­
staviti mnoge teorije sna koje ćemo kasnije p o m e -
nuti, a koje žele da apsurdnost i inkoherenciju snova
objasne parcijalnim zaboravljanjem onog što n a m je
preko dana poznato.
Moglo bi se možda doći na pomisao da fenomen
sanjanja uopšte reduciramo na fenomen sećanja, da
u snu vidimo izražavanje j e d n e reprodukcione delat-
nosti koja i noću ne miruje, i koja je sama sebi cilj.
Saopštenja, kao što su Pilcova (Pilcz), odgovarala bi
tome, p r e m a kojima se može dokazati postojanje
1
Da čak i najbeznačajniji utisak ostavlja neizmenljiv
trag koji je beskrajno sklon ponovnom oživljavanju.
Nadražaji sna i izvori sna 25
čvrstih odnosa između v r e m e n a sanjanja i sadržine
sna tako što se u dubokom snu r e p r o d u k u j u utisci iz
najstarijih vremena, a u j u t r u svezi utisci. Ali ovakvo
shvatanje već u n a p r e d postaje neverovatno zbog n a ­
čina na koji san postupa sa materijalom kojeg t r e b a
da se seća. Strimpel s p r a v o m ukazuje na to da se u
snu ne ponavljaju doživljaji. San nekako počinje
s tim, ali sledeći član je izostavljen; on se javlja kao
izmenjen ili se na njegovom mestu pojavljuje jedan
sasvim drugi strani član. San donosi samo odlomke
reprodukcija. To je j e d n o t a k o sigurno pravilo da
dozvoljava teorijske zaključke bazirane na njemu.
Međutim, događaju se izuzeci, u kojima san j e d a n
doživljaj isto tako u potpunosti ponavlja kao što to
naše sećanje čini u b u d n o m stanju. Delbef priča o n e ­
kom kolegi sa univerziteta da je j e d n o opasno p u ­
tovanje kolima, na kome je kao nekim čudom izbegao
udes, opet u snu obavio u svima njegovim pojedino­
stima. Mis Kolkins (Calkins) pominje dva sna koja
su kao sadržaj imala t a č n u reprodukciju jednog d o ­
življaja od prethodnog dana, a ja lično imaću kasnije
priliku da saopstim m e n i poznat p r i m e r jednog dečjeg
doživljaja koji se neizmenjen vratio u snu. 1
C
NADRAŽAJI SNA I IZVORI SNA
Ono što t r e b a da podrazumevamo pod n a d r a ž a -
jima sna i izvorima sna, može se objasniti poziva­
njem na n a r o d n u izreku: „Snovi dolaze iz stomaka."
1
Iz kasnijeg iskustva dodajem da se u snu ne baš tako
retko ponavljaju bezazleni i nevažni poslovi preko dana: pa-
kovanje kofera, spremanje jela u kuhinji i slično. Ali kod
ovakvih snova snevač sam ne ističe karakter sećanja, nego
karakter „stvarnosti". „To sve sam stvarno danju uradio."
26 Tumačenje snova, I
Iza postavljanja ovih pojmova krije se jedna teorija
koja san shvata kao posledicu smetnji spavanja. Co-
vek ne bi sanjao da se u toku spavanja nije pokre­
nulo bilo šta što mu smeta, a san je reakcija na ovu
smetnju.
Raspravljanja o uzrocima koji izazivaju snove
zauzimaju najširi prostor u izlaganjima pisaca. Samo
po sebi je razumljivo da se problem mogao javiti tek
otkako je san postao predmetom biološkog istraži­
vanja. Stari za koje je san važio kao božansko po­
slanstvo, za san nisu morali da traže izvor nadražaja;
san je potekao iz božanske ili demonske sile, njego­
va sadržina od znanja ili namere ovih sila. Za nauku
se uskoro postavilo pitanje, da li je podsticaj na sne-
vanje uvek isti ili da li on može biti mnogostruk,
a time i razmišljanje da li uzročno tumačenje sna
treba da pripadne psihologiji ili možda pre fiziolo­
giji. Izgleda da većina pisaca smatra da uzroci smet­
nji u spavanju, dakle izvori sna, mogu biti mnogo­
struke vrste i da i telesni nadražaji kao i duševna uz­
buđenja primaju ulogu izazivača sna. Ova shvatanja
se u velikoj meri međusobno razlikuju u davanju
prednosti jednom ili drugom među izvorima sna, i u
stvaranju nekog reda prvenstva (ranga u njima pre­
ma njihovom značenju koje imaju pri postajanju
snova).
Gde je nabrajanje izvora sna potpuno, pojavlju­
ju se najzad četiri vrste izvora sna; te vrste se upo­
trebljavaju i kod podele snova: 1) Spoljni (objektivni)
čulni nadražaj. 2) Unutrašnji (subjektivni) čulni na­
dražaj. 3) Unutrašnji (organski) telesni nadražaj. 4)
Cisto psihički izvori nadražaja.
Ad 1) Spoljni čulni nadražaji
Mlađi Strimpel, sin filozofa, čije nam je delo o
snu već više puta poslužilo kao putokaz u probleme
sna, saopštio je, kao što je poznato, posmatranje jed­
nog bolesnika sa opštom anestezijom površina tela
i oduzetošću većeg broja viših čulnih organa. Kad bi
•
Nadražaji sna i izvori sna 27
se kod toga čoveka zatvorili još oni malobrojni preo­
stali čulni otvori koji su ostali otvoreni prema spolj-
njem svetu, on bi zaspao. Kad želimo da zaspimo,
mi svi težimo ka jednoj situaciji koja je slična situa­
ciji u Strimpelovom eksperimentu. Mi zatvaramo
najvažnije čulne kanale, oči, i pokušavamo da ostala
čula zaštitimo od svakog nadražaja ili svake prome-
ne nadražaja koji na njih deluju. Zatim zaspimo,
mada nam naša namera nikad u potpunosti ne polazi
za rukom. Mi ni nadražaj e ne možemo u potpunosti
odstraniti od čulnih organa niti pak potpuno ukinuti
nadražljivost naših čulnih organa. Činjenica što nas
jači nadražaji u svako doba mogu probuditi može
nam dokazati „da je naša duša i za vreme spavanja
ostala u trajnoj vezi sa svetom izvan našeg tela". Čul­
ni nadražaji koji se u nama javljaju dok spavamo
mogu vrlo lako postati izvori snova.
Takvih nadražaja ima čitav niz, počev od neiz-
bežnih koje stanje spavanja sobom donosi ili ih samo
s vremena na vreme mora dozvoliti, pa do slučajnog
nadražaja buđenja koji je pogodan ili određen za to
da spavanju načini kraj. Može da prodre u oči jača
svetlost, da se čuje šum, ili da neka mirisna stvar
nadraži sluzokožu nosa. Mi u snu možemo nevoljnim
pokretom otkriti pojedine delove tela te ih tako iz­
ložiti osećanju rashlađivanja, ili da promenom polo­
žaja sami sebi stvorimo osećaje pritiska i dodira. Mo­
že da nas ubode mušica, ili je neka noćna nezgoda
u stanju da napadne više čula odjednom. Pažljivi po-
smatrači prikupili su čitav niz snova u kojima su se
prilikom buđenja konstatovali nadražaji i jedan deo
sadržine sna u toj meri poklapali da se nadražaj mo­
gao prepoznati kao izvor sna.
Niz ovakvih snova koji se svode na objektivno
— više ili manje slučajno — nadraži van je čula navo­
dim ovde prema Jesenu, str. 527: Svaki nejasno za­
paženi šum budi u snu odgovarajuće slike; grmlja­
vina nas premešta u centar bitke, kukurikanje petla
može se kod čoveka pretvoriti u krik straha, škripa
vrata može da izazove snove o razbojničkim pro­
valama.
28 Tumačenje snova, I
Ako noću izgubimo pokrivač, onda ćemo možda
sanjati kako idemo goli ili da smo pali u vodu. Ako
u krevetu ležimo popreko, pa nam tako noge dođu
preko ivice kreveta, možda ćemo sanjati da stojimo
na ivici neke strašne provalije, ili da smo se sur­
vali sa neke strme visine. Ako nam glava slučajno
dospe pod jastuk, onda nad nama visi velika stena
koja će nas pokopati pod svojim teretom. Nagomila­
van ja semena izazivaju požudne snove, lokalni bo­
lovi predstavu o trpljenim zlostavljanjima, neprija­
teljskim napadima ili o telesnim povredama koje nam
se nanose...
Majer (Meier, Versuch einer Erklarung des
Nachtwandelns. Halle 1758, str. 33) jednom je sa­
njao da su ga napala neka lica koja su ga položila
po dužini leđima na zemlju, a između palca drugog
prsta do njega zabila u zemlju kolac. Dok je on to
u snu doživljavao, probudio se i osetio da mu se iz­
među prstiju na nozi nalazi slamčica. Kako priča
Henings (Hennings, Von den Traumen und Nacht-
wandlern, Weimar 1784, str. 258), jednom drugom
prilikom, kad je malo više pritegao košulju oko vra­
ta, Majer je sanjao da ga vešaju. Hojbauer (Hoff-
bauer) je u svojoj mladosti sanjao kako pada sa jed­
nog visokog zida i prilikom buđenja primetio je da
se krevet rastavio i da je on zaista p a o . . . Gregori
(Gregorv) priča da je jednom pri odlasku na spava­
nje stavio na noge bocu sa toplom vodom a zatim u
snu obavio putovanje na vrh Etne gde je osetio da
je toplota tla gotovo nepodnošljiva. Neko drugi je
imao na glavi melem za izazivanje plikova, pa je posle
toga sanjao kako ga gomila Indijanaca skalpira; dru­
gi opet, koji je spavao u vlažnoj košulji, mislio je da
ga vuku kroz reku. Neki bolesnik, kad je u snu dobio
napad podagre, mislio je da se nalazi u rukama inkvi­
zicije i da podnosi patnje mučenja (Mekniš, Mac-
nish)".
Argument koji se zasniva na sličnosti između na-
dražaja i sadržine sna postaje snažniji ako nam pođe
za rukom da u spavača planskim izazivanjem čul­
nih nadražaja izazovemo odgovarajuće snove. Kako
Nadražaji sna i izvori sna 29
priča Mekniš, ovakve opite vršio je već Ziron de Bi-
zareng (Giron de Buzareingues). „On je ostavio svo­
ja kolena nepokrivena i sanjao je da noću putuju
poštanskim kolima. Pri tom primećuje da će putnici
svakako znati da se noću u kočijama kolena rashlade.
Drugi put ostavio je zadnji deo glave nepokriven pa
je sanjao da prisustvuje nekom verskom obredu na
otvorenom prostoru. Na selu, naime, gde je živeo, bio
je običaj da glava uvek bude pokrivena, izuzev kod
ovakvih prilika kao što je baš sad pomenuta."
Mori pripoveda o novim posmatranjima snova
koje je sam na sebi bio izazvao (Niz drugih pokušaja
nije doveo ni do kakvog rezultata).
1) Golicaju ga na usnama i na vrhu nosa percem.
— On sanja o strašnom mučenju; na lice mu stav­
ljaju masku od smole, zatim je žderu sa lica tako da
mu skidaju kožu.
2) Na jednoj pinceti oštre se makaze. — On čuje
kako zvone zvona, zatim zvonjenje na uzbunu i od­
jednom se nalazi u junskim danima 1848. godine.
3) Daju mu da pomiriše kolonjsku vodu. — On
se nalazi u Kairu u radnji Johana Marije Farine. Za­
tim dolaze lude pustolovine koje ne može da repro-
dukuje.
4) Uštinu ga lagano za potiljak. — On sanja da
mu stavljaju melem za izazivanje plikova, i misli na
lekara koji ga je u detinjstvu lečio.
5) Njegovom licu prinose usijano gvožđe. On
sanja o „ložačima" 1 koji su se uvukli u kuću i uku­
ćane naterali da im predaju novac tako što su im
noge stavili u mangal. Onda se pojavljuje vojvotki­
nja od Abranta (Abrantes) čiji je on sekretar.
8) Na čelo mu sipaju kap vode. — On se nalazi
u Italiji, jako se znoji i pije belo vino iz Orvijeta.
9) Nekoliko puta puštaju da svetlost svece pada
na njega kroz crveni papir. — On sanja o vremenu,
1
„Ložači" — to su chauffeurs, razbojničke bande u
Vandeji koje su se služile ovakvom vrstom mučenja.
30 Tumačenje snova, I
o žegi i nalazi se ponovo u morskoj oluji koju je jed­
nom preziveo na Kanalu Lamanšu.
Drugi pokušaji da se snovi izazovu eksperimen­
talnim putem dolaze od D'Erveja, Veiganta (D'Her-
vey, Weygandt) i drugih.
Sa više strana primećena je „upadljiva sprem­
nost sna, da iznenadne utiske iz čulnog sveta tako
uplete u svoje tvorevine da oni u njima stvaraju već
pripremljenu i uvedenu katastrofu". (Hildebrant).
„U mlađim godinama", priča ovaj pisac, „da bih mo­
gao ustati redovno u određeni jutarnji sat, služio sam
se s vremena na vreme budilnikom koji je obično na-
mešten na satu. Sigurno mi se stotine i stotine puta
dešavalo da se ton ove sprave tako uklapao u tobo­
žnji veoma dugotrajni i povezani san, kao da je či­
tav ovaj san podešen baš prema njemu i kao da u
njemu nalazi svoju logički neophodnu poentu, svoj
krajnji prirodni cilj."
Tri ovakva sna sa budilnikom navešću još u ne­
koj drugoj nameri.
Folkelt (Folkelt, str. 68) priča: „Jedan kompo­
zitor je jednom sanjao da drži čas i da se baš sprema
kako da svojim učenicima nešto objasni. Već je s tim
završio i sad se obraća jednom dečaku sa pitanjem:
Jesi li me razumeo? A ovaj viknu kao sumanut: Da,
da. Ljut zbog toga, on ga prekori zbog te vike. Ali
već i čitav razred počinje da viče: orja. Posle toga:
Eurjo. I najzad: Feiierjo! I tada se probudi od stvar­
ne vike „Feuerjo" (= vatra!) na ulici.
Garnije (Garnier, Traite des facultes de Fame,
1865) priča kod Rodenštoka (Rodenstock) da je Napo-
leona I eksplozija jedne paklene mašine probudila iz
sna koji je sanjao dok je spavao u kolima i u kome
je ponovo preziveo prelaz preko reke Taljamenta
(Tagliamento) i kanonadu Austrijanaca, dok se nije
trgao iz sna vičući: „Mi smo minirani!".
Slavan je postao san koji je doživeo Mori (Le
sommeil, str. 161). Mori je bio bolestan i ležao je u
krevetu u svojoj sobi; pored njega je sedela njegova
majka. Sanjao je o strahovladi za vreme revolucije,
doživljavao strašne scene ubijanja i bio naposletku
I
Nadražaji sna i izvori sna 31
i sam pozvat pred sud. Tamo je video Robespjera,
Maraa, Fukje-Tenvila i sve ostale žalosne junake
onog strašnog vremena, polagao im račun, bio posle
svakojakih događaja koji se u njegovom sećanju nisu
fiksirali osuđen, i posle toga u pratnji nepreglednog
mnoštva ljudi odveden na gubilište. On se uspinje na
odar i dželat ga privezuje za dasku; ona se prevrne;
sečivo giljotine pade; i on oseti kako mu se glava
odvaja od tela, probudi se u najstrašnijem strahu — i
primeti da se ukras na krevetu srušio i, slično se-
čivu giljotine, pogodio njegove vratne pršljenove.
Na ovaj san nadovezuje se interesantna diskusija
koju su u časopisu La Revue philosophique započeli
Le Loren (Le Lorraine) i Eger (Egger): da li i kako
je to mogućno da snevač, u kratkom vremenskom
razmaku koji prođe između trenutka kad se nadra-
žaj buđenja oseti i samog buđenja, zbije naočigled
tako bogatu količinu sadržine sna.
Primeri takve vrste pokazuju nam da su objek­
tivni i čulni nadražaji za vreme spavanja najsigur­
nije utvrđeni izvor izvorima sna. Baš taj izvor jedini
igra ulogu u znanju laika: Ako nekom obrazovanom
čoveku, koji inače ne poznaje literaturu o snovima,
postavimo pitanje kako snovi nastaju, on će nesum­
njivo odgovoriti pozivajući se na neki njemu poznati
slučaj u kome je san bio objašnjen pomoću objek­
tivnog čulnog nadražaja prepoznatog posle buđenja.
Naučno posmatranje može se zaustaviti na tome; ono
uzima povod za dalja pitanja iz posmatranja da na-
dražaj koji za vreme spavanja deluje na čula u snu
ne nastupa u svom pravom obliku, nego da ga zame-
njuje bilo koja druga predstava koja na bilo koji na­
čin stoji u vezi s njim. A odnos, koji povezuje nad-
ražaj sna i rezultat sna, po recima Morijevim, pred­
stavlja une affinite quelconque, mais qui n'est pas
unique et exclusive (Analogies, str. 72)1. Da čujemo
na primer tri Hildebrantova sna sa budilnikom; onda
1
Bilo kakav afinitet, ali koji nije jedinstven ni eks­
kluzivan.
32 Tumačenje snova, I
ćemo morati sebi postaviti pitanje, zašto je isti na-
dražaj izazvao tako različite, i zašto baš ove rezul­
tate sna:
(Str.37) „Jednog prolećnog jutra idem dakle u
šetnju i lutam preko zelenih polja sve do susednog
sela; tamo vidim seljake u svečanim odelima, sa pe-
smaricom pod rukom, kako u velikom broju odlaze
u crkvu. U redu! Nedelja je i uskoro će početi rana
služba božja. Reših da uzmem učešća u tom bogo-
služenju, ali da se pre toga, pošto sam malo zagrejan,
rashladim na groblju koje se nalazi oko crkve. I dok
tu na groblju čitam razne nadgrobne natpise, čujem
zvonara kako se penje na toranj, i u visini tornja
spazim malo seosko zvono koje će dati znak za po­
četak službe božje. Još prilično dugo ono je stajalo
nepokretno, zatim poče da se klati — i odjednom nje­
govi udarci odjeknuše jasno i prodorno — tako jasno
i prodorno da načiniše kraj mom spavanju. A gla­
sovi zvona dolaze od budilnika."
„Druga kombinacija. Vedar je zimski dan; ulice
su prekrivene dubokim snegom. Obećao sam da ću
učestvovati u vožnji sankama, ali moram dugo da če­
kam dok stiže glas da se sanke nalaze pred kapijom.
Sad dolaze pripreme za penjanje u sanke — name-
šta se krzno, vadi jastuče za zagrevanje nogu •— i
najzad ja sedim na svom mestu. Ali još se odugovlači
s polaskom dok dizginima konjima nije dat znak da
se krene. Sad konji povukoše; i snažno potreseni pra­
porci počinju svoju dobro poznatu janičarsku muzi­
ku, i to takvom snagom da se paučina sna odjednom
prekide. I opet samo oštri zvuk budilnika."
„Još treći primer! Vidim kako jedna kuvarica ide
hodnikom prema trpezariji, sa nekoliko tuceta tanji-
ra nagomilanih na rukama. Izgleda mi kao da se por­
culanska kula u njenim rukama nalazi u opasnosti da
izgubi ravnotežu. „Pazi", opominjem je ja, „čitav te-,
ret pašće na zemlju." Razume se da nije izostalo
obavezno protivljenje: da se čovek na to već navikao
itd., dok je ja još uvek zabrinutim pogledom pratim.
I tačno, na samom pragu ona se spotiče — lomljivo
mm
Nadražaji sna i izvori sna 33
posuđe pada i razbija se u paramparčad na podu. Ali
— zvuk koji se neprestano nastavlja nije zapravo,
kao što sam uskoro primetio, zveket razbijenog po­
suđa nego pravo pravcato zvonjenje; — a tim zvo­
njenjem, kao što čovek budeći se uviđa, budilnik je
samo izvršio svoju dužnost."
Na pitanje, zašto duša u snu ne prepoznaje pri­
rodu objektivnog čulnog nadražaja, odgovorio je
Strimpel — a gotovo na isti način i Vunt (Wundt) —
u tom smislu da se ona prema ovakvim nadražajima
koji napadaju u snu nalazi pod uslovima stvaranja
iluzije. Čulni utisak mi prepoznajemo, pravilno tuma­
čimo, tj. stavljamo ga u grupu sećanja u koju on pre­
ma svima prethodnim iskustvima spada, ako je uti­
sak jak, jasan, i dovoljno trajan i ako raspolažemo
vremenom koje je za ovo razmišljanje potrebno. Ako
ovi uslovi nisu ispunjeni, onda ne prepoznajemo
objekt od kojeg utisak dolazi; na osnovu njega, mi,
onda stvaramo iluziju. „Ako neko ide u šetnju otvo­
renim poljem i ako nejasno primeti neki udaljeni
predmet, može se dogoditi da taj predmet najpre sma­
tra konjem." Kad se bolje pogleda, može se namet­
nuti tumačenje da je to krava koja se odmara, i naj­
zad se predstava sa sigurnošću može pretvoriti u
predstavu jedne grupe ljudi koji sede. Isto tako ne­
određene prirode su i utisci koje duša prima u snu
preko spoljnih nadražaja; ona na osnovu tih nadra­
žaja stvara iluzije, tako što se utiskom izazove veći
ili manji broj slika sećanja, pomoću kojih utisak do-
bija svoju psihičku vrednost. Iz kojih od mnogobroj­
nih sećanja koja dolaze u obzir pripadajuće slike
budu izazvane, i koji od mogućnih asocijacionih odno­
sa pri tom stupaju na snagu, to se i prema zaključci­
ma Štrimpelovim ne može odrediti i prepušta se sa­
movoljnoj odluci duševnog života.
Ovde se nalazimo pred izborom između dve alter­
native. Možemo se složiti da se zakonitost u stvara­
nju snova zaista ne može dalje pratiti i da se tako
odreknemo pitanja — da li tumačenje iluzije stvo-
3 Frotfd, Odabrana dela, VI
34 Tumačenje snova, I Nadraiaji sna i izvori sna
rene čulnim utiskom možda ne podleže i nekim dru­
gim uslovima. Ili, pak, možemo naslutiti da objek­
tivno nadraživanje koje napada u snu igra samo ne­
znatnu ulogu kao izvor sna, i da drugi momenti de-
terminišu izbor slika sećanja koja treba da se iza­
zovu. I zaista, ako eksperimentalnim putem ispitamo
Morijeve izazvane snove, koje sam baš u toj nameri
tako opširno naveo, nalazimo se u iskušenju da ka­
žemo da izvršeni opit pokriva zapravo samo jedan
elemenat sna prema njegovom poreklu, dok naprotiv
preostala sadržina sna izgleda suviše samostalna, su­
više u pojedinostima određena da bi se mogla obja­
sniti zahtevom da se mora slagati sa elementom koji
je eksperimentalno bio uveden. Staviše, čovek poči­
nje da sumnja čak i u teoriju iluzije i u snagu objek­
tivnog utiska da oblikuje san kad saznamo da je baš
taj utisak u snu dozi veo na j neobični je i najudaljenije
objašnjenje. Tako, na primer, B. M. Simon priča o
nekom snu u kome je video džinovska lica kako sede
za stolom i jasno čuo strašno kloparanje koje su iza­
zivale njihove vilice prilikom žvakanja hrane. Kad se
probudio, čuo je topot konja koji je galopirao ispred
njegovog prozora. Ako je topot konjskih kopita ovde
izazvao upravo predstave iz kruga sećanja na Guli-
verova putovanja, na boravak kod džinova u Bro-
bingnsgu i čednih konjskih bića 1 — kao što bih ja
želeo da objasnim bez ikakve pomoći od strane pisca
— zar izbor iz toga za nadražaj tako neobičnog kru­
ga sećanja ne bi osim toga morao biti olakšan i dru­
gim motivima?
2
1
U originalu autora Guliverovih avantura to su
Houyhnhn-i (Prim. prev.) — Uostalom, tumačenje đato u tek­
stu koje ukazuje na jednu reminiscenciju iz Guliverovih pu­
tovanja predstavlja dobar primer za to kakvo jedno tumače­
nje ne treba da bude. Tumač sna ne srne da pusti na volju
svojoj sopstvenoj duhovitosti i da pri tom zanemari da se
osloni na asocijacije snevača.
2
Džinovska lica u snu dopuštaju pretpostavku da je u
pitanju scena iz snevačevog detinjstva.
35
ad 2) Unutrašnje (subjektivno) čulno nadraživanje
Uprkos svim prigovorima moraćemo priznati da
neosporno postoji uloga objektivnih čulnih nadražaja
za vreme spavanja kao izazivača sna, i ako ovi na­
dražaj i prema svojoj prirodi i učestalosti možda iz­
gledaju nedovoljni da bi objasnili sve snove, onda se
skreće pažnja na to da se traže drugi izvori sna, koji
deluju analogno. Nije mi poznato gde se najpre po­
javila misao da se pored spoljnih čulnih nadražaja
uzmu u obzir i unutrašnja (subjektivna) uzbuđenja u
čulnim organima; ali je to činjenica da se ovo sa više
ili manje isticanja dešava u svima novijim opisima
etiologije snova. Vunt (str. 363) kaže: „Bitnu ulogu
igraju dalje, kao što ja mislim, kod iluzija sna one
subjektivne senzacije vida i sluha, koje su nam iz
budnog stanja poznate kao svetlosni haos tamnog
vidnog polja, kao zvonjenje i zujanje u ušima itd.,
među njima naročito subjektivna nadraženja mrež-
njače. Tako se objašnjava značajna sklonost sna da
u velikom broju dočarava pred oči slične predmete
ili predmete koji se u potpunosti slažu. Pred sobom
vidimo bezbrojne ptice, leptire, ribe, šarene perle,
cveće i slično. Ovde je svetlosna prašina na tamnom
vidnom polju poprimila fantastične oblike, a mnogo­
brojne svetle tačke, iz kojih se ona sastoji, ovaplo-
ćene su od sna u isto tako mnogobrojnim pojedinim
slikama koje se zbog pokretljivosti svetlosnog haosa
vide kao predmeti koji se kreću. — U tome, svaka­
ko, ima korena i velika sklonost sna prema najrazno­
vrsnijim životinjskim oblicima, čije se bogatstvo obli­
ka lako pripija uz naročiti oblik subjektivnih svet-
losnih slika."
Subjektivnim čulnim nadraživanjima kao izvoru
snova očigledno pripada prvenstvo što ne zavise (kao
subjektivna nadraživanja) od spoljašnjeg slučaja. Ona
tako reći stoje na raspolaganju objašnjenju kad god
su mu potrebna. Ali ona u poređenju sa objektivnim
čulnim nadražajima zaostaju u tome što se njiho­
va uloga kao izazivača sna teško, ili uopšte ne može
potvrditi, kao što je to slučaj sa objektivnim n a d r a -
S^I
3G Tumačenje snova, I
žajima posmatranjem i eksperimentom. Glavni dokaz
za to da subjektivna čula na nadraživanja imaju
snagu da izazivaju snove pružaju takozvane hipna-
gogičke halucinacije koje je Johanes Miler (Muler)
opisao kao „fantastična priviđenja". To su često veo­
ma žive slike pune promena, koje se obično pojav­
ljuju u periodu usnuća, kod mnogih ljudi sasvim re­
dovno, i koje mogu neko vreme da se zadrže i posle
otvaranja očiju. Mori, koji je ovim slikama u velikoj
meri bio podložan, posvetio im je podrobno ocenji-
vanje i tvrdio da postoji njihova veza, štaviše i iden­
tičnost sa slikama snova (kao što je, uostalom, tvrdio
i Johanes Miler). Mori kaže da je za njihov postanak
neophodno potrebna izvesna duševna pasivnost, po­
puštanje zategnute pažnje (str. 59. i sledeća). Ali, do­
voljno je da čovek u ovakvu letargiju zapadne samo
jednu sekundu da bi, ako je inače za to disponiran,
video hipnagogičku halucinaciju, posle koje se možda
ponovo budi, dok se igra nekoliko puta ponavlja i
naposletku završava usnućem. Ako se čovek zatim,
posle ne suviše dugog vremena, probudi, onda mu —
prema tvrđenju Morija — često polazi za rukom da
u snu dokaže postojanje istih slika koje su pred njim
lebdele kao hipnagogičke halucinacije pre nego što
je zaspao (strana 134). To se Moriju dogodilo jed­
nom sa nizom grotesknih likova sa izobličenim izra­
zom lica i neobičnim frizurama koje su mu sa neve-
rovatnom nametijivošću dosađivale u periodu uspav-
ljivanja, i za koje se posle buđenja sećao da je o
njima sanjao. Drugi put, kad je upravo patio od ose-
ćaja gladi jer je sebi bio odredio suviše mršavu di­
jetu, video je hipnagogički jednu činiju i ruku nao­
ružanu viljuškom koja je uhvatila nešto od jela u
činiji. U snu se nalazio za bogato postavljenim sto­
lom i čuo je zvuk koji gosti svojim viljuškama stva­
raju. Drugi put, kad je zaspao sa nadraženim očima
koje su ga pekle, imao je hipnagogičku halucinaciju
mikroskopski sitnih znakova koje je uz veliki napor
morao pojedinačno odgonetati: kad su ga posle jed­
noga sata probudili, sećao se sna u kome se pojavlji-
Nadražaji sna i izvori sna 37
vala jedna otvorena knjiga, štampana veoma sitnim
slovima, i on ju je sa naporom morao čitati.
Potpuno slično kao ove slike mogu hipnagoški
nastupiti i slušne halucinacije reci, imena itd., pa se
zatim u snu ponoviti, slično kao što uvertiru najav­
ljuju lajtmotivi opere koja tom uvertirom počinje.
Istim putevima kao Joh. Miler i Mori kreće se
jedan noviji posmatrač hipnagogičkih halucinacija,
G. Trumbull Ladd. On je vežbom doterao dotle da se
posle dva do pet minuta posle laganog usnuća mogao
naglo trgnuti iza sna, ne otvarajući pri tom oči, te
je tako imao priliku da senzacije mrežnjače koje su
upravo nestajale upoređuje sa slikama sna koje su
ostale žive u sećanju. On tvrdi da se uvek mogao ra­
zaznati tesan odnos između jednih i drugih tako što
su svetleće tačke i linije idioretinalne svetlosti donele
tako reći crtež konture, shemu za psihički zapažene
likove u snu. Jednom snu, na primer, u kome je
pred sobom jasno video štampane redove koje je či­
tao i proučavao, odgovarao je poredak svetlosnih ta-
čaka na mrežnjači u paralelnim linijama. Da ka­
žemo njegovim recima: Jasno odštampana strani­
ca koju je u snu čitao razišla se u objekt koji
je njegovom budnom opažanju izgledao kao ko­
mad stvarno štampanog lista što ga čovek sa su­
više velikog rastojanja, da bi mogao nešto jasno
da izdvoji, posmatra kroz rupicu napravljenu u
komadiću hartije. Ladd misli, ne potcenjujući uo­
stalom centralno učešće fenomena, da se jedva
koji vizuelni san u nama odigrava a koji se ne
bi oslanjao na materijal intraokularnog stanja na-
draženosti mrežnjače. To naročito važi za snove
ubrzo posle usnuća u mračnoj sobi, dok za snove
u jutru (blizu buđenja) izvor nadražaja jeste objek­
tivna svetlost koja u osvetljenoj sobi prodire u oči.
I promenljivi karakter nadraženosti idioretinalne
svetlosti, koji je sposoban da se beskrajno menja, tač-
no odgovara nemirnom bekstvu slika koju nam naši
snovi pružaju. Ako ovim Ladovim posmatranjima pri-
pišemo neko značenje, nećemo moći potceniti izda­
šnost koju ovaj subjektivni izvor nadražaja ima za
38 Tumačenje snova, I
san, budući da, kao što je poznato, priviđenja sači­
njavaju najglavniji deo naših snova. Doprinos sa
ostalih čulnih oblasti, osim za oblasti sluha, neznat-
niji je i nekonstantan.
ad 3) Unutrašnji, organski telesni nadražaj
Ako smo na putu da izvore sna ne tražimo izvan
organizma, nego baš u njemu, onda se moramo pod-
setiti toga da gotovo svi naši unutrašnji organi, dok
su nam zdravi, jedva daju znak o tome da postoje,
u stanju nadraženosti, koju tako nazivamo, ili u bo­
lestima, za nas postaju izvor uglavnom bolnih senza­
cija. Ove senzacije moraju se izjednačiti sa izaziva­
čima bola i osećanja koji dolaze spol ja. Vrlo stara
iskustva dala su npr. Strimpelu (str. 107) povoda da
kaže: „Duša u snu dolazi do mnogo dublje i šire sve­
sti osećanja telesnih zbivanja nego u budnom stanju;
ona je primorana da prima izvesne nadražaj ne utiske
i da dozvoli da oni na nju deluju; oni dolaze iz de-
lova tela od promena u njima o kojima u budnom
stanju nije ništa znala." Još je Aristotel rekao da je
sasvim mogućno da čoveku bude u snu skrenuta pa­
žnja na bolesna stanja u samom njihovom početku,
pre nego što se u budnom stanju ma šta može pri-
metiti (zbog efekta povećanja koja san utiscima da­
je); i pisci lekari koji su sigurno bili daleko od toga
da veru ju u proročki dar sna nisu osporavali da san
ovo značenje ima bar za predskazivanje bolesti (upor.
M. Simon, str. 31, i mnoge druge pisce).1
1
Osim ove dijagnostičke primene snova (na primer u
Hipokrata) moramo se setiti njihovog terapeutskog značenja
u starom veku.
Kod Grka su postojala proročišta koja su proricala iz
sna i njih su obično posećivali ljudi koji su tražili ozdrav­
ljenje. Bolesnik je odlazio u hram Apolona ili Eskulapa, gde
se podvrgavao različitim ceremonijama; kupali su ga, trljali,
okadili, i kad je na ovaj način, doveden do egzaltacije, stavili
bi ga u hramu na kožu jednog ovna prinetog na žrtvu. On
bi zaspao i sanjao o lekovima koji su mu pokazani u prirod­
nom obliku, ili u simbolima i slikama koje su mu sveštenici
kasnije protumačili.
•
Na dražaji sna i izvori sna 39
Izgleda, da ni iz novijeg doba ne nedostaju po­
tvrđeni primeri za ovakav dijagnostički rad sna. Ta­
ko, na primer, Tisije (Tissier), prema Artigu (Arti-
gues, Essai sur la valeur semeiologique des reves),
priča o istoriji jedne žene od četrdeset i tri godine
koju su u na izgled savršenom zdravstvenom stanju
nekoliko godina obuzimali snovi straha; prilikom le-
karskog pregleda pokazao se početak jedne srčane
afekcije od koje je uskoro umrla.
Izražene smetnje unutrašnjih organa očigledno
kod čitavog niza lica deluju kao izazivači sna. Opšte
se ukazuje na učestalost snova straha kod ljudi koji
boluju od srca i pluća; štaviše, ovu stranu snova mno­
gi autori u toj meri stavljaju u prvi red da se ovde
mogu zadovoljiti jednostavno samo ukazivanjem na
literaturu (Radestock, Spitta, Maury, M. Simon Tis-
siz). Tisije čak misli da oboleli organi sadržini sna daju
određeni karakteristični pečat. Snovi srčanih bolesni­
ka obično su veoma kratki i završavaju se buđenjem
u strahu; gotovo uvek u njihovoj sadržini igra ulo­
gu situacija smrti pod strašnim okolnostima. Bolesni­
ci od pluća sanjaju o gušenju, gužvi, bežanju i u
upadljivo velikom broju podležu poznatoj mori koju
je, uostalom, Berner (Borner) mogao eksperimental­
no izazvati ležeći na licu i pokrivajući otvore za di­
sanje. Kod probavnih smetnji san sadrži predstave
iz kruga uživanja hrane i gađenja. Naposletku, uticaj
seksualnog nadražaj a na sadržinu snova dovoljno je
pristupačan iskustvu svakog pojedinca i on čitavoj
teoriji o izazivanju sna preko čulnog nadražaja daje
najsnažniju podršku.
Ako obradimo literaturu o snu, postaje sasvim
očevidno da je pojedine pisce (Mory, Vajgand) uticaj
Više u terapeutskim snovima Lemana (Lehmann, I 74),
Bouche—Leclerq, Hermann, Gottesdienstliche Altertumer der
Griechen § 41, Privataltertimer, § 38, 16. Betinger (Bottinger)
u Šprengelovim (Sprengel) Beitrage zur Geschichte der Me-
dizin II str. 163 ss., V. Lojd (W. Lloyd), Magnetism and
Mesmerism in antiquity, London 1877, Delinger (Dollinger,
Heidentum und Judentum=Neznaboštvo i jevrejstvo), str. 130.
40 Tumačenje snova, I
njihovih sopstvenih bolesnih stanja na sadržinu nji­
hovih snova doveo do toga da se bave problemi-*
ma sna.
Mada su, kao što bismo mogli pomisliti, ove či^
njenice nesumnjivo utvrđene, ipak priraštaj izvora
sna za proučavanje izvora snova nije tako velik. San
je fenomen koji se javlja i u zdravih ljudi — možda u
svih, možda i svake noći —, i oboljenje organa oči­
gledno ne spada među njegove neophodne uslove. Ali
za nas se ne radi o tome odakle neki naročiti snovi
potiču, nego koji bi mogao biti nadražajni izvor za
obične snove normalnih ljudi.
Međutim, sad je potrebno načiniti samo još je­
dan korak dalje da bismo naišli na izvor sna koji
je bogatiji od svih ranijih i koji zapravo obećava da
ni u jednom slučaju neće presušiti. Kad smo jednom
utvrdili da unutrašnjost tela u bolesnom stanju po­
staje izvor nadražaja za snove, i ako priznamo da duša
u stanju spavanja, okrenuta od spoljnjeg sveta, može
veću pažnju da posveti unutrašnjosti tela, onda nije
daleko od pretpostavke da organi uopšte ne moraju
najpre da se razbole, pa da bi dali pristup duši u snu
onim nadražajima koji na neki način postaju slike
snova. Ono što u budnom stanju nejasno osećamo kao
opšte osećanje samo prema njegovom kvalitetu, i
čemu prema mišljenju lekara svi organski sistemi
doprinose, to osećanje bi noću, kad počne snažno da
deluje i kad radi sa svim svojim komponentama,
dalo najsnažniji a ujedno i najobičniji izvor za iza­
zivanje predstava u snu. Ostalo bi samo još da se
ispita po kojim pravilima se organski nadražaji pre­
tvaraju u predstave u snu.
Ovde smo dotakli one teorije o postanku snova
kojoj svi pisci lekari daju prednost. Mrak, kojom je
obavijeno jezgro našeg bića, to „moi splanchnique",
kako ga Tisije naziva, i tama kojom je obavijen po­
stanak sna suviše dobro odgovaraju jedno drugome
da ih ne bismo doveli u međusobni odnos. Tok misli
koji vegetativnu senzaciju organa čini stvaraocem
sna ima, pored toga, za lekara i jednu drugu privlač­
nost pošto može da i etiološki poveže san i poreme-
Nadražaji sna i izvori sna 41
ćenost uma koji u svojim pojavama pokazuju toliko
slaganja jer se cenestičke promene (alternacije) i na­
dražaji zajedničkog osećanja i nadražaji koji dolaze
iz unutrašnjih organa okrivljuju i zbog svog daleko­
sežnog značaja za postanak psihoza. Stoga nije ni­
kakvo čudo što se teorija o telesnim nadražajima
može svesti na više od jednog nezavršenog izvora.
Za niz pisaca bio je merodavan tok misli koji je
godine 1851. razvio filozof Šoperihauer (Schopen-
hauer). Slika sveta u nama nastaje tako što naš in­
telekt utiske koji ga pogađaju spolja preliva u forme
vremena, prostora i kauzaliteta. Nadražaji iz unutra­
šnjosti organizma, od simpatičnog nervnog sistema,
danju izražavaju najviše samo nesvestan uticaj na
naše raspoloženje. Međutim, noću kad je zaglušno
delovanje dnevnih utisaka prestalo, mogu da na sebe
skrenu pažnju oni utisci što navaljuju iz unutrašnjo­
sti — na sličan način kao što noću možemo čuti žu-
borenje potoka koje nam je dnevna buka načinila
nečujnim. A kako drukčije da intelekt reaguje na
ove nadražaje osim ako izvrši svoju funkciju koja mu
je svojstvena? On će, dakle, nadražaje pretvoriti u
likove što ispunjavaju prostor i vreme i upravljaju
se prema pravilima o kauzalitetu i tako nastaje san.
Serner (Scherner), a posle njega i Folkelt, pokušali
su zatim da prodru u tešnje odnose između telesnih
nadražaja i snoviđenja; ali ocenu o tim pokušajima
zadržavamo kasnije za odeljak o teorijama sna.
Psihijatar Kraus (Krauss) u jednom naročito kon-
zekventno sprovedenom istraživanju izvodio je po­
stanak sna kao i delirija i sumanutih ideja od istog
elementa, organski uslovljene senzacije. Po njemu
jedva da se može zamisliti jedno mesto organizma
koje ne bi moglo postati polaznom tačkom jednog sna
ili neke sumanute ideje. Organski uslovljena senza­
cija „može se odvojiti u dve vrste": 1) u red totalnih
raspoloženja (zajedničkih osećanja), 2) na specifične
senzacije imanentne glavnim sistemima vegetativnog
organizma, od kojih smo razlikovali pet grupa: a) sen­
zacije mišića, b) disajne pneumatske, c) gastritičke,
42 Tumačenje snova, I
d) seksualne i e) periferne senzacije (str. 33 drugog
odeljka).
Tok postojanja slika snova na osnovu telesnih
nadražaja Kraus zamišlja ovako: Probuđena senzaci­
ja na osnovu bilo kog zakona o asocijaciji izaziva
predstavu srodnu tom osećanju i povezuje se s njom
u organsku tvorevinu, prema kojoj se, međutim, svest
drugojačije odnosi nego normalno. Jer svest osećanju
samome ne poklanja nikakvu pažnju, nego je u pot­
punosti posvećuje pratećim predstavama, što je ujed­
no i razlog zbog kojeg je ovo stanje stvar koja je
tako dugo mogla ostati nepoznata (str. 11. i si.) Kraus
za ovaj postupak nalazi takođe naročit izraz: transup-
stancijacija senzacija u slike snova (str. 24).
Uticaj organskih telesnih nadražaja na formira­
nje sna prihvaćen je danas gotovo opšte, a na pi­
tanje zakonitosti odnosa između njih odgovara se
veoma različito, često nejasnim objašnjenjima. Na
polju teorije o telesnim nadražajima pojavljuje se
dakle naročiti zadatak tumačenja snova da se sadr-
žina sna svede na organske nadražaje koji ga izazi­
vaju, i ako ne prihvatimo pravila tumačenja koja je
pronašao Šerner, naći ćemo se često pred neprijat­
nom činjenicom da se organski nadražajni izvor upra­
vo ničim drugim ne odaje nego sadržinom sna.
Ali postoji prilična saglasnost u tumačenju raz­
nih oblika snova obeleženim tako kao „tipičnim" po­
što se oni kod mnogih lica javljaju sa potpuno istom
sadržinom. To su oni poznati snovi o padanju sa vi­
sine, o ispadanju zuba, o letenju i o neprilici da je
čovek nag ili nedovoljno obučen. Ovaj poslednji san
trebalo bi da potiče prosto kod konstatacije načinje-1
ne u snu da smo odbacili prekrivač, pa sad ležimo raz-
golićeni. San o ispadanju zuba svodi se na „nadražaj
zuba", ali se time ne mora misliti na neko bolesno
razdraženo stanje zuba. San o letenju je, prema
Strimpelu, adekvatna slika koju duša upotrebljava,
čime objašnjava količinu draži koju stvara dizanje i
spuštanje plućnih krila, ako je ujedno i kožna senza­
cija u toraksu već spala na stanje nesvesnosti. Ovom
poslednjom okolnošću dato je osećanje vezano za oblik
Nadražafi sna i izvori sna 43
predstave o lebdenju. Padanje sa visine trebalo bi
da nalazi povod u tome što, kad nastupi besvesno
stanje osećanja pritiska na kožu, ili kad se jedna ruka
spusti niz telo, ili se savijeno koleno odjednom ispru­
ži, osećaj pritiska kože ponovo postaje svestan, a pre-
laz na svesno stanje psihički se predstavlja snom o
padanju (Strimpel, str. 118).
Slabost ovih prihvatljivih pokušaja objašnjenja
očigledno leži u tome što mogu postaviti hipoteze da
se ova ili ona grupa organskih senzacija bez daljeg
može odstraniti iz duševne percepcije, ili ući u nju,
sve dok se ne uspostavi konstelacija povoljna za obja­
šnjenje sna. Uostalom, kasnije ću imati prilike da se
ponovo vratim na tipične snove i na njihov postanak.
M. Simon je pokušao da iz upoređivanja jednog
niza sličnih snova izvede nekoliko pravila o uticaj u
organskih nadražaja na određivanje njihovih rezul­
tata u snu. On kaže (str. 34): Ako se u toku spavanja
bilo koji aparat organa koji normalno ima udela u
izražavanju jednog afekta, bilo kojim drugim povo­
dom nalazi u stanju nadraženosti u kojem inače taj
afekat stvara, onda će san koji pri tom nastane sa­
držati predstave prilagođene afektu.
Jedno drugo pravilo glasi (str. 35): Ako se za
vreme spavanja aparat organa nalazi u stanju delat-
nosti, uzbuđenja ili smetnje, onda će san stvarati
predstave koje se odnose na vršenje organskih funk­
cija koje taj aparat obavlja.
Morli Vold (Mourlv Vold) preduzeo je zadatak
da za jednu pojedinačnu oblast eksperimentalno do­
kaže uticaj na stvaranje sna koji teorija o telesnim
nadražajima iznosi. On je činio opite da izmeni polo­
žaj udova čoveka dok je spavao, i upoređivao je re­
zultate sna sa svojim izmenama. Kao rezultat iznosi
sledeće postavke.
1) Položaj jednog uda u snu odgovara otprilike
njegovom položaju u stvarnosti, tj. čovek sanja o
statičkom stanju uda koji odgovara realnom stanju.
2) Ako čovek sanja o pokretu jednog uda, onda
je taj pokret uvek takav da jedan položaj prilikom
tog pomeranja uda uvek odgovara stvarnom pokretu.
44 Tumačenje snova, I
3) Položaj sopstvenog uda u snu možemo pod­
metnuti i nekom stranom licu.
4) Može se, takođe, sanjati da je odnosni pokret
bio ometen.
5) U odgovarajućem položaju, ud se u snu može
pojaviti kao životinja ili čudovište, pri čemu se stva­
ra izvesna analogija između jednog i drugog.
6) Položaj uda može u snu izazvati misli koje
imaju bilo kakav odnos prema njemu; tako, na pri-
mer, ako se bavimo prstima, mi sanjamo o brojevima.
Na osnovu ovih rezultata, zaključio bih da i teo­
rija o telesnim nadražajima ne može sasvim izbrisati
prividnu slobodu u određivanju slika snova koje tre­
ba izazvati. 1
ad 4) Psihički izvori nadraženja
Raspravljajući o odnosima sna prema budnom
životu i o poreklu materijala snova, saznali smo da
je shvatanje najstarijih kao i najnovijih istraživača
snova da ljudi sanjaju o onome šta preko dana rade
i o onome što ih u budnom stanju interesuje. Ovo
interesovanje koje se iz budnog života prenosi i na­
stavlja u snu ne bi predstavljalo samo psihičku vezu
koju san povezuje sa životom, nego pruža i jedan iz­
vor za snove, koji ne treba potcenjivati i koji bi po­
red onog što je za vreme spavanja postalo interesant­
no — to su nadražaji koji deluju za vreme spavanja
— bio dovoljan da objasni poreklo svih slika sna.
Ali mi smo čuli i prigovor upućen tvrđenju da, na­
ime, san čoveka kad spava odvraća od dnevnog inte-
resovanja i da mi, većinom, tek onda sanjamo o stva­
rima koje su nas se danju najjače dojmile pošto su
za budan život već izgubile čar aktuelnosti. I tako
pri analizi sna na svakom koraku stičemo utisak da
nije dozvoljeno postavljati opšta pravila, a da recima
1
Detaljnije o zapisima snova ovog naučnika, koji su
otada objavljeni u dve sveske, videti docnije.
Nadražaji sna i izvori sna 45
kao „često", „po pravilu", „većinom" ne predvidimo
ograničenja i da se ne pripremimo da priznamo i
važnost izuzetaka.
Ako je budno interesovanje pored unutrašnjih i
spoljašnjih nadražaja za vreme spavanja bilo dovolj­
no za pokrivanje etiologije snova, morali bismo biti
u stanju da položimo i zadovoljavajući račun o po­
reklu svih elemenata jednoga sna; zagonetka izvora
snova bila bi rešena i preostao bi samo još zadatak
da se ograniči udeo psihičkih i somatičkih nadražaja
u pojedinim snovima. U stvari, ovo potpuno razre-
šenje jednoga sna nije ni u jednom slučaju uspelo, i
svakome koji je to pokušavao da uradi preostali su
— i to u najviše slučajeva u vrlo velikoj meri —
sastojci sna o čijem poreklu nije mogao ništa da kaže.
Dnevno interesovanje kao psihički izvor sna očigled­
no nije tako dalekosežno kao što bismo mogli očeki­
vati prema verodostojnim tvrđenjima da, naime, sva­
ko svoj dnevni posao nastavlja u snu.
Drugi psihički izvori sna nisu nam poznati. Sva
objašnjenja snova zastupljena u literaturi — sa izu­
zetkom možda Semerovih objašnjenja koje ćemo ka­
snije pomenuti — ostavljaju veliku prazninu onde
gde se radi o izvođenju slika predstava koje su za
san najkarakterističniji materijal. U toj neprilici ve­
ćina pisaca pokazala je sklonost da, što je više mo­
gućno, umanji psihički udeo u izazivanju snova kome
je tako teško doskočiti. Oni, doduše, kao glavnu po-
delu razlikuju nervnonadražajni i asocijativni san,
od kojih ovaj poslednji svoj izvor nalazi isključivo
u reprodukciji (Vunt, str. 365), ali se ne mogu oslo­
boditi sumnje „da li se oni javljaju bez telesnog na­
dražaja koji daje podstrek" (Folkelt, str. 127). I ka­
rakteristika čistog asocijacionog sna je zatajila: ,,U
pravim asocijacionim snovima više ne može biti ni
govora o jednom takvom čvrstom jezgru. Ovde slo­
bodna grupacija prodire u samo središte sna. Život
u predstavama, koji su pamet i razum već ionako
ostavili, ovde više ne odražavaju ni značajnija te-
lesna i duševna nadraženja, i ostavljaju ga tako nje­
govim sopstvenim kalejdoskopskim pomeranjima i
46 Tumačenje snova, 1
pokretima, njegovoj sopstvenoj labavoj zbrci (Folkelt,
str. 118). Vunt, zatim, pokušava da umanji psihički
faktor u izazivanju snova, navodeći „da se fantazme
sna svakako pogrešno smatraju čistim halucinacija­
ma. Verovatno, većinu predstava o snu predstavljaju,
u stvari, iluzije tako što polaze od lakih čulnih uti­
saka koji se za vreme spavanja nikad ne gase" (str.
359). Vajgant je usvojio ovo gledište i uopštio ga. On
za sve predstave u snu tvrdi da ,,su čulni nadražaji
njihov najbliži uzrok, a tek na to se nastavljaju re­
produktivne asocijacije" (str. 17). Još dalje u poti­
skivanju psihičkih nadražajnih izvora ide Tisije (str.
183): „Les reves d'origine absolument psychique
n'existent pas", i na nekom drugom mestu (str. 6):
„Les pensees de nos reves nous viennent du de-
hors .. ."!
Oni naučnici koji, kao uticajni filozof Vunt, zau­
zimaju neki srednji stav, ne propuštaju priliku a da
ne napomenu da u većini snova sarađuju somatički
nadražaji i nepoznati psihički podstrekači sna, poznati
kao dnevno interesovanje.
Kasnije ćemo saznati da se zagonetka stvaranja
sna može resiti otkrivanjem nekog nenaslućenog psi­
hičkog nadražajnog izvora. Mi se, zasad, nećemo ču­
diti precenjivanju nadražaja za stvaranje sna koji ne
dolaze iz duševnog života. Ne samo što se ovi sami
lako mogu naći, pa čak i eksperimentima potvrditi,
somatsko shvatanje o postanku sna potpuno odgova­
ra mišljenju koje danas preovlađuje u psihijatriji.
Vlada mozga nad organizmom ističe se, doduše, veo­
ma energično, ali sve što bi moglo dokazati nezavi­
snost duševnog života od organskih promena koje se
mogu dokazati, ili što bi moglo dokazati neku sponta­
nost u njegovom izražavanju, danas psihijatra tako
plaši kao da bi priznanje da ono postoji moralo po­
novo doneti vremena prirodne filozofije i metafizič­
kog duševnog bića. Nepoverenje psihijatrovo stavilo
1
Snovi apsolutno psihičkog porekla ne postoje ... Misli
naših snova dolaze nam spol ja...
Zašto se san zaboravlja posle buđenja 47
je psihu tako reći pod starateljstvo i sada traži da
nijedan od njenih pokreta ne oda njenu sopstvenu.
sposobnost. Ali ovakvo postupanje svedoči samo o
neznatnom poverenju u održivost kauzalne poveza­
nosti koja se nalazi između telesnog i duševnog. Čak
i onde gde se prilikom istraživanja jedno dublje psi­
hičko poniranje može prepoznati kao primarni povod
za jedan fenomen znaće da nađe nastavak puta do
organskog obrazloženja psihičkog. A onde gde bi
psihičko za naše dosadašnje znanje moralo označa­
vati poslednju stanicu zbog toga ne mora da se poriče
njegovo postojanje.
D
ZAŠTO SE SAN ZABORAVLJA
POSLE BUĐENJA?
Ušlo je u poslovicu da se san ujutru „raziđe".
Covek je, naravno, sposoban da se sna seća. Jer za
san mi znamo samo po sećanju na njega posle bu­
đenja; ali vrlo često verujemo da ga se samo ne­
potpuno sećamo, dok je u noći postojalo više od nje­
ga; mi možemo posmatrati kako se u toku dana do
neznatnih fragmenata gubi sećanje koje je ujutru
bilo još sveže; često znamo da smo sanjali, ali ne zna­
mo šta smo sanjali, i tako smo se u toj meri navikli na
iskustvo da je san podložan zaboravu da ne odbacu­
jemo kao apsurdnu mogućnost da je i onaj čovek
mogao sanjati noću koji ujutru ne zna ništa ni o sa­
držim sna niti o činjenici da je sanjao. S druge stra­
ne, događa se da snovi pokazuju izvanrednu postoja­
nost u sećanju. Kod svojih pacijenata ja sam anali­
zirao snove koji su se kod njih odigrali pre dvadeset
i pet i više godina, i mogu da se setim svoga sopstve-
nog sna koji je od ovoga današnjeg dana odvojen naj­
manje trideset i sedam godina, pa ipak nije izgubio
48 Tumačenje snova, I
ništa od svoje svežine pamćenja. Sve to je veoma
značajno i na prvi pogled neshvatljivo.
O zaboravljanju snova najopširnije raspravlja
Strimpel. Ovo zaboravljanje očigledno je jedan kom­
pleksni fenomen, jer ga Strimpel ne svodi samo na
jedan razlog, nego na čitav niz razloga.
Pre svega, pri zaboravu snova deluju svi oni
razlozi koji u budnom životu izazivaju zaboravljanje.
Kad smo budni, mi obično čitav niz osećaja i zapa­
žanja brzo zaboravljamo zato što su bili suviše slabi,
jer je duševno uzbuđenje vezano za njih bilo suviše
slabo. Isto tako je slučaj i s obzirom na mnoge snove;
oni se zaboravljaju zato što su bili suviše slabi, dok
se snažnijih slika iz njihove blizine sećamo. Uosta­
lom, momenat intenziteta, sam za sebe, sigurno nije
dovoljno odlučujući zato da se slike iz sna sačuvaju;
Strimpel, kao i ostali autori (Calkins), priznaju da
se često brzo zaboravljaju slike sna za koje se zna
da su bile vrlo žive, dok se među onima sačuvanim
u sećanju nalaze mnogobrojne, čulno slabe slike. Da­
lje se u budnom stanju obično lako zaboravlja ono
što se samo jednom dogodilo, i bolje pamti ono što
se više puta moglo zapaziti. A slike sna većinom su
jednokratni doživljaji;1 ova osobenost doprineće pod­
jednako zaboravljanju svih snova. Mnogo značajniji
je, zatim, treći razlog zaboravljanja. Da bi osećaji,
predstave, misli itd. stekle izvesnu veličinu sećanja,
potrebno je da ne ostanu pojedinačne, nego da se na
odgovarajući način povezuju i udružuju. Ako jedan
kratak stih razrešimo u reci od kojih je on sastavljen,
biće vrlo teško da ga zapamtimo. „Lepo poredana i
u saglasnosti sa činjenicama poredana reč pomaže
drugoj reci i celina se onda lako zadržava po punom
smislu i dugo u sećanju. Besmislicu, uglavnom, isto
tako teško zadržavamo i isto tako retko kao i ono
što je pobrkano i bez reda." U najviše slučajeva sno­
vima nedostaju razumljivost i red. Kompozicije sno­
va, same po sebi, nemaju mogućnosti sopstvenog se-
1
Snovi koji se periodički vraćaju često su primećeni.
Uporedi zbirku Sabanea (Chabaneix).
Zašto se san zaboravlja posle buđenja 49
ćanja i one se zaboravljaju, pošto se najčešće već u
sledećim trenucima raspadaju. — Sa ovim izlaganji­
ma svakako se ne slaže u potpunosti ono što želi da
napomene Radestok (str. 168): da baš najneobičnije
snove najbolje pamtimo.
Drugi momenti koji se izvode iz odnosa između
sna i budnog stanja Štrimpelu izgledaju kao još efi­
kasniji za zaboravljanje sna. Sposobnost da snovi
budu zaboravljeni predstavlja za budnu svest, oči­
gledno, samo antitezu ranije spomenutoj činjenici da
snovi (gotovo) nikad iz budnog života ne primaju
sređene uspomene nego iz njega preuzimaju samo po­
jedinosti koje otimaju iz njegovih psihičkih veza, a
kojih se u budnom stanju sećaju.
Kompozicija sna, prema tome, nema mesta u
društvu psihičkih nizova kojima je duša ispunjena.
Nedostaje joj svaka pomoć za sećanja. „Na ovaj na­
čin tvorevina sna se tako reći odvaja od dna našeg
duševnog života i lebdi u psihičkom prostoru kao
oblak na nebu koji prvi dašak vetra ubrzo oduva"
(str. 87). U istom pravcu deluje i okolnost što se bu­
đenjem svet čula počinje probijati odmah napred i
odjednom obuzima pažnju takvom snagom da joj se
samo vrlo mali broj slika može odupreti. I ovi se sno­
vi sklanjaju pred utiscima novog jutra kao što se
uklanja sjaj zvezda ispred svetlosti sunca.
Na poslednjem mestu treba da se kao stvari koja
doprinosi zaboravljanju snova setimo i činjenice što
većina ljudi svojim snovima uopšte poklanjaju malo
interesovanja. Ko se, na primer, kao naučnik izvesno
vreme interesuje za san, za to vreme sanjaće više
nego obično, a svakako će to značiti da će se svojih
snova lakše i češće setiti.
Još dva razloga zaboravljanja snova koje Bona-
teli (Bonatelli), što je navedeno kod Beninija, dodaje
Strimpelovim razlozima svakako su već i u ovim sa­
držani, naime: 1) da je promena u cenesteziji između
spavanja i budnosti nepovoljna za njihovu naizme-
ničnu reprodukciju; 2) da drukčiji raspored materi­
jala predstava u snu tako reći san čini neprevodlji-
vim za budnu svest.
4 Frođd, Odabrana dela, VI
50 Tumačenje snova, I
Posle svih ovih razloga za zaboravljanje postaje,
kao što Strimpel sam ističe, tek veoma neobično što
se ipak toliko stvari iz sna zadržava u sećanju. Ne­
prestana nastojanja naučnika da sećanje na snove
obuhvate nekim pravilima slična su priznanju da je i
ovde nešto ostalo zagonetno i nerešeno. U poslednje
vreme neke pojedine osobenosti sećanja na san s pra­
vom su bile istaknute, na primer da se nekog sna koji
smo ujutru smatrali zaboravljenim, u toku dana po­
novo setimo povodom nekog zapažanja koje slučajno
dodiruje — iako zaboravljenu sadržinu toga sna
(Radeštok, Tisije). Ali celokupno sećanje sna podleže
jednom prigovoru koji je pogodan da ga kritičkim
očima veoma izdašno umanji. Covek može sumnjati
da li naše sećanje koje tako mnogo od sna izostavlja
možda ne falsifikuje i ono što je sačuvalo.
Ovakve sumnje u egzaktnost reprodukcije sna
iznosi i Strimpel: „Onda se baš lako događa da budna
svest ponešto nehotice unese u sećanje jednog sna,
čovek uobražava da je svašta sanjao što obavljeni san
nije ni sadržavao."
Naročito odlučan u svojoj izjavi je Jesen (str.
547): „Osim toga prilikom ispitivanja i tumačenja
povezanih i logičkih snova treba, kako izgleda, dobro
uzeti u obzir i okolnost kojoj je dosad poklanjano
malo pažnje, da pri tom gotovo uvek malo zapinje
sa istinom, jer mi, dozivajući preživeli san u svoje
pamćenje, a da to ne primećujemo niti da želimo,
sami ispunjavamo i dopunjujemo praznine u slika­
ma snova. Retko kad, ili možda nikad, jedan pove­
zan san nije bio tako povezan kao što nam se u na­
šem sećanju javlja. I najiskrenijem čoveku jedva da
je mogućno da ispriča jedan doživljen neobičan san,
bez ikakvog dodatka i bez ikakvog doterivanja: tež­
nja čovekovog duha da sve vidi povezano tako je ve­
lika da on prilikom sećanja na donekle nepovezani
san, i protiv svoje volje, dopuni nedostatke poveza­
nosti."
Gotovo kao prevod ovih Jesenovih reci zvuče na­
pomene V. Egera (Egger) koje ih je sigurno samostal-
Zašto se san zaboravlja posle buđenja 51
no koncipirao: „ . . . l'observation des reves a ses diffi-
cultes speciales et le seul moyen d'eviter toute erreur
en pareille matiere est de confter au papier sans le
moindre retard ce que l'on vient d'čprouver et de re-
marquer; sinon, l'oubli vient vite ou total ou partiel;
l'oubli total est sans gravite; mais l'oubli partiel est
perfide; car si l'on se met ensuite a raconter ce que
l'on n'a pas oublić, on est expose a completer par
imagination les fragments incoherents et disjoints
journi par la mćmoire ...; on devient artiste a son
insu, et le rćcit pćriodiquement repete s'impose a la
creance de son auteur, qui, de bonne foi, le presente
comme un fait authentique, dument itabli selon les
bonnes mćthodcs .. ."'
Potpuno slično misli i Spita (Spitta, str. 338) koji
izgleda da pretpostavlja da mi tek pri pokušaju da
san reprodukujemo unosimo red u međusobno ne­
povezano asocirane elemente sna — „iz onog što je
jedno do drugoga načinimo nešto što je jedno iza dru­
goga, što je jedno od drugog razdvojeno, dakle da
pridodajemo proces logičke povezanosti koji u snu
nedostaje.
Pošto, dakle, za vernost našeg sećanja ne pose-
dujemo neku drugu kontrolu kao objektivnu kontro­
lu, a ova je nemoguća kod sna koji je naš sopstveni
doživljaj, i za koji nam je jedino sećanje na njega
poznato kao njegov izvor, koja vrednost onda još
preostaje za naše sećanje sna?
1
Posmatranje snova ima svoje teškoće i jedino sredstvo
da se u ovakvoj stvari izbegne svaka greška jeste da bez
najmanjeg oklevanja poverimo hartiji sve Sto smo iskusili i
primetili; inače zaborav postaje brz, ili totalan ili parcijalan;
totalni zaborav je bez teških posledica, ali je parcijalni zabo­
rav perfidan, jer kad čovek kasnije počne da priča ono što
nije zaboravio nađe se u situaciji da izmišljanjem dopunjava
nepovezane i razbacane odlomke koje mu pamćenje pruža ...;
čovek i bez svoga znanja postane umetnik i periodički obnov­
ljena priča nameće se njenom tvorcu da u nju poveruje, koji
je u iskrenoj nameri prikazuje kao autentičnu činjenicu, pro­
pisno utvrđenu prema dobrim metodima...
4*
52 Tumačenje snova, I
E ziološke moždane lokalizacije ili čak u odnosu na
P S I H O L O Š K E OSOBENOSTI SNA
U naučnom posmatranju sna mi polazimo od
pretpostavke da je san rezultat naše sopstvene du­
ševne delatnosti; pa ipak nam gotov san izgleda kao
nešto strano tako da nas nešto tako neznatno goni
na priznavanje njegovog stvaralaštva, da isto tako
lako kažemo: „Prisnilo mi se", kao i „Sanjao sam".
Odakle dolazi to osećanje da su snovi strani našem
duhu? Na osnovu naših raspravljanja o izvorima sna
trebalo bi misliti da ona nisu uslovljena materijalom
koji dospeva u sadržinu sna; taj materijal najvećim
delom zajednički je i u snevanju kao i u budnom
stanju. Možemo se pitati nisu li promene u psihičkim
zbivanjima u snu ono što taj utisak izaziva, i mo­
žemo pokušati da damo psihološku karakteristiku sna.
Bitnu razliku između sna i budnosti niko nije
jače istakao i upotrebio za dalekosežnije zaključke
od G. T. Fehnera (G. Th. Fechner) u nekim napome-
menama u svom delu Elementi psihojizike (Elemente
der Psychophysik, str. 520, II deo). On misli da „ni
jednostavno potiskivanje svesnog duševnog života
ispod glavnog praga", niti pak oduzimanje pažnje od
uticaja spoljnog sveta nisu dovoljni da bi objasnili
osobenosti snevanja u odnosu prema životu u bud­
nom stanju. On, štaviše, naslućuje da je i pozornica
snova druga nego što je pozornica budnog života u
predstavama.
„Kad bi pozornica psihofizičke aktivnosti bila
ista za vreme spavanja i za vreme budnosti, onda bi
po mom mišljenju san mogao biti samo nastavak
budnog predstavnog života na nižem stepenu inten­
zivnosti, i morao bi osim toga biti od iste materije i
forme. Ali stvari stoje sasvim drukčije."
Sigurno nije postalo jasno šta Fehner misli sa
jednim ovakvim preseljenjem duševne aktivnosti;
niti mi je poznato da je iko drugi nastavio tim putem
čiji je trag onom napomenom pokazao. Svakako ćemo
morati isključiti anatomsko objašnjenje u smislu fi-
Psihološke osobenosti sna 53
histološku slojevitost moždane kore. Ali će se ova
misao možda jednom pokazati kao oštroumna i plod­
na ako je dovedemo u vezu sa duševnim aparatom
koji je sagrađen od mnogih instancija uključenih
jedna za drugom.
Drugi pisci su se zadovoljili time što su istakli
jednu ili drugu od opipljivih psiholoških osobenosti
snevanja i načinili je eventualno polaznom tačkom
za dalekosežnije pokušaje razjašnjenja.
S pravom je primećeno da se jedna od glavnih
osobenosti snevanja pojavljuje već u toku samog
procesa uspavljivanja i da je treba označiti kao feno­
men koji otpočinje spavanje. Prema Slajermaheru
(Schleiermacher, str. 351), karakteristični znak bud­
noga stanja jeste taj da se misaona aktivnost obavlja
u pojmovima a ne u slikama. A san uglavnom misli
u slikama i može se smatrati da se približava­
njem snu u istoj meri u kojoj hotimične aktivnosti
pokazuju kao otežane javljaju i nehotične predstave
koje sve spadaju u klasu slika. Nesposobnost za ta­
kav rad na stvaranju predstava koji osećamo kao na-
merno hotimičan i pojavljivanje slika koje je redovno
povezano sa ovom rasejanošću — to su dve karakte­
ristike koje ostaju u snu i koje mi prilikom psiho­
loške analize sna moramo priznati kao bitne karakte­
ristike snevanja. Za te slike — hipnagoške halucina­
cije — saznali smo da su samo po sadržini identične
1
sa slikama u snu.
San dakle pretežno misli u vizuelnim slikama,
ali ipak ne isključivo u njima. On radi takođe sa slu-
šnim slikama i u manjoj meri takođe sa utiscima koje
daju ostala čula. Mnoge stvari se i u snu samo jed­
nostavno javljaju kao misli ili predstave (verovatno
zastupljene takođe ostacima predstava izraženim re-
1
H. Zilberer (Silberer) je na lepim primerima pokazao
kako se čak i apstraktne misli u stanju pospanosti pretvaraju
u zorno-plastične slike koje žele isto da izraze (Jahrbuch
Blojler-Frojda, sveska I, 1909). Ja ću se na ove nalaze vra­
titi u vezi s nečim drugim.
54 Tumačenje snova, I
cima), sasvim kao i inače u budnom stanju. Ali su
karakteristični za san ipak samo oni elementi sadrži-
ne koji se ponašaju kao slike, tj. koji su sličniji per­
cepcijama nego li predstavama sećanja. Prelaženjem
preko svih diskusija, dobro poznatih psihijatru, o su­
štini halucinacija možemo zajedno sa svim piscima
koji te stvari poznaju izjaviti da san halucinira, da
misli zamenjuje halucinacijama. U tom pogledu ne
postoji nikakva razlika između vizuelnih i akustičnih
predstava; primećeno je da se sećanje na jedan niz
tonova sa kojim čovek zaspi poniranjem u san pre­
tvara u halucinacije iste melodije; a kad se čovek
osvesti, a to može više puta alternirati sa procesom
usnuća halucinacija, ponovo načini mesta laganijoj i
kvalitativno drukčije oblikovanoj predstavi iz sećanja.
Promena predstave u halucinaciju ne predstav­
lja jedino odstupanje sna od neke njemu odgovara­
juće misli u budnom stanju. Iz ovih slika san stvara
jednu situaciju, on predstavlja nešto što se stvarno
zbiva, on dramatizuje neku ideju, kao što to kaže
Spits (str. 145). Ali značajnost ove strane snoviđenja
postaje potpuna tek ako tome dodamo da pri sanja­
nju — po pravilu, a izuzeci traže posebno objašnje­
nje, — mislimo da ne razmišljamo nego da doživlja­
vamo, dakle primamo halucinacije potpuno im veru-
jući. Kritika, naime, da ništa nismo doživeli nego da
smo samo na neki neobičan način mislili — sanjali
— javlja se tek sa buđenjem. Ova karakteristika od­
vaja pravi san za vreme spavanja od sanjarenja danju
koja se nikad ne zamenjuju sa realnošću.
Burdah je ove dosad posmatrane karakteristič­
nosti sna obuhvatio sledećim rečenicama (str. 476):
,,U bitne oznake sna spada: a) to što subjektivna ak­
tivnost naše duše izgleda kao objektivna, tako što
sposobnost percepcije proizvode fantazije shvata kao
da su to čulne impresije... b) san je ukidanje samo-
voljnosti. Prema tome, da bi čovek zaspao, potrebna
je izvesna pasivnost... Slike u snu uslovljene su po­
puštanjem samovoljnosti."
Sad je u pitanju pokušaj da se objasni pouzda­
nost duše prema halucinacijama u snu koje se mogu
Psihološke osobenosti sna 55
javiti tek posle predstava izvesne svojevoljne aktiv­
nosti. Strimpel iznosi da se duša pri tom ponaša ko­
rektno i u saglasnosti s njenim mehanizmom. Ele­
menti sna nipošto nisu samo predstave, nego istinski
i stvarni doživljaji duše, onako kako se oni javljaju
u budnom stanju posredovanjem čula (str. 34). Duša
u budnom stanju stvara predstave i misli u recima i
govoru; a u snu stvara predstave i misli u stvarnim
senzornim slikama (str. 35). Osim toga se u snu po­
red toga pojavljuje i prostorna svest tako što se, kao
u budnom stanju, osećanja i slike pomeraju u neki
spoljni prostor (str. 36). Moramo dakle priznati da
se duša u snu prema svojim slikama i percepcijama
nalazi u istom položaju kao i u budnom stanju (str.
43). Ako pri tom i pored toga zaluta (pogreši), to do­
lazi odatle što joj u stanju spavanja nedostaje krite­
rij um koji jedini može razlikovati između čulnih per­
cepcija koja dolaze spol ja ili iznutra. Ona svoje slike
ne može izložiti probama koje jedine mogu dokazati
njihovu objektivnu realnost. Ona osim toga zanema­
ruje razliku između hotimično izmenljivih slika i onih
gde ova samovolja otpada. Ona greši zato što zakon
kauzaliteta ne može primeniti na sadržinu svoga sna
(str. 58). Ukratko rečeno, njeno izdvajanje od spolj-
njeg sveta sadržava i razlog za njeno verovanje u
subjektivni svet snova.
Posle psiholoških razvijanja koja se delimično
razlikuju od ovih, Delbef dolazi do istog zaključka.
Mi slikama u snu poklanjamo veru da su realne po­
što u snu nemamo nikakvih drugih utisaka za upo-
ređenje, jer smo od spoljnjeg sveta odvojeni. Ali mi
u istinu naših halucinacija ne verujemo možda zbog
toga što u spavanju nemamo mogućnosti da izvrši­
mo probe. San nas može svima ovim probama zava­
ravati, može nam eventualno pokazati da smo ružu
koju smo videli i dodirnuli, pa ipak mi pri tom samo
sanjamo. Prema Delbefu ne postoji nikakav verodosto-
jan kriterij um za to da li je nešto san ili budna stvar­
nost, osim — a to samo praktički uopšteno — činje­
nice buđenja. Sve ono što je doživljeno između uspav-
ljivanja i buđenja ja proglašavam obmanom ako pri-
56 Tumačenje snova, I
likom buđenja konstatujem da na svom krevetu le­
žim go (str. 84). Za vreme sna slike sna sam smatrao
istinitim zbog navike mišljenja (koja se ne može uspa­
vati) da pretpostavim postojanje jednog spoljnjeg
sveta, kome suprotstavljam svoje Ja. 1
Ako na ovaj način okretanje sa spoljnjeg sveta
postaje određujući faktor u izražavanju najupadlji­
vijih karakteristika snevanja, onda će se isplatiti da
navedemo neke oštroumne napomene staroga Burda-
ha što bacaju svetlost na odnos duše koja spava pre­
ma spoljnjem svetu i koje su pogodne za to da nas
čuvaju od precenjivanja predstojećih izvođenja. „San
se ostvaruje samo pod uslovom", kaže Burddh, „da
1
Sličan pokušaj kao Delbef, da aktivnost sna objasni
izmenom koja kao posledicu mora da ima abnormalan uslov
kod inače korektne funkcije intaktnog duševnog aparata, p r e ­
uzeo je Hafner (Haffner), ali je ovaj uslov opisao nešto druk­
čijim recima. Prema njemu je prvi znak sna besprostornost
i bezvremenost, tj. emancipacija predstave o mestu koje po­
jedincu pripada u prostornom i vremenskom redu. S ovim
znakom povezuje se druga osnovna značajnost sna, zamenji-
vanje halucinacija, imaginacije i kombinacija fantazije spolj-
njim zapažanjima. „Pošto se sve više duševne sposobnosti,
naročito stvaranje pojmova, sud i zaključivanje, s jedne stra­
ne, i njeno slobodno samoodlučivanje, s druge strane, pove­
zuju za čulne slike mašte i u svako doba ih imaju za svoju
osnovu, to i ove aktivnosti uzimaju učešća u nepravilnosti
predstava u snu. One uzimaju učešća, kažemo, jer sama po
sebi naša moć suđenja, kao i naša snaga volje, ni u snu nisu
izmenjeni bilo na koji način. Mi smo po aktivnosti isto tako
oštroumni i isto tako slobodni kao i u budnom stanju. Covek
se ni u snu ne može ogrešiti o zakone mišljenja kao takve, t j .
on ne može smatrati identičnim ono što se pokazuje kao su­
protno. On i u snu može želeti samo ono što se prikazuje kao
dobro (,,sub ratione boni"). Ali čovekov duh je u primeni
zakona mišljenja i htenja u snu zaveden na pogrešan put za-
menjivanjem jedne predstave drugom. Tako se dešava da mi
u snu stvaramo i obavljamo najveće protivrečnosti, dok s dru­
ge strane možemo donositi najoštroumnije sudove i najkon-
zekventnije zaključke, možemo donositi na j čestiti je i najsve­
tije odluke. Nedostatak orijentacije jeste čitava tajna leta sa
kojim se naša fantazija kreće u snu, i nedostatak kritičke r e ­
fleksije, kao i nedostatak sporazumevanja sa drugima jesu
glavni izvori za beskrajne ekstravagancije naših sudova, kao
i naših nada i želja u snu." (str. 18).
Psihološke osobenosti sna 57
duša nije podstaknuta čulnim nadražajima, . . . ali
uslov za spavanje nije toliko nedostatak čulnih na-
dražaja, nego više nedostatak interesovanja za to; 1
mnogi čulni utisak potreban je samo ukoliko služi
stišavanju duše, kao što i mlinar samo onda spava
kad čuje kloparanje svoga mlina i kao što ni onaj
ne može u mraku da spava koji iz predostrožnosti
smatra potrebnim da mu gori kandilo" (str. 457).
„Duša se u spavanju izoluje od spoljnjeg sveta i
povlači se sa periferije . . . Ali veza nije u potpunosti
prekinuta; kad čovek, čak i za vreme spavanja, ne
bi čuo i osećao, nego tek posle buđenja, ne bismo
ga uopšte mogli probuditi. Još više se trajanje ove
senzacije dokazuje time što čovek ne biva probuđen
uvek samo čulnom snagom utiska, nego i njegovim
psihičkim odnosom; neka ravnodušna reč neće pro­
buditi spavača, ali ako ga pozovemo njegovim ime­
nom, on će se probuditi. . . , duša, prema tome, za
vreme spavanja razlikuje između senzacija . . . Zato
možemo biti probuđeni i kad nedostaje neki čulni
nadražaj, ako se on odnosi na neku stvar koja je
važna za predstavu; tako se čovek budi od gašenja
kandila, a vodeničar kad njegov mlin prestane da
klopara, dakle prestankom čulne aktivnosti, a ovo
pretpostavlja da je ona bila percipirana, ali da kao
ravnodušna, ili bolje rečeno, zadovoljavajuća dušu
nije poremetila" (str. 460 i ss.).
Ako hoćemo da ostavimo po strani čak i ove pri­
govore koji nisu za potcenjivanje, moramo ipak pri­
znati da osobenosti snevanja koje smo dosad posma-
trali i izvodili iz okretanja od spoljnjeg sveta, nje­
govu neobičnost ne mogu u potpunosti objasniti. J e r
u drugom slučaju morala bi postojati mogućnost da
halucinacije sna ponovo pretvorimo u predstave, si­
tuacije sna u misli, i da na taj način resimo zadatak
tumačenja sna. I mi stvarno ne postupamo drukčije
1
Uporedi sa ovim i raspravu „Desinteret" (nezaintere-
sovanost) u kojoj Klapared (Claparede 1905) nalazi mehani­
zam uspavljivanja.
58 Tumačenje snova, I
kad posle buđenja reprodukujemo san po sećanju, i
bilo da nam je ovo (retranslacija) uspelo u potpuno­
sti, ili samo delimično: san zadržava svoju tajan­
stvenost i dalje u nesmanjenom obliku. -
Naučnici takođe svi nedvosmisleno prihvataju
pretpostavku da su se u snu dogodile i druge, još zna­
čajnije i dublje promene sa materijalom predstava
budnog stanja. Jednu od ovakvih promena pokušava
da iznese i Strimpel u sledećem pasusu (str. 17):
„Prestankom čulno aktivnog saznavanja i normalne
životne svesti duša gubi takođe tlo u kome imaju ko-
rena njena osećanja, njene želje, interesovanja i rad­
nje. I ona duševna stanja, osećanja, interesovanja,
ocenjivanja vrednosti koja su u budnom stanju ve­
zana za slike sećanja, podležu . . . jednom pritisku za-
tamnjivanja, zbog čega se njihova veza sa slikama
prekida, perceptualne slike stvari, lica, lokaliteta, do­
gađaja i radnji budnog života reprodukuju se pojedi­
načno u veoma velikom broju, ali nijedno od njih ne
donosi sobom i svoju psihičku vrednost. Ova vred-
nost je odvojena od njih i one lebde u duši onako
po svojoj volji..."
Činjenica da slike budu lišene svoje psihičke
vrednosti (što se opet ponovo svodi na otuđivanje od
spoljnjeg sveta) treba prema Štrimpelu da ima glav­
nog udela u stvaranju utiska o neobičnosti sa kojom
se san u našem sećanju suprotstavlja životu.
Već smo čuli da još uspavljivanje sobom donosi
gubitak jedne od naših duševnih aktivnosti, naime gu­
bitak moći da samovoljno upravljamo tokom stvaranja
predstava. I tako nam se nameće već inače bliska
pretpostavka da se stanje spavanja može rastegnuti
i na duševne sposobnosti. Jedna ili druga od ovih
sposobnosti eventualno se sasvim ukida; sad dolazi
u pitanje, da li preostale sposobnosti mogu nesmeta­
no dalje da rade, da li one pod ovakvim uslovima
mogu obavljati normalan rad. Pojavljuje se gledište
da se osobenosti sna mogu objasniti snižavanjem
psihičke efikasnosti u stanju spavanja, a to gledište
nalazi potporu u utisku koji san vrši na naše budno
suđenje.
Psihološke osobenosti sna 59
San je nepovezan, on bez ikakvog zazora sjedi-
njava najgore kontradikcije, dopušta nemogućnosti,
ostavlja po strani naše znanje koje je danju uticajno,
pokazuje nas i etički i moralno tupim. Ko bi se u
budnom stanju ponašao onako kao što to prikazuje
san u svojim situacijama smatrali bismo ga ludim;
i ko bi budan govorio ovako ili pričao o takvim stva­
rima kao što nam u sadržini sna dolaze taj bi na nas
ostavio utisak poremećenog čoveka ili slaboumnika.
Mislim da to govori činjenično stanje, ako o psihič­
koj aktivnosti u snu damo vrlo nisko mišljenje i ako
izjavimo da su u snu odstranjene naročito više inte­
lektualne aktivnosti ili da su bar teško oštećene.
Sa neobičnom jednodušnošću — o izuzecima će
biti reci na jednom drugom mestu — doneli su na­
učnici takve sudove o snu koji vode i neposredno jed­
noj određenoj teoriji ili objašnjenju snevanja. I već
je vreme da svoj baš izrečeni rezime zamenim zbir­
kom izreka raznih autora — filozofa i lekara — o psi­
hološkim osobinama sna.
Po Lemoenu (Lemoine), inkoherencija slike sno­
va jedini je bitni karakter sna.
Mori se s tim slaže; on kaže (Le sommeil, str.
163): „II n'y a pas des reves absolument raisonndbles
et qui ne contiennent quelque incoherence, quelque
1
anachronisme, quelque absurdite."
Prema Hegelu (navedeno kod Spite) snu nedo­
staje svaka objektivna i razumna povezanost.
Diga (Dugas) kaže: „Le reve c'est l'anarchie
psychique, affective et mentole, c'est le jeu des
fonctions livrees a elles memes et s'exergant sans con-
trole et sans but; dans le reve l'esprit est un automate
spirituel."2
1
Nema snova koji bi bili apsolutno razumni i koji ne
bi sadržavali neku inkoherenciju, kakav anahronizam, kakvu
apsurdnost.
2
San, to je psihička anarhija, afektivna i mentalna, to
je igra funkcija prepuštenih samim sebi i koje se obavljaju
bez kontrole i bez cilja; duh je u snu duševni automat.
60 Tumačenje snova, I
„Popuštanje, oslobađanje i brkanje predstava ko­
je jedno centralno ja u budnom stanju drži zajedno"
priznaje čak i Folkelt (str. 14), po čijem učenju du­
ševna aktivnost za vreme spavanja nipošto ne izgle­
da besciljna.
Apsurdnost povezivanja predstava koje se zbi­
vaju u snu teško da je iko oštrije osudio od Cicerona
(De divinatione II): „Nihil tam praepostere, tam in-
condite, tam monstruose cogitari potest, quod non
possimus somniare."1
Fehner (str. 522) veli: „Izgleda kao da se psi­
hološka aktivnost iz mozga jednog pametnog čove-
ka preselila u mozak jednog luđaka."
Radeštok (str. 145): „Stvarno izgleda nemoguće
da se u ovom ludom metežu mogu sagledati čvrsti
zakoni. Uklanjajući se ispred stroge policije razumne
volje koja vodi tok predstava u budnom stanju, san
u ludoj igri kaleidoskopski brka sve jedno sa dru­
gim."
Hildebrant (str. 45): „Kakve neobične skokove
dozvoljava sebi na primer sanjač u svojim razumnim
zaključcima! S kakvom bezazlenošču vidi kako su
najpoznatije postavke iskustva postavljene upravo na
glavu. Kakve smešne protivrečnosti on može podneti
u redu prirode i društva pre nego što mu je stvar
postala, kako se to kaže, takva da se ne zna ni ko
pije ni ko plaća; i kad preterivanje u besmislici do­
vodi do buđenja! Mi katkad sasvim bezazleno mno­
žimo, tri put tri je dvadeset; uopšte nas ništa ne čudi
što jedno pseto recituje neki stih, što mrtvac na svo­
jim nogama ide ka svom grobu; što kamena stena
pliva na vodi; mi sasvim ozbiljno po nekom višem
nalogu idemo u vojvodstvo Bernburg ili kneževinu
Lihtenštajn da bismo posmatrali ratnu mornaricu te
zemlje, ili dozvoljavamo da nas Karlo XII kratko
vreme pre bitke kod Poltave zavrbuje kao. dobro­
voljce."
1 kod horeje i kod paralitičkih bolesti.
Ništa se ne može zamisliti tako naopako, tako nesre­
đeno, tako čudovišno što ne bismo mogli sanjati.
Psihološke osobenosti sna 61
Bine (Binz, str. 33), ukazujući na teoriju o snu
koja rezultira iz ovih utisaka: „Između deset snova
najmanje devet imaju apsurdnu sadržinu. U njima mi
povezujemo među sobom lica i stvari koje među so­
bom nemaju ni najmanje veze. Već u sledećem tre­
nutku, kao u kakvom kaleidoskopu, grupacija je po­
stala drukčija, po mogućstvu još besmislenija i luđa
nego što je već i ranije bila; i tako se nastavlja ova
promenljiva igra mozga koji nepotpuno spava, sve
dok se ne probudimo, dok se ne uhvatimo za glavu i
ne upitamo: da li stvarno još raspolažemo sposobno­
šću razumnog predstavljanja i mišljenja."
Mori (Le sommeil, str. 50) nalazi za odnos slika
snova prema mislima u budnom stanju jedno pore-
đenje, vrlo upečatljivo za lekara: „La produetion de
ces images que čhez l'homme eveille fait le plus
souvent naltre la volonte, correspond, pour l'intelli-
gence, a ce que sont pour la motiliie certains mouve-
ments que nous offrent la ehoree et les affections
paralytiques .. ." 1 San je, uostalom, za njega: „toute
une serie de degradations de la faculte pensante et
raisonnante" (str. 27) .2
Nema gotovo ni potrebe navoditi mišljenja auto­
ra koji ponavljaju Morijevu misao o pojedinim višim
duševnim aktivnostima.
Prema Štrimpelu u snu se — samo po sebi se
razume i tamo gde besmislica ne pada u oči — pov­
lače sve logičke operacije duše koje se zasnivaju na
odnosima i vezama (str. 26). Po mišljenju naučnika
•Spite (str. 148), izgleda da su predstave u snu sasvim
uklonjene iz zaklona kauzalnosti. Radeštok i drugi
ističu slabost suda i zaključka koja je svojstvena snu.
Jodl (str. 123) misli da u snu nema kritike ni korek­
ture niza percepcija od strane sadržine celokupne
1
Stvaranje ovih slika, koje kod budnog čoveka najčešće
izaziva volja, odgovara u sferi inteligencije mestu koje u kre­
tanju predstavljaju izvesni pokreti koji se mogu posmatrati
2
Čitava serija degradacija sposobnosti mišljenja i rezo-
novanja.
62 Tumačenje snova, 1
svesti. Isti naučnik izjavljuje: ,,U snu se javljaju sve
vrste svesne aktivnosti, ali nepotpuno, sputano, izo-
lovano jedna od druge." Protivrečnosti u koje pada
san sa našim budnim znanjem Striker (Stricker) sa
mnogim drugim naučnicima objašnjava da proizlaze
iz toga što su činjenice u snu bile zaboravljene, ili da
su se logički odnosi između predstava izgubili (str. 98)
itd., itd.
Međutim, pisci koji uglavnom ovako nepovoljno
sude o psihičkim funkcijama u snu priznaju da snu
preostaje izvestan ostatak duševne aktivnosti. Vunt,
čija su učenja postala merodavna, za tako mnogo­
brojne obrađivače problema sna to izričito priznaje.
Moglo bi se postaviti pitanje o tome kakve vrste i
kakvoće je taj ostatak normalne duševne delatnosti
koji se javlja u snu. Sada se prilično uopšteno pri­
znaje da izgleda da je sposobnost reprodukovanja, se-
ćanje, u snu najmanje trpela, štaviše, da ona može
pokazati izvesnu nadmoć u poređenju sa istom funk­
cijom budnog stanja, mada jedan deo apsurdnosti sna
treba objasniti upravo zaboravnošću snevanja. Pre­
ma Spiti, deo duše koji nije pogođen spavanjem jeste
osećajni život (život osećanja) i on diriguje snom. Kao
„Gemut" (osećaj), on označava „konstantno prikuplja­
nje osećaja kao najunutrašnjijeg čovekovog bića".
Sole (Scholz, str. 37) vidi jednu od duševnih
aktivnosti koje se u snu izražavaju u „alegoriziraju-
ćoj reinterpretaciji" pod koju potpada materijal sna.
Zibek (Siebeck, str. 11) u snovima vidi sposobnost
duše za „dopunjavajuće tumačenje" koje se vrši nad
svim senzacijama i percepcijama. Naročita poteškoća
za san postoji u prosuđivanju tobož najviše duševne
funkcije, funkcije svesti. Pošto jedino preko svesti
nešto znamo o snu, ne može postojati nikakva sumnja
o tome da je ova u njemu sačuvana; ipak, Spita misli
da je u snu sačuvana samo svest ali ne i samo svest.
Delbef priznaje da nije u stanju da shvati ovo razli­
kovanje.
Zakoni o asocijaciji, prema kojima se predstave
povezuju, važe i za slike sna; štaviše, njihova domi­
nacija dolazi u snu čistije i snažnije do izraza. Štrim-
PsiholoSke osobenosti sna 63
pel (str. 70) veli: „San teče ili isključivo, kako izgle­
da, po zakonima golih predstava ili organskih nadra-
žaja sa takvim predstavama, to znači tako da reflek­
sija i razum, estetski ukus i moralni sud pri tome ni­
šta ne mogu." Naučnici čije poglede ovde reprodu-
kujem stvaranje snova otprilike ovako zamišljaju:
suma senzacijskih nadražaja iz različitih, na drugom
mestu navedenih izvora koji deluju za vreme spava­
nja, bude u duši najpre izvestan broj predstava koje
se prikazuju kao halucinacije (po Vuntu pravilnije
kao iluzije zbog njihovog izvođenja iz spoljašnjih i
unutrašnjih nadražaja). Ove se među sobom povezuju
prema poznatim asocijacionim zakonima i na osnovu
istih pravila sa svoje strane izazivaju jedan nov niz
predstava (slika). Čitav ovaj materijal obrađen je za­
tim od još aktivnog ostatka duševnih sposobnosti
koje sređuju i misle, onoliko koliko se može (upo-
redi, na primer Vunta i Vajganta). Nisu samo još
uspešno otkriveni motivi koji odlučuju o tome da se
izazivanje slika koje ne dolaze spolja vrši prema ovom
ili onom zakonu o asocijaciji.
Ali je već više puta istaknuto da su asocijacije,
koje među sobom povezuju predstave u snu, sasvim
posebne vrste i da se razlikuju od asocijacija koje su
aktivne u budnom mišljenju. Tako kaže Folkelt (str.
15): ,,U snu se predstave jure i love prema slučajnim
sličnostima i jedva primetnim povezanostima. Sve
snove provejavaju ovakve nehatne i neusiljene aso­
cijacije." Mori polaže najveću vrednost na ovaj ka­
rakter vezivanja predstava koje mu dozvoljava da
snevanje dovede u tešnju analogiju sa izvesnim du­
ševnim smetnjama. On priznaje dve glavne karakte­
rističnosti „delira": 1) une action spontanee et comme
automatique de l'esprit; 2) une association vicieuse
et irreguliere des idees1 (Le sommeil, str. 126). Od Mo­
rija potiču i dva izvrsna primera sna, u kojima jed-
nozvučnost reci sama posreduje povezivanju pred­
stava u snu. On je jednom sanjao da preduzima ho-
1
Jedna spontana i tako reći automatska akcija duha;
jedna pogrešna i nepravilna asocijacija predstava.
(34 Tumačenje snova, I Psihološke osobenosti sna
dočašće (pelerinage) u Jerusalim ili u Meku; zatim
•se posle mnogih avantura stvori kod hemičara Pelle-
tiea (Pelletier); ovaj mu posle razgovora da jednu
lopaticu (pelle) od cinka, i od nje je u toku sna koji
se nastavio postao velik borbeni mač (str. 137). Drugi
put je u snu išao drumom i na miljokazima čitao
kilometre, zatim se stvorio kod jednog prodavca za­
čina koji je imao velike terazije a jedan čovek je
stavljao kilo tegove na tas da bi izmerio Morija; zatim
mu trgovac začinima reče: ,,Vi niste u Parizu nego
na ostrvu Gilolo." Onda dođe više slika u kojima je
video cvet Lobelis, posle toga generala Lopeza, o či­
joj je smrti malo pre toga bio čitao; najzad se pro­
budio igrajući partiju lota.1
Ali mi smo svakako spremni na to da ovo potce-
njivanje psihičkih delatnosti sna nije ostalo bez pri­
govora sa druge strane. Kontradikcija, doduše, ovde
izgleda teška. Takođe neće mnogo značiti ako jedan
od omalovažavalaca snevanja tvrdi {Spita, str. 118)
da isti psihološki zakoni što vladaju u budnom sta­
nju upravljaju i snom, ili ako neko drugi (Diga) iz­
javljuje: ,,le reve n'est pas derasion ni meme irraison
pure"2, sve dok se obojica ne potrude da ovu svoju
ocenu dovedu u sklad sa psihičkom anarhijom koju
su opisali i prestajanjem svih funkcija u snu. Ali iz­
gleda da je drugima sinula mogućnost da ludilo sna
može biti ipak nije bez metoda, možda samo pretva­
ranje kao ludilo danskog princa (Hamleta, napom.
prev.) na čije se ludilo poziva ovde navedeni razbo­
riti sud. Mora da su ovi pisci izbegavali da sude pre­
ma izgledu, ili je možda izgled koji im je san pružao
bio drukčiji.
Tako Havelok Elis (Havelock Ellis) ocenjuje san,
ne želeći da se zadrži na njegovoj apsurdnosti, kao
,,an archaic world oj vast emotions and imperfect
thoughts",3 čije bi nas proučavanje moglo naučiti da
1
Kasnije će nam biti pristupačan smisao takvih snova
koji su puni reci sa istim početnim slovom (aliteracija) i slič­
nim početnim slogom.
2
San nije ni nerazumnost, pa čak ni čista besmislica.
3
Arhaički svet velikih emocija i nedovršenih misli.
65
upoznamo stepene razvoja psihičkog života. J. Sili
(J. Sully) zastupa isto shvatanje o snu na način koji
ide još dalje i prodire još dublje. Njegove izreke za­
služuju utoliko više pažnje ako dodamo da je on kao
možda nijedan drugi psiholog bio uveren u zavijeni
smisao sna. ,,Now our dreams are a means of con-
serving these successive personalities. When asleep
we go back to the old ways of looking at things and
of feeling about them, to impulses and activities
which long ago dominated us."* Mislilac kao što je
Delbef tvrdi — ne navodeći, razume se, dokaz protiv
kontradiktornog materijala, pa stoga zapravo nije u
pravu: „Dans le sommeil, hormis le perception, toutes
les facultes de l'esprit, intelligence, imagination,
memoire, volonte, moralitć, restent intactes dans leur
essence; seulement, elles s'appliquent d des objets
imaginaires et mobiles. Le songeur est un acteur qui
joue a volonte les fous et les sages, les bourreaux et
les victimes, les nains et les geants, les demons et les
anges."2 (Str. 222). Izgleda da je nipodaštavanje psi­
hičkog rada u snu najenergičnije osporio markiz
d'Erve (Marquis d'Hervev), protiv koga Mori žestoko
polemiše i čije delo uprkos svim naporima nisam
mogao da nabavim. Mori kaže za njega (Le sommeil,
str. 19): ,,M. le Marquis d'Hervey prete d l'intelligence
durant le sommeil, toute sa liberte d'action et d'atten-
tion et il ne semble faire consister le sommeil que
dans l'oclusion des sens, dans leur fermeture au
Monde exterieur; en sorte que l'homme qui dort ne
se distingue guere, selon se maniere de voir, de
1
Naši snovi su sredstva za konzervisanje ovih sukce­
sivnih ličnosti. Kad spavamo, mi se vraćamo starim načinima
posmatranja stvari i osećanja u vezi s njima, vraćamo se im­
pulsima i aktivnostima koje su nekad (odavno) nama domi­
nirali.
2
U snu, osim percepcije, sve sposobnosti duše: inteli­
gencija, imaginacija, pamćenje, volja, moralnost ostaju u svo­
joj suštini nedirnute; samo se one vezuju za imaginarne i
nestalne objekte. Snevač je glumac koji po volji igra i luđake
i mudrace, dželate i žrtve, kepece i džinove, demone i anđele.
5 Frojđ, Odabrana dela, VT
66 Tumačenje snova, I
l'homme qui laisse vaguer sa pensee en se bouchant
les sens; toute la difference qui separe alors la pensee
ordinaire de celle du dormeur c'est que, chez celui-ci,
l'idee prend une forme visible, objective et ressemble,
d s'y meprendre, a la sensation determinee par les
objets eocterieurs; le souvenir revet l'apparence du
jait present."1
Ali Mori dodaje: ,,qu'il y a une difference de
plus et capitale a savoir que les facultes intellectu-
elles de l'homme endormi n'offrent pas l'equilibre
qu'elles gardent chez l'homme eveille."2
Kod Vašida koji nam pruža bolje poznavanje
d'Ervejeve knjige, nalazimo da se ovaj pisac ovako
izražavao o prividnoj inkoherenciji snova: „L'image
du reve est la copie de l'idee. Le principal est l'idee;
la vision n'est qu'accessoire. Čeci etabli, il faut savoir
suivre la marche des idees, il faut savoir analyser
le tissu des reves; l'incoherence devient alors com-
prehensible, les conceptions les plus fantasques de-
viennent des faits simples et parfaitement logiques."
(str. 146). I na strani 147: „Les reves les plus bizarres
trouvent meme une explications des plus logiques
quand on sait les analyser."s
1
„Gospodin markiz d'Ervej daje inteligenciji za vreme
spavanja svaku slobodu akcije i pažnje i izgleda da san ne
smatra da se sastoji samo u zatvaranju čula, u njihovom za­
tvaranju od spoljnjeg sveta, tako da se čovek koji spava uop-
šte ne razlikuje, prema njegovom načinu gledanja, od čoveka
koji ostavlja da njegova misao luta zatvarajući čula, sva r a ­
zlika koja tada običnu misao odvaja od misli snevača jeste
ta što kod ovoga predstava prima vidljivu, objektivnu formu
i potpuno liči na senzaciju određenu spoljnjim objektima; se-
ćanje prima izgled sadašnje činjenice."
8
„Da postoji još jedna razlika i važna: da intelektualne
sposobnosti zaspalog čoveka ne pružaju ravnotežu koju one
održavaju u budna čoveka".
8
„Slika sna je kopija predstave. Glavno je predstava;
vizija je samo dodatna. Pošto je to utvrđeno, treba znati pra­
titi tok predstava, treba znati analizirati tkivo snova; inkohe-
rencija tada postaje shvatljiva, i najfantastičnije koncepcije
postaju proste i potpuno logične činjenice."' — „Cak i najbi­
zarniji snovi nalaze najlogičnija tumačenja ako ih umemo
analizirati."
Psihološke osobenosti sna 67
Šterke (Starcke) je skrenuo pažnju na to da je
već 1799. godine neki stari autor koji mi je bio ne­
poznat, Wolf Datridson, branio slično objašnjenje in-
koherencije u snu (str. l.'JG): „Neobični skokovi naših
predstava u snu imaju svi razlog u zakonu asocija­
cija, samo što se ovo povezivanje asocijacija ponekad
dešava veoma nejasno u duši, tako da često mislimo
da posmatramo .skok predstave koji uopšte to nije."
Skala ocrnjivanja sna kao psihičkog proizvoda
zauzima u literaturi velik obim; od najdubljeg omalo­
važavanja, H kojim smo se upoznali, preko naslući-
vanju neko Još neotkrivene vrednosti ona dopire sve
do precenjivanja, koje san stavlja daleko iznad funk­
cija u budnom stanju. Hildebrant koji je, kao što
znamo, psihološku karakteristiku snova izrazio u tri
antinomije, obuhvata u trećoj od ovih dva ekstremna
kraja ovog niza vrednosti (str. 19): „Ona se nalazi
između intenzifikacije duševnog života, jednog po-
tenciranja koje se ne baš retko diže do virtuoznosti i,
s druge strane, jednog odlučnog pogoršavan ja i slab­
ljenja duševnog života koje često vodi do ispod nivoa
svega što je ljudsko."
„Sto se tiče prvoga, ko ne bi iz sopstvenog isku­
stva mogao potvrditi da se u delovanju i radu genija
sna ponekad javljaju takva dubina i prisnost duše,
takva nežnost osećanja, jasnoća shvatanja, takva ta-
nanost posmatranja, i takva briljantnost vica, što
bismo skromno porekli da posedujemo u budnom sta­
nju kao konstantnu svojinu? San ima divnu poeziju,
izvanrednu alegoriju, neuporedivi humor, dražesnu
ironiju. On posmatra svet u jednoj jedinstveno idea-
lizujućoj svetlosti i potencira efekat njegovih po­
java često u najdubljem razume van ju suštine koja
u tim pojavama leži. On nam zemaljsku lepotu pred­
stavlja u nebeskom sjaju, uzvišeno prikazuje u naj-
uzvišenijem veličanstvu, ono što nam je iz iskustva
poznato kao strašno prikazuje nam u najstrašnijem
obliku, smešno u neopisivo drastičnoj komici; a po­
nekad smo posle buđenja tako ispunjeni bilo kojim
od ovih utisaka da nam izgleda da nam stvarni svet
tako nešto još nigde i nikad dosad nije pružio."
5*
68 Tumačenje snova, I
Možemo se zapitati: da li je to zaista onaj isti
objekat za koji važe one primedbe omalovažavanja i
ova oduševljena pohvala? Jesu li neki prevideli glu­
pe, a drugi dubokoumne i utančane snove? I ako se
desi i jedno i drugo, snovi koji zaslužuju ovakvu i
drugi koji zaslužuju onu drugu ocenu — ne izgleda
li izlišno tražiti neku psihološku karakteristiku sna;
zar nije dovoljno reći da je u snu mogućno sve, od
najdubljeg omalovažavanja duševnog života do nje­
govog neuobičajenog uzdizanja u budnom stanju? Ma
koliko jednostavno bilo ovo rešenje, ono ima jednu
činjenicu protiv sebe što izgleda da se u osnovi na­
stojanja svih istraživača snova nalazi pretpostavka da
postoji jedna takva karakteristika sna koja u svojim
bitnim crtama ima opštu važnost i koja. nam mora
pomoći da prebrodimo one protivrečnosti.
Neosporno je da su psihički rezultati sna naišli
na spremnije i toplije priznanje u onom intelektual­
nom periodu koji je sada iza nas, dok je duhovima
vladala filozofija, nisu vladale egzaktne prirodne
nauke. Danas nam izgledaju jedva shvatljive izjave,
kao na primer Subertova (Schubert), da je san oslo­
bođenje duha od sile spoljne prirode, oslobođenje du­
še od okova čulnosti, i slični sudovi mladog Fihteja
1
(Fichte) i drugih naučnika koji svi prikazuju san kao
„polet duševnog života ka jednom višem stepenu". Ove
reci ponavljaju danas samo još muzičari i bogomolj-
2
ci. Uporedo sa prodiranjem naučnoprirodnjačkog
mišljenja pojavila se i reakcija u ocenjivanju vred-
nosti sna. Upravo pisci-lekari najpre su skloni da
psihičku aktivnost u snu ocene kao neznatnu i bez
vrednosti, dok su se filozofi i posmatrači koji ne pri­
padaju tom esnafu — psiholozi amateri — čije do­
prinose u ovoj oblasti ne smemo zanemariti, razu-
1
2
Upor. Hafner i Spiu.
Duhoviti mističar Di Prel (Du Prel), jedan od malo­
brojnih autora koje bi trebalo da zamolim da mi oproste što
sam ih u ranijim izdanjima ove knjige zaboravio, kaže da
nije budno stanje, nego san vrata što vode u metafiziku, uko­
liko se to tiče čoveka (Philosophie der Mvstik, str. 59).
Psihološke osobenosti sna 69
mevajući bolje naslućivanje naroda, većinom pridr­
žavali psihičke vrednosti snova. Onaj ko je sklon ni-
podaštavanju psihičkog funkcionisanja u snu, taj u
etiologiji sna, kao što se može shvatiti, daje pred­
nost somatskim nadražajnim izvorima; za onoga koji
je snevajućoj duši ostavio veći deo njenih sposobno­
sti koje ima u budnom stanju otpada, naravno, svaki
motiv da joj ne prizna i samostalne podstreke za
snevanje.
Među superiornim sposobnostima koje bi čoveka
i uz trezveno upoređivanje mogla dovesti u iskušenje
du ih pri piše snovima najviše pada u oči sposobnost
sećunja; o iskustvima koja nisu tako retka i koja nje­
govo postojanje dokazuju raspravljali smo opširno.
Drugu prednost snova često isticana od strane starih
pisaću, da su snovi suvereno superiorni iznad vre­
menskih i prostornih rastojanja, može se sa lakoćom
prepoznati kao iluzija. Ova prednost, kao što Hilde-
brant primećuje, upravo je iluzorna prednost; sne­
vanje nije superiorno iznad vremena i prostora druk­
čije nego što je budno mišljenje, i to baš zato što je
jedan oblik mišljenja. San bi trebalo da u odnosu na
vremenost ima još jedno drugo preimućstvo, da je i
u drugom smislu nezavisan od vremena. Snovi, kao
što je ranije spomenuti Morijev san o njegovom
usmrćivanju giljotinom, izgleda da dokazuju da je
san u stanju da mnogo više perceptizne sadržine zbije
u veoma kratak vremenski razmak nego što je naša
psihičku uktivnost u stanju da savlada misaone sa­
držine. Ali je ovo zaključivanje osporavano razno­
vrsnim argumentima; od pojava rasprava Le Lorena
(Le Lorrain) i Egera (Egger) O prividnom trajanju
snova ruzvila se o tome zanimljiva diskusija koja u
ovom tugaljivom i dubokom pitanju verovatno nije
1
postigla definitivno objašnjenje.
Posle mnogobrojnih iz vesta ja i zbirke koju je
sastavio Šabane (Chabaneix) izgleda da je neosporna
1
Dalja literatura i kritičko pretresanje ovih problema
nalaze se u pariškoj disertaciji Tobovolske (Tobowolska) 1900.

70 Tumačenje snova, I
činjenica da je san u stanju da prihvati intelektualne
poslove dana i da ih može dovesti do završetka koji
danju nije bio postignut, da može rešavati sumnje i
probleme, da kod pesnika i kompozitora može biti
izvor novih nadahnuća. Ali ako je već sama ta či­
njenica van spora, onda ipak njeno shvatanje podleže
mnogim sumnjama koje dodiruju principijelnost. 1
Najzad i divinatorična snaga za koju se tvrdi
da postoji predstavlja predmet spora u kome se teško
savladljivi prigovori sukobljavaju sa uporno ponav-
ljanim uveravanjima. Izbegava se — i to svakako
s pravom — da se na ovoj temi porekne sve što je
činjenica zato što za jedan čitav niz slučajeva možda
već u bliskoj budućnosti predstoji mogućnost jednog
prirodnog psihološkog rešenja.
F rom. R. F. Fišer1 (Fischer) tvrdi da se subjektivna
ETIČKA OSECANJA U SNU
Iz motiva koji mogu postati razumljivi tek pošto
se uzmu na znanje moja sopstvena istraživanja o snu
izdvojio sam od teme psihologije snova poseban pro­
blem: da li se i ukoliko se moralne dispozicije i ose-
ćanja budnoga stanja prostiru i na snove. Jer nas
ista protivrečnost u pisanju pojedinih autora koju
smo sa čuđenjem morali primetiti za sve ostale du­
ševne radnje iznenađuje i ovde. Jedni isto tako od­
lučno uveravaju da san ništa ne zna o moralnim zah-
tevima kao što drugi tvrde da moralna priroda čo-
vekova ostaje sačuvana i za san.
Izgleda da pozivanje na svakonoćno iskustvo sa
snovima pravilnost prvog tvrđenja uzdiže iznad sva­
ke sumnje. Jesen kaže (str. 553): „Covek za vreme
spavanja ne postaje ni bolji ni puniji vrline, naprotiv,
1
Upor. kritiku kod H. Elisa, World of dreams, str. 268.
x
Etička osećanja u snu 71
izgleda da savest u snu ćuti, pošto ne osećamo n\ sa­
žaljenje i pošto i najteže zločine, krađu, ubistvo i liša­
vanje života možemo vršiti potpuno ravnodušno i bez
naknadnog kajanja."
Radeštak (str. 146): „Treba uzeti u obzir da se
asocijacije redaju u snu i da se vezuju predstave, a
da pri tom ništa ne mogu ni refleksija ni razum,
estetski ukus ili moralni sud; sud je krajnje slab i pre-
ovlađuje etička ravnodušnost."
Folkelt (str. 4) kaže: „Ali naročito neobuzdani u
snu, kao Sto svako zna, su postupci u seksualnom
pogledu. Kao Sto je i snevač sam krajnje bestidan i
kao što je i sum izgubio svako moralno osećanje i
svaki moralni sud, tako i sve ostale ljude, pa čak
i najpoštovanije osobe i sebe samoga nalazi da vrši
radnje za koje bi se u budnom stanju stideo da ih
dovede u vezu s njima."
Ovim pogledima se najoštrije protive izjave, kao
što su Sopenhauerove, da naime u snu svako postu­
pa i govori potpuno u saglasnosti sa svojim karakte­
osećanja i težnje, ili afekti i strasti ispoljavaju u sa­
movolji snova, da se moralne osobenosti ljudi odra­
žavaju u njihovim snovima.
Hafner (str. 25): „Ako ne računamo retke izu­
zetke . . . biće krepostan čovek i u snu pun vrline; on
će se odupirati iskušenjima, opiraće se mržnji, za­
visti, gnevu i svim porocima; a čovek greha naći će,
po pravilu, i u snu slike koje je imao pred sobom u
budnom stanju."
Sole (str. 36): ,,U snu je istina, uprkos svakom
maskiranju u nešto uzvišeno ili nešto nisko; svoju
sopstvenu ličnost mi prepoznajemo... Jedan čestit
čovek ni u snu ne može izvršiti neki nečastan zločin,
ili ako se to ipak dogodi, onda se toga užasava kao
nečega što je strano njegovoj prirodi. Rimski car koji
je naredio da se jedan od njegovih podanika ubije
1
Grundziige des Systems der Anthropologie, Erlangen
1850 (Prema Spiti).
72 Tumačenje snova, I
/
ft to je sanjao da je naredio da se caru odseč© glava
nije sasvim grešio u tome ako je svoj postupak prav­
dao time što čovek koji tako nešto sanja mora i u
budnom stanju da ima slične misli. I mi za nešto
što u našoj unutrašnjosti ne može imati mesta kaže­
mo: ,To mi ni u snu ne pada na pamet!'."
Suprotno tome misli Platon da su najbolji oni
ljudi kojima samo u snu pada na pamet ono što drugi
rade budni.
Pjaf1 (Pfaff), menjajući jednu poznatu poslovi­
cu, prosto kaže: „Pričaj mi neko vreme o svojim sno­
vima, pa ću ti reći kako stoje stvari u tvojoj unu­
trašnjosti."
Mali spis Hildebrantov, iz kojeg sam već uzeo
mnogobrojne citate, najsavršeniji po obliku i misli­
ma najbogatije doprinosi istraživanju problema sna
na koji sam u literaturi naišao, upravo problem mo­
ralnosti u snu stavlja u sredinu interesa. I za Hilde-
branta važi kao pravilo: Ukoliko je život čistiji, uto­
liko je čistiji i san; ukoliko je život nečistiji, utoliko
je i san nečistiji.
Moralna priroda čovekova ostaje i u snu: „Ali
dok nas ni jedna, ma koliko opipljiva računska gre­
ška, ni jedan ma kako romantičan preobraćaj nauke,
ni jedan ma kako šaljiv anahronizam ne vređaju ili
postanu ma i samo sumnjivi, ipak se nikad ne gubi
razlika između dobra i zla, između vrline i poroka.
Kako se mnoge stvari, koje su danju s nama, povla­
če u časovima spavanja — Kantov kategorički impe­
rativ se tako vezao za nas kao nerazdvojni pratilac
da ga se ni u snu ne možemo osloboditi... Ali se
(ova činjenica) može objasniti upravo time što je ono
što je u čovekovoj prirodi fundamentalno — to je
moralno biće, suviše čvrsto spojeno da bi uzelo učešća
u kaleidoskopskom isprevrtanju kome u snu podle-
žu fantazija, razum, sećanje i druge sposobnosti isto­
ga ranga." (str. 45 i dalje).
1
Das Traumleben und seine Deutung 1868 (kod Spite,
str. 192).
Etička osećanja u snu 73
U daljoj diskusiji 0 ovom predmetu pojavila su
se značajna pomeranja i nedoslednosti kod obe gru­
pe autora. Strogo uzevši, za sve one koji smatraju
da se čovekova moralna ličnost u snu raspada ovom
izjavom interesovanje za nemoralne snove bilo bi
privedeno kraju. Oni bi pokušaj da snevača načine
odgovornim za njegove snove, da zbog pokvarenosti
njegovih snova zaključe da je po sredi loš karakter
u njegovoj prirodi, mogli isto tako mirno otkloniti
kao i prividno ist.ovrodni pokušaj da iz apsurdnosti
njegovih snova dokažu bezvrednost njegovih inte­
lektualnih sposobnosti u budnom stanju. Ostali, za
koje se „kategorički imperativ" prostire i u san, mo­
rali bi odgovornost za nomoralne snove prihvatiti bez
ikakvog ograničenja; moglo bi im se samo poželeti
da ih njihovi sopslveni snovi iste vrste koja zaslu­
žuje takvu osudu ne pomute u njihovom uvažavanju
svoje sopstvene moralnosti do koje toliko drže.
A sada, izgleda, da niko sam za sebe ne zna baš
tako sigurno koliko je dobar a koliko zao, i da niko
ne može poreći sećanje na svoje sopstvene nemo­
ralne snove. Jer bez obzira na one suprotnosti u pro-
cenjivanju nemoralnosti sna, kod pisaca obeju grupa
pokazuju se nastojanja da objasne poreklo nemoral­
nih snova; i tako se razvija jedna nova razlika u
mišljenju prema tome da li se njihovo poreklo traži
u funkcijama duševnog života ili u njegovim somat-
ski uslovljenim smetnjama. Tako prinudna logika
stvarnosti — i one koji zastupaju odgovornost i one
koji zastupaju neodgovornost snova — dovodi do
toga da zajednički priznaju da postoji neki naročiti
psihički izvor odgovoran za nemoralnost snova.
Svi oni koji ostavljaju da moralnost u snu i
dalje ostaje čuvaju se ipak od toga da preuzmu punu
odgovornost za svoje snove. Hafner kaže (na strani
23): „Mi nismo odgovorni za snove, pošto je našem
mišljenju i htenju uklonjena baza na kojoj naš ži­
vot jedino poseduje istinu i stvarnost... Prema tome,
nikakva želja u snu ni akcija u snu ne mogu biti ni
vrlina rfi greh." Ali je čovek odgovoran za grešan
san ukoliko ga indirektno izazove. Za njega nastaje
74 Tumačenje snova, I / Etička osećanja u snu
dužnost, kao i u budnom stanju, da pre odlaska na
.spavanje moralno očisti svoju dušu.
Analiza ove zbrke otklanjanja i priznavanja od­
govornosti za moralnu sadržinu snova ide kod Hilde-
branta mnogo dublje. Pošto je izneo da se moraju
uzeti u obzir dramatski način prikazivanja sna, zbi­
janje najkomplikovanijih procesa razmišljanja u naj­
manji delić vremena, a i smanjivanje vrednosti, koju
i on sam priznaje, i brkanje elemenata predstava u
snu, Hildebrant priznaje da postoji najozbiljnije dvo­
umljenje o tome da li treba jednostavno poricati
svaku odgovornost za grehe i krivice u snu.
(Str. 49): „Ako ma kakvu nepravednu optužbu,
naročito takvu koja se odnosi na naše namere i mi­
šljenje, želimo veoma odlučno da odbijemo, onda se
svakako služimo frazom: da nam to ni u snu nije
palo na pamet. Time, svakako, s jedne strane kon-
statujemo da oblast snova smatramo za nešto što je
najdalje i poslednje za nas, u kojoj bismo bili od­
govorni za svoje misli, jer su naše misli u toj oblasti
tako labavo i slabo povezane sa našim stvarnim bi­
ćem da se jedva još mogu smatrati našima; ali, po­
što se osećamo pobuđenim da baš i u ovoj oblasti iz­
ričito poričemo postojanje takvih misli, mi time ipak
u isto vreme indirektno priznajemo da naše samo-
opravdanje ne bi bilo potpuno kada ne bi dotle do-
piralo. I ja mislim da mi ovde, iako nesvesno, go­
vorimo jezikom istine."
(Str. 52): „Ne može se, naime, zamisliti nijedna
akcija u snu čiji prvi motiv ne bi na bilo koji način
pre toga prošao kao želja, požuda ili impuls kroz dušu
budnoga čoveka." O tom prvom impulsu bi se moglo
reći: San te nije pronašao, — on se samo na to ugle­
dao i ispleo ga, on je obradio samo jednu neznatnu
količinu istorijskog materijala koji je kod nas pre
toga bio našao, i to u dramatskom obliku; on je na
scenu doveo apostolovu reč: ,Ko mrzi svoga brata, taj
je ubica'. I dok posle buđenja čitavu, naširoko razra­
đenu tvorevinu poročnog sna možemo, svesni svoje
moralne snage, izložiti smehu, ipak materijal od ko­
jeg je prvobitna tvorevina izvedena stvar neće uzeti
75
sa smešne strane. Čovek se oseća odgovornim za sne-
vačeve zablude, ne za celokupni zbir njihov ali sva­
kako za izvestan procenat od njih. „Ukratko ako u
ovom smislu koji se teško može pobijati, raz'umemo
Hristovu reč: ,Iz pakosnog srca dolaze pakosne misli'
— onda ćemo se jedva osloboditi ubeđenja da svaki
gr eh načinjen u snu nosi sobom bar jedan nejasan
minimum krivice."
Hildebrant, dakle, u klicama i nagoveštajima lo­
ših podsticaja koji preko dana misli iskušenja pro­
laze našim dušama nalazi izvor za nemoralnost sno­
va i ne usteže se da ove imoralne elemente uzima
u obzir pri moralnom procenjivanju ličnosti. To su
iste misli i ista ocena koje su, kao što nam je poz­
nato, pobožne i svete ljude svih vremena terale na
to da se žale da su teški grešnici. 1
Svakako, ne postoji sumnja o tome da se ovakve
predstave koje odudaraju jedna od druge javljaju
kod većine ljudi, ali i na nekom drugom i ne samo
etičkom polju. Osuda ovakvih predstava bila je po­
nekad manje ozbiljna. Kod Spite nalazimo navede­
nu sledeću izjavu A. Celera (Zeller) u članku Irre"
u Opštoj enciklopediji nauka od Erša i Grub era
(Ersch, Gruber, str. 144): „Duh je retko kada tako
srećno organizovan da bi u svakom trenutku imao
punu moć i da jasan tok njegovih misli ne bude uvek
iznova prekidan ne samo nebitnim nego i potpuno
iskrivljenim i zdravom razumu protivnim predsta­
vama; štaviše, i najveći mislioci morali su se žaliti
na množinu loših predstava sličnih snu, zadirkiva-
jućih i mučnih, pošto im smetaju u njihovom naj­
dubljem razmišljanju, u njihovom najsvetijem i naj­
ozbiljnijem misaonom radu."
1
Neće biti nezanimljivo saznati k a k a v je stav zauzela
sveta inkvizicija prema našem problemu, u delu Tractatus
de Officio sanctissimae Inquisitionis", koje j e narrisao Tomas
Karena (Thomas Carena, izdanje u Lionu 1659 godine) nalazi
se sledeće mesto: „Ako neko iznosi krivoverje u snu i'nkvizi
tori treba da u tome vide povod da ispitaju njegov način
života, jer obično u snu ponovo dolazi ono 6ime se neko nreko
dana zanimao." Dr Eniger (Ehniger, S. Urban, Svajcarska).
76 Tumačenje snova, I
Iz jedne dalje Hildebrantove napomene pada ja­
snija svetlost na psihološki položaj ovih kontrastnih
misli; on kaže da nam san ponekad dozvoljava da
zagledamo u dubine i skrovišta našeg bića koji nam
u stanju budnosti većinom ostaju zatvoreni (str. 55).
Isto saznanje iznosi Kant na jednom mestu svoje
Antropologije kad zastupa mišljenje da je san zbog
toga tu da nam otkrije skrivene sklonosti i da nam ot­
krije ne ono što jesmo nego što bismo mogli postati da
smo imali drukčije vaspitanje; Radeštok (str. 84)
kaže da nam san često samo otkriva ono što sami
sebi nećemo da priznamo, i da ga stoga s pravom
nazivamo lažljivcem i varalicom. J. E. Erdman (Erd-
mann) izjavljuje: „Meni san nikada nije otkrio kakvo
mišljenje treba imati o nekom čoveku; naprotiv, ono
što ja o njemu mislim i kakvog sam raspoloženja
prema njemu, to sam u snu na svoje veliko iznena­
đenje već nekoliko puta saznao." I nešto slično misli
i J. H. Fihte. „Karakter naših snova ostaje daleko
vernije ogledalo našeg celokupnog raspoloženja nego
što možemo saznati o tome samo posmatranjem u
budnom stanju." Nama se skreće pažnja da iskrsa-
vanje ovih pobuda, stvarnih našoj moralnoj svesti,
jeste samo analogno nama već poznatom raspolaga­
nju sna sa ostalim predstavnim materijalom koji bud­
nom stanju nedostaje, ili pak u njemu igra samo ne­
znatnu ulogu — napomenama kao što su Beninijeva.
„Certe nostre inclinazioni che si credevano soffocate
e spente da un pezzo, si ridestano; passioni vecchie a
sepolte rivivono; cose e persone acui non pensiamo
mai, ci vengono dinanzi"1 (str. 149), i Folkeltova: ,,I
one predstave koje su u budnu svest ušle gotovo ne­
zapažene i koje od budne svesti možda nikad ne bi
bile izvučene iz zaborava vrlo često objavljuju snu
svoje prisustvo u duši" (str. 105). Najzad, ovde je
mesto da se setimo da je prema mišljenju Sopen-
1
Izvesne naše sklonosti za koje smo verovali da su ugu­
šene i već duže vremena ugašene bude se ponovo; stare i
sahranjene strasti ponovo oživljavaju, pred nas izlaze stvari
i osobe na koje nikada ne mislimo.
Etičko osećanja u snu 77
hauerovom već uspavljivanje bilo praćeno pojavom
neželjenih predstava (slika).
Kao „neželjene predstave" smemo sad obuhva­
titi celokupan ovaj predstavni materijal, čija pojava
i u nemoralnim i apsurdnim snovima izaziva naše
čuđenje. Jedna važna razlika postoji samo u tome:
neželjene predstave na moralnom polju pokazuju
suprotnost sa našim običnim osećanjem, dok nam one
druge ostaju samo neobične. Dosad nije načinjen ni­
jedan korak koji bi nam omogućio da jednim dubljim
saznanjem ovu različitost odstranimo.
Kakvo značenje ima sad pojavljivanje neželjenih
predstava u snu, kakvi se zaključci za psihologiju
budne i snevajuće duše mogu izvesti iz ovog noćnog
iskrsavanja kontrastirajućih etičkih impulsa? Ovde
možemo ponovo zabeležiti razliku u mišljenju pisaca
i njihovu novu različitu grupaciju. Tok misli Hilde-
branta i ostalih zastupnika njegovog osnovnog shva-
tanja svakako nećemo nastaviti u nekom drugom
pravcu nego u tome da je nemoralnim pobudama i u
budnom stanju svojstvena neka moć koja je, doduše,
inhibirana da prodre do akcije, i da u spavanju ne­
što ispada iz akcije što nas je, delujući danju kao
neka inhibicija, sprečilo da primetimo postojanje tog
impulsa. San. je tako pokazao stvarnu, premda ne
čitavu prirodu čovekovu, i spadao je među sredstva
da skrivenu duševnu unutrašnjost načini pristupač­
nom našem poznavanju. Samo tako, polazeći od ovih
pretpostavki, Hildebrant može snu dodeliti ulogu
upozorivača koji nam skreće pažnju na skrivene mo­
ralne štete naše duše, kao što, prema priznanju le-
kara, ponekad može da svesti objavi i neke dotad ne-
primećene telesne bolesti. Ni Spitu nije moglo ruko­
voditi nijedno drugo shvatanje kad ukazuje na izvore
nadraživanja, koji, na primer za vreme puberteta,
ulaze u psihu i ako snevača teši da je učinio sve što
je u njegovoj moći, ako je u budnom stanju uvek
vodio život strog i pun vrlina, ako se trudio da suz­
bija grešne misli kad god bi se one pojavile, ne do­
zvoljavajući im da sazru i da se pretvore u delo. Po
ovom shvatanju mogli bismo ove neželjene predsta-
78 Tumačenje snova, I
ve nazvati željama koje su danju potisnute i u nji­
hovoj pojavi morali bismo videti pravi psihički fe­
nomen.
P r e m a n e k i m drugim autorima, ne bismo imali
nikakvo pravo na ovakav zaključak. Za Jesena n e ­
željene predstave u b u d n o m stanju kao i u snu, u
grozničkim i drugim delirijima, predstavljaju „ka­
r a k t e r jedne aktivnosti volje stavljene u mirovanje
i nekog na izvestan način mehaničkog procesa slika
i predstava nastalih u n u t r a š n j i m impulsima" (str. 360).
Po njemu j e d a n n e m o r a l a n san za snevačev duševni
život ne predstavlja ništa drugo nego da je ovaj na
bilo koji način jednom stekao saznanje o odgovara­
jućoj sadržini predstave; svakako da to nije dokaz za
duševni impuls snevačev. Kod jednog drugog pisca,
Morija, mogli bismo posumnjati da li on i stanju sna
ne pripisuje sposobnost rastavljanja duševne aktiv­
nosti na komponente umesto da ih razori sasvim bez
plana. On za snove u kojima ne vodimo r a č u n a o
granicama moralnosti kaže: ,,Ce sont nos penchants
qui parlent et qui nous font agir, sans que la con-
science nous retienne, bien que parjois elle nous aver-
tisse. J'ai mes defauts et mes penchants vicieux; a.
l'etat de veille, je tdche de lutter contre eux, et U
m'arrive assez souvent de n'y pas succomber. Mais
dans mes songes j'y succombe toujours ou pour mieux
dire j'agis par leur impulsion, sans crainte et sans
remords .. . Evidemment les visions qui se deroulenr,
devant ma pensee et qui constituent les reves, me
sont suggeres par les incitations que je ressens et que
ma volonte absente ne cherćhe pas a rejouler." (Le
sommeil, str. 113).
1 sugerisane su mi podstrecima koje osećam i koje moja odsut­
1
Naše sklonosti nam govore i podstiču nas na rad a da
nas naša svest ne sprečava, mada nam ponekad skreće pa­
žnju. Ja imam svoje nedostatke i svoje poročne sklonosti; u
budnom stanju, trudim se da se borim protiv njih, i dosta
često mi se događa da im ne podlegnem. Ali u snovima uvek
im podležem, ili bolje rečeno, radim po njihovom impulsu,
bez straha i bez grize savesti . . . Očigledno, predstave (vizije)
Etička osečanja u snu 79
Ako se verovalo u sposobnost sna da otkriva jed­
nu stvarno postojeću, ali potisnutu ili skrivenu n e ­
m o r a l n u dispoziciju snevačevu, onda ovo mišljenje
ne bismo mogli iskazati oštrijim recima nego recima
Morijevim (str. 115): ,,En reve l'homme se revele
done tout entier a soi-meme dans sa nudite, et sa
misere natives. Des qu'il suspend l'exercise de sa
volonte, U devient le jouet des toutes les passions
contre lesquelles, a l'itat de veille la conscience, le
sentiment d'honneur, la crainte nous dejendent."2 Na
j e d n o m drugom mestu on nalazi pogodnu reč (str.
462): „Dans le reve, c'est surtout l'homme instinetif
qui se revele . .. L'homme revient pour ainsi dire a
l'etat de nature quand U reve; mais moins les idees
acquises ont pinštrć dans son esprit, plus les pen­
chants en desaceord avec elles conservent eneore sur
lui l'influence dans le reve."3 Z a t i m kao p r i m e r n a ­
vodi da ga njegovi snovi često prikazuju kao žrtvu
upravo onog praznoverja protiv koga se u svojim spi­
sima najžešće borio.
Ali vrednost svih ovih oštroumnih napomena za
psihološko poznavanje snevanja kod Morija je srna-«
njena t i m e što se u fenomenima koje je t a k o p r a ­
vilno posmatrao ne ispoljava ništa kao dokaz za
„automatisme psychologique" (psihološki automati­
zam), koji po njegovom shvatanju vlada snovima.
Ovaj automatizam on shvata kao p o t p u n u protivnost
psihičkoj delatnosti.
koje se pred mojom mišlju odvijaju i koje sačinjavaju san
na volja ne pokušava da odbije.
* U snu se, dakle, čovek u potpunosti otkriva samom
sebi u svojoj urođenoj golotinji i bedi. Cim obustavlja vrše­
nje svoje volje, on postaje igračkom svih strasti protiv kojih
nas u stanju budnosti brane svest, osećanje časti i strah.
8
U snu se, pre svega, otkriva instinktivni čovek . . . Kad
sanja, čovek se, tako reći, vraća u prirodno stanje; ali uko­
liko su stečene predstave manje prodrle u njegov duh, utoliko
više sklonosti u neskladu s njima zadržavaju još u snu svoj
uticaj nad njim.
80 Tumačenje snova, I
Jedno mesto u Strikerovom (Stricker) delu Stu-
dien iiber das Bevmsstsein (Studije o svesti) glasi:
„San se ne sastoji isključivo i jedino od obmana; ako
se čovek u snu, na primer, boji razbojnika, ti raz­
bojnici su, doduše, imaginarni, ali je strah realan."
Tako nam je skrenuta pažnja na to da razvijanje efe-
kata u snu ne dozvoljava ocenjivanje koje pokla­
njamo ostaloj sadržini sna, i pred nas se postavlja
problem: šta od psihičkih zbivanja u snu može biti
realno, to jest, šta srne da polaže pravo na to da bude
uvršćeno među psihičke procese budnog stanja?
G što se sanja, zašto komplikovani mehanizam duševnog
TEORIJE O SNU I FUNKCIJA SNA
Jedan iskaz o snu koji pokušava da sa jednog
gledišta objasni što je mogućno veći broj njegovih
osobenosti i u isto vreme odredi položaj sna prema
jednoj opširnijoj oblasti fenomena, moći ćemo nazvati
teorijom o snu. Pojedine teorije o snu razlikovaće se
među sobom po tome što jednu ili drugu karakteri­
stiku sna određuju kao bitnu, što ga uzimaju za po­
laznu tačku za objašnjenja i odnose. Jedna funkcija,
to jest korist ili neki drugi efekat sna neće morati
neophodno da se izvode iz teorije, ali naše očekiva­
nje, koje je po navici upravljeno teleologiji, ipak će
izići u susret onim teorijama koje stoje u vezi sa
uvidom u jednu funkciju sna.
Već smo upoznali više shvatanja o snu koja su
više ili manje zaslužila naziv teorije sna u ovom
smislu. Verovanje starih da san šalju bogovi da bi
upravljali ljudskim radnjama predstavljalo je pot­
punu teoriju sna koja je dala objašnjenje o svemu
što o snu vredi znati. Otkako je san postao predme­
tom biološkog proučavanja poznat nam je veći broj
teorija sna, ali među njima ima i ponekih veoma ne­
potpunih.
Teorije o snu i funkcija sna 81
Ako odustanemo od potpunog nabrajanja, mogli
bismo pokušati, možda, sa sledećom grupacijom teo­
rije o snu, uvek prema osnovnom shvatanju o meri
i vrsti psihičke aktivnosti u snu:
1) Teorije koje dozvoljavaju da se potpuna psi­
hička aktivnost budnog stanja nastavlja u snu, kao
što je teorija Delbefa. Ovde duša ne spava, njen apa­
rat ostaje intaktan, ali, preneta u stanje spavanja
koje se razlikuje od uslova budnoga stanja, ona mora
pri normalnom funkcionisanju dati druge rezultate
od onih u budnom stanju. Kod ovih teorija postav­
lja se pitanje: da li su one u stanju da razlike sna
od budnog stanja u potpunosti mogu izvesti iz uslova
stanja spavanja? Osim toga im nedostaje jedan mo­
gući pristup ka jednoj funkciji sna; ne uviđa se za­
aparata i dalje radi, i kad bude stavljen u odnose
za koje nije proračunat. Spavati bez snova, ili, ako
se pojave nadražaji koji smetaju, probuditi se, to bi
bile jedine svrhovite reakcije koje bi preostale ume-
sto treće, snevanja.
2) Teorije koje, naprotiv, za san pretpostavljaju
smanjenje psihičke aktivnosti, labavljenje međusob­
nih veza, osiromašenje u pristupačnom materijalu.
Prema tim teorijama morala bi se dati jedna sasvim
drugačija karakteristika spavanja nego što ju je dao
Delbef. Spavanje ima dalekosežni uticaj na dušu; ono
se ne sastoji samo u tome da dušu isključi iz spolj-
njeg sveta, ono štaviše prodire u njen mehanizam i
čini ga privremeno neupotrebljivim. Ako smem da
upotrebim jedno poređenje sa psihijatrijskim mate­
rijalom, rekao bih da prve teorije konstruišu san kao
paranoju, a teorije pomenute na drugom mestu čine
ga uzorom za maloumnost ili amenciju.
Teorija po kojoj u snu dolazi do izražaja samo
jedan deo duševne delatnosti paralizovane spavanjem
jeste teorija koja uživa prednost kod pisaca-lekara i
u naučnom svetu uopšte. Ukoliko se može pretposta­
viti neko opštije interesovanje za objašnjenje snova,
možemo je smatrati svakako dominantnom teorijom
o snu. Valja istaći sa kakvom lakoćom upravo ova
6 Frojd, Odabrana dela, VI
82 Tumačenje snova, I
teorija izbegava svaku i najgoru prepreku pri sva­
kom objašnjavanju sna, naime razbijanje o jednu od
protivrečnosti sadržane u snu. San je za nju rezultat
parcijalne budnosti („lagano, parcijalno i ujedno i
veoma anomalično bdenje", kaže za san Herbartova
psihologija); zato se ona može koristiti nizom stanja,
od postepeno sve većeg i većeg buđenja, do potpune
budnosti, i pokriva čitav niz nedovoljnog rada sna
koji se odaje apsurdnošću, pa do potpuno koncentri-
sanog misaonog rada.
Kome je fiziološki način opisivanja postao ne­
ophodan, ili koji naučnije misli, naći će ovu teoriju
izraženu u opisu Binca (str. 43):
„Ovo stanje (ukočenosti), međutim, približava se
postepeno kraju u ranim jutarnjim časovima. Sve ne­
znatni je postaju količine zamarajućih materija nago­
milanih u moždanoj belančevini, i sve više njih se
rastavlja ili ih krvotok svojim neumornim tokom od­
nosi. Ovde-onde već se pojavljuju pojedine gomile
ćelija koje su se probudile, dok sve naokolo još uvek
ukočeno miruju. Sad pred našu zamagljenu svest na­
stupa izolovani rad pojedinih grupa, a nedostaje još
kontrola drugih delova mozga koji upravljaju asoci­
jacijama. Stoga se stvorene slike, koje većinom odgo­
varaju materijalnim utiscima bliske prošlosti, reda­
ju divlje i bez reda jedna za drugom. Broj možda­
nih ćelija koje se oslobađaju postaje sve veći, i ne-
razumnost sna sve neznatnija."
Shvatanje da je snevanje neko nepotpuno, parci­
jalno budno stanje ili da ono predstavlja tragove nje­
govih uticaja naći će se sigurno kod svih modernih
filozofa i fiziologa. To shvatanje najopširnije je izneo
Mori. Izgleda da taj autor stanje budnosti ili spa­
vanje često smatra da se mogu pomeriti sa jednog
anatomskog regiona na drugi, pri čemu, svakako, auto­
ru jedna anatomska provincija i jedna određena psi­
hička funkcija izgledaju vezane jedna za drugu. Ovde
bih želeo samo da nagovestim: kad bi se teorija o
parcijalnoj budnoći potvrdila, trebalo bi još vrlo
mnogo raditi na njenom finijem razrađivanju.
Teorije o snu i funkcija sna 83
Kod svakog shvatanja sna ne može se, naravno,
pojaviti nijedna funkcija sna. Naprotiv, Bine svojom
izjavom na odlučan način daje svoj sud o položaju i
značenju sna (str. 357): „Kao što vidimo, sve činje­
nice upravljene su tome da san označe kao jedan te-
lesni, u svima slučajevima beskoristan, u mnogim
slučajevima upravo bolestan proces . . . "
Primenjivanje izraza „telesni" na san, što je au­
tor Bine sam istakao, ukazuje svakako na više od jed­
nog pravca. On se, pre svega, odnosi na etiologiju
sna, koja je Bincu bila naročito na srcu kada je eks­
perimentalno izazivanje snova studirao davanjem
otrova. Sa teorijama o snu ove vrste u vezi je, naime,
da se podsticanje na san, ako je ikako mogućno, izvodi
isključivo sa somatske strane. Predstavljeno u naj­
ekstremnijem obliku, glasilo je ovako: Pošto smo se,
isključivši sve nadražaje, predali spavanju, nema ni­
kakve potrebe za snevanjem niti povoda sve do ju­
tra kad bi se proces laganog buđenja preko novo-
dolazećih nadražaja mogao ogledati u fenomenu sa-
njanja. Ali održati da spavanje bude bez nadražaja
ne polazi za rukom; sa svih strana dolaze spavaču
nadražaji, kao što se Mefisto žali na životne klice,
spol ja, iznutra, čak i od svih telesnih oblasti za koje
se čovek kao budan nikada nije brinuo. I tako je spa­
vanje ometano; najpre se jedan deo duše probudi,
posle toga drugi, zatim kratko vreme funkcioniše sa
svojim probuđenim delom, radosna što ponovo može
zaspati. San je reakcija na smetanje spavanja, koje
je nadražaj izazvao, sasvim izlišna reakcija, uostalom.
Obeležiti san, koji pored svega još ostaje funk­
cija jednog duševnog organa, kao somatski proces,
ima pored toga i drugi smisao. Time se snu želi poreći
dostojanstvo jednog psihičkog procesa. Ono vrlo sta­
ro poređenje, poznato u primeni na san — o „deset
prstiju jednog čoveka sasvim neveštog muzici, koji se
brzo kreću preko dirki instrumenta" — možda naj­
bolje predočava mišljenje koje o snevanju imaju obič­
no zastupnici egzaktne nauke. San po ovom shvatanju
postaje nešto što se nipošto i nikako ne može tumačiti;
s*
84 Tumačenje snova, I
jer kako bi ovih deset prstiju jednog nemuzikalnog
svirača mogli proizvesti jedan muzički komad?
Još u prošlosti nisu nedostajali prigovori protiv
teorije parcijalnog bdenja. Burdah je godine 1830.
mislio ovo: „Kad se kaže da je san parcijalno bdenje,
time se, prvo, ne objašnjava ni bdenje ni spavanje, a
drugo, time se ne kaže ništa drugo nego da u snu
neke duševne sile deluju, dok ostale miruju. Ali ta­
kva nejednakost dešava se u toku čitavog života . . . "
Na vladajuću teoriju o snu, koja u snu vidi je­
dan „somatski" proces, oslanjala se jedno vreme za­
nimljiva hipoteza o snu koju je izneo Robert tek go­
dine 1836. Ona je naročito privlačna pošto za sneva-
nje ume da navede jednu funkciju, jedan koristan
uspeh. Kao osnovu za svoju teoriju, Robert uzima
dve činjenice posmatranja, na kojima smo se već za­
držali kad smo govorili o ispitivanju materijala sno­
va, naime da tako često sanjamo o najtrivijalnijim
utiscima dana a da tako retko u san preuzimamo veli­
ka interesovanja preko dana. Robert kao isključivo
tačno tvrdi sledeće: „Stvari koje smo u potpunosti za­
mislili nikada ne postaju izazivači sna, već to posta­
ju uvek samo one stvari koje su nedovršene u našem
duhu ili kojih su se naše misli dodirnule samo u pro­
lazu." — „Zato obično ne možemo objasniti san jer
su njegovi uzroci baš oni čulni utisci proteklog dana
koji nisu dospeli do dovoljnog saznanja snevačevog."
Uslov da jedan utisak dospe u san jeste dakle ili što
je proces obrade ovog utiska bio prekinut, ili što je
utisak bio suviše beznačajan, te uopšte nije imao pra­
vo na takvu obradu.
Robertu se, dakle, san javlja kao „somatski" pro­
ces izlučivanja kojeg postajemo svesni u duhovnoj
reakciji na njega. „Snovi su izlučivanja misli koje su
u samoj klici ugušene." Čovek kome bismo oduzeli
mogućnost da sanja, morao bi u datom roku postati
poremećen umom, pošto bi se u njegovom mozgu
skupila ogromna masa nedovršenih, do kraja nedomi-
šljenih misli i plitkih utisaka, pod čijom bi težinom
moralo da se uguši ono što bi se kao gotova celina
moralo priasimilirati pamćenju. San za preopterećeni
Teorije o snu i funkcija sna 85
mozak vrši posao ventila sigurnosti. „Snovi imaju
snagu koja leci, koja rasterećuje" (str. 32).
Bilo bi pogrešno, razumljivo, postaviti Robertu
pitanje kako predstave u snu mogu dovesti do raste­
rećenja duše. Autor, očigledno, izvodi zaključak iz
obe osobenosti materijala snova da se za vreme spa­
vanja takvo izbacivanje bezvrednih utisaka — bilo
na koji način — vrši kao somatski proces, i da sne-
vanje nije nikakav naročiti psihički proces, nego samo
vest koju mi o tom izdvajanju dobijamo. Uostalom,
to izdvajanje nije jedina stvar koja se noću u duši
događa. Robert «am dodaje da se osim toga do kraja
izrađuju i podstreci dana i „ono što se ne može iz­
dvojiti od misaonog materijala koji nesvaren leži u
duši — to misaoni konci pozajmljeni od fantazije po­
vezuju u jednu zaokrugljenu celinu i tako uvrštava­
ju u sećanje kao bezazlenu sliku mašte" (str. 23).
Ali, Robertova teorija dolazi do najoštrije pro­
ti vrečnosti sa vladajućom teorijom u procenjivanju
prirode izvora snova. Dok se tamo uopšte ne bi sanja­
lo da spoljni i unutrašnji senzacioni nadražaji dušu
uvek iznova ne bude, prema Robertovoj teoriji na­
lazi se podstrek za snevanje samo u duši, u njenoj pre-
opterećenosti koja zahteva rasterećenja; Robert pot­
puno dosledno zaključuje da uzroci koji uslovljavaju
san i koji se nalaze u telesnom osećanju zauzimaju
jedan podređen prostor i da oni nipošto ne bi mogli
da izazovu na snevanje jedan duh u kome se ne bi
nalazilo nikakvo gradivo za stvaranje sna, uzeto iz
budne svesti. Treba priznati samo to da slike fanta­
zije koje se u snu razvijaju iz dubine duše mogu
biti pod uticajem nervnih nadražaja (str. 48). I tako
san, prema Robertu, nije potpuno zavisan od somat-
skog; on, doduše, nije nikakav psihički proces, nema
mesta među psihičkim procesima bdenja, on je sva-
konoćni somatski proces na aparatu duševne aktivno­
sti i ima da izvrši funkciju da ovaj aparat sačuva od
prenapetosti, ili, ako nam je dozvoljeno upotrebiti
upoređenje: da dušu očisti od đubreta. Na istim oso­
binama sna, kako se otkrivaju u izboru materijala
sna, jedan drugi naučnik, Iv Delaž (Yves Delage) ba-
86 Tumačenje snova, l Teorije o snu i funkcija sna
žira svoju sopstvenu teoriju i poučno je posmatrati
kako se samo neznatnom varijacijom u shvatanju
istih stvari dobija krajnji rezultat sasvim drugog
značaja.
Pošto je smrću izgubio jedno drago lice, Delaž je
na samome sebi iskusio da čovek ne sanja ono što ga
je preko dana obilno zanimalo, ili tek onda kad je
počeo da se kloni drugih interesovanja preko dana.
Njegova ispitivanja kod drugih osoba potvrdila su mu
da je ovakvo stanje stvari opšta stvar. Jednu lepu
napomenu te vrste, ako se pokazala kao opšte pra­
vilna, Delaž je načinio o sanjanju mladog bračnog
para: „S'il n'ont reve l'un de l'autre avant le ma-
riage ou pendant la lune de miel; et s'ils ont reve
d'amour c'est pour etre infideles avec quelque per-
sonne indifferente ou odieuse."1 A o čemu se sanja?
Delaž vidi da se materijal koji nam se javlja u snu
sastoji od odlomaka i ostataka utisaka poslednjih
dana i iz ranijih vremena. Sve što se u našim snovi­
ma javlja, i što bismo najpre mogli biti skloni da
shvatimo kao tvorevinu snova, pokazuje se prilikom
tačnijeg ispitivanja kao nepoznata reprodukcija kao
„souvenir inconscient" (nesvesna uspomena). Ali ovaj
materijal predstava pokazuje jednu zajedničku ka­
rakteristiku: on dolazi od utisaka koji su našu dušu
verovatno jače pogodili nego naš duh, ili sa kojih je
pažnja vrlo brzo posle pojavljivanja ponovo skrenuta.
Ukoliko je utisak bio manje svestan i pri tom sna­
žniji, utoliko više ima izgleda da u sledećem snu odi­
gra neku ulogu.
U suštini, postoje dve iste kategorije utisaka,
sporedni i neizvršeni, kako ih ističe Robert; ali Delaž
ovu situaciju okreće drukčije time što misli da ovi
utisci, pošto su ravnodušni, ne postaju sposobni da
izazovu san, nego to zato čine što su nedovršeni. I
trivijalni utisci na neki način nisu bili u potpunosti
1
Ako su bili jako zaljubljeni, oni pre braka ili za vre-
me medenog meseca gotovo nikad nisu sanjali jedno o drugo­
me; a ako su imali erotične snove o ljubavi bili su neverni
sa nekom indiferentnom ili odvratnom osobom.
87
dovršeni; po svojoj prirodi kao novi utisci, „autant de
ressorts tendus"1, oni će se takođe za vreme spavanja
opustiti. Još više prava nego što ga ima slabi i goto­
vo neprimećeni utisak imaće na neku ulogu u snu sna­
žan utisak koji je slučajno bio zadržan u svojoj obra­
di ili pak bio svesno potisnut. Fizička energija, nago­
milana preko dana kočenjem i potiskivanjem noću,
postaje opruga-pokretač sna. U snu se pojavljuje
psihički potisnut materijal. 2
Na žalost, Delažev tok misli na ovom mestu se
prekida; on samostalnoj psihičkoj aktivnosti u snu
može dopustiti samo najmanju ulogu, i tako se svo­
jom teorijom sna neposredno priključuje vladajućoj
teoriji o parcijalnom spavanju mozga: ,,En somme, le
reve est le produit de la pensee errante, sans but et
sans direction, se fixant successivement sur les sou-
venirs, qui ont garde assez, Vintensite pour se placer
sur sa route et l'areter sa passage, etablissant entre
eux un lien tantćt jaible et indecis, tantot plus fort
et plus serre, selon que l'activite actuelle du cerveaux
est plus ou moins abolie par le sommeil."3
U treću grupu možemo uvrstiti one teorije sna,
koji snevajućoj duši pripisuju sposobnost i sklonost
ka naročitim psihičkim funkcijama koje u stanju
budnosti uopšte ne može izvoditi ili ih izvodi samo
na nepotpun način. Iz delovanja ovih sposobnosti pro­
izlazi najčešće jedna korisna funkcija sna. Ocene koje
1
Tako mnoge zategnute opruge.
2
Potpuno slično izražava se pisac Anatol Frans (France)
u delu Le lys rouge (Crveni krin): Ce que nous vovons la nuit,
ce sont le restes malheureux de ce que nous avons negligć
dans la veille. Le reve est souvent la revanche des choses
qu'on meprise ou le reproche des etres abandonnes (Ono što
noću vidimo, to su nesrećni ostaci onoga što smo prethodne
večeri zanemarili. San je često osveta stvari koje zanemaru­
jemo ili prebacivanje napuštenih bića).
3
Ukratko, san je proizvod lutajuće misli, bez cilja i bez
pravca, pričvršćujući se sukcesivno na sećanja koja su saču­
vala dovoljno intenziteta da stanu na put i prekinu njegov
prolaz, uspostavljajući između njih jednu vezu čas slabu i ne­
određenu, čas opet jaču i tešnju, prema tome kako je aktiv­
nost mozga u tom momentu više ili manje poništena od sna.
 88 Tumačenje snova, I
su formirali psihološki pisci većim delom spadaju u
ovaj red. Ali ja ću se zadovoljiti time što ću umesto
njih navesti jednu izjavu Burdaha, prema kojoj je
san „prirodna aktivnost duše, koja nije ograničena
snagom individualnosti, nije ometana samosvešću,
nije upravljana samoodređivanjem, nego je to vital­
nost senzibilnih centralnih tačaka koja uživa u slo­
bodnoj igri" (str. 486).
Ovo uživanje u slobodnom korišćenju sopstvenih
snaga Burdah i ostali, očigledno, zamišljaju kao sta­
nje u kome se duša osvežava i prikuplja nove snage
za svoj dnevni rad, nekako slično godišnjem odmoru
i raspustu o ferijama. Burdah stoga navodi i prihvata
ljubazne reci kojima pesnik Novalis hvali vladavinu
sna: „San je zaštitno oružje protiv ravnomernosti i
sivila života; on oslobađa fantaziju okova tako da sve
slike svakodnevnog života, jedne preko druge, može
ispreturati, i neprestanu ozbiljnost odraslog čoveka on
prekida radosnom detinjom igrom; bez snova, mi bi­
smo sigurno rano ostareli. I tako san možemo sma­
trati, iako ne darom datim neposredno odozgo, ipak
jednim dragocenim zadatkom, ljubaznim pratiocem
na pokloničkom putovanju ka grobu."
Osvežavajuću i lekovitu delatnost sna još uver-
ljivije opisuje Purkinje (str. 456): „Ove bi funkcije
naročito obavljali produktivni snovi. To su lake igre
imaginacije koje sa svakodnevnim događajima nema­
ju nikakve veze. Duša ne želi da nastavlja zategnuto-
sti budnog života, nego želi da ih razreši, da se od
njih odmori. Ona, pre svega, stvara stanja suprotna
stanjima budnosti. Ona tugu leci radošću, brige na­
dama i vedrim razonođavajućim slikama, mržnju lju­
bavlju i ljubaznošću, strah hrabrošću i pouzdanjem;
sumnju stišava uveravanjem i čvrstom verom, uza­
ludno iščekivanje ispunjavanjem. Mnoga ranjena me-
sta duše koja bi dan neprekidno držao otvorenim spa­
vanje leci tako što ih pokriva i štiti od novog uzbu­
đenja. Na tome se delimično zasniva dejstvo vremena
\l koje leci bol." Mi svi osećamo da je spavanje dobro­
činstvo za duševni život, i tamno naslućivan je narod­
ne svesti očigledno ne dopušta da mu se otme pred-
Teorije o snu i funkcija sna 8
rasuda da san predstavlja jedan od puteva na koj
ma spavanje deli svoja dobročinstva.
Najoriginalniji i najdalekosežniji pokušaj obja
šnjenja sna iz jedne naročite aktivnosti duše koja s
tek u stanju spavanja može slobodno razviti jeste on
što ga je godine 1861. preduzeo Šerner. Sernerov
knjiga, napisana teškim i suvoparnim stilom, nošen
gotovo pijanim oduševljenjem za predmet, koje mor
delovati odbijajuće ako nije u stanju da čitaoca povu
če za sobom, stavlja pred analizu takve teškoće d
spremno uzimamo u ruke jedan jasniji i kraći opis
kome nam filozof Folkelt iznosi Sernerova učenj
,,Iz mističkih konglomerata, iz sjajnog i bleštavog lju
ljuškanja ponekad blesne i zasija tajanstvena svetlo
smisla, ali putevi filozofa time ne postaju jasni
Sernerov prikaz, čak i kod njegovog pristalice, naila
na ovakvu ocenu.
Serner ne spada među autore koji duši dozvo
ljavaju da svoje sposobnosti, nesmanjene, odnese so
bom u snevanje. On sam izvodi kako u snu centra
nost, spontana energija Ja postaju rastrojeni, kak
zbog te decentralizacije saznanje, osećanje, htenje
predstavljanje postaju izmenjeni, i kako preostacim
ovih duševnih snaga ne pripada više nikakav pra
duhovni karakter, nego samo još priroda jednog me
hanizma. Ali zato se u snu aktivnost duše, koju treb
nazvati fantazijom, oslobođena svake vladavine razu
ma, pa prema tome slobodna od strogih mera, vin
do neograničene vladavine. Ona, doduše, uzima po
slednju građu iz sećanja budnog stanja, ali ona o
te građe izvodi građevine koje se od tvorevina bud
noga života razlikuju kao nebo i zemlja, ona se u sn
ne pokazuje samo kao reproduktivna, nego i ka
produktivna. Njene osobenosti snovima daju njihov
posebne karakterističnosti. Ona pokazuje naročit
ljubav prema svemu što je neumereno, preteran
monstruozno. Ali ujedno, budući da je oslobođena, on
od misaonih kategorija koje joj smetaju dobij a već
savitijivost, veću okretnost i veću volju za način izr
žavanja; ona je u najvećoj meri osetljiva na nežn
nadražaje raspoloženja srca, na buntovničke afekt
90 Tumačenje snova, I
ona odmah ugrađuje unutrašnji život u spoljašnju
plastičnu očiglednost. Fantaziji sna nedostaje jezik
pojmova, ono što želi da kaže mora da kaže očigledno
u slikama, i pošto pojam ovde ne deluje oslabljujuće,
ona se snažno i puno koristi formom očiglednosti.
Time njen jezik, ma kako bio razgovetan, postaje za­
metan, trom, nespretan. Razgovetnost njenog jezika
naročito je otežana time što ima odvratnost prema
tome da jedan objekat predstavlja njegovom sopstve-
nom slikom i što radije bira neku tuđu sliku, ukoliko
je ova u stanju da kroz sebe izrazi onaj atribut obje­
kta do čijeg joj je prikazivanja stalo. To je simbolizi­
ra juća delatnost fantazije . . . Veoma važno je, dalje,
to što fantazija sna nikad predmete ne slika iscrpno,
nego samo nejasno, i ovako nejasne samo na najslo­
bodniji način. Njene slike zato izgledaju kao da su
genijalno nabačene. Ali fantazija sna ne ostaje samo
kod prostog predstavljanja predmeta, nego je iznu­
tra primorana da ono Ja-snova s predmetom više
ili manje zamrsi i da tako stvori jednu radnju. San
izazvan vizuelnim nadražajem, slika, na primer, zlat­
nike na ulici: snevač ih skuplja, raduje se i odnosi
kući.
Materijal, na kome fantazija sna obavlja svoju
umetničku delatnost, jeste prema Serneru pretežno
materijal organskih telesnih nadražaja koji su preko
dana tako nejasni. Tako se ovde u potpunosti slažu i
Sernerova preterano fantastična teorija o pretpostav­
kama izvora sna i izazivač sna, i možda suviše prete­
rano teorija Vunta i drugih fiziologa, koji su inače
među sobom antipodi. Ali prema fiziološkoj teoriji,
duševna reakcija na unutrašnje somatske nadražaje
iscrpena je izazivanjem bilo kakvih predstava, koje
odgovaraju nadražajima; te predstave izazivaju dru­
ge predstave putem asocijacije, i u ovom stadijumu
izgleda da je tok psihičkih zbivanja u snu iscrpen.
S druge strane, somatski nadražaji prema Serneru
pružaju duši samo materijal koji ona može iskoristiti
za svoje fantastične ciljeve. Za Sernera formiranje
snova tek počinje upravo na onom mestu koje ostali
autori smatraju završetkom.
Teorije o snu i funkcija sna 91
Razume se da nećemo moći smatrati svrhovitim
ono što fantazija sna preduzima sa somatskim nadra­
žajima. Ona se sa njima igra i zadeva, i organski izvor
iz kojeg nadražaji vode poreklo u odgovarajućem snu
predstavlja u nekakvoj plastičnoj simbolici. Serner
čak misli, — u tome se Folkelt i ostali s njim ne slažu,
— da fantazija sna ima određeni omiljeni put da or­
ganizam predstavlja kao celinu, naime kao kuću. Ali
izgleda da ona na sreću nije ograničena na ovaj je­
dini način predstavljanja; ona, naprotiv, može kori­
stiti i čitav niz kuća da bi obeležila samo jedan jedini
organ; na primer veoma duge redove ulica sa kućama
za predstavljanje nadražaja iz utrobe. Drugi put poje­
dini delovi kuće stvarno predstavljaju pojedine delo-
ve tela, tako na primer u snu izazvanom glavoboljom
tavanica sobe (koju snevač vidi pokrivenu odvratnim
paucima nalik na krastače) predstavlja glavu.
Ne uzimajući uopšte u obzir simboliku kuće, upo­
trebljavaju se bilo koji drugi predmeti da bi predsta­
vili delove tela iz kojih je ponikao nadražaj za san.
(„Tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u usijanoj
peći, sa plamenom koji bukti slično vazduhu, srce u
šupljim sanducima i korpama, mokraćna bešika u
okruglim predmetima sličnim kesama, ili uopšte samo
izdubljenim predmetima. San izazvan nadražajem iz
muškog polnog organa ostavlja snevača da na ulici
nalazi gornji deo klarineta, ili isti deo lule za puše­
nje, ili, opet, komad krzna. Klarinet i lula ovde pred­
stavljaju približni oblik muškoga organa, a krzno
predstavlja dlake oko polnih organa. U slučaju sek­
sualnog sna kod žene može uzani prostor gde se bedra
sastaju biti simbolizovan uzanim dvorištem okruže­
nim kućama, dok vagina može biti simbolizovana me­
kom, ljigavom i veoma tesnom stazom koja vodi pre­
ko dvorišta i kojom snevačica mora proći da bi ne­
kom gospodinu odriela pismo." — Folkelt, str. 39). Od
osobite važnosti je to što na kraju jednog takvog
sna, poteklog od somatskog nadražaja, fantazija sna
tako reći skida veo tako što sasvim otvoreno poka­
že izazivajući organ ili njegovu funkciju. Tako se „san
 92 Tumačenje snova, 1
o nadražaju zuba" obično završava time što snevač
vadi zub iz usta.
Ali fantazija sna ne može da svoju pažnju skre­
će isključivo na oblik organa koji nadražuje, nego
može isto tako za objekt simbolizovanja uzeti supstan­
ciju koja u njemu nastaje. Tako, na primer, san sa
nadražajem iz utrobe vodi kroz blatnjave ulice, a san
sa urinarnim nadražajem vodi ka penušavoj vodi. Ili
nadražaj kao -takav, vrsta njegove nadraženosti, ob­
jekt koji želi, predstavljeni su simbolički, ili Ja-sna
stupa u konkretnu vezu sa simbolizacijama svog sop-
stvenog stanja, kao kad se na primer kod bolnih na-
dražaja očajno borimo sa besnim psima, ili divljim
bikovima, ili kad snevačica u seksualnom snu vidi da
je progoni nag čovek. Ostavljajući po strani sve bo­
gatstvo sredstava kojima se služi, simbolizujuća de-
latnost fantazije ostaje kao centralna sila svakog sna.
Da bi pokušao dublje da prodre u karakter ove fanta­
zije, i da bi psihičkoj delatnosti, upoznatoj na ovaj
način, odredio njeno mesto u jednom sistemu filozof­
skih misli, Folkelt je to učinio u svojoj lepo i toplo
napisanoj knjizi; ali ova knjiga je, na žalost, teško ra­
zumljiva za svakog čoveka koji prethodnim školova­
njem nije pripremljen za tajanstveno shvatanje filo­
zofskih pojmovnih shema.
Neka korisna funkcija u snovima nije povezana
sa radom Sernerove simbolizujuće fantazije. Duša se
u snu igra nadražajima koji na nju deluju. Čovek bi
mogao doći do pretpostavke da se ona nepristojno
igra s njim. Ali moglo bi se i nama postaviti pitanje
da li nas naše detaljnije bavljenje Sernerovom teori­
jom o snu može odvesti bilo čemu korisnom, pošto
njemu ipak suviše padaju u oči samovoljnost i nepo-
koravanje pravilima svakog istraživanja. Ovde bi,
svakako, bilo na mestu da se stavi veto na odbaciva­
nje Sernerovog učenja pre nego što se ono ispita. Nje­
gova teorija je sagrađena na utisku koji je neko ste­
kao o svojim snovima kojima je poklonio veliku pa-
^ žnju, i koji je lično izgledao veoma sklon tome da
traga za tamnim duševnim stvarima. To učenje, dalje,
raspravlja o predmetu koji je ljudima hiljadama go-
Odnosi između sna i duševnih bolesti 93
dina kroz milenije izgledao zagonetan, ali ujedno i
pun sadržine i odnosa i za čije osvetljenje stroga na­
uka, kao što to i sama priznaje, nije doprinela nešto
više osim što je u potpunoj suprotnosti sa popularnim
osećanjem pokušala da objektu porekne i sadržinu i
značenje. Najzad, priznaćemo pošteno sami sebi da
nam izgleda da prilikom pokušaja objašnjenja snova
ne možemo lako pobeći od fantastike. Postoji i fanta­
stika ganglijskih ćelija; mesto koje je citirao jedan
trezven i egzaktni naučnik kao što je Bine — koje opi­
suje kako aurora (zora) buđenja prelazi preko uspa­
vanih gomila ćelija u moždanoj kori — ne zaostaje
po fantastici — i neverovatnoći iza Sernerovih poku­
šaja objašnjenja. Ja se nadam da mogu pokazati da
se iza ovih pokušaja krije nešto realno, što se, razume
se, pokazalo svakako samo kao nešto rasplinuto i što
nema karakter univerzalnosti na koji jedna teorija
sna može polagati pravo. Za sada nam Sernerova teo­
rija o snu u svojoj suprotnosti sa medicinskom teori­
jom možda može pokazati između kojih se krajnosti
objašnjenje života sna još danas nesigurno koleba.
H
ODNOSI IZMEĐU SNA I DUŠEVNIH
BOLESTI
Ko govori o odnosu sna prema duševnim poreme­
ćajima može imati na umu tri stvari: 1) etiološke i
kliničke odnose, ako jedan san otprilike zastupa me­
sto jednog psihotičkog stanja, uvodi ga ili posle njega
preostaje; 2) izmene koje snevanje u slučaju duševne
bolesti pretrpi; 3) unutrašnje odnose između sna i
psihoza, analogije koje ukazuju na suštinsku srodnost.
Ovi mnogostruki odnosi između oba niza fenomena
predstavljali su u ranijim vremenima medicine — a
 94 Tumačenje snova, I Odnosi između sna i duševnih bolesti
u sadašnjosti opet iznova — omiljenu temu pisaca-le-
kara, kao što nam pokazuje literatura o tom pred­
metu prikupljena kod Spite, Radeštoka, Morija i Ti­
si jea. Nedavno je Sante de Sanktis (Sante de Sanctis)
ovom predmetu posvetio svoju pažnju. 1 Za cilj našeg
izlaganja biće dovoljno ako ovaj značajan predmet
samo dodirnemo.
U vezi sa kliničkim i etiološkim odnosima između
sna i psihoza hoću da saopštim sledeća svoja zapaža­
nja kao paradigme. Honbaum (Hohnbaum) saopštava
(kod Krausa, Krauss), da se prvo izbijanje ludila če­
sto pripisivalo obespokojavajućem strašnom snu, i da
je dominantna predstava u vezi s ovim snom. Sante de
Sanktis navodi slična posmatranja paranoičara i u
pojedinih od ovih paranoičara izjavljuje da je san
„vraie cause determinante de la folie".2 Psihoza se od­
jednom može stvoriti pojavom efikasnog sna, koji sa­
država sumanuto objašnjenje, ili se može polagano
razvijati kroz niz daljih snova koji još imaju da se
bore protiv sumnje. U jednom De Sanktis-ovom slu­
čaju pridružili su se ovom snu laki histerični napadi,
a posle toga se javilo uplašeno melanholično stanje.
Fere (Fere) nam (kod Tisijea) javlja o jednom snu
koji je za posledicu imao histeričnu paralizu. Ovde
nam se san prikazuje kao etiologija duševne poreme-
ćenosti, mada isto tako vodimo računa o stanju stvari
ako izjavimo da se duševni poremećaj prvi put ispo-
ljio u snu, najpre probio tek u snu. U drugim prime-
rima su sadržani u snu bolesni simptomi, ili pak psi­
hoza ostaje ograničena na snove. Tako Toma jer (Tho-
mayer) skreće pažnju na snove (nespokojstva-straha)
koji se moraju shvatiti ekvivalentima epileptičkih na­
pada. Alison (AUison) je opisao noćnu duševnu bolest
(nocturnal insanitv) (prema navodima Radeštoka) u
kojoj su pojedinci preko dana prividno potpuno zdra-
1
Kasniji pisci koji o takvim odnosima raspravljaju jesu:
sFere, Ideler, Lasegue, Pišon (Pichon), Regis (Režiš), Vespa,
Gisler (Giessler), Kazodovski (Kazodowsky), Pašantoni (Pa
chantoni) i drugi.
' Pravi determinantni uzrok ludila.
95
vi, dok noću redovno dobijaju halucinacije, napade
besnila i slično. Slična zapažanja nalazimo kod de
Sanktisa (paranoični ekvivalent sna u jednog alko­
holičara, glasovi koji suprugu optužuju za neverstvo
kod Tisijea). Tisije navodi iz novijeg vremena velik
broj posmatranja u kojima se radnje patološkog ka­
raktera (iz sumanutih pretpostavki, prisilni impulsi)
izvode iz snova. Gizlen (Guislain) opisuje jedan slučaj
u kome je san bio zamenjen intermitirajućim ludilom.
Svakako nema nikakve sumnje da će lekare jed­
nog dana pored psihologije sna zanimati i psihopato­
logija sna.
Naročito jasno postaje u slučajevima ozdravlje­
nja posle duševne bolesti da pored zdrave funkcije
danju život sna može još uvek pripadati psihozi. Gre-
gori (Gregorv) je, kažu, prvi skrenuo pažnju na ovu
pojavu (prema Krausu). Makario (Macario) nam (na­
vedeno kod Tisijea) priča o jednom manijaku koji je
nedelju dana posle potpunog oporavljanja ponovo do-
živeo u snovima bekstvo ideja i strašne pokrete ka­
rakteristične za njegovu bolest.
O promenama koje život sna pretrpi kod hronič-
nih psihotičara vršeno je dosad samo malo istraživa­
nja. Naprotiv, rano je poklonjena pažnja unutrašnjem
srodstvu između sna i umne poremećenosti koje se
izražava u tako dalekosežnom slaganju pojava i kod
sna i kod umne poremećenosti. Prema Moriju, prvi
je na tu srodnost ukazao Kabanis (Cabanis) u svom
delu Rapports du physique et du moral, posle njega
su bili to Leli (Lelut), Z. Moro (J. Moreau) a naročito
filozof Men de Biran (Maine de Biran). Upoređivanje
je sigurno još starije. Odeljak u kome o tom srodstvu
govori Radeštok počinje jednom zbirkom izreka koje
dovode san i ludilo u analogiju. Kant veli na jednom
mestu: „Luđak je snevač u budnom stanju." I Kraus:
„Ludilo je san u budnom stanju čula." Sopenhauer
naziva san kratkotrajnim ludilom a ludilo dugotraj­
nim snom. Hagen označava delirijum kao snevanje
koje nije izazvalo spavanje nego bolesti. Vunt u svom
delu Psysiologische Psychologie kaže: ,,I zaista mi u
96 Tumačenje snova, l
snu možemo sami proživeti gotovo sve one pojave na
koje nailazimo u ludnicama."
Pojedina slaganja na osnovu kojih se ovakvo iz­
jednačavanje može prihvatiti nabraja Spita (uostalom,
veoma slično kao i Mori) ovim redom: 1) Ukidanje ili
bar retardacija samosvesti, zbog čega nastaje nepo­
znavanje o stanju kao takvom, dakle nemogućnost ču­
đenja, nedostatak moralne svesti; 2) modifikovana
percepcija organa čula, i to u snu smanjena, u ludilu
uglavnom veoma pojačana; 3) međusobno poveziva­
nje predstava isključivo prema zakonima asocijacije
i reprodukcije, dakle automatsko stvaranje redova,
odatle neproporcionalnost odnosa između predstava
(preterivanja, fantazme); a iz svega toga rezultira: 4)
izmena, odnosno preokret ličnosti i katkad i osobeno-
sti karaktera (perverziteti)."
Radeštok ovome dodaje još neke crte, analogije
u materijalu: „Na području čula vida i čula sluha i
opšte cenestezije osećanja nalazimo većinu halucina­
cija i iluzija. Najmanje elemenata pružaju nam, kao
i kod sna, čulo mirisa i čulo ukusa. — Bolesniku u
groznici javljaju se, kao i snevaču u delirijumima, se-
ćanja iz daleke prošlosti; ono što je izgledalo da je
budan i zdrav čovek zaboravio, toga se sećaju čovek
dok spava i bolesnik." — Analogija između sna i psi­
hoze tek tako dobij a svoju punu vrednost što se kao
neka porodična sličnost pruža u finiju mimiku i
sve do pojedinih upadljivosti u izrazu lica.
„Čoveku koga muče telesne i duševne patnje san
pruža ono što mu je stvarnost odbila da pruži: zdrav­
lje i sreću, tako se i kod duševnog bolesnika pojav­
ljuju svetle slike sreće, veličine, uzvišenosti i bogat­
stva. Tobožnje posedovanje blaga i imaginarno ispu­
njavanje želja, čije su odbijanje ili uništavanje dali
baš jedan psihički razlog za ludilo, često sačinjavaju
gfavnu sadržinu delirijuma. Žena koja je izgubila svo­
je drago dete delirira u materinskim radostima; a
onaj koji je pretrpeo gubitak imanja smatra se izvan­
redno bogatim; prevarena devojka oseća se nežno vo­
ljenom."
Odnosi između sna i duševnih bolesti 97
(Ovo mesto Radeštokovo jeste skraćenje jednog
tananog izlaganja Grizingerovog (Griesinger) koje sa­
vršeno jasno otkriva ispunjenje želje kao karakteri­
stiku koja je zajednička i snu i psihozi. Moja lična
istraživanja pokazala su mi da se ovde može naći
ključ za psihološku teoriju o snu i o psihozama).
„Barokna povezivanja misli i slabost suda su ono
što uglavnom karakterišu san i ludilo." Precenjivanje
sopstvenih duševnih postignuća, koja trezvenom sudu
izgledaju besmislena, nalazi se i ovde kao i tamo; ra-
pidnom toku predstava u snu odgovara bekstvo ideja
u psihozi. I kod jednog i drugog nedostaje potpuno
osećanje vremena. Cepanje ličnosti u snu, koje na
primer svoje sopstveno znanje deli među dva lica, od
kojih strano lice koriguje sopstveno Ja u snu, ima
potpuno istu vrednost kao poznato delenje ličnosti
kod halucinatorične paranoje; i snevač čuje svoje sop-
stvene misli kao da ih iznose strani glasovi. Čak i za
konstantne sumanute ideje nalazi se analogija u pato­
loškim snovima koji se stereotipno ponavljaju (reve
obsedant). — Posle ozdravljenja od delirijuma, bole­
snici često kažu da im je čitavo vreme njihove bolesti
izgledalo kao jedan često ugodan san; oni nam čak
saopštavaju da su ponekad još u toku same bolesti
imali osećaj da su samo obuzeti jednim snom, potpu­
no onako kao što se to često dešava u običnom snu
za vreme spavanja.
Ne treba se posle svega toga čuditi ako Radeštok i
svoje mišljenje i mišljenje ostalih sumira recima da
„ludilo, abnormalnu bolesnu pojavu, treba smatrati
intenzifikacijom normalnog stanja snevanja koja se
periodično vraća".
Kraus je možda hteo da, još prisnije nego što je
to mogućno ovom analogijom fenomena koji se pojav­
ljuju, utvrdi srodnost između sna i ludila u etiologiji
(bolje rečeno: u nadražajnim izvorima). Osnovni ele­
ment, koji je po njegovom shvatanju zajednički i snu
i ludilu, predstavlja, kao što smo čuli, organski uslov-
Ijena senzacija, senzacija somatskog nadražaja, one-
stezija stvorena doprinosom svih organa (uporedi
Peise kod Morija).
1 Frajd, Odabrana dela, VI
 Tumačenje snova, I
98
Slaganje sna i duševne poremećenosti koje se ne
može osporiti i koja dopire sve do karakterističnih
pojedinosti, spada među najsnažnije oslonce medicin­
ske teorije o snevanju, po kojoj se san predstavlja
kao beskorisni i smetajući proces i kao izraz uma­
njene duševne delatnosti. Ali mi nećemo moći da
očekujemo da ćemo definitivno objašnjenje o snu do­
biti iz duševnih smetnji, pošto je opšte poznata stvar
u kakvom se nezadovoljavajućem stanju nalazi naš
uvid u sam tok duševnih smetnji. Ali je svakako ve-
rovatno da će izmenjeno shvatanje o snu morati uti­
cati na naša shvatanja o unutrašnjem mehanizmu du­
ševnih poremećenosti, i tako možemo reći da radimo
na objašnjenju psihoza, ako se trudimo da rasvetlimo
tajnu sna.
Dodatak 1909:
Potrebno je opravdanje što literaturu o pro­
blemima sna nisam navodio i dalje za vreme od pr­
vog objavljivanja ove knjige do njenog drugog izda­
nja. Ta literatura može čitaocu izgledati kao da ne
zadovoljava: ali pri svemu tome ona me je opredelila.
Motivi koji su me uopšte podstakli da prikazem kako
je san u literaturi opisan bili su ovim predstojećim
uvodom iscrpeni; nastavak ovog rada tražio bi od
mene izvanredne napore — a doneo bi mi vrlo malo
koristi ili pouke. Jer vremenski razmak od devet go­
dina o kome je ovde reč nije doneo ništa što bi bilo
novo ili vredno niti od stvarnog materijala niti pak
od gledišta za shvatanje sna. U većini publikacija ob­
javljenih od toga vremena moj rad je ostao nepome-
nut i nije uziman u obzir; na najmanju pažnju naišao
je kod takozvanih „istraživača sna" koji su time dali
sjajan primer za odvratnost svojstvenu naučniku, na­
ime da nešto novo nauči.
„Les savants ne sont pas curieux", veli podrug-
ljivac Anatol Frans (France). Ako u nauci postoji pra­
vo revanširanja, onda bih svakako bio u pravu da i sa
svoje strane zanemarim literaturu objavljenu posle
Odnosi između sna i duševnih bolesti 99
pojave ove knjige. Malobrojni referati, koji su se po­
javili u naučnim časopisima, tako su puni neshvatanja
i nerazumevanja da kritičarima ne bih mogao odgo­
voriti drukčije nego da ih pozovem da ovu knjigu još
jednom pročitaju. Možda bi ovaj poziv mogao da glasi
i ovako: da je uopšte pročitaju.
U radovima onih lekara što su se odlučili za pri-
menu psihoanalitičkog lečenja, i drugih, objavljeni su
mnogobrojni snovi i protumačeni su prema mojim
uputstvima. Ukoliko ovi radovi idu i preko potvrđi­
vanja mojih pretpostavki, ja sam njihove rezultate
uneo u tekst svoga izlaganja. Još jedan spisak litera­
ture na kraju prikupio je sve najvažnije što je objav­
ljeno posle prvog objavljivanja ove knjige. Knjiga o
snovima Santa de Sariktisa, bogata sadržinom, kojoj
je uskoro posle njenog objavljivanja sledio i prevod
na nemački jezik, vremenski se ukrstila s mojom knji­
gom O tumačenju snova tako da ni ja nisam mogao
povesti računa o njemu kao što ni italijanski pisac
nije mogao da se obazre na mene. Ja sam onda na
žalost morao izneti sud da je njegovo marljivo delo
krajnje siromašno u idejama, tako siromašno da se
po njemu ne bi uopšte moglo ni naslutiti o mogućnosti
problema o kojima je raspravljano u mome delu.
Treba da se podsetim samo na dve objavljene
stvari koje dodiruju moju obradu problema sna. Je­
dan mlađi filzof, H. Svoboda (H. Swoboda) koji je
preduzeo da otkriće biološke periodičnosti (u nizovi­
ma od 23 do 28 dana), koja vodi poreklo od Vilhelma
Flisa (Wilhelm Fliess), proširi na psihička zbivanja,
1
hteo je u jednom spisu punom fantazija između osta­
log da ovim ključem objasni i zagonetku snova. Zna­
čenje snova pri tom ne bi došlo na svoj račun; njihov
sadržajni materijal bi se objasnio sticanjem svih onih
sećanja koje te noći taj biološki period baš po prvi ili
po n-ti put završavaju. Jedno lično saopštenje pisca
podstaklo me je najpre na pomisao da on sam više
1
H. Swobođa, „Die Perioden des menschlichen Organis-
mus", 1904.
100 Tumačenje snova, I
ne želi ozbiljno da zastupa to učenje, čini mi se da
sam se u ovom zaključku prevario; na jednom drugom
mestu izneću neka zapažanja prema postavkama Svo-
bodinim koja mi međutim nisu donela ubedljiv rezul­
tat. Mnogo prijatniji za mene je bio slučaj kad sam na
sasvim neočekivanom mestu naišao na shvatanje o
snu koje se sasvim slaže sa suštinom moga tumačenja.
Vremenski odnosi isključuju svaku mogućnost da je
čitanje moje knjige izvršilo uticaj na to mišljenje; u
njoj moram dakle da vidim jedino slaganje jednog
samostalnog mislioca sa suštinom moga učenja o snu
koje se u literaturi može dokazati. Knjiga u kojoj se
nalazi mesto o snevanju koje sam ja uočio objavio je
Lirikojs (Lvnkeus) 1900. godine u drugom izdanju pod
naslovom Phantasien eines Realisten.1
Dodatak 1914:
Predstojeće opravdanje napisao sam 1909. godine.
Otada se stanje stvari svakako izmenilo; više u lite­
raturi ne prelaze preko moga doprinosa „tumačenju
snova". Ali tek nova situacija mi sasvim onemoguća­
va nastavljanje predstojećeg izveštaja. Tumačenje
snova donelo je čitav niz novih tvrđenja i problema
o kojima su autori na na j različiti je načine raspravlja­
li. A ja ipak ove radove ne mogu prikazati pre nego
što razvij em svoje sopstvene poglede na koje se autori
pozivaju. Ono što mi je od ove najnovije literature
izgledalo od vrednosti ocenio sam u tekstu mojih sle-
dećih izlaganja.
1
Upor. „Josef Popper-Lynkeus und đie Theorie đes
Traumes" (1923) u svesci XIII Sabranih dela.
II
METOD TUMAČENJA SNA
Analiza jednog uzorka sna
Iz naslova koji sam dao svojoj raspravi može se
videti koju bih tradiciju u shvatanju sna želeo da sle­
dim. Postavio sam sebi za zadatak da pokažem da se
snovi mogu tumačiti, i doprinosi osvetljavanju proble­
ma sna o kojima sam baš pretresao moći će mi se
eventualno pokazati samo kao jedan sporedan dobi­
tak pri rešavanju prvog zadatka. Sa pretpostavkom da
se snovi mogu tumačiti, ja odmah ulazim u sukob sa
vladajućom teorijom o snovima, štaviše sa svima teo­
rijama o snovima izuzev Sernerove; jer „tumačiti san"
znači dati njegov „smisao", zameniti ga nečim, što se
u povezanost naših duševnih akcija uklapa kao pot­
puno važan, istovredan član. Ali, kao što smo saznali,
naučne teorije o snu ne ostavljaju mesta za problem
tumačenja sna, jer san za njih uopšte nije nikakav
duševni akt, nego somatski proces koji se signalizira
pomoću znakova na duševnom aparatu. Drukčije se
ponašalo mišljenje laika u svima vremenima. Ono se
služi svojim pravom da postupa neđosledno, i mada
priznaje da je san nerazumljiv i apsurdan, ipak ne
može da se odluči na to da snu ospori svako značenje.
Vođeno tamnom slutnjom, laičko mišljenje izgleda da
ipak prihvata to da san ima neki smisao, premda
skriven, da je san određen kao zamena za neki drugi
102 Tumačenje snova, I Metod tumačenja sna
proces mišljenja, i da je pitanje samo to da se ova
zamena na pravilan način otkrije da bi se dospelo do
njegovog skrivenog smisla.
Laici su se zato odvajkada trudili da san „tuma­
če", i pri tom su oprobavali dva u suštini različita me­
toda. Prvi od ovih postupaka uočava sadržinu sna kao
celinu i pokušava da tu sadržinu zameni nekom dru­
gom, razumljivom i u izvesnom smislu analognom.
To je simboličko tumačenje sna; ono propada, razu­
me se, već u samom početku kod onih snova koji nam
izgledaju ne samo nerazumljivi, nego i zbrkani. Pri-
mer za njihov postupak daje nam na primer tumače­
nje koje je biblijski Josif dao faraonovom snu. Se­
dam debelih krava, posle kojih dolazi sedam mršavih
krava koje one prve pojedu, to je simbolička zamena
za predskazivanje sedam gladnih godina u zemlji
Egiptu, koje progutaju sve izobilje stvoreno od sedam
plodnih godina. Većina artificijalnih snova koje su
stvorili pesnici određena je za takvo simbolično tuma­
čenje, jer oni misao koju je pesnik dao daju u onom
prerušenju za koje nalaze da odgovara karakteristi­
kama naših snova poznatim iz iskustva. 1 Mišljenje da
se san pretežno bavi sa budnošću čije oblikovanje on
unapred naslućuje — to je ostatak profetskog znače­
nja koje je nekad snovima pripisivano — to mišljenje
postaje motivom da se smisao sna dobijen simbolič­
kim tumačenjem stavlja u budućnost sa jednim „biće,
desiće se".
Kako ćemo naći put ka jednom takvom simbolič­
kom tumačenju? Za to se, naravno, ne može dati neko
1
U jednoj noveli pesnika V. Jensena (W. Jensen) s na­
slovom ,,Gradi\fa" otkrio sam slučajno više artifici jalnih sno­
va koji su bili oblikovani sasvim korektno i koji su se m o ­
gli tumačiti kao da nisu izmišljeni nego da su ih sanjale
stvarne ličnosti. Na moje pitanje pesnik je potvrdio da nije
ništa znao o mom učenju o snovima. Ovo slaganje između
mog istraživanja i pesnikovog stvaranja iskoristio sam kao
dokaz za pravilnost moje analize snova. „Der Wahn und die
Trfiume in W. Jensens ,Gradiva'", u prvoj svesci spisa
„Schriften zur angewandten Seelenkunde", 1907, treće izda­
nje 1924, Sakupljena dela, sveska VII, koje ja izdajem.
103
uputstvo. Da li će ono uspeti, to ostaje stvar jedne
duhovite dosetke, neposredovane intuicije i zato se
tumačenje snova pomoću simbolike moglo razviti do
neke umetničke izvežbanosti koja je izgledala kao ve­
zana za naročiti talent. 1 Druga vrsta popularnih me­
toda tumačenja sna sasvim je daleko od polaganja
jednog takvog prava na tumačenje snova. Mogli bi­
smo je označiti kao „metodu šifriranja", pošto sa
snom postupa kao sa nekom vrstom tajnog pisma, u
kojoj se svaki znak prema utvrđenom ključu menja
u neki drugi znak sa poznatim značenjem. Ja sam na
primer sanjao o jednom pismu, ali i o jednoj sahrani
i slično; ja sad bacam pogled u „sanovnik" i vidim da
„pismo" treba prevesti sa „neugodnost", a „sahranu"
sa „veridbom". Ostaje mi na volju da od glavnih reci
koje sam odgonetnuo stvorim neku sadržajnu vezu,
koju ću ubuduće opet primiti kao takvu. Jedna inte­
resantna izmena ovog postupka šifriranja, kojom se
njegov karakter donekle koriguje kao čisto mehanič­
ko prenošenje, pojavljuje se u spisu o tumačenju
snova koji je sastavio Artemidor iz Daldisa. 2 Ovde se
1
Aristotel se izjasnio u tom smislu da je najbolji tumač
snova onaj koji najbolje shvati sličnosti; jer slike snova bi­
vaju kao slike u vodi pokretom iskrivljene, i najbolje pogađa
onaj koji u iskrivljenoj slici može da prepozna istinu (Biksen-
šic, Biichsenschutz).
2
Artemidor iz Daldisa, rođen verovatno početkom dru­
gog veka naše ere, ostavio nam je najpotpuniju i najbrižlji-
viju obradu tumačenja snova u grčko-rimskom svetu. Kao što
ističe Teodor Gomperc (Gomperz), Artemidor je polagao va­
žnost na to da tumačenje snova zasniva na posmatranju i is­
kustvu i on je svoju umetnost strogo odvajao od ostalih var­
ljivih veština. Prema Gompercovom opisu princip njegove
umetnosti tumačenja identičan je sa magijom, princip asoci­
jacije. Stvar u snu predstavlja ono na što podseća. Da se pra­
vilno shvati, ono na šta tumača sna podseća! Iz samovolje i
nesigurnosti koja se ne može savladati rezultira zatim iz okol­
nosti što element sna tumača podseća na razne stvari i da
može svakoga podsetiti na nešto drugo. Tehnika, koju na sle-
dećim stranama izlažem, razlikuje se od antičke tehnike u
jednoj bitnoj tački: što snevaču samom nalaže da sam izvrši
posao oko tumačenja. Ova tehnika ne želi da uzima u obzir
ono što tumaču snova pada na pamet u vezi sa odgovaraju-
104 Tumačenje snova, 1 Metod tumačenja sna
ne vodi računa samo o sadržini sna nego i o ličnosti i
o životnim prilikama snevačevoj, tako da isti element
sna za bogataša, oženjenog čoveka, govornika ima
drugo značenje nego za siromaha, neoženjenog čove­
ka ili eventualno trgovca. Bitno u tom postupku je to
što se rad na tumačenju snova ne upravlja ka celini
sna, nego na svaki deo sadržine sna za sebe, kao da je
san jedan konglomerat u kome svaki komadić kamena
zahteva da se naročito odredi. Sigurno su to nepove­
zani i zbrkani snovi, od kojih je potekao podsticaj za
stvaranje metode šif rovan ja. 1
ćim elementom sna, nego ono što padne na pamet samom sne-
vaču. Ali prema novijim izvestajima misionara Tfinkdzita
(Tfinkdjit) (u časopisu Anthropos 1913) uzimaju i moderni t u ­
mači snova na Istoku u velikoj meri u obzir saradnju samoga
snevača. Ovaj svedok priča sledeće o tumačima snova kod
mesopotamskih Arabljana: „Pour interpreter exactement un
songe, les oniromanciens les plus habiles s'informent de ceux
qui les consultent de toutes les circonstances qu'ils regardent
necessaires pour la bonne explication . . . En un mot, nos
oniromanciens ne laissent aucune circonstance leur echapper
et ne donnent l'interpretations desiree avant, d'avoir par-
faitement saisi et recu toutes les interrogations desirables"
(Da bi tačno protumačili san, najsposobniji tumači snova in-
formišu se kod onih koji ih pitaju za savet o svim okolnosti­
ma koje oni smatraju potrebnim za dobro objašnjenje . . . Jed­
nom rečju, naši tumači snova ne propuštaju nijednu okolnost
i ne daju željeno tumačenje pre nego što su potpuno shvatili
i primili sva željena pitanja). Među ovim pitanjima nalaze se
redovno pitanja o tačnim podacima u vezi sa najbližim čla­
novima porodice (roditeljima, ženi, deci), kao i tipična for­
mula: habuistine in hec nocte copulam coniugalem ante vel
post somnium? — (Jesi li, ove noći imao polni snošaj pre sna
ili posle njega?) — „L'idee dominante dans l'interpretation
des songes consiste a expliquer le reve par son oppose" (Do­
minantna misao u tumačenju snova sastoji se u tome da san
objasni njegovom suprotnošću).
1 Brilu (Brill), u Njujorku, a posle njega i drugima, uprkos sve­
Dr Alfred Robicek (Robitsek) skreće mi pažnju na to
da orijentalski sanovnici, čiju jadnu i bledu sliku predstavlja­
ju naši sanovnici, objašnjenje elemenata sna većinom predu-
zimaju na osnovu istozvučnosti i sličnosti reci. Pošto ovakve
srodne veze prilikom prevođenja na naš jezik moraju da se
izgube, mogla bi odatle poteći nerazumljiva zamena elemena­
ta snova u našim popularnim „sanovnicima". — O ovom iz­
vanrednom značenju igre reci i igranja recima u starim ori-
jcntalskim kulturama možemo nešto naučiti iz dela Huga
105
Nijednog trenutka ne smemo posumnjati u to da
su oba popularna postupka pri tumačenju snova ne­
upotrebljiva za naučno raspravljanje o snu. Simbo­
lički metod je ograničen u svojoj primeni i ne može
se na neki opšti način izložili. Kod metoda šif rova­
nja, međutim, sve bi zavisilo od toga da „ključ", to
jest sanovnik, bude pouzdan, a za to nedostaje svaka
garantija. Covek bi bio u iskušenju da da za pravo
filozofima i psihijatrima i da zajedno s njima izbriše
problem tumačenja snova kao neki imaginarni za­
datak. 1
Ali ja sam stekao jedno bolje saznanje. Morao
sam uvideti da je ovde opet u pitanju jedan od onih
ne tako retkih slučajeva u kojima izgleda da se jedno
prastaro, tvrdoglavo održavano narodno verovanje
više približilo istini nego što je to uradio sud nauke
koja danas važi. Moram da tvrdim da san zaista ima
neko značenje i da je moguć naučni postupak tuma-
Vinklera (Winckler). Najlepši primer jednog objašnjenja sna
koji nam je došao iz staroga veka zasniva se na jednoj igri
recima. Artemidor priča: „Meni izgleda da je i Aristandar dao
sasvim srećno tumačenje Aleksandru Makedonskom kada je
ovaj opsedao grad Tir (Tyros) i kada je zbog velikog gubitka
vremena, bezvoljan i tužan, imao osećaj da vidi jednog satira
(Satvros) kako igra na njegovom štitu; slučajno se tada u bli­
zini Tira (Tyros) nalazio Aristandar, u pratnji kralja koji je
ratovao protiv Sirijaca. Time što je Aristandar reč Satyros
razdvojio na ff& i Tupoi;, postigao je da je kralj energičnije
preduzeo opsađivanje grada, tako da ga je osvojio" (<r& T0po<;
= Tiros je tvoj). — San je, uostalom, tako tesno povezan sa
izražavanjem recima da Ferenci (Ferenzi) s pravom može tvr­
diti da svaki jezik ima svoj sopstveni jezik snova . . . Jedan
san se po pravilu ne može prevesti na strane jezike pa prema
tome, kako ja mislim, i jedna knjiga kao što je ova. Dr. A. A.
mu tome pošlo je za rukom da izvrše prevod dela „Tumače­
nje snova".
1
Pošto sam završio svoj rukopis došla mi je do ruku
jedna rasprava Stumpfova (Stumpf) koji se slaže sa mojim
radom u želji da dokaže da san ima smisla i da se može tu­
mačiti. Ali tumačenje se vrši pomoću jedne alegorizirajuće
simbolike bez garantije za to da takav postupak ima opštu
važnost.
106 Tumačenje snova, 1
čenja snova. Do saznanja ovog postupka došao sam
na sledeći način.
Već godinama se bavim u terapeutskoj nameri
rešavanjem izvesnih psihopatoloških struktura, tvore­
vina, histeričnih fobija, prinudnih predstava i drugih,
otkako naime znam iz jednog značajnog saopštenja
Jozeja Brojera (Joseph Breuer) da za ove strukture
koje se osećaju kao simptomi bolesti, i analiza i re-
šenje predstavljaju isto. 1 Ako se ovakva patološka
predstava može svesti na elemente iz kojih je nastala
u duševnom životu bolesnika, onda se ona i raspala, i
bolesnik je od nje oslobođen. Kod slabosti naših osta­
lih terapeutskih nastojanja i zbog zagonetnosti ovih
stanja izgledalo mi je primamljivo da, uprkos svima
poteškoćama, nastavim putem kojim je krenuo Bro-
jer sve do potpunog objašnjenja. Kako se naposletku
razvila tehnika postupka i kakvi su bili rezultati tih
napora o tome ću jednom, kasnije, morati podneti op­
širan izveštaj. U toku tih psihoanalitičkih proučava­
nja naišao sam na tumačenje snova. Bolesnici koje
sam obavezao da mi saopštavaju sve dosetke i misli
koje im se nameću u vezi sa jednom određenom te­
mom pričali su mi svoje snove i tako me učili da se
jedan san može ugurati u psihički splet, koji se počev
od patološke ideje može pratiti unatrag u sećanju. T
tad je bilo sasvim pri ruci da i sa samim snom postu­
pam kao sa simptomom i da na njega primenim metod
tumačenja koji sam za taj simptom bio izradio.
Za tu svrhu je sad potrebna izvesna psihička pri­
prema bolesnika. Kod njega težimo da postignemo
dve stvari: intenzifikaciju njegove pažnje za njegova
psihička zapažanja i isključivanje kritike kojom ina­
če obično prečišćava misli koje se u njemu porađaju.
U cilju njegovog samoposmatranja sa pribranom pa­
žnjom je od kori*ti da bolesnik zauzme miran položaj
i da zatvori oči, izričito mu moramo narediti da se
•odrekne svake kritike zapaženih misaonih tvorevina.
1 neželjene predstave koje se javljaju pretvaraju se u
Brojer i Frojd, Studije o histeriji (Studien uber Hyste-
ric), Beč 1895. 4. izd. 1922 (Sabrana dela sv. I).
, Metod tumačenja sna 107
Kaže mu se, dakle, da uspeh psihoanalize zavisi od
toga da on sve posmatra i o svemu javlja što mu pad­
ne na pamet i da ne dozvoli da bude eventualno za­
veden da neku misao — dosetku potisne pošto mu iz­
gleda da nije važna ili da ne spada u zadatak, i neku
drugu misao opet zato što mu izgleda da je besmisle­
na. On mora da bude potpuno nepristrasan prema
svojim dosetkama; jer baš od kritike zavisi, ako mu
to inače ne polazi za rukom, da se pronađe traženo re-
šenje sna, prinudne predstave i si.
Kod psihoanalitičkih radova primetio sam da je
psihičko stanje čoveka koji razmišlja sasvim drukči­
je nego kod onoga koji svoja psihička zbivanja posma­
tra. Kod razmišljanja psihička akcija stupa više u
igru nego kod najpažljivijeg samoposmatranja, kao
što to pokazuju i zategnuti izraz lica i naborano čelo
čoveka koji razmišlja, nasuprot mimičkog spokojstva
samoposmatrača. U oba slučaja mora postojati pri­
branost pažnje, ali čovek koji razmišlja u isto vreme
vrši i kritiku zbog koje jedan deo misli što se u nje­
mu porađaju odbacuje, pošto ih je zapazio; druge opet
jednostavno prekida tako da ne prati puteve misli
koje bi one otvorile, a prema ostalim mislima ume
tako da se ponaša da one uopšte ne postanu svesne,
nego ih potisne još pre nego što ih je zapazio. Napro­
tiv, samoposmatrač se trudi samo da potisne kritiku;
ako mu to pođe za rukom, onda se u njegovoj svesti
pojavi velik broj dosetaka koje bi inače ostale neu­
hvatljive. Pomoću ovog novostečenog materijala za
samozapažanje može se izvršiti tumačenje patoloških
ideja, kao i struktura sna. Kao što vidimo, radi se o
tome da stvorimo jedno psihičko stanje koje ima iz-
vesnu zajedničku analogiju i sa stanjem pre nego što
se zaspi (a sigurno i sa hipnotičkim stanjem) u podeli
psihičke energije (pokretljive pažnje). Prilikom usnu-
ća pojavljuju se „neželjene predstave" popuštanjem
izvesne samovoljne (a sigurno i kritičke) akcije koju
ostavljamo da deluje na razvoj naših predstava; kao
razlog za ovo popuštanje obično navodimo „zamor";
vizuelne i akustične slike. (Uporedi primedbe Šlajer-
108 Tumačenje snova, l Metod
1
maherove.) Kod stanja koje koristimo za analizu sno­
va i patoloških ideja odričemo se namerno i samovolj­
no one aktivnosti da ušteđenu psihičku energiju (ili
jedan deo te energije) upotrebimo za to da pažljivo
pratimo neželjene misli koje se sada porađaju, koje
zadržavaju svoj karakter kao predstave (a to za ra­
zliku od stanja pre nego što se zaspi). Tako dakle od
„neželjenih" predstava činimo „željene".
Zauzimanje stava, koji ovde zahtevamo, prema
prividno „slobodnim" dosetkama, sa odricanjem kri­
tike koja se inače vrši prema ovim mislima, izgleda
da mnogim osobama nije lako. „Neželjene misli" obič­
no izazivaju najžešći otpor koji želi da ih spreči u
tome da se pojave. Ali ako hoćemo da poklonimo veru
našem velikom filozofu-pesniku Fridrihu Sileru
(Schiller), mora i uslov za pesničko stvaranje sadrža­
vati isti takav stav. Na jednom mestu u njegovoj ko­
respondenciji sa Kernerom (Korner), za čije pronala­
ženje imamo da zahvalimo Otonu Ranku (Rank), Si-
ler odgovara svome prijatelju koji se žali da je nje­
gova produktivnost nedovoljna: „Razlog tvojoj žalbi
leži, kako mi izgleda, u primoravanju koje tvoj razum
nameće tvojoj fantaziji. Ja moram ovde da nabacim
jednu misao i načiniti je opipljivom jednim poređe-
njem. Izgleda da za stvaralačko delo duše nije dobro,
i da mu škodi, ako razum sve ideje koje se u njega
ulivaju, tako reći još na samoj kapiji, suviše oštro
ispituje. Jedna ideja, posmatrana izolovano, može biti
veoma neznatna i veoma neobična, ali ona možda po­
staje važna kroz neku drugu koja dolazi posle nje;
možda može u izvesnoj vezi sa drugim idejama, koje
možda izgledaju isto tako neukusne, da stvori veoma
zgodnu celinu: — Sve to razum ne može da proceni
ako ih ne zadrži sve dotle dok ih nije osmotrio u vezi
sa ovim drugima. Naprotiv, izgleda mi da je kod jed-<
ne stvaralačke glave razum povukao svoju stražu
1
H. Zilberer je iz direktnog posmatranja ovog pretva­
ranja predstava u vizuelne slike učinio je važne doprinose
tumačenju snova (Jahrbuch fiir psychoanalytische F o r -
schungen I i II, 1909.
tumačenja sna 109
ispred kapije, ideje ulaze u snu pele-mele, i on tek
onda tu veliku gomilu može da pregleda i da oceni.
— Vi, gospodo kritičari, ili kako se već nazivate, sti­
dite se ili bojte se trenutnih, prolaznih ekstravaganci­
ja koje se nalaze u svih pravih stvaralaca i čije duže
ili kraće trajanje misaonog umetnika razlikuje od sa­
njara. Otuda vaše žalbe na neplodnost, jer suviše rano
odbacujete i suviše strogo izdvajate" (Pismo od 1. de­
cembra 1788.)
Pa ipak, ovakvo „povlačenje straže sa kapije ra­
zuma", kao što to naziva Siler, ovakvo premeštanje u
stanje nekritičkog samoposmatranja nipošto nije
teško.
Većina mojih pacijenata u tome uspeva već posle
prvog uputstva; ja lično mogu to veoma savršeno ako
pri tom sebi pomognem zabeležavanjem pojedinih
svojih dosetaka. Iznos psihičke energije, za koju uma­
njujemo kritičku delatnost, i sa kojim možemo pove­
ćati intenzitet samoposmatranja, koleba se znatno
uvek prema tome koja od pažnje treba da bude fiksi­
rana.
Prvi korak kod primene ovoga postupka pokazuje
nam da predmetom pažnje ne smemo učiniti san kao
celinu nego samo pojedine delove njegove sadržine.
Ako još nenaviknutog bolesnika upitam: Sta vam u
vezi s ovim snom pada na pamet? — on redovno ne
ume ništa da obuhvati u svom duhovnom vidiku. Ja
moram da pred njega stavim san odvojen na delove, i
onda će mi on za svaki deo dati čitav niz dosetaka
(misli), koje možemo označiti kao „zadnje misli" ovo­
ga dela sna. U ovom prvom važnom uslovu odvaja se
dakle moj metod tumačenja sna od popularnog, isto-
rijskog i iz priče poznatog metoda objašnjavanja sna
pomoću simbolike i približava se drugom metodu,
„metodu šifrovanja". On, kao i ovaj, su tumačenja
„en detail", ne ,,en masse", kao i ovaj metod, i onaj
san od samog početka shvata kao nešto složeno, kao
konglomerat psihičkih tvorevina.
U toku svojih psihoanaliza kod neurotičara obja­
snio sam svakako više od hiljadu snova, ali ja ovde
ne bih želeo da taj materijal upotrebim kao uvod u
I
110 Tumačenje snova, I
tehniku i učenje o tumačenju snova. Sasvim bez ob­
zira na to da bih se izložio prigovoru, da su to snovi
n e u r o p a t a koji ne dozvoljavaju izvlačenje zaključaka
na snove zdravih ljudi, primorava me jedan drugi r a ­
zlog na njihovo odbacivanje. T e m a na koju su ovi
snovi u p e r e n i jeste, naravno, uvek istorija bolesti
koja se nalazi u osnovi neuroze. Time bi za svaki san
bio neophodan jedan prekomerno dugačak izveštaj i
prodiranje u suštinu i etiološke uslove psihoneuroza,
stvari koje su same po sebi nove i u najvećoj m e r i n e ­
obične, i tako bi one skrenule pažnju sa problema sna.
Moja namera, naprotiv, teži u t o m pravcu da u reša-
vanju sna stvorim p r e t h o d n u r a d n j u za otkrivanje i
rešenje teških problema psihologije neuroza. A ako
se o d r e k n e m snova neurotičara, svoga glavnog m a t e ­
rijala, onda sa ostatkom ne s m e m biti suviše velik
probirač. Ostaju samo još oni snovi koje su mi zgod­
n o m prilikom ispričale neke osobe iz k r u g a mojih p o ­
znanika, ili na koje nailazim zabeležene kao p r i m e r e
u literaturi o snovima. Na žalost kod svih ovih snova
ne raspolažem analizom, a bez ove ne mogu naći smi­
sao sna. Moj postupak nije tako udoban kao što je
postupak popularnog metoda šif rovan ja koji d a t u sa-
držinu sna prevodi p r e m a u t v r đ e n o m ključu; ja sam
naprotiv s p r e m a n na to da ista sadržina sna kod razli­
čitih osoba i u različitoj vezi može kriti i neki drugi
smisao. Tako sam upućen na svoje sopstvene snove
kao na obilan i pogodan materijal koji dolazi od j e d n e
otprilike n o r m a l n e osobe i koji se odnosi na raznovr­
sne povode svakodnevnog života. Sigurno će mi k a o
prigovor iznositi sumnje u pouzdanost ovakvih ,,sa-
moanaliza". P r i tom samovolja nipošto ne t r e b a da
b u d e isključena. Po mome mišljenju prilike kod sa-
moposmatranja su pr.e povoljnije nego kod p o s m a t r a -
nja drugih; u svakom slučaju možemo pokušati u t v r ­
diti dokle se samoanalizom može dospeti u t u m a č e ­
nju snova. Ostale teškoće m o r a m savladati ja u svom
sopstvenom interesu. Čovek oseća razumljiv zazor da
iznese na videlo toliko intimnosti iz svoga duševnog
života, a pri tom nije ni siguran od pogrešnog t u m a ­
čenja stranih ljudi. Ali čovek p r e k o toga m o r a da
Metod tumačenja sna 111
pređe. „Tout psychologiste, veli Delbef, est oblige de
faire l'aveu metne de ses faiblesses s'il croit par la
jeter du jour sur quelque probleme obscur."1
Potražiću dakle j e d a n od svojih sopstvenih snova
i na njemu objasniti svoj način tumačenja. Svaki t a ­
kav san zahteva jedan uvod. A sad m o r a m da zamolim
svoje čitaoce da moje interese za dugo vreme n a č i n e
svojim interesima i da se sa m n o m zajedno u d u b e u
najsitnije pojedinosti moga života, jer ovakvo p r e n o ­
šenje imperativno zahteva interesovanje za skriveno
značenje snova.
Uvod
U leto 1895. godine lečio sam psihoanalitički jed­
nu m l a d u d a m u koja je i sa m n o m i sa mojima bila
u veoma bliskom prijateljstvu. Razumljivo je da ova­
kva mešavina odnosa može za lekara značiti izvor r a ­
znovrsnih uzbuđenja, pogotovo za psihoterapeuta.
Lično interesovanje lekara je veće, a njegov a u t o r i t e t
manji. Svaki neuspeh p r e t i da oslabi staro prijatelj­
stvo sa bolesnikovim rođacima. Lečenje se završilo
delimičnim uspehom, pacijentkinja je izgubila svoj
histerični strah, ali ne i sve svoje somatičke simpto­
me. U to v r e m e još nisam bio sasvim siguran u k r i ­
terije koji određuju definitivno rešenje jedne histe­
rične istorije bolesti i očekivao sam od bolesnice jed­
no rešenje koje joj nije izgledalo prihvatljivo. I u t a ­
kvoj nesaglasnosti mi smo zbog leta prekinuli lečenje.
— Jednog dana posetio me jedan mlađi kolega, j e d a n
od mojih najbližih prijatelja koji je bio posetio bole­
snicu — I r m u — i njenu porodicu za v r e m e njihovog
boravka na selu. Pitao sam ga u kakvom ju je stanju
1
Svaki psiholog mora da prizna svoje slabosti ako ve-
ruje da time može baciti svetlost na neki taman problem.
Nipošto ne želim da propustim da u ograničenje gore na­
vedenoga iznesem da gotovo nikad nisam saopštio potpuno,
meni pristupačno tumačenje jednog svog sna. Verovatno sam
bio u pravu da ne verujem suviše u diskreciju čitaoca.
112 Tumačenje snova, I
video i dobio sam odgovor: Bolje je, ali ne sasvim
dobro. Ja znam da su me ljutile reci moga prijatelja
Otona, ili ton kojim su one bile izgovorene. Činilo mi
se da iz njih čujem prebacivanje kao da sam pacijent-
kinji isuviše mnogo obećao i tobožnji Otonov stav pro­
tiv mene svodio sam — s pravom ili ne — na uticaj
rođaka bolesnice koji, kao što pretpostavljah, moje
lečenje nisu baš rado gledali. Uostalom, moje nepri­
jatno osećanje mi nije bilo jasno i ja ga uopšte ni­
sam ni izrazio. Još iste večeri napisao sam Irminu
istoriju bolesti da bih je predao, kao da se pravdam
doktoru M., jednom zajedničkom prijatelju koji je u
ono vreme vodio glavnu reč u našem krugu. U noći
posle toga večera (bolje rečeno ujutru) sanjao sam
sledeći san, koji sam odmah posle buđenja zapisao.1
San od 23.124. jula 1895.
Velika dvorana — mnogobrojni gosti koje pri­
mamo. Među njima Irma koju odmah odvodim u stra­
nu da bih joj u neku ruku odgovorio na njeno pismo,
da bih joj prebacio što još uvek ne prihvata „reše-
nje". Kažem joj: Ako još imaš bolove, onda je to za­
ista samo tvoja krivica. — Ona odgovara: Kad bi ti
znao kakve bolove sada imam u vratu, stomaku i u
telu, gušim se. — Ja se uplašim i pogledam je. Ona
izgleda bleda i podbula; pomislih da sam najzad ovde
ipak prevideo nešto sasvim organsko. Povedem je ka
prozoru i pogledam joj u gušu. Pri tom ona pokaza
malo odupiranja kao što to rade žene sa veštačkim
zubima. Pomislih da joj to ipak nije potrebno. — Usta
se zatim lepo otvaraju i ja s desne strane nalazim
veliku mrlju, i na drugom mestu na neobičnim na­
branim tvorevinama koje su očigledno rađene prema
nosnim školjkama primetim belosive kraste na većoj
površini. — Brzo pozovem doktora M. koji izvrši po­
novni pregled i potvrdi . . . Dr M. izgleda sasvim
1
To je prvi san koji sam izložio detaljnoj interpretaciji.
Metod tumačenja sna 113
drukčije nego obično; vrlo je bled, hramlje, nema dla­
ka na bradi . . . Moj prijatelj Oto sad isto tako stoji
pored nje, a prijatelj Leopold perkutuje je preko ste-
znika i kaže: Ona s donje leve strane ima neki potmuo
ton, pokazuje takođe na jedan infiltrirani deo kože
na levom ramenu (što i ja, kao on, uprkos haljini ose-
ćam) . . . M. kaže: Nema sumnje, to je infekcija, ali
ne mari ništa; pridružiće se i dizenterija i otrov će se
izlučiti . . . Mi takođe neposredno znamo odakle ova
infekcija dolazi. Prijatelj Oto dao joj je nedavno, kad
se loše osećala, injekciju sa jednim propilpreparatom.
Propilen . . . Propionska kiselina . . . Trimetilamin
(čiju formulu vidim pred sobom odštampanu krup­
nim slovima) . . . Takve se injekcije ne daju ovako
lakomisleno . . . Verovatno i špric nije bio čist.
Ovaj san ima ispred svih ostalih jedno preimuć-
stvo. Odmah je jasno na koje se događaje poslednjeg
dana on nadovezuje i koju temu obrađuje. O tome
daje obaveštenje uvodni tekst. Vest o Irminom sta­
nju, koju sam primio od Otona, istorija bolesti koju
sam pisao duboko u noć, zapošljavali su moju dušev­
nu aktivnost i za vreme spavanja. Uprkos tome ne bi
niko, ko god je uzeo na znanje prethodni uvod i sa-
držinu sna, mogao slutiti šta san znači. Ni ja sam to
ne znam. Ja se čudim simptomima bolesti na koje mi
se Irma žali u snu, pošto oni nisu isti simptomi zbog
kojih sam je ja lečio. Smejem se besmislenoj ideji o
injekciji propionske kiseline i utehi koju je izrazio
dr M. San mi prema kraju izgleda nejasniji i zbijeniji
nego što je bio na početku. Da bih saznao značenje
svega toga, moram se odlučiti na opširnu analizu.
Analiza
Dvorana — mnogobrojni gosti koje primamo.
Toga leta smo stanovali na Belviju, u jednoj usamlje­
noj kući na jednom od brežuljaka koji se naslanjaju
na Kalenberg. Ta kuća nekad je bila određena da
bude zabavni lokal, i otada je zadržala neobično viso­
ke prostorije slične dvorani, i san se takođe dogodio
8 Froid. Odabrana dela, VI
114 Tumačenje snova, I
u Belviju, i to na nekoliko dana pre rođendana moje
žene. Toga dana je moja žena rekla da očekuje da će
nam za njen rođendan kao gosti doći više prijatelja,
a među njima i Irma. Moj san dakle anticipira ovu
situaciju: Rođendan moje žene, i mnoge ljude, među
njima i Irmu, mi kao goste primamo u velikoj dvo­
rani kuće Belvi.
Prebacujem Irmi što nije prihvatila rešenje; ja
joj još kažem: Ako još uvek imaš bolove, onda je to
tvoja sopstvena krivica. To bih joj mogao reći i u bud­
nom stanju, ili sam joj rekao. U ono vreme sam zastu­
pao mišljenje (za koje sam kasnije uvideo da je po­
grešno) da se moj zadatak iscrpljuje time što ću bo­
lesnicima saopštiti skriveni smisao njihovih simpto­
ma; da li će oni to rešenje posle toga prihvatiti ili ne,
od čega zavisi uspeh, za to više nisam odgovoran. Ovoj
zabludi, koju sam srećom savladao, sada sam zahva­
lan za to što mi je olakšala egzistenciju u jedno vre­
me kad je trebalo da u svom sv6m neizbežnom nezna­
nju postižem uspehe u lečenju. — Ali u rečenici koju
u snu izgovaram Irmi primećujem da, pre svega, ne
želim da budem kriv za bolove koje ona još uvek ose-
ća. Ako je to lična krivica Irmina, onda ne može biti
moja krivica. Treba li nameru sna tražiti u ovom
pravcu?
Irmine žalbe; bolovi u vratu, telu i stomaku, guši
se. Bolovi u stomaku su spadali u kompleks simptoma
moje bolesnice, ali se oni nisu suviše nametali; ona
se pre žalila na osećanje mučnine i gađenja. Bolovi u
vratu, u telu, stezanje u guši kod nje jedva da su igra­
li neku ulogu. Čudim se zašto sam se u snu odlučio
za ovaj izbor simptoma, i zasad ne mogu to ni da
shvatim.
Ona izgledajbleda i podbula. Moja bolesnica je
uvek bila rumena. Naslućujem da se ovde mesto nje
uvlači neka druga osoba.
Plašim se pri pomisli da sam prevideo jednu or­
gansku afekciju. Kao što će mi se rado poverovati,
to je kod specijalista strah koji se nikad ne gasi, jer
on gotovo isključivo posmatra samo neurotičare, i na­
viknut je da tako mnogo pojava prebacuje na račun
Metod tumačenja sna 115
histerije koje ostali lekari lece kao organske. S dru­
ge strane, — ne znam odakle — u mene se uvlači laka
sumnja da li je moj strah sasvim pošten. Ako su Ir-
mini bolovi organski osnovani, onda opet nisam oba­
vezan da ih lečim. Ta moje lečenje otklanja samo hi­
sterične bolove. Izgleda mi dakle, zapravo, kao da že­
lim da sam pogrešio u dijagnozi, jer bi onda bilo od­
stranjeno i prebacivanje neuspeha.
Povedem je ka prozoru da bih joj pregledao gušu.
Ona se malo odupire, kao što to rade žene sa veštač-
kim zubima. U sebi mislim da joj to nije ni potrebno.
Kod Irme nikada nisam imao povoda da izvršim in­
spekciju usne duplje. Događaj u snu me podseća na
pregled jedne guvernante koji sam pre izvesnog vre­
mena obavio; ta guvernanta načinila je najpre utisak
mladalačke lepote, ali je prilikom otvaranja usta izvo­
dila neke pokrete kao da želi da prikrije svoje zube.
Na ovaj slučaj nadovezuju se druga sećanja na lekar-
ske preglede i na male tajne koje se pri tom otkriva­
ju i koje nijednom, lekaru a ni pacijentu ne stvaraju
zadovoljstvo. — Irmi to nije ni potrebno: to je, pre
svega, svakako kompliment za nju; ali ja naslućujem
i neko drugo značenje. Prilikom pažljive analize ose-
ćamo da li smo iscrpli zadnje misli koje se moraju
očekivati ili ne. Način na koji Irma stoji kraj prozora
podseća me odjednom na jedan drugi doživljaj. Irma
ima jednu intimnu prijateljicu koju ja veoma visoko
cenim. Kad sam je neke večeri posetio, zatekoh je po­
red prozora u situaciji reprodukovanoj u snu, i njen
lekar, onaj isti dr M. i skrama javljaju se ponovo u
nastavku sna. Sad mi pade na pamet da sam u toku
poslednjih meseci stekao opravdan razlog da o ovoj
drugoj dami stvorim pretpostavku da je i ona isto
tako histerična. Da, Irma mi je i sama to odala. Ali
šta ja znam o njenim stanjima? Upravo samo to da i
ona pati od histeričnog grčenja u snu kao i moja Irma.
U snu sam, dakle, zamenio svoju bolesnicu njenom
prijateljicom. Sad se sećam da sam se često poigra­
vao sa slutnjom da bi me i ova dama mogla isto tako
obavezati da je oslobodim njenih simptoma. Ali onda
sam i sam to smatrao neverovatnim jer je ona po pri-
i*

116 Tumačenje snova, I
rodi veoma uzdržljiva. Ona se protivi kao što to san
pokazuje. Drugo objašnjenje bi bilo da ona to ne
smatra potrebnim; ona se dosad zaista pokazivala do­
voljno snažnom da svoje stanje savlada bez tuđe po­
moći. Preostalo je sad još nekoliko crta koje ne mogu
smestiti ni kod Irme ni kod njene prijateljice: bleda,
podbula, veštački zubi. Veštački zubi odveli su me
onoj guvernanti; a sad sam sklon da se zadovoljim
slabim zubima. Onda mi pade na pamet jedna druga
osoba na koju mogu one crte da smeraju. Ona isto
tako nije moja pacijentkinja, i ja je ne bih želeo imati
kao pacijentkinju pošto sam primetio da se od mene
ženira i da je ja ne smatram poslušnom bolesnicom.
Ona je obično bleda, i kad je jednom bila naročito
(osobito) zdrava, bila je podbula. 1 Ja sam dakle svoju
pacijentkinju Irmu upoređivao sa dve druge osobe
koje bi se takođe odupirale lečenju. Kakav smisao
može imati to što sam ih u snu zamenio sa njihovom
prijateljicom? Možda to da bih želeo da zamenim; ona
druga kod mene budi jače simpatije ili o njenoj in­
teligenciji imam bolje mišljenje. Ja, naime, Irmu
smatram glupom što ne prihvata moje rešenje. Ona
druga bi bila pametnija, ona bi dakle pre popustila.
Usta se zatim takođe dobro otvaraju; ona druga bi
pričala više od Irme. 2
Šta ja vidim na vratu: belu mrlju i okrastale
nosne školjke. Bela mrlja podseća na difteriju i, pre­
ma tome, na Irminu prijateljicu, a osim toga i na
1
Na ovu treću ličnost može se svesti ona još neobjašnje-
na žalba na bolove u stomaku. U pitanju je, razume se, moja
sopstvena žena; bolovi u stomaku podsećaju me na jedan od
povoda kad mi je njen strah postao jasan. Moram priznati
da sa Irmom i svojom ženom u ovom snu ne postupam baš
veoma ljubazno; ali neka bude za* moje opravdanje primeće-
no da i jednu i drugu merim idealom jedne čestite, poslušne
pacijentkinje.
8
Naslućujem da tumačenje ovoga dela nije vođeno do­
voljno da bi se mogao pratiti celokupni skriveni smisao. Kad
bih hteo da nastavim sa upoređivanjem ove tri žene veoma
bih se udaljio. Svaki san ima najmanje jedno mesto na ko­
jem je nedokučljiv, kao nekakav pupak kojim je povezan sa
onim što je ostalo nesaznato.
Metod tumačenja sna 117
teško oboljenje moje najstarije kćeri pre otprilike
dve godine i na svu strahotu onog strašnog vremena.
Kraste na nosnim školjkama upozoravaju na brigu o
mom sopstvenom zdravlju. Tada sam često upotreb­
ljavao kokain da bih suzbio dosadna oticanja nosa, i
pre nekoliko dana čuo sam da je jedna od mojih pa­
cijentkinja koja je radila isto kao i ja zaradila pro­
stranu nekrozu nosne sluzokože. Preporučivan je ko­
kaina, koje je 1885. poteklo od mene, donelo mi je
teška prebacivanja. Jedan od mojih dragih prijate­
lja, koji je već 1895. godine umro. ubrzao je svoju
propast zloupotrebom ovoga sredstva.
Pozovem brzo doktora M. koji obnavlja pregled.
To bi jednostavno odgovaralo položaju koji je dr M.
među nama zauzimao. Ali ovo „brzo" dovoljno je
upadljivo da zatraži naročito objašnjenje. Ono me
podseća na jedan žalostan lekarski doživljaj. Nepre­
stanim ordiniranjem jednog sredstva koje je tada još
smatrano bezazlenim (sulfonal), izazvao sam kod jed­
ne bolesnice tešku intoksikaciju i onda sam se brzo
obratio jednom iskusnom starijem kolegi za pomoć.
Da stvarno mislim na ovaj slučaj potvrđuje se jed­
nom sporednom okolnošću. Bolesnica koja je pod­
legla intoksikaciji nosila je isto ime kao i moja naj­
starija kći. Ja dosad nikad nisam mislio o tome; a
sada mi se ovo pričinjava kao nekakva odmazda sud­
bine. Kao da zamena osoba treba da se nastavlja u
jednom drugom smislu; ova Matilda za onu drugu;
oko za oko, zub za zub. Čini se kao da pronalazim
sve prilike na osnovu kojih bih mogao da sebi pre­
bacim nedostatak lekarske savesnosti.
Dr M. je bled, bez dlaka na bradi i hramlje. Od
toga je tačno toliko da njegov loš izgled često iza­
ziva zabrinutost kod njegovih prijatelja. Obe ostale
karakteristične pojedinosti moraju pripadati nekom
drugom licu. Sada pada mi na pamet moj stariji brat
koji živi u inostranstvu, koji brije bradu, i, ako se
dobro sećam, dr M. iz sna sasvim je ličio na njega.
O njemu pre nekoliko dana dođe vest da hramlje zbog
jednog artritičkog oboljenja u kuku. Mora da postoji
neki razlog što oba ova lica u snu stapam u jedno
118 Tumačenje snova, I
jedino. Stvarno se sećam da sam iz sličnih razloga
prema obojici bio neraspoložen. Obojica su odbila je­
dan moj predlog koji sam im nedavno dao.
Prijatelj Oto stoji sad pored bolesnice i prijatelj
Leopold je pregleda i u donjem delu levo ukazuje
na postojanje jednog potmulog tona. Prijatelj Leo­
pold je takođe lekar, Otonov rođak. Sudbina je od
obojice, budući da obavljaju istu specijalnost, nači­
nila konkurente koje ljudi stalno upoređuju među­
sobno. Obojica su mi godinama asistirali još dok sam
vodio javnu ordinaciju za nervno obolelu decu. Scene,
kao što je scena reprodukovana u snu, tamo su se
često događale. Dok sam sa Otonom debatovao o
dijagnozi jednog slučaja, Leopold je ponovo pregle­
dao dete i dao neočekivani doprinos za donošenje od­
luke. Između njih je baš postojala slična razlika u
karakteru kao i između inspektora Breziga (Brasig) i
njegovog prijatelja Karla. Jedan se isticao svojom
„okretnošću", a drugi je bio spor, razborit, ali teme­
ljan. Ako u snu upoređujem Otona i opreznog Leo-
polda, onda se to očigledno događa zato da bih Leo-
polda izbrisao. To je slično poređenje kao ono gore
između neposlušne pacijentiknje Irme i njene prija­
teljice koja je smatrana pametnijom. Sad primeću-
jem i jedan od koloseka kojim se pokreće povezanost
misli u snu: od bolesnog deteta ka institutu za bo­
lesnu decu. — Potmuo ton levo sa donje strane stva­
ra mi utisak kao da odgovara svima pojedinostima
jednog jedinog slučaja u kome me je Leopold fra­
pirao svojom temeljitošću. Osim toga pred očima mi
lebdi nešto kao neka metastatična afekcija; ali to bi
mogao biti i odnos prema pacijentkinji koju bih že-
leo da imam mesto Irme. Ova dama, naime, imitira
tuberkulozu, koliko mogu da vidim.
Infiltrirani deo kože na levom ramenu. Odmah
mi je jasno da je to moj reumatizam u ramenu koji
redovno osećam kad god sam ostao budan duboko u
noć. Tekst u snu glasi isto tako dvosmisleno: što ja . . .
kao on osećam. Misli se, osećam na sopstvenom telu.
Uostalom, pada mi u oči kako neobično zvuči oznaka
„infiltriran deo kože". Na „infiltraciju levo pozadi
Metod tumačenja sna 119
gore" smo navikli; ona bi se odnosila na pluća, pa
prema tome opet na tuberkulozu.
Uprkos odelu. To je svakako samo umetanje.
Decu smo u bolnici, razume se, pregledali golu; to
je, naravno, suprotno načinu na koji moramo pre­
gledati odrasle ženske osobe. Pričalo se o jednom
izvrsnom kliničaru da je svoje pacijente pregledao
uvek fizikalno samo kroz odelo. Ono što dolazi dalje,
to mi je tamno, ja, otvoreno rečeno, nisam sklon da
se ovde dublje upuštam.
Dr M. kaže: To je injekcija, ali ne mari ništa.
Doći će tome još i dizenterija i otrov će se izlučiti.
To mi na prvi pogled izgleda smešno, ali se ipak,
kao i sve ostalo, mora pažljivo analizirati. Posmatra-
no pobliže ipak pokazuje neki smisao. Ono što sam
na pacijentkinji pronašao bio je lokalni difteritis. Iz
vremena oboljenja moje ćerke ja se sećam diskusije
o difteritisu i difteriji. Difterija je opšta infekcija
koja potiče od lokalnog difteritisa. Postojanje opšte
infekcije dokazuje Leopold potmulošću tona koja,
dakle, upućuje na pomisao da postoje metastatička
žarišta. Ja, doduše, mislim da upravo kod difterije
ovakve vrste metastaze ne dolaze. One me pre pod-
sećaju na pijemiju.
Ne mari ništa: to predstavlja utehu. Ja mislim
da se ova uteha na svoj način uklapa: Poslednji deo
sna doneo je sadržinu da bolovi pacijentkinje dolaze
od teškog organskog oboljenja. Ja naslućujem da i
tim želim samo da svalim krivicu sa sebe. Psihičko
lečenje ne možemo načiniti odgovornim za to ako
difterićna oboljenja i dalje postoje. Ali mene ipak
ženira da Irmi jedno tako teško oboljenje izmišljam
samo i jedino zato da bih skinuo teret sa sebe. To iz­
gleda tako svirepo. Meni je dakle potrebno osigura­
nje da će se sve lepo završiti, i izgleda mi da nije
načinjen baš loš izbor kad ovu utehu stavljam u usta
upravo ličnosti doktora M. Ali ja se ovde uzdižem
iznad sna, a za to je potrebno objašnjenje.
Ali zašto je ova uteha tako besmislena?
Dizenterija: Neka daleka predstava da se bolesne
materije mogu odstraniti iz tela kroz creva. Hoću li
120 Tumačenje snova, 1
time da se narugam bogatstvu izdaleka donetih i neo­
bičnih patoloških povezivanja doktora M. Kod dizen-
terije pada mi na pamet još nešto drugo. Pre neko­
liko meseci primio sam na lečenje jednog mladog
čoveka koji se žalio na neobične teškoće sa stolicom,
a kojeg su ostale kolege lečile kao slučaj „anemije
sa nedovoljnom ishranom". Ja sam video da se radi
o histeriji. Nisam hteo da svoju psihoterapiju opro­
bam na njemu i poslao sam ga na jedno putovanje
morem. I sad, pre nekoliko dana, dobijem od njega
iz Egipta jedno očajno pismo u kome mi javlja da
je tamo preležao jedan novi napad koji je lekar pro­
glasio dizenterijom. Ja, doduše, naslućujem da je ova
dijagnoza samo greška toga kolege neznalice koji do­
zvoljava da ga histerija vodi za nos; ali ipak nisam
mogao a da samome sebi ne prebacim što sam bo­
lesnika doveo u stanje da pored jedne histerične
afekcije creva dobije još i jednu organsku. Dizente-
rija, dalje, zvuči pomalo na difteriju čije se ime u
snu ne pominje.
Jeste, mora biti tako da se sa utešnom progno­
zom: Pridružiće se još dizenterija itd. rugam dok­
toru M., jer se sećam kako je on pre više godina jed­
nom, srnejući se, nešto sasvim slično pričao o jednom
kolegi. Bio je pozvat sa ovim kolegom na konsulta­
ciju kod jednog teškog bolesnika i osećao se pobuđe­
nim da onom drugom koji je izgledao pun nade, pri­
govori što u mokraći pacijentovoj nalazi belančevi-
nu. Ali taj kolega se nije zbunio, nego je mirno od­
govorio: iVe mari to ništa, gospodine kolega, ta be-
lančevina će se već izlučiti! — Za mene dakle više
nema sumnje da ovaj deo sna sadržava ruganje na
račun kolege koji o histeriji nije znao ništa. I kao
za potvrdu ovoga prođe mi sad kroz glavu: Zna li
doktor M. da se pojave kod njegove pać*ijentkinje,
Irmine prijateljice, koje izazivaju strah da postoji
tuberkuloza t takođe temelje na histeriji? Je li on
uočio tu histeriju, ili joj je „naseo"?
Ali koji motiv mogu imati ja da tako loše po­
stupam sa ovim svojim prijateljem? To je veoma jed­
nostavno: Dr M. se sa mojim „rešenjem" kod Irme
Metođ tumačenja sna 121
isto toliko ne slaže kao i sama Irma. Ja sam se,
dakle, u ovom snu osvetio već dvema ličnostima; Irmi
recima: Ako još uvek osećaš bolove, onda je to tvoja
krivica, i doktoru M. tekstom koji sadržava besmi­
slenu utehu koju mu ja stavljam u usta.
Mi znamo neposredno odakle dolazi infekcija.
Ovo neposredno znanje u snu je značajno. Malopre.
nismo još ništa znali pošto je tek Leopold dokazao
da postoji infekcija.
Prijatelj Oton joj je dao injekciju kad se loše
osećala. Oton je zaista pričao da je za kratko vreme
svoga boravka kod Irmine familije bio odveden u je­
dan hotel u suscdstvu da bi tamo dao injekciju ne­
kom čoveku koji je odjednom osetio da mu nije do­
bro. Injekcije me opet podsećaju na onog nesrećnog
prijatelja koji se otrovao kokainom. Ja sam mu dao
savet da za vreme dok mu je uskraćen morfijum upo­
trebi kokain, samo interno; ali je on sam sebi smesta
davao injekcije kokaina.
Sa propilpreparatom ... Propilen .. . Propionska
kiselina. Kako samo dolazim do toga? Iste večeri kad
sam pisao istoriju bolesti, pa posle toga sanjao, otvo­
rila je moja žena bocu likera na kojoj je bilo napi­
sano „Ananas"^boca je bila poklon našeg prijatelja
Otona. On je, naime, imao običaj da u svim mogućnim
povodima deli poklone; verovatno će ga jednom neka
žena od toga izlečiti. Iz toga likera se širio takav mi­
ris na somu da sam odbio da ga probam. Moja žena
je kazala: Ovu ćemo bocu pokloniti posluzi, a ja sam
još opreznije zabranio da to uradi uz dobronamernu
napomenu da ni posluga ne treba da se otruje. Miris
some (Amil...) kod mene je očigledno probudio se-
ćanje na čitav niz: propil, metil itd. i taj niz je snu
dao preparate propilena. Ja sam, pri tom, svakako
preduzeo jednu supstituciju, sanjao sam propil, po­
što sam omirisao amil, ali su takve supstitucije možda
baš u organskoj herniji dozvoljene.
1
„Ananas", uostalom, sadržava neverovatnu zvučnu
sličnost sa prezimenom moje pacijentkinje Irme.
122 Tumačenje snova, 1
Trimetilamin. U snu vidim hemijsku formulu
ove supstance što svakako svedoči o velikom naporu
moga pamćenja, i formula je štampana masnim slo­
vima kao da se iz konteksta htelo nešto istaći kao
naročito važno. Čemu me sad vodi ovaj trimetilamin,
na koji mi je na ovaj način skrenuta pažnja? Na
jedan razgovor s nekim drugim prijateljem koji go­
dinama već zna za sve moje radove u toku nastaja­
nja, kao što ja znam za njegove. On mi je tada sa-
opštio izvesne ideje za jednu seksualnu herniju i iz­
među ostalog pomenuo da misli da je u trimetil-
aminu pronašao jedan od produkata seksualne izmene
materije. Ova supstanca me je dakle odvela na sek­
sualnost, na onaj trenutak kome pripisujem najveću
važnost u postanku nervoznih oboljenja koja hoću da
lečim. Moja pacijentkinja Irma je mlada udovica; ako
mi je stalo do toga da kod nje opravdam svoj ne-
uspeh u lečenju, pozvaću se svakako najbolje na ovu
činjenicu koju bi njeni prijatelji rado izmenili. Kako
je neobično, uostalom, sklopljen jedan takav san.
Ona druga dama, koju imam u snu kao pacijentki-
nju mesto Irme, takođe je mlada udovica.
Ja naslućujem zašto je formula trimetilamina
zauzela u snu tako mnogo mesta. U ovoj jednoj reci
skupilo se tako mnogo važnih stvari: trimetilamin
nije samo aluzija na nadmoćni faktor seksualnosti,
nego i aluzija na jednu ličnost na koju se sa
zadovoljstvom sećam kad se osećam usamljenim u
svojim pogledima. Treba li da se ovaj prijatelj, koji
je u mome životu igrao tako veliku ulogu, više ne
pojavljuje u misaonoj vezi sna? Naprotiv: on je na­
ročiti poznavalac posledica koje proizilaze iz obolje­
nja nosa i nosnih duplja, i otkrio je nauci nekoliko
izvanredno značajnih odnosa koji postoje između nos­
nih školjki i ženskih seksualnih organa. (Tri nabrane
tvorevine u guši kod Irme). Ja sam ga zamolio da
pregleda Irmu i utvrdi nemaju li njeni bolovi u sto­
maku eventualno nazalno poreklo. Ali i on sam bo­
luje od gnojenja nosa, koje mu zadaje brige, i sva­
kako na ovo aludira pijemija koja mi kod meta­
staze u snu lebdi pred očima.
Metod tumačenja sna 123
Takve se injekcije ne daju tako lakomisleno.
Ovde se lakomislenost prebacuje neposredno prijate­
lju Otonu. Veruj em da sam nešto slično mislio onoga
popodneva kad je izgledalo da recima i pogledom
zauzima stav protiv mene. Bilo je otprilike ovako:
Kako lako pada pod uticaj; kako lako donosi svoj
sud. — Osim toga me gornja rečenica ponovo pod-
seća na pokojnog prijatelja koji se tako brzo odlučio
za injekcije kokaina. Kao što sam rekao, ja uopšte
nisam smerao na injekcije toga sredstva. Pri preba­
civanju, upućenom Otonu da sa tim hemijskim ma­
terijama lakomisleno postupa, ja primećujem da po­
novo dodirujem istoriju one nesrećne Matilde, iz koje
proizilazi isti prekor upućen meni. Ovde, očigledno,
ja prikupljam primere za svoju savesnost, ali i za
njenu suprotnost.
Verovatno i špric nije bio čist. Još jedan prekor
upućen Otonu, ali on dolazi sa nekog drugog mesta.
Juče slučajno sretoh sina jedne dame stare osam­
deset i dve godine, kojoj moram svakog dana davati
dve injekcije morfijuma. Ona se trenutno nalazi na
selu, i čujem o njoj da boluje od zapaljenja vena.
Odmah sam pomislio na to da je u pitanju infiltrat
koji je nastao zbog zaprljanja šprica. Ponosim se
time što joj tokom dve godine nisam stvorio nijedan
infiltrat; naravno, stalno brinem o tome da li je špric
čist. Ja sam baš savestan. Sa zapaljenja vena ponovo
se vraćam na svoju ženu koja je za vreme jedne
trudnoće patila od začepljenosti vena, i sad se u mom
sećanju pojavljuju tri slične situacije: sa mojom
ženom, sa Irmom i sa pokojnom Matildom čiji mi je
identitet očigledno dao za pravo da u snu tri lica za-
menim jedno sa drugim.
•
•*
Završio sam dakle sa tumačenjem sna. U toku
1
ovoga rada imao sam muke da se odbranim od svih
1
Mada nisam izneo sve, što je razumljivo, što mi je palo
na pamet pri radu na tumačenju.
124 Tumačenje snova, I
dosetaka za koje je moralo dati podsticaj upoređenje
između sadržine sna i misli koja se iza te sadržine
krije. Takođe mi je u međuvremenu sinula misao o
„smislu" toga sna. Zapamtio sam jednu nameru koja
se ostvaruje snom i koja je morala biti motiv sa-
njanja. San ispunjava neke želje koje su događaji­
ma poslednje večeri (vest Otonova, pisanje istorije
bolesti) bile u meni probuđene. Rezultat sna je na­
ime da ja nisam kriv za Irmine patnje koje još po­
stoje, i da je za to kriv Oton. A Oton me je naljutio
svojom primedbom o Irminom nepotpunom ozdrav­
ljenju, san mu se zato osvetio tako što je prekor
uputio natrag na njega. San me oslobađa odgovor­
nosti za Irmino osećanje svodeći ga na druge faktore
(odmah čitav niz obrazloženja). San izvesno stanje
stvari prikazuje tako kao što bih ga ja sam želeo:
njegova sadržina je dakle ispunjenje želje, a njegov
motiv je želja.
Toliko jasno pada u oči. Ali i od pojedinosti sna
mnogo što-šta postaje mi jasno sa gledišta ispunjenja
želje. Ja se Otonu ne svetim samo za njegov prena­
gljeni stav prema meni tako što mu podmećem jednu
prenagljenu lekarsku radnju (injekciju), nego mu se
svetim i zbog lošeg likera koji miriše na somu, i na­
lazim u snu jedan izraz koji objedinjuje oba pre-
kora: injekcija sa jednim propilenskim preparatom.
Još nisam zadovoljan, nego nastavljam svoju osvetu
tako što ga upoređujem sa njegovim pouzdanijim ko­
legom. Čini se da time kažem: Ovaj mi je miliji od
tebe. Ali Oton nije jedini koji treba da oseti težinu
moga gneva. Ja se svetim i neposlušnoj pacijentkinji
time što je zamenjujem sa jednom pametnijom i po-
slušnijom bolesnicom. Ni prigovor doktora M. ne
ostavljam da prođe mirno, nego mu jasnom aluzijom
stavljam na znanje svoje mišljenje da se pred pro­
blemom nalazi kao neznalica („Pridružiće se dizente-
rija itd."). Štaviše, čini mi se da od njega apeliram
na nekog drugog, koji više zna (na prijatelja koji
mi je pričao o trimetilaminu), kao što sam se od.
Irme obratio njenoj prijateljici, i od Otona Leopoldu.
Sklonite mi ova lica, zamenite ih sa tri druga lica
Metod tumačenja sna 125
prema mom izboru, onda ću biti slobodan od prekora
koje svakako ne želim da sam zaslužio! Neosnovanost
ovih prekora dokazivana mi je u snu veoma razvu­
čeno. Irmini bolovi ne padaju meni na teret, jer je
ona sama kriva za njih time što odbija da prihvata
moje rešenje. Irmini bolovi me se ništa ne tiču, jer
su oni organske prirode, te se uopšte ne mogu izle-
čiti psihičkim lečenjem. Irmine patnje se na zado­
voljavajući način objašnjavaju njenim udovištvom
(trimetilamini!), koje ja ni u čemu ne mogu izme-
niti. Irmine patnje bile su izazvane nesmotrenom
injekcijom jedne za tu svrhu nepogodne materije koju
joj je dao Oton, a kakvu ja nikada ne bih dao. Irmini
bolovi potiču od nečistog šprica kao i zapaljenje
vena moje stare dame, dok ja pri davanju injekcija
nikad ne izazovem neku nezgodu. Doduše, primeću-
jem da se ova objašnjenja koja se slažu u tome da
me oslobode odgovornosti među sobom uopšte ne sla­
žu, da čak jedna druga isključuju. Čitava odbrana
— ovaj san i nije ništa drugo — živo podseća na
odbranu čoveka koga je sused optužio da mu je vra­
tio kotao u oštećenom stanju. Prvo, on ga je vratio
neoštećenog, a drugo, kotao je već bio probušen kad
ga je uzeo na zajam, a treće, on kotao uopšte od su-
seda nikad nije ni pozajmljivao. Ali utoliko bolje: ako
se kao verodostojan prihvati samo jedan od ova tri
načina odbrane, čoveka moraju osloboditi.
U snu igraju ulogu još i druge teme čiji odnos
prema mom oslobođenju od krivice za Irminu bolest
nije tako providan: bolest moje ćerke i jedne paci-
jentkinje sa istim imenom, štetnost kokaina, obolje­
nje moga pacijenta koji putuje po Egiptu, briga za
zdravlje moje žene, moga brata, doktora M., moje
sopstvene telesne nelagodnosti, briga o odsutnom pri­
jatelju koji pati od trulenja nosa. Ali ako sve to obu­
hvatim, povezaće se to sve u jedan jedini krug misli,
eventualno sa etiketom: briga o zdravlju, sopstvenom
i tuđem, lekarska savesnost. Sećam se nejasnog ne­
prijatnog osećanja kad mi je Oton doneo vest o Irmi­
nom stanju. Iz misaonog kruga koji u snu igra ulogu
hteo bih naknadno da unesem izraz za ovo prolazno
126 Tumačenje snova, 1
osećanje. Kao da mi je neko rekao: Ti svoje lekarske
dužnosti nikad ne shvataš dovoljno ozbiljno, nisi sa-
vestan, ne održavaš ono što obećaš. Posle toga stavio
bi mi se taj misaoni krug na raspolaganje da bih
mogao doneti dokaz u koliko sam visokom stepenu
savestan, koliko mi mnogo leži na srcu zdravlje mo­
jih rođaka, prijatelja i pacijenata. Vredi pomenuti i
to da se među ovim mislima nalaze i neprijatna se-
ćanja koja pre govore za krivicu koja se pripisuje
mome prijatelju Otonu nego za moje opravdanje. Ma­
terijal je, tako reći, nepristrasan, ali povezanost ovog
šireg materijala na kome se san zasniva sa užom te­
mom sna iz kojeg se porodila želja da nisam kriv za
Irminu bolest ipak j e potpuno očigledan.
Neću da tvrdirn da sam smisao ovoga sna u pot­
punosti otkrio, da j e njegovo tumačenje bez praznina.
Mogao bih se još dugo na njemu zadržati da iz
njega izvadim dalja objašnjenja i da raspravljam i
o novim zagonetkama koje on postavlja. Znam, čak,
i mesta odakle se mogu pratiti dalje misaone veze,
ali me od rada na tumačenju odvraćaju obziri o ko­
jima se vodi računa kod svakog sopstvenog sna. Onaj
ko je odmah gotov da me zbog takve rezerve prekori
neka samo pokuša da bude iskreniji od mene. Ja se
zasad mirim sa jednim novostečenim saznanjem: Ako
se stvarno^ držimo ovde prikazane metode tumačenja
sna, naći ćemo da san stvarno ima neki smisao i da
nipošto nije izraz jedne raskomadane moždane aktiv­
nosti kao što to pisci žele. Posle završenog posla na
tumačenju, san se može prepoznati kao ispunjenje
želje.
III
SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE
Kad prođemo kroz kakav tesnac i odjednom
stignemo na vis odakle se putevi račvaju i gde se
pruža najdivniji vidik na sve strane možemo se za
trenutak zaustaviti i razmisliti kamo najpre da kre­
nemo. Slično nam se dešava pošto smo savladali ovo
naše prvo tumačenje sna. Mi se nalazimo u punom
svetlu jednog iznenadnog otkrića. San se ne može
uporediti sa nepravilnim zvukom jednog instrumenta
koji je, umesto sviračeve ruke, pogodio udarac neke
sile spol ja, on nije besmislen, nije apsurdan, ne pret­
postavlja da jedan deo riznice naših predstava spava
dok drugi deo počinje da se budi. San je punovažan
psihički fenomen, i to jedno ispunjenje želje; on se
može uvrstiti u sastav duševnih akcija budnoga sta­
nja koje su nam razumljive; izgradila ga je jedna
veoma komplikovana duhovna aktivnost. Ali u istom
trenutku kad poželimo da se ovom saznanju raduje­
mo navaljuje na nas čitav roj pitanja. Ako san, kao
što tumačenje o njemu kaže, predstavlja jednu ispu­
njenu želju, odakle potiče onda onaj upadljivi i neo­
bični oblik kojim se ovo ispunjenje želje izražava?
Kakva se to promena desila sa mislima u snu dok se
iz njih nije oblikovao manifestni san onako kako ga
se prilikom buđenja sećamo? Na koji način se dogo­
dila ova promena? Odakle dolazi materijal koji je
bio prerađen u san? Odakle dolaze mnogobrojne oso-
benosti koje smo mogli zapaziti na mislima sna, kako

128 Tumačenje snova, I
na primer to da jedna drugoj mogu protivrečiti? (Ana­
logija sa kotlom). Može li san da nas nauči nečem
novom o našim sopstvenim unutrašnjim procesima,
može li njegova sadržina korigovati mišljenja u koja
smo preko dana verovali? Predlažem da sva ova pi­
tanja zasad ostavimo po strani i da produžimo dalje
jednim jedinim putem. Naše sledeće interesovanje
treba da bude da ispitamo da li je ovo jedan opšti ka­
rakter sna ili samo slučajna sadržina onog sna (,,o
Irminoj injekciji") sa kojim je naša analiza otpočela,
jer čak i da smo spremni na to da svaki san ima
jedan smisao i jednu psihičku vrednost, moramo ipak
ostaviti otvorenu mogućnost da ovaj smisao nije isti
u svakom snu. Naš prvi san je bio ispunjenje želje;
jedan drugi san će se, možda, pokazati kao ispunje­
no strahovanje; treći, opet, može kao svoj sadržaj
imati neku refleksiju, četvrti možda jednostavno re-
produkovati neko sećanje. Postoje li, dakle, još i dru­
gi snovi želja ili možda uopšte ne postoji ništa osim
snova želja?
Lako je pokazati da snovi često neuvijeno poka­
zuju karakter ispunjenja želje tako da se možemo
čuditi zašto jezik snova već odavno nije naišao na ra-
zumevanje. Postoji, na primer, jedan san koji mogu
da izazovem u sebi kad god to zaželim, tako reći
eksperimentalno. Ako uveče jedem sardele, masline
ili inače neka jako slana jela, osetim noću žeđ koja
me probudi. Ali buđenju prethodi jedan san koji
svaki put ima istu sadržinu, naime da pijem. Halap­
ljivo srcem vodu, ona mi divno prija kao što može
prijati samo hladno piće kad čovek skapava od žeđi,
i zatim se probudim i moram stvarno da pijem. Po­
vod za ovaj jednostavan san jeste žeđ koju prilikom
buđenja stvarno i osećam. Iz ovog osećanja proizlazi
želja da pijem, i san mi ovu želju pokazuje kao ispu­
njenu. On pri tom služi jednoj funkciji koju je lako
dokučiti. Ja sam dobar spavač, nisam naviknut da
me neka potreba budi. Ako mi pođe za rukom da
svoju žeđ utolim sanjajući da pijem, ne moram se
probuditi da bi taj san zadovoljio. To je dakle san
udobnosti. Snevanje dolazi na mesto radnje, kao i
San je ispunjenje želje 129
inače u životu. Na žalost, potreba za vodom, da bi
se utolila žeđ, ne može se zadovoljiti jednim snom
kao što je moja osvetoljubivost prema prijatelju Oto-
nu i doktoru M., ali dobra volja je ista. Ovaj isti san
se nedavno unekoliko modifikovao. Onda sam ožed-
neo još pre usnuća i popio sam čašu vode do dna
koja je stajala na ormančiću kraj moga kreveta. Ne­
koliko sati kasnije dobio sam noću jedan novi napad
žeđi koji su pratile neudobnosti. Da bih došao do
vode, morao bih ustati i doneti čašu koja je stajala
na noćnom ormančetu moje žene. Sanjao sam dakle
shodno svrsi da mi moja žena daje da pijem iz jed­
nog suda; taj sud bila je etrurska urna koju sam
doneo kući sa svoga putovanja po Italiji a od toga
vremena i nekome poklonio. Ali je voda u njemu
bila tako slana (očigledno zbog pepela) da sam se
morao probuditi. Vidi se kako san ume stvari ko­
motno da sređuje: pošto je njegov jedini cilj ispu­
njenje želje, san može biti sasvim egoističan. Ljubav
prema ugodnosti se s obzirom na druge zaista ne
može spojiti. To što se umešala urna verovatno pred­
stavlja opet jedno ispunjenje želje; žao mi je što ovu
posudu više nemam, kao što mi, uostalom, ni čaša
vode pored moje žene nije pristupačna. Urna se ta-
kođe prilagođava senzaciji slanog ukusa koja je sad
postala jača, a ja za nju znam da će me prisiliti da
se probudim. 1
1
Činjenično stanje snova o žeđi bilo je poznato i Vaj-
gantiju, koji o tome kaže: „Upravo osećaj žeđi svi najpreci­
znije shvataju: on uvek stvara predstavu gašenja žeđi. Način
na koji san ovo gašenje žeđi predstavlja raznovrstan je i spe-
cijalizovan prema nedavnom sećanju. I ovde postoji opšta
pojava da se odmah posle predstave gašenja žeđi javlja ra­
zočaranje o neznatnom delovanju tobožnjih osveženja." Ali
on propušta ono što je opšte važno u reakciji sna na nadražaj.
— Ako se druge osobe koje je noću uhvatila žeđ bude, a da
prethodno nisu sanjale, to ne predstavlja nikakav prigovor
mom eksperimentu, nego te ljude karakteriše kao gore spava­
če. Uporedi uz ovo proroka Isaiju 29,8: „Biće kao kad gladan
sni da jede, pa kad se probudi a duša mu prazna; ili kad sni
žedan da pije, pa kad se probudi, a on iznemogao i duša mu
žedna . . . "
9 Frog'đ, Odabrana dela, VI
130 Tumačenje snova, I
Takvi snovi komoditeta bili su kod mene, u mo­
jim mlađim godinama, vrlo česta pojava. Naviknu­
tom od vajkada da radim duboko unoć, rano buđenje
uvek je predstavljalo teškoću za mene. Tada bih
obično sanjao da sam ustao iz postelje i da stojim kraj
umivaonika. Posle izvesnog vremena nisam mogao
da ne primetim da još nisam ustao, ali sam u među­
vremenu ipak neko vreme spavao. Ovakav isti san
lenosti poznat mi je od jednog mog mladog kolege
u naročito duhovitom obliku: taj moj kolega, čini se,
kao da je sa mnom delio sklonost ka spavanju. So­
barica koja je uvek stanovala u blizini bolnice imala
je strogo naređenje da ga svakoga jutra blagovreme­
no probudi, ali i grdne muke da to naređenje spro­
vede. Jednog jutra je san bio naročito sladak. Žena
je do viknula u sobu: Gospodine Pepi, ustanite, mo­
rate u bolnicu. Posle toga ovaj spavač sanjao je sobu
u bolnici, krevet u kome je ležao i tablicu pored
glave na kojoj je stajalo napisano: Pepi H . . . , cand.
med. dvadeset i dve godine. I on bi govorio sanja­
jući: Kad sam dakle već u bolnici, ne moram baš da
odem tamo, — okrenuo bi se i nastavio da spava.
Pri tom je motiv svog snevanja neprikriveno priznao.
Jedan drugi san čiji je nadražaj isto tako delo-
vao za vreme samoga spavanja: Jedna od.mojih bo­
lesnica koja se morala podvrgnuti jednoj operaciji
vilice koja se nepovoljno završila trebalo je da po
želji lekara i danju i noću nosi na bolesnom licu apa­
rat za hlađenje. Ali ona bi ga obično odbacivala čim
bi zaspala. Jednog dana su me zamolili da je zbog
toga prekorim; ona je aparat ponovo bacila na pod.
Bolesnica se pravdala: „Ovoga puta zaista nisam ni­
šta kriva; to je bila posledica sna koji sam noću imala.
U snu sam se nalazila u jednoj loži u operi i živo se
interesovala za predstavu. A u sanatorijumu je ležao
gospodin Karl Ma jer (Meyer) i grozno stenjao od
bolova u vilici. Ja sam rekla da nemam tih bolova,
pa da mi ni aparat nije potreban; zato sam ga ba­
cila." Ovaj san te nesrećne mučenice zvuči kao pred­
stavljanje jednog izraza koje čoveku u teškim situa­
cijama navire na usta: Zaista sam znao za jedno bolje
San je ispunjenje želje 131
zadovoljstvo. I san ovo bolje zadovoljstvo pokazuje.
Gospodin Karl Majer, kome je ona svoje bolove pod­
metnula, bio je najindiferentniji mladi čovek među
njenim poznanicima kojeg se mogla setiti.
Ništa teže nije otkriti postojanje ispunjenja želje
u nekim drugim snovima koje sam prikupio od zdra­
vih ljudi. Jedan prijatelj, kome je moja teorija o
snu poznata i koji ju je ispričao i svojoj ženi, reče
mi jednoga dana: „Treba da ti pričam o svojoj ženi
da je juče sanjala dn jo dobila periodu. Ti ćeš znati
šta to znači," Ua/ume se da znam: ako je mlada žena
sanjaln da ima periodu, onda je perioda izostala. Mogu
da zamislim da bi ona još neko vreme htela da uživa
u svojoj slobodi pro nego što otpočnu tegobe mate­
rinstva. To je bio vrlo spretan način objavljivanja
njenog prvog graviditeta. Jedan drugi prijatelj mi
piše da je njegova žena nedavno sanjala da je na
grudima na svojoj košulji primetila mrlje od mleka.
I to je nagoveštaj gravidnosti, ali više ne prve gra-
vidnosti; mlada majka želi da za svoje drugo dete
ima više hrane no što ju je imala za prvo.
Jedna mlada žena koja je nedeljama bila odse-
čena od svakog saobraćaja negujući svoje dete obo-
lelo od infekcije, posle srećno završene bolesti sanja
o jednom društvu u kome se nalaze A. Dođe (Daudet),
Burze (Bourget), M. Prevo (M. Prevost) i drugi; svi
ti ljudi su prema njoj veoma ljubazni i izvanredno
je zabavljaju. Ovi pisci i u snu nose crte koje im
daju njihove slike: M. Prevo, čiju sliku ne poznaje,
liči na — dezinfektora koji je dan ranije očistio bo­
lesničke sobe i koji je kao njen prvi posetilac ušao
u sobu posle dugog vremena. Mislimo da se ovaj san
može prevesti bez praznina; Sad bi već jednom bilo
vreme za nešto zabavnije nego što je ovo večito ne-
govanje bolesnika.
Možda će ovaj izbor biti dovoljan da pokaže kako
vrlo često i pod najraznovrsnijim uslovima nalazimo
snove koji se mogu razumeti samo kao ispunjenja
želja, i koji svoju sadržinu neuvijeno iznose na vi-
delo. To su većim delom kratki i jednostavni snovi,
blagotvorno se izdvajaju od zbrkanih i prebogatih
9*
132 Tumačenje snova, I
kompozicija stvorenih u snu koji su u suštini pri­
vukli pažnju pisaca na sebe. Ali se isplati zadržati se
još neko vreme na ovim jednostavnim snovima. Naj­
jednostavnije oblike snova možemo, svakako, očeki­
vati kod dece, čije su psihičke funkcije sigurno manje
komplikovane nego što su u odraslih. Psihologija dece
je po mom mišljenju pozvata za to da za psihologiju
odraslih ljudi obavi slične usluge kao što ih čine i
istraživanje građe ili razvitka nižih životinja za ispi­
tivanje struktura najviših razreda u životinjskom car­
stvu. Do sada je načinjeno malo koraka svesnih svoga
cilja da bi se psihologija dece u ovu svrhu iskoristila.
Snovi male dece često su jednostavna ispunjenja
želje i onda, nasuprot snovima odraslih ljudi, uopšte
neinteresantni. Oni ne daju nikakve zagonetke za re-
šavanje, ali su naravno od neprocenjive vrednosti za
dokazivanje da san u svojoj najhitnijoj suštini zna­
či ispunjenje želje. Kod mog materijala dobijenog od
svoje sopstvene dece mogao sam da prikupim neko­
liko primera takvih snova.
Jednom izletu u divni Halštat (Hallstatt) u leto
godine 1896. iz mesta Ausze (Aussee) dugujem dva
sna: jedan koji je imala moja ćerka, tada joj je bilo
osam i po godina, i drugi koji je imao dečak od pet
godina i tri meseca. Prethodno moram izneti da smo
toga leta stanovali na jednom brežuljku kraj mesta
Ausze, odakle smo, kad je vreme bilo lepo, mogli da
uživamo u veličanstvenoj panorami Dahštajna (Dach-
stein). Dogledom se mogla lepo videti Simonijeva
(Simonv) planinska kuća. Mališani su se više puta
trudili da kuću vide dogledom; nije mi poznato sa
kakvim uspehom. Pre izleta, ja sam deci pričao da
se Halštat nalazi u podnožju Dahštajna. Deca su se
veoma radovala tom danu. Od Halštata smo krenuli
u Eserntal (Escherntal), koji je svojom panoramom
koja se neprestano menjala, decu veoma oduševljavao.
Samo je jedan petogodišnji dečak bivao s vremena na
vreme neraspoložen. Čim se pred nama pojavilo neko
novo brdo, on bi pitao: Je li ovo Dahštajn? — na šta
sam ja morao da odgovorim: Ne, to je samo jedno brdo
pre njega. Pošto se ovo pitanje ponovilo nekoliko puta.
San je ispunjenje želje 133
dete se sasvim ućutalo; stepenicama koje vode ka vo­
dopadu uopšte nije hteo da pođe s nama. Smatrao
sam da se zamorio. Ali sutradan mi je dete sasvim
blaženo i zadovoljno prišlo i pripovedalo: Noćas sam
sanjao da smo bili u Simonijevoj planinskoj kućici.
Sad sam ga shvatio: kad sam pričao o Dahštajnu, on
je očekivao da će se prilikom izleta u Halštajn popeti
na brdo i da će ugledati planinsku kućicu, o kojoj se
uz dogled tako mnogo govorilo. Kad je posle toga
primetio da od njega očekujemo da će se zadovo­
ljiti sa brdima ispred Dahštajna i sa vodopadom, on
se osetio razočaranim i postao neraspoložen. Za sve
to obeštetio ga je san. Pokušao sam da saznam poje­
dinosti sna; one su bilo bedne. „Penje se šest sati
gore", bio je odgovor, onako kao što je bio čuo.
I kod devojčice od osam i po godina pokrenule
su se na ovom izletu želje koje je san morao zado­
voljiti. Mi smo sobom u Halštat poveli dvanaesto­
godišnjeg dečaka, sina naših suseda, pravog viteza
koji je, kao što mi je izgledalo, već uživao sve sim­
patije malog ženskog stvorenja. Sutradan ispričala
nam je ona sledeći san: Zamisli samo, sanjala sam
da je Emil jedan od naših, da vas je zvao tata i mama
i da spava s nama u našoj velikoj sobi kao i naši de-
čaci. Zatim dođe mama u sobu i baci pod naše po­
stelje pregršt velikih komada čokolade uvijene u
plavu i zelenu hartiju. Braća koja se na osnovu na-
slednog prenošenja ne razume ju u tumačenje snova
izjavila su sasvim tako kao i naši pisci: Ovaj je san
besmislica. Devojčiča se bar za jedan deo sna zauzela,
a za teoriju neuroze važno je znati za koji: Da je
Emil potpuno kod nas, to je besmislica, ali ono sa
komadima čokolade nije. Meni je baš ovo poslednje
bilo nejasno. Za to mi je dala objašnjenje mama. Na
putu od stanice do kuće deca su se zaustavila kod
automata i zaželela da imaju baš takve komade čo­
kolade u hartiji što se metalno presijava i koju auto­
mat — po njihovom iskustvu — prodaje. Mama je
s pravom mislila da je taj dan već doneo dovoljno
ispunjenja želja i ostavila je ovu želju snu. Ja čitavu
ovu malu scenu nisam primetio. A onaj deo sna koji
134 Tumačenje snova, I San je ispunjenje želje
je bio od moje ćerke proskribovan shvatio sam bez
daljeg. Ja sam lično čuo kako je učtivi gost na putu
pozvao decu da čekaju dok stignu tata i mama. San
devojčice je od ovog kratkotrajnog pripadanja poro­
dici načinio trajnu adapciju. Njena nežnost još nije
znala za neke druge oblike drugarstva osim onog koji
se pominje u snu i koji je zasnovan na odnosu pre­
ma braći. Zašto su komadi čokolade bili bačeni pod
krevet, to se, naravno, bez ispitivanja dece nije moglo
objasniti.
O jednom sasvim sličnom snu kao što je bio san
moga sina čuo sam od svojih prijatelja. San se od­
nosio na osmogodišnju devojčiču. Njen otac sa više
dece napravio je izlet u Dornbah s namerom da po-
seti Rorerovu (Rohrer) planinsku kuću, ali se vratio
jer je bilo suviše kasno i obećao je deci da će im to
drugi put nadoknaditi. Na povratku oni su prošli
pored table koja pokazuje put za prnjavor. Deca su
sad zatražila da ih odvede u zaselak, ali su ipak mo­
rala, iz istih razloga, da se uteše time da će to uči­
niti neki drugi dan. Sutradan ujutru osmogodišnja
devojčiča pođe zadovoljno u susret svome ocu sa re­
cima: Tata, noćas sam sanjala da si bio s nama no­
ćas u zaseoku. Njeno nestrpljenje, dakle, anticipiralo
je obećanje koje joj je otac dao.
Isto tako iskren je i jedan drugi san koji je kod
moje ćerke, koja je tada imala tri godine i tri me-
seca, izazvala lepota okoline zamka Ausze. Mala se
tada prvi put vozila preko jezera, i vreme vožnje pro­
šlo joj je suviše brzo. Na mestu gde je čamac tre­
balo da pristane, ona nije htela napustiti čamac i
gorko je plakala. Sutradan je pričala: Noćas sam se
vozila jezerom. Nadajmo se da ju je trajanje ove
vožnje u snu u većoj meri zadovoljilo.
Moj najstariji, u ono vreme osmogodišnji sin,
sanja već o realizaciji svojih fantazija. On se sa
Ahilom vozio na jednim kolima i Diomed je bio nji­
hov kočijaš. On se, naravno, dan ranije oduševljavao
grčkim pričama koje je njegova starija sestra do­
bila na poklon.
135
Ako se slažete sa mnom da govor dece u snu isto
tako spada u krug sanjan ja, mogu da u narednim
redovima navedem jedan od najnovijih snova moje
zbirke. Moja najmlađa devojčica, tada joj je bilo de­
vetnaest mosoci, jodnog je jutra povraćala, pa su je
zbog toga preko dana držali bez jela. U noći posle
ovog dana gladovanja, čuli smo je kako u snu uz­
buđeno viče: Anna F. vud, Er(d)beer, Hochbeer,
Eier(s)peis, Pappa. Svoje ime je tada upotrebila da
bi izrazila du ni'što uzi mu u posed: spisak jela je
obuhvatao, svakako, sve šio joj je moralo izgledati
kao požoljun ručak; što se na tom spisku jagode na­
laze u dve varijante predstavljalo je demonstraciju
protiv domaće sanitetske policije i imalo je razlog u
sporednoj okolnosti koju ona pominje, — što je da­
dilja njenu bolest pripisala tome što je ona pojela
suviše jagoda; za ovo dadiljino mišljenje, nepovoljno
za Anu, ona joj se zatim u snu osvetila.1
Kad detinjstvo proglašavamo srećnim što još ne
zna za seksualni prohtev, mi time ne želimo pogrešno
shvatiti kako velik izvor razočaranja, odricanja a ti­
me i podsticanje na san može za njih postati ovaj
drugi od velikih životnih nagona. 2 Evo ovde još jed­
nog primera za to. Moj nećak od dvadeset i dva me-
seca dobio je prilikom mog rođendana zadatak da
mi čestita i kao poklon preda jednu korpicu trešanja
koje su u to doba godine smatrane još uvek retkim!
1
Isti posao kao i kod najmlađe unuke san malo posle
toga vrši i kod bake čija starost godine deteta dopunjava sa
otprilike sedamdeset godina. Pošto je bila primorana da zbog
svog pokretnog bubrega jedan dan gladuje, ona sanja, oči­
gledno uz premeštanje u srećno doba njenog devojaštva, da
je za oba glavna obeda „isprošena", pozvata u goste i da svaki
put dobija najfinije zalogaje.
2
Detaljnije bavljenje sa duševnim životom dece poka­
zuje nam, naravno, da seksualne nagonske sile u infantilnom
oblikovanju igraju dovoljno veliku ulogu u detetovoj psihič­
koj aktivnosti, i da je ova uloga isuviše dugo zanemarivana.
To nam daje povoda da donekle sumnjamo u sreću detinj-
stva, kao što ga odrasli kasnije konstruišu (Uporedi piščevo
delo: „Tri rasprave o seksualnoj teoriji", 1905. i 6. izdanje
Sabranih dela, sveska 5).
136 Tumačenje snova, I San je ispunjenje želje
Izgleda da mu je to teško, jer on neprestano ponavlja:
Trešnje su unut(r), a ne da se naterati na to da korpi-
cu ispusti iz ruke. Ali on ume da se za to obešteti.
On je dosad svakog jutra svojoj majci pričao kako je
sanjao o „belom vojniku", jednom gardijskom ofici­
ru u mantilu kome se jednom na ulici divio. Sutra­
dan posle rođendanske žrtve probudio se veselo sa
izjavom koja mora da vodi poreklo isključivo iz jed­
nog sna: He(r)man sve trešnje pojeo! 1
1
Ne treba da ostane nepomenuto da se kod male dece
uskoro javljaju komplikovani i manje pregledni snovi, i da
se, s druge strane, i kod odraslih često u datim okolnostima
javljaju snovi tako infantilnog karaktera. Kako bogati neslu-
ženom sadržinom mogu biti snovi ponekad kod dece od četiri
do pet godina, pokazuju primeri navedeni u mojoj raspravi
„Analiza fobije jednog petogodišnjeg dečaka" (Analvse der
Phobie eines fiinfjahrigen Knabe) objavljenoj u Godišnjaku
Blojler-Frojd I, 1909. i u Jungovom delu: „O konfliktima deč-
je duše" (Ober Konflikte der kindlichen Seele) na istom mo­
stu, II. sveska 1910. Analitički tumačene dečje snove vidi još
kod fon Hug Helmut (Hellmuth), Putnam, Raalte, Spilrajna
(Spielrein), Tauska, druge snove kod Bankjerija (Banchieri),
Buzemana (Busemann), Dolje (Doglia) i, naročito, kod Viga-
ma (Wigam), koji ističe tendenciju isticanja želje kod ovih
snova. S druge strane, izgleda da se kod odraslih naročito če­
sto javljaju snovi infantilnog tipa ako dolaze uz.neobične ži­
votne uslove. Tako nam Oto Nordenšjeld (Nordenskjold) u
svojoj knjizi Antarktik, 1904, priča o posadi koja je zajedno
s njim provela zimu (sveska I, str. 336): „Veoma karakteristič­
ni za pravac naših najintimnijih misli bili su naši snovi koji
nikad nisu bili živahniji i mnogobrojniji nego baš sada. Čak
i oni naši drugovi koji su inače samo izuzetno sanjali pričali
bi nam ujutru duge priče, kada smo među sobom izmenjivali
svoja poslednja iskustva iz toga sveta fantazije. Svi snovi su
govorili o onom spoljnjem svetu koji je sada bio tako daleko
od nas, ali su često bili prilagođavani našim sadašnjim prili­
kama. Jedan naročito karakterističan san sastojao se u tome
što je jedan od drugova mislio da se vratio natrag u školsku
klupu gde mu je bio dat zadatak da odere kožu sa sasvim
malih minijaturnih morskih pasa koji su bili napravljeni baš
za samu svrhu nastave. Jelo i piće predstavljali su, uostalom,
centralne tačke oko kojih su se naši snovi najčešće okretali.
Jedan od nas koji se noću isticao u tome da odlazi u velika
društva za ručkom bio je veoma srećan ako bi ujutru mogao
podneti izveštaj da je „pojeo ručak od tri jela"; jedan drugi
je sanjao o duvanu, o čitavim brdima duvana; drugi opet o
137
O čemu sanjaju životinje, ne znam. Jedna po­
slovica koju mi je pomenuo jedan moj slušalac, tvrdi
da zna, jer se postavlja pitanje: O čemu sanja guska?
i na to pitanje odgovara: O kukuruzu.1 Čitava teo­
rija o tome da je san ispunjenje želje sažeta je u
ove dve rečenice. 8
lađi koja se punim jedrima približava otvorenom moru. Još
jedan san zaslužuje da bude pomenut: Dolazi raznosač pisama
sa poštom i d;ijc nnm duk'o objašnjenje zašto se na poštu t a k o
dugo čekalo; on ju je potrošno bio rnzneo i tek posle velikog
napora pošlo inu je zn rukom da je ponovo stigne. Razume se
da smo se spavajući bavili Još nomoRućnijlm stvarima, ali u
svim snovima gotovo koje sam Ja sam sanjao, ili o kojima sam
slušao, naročito Je padao u oči nedostatak fantazije. Bilo bi
sigurno od velikog psihološkog interesa kad bi svi ovi snovi
bili zabeležoni. AH će se lako moći shvatiti kako je željno
očekivano bilo spavanje, pošto nam je ono moglo pružiti
sve što je svako od nas najžarkije želeo." Navodim još pre­
ma Di Prelu (str. 231): „Mungo Park, na jednom putu u
Africi blizu umiranja od žeđi, sanjao je neprekidno o doli­
nama i livadama svoga zavičaja bogatog vodom. Tako je jed­
nom i glađu mučeni Trenk (Trenck) u rovu kod Magdeburga
video da se nalazi sred bogatih gozbi, a Džorž Bek (George
Back), učesnik u prvoj Frenklinovoj (Franklin) ekspediciji,
kad je zbog strašnih oskudica bio gotovo na pragu smrti, sa­
njao je stalno i redovno o bogatim gozbama.
1
Jedna mađarska poslovica, koju navodi Ferenci, tvrdi
potpunije da „svinja sanja o žiru, a guska o kukuruzu". Jed­
na jevrejska poslovica glasi: „O čemu sanja pile? — O p r o ­
su" (Zbirka jevrejskih poslovica i izreka, izdao Bernštajn,
Bernstein, 2. izdanje, strana 116).
8
Daleko sam od toga da bih tvrdio da još nijedan au­
tor pre mene nije mislio o tome da san izvede iz želje (Upo-
redi prve rečenice sledećeg odeljka). Svako ko polaže na
takva nagoveštavanja mogao bi da navede još iz staroga
veka lekara Herofila koji je živeo za vreme Ptolomeja I, a
koji je (prema navodima Biksenšica, str. 33), razlikovao tri
vrste snova: snove poslate od boga, prirodne koji nastaju
tako što duša u sebi stvori sliku onoga što joj je korisno i
što će se dogoditi, i mešovite snove koji nastaju sami od sebe
približavanjem slika, ako vidimo ono što želimo. Iz zbirke
primera Šernera, J. Šterke (Starcke) iznosi jedan san koji
pisac sam obeležava kao ispunjenje želje (str. 239). Šerner
kaže: „Budnu želju ispunila je fantazija odmah prosto zato
što je ona postojala u duši snevačice." Ovaj san nalazi se
među „snovima raspoloženja"; u njegovoj blizini se nalaze
snovi za „mušku i žensku ljubavnu čežnju" i za „mrzovoljno
138 Tumačenje snova, I
Mi sada primećujemo da bismo i kraćim putem
stigli do našeg učenja o skrivenom smislu sna, da
smo samo pitali za savet jezičku upotrebu. Jezička
mudrost, doduše, ponekad govori i dovoljno prezrivo
o snu — čovek bi pomislio da ona želi da nauci da
za pravo ako sudi ovako: Snovi su pene (Traume sind
Schaume) —, ali za jezičku upotrebu san je ipak
pretežno blagosloveni ispunjivač želja. „To ne bih
mogao da zamislim ni u svojim najsmelijim snovi­
ma", uzvikuje oduševljeno onaj koji vidi da je stvar­
nost nadmašila njegova očekivanja.
raspoloženje". Kao što se vidi, uopšte nema govora o tome
da je Šerner snu pripisivao neko drugo značenje nego bilo
kom drugom duševnom stanju budnoga stanja, a da uopšte
ne govorimo o tome da je on mogao dovesti želju u vezu sa
suštinom sna.
IV
IZOPAČEN JE SNA
Ako sad postavljam tvrdnju da je ispunjenje
želje smisao svakoga sna, da prema tome nema dru­
gih snova do snova želja, onda sam već unapred si­
guran da ću naići na najenergičnije protivljenje. Pri-
govoriće mi: „Da ima snova koje treba shvatiti kao
ispunjenje želja, to nije ništa novo, pisci su to već
odavno primetili" (Uporedi Radeštok, str. 137, 138;
Folkelt, str. 110, 111; Purkinje, str. 456; Tisije, str. 70,
M. Simon, str. 42, o snovima gladi barona Trenka za­
tvorenog u tamnicu, i mesto kod Grizingera (Griesin-
1
ger, str. 111). Ali, s druge strane, da ne postoji ni­
šta osim snova ispunjenja želja, to je opet neoprav­
dano uopštavanje koje se na sreću lako može odba­
citi. Ima dovoljno velik broj snova koji objavljuju i
najneprijatniju sadržinu, ali u njima nema nikakvog
traga nekog ispunjenja želje. Pesimistički filozof
Edvard fon Hartman (Hartmann) u teoriji o ispunje­
nju želja nalazi se sigurno najdalje. U svom delu
Filozofija nesvesnog (Philosophie des Unbewussten,
II. deo, stereotipno izdanje, strana 344) kaže: „Sto se
sna tiče, to zajedno s njim sve muke i nevolje bud­
nog života prelaze i u stanje spavanja, samo jedno
1
Još novoplatonik Plotin kaže: „Ako je podstaknuta
želja, onda dolazi fantazija i tako reći poklanja nam njen
predmet" (Di Prel, str. 276).

140 Tumačenje snova, I
ne što obrazovanog čoveka donekle može pomiriti sa
životom: naučno uživanje i uživanje u umetnosti . . . "
Ali i manje nezadovoljni posmatrači istakli su da su
bol i neraspoloženje u snu češći od zadovoljstva, tako
Sole (Scholz, str. 33, Folkelt str. 80) i drugi. Štaviše,
gospođa Vid (Weed) i Florens Halam (Florence Hal-
lam) izvukle su iz svoje obrade sna brojke kojim se
izražava preo vladi van je nezadovoljstva u snovima.
One 58 procenata snova označavaju kao tegobne i
samo 28,6 procenata kao pozitivno prijatne. Osim ovih
snova koji u tok spavanja prenose mnogobrojne te­
gobne osećaje u životu, postoje i snovi straha, u ko­
jima nas ovi najstrašniji od svih osećaja neprijatno­
sti potresaju sve dok se ne probudimo. A baš ovakvi
snovi straha snalaze tako lako baš onu decu (uporedi
delo Dehakerovo (Debacker) o „Pavor nocturnus")
kod koje smo naišli na neskrivene snove želja.
Izgleda zaista da upravo snovi straha žigošu kao
apsurdnost uopštavanje ove postavke do koje smo
došli na osnovu nekoliko primera prethodnog odeljka,
da je naime san ispunjenje želja.
Pa ipak nije baš suviše teško izvući se iz ovih
prividno prisilnih prigovora. Treba se samo osvrnuti
na to da se naše učenje ne zasniva na procenjivanju
manifestne sadržine sna, nego da se odnosi na mi­
saonu sadržinu koju pokazuje rad na tumačenju sna
da se iza njega nalazi. Uporedimo manifestnu i la­
tentnu sadržinu sna jednu sa drugom. Tačno je da
postoje snovi čija je manifestna sadržina od najte-
gobnije vrste, ali je li ikad iko pokušao da objasni te
snove, da otkrije njihovu latentnu sadržinu? A ako
to nije pokušao, onda nas oba prigovora više ne po­
gađaju; ostaje uvek mogućnost da se i tegobni snovi
i snovi strana posle tumačenja otkriju kao ispunje­
1
nje želje.
Sasvim je neverovatno sa kakvom upornošću se i či­
talac i kritičar odupiru ovom razmišljanju i kako to osnov­
no razlikovanje između manifestne i latentne sadržine ostav­
ljaju nezapaženo. Ali nijedna od svih izjava što u literaturi
postoje ne izlazi u susret ovoj mojoj postavci toliko koliko
Izopačenje sna 141
Kod naučnog rada često je korisno, ako rešenje
jednog problema stvara teškoće, da se uz prvi uzme
još jedan problem, onako kao što dva oraha otpri­
like lakše pokrckamo jedan sa drugim nego pojedi­
načno. I tako se ne nalazimo samo pred pitanjem:
Kako tegobni snovi i snovi straha mogu biti ispunje­
nje želja, nego možemo iz naših dosadašnjih rasprav­
ljanja o snu postaviti još jedno drugo pitanje: Zašto
snovi indiferentne sadržine, koji se pokazuju kao
ispunjenje želja, ovaj svoj smisao otvoreno ne po­
kazuju. Uzmimo onaj san o Irminoj injekciji, o kome
smo opširno raspravljali; on nipošto nije tegobne pri­
rode, i on se posle tumačenja može prepoznati kao
eklatantno ispunjenje želje. Ali zašto mu je uopšte
potrebno tumačenje? Zašto san ne kaže direktno
kakvo značenje ima? Stvarno ni san o Irminoj injek­
ciji ne stvara na početku utisak da snevačevu želju
prikazuje kao ispunjenu. Čitalac svakako neće steći
taj utisak, ali i ja sam to nisam znao, pre nego što
sam pristupio analizi. Ako ovo držanje sna kome je
jedno mesto u Silijevom (Sully) članku: „Dreams as a reve-
lation" (Snovi kao otkrovenje) čija zasluga ne treba da bude
umanjena time što je tek ovde navodim: ,,It would seem,
then, after ali, that dreams are not the utter nonsense they
have been said to be by such authorities as Chaucer, Shake-
speare and Milton. The caotic agrregations of our nightfancy
have a significance an communicate neknowledge. Like some
letter in cipher, the dream-inscription when serutinized
closely loses its first look of balderdash and takes on the
aspect of a serious intellegible message. Or, to vary the figure
silghtly, wemaysay that, like some palimpsest the dream
discloses bencath its worthless surface-characters traces of
an old and precious communication", str. 364). Izgledalo bi
tad, posle svega, da snovi nisu krajnja besmislica kao što
su za njih govorili autoriteti kao Čoser, Sekspir i Milton.
Haotične agregacije naše noćne fantazije imaju značenje i
posreduju nam neko novo znanje. Kao neko šifrovano pismo,
natpis u snu, ako se posmatra izbliza, gubi svoj prvi izgled
besmislene brbljarije i poprima izgled jedne ozbiljne ra­
zumljive poruke. Ili, da u nekoliko izmenimo poređenje, mo­
žemo reći da san kao neki palimpsest ispod svoje površine
bez vrednosti krije tragove jednog starog i dragocenog oba-
veštenja.
142 Tumačenje snova, l
potrebno objašnjenje nazovemo činjenicom izopača­
vanja sna, onda se dakle pojavljuje i drugo pitanje:
Odakle dolazi ovo izopačavanje sna?
Kad bismo o tome pitali ono što nam prvo padne
na pamet, mi bismo mogli doći do različitih moguć­
nih rešenja, na primer da u toku spavanja postoji
neka nemogućnost da se mislima u snu stvori jedan
odgovarajući izraz. Ali analiza izvesnih snova pri­
morava nas da za izopačavanje sna dopustimo neko
drugo objašnjenje. Ja ću to pokazati na jednom dru­
gom svom snu, koji opet zahteva mnogostruke indi­
skrecije, ali nas za ovu ličnu žrtvu obeštećuje temelj­
nim osvetljenjem problema.
Uvod: U proleće 1897. godine saznao sam da su
me dvojica profesora na našem univerzitetu predlo­
žila za imenovanje za Prof. extraord. (izvanrednog
profesora). Ova me je vest iznenadila i veoma obra­
dovala kao izraz jednog priznanja od strane dvojice
profesora koje se međusobnim odnosima nije moglo
objasniti. Ali sam smesta pomislio da za ovaj doga­
đaj ne smem vezivati nikakva očekivanja. Ministar­
stvo tokom poslednjih godina predloge ovakve vrste
nije uzimalo u obzir, i više mojih kolega koji su bili
stariji od mene i koji su po zaslugama u najmanju
ruku bili meni jednaki očekivalo je uzalud svoje na-
imenovanje. Nisam imao nikakvog razloga da pret­
postavim da će sa mnom biti bolje. Odlučio sam dakle
da se tešim. Ja, koliko znam, nisam slavoljubiv, obav­
ljam svoju lekarsku aktivnost sa zadovoljavajućim
uspehom a da me nikakva titula ne preporučuje. Nije
se, uostalom, uopšte radilo o tome da li ću reći za
grožđe da je slatko ili kiselo, pošto je očigledno vi-
silo suviše visoko za mene.
Jedne večeri posetio me je jedan moj kolega i
prijatelj, jedan od onih čija mi je sudbina služila kao
opomena. Već duže vremena kandidat za unapređe­
nje za profesora, koje lekara u našem društvu za nje­
gove bolesnike podiže na stepen polubožanstva, i ma­
nje rezigniran nego ja, on je s vremena na vreme
podnosio predstavke u kancelarijama visokog mini­
starstva da bi ubrzao rešenje svojih prilika. Posle
Izopačenje sna 143
jedne takve posete on dođe k meni. Pričao mi je da
je ovog puta jednog visokog gospodina naterao u
škripac i da ga je direktno ispitao da li su za odga­
đanje njegovog naimenovanja zaista krivi konfesio­
nalni obziri. Odgovor je glasio: da, na svaki način, u
sadašnjim prilikama njegova ekselencija zasad još
nije u stanju itd. „Sada bar znam na čemu sam", za­
vrši moj prijatelj svoje izlaganje koje mi nije done-
lo ništa novo, ali me je u mojoj rezignaciji moralo
samo još više da ojača. Jer ti isti konfesionalni obziri
mogu se naime primeniti i na moj slučaj.
Ujutru posle te posete imao sam sledeći san koji
mi je bio značajan i zbog svoga oblika. On se sasto­
jao od dve misli i iz dve slike, tako da su jedna mi­
sao i jedna slika jedna drugu izmenjivale. Ali na
ovom mestu ja iznosim samo prvu polovinu sna, jer
druga polovina nema nikakvog posla sa namerom ko­
joj ovo saopštenje sna treba da posluži.
I . . . prijatelj R. je moj stric. — Ja za njega ose-
ćam veliku nežnost.
I I . . . Njegovo lice vidim pred sobom nešto iz-
menjeno. Kao da je izduženo, žuta brada koja ga
okružuje naročito je jasno istaknuta,
Zatim dolaze oba ostala dela, ponovo jedna mi­
sao i jedna slika, preko kojih prelazim.
Tumačenje sna izvršeno je na sledeći način:
Kad mi je san pao na pamet, u toku prepodneva,
ja sam se nasmejao i rekao: San je besmislica. Ali
nisam mogao da ga se oslobodim i on me je celog
dana pratio dok mi je uveče učinio i prekore: „Kad
neko od tvojih pacijenata ne bi umeo ništa drugo da
kaže uz tumačenje sna nego: to je besmislica, ti bi
ga prekoreo i posumnjao da se iza sna krije neka ne­
prijatna stvar koju on ne želi da uzme na znanje.
Postupi sa sobom isto tako: tvoje mišljenje da je san
besmislica pokazuje samo unutrašnji otpor prema tu­
mačenju sna. Nemoj da te u tome spreči." I ja sam se
prihvatio tumačenja.
144 Tumačenje snova, I
,,R. je moj stric". Sta to može da znači? Ta ja
sam imao samo jednog strica, strica Jozefa.1 S njim
se dogodilo nešto žalosno. Njega je jednom, tome ima
više od trideset godina, želja za zaradom zavela da
uradi nešto što zakon teško kažnjava, i kazna ga je
posle toga i zadesila. Moj otac, koji je u toku od ne­
koliko dana osedeo od brige, govorio bi uvek da stric
Jozef nikad nije bio loš čovek, nego slaboumnik; tako
se izražavao. Ako je, dakle, prijatelj R. moj stric Jo­
zef, time hoću da kažem: R. je slaboumnik! Jedva
verovatno i veoma neprijatno! Ali to je baš ono lice
koje vidim u snu, sa izduženim crtama i žutom bra­
dom. Moj stric je stvarno imao takvo lice, dugulja­
sto, okruženo lepom plavom bradom. Moj prijatelj R.
bio je intenzivno crn, ali kad ljudi sa crnom kosom
počinju da sede onda bivaju kažnjeni za sjaj svojih
mladalačkih godina. Njihova crna brada vrši dlaku
po dlaku neprijatnu promenu boje; ona najpre po­
staje crvenomrka, zatim žutomrka, i tek onda defi­
nitivno seda. U tom stadij umu sada se nalazi brada
moga prijatelja R.; uostalom, i moja brada već, što
primećujem sa nezadovoljstvom. Lice koje vidim u
snu jeste ujedno lice moga prijatelja R. i lice moga
strica. Ono je kao kakva fotografija Galtonova koji
je dao da se na istoj ploči fotografiše više lica da bi
utvrdio porodičnu sličnost. Nikakva sumnja dakle nije
moguća, ja stvarno mislim da je prijatelj R. slabo­
umnik — kao i moj stric Jozef.
Ja još uvek uopšte ne slutim u koju sam svrhu
uspostavio ovaj odnos protiv koga se neprestano
moram boriti. Taj odnos ipak nije suviše dubok, jer
je stric bio zločinac, a moj prijatelj R. je bespreko-
ran. Otprilike do kazne zato što je biciklom oborio
jednog šegrta. Treba li da mislim na to? To bi zna-
1
Značajno je kako se ovđe moje sećanje — u budnom
stanju — ograničava za svrhe analize. Ja sam poznavao pet
stričeva, jednog od njih sam voleo i poštovao. Ali u trenut­
ku kad sam savladao otpor protiv tumačenja sna, ja sam
sebi rekao: Imao sam samo jednog strica, upravo onoga, koji
se u snu pominje.
Izopačenje sna 145
čilo upoređenje činiti smešnim. A tada mi pade na
pamet jedan drugi razgovor koji sam vodio pre ne­
koliko dana sa jednim drugim svojim kolegom N. i to
o istoj temi. Kolegu N. sreo sam na ulici; i on je bio
predložen za profesora, znao je za čast koja mi je
učinjena i čestitao mi na tome. Ja sam to odlučno
otklonio. „Baš vi ne treba sebi da dozvoljavate ovak­
vu šalu, pošto ste vrednost ovakvog predloga iskusili
sami na sebi." A on će posle toga, verovatno ne baš
ozbiljno: „To se ne može znati. Protiv mene postoji
nešto naročito. Zar ne znate da je jedno lice jednom
podnelo sudsku prijavu protiv mone? Ne moram vas
uveravati u to da je istraga bila obustavljena, to je
bio jedan ordinaran pokušaj uccnjivanja; i imao sam
mnogo muke da i samu tužilju spasom od kazne. Ali
možda baš ovaj slučaj u ministarstvu iskorišćavaju
protiv mene da me ne bi imenovali za profesora. A
vi, vi ste bez ikakve ljage." Eto, uhvatio sam zločin­
ca, ali ujedno i tumačenje i tendenciju moga sna. Moj
stric Jozef predstavlja obojicu kolega koji nisu bili
naimenovani za profesore, jednoga kao slaboumnika,
a drugog kao zločinca. Sad znam i to zašto mi je ovo
predstavljanje potrebno. Ako su za odlaganje ime­
novanja mojih prijatelja R. i N. „merodavni konfe­
sionalni obziri", onda i moje imenovanje dolazi u
pitanje; ali ako odbijanje od imenovanja i kod jed­
nog i drugog mogu da svalim na neke druge razloge
koji me ne pogađaju, onda moja nada ostaje nepo­
mućena. Tako postupa moj san; jednoga, R-a, stvara
slaboumnikom, a drugoga, N-a zločincem; a ja nisam
ni jedno ni drugo, mogu se radovati svom imenova­
nju za profesora i umakao sam neprijatnoj primeni,
koju bih morao da izvršim na račun svoje sopstvene
ličnosti, za koju sam saznao iz izveštaja moga prija­
telja R, što mu je onaj visoki činovnik priznao.
S tumačenjem ovoga sna moram se baviti i da­
lje. On za moje osećanje još uvek nije rešen na za­
dovoljavajući način, ja se još uvek nisam pomirio sa
lakoćom kojoj sam degradirao dvojicu uvaženih ko­
lega da bih sebi ostavio slobodan put ka profesuri
Moje nezadovoljstvo sa mojim postupkom na svaki
10 Frojđ, Odabrana dela, VI
 Tumačenje snova, I
146
način se već smanjilo otkako znam da procenim vred-
nosti iskaza u snu. Ja bih prema svakome osporavao
da R-a zaista smatram slaboumnikom i da veruj em
prikazivanju one afere iznuđivanja kod N.-a. Ja tako-
đe ne verujem da se Irma opasno razbolela zbog jedne
Otonove infekcije jednim propilenskim preparatom: i
ovde, kao i tamo, postoji samo moja želja da stanje
bude takvo kao što ga moj san izražava. Tvrđenje u
kome se moja želja realizuje u drugom snu zvuči ma­
nje apsurdno nego u prvom; ono je ovde oblikovano
spretnim korišćenjem činjeničkih oslonaca, nešto kao
ispravljena kleveta na kojoj „nešto jeste", jer prija­
telj R. u svoje vreme imao je protiv sebe glas jed­
nog stručnog profesora, a prijatelj N. mi je bezazleno
i sam pružio materijal za klevetu. Ipak mi, ponav­
ljam, izgleda da je snu potrebno dalje objašnjenje.
Sad se sećam da je san sadržavao još jedan deo
na koji se moje tumačenje dosad nije obaziralo. Po­
što mi je palo na pamet da je R. moj stric, ja u snu
osećam toplu nežnost prema njemu. Kuda spada ovo
osećanje? Za strica Jozefa naravno nikad nisam
imao neka osećanja nežnosti. Prijatelj R. mi je već
godinama mio i drag; ali kad bih došao k njemu i
kad bih mu svoju naklonost prema njemu izrazio re­
cima, on bi nesumnjivo bio zapanjen. Moja nežnost
prema njemu izgleda mi neistinita i preterana, slič­
no kao i moj sud o njegovim duhovnim kvalitetima,
koji izražavam stapanjem njegove ličnosti sa lično­
šću moga strica; ali preterana u suprotnom smislu. A
sad mi se pred očima pojavljuje jedno drugo stanje
stvari. Nežnost u snu ne spada u latentnu sadržinu,
u misli koje se nalaze iza sna; ona stoji u suprotno­
sti sa ovom sadržinom; ona je sklona tome da mi
pokrije poznavanje tumačenja sna. Verovatno je baš
to njen smisao. Sećam se sa kakvim otporom sam pri­
lazio tumačenju sna, koliko dugo sam hteo da ga
odgodim proglašavajući san čistom besmislicom. Iz
svojih psihoanalitičkih lečenja znam kako ovakav
odbijajući sud treba tumačiti. On nema nikakve vred-
nosti za saznanje, nego samo vrednost jednog izra­
žavanja afekta. Ako moja mala ćerka ne voli jabuku
Izopačenje sna 147
koju smo joj ponudili, ona tvrdi da je jabuka gorka
a da je nije ni okusila. Ako se moji pacijenti po­
našaju onako kao moja mala, onda znam da je i kod
njih u pitanju jedna predstava koju oni žele da po­
tisnu. To isto važi i za moj san. Ja ne želim da ga
tumačim zato što tumačenje sadrži nešto čemu se
opirem. Posle izvršenog tumačenja sna, ja saznajem
čemu sam se opirao; to je bilo tvrđenje da je R. sla-
boumnik. Nežnost koju osećam prema R-u ne mogu
da svedem na latentnu misao u snu, ali je mogu
svesti na ovo moje opiranje. Ako je moj san u po-
ređenju sa svojom latentnom sadržinom u toj tački
izopačen, i to izopačen u suprotno, onda manifestna
nežnost u snu služi ovom izopačenju, ili, drugim re­
cima, izopačenje se ovde pokazuje kao namerno, kao
sredstvo pretvaranja. Moje misli u snu sadržavaju
pogrdu za R.; da ne bih tu pogrdu primetio, u san do-
speva suprotnost, nežno osećanje za njega.
To bi moglo biti jedno saznanje od opšte važnosti.
Kao što su pokazali primeri navedeni u trećem odelj-
ku (III), postoje snovi koji su neprikrivena ispunje­
nja želja. Tamo gde je ispunjenje želje neraspoznaj-
no, prikriveno, tamo bi morala postojati tendencija
ka odbrani protiv ove želje, i zbog te odbrane se želja
ne bi mogla izraziti drukčije nego izopačena. Ja ću
za ovaj sticaj prilika iz psihičkog života potražiti od­
govarajući deo iz društvenog života. Gde se u dru­
štvenom životu može naći neko slično izopačenje jed­
nog psihičkog akta? Samo onde gde se radi o dve
osobe, od kojih jedna raspolaže izvesnom moći, a
druga mora da zbog te moći povede računa. Ova
druga osoba onda izopačava svoje psihičke akte, ili,
kao što takođe možemo reći, ona se pretvara. Učtivost
koju svakoga dana primenjujern predstavlja velikim
delom jedno takvo pretvaranje; ako svoje snove tu­
mačim za čitaoca, primoran sam na takva izopača­
vanja. O prisiljavanju na ovakvo izopačavanje tuži se
i pesnik:
„Najbolje što možeš znati, ipak ne smeš reći de-
čacima."
10'
148 Tumačenje snova, I
(„Das Beste, was du ivissen kannst,
Darfst du den Buben doch ničht sagen").
U takvom položaju nalazi se politički pisac koji
ima vlastodršcima da kaže neprijatne istine. Ako ih
kaže neprikriveno, onda će vlastodržac njegovu izja­
vu sprečiti, naknadno, ako se radi o usmenoj izjavi,
a preventivno ako se objavi putem štampe. Pisac
treba da se boji cenzure, i on zato ublažava i izopa-
čava izražavanje svoga mišljenja. Prema jačini i
osetljivosti te cenzure, on je primoran ili da zadrži
samo izvesne oblike napada ili da govori u aluzijama
umesto u direktnim navodima, ili pak mora svoje ne­
prijatno saopštenje zaviti u prerušeni oblik koji će
izgledati bezazlen; on, na primer, srne da priča o
onome što se zbilo između dvojice mandarina u Kini
a da pri tom ima na umu činovnike u svojoj domo­
vini. Ukoliko je cenzura oštrija, utoliko će to pre-
rušavanje ići dalje, utoliko će često biti duhovitija
sredstva koja čitaoca ipak odvode na trag stvarnog
značenja.1
1
Gospođa dr H. fon Hug-Helmut (Hellmuth) objavila
je 1915. godine u Međunarodnom časopisu za lekarsku psi­
hoanalizu (Internationale Zeitschrift fur arztliche Psvcho-
analvse III) jedan san koji je možda pogodniji nego i jedan
drugi da opravda moju nomenklaturu izopačavanja sna. U
ovom slučaju radi se istim sredstvima kojima se služi i cen­
zura pisama da bi izbrisala ona mesta koja joj izgledaju po-
dozriva.
Cenzura pisama ovakva mesta čini nečitljivim precr­
tavanjem, a cenzura sna ih zamenjuje nerazumljivim mrm­
ljanjem.
Da bi se san razumeo, treba da kažem da je snevačica,
j e d n i Veoma ugledna, veoma obrazovana dama, stara pede­
set godina, udovica jednog višeg oficira koji je umro otpri­
like pre dvanaest godina i majka odraslih sinova, od kojih
se jedan za vreme ovoga sna nalazi na frontu.
A sad o snu o „ljubavnim uslugama". „Ona odlazi u
garnizonsku bolnicu broj 1 i kaže stražaru na kapiji da mora
razgovarati sa lekarom šefom . . . (pominje neko njoj nepo-
Izopačenje sna 149
Slaganje između fenomena cenzure i fenomena
izopačavanja sna koje treba da se sprovede do svih
pojedinosti daje nam prava da za oba pretpostavimo
postojanje sličnih uslova. Mi možemo, prema tome,
kod čoveka pojedinca kao vinovnike formiranja sna
znato ime) pošto želi da radi neki posao u bolnici. Pri tom
reč „posao" naglašava tako da stražar smesta primećuje da
se radi o „ljubavnim poslovima". Pošto je ona jedna starija
dama, on je posle kratkog oklevanja pušta da prođe. Ali
umesto da dođe kod glavnog lekara, ona dolazi u jednu ve­
liku, mračnu sobu, u kojoj mnogi oficiri i vojni lekari stoje
pored jednog dugačkog stola ili sede za njim. Ona se svo­
jom molbom obraća jednom štabnom lekaru koji je već po­
sle nekoliko reci razume. Tekst njenog govora u snu je ovaj:
„Ja i mnoge druge žene i mlade devojke u Beču spremne
smo da vojnicima, običnim vojnicima i oficirima bez razli­
ke . . . " Tu u snu dolazi neko mrmljanje. Ali da su svi
prisutni ovo mrmljunjc pravilno shvatili pokazuju joj deli-
mično zbunjeni a delimično i zluradi pokreti oficira. Dama
nastavlja: Znam da naša odluka zvuči neobično, ali za nas
je to dozlaboga istina. Ni vojnik na frontu se ne pita da li
želi da umre ili ne. Sledi neugodno ćutanje koje traje neko­
liko minuta. Štabni lekar je sad zagrli rukama preko sredi­
ne i kaže joj: Milostiva gospođo, pretpostavite da zaista
dođe do toga . . . (Mrmljanje). Ona se izvuče iz njegovog za­
grljaja sa mislima: Svi su jednaki i odgovara: Gospode
bože, pa ja sam jedna stara žena i možda neću uopšte do-
speti u taj položaj. Uostalom, jedan uslov bi se morao odr­
žati: vođenje računa o godinama starosti; da jedna starija
žena nekom sasvim mladom čoveku ne . . . (Mrmljanje) to
bi bilo strašno! — Štabni lekar: Ja to potpuno razumem.
Nekoliko oficira, među njima jedan koji ju je u mladim
godinama bio prosio, glasno se nasmejaše i dama zaželi da
je odvedu do glavnog lekara koga je poznavala, da bi se
stvar izvela na čistinu. Pri tome joj na njeno veliko izne­
nađenje padne na pamet da njegovo ime uopšte ne zna.
Štabni lekar je uprkos tome vrlo učtivo i s puno poštovanja
uputi da ide na drugi sprat preko vrlo uzanih gvozdenih
zavojitih stepenica koje vode iz sobe direktno na gornje
spratove. Prilikom penjanja, ona čuje jednog oficira kako
kaže: To je kolosalna odluka, svejedno, da li je neka mlada
ili stara; svako poštovanje.
Sa osećanjem da prosto čini svoju dužnost, ona se penje
stepenicama bez kraja.
Ovaj se san ponavlja još dva puta u toku od nekoliko
nedelja — kao što dama kaže — samo sa sasvim beznačaj­
nim i zaista besmislenim izmenama.
150 Tumačenje snova, I Izopačenje
pretpostaviti dve psihičke snage (strujanja, sistema),
od kojih jedna stvara želju koja dolazi do izražaja
kroz san, dok ona druga obavlja cenzuru na toj želji
sna i kroz ovu cenzuru iznuđava da njegovo ispolja-
vanje bude izopačeno. Pitanje je samo, u čemu se
sastoji vlast ove druge instancije na osnovu koje ona
srne da vrši svoju cenzuru. Ako se setimo da latentne
misli sna pre analize nisu svesne, a da se manifestnih
sadržina koje iz njih proizlaze sećamo kao svesnih,
onda nije daleko pretpostavka da je prednost ove
druge instancije baš propuštanje u svest. Iz prvog
sistema ne bi ništa moglo dospeti u svest što pret­
hodno ne bi prošlo kroz drugu instancu, a druga in­
stanca ne propušta ništa a da ne izvrši svoja prava
i da licu koje stiče svest ne sprovede izmene koje su
joj odobrene. Mi pri tom formiramo jedno sasvim
određeno shvatanje o „suštini" svesti; osvešćivanje
je za nas jedan naročiti psihički akt, različit i sasvim
nezavisan od procesa formiranja predstavljanja, ili
ideje, i svest nam izgleda kao čulni organ koji per­
cipira sadržinu datu negde na drugom mestu. Može
se pokazati da psihopatologija uopšte ne može da
bude bez ovih osnovnih postavki. Detaljniju procenu
o njima možemo ostaviti za jednu kasniju priliku.
Ako zadržim ovu sliku obeju psihičkih instanca
i njihovih odnosa prema svesti, pruža se za upad­
ljivu nežnost koju u snu osećam prema svome prija­
telju R. koji u tumačenju sna biva tako unižen, jed­
na potpuno kongruentna analogija iz političkog ži­
vota ljudi. Zamislimo život u državi, gde se među
sobom bore jedan vladar ljubomoran na svoju vlast
i živo javno mišljenje. Narod se kao buni protiv jed­
nog činovnika koji im nije po volji i traži da bude
otpušten; da ne bi pokazao da mora voditi računa o
volji naroda, tiranin ovoga činovnika upravo tada od­
likuje jednim visokim odlikovanjem za koje inače ne
bi bilo nikakvog povoda. Tako moja druga instancija,
koja vlada prilazom svesti, odlikuje moga prijate­
lja R. izlivom prevelike nežnosti pošto bi ga nasto­
janja želje prvog sistema iz nekog naročitog intere-
sna 151
sa kojeg se upravo predano pridržavaju htele da ga
nagrde kao slaboumnika. 1
Možda nas ovde obuzima slutnja da je tumače­
nje sna u stanju da nam da objašnjenja o sastavu
našeg duševnog aparata koje smo dosad uzalud oče­
kivali od filozofije. Ali mi ne krećemo tim tragom
nego se vraćamo natrag na naš početni problem, po­
što smo objasnili izopačen je sna. Postavljalo se pi­
tanje kako to da se snovi sa neprijatnom sadržinom
mogu analizirati kao ispunjenje želja. Mi sad vidimo
da je to mogućno ako se dogodilo izopačen je sna, ako
neprijatna sadržina sna služi samo za prerušivanje
željenog sna. S obzirom na naše pretpostavke o dve-
ma psihičkim instancijama, mi sad možemo takođe
reći: neprijatni snovi stvarno sadržavaju nešto što je
toj drugoj instanci neprijatno, što međutim istovre­
meno ispunjava želju prve instance. To su utoliko
snovi želja što svaki san polazi od prve instance, dok
se druga instanca prema snu ponaša samo kao od-
brambena a ne kao stvaralačka. 2 Ako se, sad, ogra­
ničimo na vrednovanje onoga što druga instancija
doprinosi snu, onda se u san uopšte nikad ne možemo
razumeti. Onda ostaju i dalje sve zagonetke koje je
autor primetio na snovima.
1
Takvi dvolični snovi nisu retke pojave ni kod mene
ni kod drugih ljudi. Dok sam se bavio obradom jednog n a ­
učnog problema uznemiravao me je više noći, jednu za dru­
gom, jedan lako zbunjujući san koji je imao za sadržaj po­
mirenje sa jednim prijateljem koga sam već odavno odba­
cio. Četvrti ili peti put uspe mi naposletku da shvatim smi­
sao ovoga sna. Smisao leži u bodrenju da ostavim i posled-
nji ostatak obzira prema dotičnoj osobi, kako da se potpuno
oslobodim od nje, pa se u ovako dvoličnom obliku prerušio
u suprotnost. Ja sam objavio jedan „dvolični Edipov san"
o jednoj osobi, u kome su neprijateljske pobude i smrto­
nosne želje zamenjene manifestnom nežnošću („Tipični pri-
mer jednog prerušenog Edipovog sna"). Jedna vrsta dvolič­
nih snova biće pomenuta na drugom mestu (vidi odeljak VI
„Rad sna").
2
Kasnije ćemo upoznati i slučaj da, naprotiv, san izra­
žava želju ove druge instance.
152 Tumačenje snova, I *
Da san zaista ima neki tajni smisao koji dovodi
do ispunjenja želje mora se opet, za svaki slučaj,
dokazati analizom. Zato uzimam nekoliko snova ne­
prijatne sadržine i pokušaću da izvršim njihovu ana­
lizu. To su delimično snovi histeričnih osoba koji
zahtevaju duži prethodni uvod i mestimično prodi­
ranje u psihičke procese kod histerije. Ali ja se
ovom otežavanju prikazivanja ne mogu skloniti
s puta.
Kad uzmem nekog psihoneurotičara na analitič­
ko lečenje, onda njegovi snovi redovno, kao što sam
već spomenuo, postaju predmetom naših razgovora.
Pri tom, moram mu dati sva psihološka objašnjenja
pomoću kojih sam i sam došao do razumevanja nje­
govih simptoma, i pri tom doživljavam nemilosrdnu
kritiku kakvu ni od kolega stručnjaka u oštrijem
obliku ne mogu očekivati. Sasvim redovno javlja se
protivljenje mojih pacijenata rečenici da su svi snovi
ispunjenja želja. Evo nekoliko primera za materijal
snova koji mi se iznose kao dokazi protiv toga.
„Vi uvek govorite da je san jedna ispunjena že­
lja", počinje jedna dovitljiva pacijentkinja. ,,A sad
ću vam ja ispričati jedan san čija sadržina, sasvim
suprotno tome, ukazuje na to da mi se želja ne ispu­
njava. Kako ćete to dovesti u sklad s vašom teori­
jom? San glasi ovako":
„Hoću da priredim večeru, ali nemam ništa pri
ruci osim malo dimljenog lososa. Mislim na to da
pođem u kupovinu, ali se setim da je nedelja posle-
podne kad su sve radnje zatvorene. Hoću da telefo­
niram nekolicini snabdevača, ali je pokvaren telefon.
I tako se moram odreći želje da priredim večeru."
Ja, razume se, odgovaram da o smislu toga sna
može doneti odluku samo analiza, mada priznajem
da san na prvi pogled izgleda razuman i povezan i da
je sličan nečemu što je upravo protivno ispunjenju
želje. ,,A iz koga je materijala nikao ovaj san? Vi
znate da podsticaj za jedan san svaki put leži u do­
življajima prethodnog dana."
Analiza: Pacijentkinjin muž, jedan valjan i sposo­
ban mesar na veliko, izjavio joj je dan ranije da se
Izopačenje sna 153
suviše ugojio i da zato želi da počne sa kurom mr­
šavljenja. Rekao je da će ustajati rano, da će se kre­
tati, održavati strogu dijetu, a da pre svega neće pri-
hvatati nikakve pozive više za večere. — O mužu
nastavlja da priča, smejući se, da je za svojim stal­
nim stolom u kafani upoznao nekog slikara, koji na
svaki način želi da ga slika pošto tobože još nikad
nije našao jednu tako izrazitu glavu. Ali je njen muž
po svome grubom običaju odgovorio da se lepo zahva­
ljuje i da je sasvim uveren da je jedan komad zad­
njice jedne lepe mlade devojke slikaru svakako mi­
liji nego čitavo njegovo lice.1 Rekla je da je sad
veoma zaljubljena u svoga muža i da se sa njim ova­
ko zadirkuje. Molila ga je, takođe, da joj ne poklanja
nikakav kavijar. — Sta to treba da znači?
Ona, naime, već odavna ima želju da bi svako
prepodne mogla pojesti zemičku sa kavijarom, ali ne
dozvoljava sebi izdatak za to. Ona bi kavijar naravno
odmah dobila od svoga muža kad bi ga za to zamolila.
Ali ona ga je, naprotiv, zamolila da joj nikakav ka­
vijar ne poklanja da bi ga tako duže mogla peckati.
(Ovo obrazloženje izgleda mi providno. Iza ova­
kvih nezadovoljavajućih obaveštenja obično se kriju
nepriznati motivi. Pomislimo na Bernštajnove hipno-
tisane osobe koje izvode jedno posthipnotičko nare­
đenje i, upitane za motive za to, one ne odgovaraju
— možda ja ne znam zašto sam to uradio, nego mo­
raju često izmisliti neko očigledno nedovoljno obra­
zloženje. Tome nešto slično biće svakako i sa kavija­
rom moje pacijentkinje. Primećujem da ona u životu
mora da stvori jednu neispunljivu želju. Njen san
joj pokazuje da je stiglo i odbijanje želje. A zašto
joj je potrebna jedna neispunjena želja?).
1
Seđeti slikaru kao model.
Gete (Goethe): A ako nema zadnjice,
kako plemić može da sedi?
(Unđ wenn er keinen Hintern hat,
wie kann der Edle sitzen?)
1
 v
154 Tumačenje snova, I
Dosadašnje dosetke nisu bile dovoljne za tuma­
čenje sna. Ja tragam i dalje. Posle jedne kratke pa­
uze, kakva baš odgovara savlađivanju otpora, moja pa-
cijentkinja izjavljuje dalje da je juče učinila posetu
svojoj prijateljici, na koju je zapravo ljubomorna po­
što njen muž tu ženu uvek toliko hvali. Na sreću, ta
prijateljica je vrlo suva i mršava, a njen muž je lju­
bitelj punijih telesnih oblina. O čemu je ova mršava
prijateljica govorila? O svojoj želji, naravno, da po­
stane malo jača. Ona ju je takođe pitala: „Kad ćete
nas opet pozvati u goste? Kod vas se uvek tako do­
bro jede."
Sada je smisao sna jasan. Svojoj pacijentkinji
mogu da kažem: „Stvari stoje upravo tako kao da ste
prilikom poziva pomislili: Tebe ću, naravno, pozvati
da se možeš kod mene najesti, ugojiti i mome mužu
još više dopasti. Više volim da ne priredim nikakvu
večeru više. San vam zatim kaže da vi ne možete pri­
rediti nikakvu večeru, on dakle ispunjava vašu želju
da ništa ne doprinesete zaobljavanju telesnih oblika
svoje prijateljice. Da se čovek od stvari koje u dru­
štvu pred njega iznose zaista ugoji, tome vas uči i
odluka vašeg muža da u interesu svoga mršavljenja
više ne prima nikakve pozive na večeru." Sad nedo­
staje još samo neka koincidencija koja će potvrditi
rešenje. I dimljeni losos u sadržini sna još nije obja­
šnjen. „Kako dolazite do lososa koji se pominje u
snu?" — „Dimljeni losos je omiljeno jelo ove moje
prijateljice", odgovara bolesnica. Slučajno i ja pozna­
jem tu damu i mogu potvrditi da se i ona isto tako
odriče lososa kao i moja pacijentkinja kavijara.
Ovaj isti san dopušta još jedno drugo i finije tu­
mačenje, koje postaje potrebno zbog jedne okolnosti.
Oba tumačenja ne protive se jedno drugome, nego
jedno drugo prekrivaju i pružaju lep primer za obič­
nu dvosmislenost snova kao svih ostalih psihopatolo­
ških struktura. Čuli smo da je bolesnica istovremeno
sa svojim snom o odbijanju želje nastojavala da jed­
nu odbijenu želju ostvari u realnosti (zemička sa ka­
vijarom). I prijateljica je takođe izrazila jednu želju,
naime da postane deblja, i nikakvo čudo ne bi bilo
Izopačenje sna 155
•da je naša dama sanjala da se prijateljici želja ne
ispunjava. To je, naime, njena sopstvena želja da se
želja njene prijateljice — želja da se ugoji — ne ispu­
ni. Ali ona umesto toga sanja da se njoj samoj ta
želja ne ispunjava. San sadržava jedno novo tumače­
nje, ako ona u snu ne misli na sebe nego na prijate­
ljicu, ako se stavila namesto prijateljice, ili, kao što
možemo reći, ako se je s njom identifikovala.
Mislim da je ona to zaista uradila i kao znak
ovog identifikovanja ona je tu njenu odbijenu želju
u realnosti ostvarila. A kakav smisao ima histerično
identifikovanje? Za objašnjenje ovoga potrebno je
opširnije prikazivanje. Identifikacija je izvanredno
važan momenat za mehanizam histeričnih simptoma;
tim putem bolesnici uspevaju da u svojim simptomi­
ma izraze doživljaje čitavog niza osoba, ne samo svo­
je, da, tako reći, pate za čitavo mnoštvo ljudi i da
sve uloge u jednom pozorišnom komadu predstave
svima svojim ličnim sredstvima. Prigovoriće mi da
je to ona poznata histerična imitacija, sposobnost hi­
steričnih osoba da sve simptome podražavaju koji
kod drugih ljudi čine utisak, tako reći simpatija inten-
zifikovana do reprodukcije. Ali time je samo nazna­
čen put kojim teče psihički proces kod histeričke imi­
tacije, nešto drugo su put i duševni akt koji idu tim
putem. Duševni akt je nešto malo komplikovaniji
nego što volimo da sebi predstavimo imitaciju histe­
ričnih osoba; (on odgovara jednom nesvesnom zavr­
šnom procesu kao što će nam jedan primer to jasno
pokazati). Lekar koji među ostalim bolesnicima u istoj
sobi u bolnici ima bolesnicu sa izvesnom vrstom trza­
nja neće biti iznenađen kada jednog jutra sazna da
je ovaj osobiti histerični napad podražavan. On će
jednostavno sam sebi reći: Ostale bolesnice su ga vi-
dele i imitirale; to je psihička zaraza. Jeste, ali psi­
hička infekcija se dešava otprilike na ovaj način. Bo­
lesnice, uglavnom, više znaju jedna o drugoj nego
što lekar zna o svakoj od njih, i pošto je lekarska vi­
zita prošla, one se brinu jedna o drugoj. Jedna dobi-
ja napad danas; ostalima ubrzo biva poznato da je
uzrok za to neko pismo od kuće, osvežavanje nekog
156 Tumačenje snova, 1 Izopačenje sna
ljubavnog bola i slično. U njih se budi saučešće, u
njima se stvara sledeći zaključak koji ne dolazi do
svesti: ako čovek od ovakvih uzroka može da dobije
ovakav napad, onda mogu i ja da dobijem takve na­
pade, pošto i ja imam iste povode za to. Kad bi to
bio zaključak sposoban svesti, onda bi se možda izlio
u strah da će dobiti isti takav napad; ali se on izvr­
šava na jednom drugom psihičkom terenu, pa se pre­
ma tome završava u ostvarenju simptoma koga se
plaši. Identifikacija dakle nije prosta imitacija, nego
prisvajanje na osnovu istog etiološkog polaganja pra­
va; ona izražava jedno „kao" i odnosi se na nešto za­
jedničko što ostaje u nesvesnom.
Identifikacija se u histeriji najviše koristi za izra­
žavanje jednog zajedničkog seksualnog elementa. Hi­
sterična se žena vrlo rado u svojim simptomima —
iako ne isključivo — identifikuje sa takvim osobama
s kojima je bila u seksualnim odnosima, ili koje sek­
sualno opšte sa istim osobama sa kojima i ona sama
ima seksualne odnose. Jezik takođe vodi računa o
jednom takvom shvatanju. Dvoje koji se vole su „jed­
no". U histeričnoj fantaziji kao u snu dovoljno je za
identifikaciju da se misli na seksualne odnose, a da
oni pri tom ne moraju važiti kao realni. Pacijentkinja
sledi dakle samo zakonima histeričnih misaonih zbi­
vanja ako da izraza svojoj ljubomori prema prijate­
ljici (za koju uostalom i sama uviđa da je neopravda­
na) tako što se u snu stavlja na njeno mesto i što se
stvaranjem jednog simptoma (odbijene želje) sa njom
identifikuje. Mi bismo ovaj događaj jezički na sledeći
način mogli objasniti: Ona se u snu stavlja namesto
svoje prijateljice zato što se ova kod njenog muža
stavlja na njeno mesto, što bi želela da zauzme njeno
1
mesto u ocenjivanju vrednosti njenoga muža.
1
Ja i sam žalim što ovđe umećem ovakve delove iz
psihopatologije histerije koji zbog svog fragmentarnog pri­
kazivanja i, istrgnuti iz celine, ipak ne mogu delovati do­
voljno razjašnjavajuće. Ako su mogli ukazati na duboke
odnose teme sna prema psihoneurozama onda su ispunili
nameru koju sam imao kad sam ih ovde uneo.
157
Na jednostavniji način, ali ipak prema shemi da
neispunjenje jedne želje znači ispunjenje jedne dru­
ge želje, nestao je otpor prema mojoj teoriji kod sno­
va jedne druge pacijentkinje, naj dovitljivi je među
svima mojim snevačicama. Ja sam joj jednog dana
bio izložio da je san ispunjenje želja; sutradan je ona
došla s jednim snom kako se sa svojom svekrvom vozi
zajedno na odmor u selo. Ja sam znao da se ona veo­
ma žestoko odupirala da leto provede u blizini svoje
svekrve; znao sam takođe da je ovu zajednicu koje
se plašila poslednjih dana srećno izbegla iznajmlji­
vanjem jednog boravišta na selu koje je bilo veoma
udaljeno od mesta njene svekrve. Sad je ovaj san
osujetio ovo zaželjeno rešenje; zar to ne predstavlja
najoštriju protivrečnost mome učenju o ispunjenju
želje kroz san? Sigurno, potrebno je bilo samo izvući
konsekvence iz toga sna pa da se dobije njegovo tu­
mačenje. Prema ovom snu ja nisam bio u pravu: to
je, dakle, bila njena želja — da ja ne budem u pravu
— i san je ovu njenu želju pokazao kao ispunjenu.
Zelja da ja ne budem u pravu, koja se ispunila u
temi boravka na selu, odnosila se u stvari na jedan
drugi i ozbiljniji predmet. Ja sam, naime, u isto vre-
me iz materijala koji je dala njena analiza, zaključio
da se u izvesnom periodu njenog života moralo dogo­
diti nešto što je bilo značajno za njeno oboljenje. Ona
je to poricala jer se to nije nalazilo u njenom seća-
nju. Uskoro smo došli na to da sam ja bio u pravu.
Njena želja da ja ne budem u pravu, pretvorena u
želju da sa svojom svekrvom otputuje na selo, odgo­
varala je dakle opravdanoj želji da se one tek tada
naslućene stvari nikad ne bi dogodile.
Bez analize, samo pomoću jednog naslućivanja,
dozvolio sam sebi da tumačim jedan neznatan doga­
đaj kod jednog prijatelja, koji mi je bio kolega u toku
osam razreda gimnazije. On je jednom u jednom ma­
lom krugu čuo jedno moje predavanje o novini da je
san ispunjenje želje, otišao kući, sanjao da je sve svo­
je parnice izgubio — bio je advokat —, i požalio mi
se na to. Ja sam se pomogao izgovorom: Čovek ne
može dobiti sve parnice, ali sam u sebi mislio: ako
158 Tumačenje snova, 1
sam osam godina kao prvi sedeo u prvoj klupi, dok je
on menjao mesto negde na sredini razreda, da li mu
nije možda iz ovih dečačkih godina ostala želja da se
i ja jednom temeljno obrukam?
Jedan drugi san sa više sumornim karakterom iz-
nela mi je takođe jedna pacijentkinja kao prigovor
teoriji o ispunjenju želje u snu. Pacijentkinja, jedna
mlada devojka, počela je ovako: Vi se sećate da moja
sestra sad ima samo jednog sina, Karla; starijeg sina,
Otona, izgubila je još dok sam ja bila u njihovoj kući.
Oto je bio moj ljubimac, zapravo sam ga ja vaspitala.
Maloga takođe volim, ali ni izdaleka ne toliko koliko
sam volela pokojnika. A sad ove noći sanjam da Kar­
la vidim mrtvog pored sebe. On leži u jednom ma­
lom mrtvačkom sanduku, sklopljenih ruku, sa sve-
ćama svuda unaokolo, ukratko rečeno, potpuno isto
kao što je i mali Oton tada ležao čija me je smrt tako
potresla. Recite mi sada, šta to treba da znači? Vi me
poznajete: Jesam li ja tako loša osoba da bih svojoj
sestri želela gubitak njenog jedinog deteta koje još
ima? Ili možda san znači da bih više želela da je Karl
mrtav nego Oto koga sam mnogo više volela?
Ja sam je uveravao da je ovo poslednje tumače­
nje isključeno. Posle kratkog razmišljanja mogao sam
joj dati pravilno tumačenje sna koje mi je ona i po­
tvrdila. To mi je pošlo za rukom pošto mi je čitava
prethodna istorija sna bila poznata.
Rano osirotela, devojka je odrasla u kući svoje
mnogo starije sestre i među prijateljima i posetiocima
u kući srela je i čoveka koji je na njeno srce ostavio
trajan utisak. Neko vreme je izgledalo kao da će se
ovi jedva iskazani odnosi završiti brakom, ali je ovaj
srećan ishod stvari osujetila njena sestra, čiji motivi
za to nikad nisu našli puno objašnjenje. Posle raski­
da čovek kojeg je naša pacijentkinja volela izbegavao
je kuću; ona sama se neko vreme posle smrti maloga
Otona, kome je otada bila poklonila svoju nežnost,
osamostalila. Ali joj nije pošlo za rukom da se oslo­
bodi zavisnosti u koju je dospela svojom naklonošću
prema prijatelju njene sestre. Njen joj je ponos na­
ređivao da ga izbegava; ali bilo joj je nemogućno da
Izopačenje sna 159
svoju ljubav prenese na druge prosce koji su se po­
sle toga javljali. Kad bi voljeni čovek, koji je spadao
u stalež pisaca, bilo gde objavio neko predavanje, ona
bi sigurno bila među slušaocima, a i inače koristila bi
svaku priliku da ga na nekom trećem mestu izdaleka
posmatra. Setio sam se da mi je dan ranije pričala da
profesor odlazi na neki određeni koncert, i da i ona
sama želi da ide tamo da bi ponovo uživala u tome
da ga vidi. To je bilo na dan koji je prethodio snu;
onoga dana kad mi je ispričala san trebalo je da se
održi koncert. I tako sam lako mogao da iskonstru-
išem pravilno tumačenje i postavio sam joj pitanje da
li joj pada na pamet ikakav događaj koji se desio po­
sle smrti malog Otona. Ona je smesta odgovorila: Si­
gurno, tada je profesor posle dugog izostanka ponovo
došao i ja sam ga ponovo jednom videla pored kovče­
ga malog Otona. Bilo je tačno onako kao što sam oče­
kivao. Ja sam dakle san protumačio na ovaj način:
„Kad bi sad i drugi dečak umro, ponovilo bi se isto.
Vi biste dan proveli kod svoje sestre, profesor bi si­
gurno došao da izrazi saučešće, i vi biste ga ponovo
videli pod istim uslovima kao tada. San ne znači ni­
šta drugo nego ovu vašu želju za ponovnim viđenjem
protiv koga se u duši borite. Ja znam da u torbici no­
site ulaznicu za današnji koncert. Vaš san je san ne­
strpljenja, on je ponovno viđenje koje treba danas da
se izvrši preuranio za nekoliko časova."
Da bi prikrila svoj san, ona je očigledno izabrala
jednu situaciju u kojoj se takvi snovi obično potisku­
ju, situaciju u kojoj je čovek tako ispunjen tugom da
se na ljubav i ne misli. Pa ipak, sasvim je mogućno da
i u realnoj situaciji, koju je san verno kopirao, uz
mrtvački kovčeg prvog od nje jače voljenog dečaka,
nije mogla da potisne nežno osećanje za posetioca
koga dugo nije videla.
Drugo objašnjenje našao je jedan sličan san jed­
ne druge pacijentkinje koja se u ranijim godinama
isticala brzim dosetkama i vedrim raspoloženjem, i
koja je te osobine dokazivala za vreme lečenja bar još
u svojim dosetkama. Toj dami se u vezi sa jednim du­
žim snom pričinilo da svoju jedinu petnaestogodišnju
160 Tumačenje snova, I Izopačenje
ćerku gleda kako leži mrtva u jednoj kutiji. Ona je
baš imala želju da od ove pojave u snu stvori prigo­
vor protiv teorije o ispunjenju želje, ali je i sama slu­
tila da pojedinost o kutiji mora pokazati put ka ne­
kom drugom shvatanju sna. 1 Prilikom analize palo joj
je na pamet da je prethodne večeri u društvu došao
razgovor na englesku reč „boa;" i na raznovrsne pre­
vode te reci u nemačkom jeziku, kao: kutija, loža, san­
duk, šamar itd. Iz drugih sastavnih delova ovog sna
moglo se sad dopuniti da je saznala za srodstvo engle­
ske reci ,,box" sa nemačkim izrazom „Biichse" i da se
podsetila i na to da se ova reč „Biichse" u nemačkom
jeziku upotrebljava i kao vulgarni izraz za ženski pol-
ni organ. Ako njenom poznavanju topografske anato­
mije pogledamo malo kroz prste moglo se pretposta­
viti da dete u „kutiji" znači plod u majčinom telu. I
kad sam joj to u toj meri objasnio, ona nije poricala
da ovaj san stvarno odgovara nekoj njenoj želji. Kao
tako mnogo mladih žena, ni ona nije bila stvarno sreć-
na kad je postala gravidna i više nego jedanput je
sama sebi priznala da želi da joj dete u utrobi umre;
u napadu besa, posle jedne žestoke svađe sa mužem,
ona je čak pesnicama udarala po svome telu da bi dete
pogodila. Mrtvo dete je dakle zaista predstavljalo is­
punjenje jedne želje i nikakvo čudo nije ako ovo ispu­
njenje jedne petnaest godina odstranjivane želje po­
sle jednog tako zakasnelog pojavljivanja uopšte više
ne možemo prepoznati. U međuvremenu se baš mno­
go što-šta izmenilo.
Grupu u koju spadaju oba ova poslednja sna, koja
za sadržaj imaju smrt milih rođaka, treba ponovo da
uzmemo u obzir kod tipičnih snova. Pomoću njih biću
u mogućnosti da na novim primerima pokažem da se
svi ovi snovi imaju tumačiti kao ispunjenja želja upr-
kos neželjenoj sadržini koju oni imaju. Nijednom
svom pacijentu, nego jednom inteligentnom pravniku
iz kruga mojih poznanika dugujem poznavanje slede-
ćeg sna koji mi je opet bio ispričan u nameri da me
1
Slično kao i dimljeni losos u snu o osujećenoj večeri.
sna 161
zadrži od brzopletog uopštavanja o učenju o snu želje.
„Sanjam", tako priča moj svedok, „da dolazim pred
svoju kuću sa jednom damom pod rukom. Onde me
čekaju zatvorena kola, prilazi mi jedan gospodin, legi-
timiše se kao policijski agent i poziva me da pođem
s njim. Ja molim samo još malo vremena da svoje
stvari sredim. Verujete li vi da je to možda moja želja
da budem uhapšen?" — „Sigurno da nije, to moram
priznati. Možda znate pod kojom ste optužbom bili
uhapšeni?" — „Da, mislim zbog čedomorstva." —
„Čedomorstva? Pa vi znate da takav zločin može da
izvrši samo majka nad .svojim novorođen četom?" —
„To je tačno." 1 — „A pod kakvim okolnostima ste sa­
njali, šta se dogodilo uveče pre toga?" — „Ne bih vo-
leo da vam o tome pričam, to je jedna tugaljiva
stvar." — „Ali meni je to potrebno, inače se moramo
odreći tumačenja toga sna." — „Slušajte dakle. Noć
nisam proveo kod kuće nego kod jedne dame koja za
mene vrlo mnogo znači. Kad smo se ujutru probudili,
dogodilo se između nas ponovo nešto. Zatim sam po­
novo zaspao i sanjao ono što vam je poznato." — „Da
li je to neka udata žena?" — „Jeste". — „I vi ne že­
lite da imate dete s njom?" — „Ne, nikako, to bi nas
moglo odati." — „Vi dakle ne vršite normalan sno­
šaj?" — „Primenjujem pažnju da se pre svršetka po­
vučem." — „Smera li pretpostaviti da ste u toku noći
ovo više puta uradili i da ste posle ponavljanja ujutru
bili nešto malo nesigurni, da li vam je to pošlo za ru­
kom?" — „To bi moglo biti." — „Onda je vaš san
ispunjenje želje. Kroz taj san vi stičete spokojstvo da
niste napravili dete, ili što je gotovo isto, vi ste tobože
ubili dete. Postojanje srednjih članova lako mogu da
vam dokažem. Sećate li se, pre nekoliko dana razgova­
rali smo o bračnim nevoljama i o inkonzekvenciji da
je dozvoljeno da se snošaj obavi tako da se oplođenje
1
često se dešava da se neki san nepotpuno ispriča, i
da se tek u toku analize pojavi sećanje na izostavljene de-
love sna. Ovi naknadno umetnuti delovi redovno daju ključ
za tumačenje sna. Uporedi kasnije o zaboravljanju snova.
11 Frajd, Odabrana đela, VI
132 Tumačenje snova, I
ne izvrši, dok svaki zahvat kad su se jaje i seme jed­
nom sastali i oblikovali zametak biva kažnjen kao
zločin. Nastavljajući taj razgovor mi smo se setili i
srednjovekovnog spornog pitanja o tome, u kom tre­
nutku zapravo duša ulazi u fetus, jer se tek od toga
trenutka dozvoljava da postoji pojam umorstva. Vama
je sigurno poznata i jeziva pesma pesnika Lenaua
(Lenau) koji izjednačava i umorstvo deteta i predo-
hranu od dece." — „Na pesnika Lenaua sam začudo
danas prepodne slučajno mislio." — „Još jedan odjek
vašeg sna. A sad ću vam dokazati još jedno malo spo­
redno ispunjenje želje u vašem snu. Vi sa jednom da­
mom pod rukom dolazite pred vašu kuću. Vi je, dakle,
vodite kući, umesto da u stvari noć provedete s njom
u njenoj kući. Što se ispunjenje želje, koje sačinjava
jezgro sna, krije u tako neprijatnom obliku, za to mo­
žda ima više od jednog razloga. Iz moga članka o etio-
logiji neuroze straha mogli biste saznati da ja „coitus
interruptus" (prekinuti snošaj) uzimam kao jedan od
uzročnih faktora postanka neurotičnog strana. S ti­
me bi se slagalo kad bi vam posle više snošaja te vrste
ostalo neko nelagodno raspoloženje, koje sada kao
element ulazi u sastav vašeg sna. Ovim neraspolože­
njem vi se takođe služite da biste ispunjenje želje pri­
krili. Uostalom, i pominjanje čedomorstva nije obja­
šnjeno. Kako dolazite do ovog specifično ženskog zlo­
čina?" — „Hoću da vam priznam da sam već pre ne­
koliko godina bio upleten u jedan ovakav slučaj. Bio
sam kriv za to što je jedna devojka uklanjanjem plo­
da pokušala da se zaštiti od posledica odnosa koji je
održavala sa mnom. Sa izvođenjem te namere ja ni­
sam imao nikakve veze, ali sam dugo bio u razumlji­
vom strahu da će se stvar otkriti." — „Razumem, i
ovo sećanje dalo je drugi razlog zašto vam je strah da
ste stvar loše obavili morao biti neprijatan.
Neki mladi lekar, koji je na mom predavanju slu­
šao da pričam o ovom snu, mora da se osetio njime
pogođen jer je požurio da ga naknadno sanja, i njegov
misaoni oblik primeni na jednu drugu temu. On je
dan ranije podneo prijavu o svojim prihodima, koja
je bila sasvim iskreno napisana pošto je imao samo
Izopačen je sna 163
malo da prijavi. I sad je sanjao kako sa sednice pore-
ske komisije dolazi jedan poznanik i saopštava mu da
su sve ostale poreske prijave ostale bez prigovora, ali
da je njegova prijava izazvala opšte nepoverenje i da
će mu doneti osetnu kaznu od poreskih vlasti. San
predstavlja jedno površno prikriveno ispunjenje želje
da važi kao lekar sa velikim prihodima. On, uostalom,
podseća na poznatu priču o onoj mladoj devojci kojoj
se savetuje da odbije svoga prosca, pošto je naprasit
čovek i pošto će je u braku sigurno tući. Odgovor de-
vojke glasi: „Samo neka me bije!" Njena želja da se
uda je tako živa da prima i neprijatnost koja joj se
stavlja u izgled pa da je čak i podiže do stepena želje.
Ako sve ove snove te vrste koji se često javljaju,
a koji izgleda kao da se direktno protive mom učenju
tako što imaju za sadržaj neispunjenje neke želje ili
zbivanje nečeg očigledno neželjenog, obuhvatim pod
nazivom „snovi protiv želje", onda vidim da se uglav­
nom mogu svesti na dva principa, od kojih jedan još
nije bio spomenut mada igra veliku ulogu u snovima
ljudi. Jedna pokretna snaga ovih snova jeste želja da
ne budem u pravu. Ovi se snovi događaju redovno u
toku mojih lečenja kad se pacijent nalazi u otporu
protiv mene, i ja sa velikom sigurnošću mogu računati
na to da ću izazvati takav san čim sam prethodno bo­
lesniku izneo svoje učenje da je san ispunjenje želje.1
Štaviše, mogu očekivati da će se sa mnogim od mojih
čitalaca isto to dogoditi; oni će se u snu spremno od­
reći neke želje samo da bi sebi ispunili želju da nisam
u pravu. Poslednji san te vrste, koji želim da saop-
štim, pokazuje opet to isto. Jedna mlada devojka koja
je s mukom izborila da se i dalje leci kod mene, pro­
tiv želje svojih rođaka i autoriteta koje je pitala za
savet, sanja: kako joj kod kuće brane da i dalje do­
lazi kod mene. Ona se onda poziva na obećanje koje
1
O sličnim snovima „protiv želje" pričali su mi više
puta moji slušaoci u toku poslednjih godina, kao o svojoj
reakciji na njihov prvi dodir sa „teorijom želje sna".
u*
164 Tumačenje snova, I
joj je bilo dato da ću je u slučaju potrebe i besplatno
lečiti, i ja joj kažem: U pitanju novca, ne mogu miati
nikakvih obzira.
Ovde zaista nije lako dokazati da postoji neko is­
punjenje želje, ali u svima takvim slučajevima nalazi
se osim jedne zagonetke još i jedna druga, čije reše-
nje pomaže da bi se resila ona prva. Odakle dolaze
reci koje mi moja pacijentkinja stavlja u usta? Ja joj,
naravno, nikad nisam rekao nešto slično, ali jedan od
njene braće, i to baš onaj što ima najveći uticaj na
nju, bio je tako ljubazan da te reci izgovori preko
mene. San, dakle, želi da postigne da brat ostane u
pravu i ona ne želi da samo u snu bratu da za pravo;
to je sadržaj njenog života i motiv njene bolesti.
Jedan san koji na prvi pogled teoriji o ispunjenju
želje priprema najveću teškoću, sanjao je jedan lekar
(August Sterke) i objasnio ga:
„Na svom levom kažiprstu imam i vidim sifilistič-
ni primarni afekt na poslednjoj falangi."
Možda će nas razmišljanje o tome što ovaj san sve
do neželjene sadržine izgleda jasan i koherentan za­
držati od toga da ga analiziramo. Ali, ako se ne plaši­
mo truda oko analize, saznaćemo da „primarni afekt"
treba izjednačiti sa „prima affectio" (prva ljubav) i
da se odvratan čir prema recima Sterkeovim pokazuje
kao „zastupnik ispunjenja želja punih velikom emo­
cijom". 1
Drugi motiv snova protiv želja jeste tako blizu
da možemo lako doći u opasnost da ga previdimo kao
što se to meni duže vremena dešavalo. U seksualnoj
konstituciji mnogih ljudi postoji jedna mazohistička
komponenta koja je nastala preobrtanjem u suprotno
agresivne sadističke komponente. Takve ljude zove­
mo „idealnim" mazohistima ako uživanje ne traže u
sebi nanetom telesnom bolu, nego u ponižavanju i du­
ševnom mučenju. Bez daljeg biva jasno da ovi ljudi
mogu imati snove protiv želja i snove nezadovoljstva,
koji za njih nisu ništa drugo do ispunjenje želja, udo-
1
Zentralblatt fur Psychoanalyse II, 1911/12.
Izopačenje sna 165
voljenje njihovih mazohističkih sklonosti. Ovde ću
navesti jedan takav san: „Jedan mlad čovek koji je
u ranijim godinama veoma mučio svoga brata kome
je bio homoseksualno odan posle temeljne promene
karaktera sanja jedan san koji se sastojao od tri dela:
I. Kako ga njegov stariji brat „sekira". II. Kako se
dva odrasla čoveka u homoseksualnoj nameri lepo za­
bavljaju. III. Brat je prodao preduzeće čije je vođenje
zadržao za svoju budućnost. Iz ovog poslednjeg sna
on se budi sa najmučnijim osećanjima, pa ipak je to
mazohistički san želja, čiji bi prevod mogao glasiti
ovako: sasvim bi bilo u rodu da moj brat izvrši tu
prodaju za kaznu za sva mučenja koja je od mene
pretrpeo.
Nadam se da će navedoni primeri biti dovoljni da
— do daljeg prigovora — pokažu da je verovatno da
se i snovi sa mučnom sadržinom mogu rešavati kao
ispunjenja želja.1 Niko u tome neće videti pojavu slu­
čaja što prilikom tumačenja ovih snova uvek dolazi­
mo na teme o kojima rado ne govorimo ili na koje
rado ne mislimo. Neprijatno osećanje koje ovakvi sno­
vi izazivaju svakako je prosto identično sa odvratno-
šću koje bi htelo da nas — većinom sa uspehom —
spreči da raspravljamo ili razmišljamo o takvim tema­
ma, i koju mora svaki od nas savladati ako uvidimo
da smo primorani da se njome ipak pozabavimo. Ali
ovo osećanje nezadovoljstva koje se ovako u snu jav­
lja ne isključuje postojanje jedne želje; kod svakog
čoveka postoje želje koje ne bi želeo da iskaže drugi­
ma, i želje koje ni sam sebi ne želi da prizna. S druge
strane, mi smo u pravu da karakter nelagodnosti svih
tih snova dovedemo u vezu sa činjenicom izopačava­
nja sna i da zaključimo da su ovi snovi baš zato tako
izopačeni i da je ispunjenje želja u njima prikriveno
tako da se ne mogu raspoznati, pošto postoji odvrat­
nost, namera potiskivanja protiv teme sna ili protiv
želje koja je iz njega crpena. Izopačavanje sna stvar-
1
Ukazujem na to da ova tema ovde nije rešena i da
će se o njoj kasnije još raspravljati.
166 Tumačenje snova, I
no se pokazuje kao akt cenzure. Ali, mi o svemu što
je analiza snova neugodnosti iznela na dan vodimo ra­
čuna ako svoju formulu koja treba da izrazi suštinu
sna izmenimo na sledeći način: San je (prikriveno) is­
punjenje jedne (potisnute, suzbijene) želje.1
Sada preostaju još snovi straha kao naročita pod­
vrsta snova sa tegobnom sadržinom, čije će shvatanje
kao snova želja kod neprosvećenih naići na najmanju
spremnost da ga prihvate. Ali ipak sa snovima strana
mogu ovde brzo da završim; nije to neka nova strana
problema sna koja bi se u njima pokazala, nego se
kod njih radi o razumevanju neurotičkog straha uop-
šte. Strah koji u snu osećamo objašnjen je samo pri­
vidno sadržinom sna. Ako sadržinu sna izložimo tu­
mačenju, primetićemo da strah u snu nije bolje oprav­
dan sadržinom straha nego možda strah jedne fobije
predstavom o kojoj fobija visi. Istina je, doduše, da se
čovek može baciti sa prozora i da zato ima razloga da
kod prozora bude na neki način pažljiv, ali se ne može
razumeti zašto je kod odgovarajuće fobije strah tako
velik i da bolesnika prati daleko iznad povoda za nj.
Isto objašnjenje pokazuje se punovažno za fobiju kao
i za san straha. Strah je oba puta na predstavu koja
ga prati samo prilemljen i vodi poreklo iz nekog dru­
gog izvora.
1
Jedan živi veliki pesnik koji, kao što mi je rečeno,
neće ništa da čuje o psihoanalizi i tumačenju sna, nalazi
ipak i sam skoro identičnu formulu za suštinu sna: „Nepo­
zvano pojavljivanje suzbijenih želja čežnje pod pogrešnim
licem i imenom." E. Spiteler (Spitteler), Meine friihesten
Erlebnisse, u Suddeutsche Monatschefte, Oktobar 1913.
Ovde unapred navodim proširenje i modifikaciju gore
navedene osnovne formule koja potiče od Ota Ranka: „San
redovno predstavlja na osnovi i pomoću potisnutog infan-
tilno-seksualnog materijala aktuelne, po pravilu i erotične
želje, u zavijenom i simbolički obučenom obliku." („San koji
sam sebe tumači"). Ni na jednom mestu nisam izjavio da
sam ovu Rankovu formulu prihvatio. Kraći u tekstu sadr­
žani oblik te formule izgleda mi dovoljan. Ali što sam Ran­
kovu modifikaciju uopšte spomenuo, bilo je dovoljno da
psihoanalizi doprinese prekor koji je bezbroj puta ponav­
ljan: da ona, naime, tvrdi da svi snovi imaju seksualnu sa-
Izopačenje sna 167
Zbog ove intimne povezanosti straha u snu sa
strahom u neurozi moram ovde prilikom raspravlja­
nja o prvom ukazati na drugi. U jednom kratkom
članku o „Neurozi straha" (objavljenom u Neurolo-
gisches Zentralblatt, 1895, sabrana dela sveska I), tvr­
dio sam u svoje vreme da neurotični strah vodi po­
reklo iz seksualnog života i da odgovara libidu, skre-
nutom sa svoga cilju, koji nije dospeo do primene.
Ova formula se od toga vremena uvek pokazala više
nego tačna. Iz nje se sad može izvesti postavka da su
snovi straha seksualne sadržine, čiji je pripadajući
libido pretrpeo promenu u strah. I kasnije će se pru­
žiti prilika da ovo tvrđenje potkrepimo analizom ne­
kolikih snova kod neurotika. Takođe ću u svojim da­
ljim pokušajima nastojati da se približim jednoj teo­
riji sna, te ponovo govoriti o uslovu snova straha i
njihovom usklađivanju sa teorijom o ispunjenju sna.
držinu Ako tu rečenicu razumemo onako kao što ona treba
da bude shvaćena, ona samo dokazuje koliko malo savesno-
sti kritičari obično koriste na svom poslu, i koliko rado pro­
tivnici najjasnije izjave previde, ako one nisu dobre za nji­
hovu sklonost ka napadu; jer nekoliko stranica ranije ja sam
pomenuo raznovrsna ispunjenja želja u dečjim snovima (da
načine izlet na selo, ili vožnju jezerom, da nadoknade pro­
pušteni obrok itd.), na drugim mestima raspravljao sam o
snovima gladi, o snovima draženja na žeđ, o draženju na
ekskreciju, o čistim snovima komoditeta. Cak i sam Rank
ne postavlja neko apsolutno tvrđenje. On kaže „po pravilu
i erotične snove", a to se može za većinu snova odraslih
ljudi u potpunosti potvrditi.
Drukčije stvari stoje ako reč „seksualan" upotrebimo
u smislu „erosa" koji je sada u psihoanalizi uobičajen. Ali,
protivnici teško da su pred očima imali interesantan pro­
blem: da li svi snovi nisu stvoreni od „libidinoznih" pokret­
nih snaga (nasuprot „destruktivnim")?

V Osobenosti u izboru materijala sna pisci su, ra­
MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA
Kad smo iz analize sna o Irminoj injekciji uvideli
da je san ispunjenje želje, obuzelo nas je najpre in-
teresovanje da li smo time otkrili opšti karakter sna,
i mi smo prethodno ugušili svaku drugu naučnu ra­
doznalost koja se možda u nama probudila u toku tog
rada na tumačenju. Pošto smo sad na tom putu stigli
do cilja, možemo se vratiti i izabrati novo ishodište za
naša lutanja kroz probleme sna; pri tome, za neko
vreme možemo izgubiti iz vida temu o ispunjenju že­
lje koju još nipošto nismo u potpunosti resili.
Otkako smo u stanju da, primenom našeg postup­
ka u tumačenju sna, možemo otkriti latentnu sadr-
žinu sna, koja po svom značenju ostavlja daleko za
sobom manifestnu sadržinu sna, moramo osetiti po­
trebu da pojedine probleme sna ponovo prihvatimo
da bismo pokušali da li se zagonetke i protivrečnosti
za nas na zadovoljavajući način rešavaju koje su sve
dotle, dok smo znali samo za manifestnu sadržinu sna,
izgledale obezbeđene od napada.
Podaci pisaca o povezanosti sna sa budnim sta­
njem, kao i o poreklu materijala sna izneti su opširno
u uvodnom odeljku. Mi se takođe sećamo onih triju
osobenosti sećanja sna, koje su toliko puta bile pri-
mećene a nikad objašnjene.
Recentno i indiferentno u snu 169
1. Da san razgovetno daje prednost utiscima po-
slednjih dana (Robert, Strimpel, Hildebrant, takođe
Vid-Halam).
2. Da san izbor vrši prema drugačijim principima
od našeg pamćenja u budnom stanju tako što se ne
seća bitnog i važnog nego sporednog i nezapaženog.
3. Da san raspolaže našim najranijim utiscima iz
detinjstva i da čak donosi pojedinosti iz ovoga doba
života, koje nam opet izgledaju kao trivijalne i koje
smo u budnom stanju smatrali već odavno zaborav­
ljenim. 1
zume se, posmatrali na manifestnoj sadržini sna.
A
RECENTNO I INDIFERENTNO U SNU
Ako sad pozovem svoje sopstveno iskustvo u po­
moć u vezi sa poreklom elemenata koji se javljaju u
snu, moram pre svega postaviti tvrdnju da se u sva­
kom snu može naći nadovezivanje na doživljaje po-
slednjeg proteklog dana. Kad god uzimam neki san,
bilo svoj ili tuđ, uvek se ovo moje iskustvo potvrđu­
je. Poznavajući ovu činjenicu, ja tumačenje sna mogu
da eventualno počnem time što ću se najpre raspiti­
vati o doživljaju toga dana koji je san podstakao; u
mnogim slučajevima ovo je čak i najbliži put. U oba
sna koja sam u prethodnom odeljku tačno analizirao
(san o Irminoj injekciji, san o mom stricu sa žutom
bradom), odnos prema danu pada u oči u toj meri da
1
Jasno je da se Robertovo shvatanje da je san odre­
đen za to da nas rastereti od bezvrednih dnevnih utisaka, ne
može više održati ako se u snu donekle često javljaju slike
sećanja iz našeg detinjstva. Morali bismo zaključiti da san
zadatak koji mu pripada obično obavlja veoma nedovoljno.
170 Tumačenje snova, I ; Recentno i indiferentno u snu
mu više nije potrebno nikakvo objašnjenje. A da bih
pokazao kako se redovno ovaj odnos može dokazati,
hteo bih da na toj osnovi ispitam jedan deo moje sop-
stvene hronike snova. Snove saopštavam samo onoli­
ko koliko mi je potrebno za otkrivanje traženog iz­
vora.
1. Obavljam posetu u jednoj kući gde me samo
teško propuštaju itd. u međuvremenu ostavljam jed­
nu ženu da me čeka.
Izvor: razgovor sa jednom rođakom uveče o tome
da neka nabavka koju traži mora da čeka, dok itd.
2. Pisao sam monografiju o jednoj izvesnoj (ne­
jasno) vrsti biljaka.
Izvor: Pre podne u izlogu jedne knjižare video
sam monografiju o vrsti ciklama.
3. Na ulici vidim dve žene, majku i ćerku, od ko­
jih je ova poslednja bila moja pacijentkinja.
Izvor: Jedna pacijentkinja koja se kod mene na­
lazi na lečenju javila mi je uveče kakve još teškoće
pravi njena majka u vezi sa nastavljanjem lečenja.
4. U knjižari S. i R. uplaćujem pretplatu na jed­
nu porodičnu publikaciju koja godišnje staje dvadeset
talira.
Izvor: Moja me je žena toga dana podsetila da
joj dugujem još dvadeset forinti od njenog nedeljnog
novca za kućne troškove.
5. Primio sam dopis od socijaldemokratskog ko­
miteta u kome me tretiraju kao člana.
Izvor: Primio sam dopise istovremeno od liberal­
nog izbornog komiteta i od prezidij uma humanitarnog
udruženja čiji sam stvarno član.
6. Jedan čovek na strmoj steni usred mora u Be-
klinovom (Bocklin) maniru.
Izvor: Drajfus (Drevfus) na Đavoljem ostrvu, is­
tovremeno vesti o mojim rođacima u Engleskoj, itd.
Moglo bi se postaviti pitanje: da li se vezivanje
sna nepogrešivo vrši za događaje poslednjeg dana ili
da li se ono može protegnuti i na utiske jednog du­
žeg vremenskog perioda najbliže prošlosti? Ovaj pred­
met, verovatno, ne može polagati pravo na principi­
jelno značenje, ali ja bih se odlučio za isključivo pra-
171
vo prvenstva poslednjeg dana pre sna (dana sna). Kad
god sam mislio da sam pronašao da je neki utisak od
pre dva ili tri dana bio izvor sna, mogao sam se de­
taljnim naknadnim ispitivanjem uvek uveriti u to da
se taj utisak dan pre toga ponovo pojavio u sećanju,
da se, dakle, između dana događaja i vremena sna
uvukla reprodukcija prethodnog dana koja se mogla
dokazati: moglo se osim toga dokazati postojanje re­
centnog povoda od kojeg je moglo poteći sećanje na
stariji utisak. Naprotiv, nisam se mogao uveriti u to
da se između dnevnog nadražajnog utiska i njegovog
ponovnog vraćanja u snu ugurao jedan redovan inter­
val od biološkog značaja (Svoboda kao prvi interval
te vrste naziva 18 sati).' I Elis koji je ovoj stvari po­
svetio pažnju kaže da u svojim snovima nije mogao
naći ovakvu periodičnost reprodukcije „uprkos tome
što je na to pazio". On pripoveda o jednom snu, u
kome se nalazio u Spaniji, i da je hteo da otputuje u
1
H. Svoboda, kao što je izneto o dopunama uz prvi
odeljak, u velikoj meri preneo je na duševno zbivanje biolo­
ške intervale od 23 i 28 dana koje je pronašao V. Flis (W.
Fliess) i naročito tvrdio da su ova vremena odlučujuća za
pojavljivanje elemenata sna u snovima. Tumačenje snova
ne bi bilo bitno izmenjeno kad bi se to dalo dokazati, ali bi
se pojavio jedan nov izvor za poreklo materijala sna. U po-
slednje vreme vršio sam nekoliko ispitivanja na svojim
sopstvenim snovima da bih ispitao „primenljivost" nauke o
periodima na materijal sna, i odabrao sam za tu svrhu n a ­
ročito upadljive elemente materijala sna, čija se pojava u
životu sa sigurnošću mogla odrediti.
I. San od 1./2. oktobra 1910.
(Odlomak) . . . negde u Italiji. Tri ćerke pokazuju mi
sitne dragocenosti, kao u kakvoj antikvarnici, i pri tom mi
sedaju u krilo. Kod jednog od tih komada ja kažem: Pa to
imate od mene! Pri tom jasno vidim neku malu masku u
profilu, sa oštrim crtama Savonarole.
Kad sam poslednji put video Savonarolin lik? Kako
pokazuje moj putni dnevnik, bio sam 4. i 5. septembra u
Firenci; tamo sam mislio da svome pratiocu pokažem m e ­
daljon sa crtama fanatičnog kaluđera na trotoaru Piazza
Signoria, na mestu gde je našao smrt u plamenu i mislim
da sam mu 5. septembra pre podne skrenuo pažnju na taj
 172 Tumačenje snova, I Recentno
jedno mesto: Daraus, Varaus ili Zaraus. Kad se pro­
budio, nije mogao da se seti nekog mesta sa takvim
imenom, pa je san ostavio na miru. Nekoliko meseci
medaljon. Od toga utiska pa do vraćanja u snu prošlo je
svakako 27 + 1 dan, jedna „ženska perioda" prema Flisu.
Ali na nesreću za dokaznu moć ovog primera moram da
navedem da je baš na sam dan sna ovaj valjani, ali n a m r ­
šteni kolega bio kod mene (prvi put posle moga povratka) za
koga sam već pre nekoliko godina stvorio šaljivi nadimak
„rabi Savonarola". On mi je predstavio jednog bolesnika
koji je nastradao u vozu za Pontebu, kojim sam i s&m
osam dana pre toga putovao, te je tako moje misli ponovo
odveo natrag na moje poslednje putovanje po Italiji. Pojava
upadljivog elementa „Savonarola" u snu objašnjena je po-
setom ovog kolege na dan sna, i dvadesetosmodnevni inter­
val gubi svoje značenje za izvođenje sna.
II. San od 10./11. oktobra 1910.
Ponovo radim herniju u univerzitetskoj laboratoriji.
Dvorski savetnik L. poziva me da dođem na jedno mesto i
ide hodnikom ispred mene, noseći u uzdignutoj ruci jednu
lampu ili neki drugi instrument, oštroumnog (oštrovidog)
pogleda, neobičnog držanja i sa ispruženom glavom. Zatim
prelazimo preko jednog otvorenog mesta . . . (ostatak zabo­
ravljen).
Ono što u ovom snu najviše pada u oči jeste način kako
dvorski savetnik L. pred sobom nosi lampu (ili lupu), očiju
istraživački uperenih u daljinu. Dvorskog savetnika L. već
dugo godina nisam video, ali ja već sada znam da je on
samo zamenik jedne druge, veće ličnosti, zamena za Arhi-
meda blizu Aretuzinog izvora u Sirakuzi. koji stoji tačno
onako kao u snu i na isti način rukuje ogledalom, vrebajući
gde se nalazi rimska vojska koja je vršila opsadu. Kad sam
ovaj spomenik video prvi (i poslednji) put? Prema mojim
zabeleškama bilo je to 17. septembra uveče, i od toga datuma
pa do sna prošlo je stvarno 13+10=23 dana, „muški" period
prema Flisu.
Na žalost, ulaženje u tumačenje sna ukida i na ovom
mestu jedan deo od neminovnosti ove veze. Povod za san
bila je vest, primljena na sam dan sna, da klinika u čijoj
sali ja kao gost treba da držim svoja predavanja treba usko­
ro da se preseli na neko drugo mesto. Pretpostavio sam da
je novi položaj vrlo nepogodno smešten, pa sam u sebi po­
mislio da će se desiti kao da uopšte nijednu učionicu nemam
na raspolaganju, i odatle su moje misli svakako krenule
natrag sve do početka moje delatnosti kao docenta, kad za­
ista nisam imao učionice i kad sam u svojim nastojanjima
i indiferentno u snu 173
kasnije stvarno je našao ime Zaraus kao ime jedne
stanice između San Sebastijana i Bilbaa, kroz koju je
prošao vozom, 250 dana pre sna.
Ja, dakle, mislim da za svaki san postoji jedan
izazivač sna iz onih doživljaja „koje još nijednu noć
nismo prespavali".
Utisci najnovije prošlosti (isključujući dan pre
noći u kojoj se sanja) ne pokazuju dakle nikakav dru-
da nađem jednu prostoriju naišao na malo razumevanja kod
svemoćne gospodo dvorskih savetnika i profesora. Tada sam
otišao L.-u koji je baš tada bio dekan i koga sam 3matrao
svojim pokroviteljem, da bih mu se požalio na svoju ne­
volju. On je obećao da će mi pomoći, ali se otada više ništa
o njemu nije čulo. On je u snu Arhimod koji mi daje oslon
i lično me prati na neko drugo mesto. Covek vest tumačenju
lako će uvideti da mislima u snu nisu strani ni osvetoljubi­
vost ni svest o sopstvenoj veličini. A ja moram doneti sud
da se bez ovoga povoda za san Arhimed svakako te noći ne
bi u snu pojavio; ostaje neizvesno za mene da li se snažni i
još uvek recentni utisak statue u Sirakuzi ne bi pojavio i u
nekom drugom vremenskom intervalu.
III. San od 2./3. oktobra 1910.
(Odlomak) . . . Nešto o profesoru Ozeru (Oser) koji je
sam pripremio obrok za mene što veoma pomirljivo utiče
(ostalo zaboravljeno).
San je reakcija na jednu smetnju u varenju toga dana
zbog koje sam razmišljao o tome da li treba da se obratim
jednom kolegi da bi mi odredio dijetu. Sto u snu za taj
posao određujem profesora Ozera, koji je toga leta umro,
povezuje se sa smrću jednog drugog univerzitetskog profe­
sora koga sam visoko cenio, a koji je umro nešto ranije
(1. oktobra). A kada je Ozer umro i kada sam saznao o nje­
govoj smrti? Prema podacima u novinama 22. avgusta, pošto
sam u to vreme boravio u Holandiji, gde su mi bečke n o ­
vine redovno slali, mora da sam vest o njegovoj smrti pro­
čitao 24. ili 25. avgusta. Ali taj interval više ne odgovara
nijednoj periodi; on obuhvata 7 + 3 0 + 2 = 3 9 dana, ili možda
40 dana. Ne mogu da se setim da sam u međuvremenu razgo­
varao o Ozeru ili da li sam na njega mislio.
Ovakvi intervali koji za učenje o periodima bez dalje
obrade ne bi više mogli biti upotrebljivi rezultiraju iz mo­
jih snova neuporedivo češće nego regularni. Nalazim da je
konstantan jedino odnos prema jednom utisku na sam dan
sna, kao što sam u tekstu tvrdio.
 . »
174 Tumačenje snova, I
gi odnos prema sadržini sna nego što ga pokazuju
drugi utisci iz bilo kojih udaljenih vremena. San
može da svoj materijal odabere iz svakog vremena
života ukoliko samo jedna misaona nit vodi od do­
življaja na dan sna („recentnih utisaka") ka ovim ra­
nijim doživljajima.
A odakle davanje prvenstva recentnim utiscima?
Mi ćemo doći do nagađanja o toj stvari ako jedan od
pomenutih snova izložimo detaljnijoj analizi. Ja sam
odabrao
San o botaničkoj monografiji
Napisao sam jednu monografiju o jednoj biljci.
Knjiga leži preda mnom, baš prevrćem jednu umet­
nutu tabelu u boji. Uz svaki primerak knjige povezan
je i osušeni specimen biljke, slično kao u kakvom
herbarijumu.
Analiza
U izlogu jedne knjižare video sam pre podne jed­
nu novu knjigu koja nosi naslov: Vrsta ciklama, —
očigledno monografija o toj biljci.
Ciklama je omiljeni cvet moje žene. Sam sebi
prebacujem što tako retko mislim o tome da joj do­
nesem sobom cveće onakvo kakvo to ona želi. — Kod
teme: doneti sobom cveće sećam se jedne priče koju
sam nedavno pričao u krugu svojih prijatelja i upo-
trebio kao dokaz za moje tvrđenje da je zaborav če­
sto izvođenje jedne namere nesvesnog i da uvek do­
pušta zaključak na tajna osećanja onoga koji zabo­
ravlja. Jedna mlada žena koja je bila naviknuta da
na svoj rođendan od svoga muža nalazi na stolu bu­
ket cveća jednog takvog dana primeti da nema toga
znaka nežnosti i zbog toga se rasplače. Muž joj prilazi,
ne ume da sebi objasni razlog njenog plača sve dok
mu ona ne kaže: Danas mi je rođendan. Tada se on
lupi po glavi i kaže: Oprosti, ta sasvim sam zaboravio,
i hoće da ode da joj donese cveće. Ali ona ostaje ne-
* * • ^ ^ »
Recentno i indiferentno u snu 175
utešna, jer ona u zaboravnosti svoga muža vidi dokaz
za to da u njegovim mislima više ne igra onu istu ulo­
gu kao nekad. — Ova gospođa L. srela je moju ženu
pre dva dana, kazala joj da se dobro oseća i raspiti­
vala se o meni. Ona je ranijih godina bila kod mene
na lečenju.
Jedan novi početak: Ja sam nekad zaista pisao
nešto slično kao neku monografiju o toj biljci, naime
članak o koka biljci, i taj članak je skrenuo pažnju
K. Kolera (K. Koller) na anestezirajuće osobine koka­
ina. U svojoj publikaciji, ja sam sam nagovestio upo­
trebu alkaloida, ali nisam bio dovoljno temeljan da tu
stvar i dalje pratim. Pored toga mi pade na pamet da
sam pre podne onoga dana posle moga sna (za čije tu­
mačenje sam našao vremena tek uveče) mislio na ko­
kain, u nekoj vrsti dnevnog fantaziranja. Kad bih ikad
dobio glaukom, otputovao bih u Berlin i tamo bi me
kod moga berlinskog prijatelja operisao inkognito
neki lekar koga bi mi on preporučio. Operator koji
ne bi znao na kome vrši operaciju još jednom bi se
hvalio kako su lake postale ovakve operacije otkako
je u nju uveden kokain; ja ničim ne bih odao da i
sam imam udela u tom otkriću. Na ovu fantaziju pri­
ključile su se misli kako je nezgodno za lekara da od
svoga kolege traži lekarske usluge za sebe. Berlinskog
lekara koji me ne poznaje mogao bih nagraditi ona­
ko kao i svaki drugi. Pošto mi je palo na pamet ovo
dnevno sanjarenje, ja primetih da se iza njega krije
sećanje na jedan određen doživljaj. Naime, ubrzo po­
sle Kolerova otkrića, razbole se moj otac od glauko-
ma; operisao ga je moj prijatelj, očni lekar dr Ke-
nigštajn (Konigstein), dr Koler se postarao za kokain-
sku anesteziju i zatim stavio primedbu da su se pri
ovoj operaciji našla zajedno sva trojica koji su imali
udela u uvođenju kokaina.
Moje misli sada idu dalje: kad sam poslednji put
bio opomenut na ovu istoriju o kokainu? To se dogo­
dilo pre nekoliko dana kad mi je došao do ruku sve­
čani spis, čijom su pojavom zahvalni učenici prosla­
vili jubilej svoga učitelja i predstojnika laboratorije.
Među počasnim natpisima na laboratorij umu našao
 Tumačenje snova, I Recentno i indiferentno u snu
176
sam i to da je tamo dr Koler otkrio anestezirajuću
osobinu kokaina. I tad odjednom primetih kako je
moj san povezan sa jednim doživljajem prethodne
večeri. Upravo sam pratio kući dr Kenigštajna, sa ko­
jim sam otpočeo razgovor o nekoj stvari koja me uvek
živo uzbuđuje kad god se dodirne. I dok sam se s njim
zadržavao u kapiji, priđe nam i profesor Gertner
(Gartner) sa ženom. Nisam mogao da se uzdržim a
da im ne čestitam kako izgledaju u cvetu. A profesor
je jedan od pisaca svečanog spisa o kome sam baš go­
vorio, i mogao me je podsetiti na taj svečani spis. T
gospođa L., o čijem rođendanskom razočaranju sam
nedavno pričao, bila je pomenuta u razgovoru sa dr
Kenigštajnom, razume se s nečim drugim u vezi.
Pokušaću da protumačim i ostale odredbe sadrži-
ne sna. Osušeni primerak biljke dodat je uz monogra­
fiju kao da je herbarijum. Na herbarijum se nadove-
zuje jedna uspomena iz gimnazije. Naš direktor gi­
mnazije sazvao je jednom prilikom učenike viših ra­
zreda gimnazije da bi im predao zavodski herbarijum
da ga pregledaju i očiste. Nađeni su sitni crvići —
knjiški moljac. Izgleda da nije pokazivao poverenja
u moju pomoć jer mi je ostavio samo nekoliko listova.
Još danas znam da su na njima bile oruciferae. Nikad
nisam osećao nekakav naročito intimni odnos prema
botanici. Prilikom prethodnog ispita iz botanike dobio
sam opet zadatak da odredim jednu kruciferu i — ni­
sam je prepoznao. Bilo bi loše po mene da me nije iz­
vuklo moje teorijsko znanje. — Sa krucifera dolazim
na kompozite. Zapravo je i artičoka kompozita i to
ona koju bih mogao nazvati svojim omiljenim cvetom.
Plemenitija nego ja, moja žena mi ovaj omiljeni cvet
donosi sa trga.
Vidim kako monografija koju sam napisao leži
preda mnom. I to nije bez neke veze. Moj vizuelni pri­
jatelj pisao mi je juče iz Berlina: „Veoma mnogo se
bavim tvojom knjigom o snovima. Vidim je kako leži
završena preda mnom i ja je prelistavam." Kako sam
mu samo zavideo na tom daru vidovitosti! Kad bih
samo jednom mogao da je vidim pred sobom dovr­
šenu!
177
Sklopljena slika u boji: Kad sam bio student me­
dicine, patio sam mnogo od impulsa da želim učiti
samo iz monografija. Uprkos svojih ograničenih sred­
stava bio sam tada pretplaćen na više medicinskih ar­
hiva čije su slike u boji izazivale moje oduševljenje.
Ponosio sam se tom sklonošću ka temeljitosti. I kad
sam posle toga i sam počeo sa objavljivanjem, morao
sam crtati i slike za mojt: rasprave i znam da je jedna
od njih ispala tako jadno da mi se neki moj dobrona-
merni kolega zbog nje rugao. Tome se, ni sam ne
znam kako, pridružuje i jedna uspomena iz vrlo rane
mladosti. Moj otac je jednom načinio šalu da meni i
mojoj najstarijoj sestri preda jednu knjigu sa slika­
ma u boji (opis jodnog putovanja u Perziju) da je uni­
štimo. To se u vaspitnom pogledu jedva moglo oprav­
dati. Tada mi je bilo pet godina, sestri manje od tri,
i slika, kako smo mi dcca ovu knjigu blaženo koma­
dali (kao kakvu artičoku, list po list, moram reći) je­
ste gotovo jedina stvar koja mi je ostala u plastičnom
sećanju iz ovog doba života. Kad sam zatim postao
student, razvila se u meni izrazita ljubav da skupljam
i imam knjige (analogno sklonosti da studiram iz mo­
nografija; jedna sklonost koja se u snu već javlja u
vezi sa ciklamom i artičokom). Postao sam knjiški
moljac (uporedi herbarijum). Ovu svoju prvu strast
u životu, otkako o sebi razmišljam, svodio sam uvek
na ovaj utisak iz detinjstva, ili bolje rečeno, saznao
sam da je ova dečja scena jedno pokrivajuće sećanje
1
za moju kasniju bibliofiliju. Naravno da sam takođe
rano saznao da čovek kroz strasti lako dolazi do pat­
nje. Kad mi je bilo sedamnaest godina imao sam pri­
ličan račun kod knjižara, ali nikakvih sredstava da
ga isplatim i moj otac jedva da je prihvatio kao oprav­
danje moje reci da se moje sklonosti nisu izvrgnule
na nešto loše. Ali sećanje na ovaj kasniji mladalački
doživljaj dovodi me odmah natrag do razgovora sa
mojim prijateljem dr Kenigštajnom. Jer i u razgovoru
1
Uporedi moj članak: „O uspomenama pokrivalicama"
(Monatsschrift fur Psychiatrie und Neurologie", 1899 (Sa­
brana dela sv. I).
12 Frojd, Odabrana dela, VI
178 Tumačenje snova, I
uveče onoga dana kad sam sanjao radilo se o istim
prekorima kao i onda, da suviše popuštam svojim
sklonostima.
Iz razloga koji ne spadaju ovamo neću da pratim
tumačenje ovog sna, nego želim samo da ukazem na
put koji do njega vodi. Za vreme rada na tumačenju
bio sam opomenut na razgovor sa dr Kenigštajnom,
i to sa više mesta. Ako imam pred očima koje su stva­
ri u ovom razgovoru bile dodirnute, smisao sna posta­
je mi razumljiv. Svi započeti tokovi misli, o sklono­
stima moje žene i o mojim sopstvenim sklonostima, o
kokainu, o teškoćama lečenja među kolegama, o mojoj
sklonosti prema monografskim studijama i mom za­
nemarivanju izvesnih struka kao što je botanika: sve
to dobij a svoj nastavak i ulazi u bilo koji od konaca
veoma razgranatog razgovora. San ponovo dobij a ka­
rakter opravdanja, jednog pledoajea (odbrane) za
moje pravo, kao i san o Irminoj injekciji koji sam naj-
pre analizirao; štaviše, san nastavlja temu započetu
tamo i o njoj raspravlja na novom materijalu koji je
u intervalu između oba sna pridošao. Cak, i na izgled
indiferentna forma izražavanja sna dobij a svoj ak­
cent. Sad se kaže: Pa ja sam čovek koji je napisao
dragocenu i uspešnu raspravu (o kokainu), slično kao
što sam onda u svoje opravdanje izneo: Ta ja sam va­
ljan i vredan student; u oba slučaja dakle: to ja mogu
sebi dozvoliti. Ali ja se ovde mogu odreći izvođenja
tumačenja sna, pošto me je na objavljivanje sna po­
krenula samo namera da na jednom primeru ispitam
odnos sadržine sna prema doživljaju prethodnog dana
koji taj san pobuđuje. Sve dok o ovom snu znam samo
za njegovu manifestnu sadržinu, padaće mi u oči samo
jedan odnos sna prema jednom dnevnom utisku; a po­
što sam i vršio analizu, pojavljuje se i drugi izvor —
san u jednom drugom doživljaju istoga dana. Prvi
utisak na koji se san odnosi jeste ravnodušan utisak,
jedna sporedna okolnost. U izlogu vidim knjigu čiji
me naslov površno privlači i čija sadržina jedva da bi
me mogla interesovati. Drugi doživljaj je imao veliku
psihičku vrednost; ja sam sa svojim prijateljem, jed­
nim očnim lekarom, živo razgovarao svakako čitav
Recentno i indiferentno u snu 179
sat, davao mu nagoveštaje koji bi se morali ticati nas
obojice i u sebi izazivao sećanja, kod kojih sam zapa­
zio najraznovrsnija uzbuđenja moje duše. Osim toga
ovaj razgovor bio je prekinut i ostao nedovršen pošto
su nam prišli poznanici. U kakvom odnosu dakle sto­
je oba utiska toga dana međusobno i prema snu koji
se u noći pojavio.
U sadržini sna nalazim samo aluziju na ravnodu­
šni utisak i mogu tuko potvrditi da san najradije u
svoju sadržinu prima sporedne stvari iz života. U tu­
mačenju sna, naprotiv, sve vodi ka važnom, s pravom
uzbudljivom do/.ivljuju. Ako smisao sna, kao što je
jedino pravilno, prosuđujem prema latentnom sadrža­
ju sna koji je unalizom dobijen, došao sam neprimet-
no do jednog novog i važnog saznanja. Vidim da se
raspada zugonotku da se san bavi samo bezvrednim
mrvicama svakodnevnog života; moram protivrečiti i
tvrđenju da se duševni život budnog stanja ne nastav­
lja u snu i da zato san psihičku delatnost troši na bu­
dalast materijal. Istina je suprotnost; ono što nas je
danju zaposlilo ovlađuje u mislima u snu, i mi se tru­
dimo da sanjamo samo kod takvih materija koje bi
nam danju pružile povod za razmišljanje.
Najbliže objašnjenje za to da ipak sanjam o jed­
nom ravnodušnom dnevnom utisku, dok me je na san
podstakao dnevni utisak koji je s pravom uzbudljiv,
jeste svakako to da ovde ponovo postoji fenomen izo­
pačavanja sna koji smo ranije sveli na psihičku sna­
gu koja obavlja posao kao cenzura. Sećanje na mono­
grafiju o rodu ciklama pretrpelo je jednu promenu,
kao da predstavlja neku aluziju na razgovor s prija­
teljem, potpuno slično kao što u sprečenoj večeri po-
minjanje prijateljice biva zamenjeno aluzijom „dim­
ljeni losos". Pitanje je samo preko kojih posrednih
članova utisak o monografiji može stupiti u odnos
aluzije prema razgovoru sa očnim lekarom, pošto se
takav odnos najpre ne može videti. U primeru o spre­
čenoj večeri odnos je unapred dat; „dimljeni losos"
kao omiljeno jelo prijateljice bez daljeg spada u krug
predstava koji može pobuditi kod snevačice ličnost
prijateljice. U našem novom primeru radi se o dva
12«
180 Tumačenje snova, I
odvojena utiska, koji najpre nemaju ništa zajedničko,
osim što se događaju istoga dana. Monografija mi
pada na pamet pre podne, a razgovor vodim uveče.
Odgovor koji nam analiza jasno daje glasi: Ovakvi
odnosi između oba utiska koji najpre ne postoji biva­
ju naknadno ispredani od predstavne sadržine jedno­
ga za predstavnu sadržinu drugoga. Odnosne posred­
ne članove istakao sam već prilikom pisanja analize.
Na predstavu o monografiji o ciklami nadovezla bi se
bez ikakvog uplitanja sa neke druge strane svakako
samo ideja da je to omiljeno cveće moje žene, i možda
još sećanje na buket cveća koji gospođa L. nije dobila.
Ne verujem da bi ove zadnje misli bile dovoljne da
izazovu jedan san.
„There neeđs no ghost, my lord, come from the
grave to teli us this" 1
kaže se u Hamletu. Ali gle, u analizi bivam opomenut
na to da se čovek koji je naš razgovor ometao zvao
Gertner- i da sam našao da je njegova žena kao ras-
cvetana;3 da, ja se sad naknadno sećam da se jedna od
mojih pacijentkinja, koja je imala lepo ime Flora*,
neko vreme nalazila u centru našeg razgovora. Mora
da se dogodilo tako da se preko ovih posrednih člano­
va iz botaničkog kruga predstava izvršilo poveziva­
nje oba dnevna doživljaja: ravnodušnog i uzbudljivog.
Zatim su se pojavili dalji odnosi, odnos kokaina koji
s punim pravom može posredovati između ličnosti
dr Kenigštajna i jedne botaničke monografije koju
1 ku naći ćemo se pred zadatkom da osobenosti ove pri­
Gospodaru, ne mora izići duh iz groba da bi nam
to rekao.
2
Reč Gartner na nemačkom znači: baštovan (Prim.
prev.).
* Reč bliihend znači na nemačkom: u cvetu rascvetan
(Prim.4
prev.).
Žensko ime Flora isto tako ima veze sa cvećem (reč
je latinskog porekla). Ovo treba imati na umu da bi se Froj-
dova izlaganja mogla pratiti, jer je nemoguće na srpskom
jeziku dati punu sličnost nemačkom prevodu. Ove reci pred­
stavljaju te posredne članove (Prim. prev.).
Recentno i indiferentno u snu 181
sam ja napisao; ti odnosi su ovo stapanje oba kruga
predstava povezali u jedan tako da se sad jedan deo
iz prvog doživljaja mogao upotrebiti kao aluzija na
drugi doživljaj.
Spreman sam na to da će ovo objašnjenje napa­
sti kao samovoljno ili prepredeno izmišljeno. Šta bi
se dogodilo da nije prišao profesor Gertner sa svojom
divnom („bliihend") ženom, da se pacijentkinja o ko­
joj smo razgovarali nije zvala Flora nego Ana? Pa
ipak je odgovor lak: da se nisu pojavili ovi odnosi mi­
sli, bili bi verovatno izabrani neki drugi. Tako lako je
ostvariti takve odnose kao što to mogu dokazati ša­
ljiva pitanja ili postavi janje zagonetaka kojima razve-
dravamo svoj život. Moć vica je neograničena. Da po­
đemo jedan korak dalje: da se između oba utiska dana
nisu mogli uspostaviti nikakvi dovoljno izdašni sred­
nji odnosi, san bi ispao naravno drukčije; neki drugi
ravnodušni utisak dana, kao što nam u gomilama pri­
stupaju pa od nas bivaju zaboravljeni, zauzeo bi za
san mesto „monografije", došao bi u vezu sa sadr-
žinom razgovora i zastupao bi ga u sadržini sna. Pošto
nijedan drugi utisak osim onog o monografiji, nije do-
živeo tu sudbinu, mora da je svakako bio najpogodniji
za povezivanje. Čovek nikad ne treba da se čudi kao
Henshen Šlau (Hanschen Schlau) kod Lesinga (Les-
sing) o tome: „da samo bogataši na svetu imaju naj­
više novaca".
Psihološki proces, kojim prema našem izlaganju
ravnodušni doživljaji dospevaju do toga da zamene
psihički značajne događaje, mora nam još uvek izgle­
dati podozriv i čudnovat. U jednom kasnijem odelj-
vidno nekorektne operacije više približimo našem ra-
zumevanju. Ovde imamo posla samo sa efektom pro­
cesa, a da takav proces pretpostavimo na to nas gone
bezbrojna iskustva koja se stalno vraćaju kod analize
snova. A proces je takav kao da se obavlja jedno po-
meranje — recimo: psihičkog akcenta — pomoću onih
posrednih članova; na taj način predstave koje su na
početku bile slabo napunjene intenzitetom, preuzima­
njem punjenja sa onih predstava koje su na početku
182 Tumačenje snova, I
bile intenzivnije kathektirane i naposletku dostižu do­
voljno snage koja ih osposobljava da silom izbore pri­
laz u svest. Takva pomeranja nas nipošto ne čude
onde gde se radi o količinama afekta ili uopšte o mo­
tornim akcijama. Da devica koja je ostala sama svoju
nežnost prenosi na životinje; da neženja postaje stra-
stan skupljač; da vojnik jedan komad šarenog platna,
zastavu, brani svojom krvlju; da u ljubavnom odnosu
jedan stisak ruke koji traje neki sekund duže pred­
stavlja blaženstvo; ili da izgubljena maramica u Ote-
lu izazove izliv besa: sve to su primeri za psihička po­
meranja koja nam izgledaju neoborljiva. A što se
istim putem i na osnovu istih osnovnih principa do­
nosi odluka o tome šta dopire u našu svest i šta joj
biva uskraćeno, dakle šta mi mislimo, to nam stvara
utisak bolesnog, i mi to nazivamo misaonom greškom
koja se pojavljuje u budnom životu. Odajmo na ovom
mestu tajnu kao rezultat istraživanja koja će se ka­
snije vršiti, da se psihički proces koji smo upoznali u
pomeranju sna, doduše, neće pokazati kao bolesno
ometani proces nego kao proces koji se od normalnog
razlikuje, kao proces više primarne prirode.
Time mi činjenicu, što sadržina sna prima ostat­
ke sporednih doživljaja, tumačimo kao izraz izopača­
vanja sna (kroz pomeranje) i podsećamo na to da smo
u izopačavanju sna videli posledicu prolazne cenzure
koja postoji između dve psihičke instance. Pri tome
očekujemo da će nam analiza sna redovno otkriti
stvarni, psihički značajan izvor sna iz budnog života,
mada je akcenat bio pomeren sa sećanja toga izvora
na sećanje iz ravnodušnog izvora. Ovim shvatanjem
došli smo u potpun konflikt sa Robertovom teorijom
koja je za nas postala neupotrebljiva. Jer činjenica
koju je Robert hteo objasniti uopšte i ne postoji; ona
postoji na nekom nesporazumu, na propuštanju da se
prividna sadržina snova zameni njihovim stvarnim
značenjem. Učenju Robertovom može se prigovoriti i
ovo: kad bi san zaista imao zadatak da naše pamće­
nje kroz naročiti psihički rad oslobodi „šljake" dnev­
nog sećanja moralo bi naše spavanje biti mučni je i
upotrebljeno na naporniji rad nego što možemo tvrditi
Recentno i indiferentno u snu 183
za naš budni duševni život. Jer broj indiferentnih uti­
saka dana od kojeg bismo morali štititi naše pamćenje
očigledno je neizmerno velik; noć ne bi bila dovoljna
da savlada ovu masu: Mnogo je verovatnije da se pro­
ces zaboravljanja ravnodušnih utisaka vrši bez aktiv­
nog učestvovanja naših duševnih snaga.
Pa ipak mi ne smemo da žurimo da se od Rober-
tovih misli oprostimo bez daljeg uzimanja u obzir. Mi
smo ostavili neobjašnjenu činjenicu da jedan od indi­
ferentnih dnevnih utisaka — i to poslodnjeg dana —
redovno daje doprinos sadržini sna. Odnosi između
ovog utiska i pravog izvora sna u nesvesnom ne po­
stoje uvek već unapred; kao što smo videli, oni se
stvaraju tek naknadno, tako reći za službu namerava-
nog pomeranja, za vreme rada u snu. Mora dakle po­
stojati neko primoravanje da se uspostave veze baš
u pravcu recentnog, mada ravnodušnog utiska: ovaj
utisak mora imati bilo kakav kvalitet koji ga čini po­
godnim za tu svrhu. Jer inače bi isto tako lako bilo
sprovodljivo da misli sna svoj akcenat pomere na je­
dan nebitni sastavni deo svog sopstvenog kruga pred­
stava.
Sledeća iskustva mogu nas odvesti na put ka ob­
jašnjenju. Ako nam je jedan dan doneo dva ili više
doživljaja, koji su dostojni da podstaknu san, san će
pominjanje oba događaja sjediniti u jednu jedinstve­
nu celinu; on se povinjava prinudi da od njih stvori
jednu jedinicu; na primer: Jednoga popodneva leti
ušao sam u jedan kupe u vozu, u kome sam zatekao
dva poznanika, koji se međutim među sobom nisu
poznavali. Jedan od njih bio je jedan uticajan kolega,
a drugi član jedne otmene porodice u kojoj sam kao
lekar imao posla. Ja sam oba gospodina upoznao među
sobom; ali je u toku duge vožnje njihovo opštenje
dugo išlo preko mene tako da sam o nekom predme­
tu ja morao da razgovaram čas s jednim čas sa dru­
gim. Kolegu sam zamolio da da preporuku jednom
našem zajedničkom poznaniku koji je baš bio otpočeo
sa lekarskom praksom. Kolega je odgovorio da je ube-
đen u valjanost i sposobnost mladoga čoveka, ali da
njegova neuglednost neće baš učiniti lakim njegov
184 Tumačenje snova, I
p r i s t u p u o t m e n e kuće. Ja s a m odgovorio: Baš zbog
toga mu je i p o t r e b n a preporuka. Kod drugog saput-
nika raspitivao sam se uskoro posle toga o zdravlju
njegove tetke — majke jedne od mojih pacijentkinja
— koja je t a d a bila teško bolesna. U noći posle toga
putovanja sanjao sam da se moj mladi prijatelj, za
koga sam tražio protekciju, nalazi u jednom elegant­
nom salonu i kako pred j e d n i m odabranim društvom
u koje sam premestio sve svoje poznate otmene i bo­
gate ljude, sa m a n i r i m a jednog svetskog čoveka, drži
posmrtni govor staroj dami (koja je za san već umrla),
a koja je bila tetka mog drugog saputnika (Otvoreno
priznajem da sa ovom d a m o m nisam bio u dobrim
odnosima). Moj san je dakle opet pronašao veze izme­
đu oba utiska dana i pomoću njih komponovao j e d n u
jedinstvenu situaciju.
Na osnovu mnogih sličnih iskustava m o r a m po­
staviti tezu da za r a d u snu postoji n e k a vrsta prisi­
ljavan ja da sve nadražajne izvore sna sastavi u s n u
u jednu jedinicu. 1
Sada ću raspravljati o pitanju da li izvor koji p o ­
buđuje san i na koji nas analiza dovodi mora uvek biti
jedan recentan (i značajan) događaj, ili da li j e d a n
unutrašnji doživljaj, dakle sećanje na jedan psihički
v r e d a n događaj ili jedan tok misli mogu primiti na
sebe ulogu izazivača sna. Odgovor koji iz mnogobroj­
nih analiza potpuno sigurno proizlazi glasi u korist
ove poslednje alternative. Izazivač sna može biti j e ­
dan unutrašnji događaj koji je postao r e c e n t a n t a k o
reći kroz misaoni r a d p r e k o dana. Ovo je svakako
pravi t r e n u t a k da u jednoj shemi obuhvatimo različi­
te uslove kojima su izvori sna podložni.
Izvor sna može biti:
a) J e d a n recentan i psihički značajan doživljaj
koji je u snu direktno zastupljen. 2
1
Sklonost rađa u snu da stopi u jednu akciju sve va­
žne događaje koji se istovremeno dešavaju, primetio je već
veći broj autora, na primer Delaž (str. 41), Delbef (strana
236): 2 rapprochement force (prinudno približavanje).
San o Irminoj injekciji, san o prijatelju koji je moj
stric.
Recentno i indiferentno u snu 185
b) Više recentnih, značajnih doživljaja, koje je
san spojio u jednu celinu.
1
c) J e d a n recentan i značajan doživljaj, ili više
njih, koji su u sadržini sna zastupljeni pominjanjem
jednog istovremenog, ali indiferentnog doživljaja. 2
d) J e d a n unutrašnji značajan doživljaj (sećanje,
tok misli), koji zatim u snu biva redovno zastupljen
pominjanjem jednog recentnog, ali indiferentnog
utiska. 3
Kao što vidimo, za tumačenje snova bez izuzetka
zadržava se uslov da jedan sastavni deo sadržine sna
ponovi recentni utisak prethodnog dana. Ovaj u d e o
određen za zastupanje u snu ne može pripadati ni
k r u g u predstava samoga izazivača sna — i to bilo kao
njegov bitan ili kao nevažan sastavni deo — ili vodi
poreklo iz oblasti jednog ravnodušnog utiska, koji je
bio doveden u vezu sa krugom izazivača sna više ili
manje obilatim povezivanjem. Prividna većina uslova
stvara se ovde jedino alternativom da je jedno pome-
ranje izostalo ili nije, i mi primećujemo ovde da n a m
ta alternativa pruža istu lakoću da objasni k o n t r a s t e
između raznih snova isto tako lako kao što medicin­
ska teorija o snu objašnjava niz od parcijalnog do
potpunog budnog stanja moždanih ćelija.
Ako sad posmatramo ova četiri moguća slučaja,
videćemo da jedan psihički v r e d a n ali ne recentan
elemenat (tok misli, sećanje) može u svrhu stvaranja
sna biti zamenjen recentnim, ali psihički indiferent­
n i m elementom ako pri tom b u d u ispunjena samo ova
dva uslova: da se 1) sadržaj sna nadoveže na ono što
je recentno doživljeno, i 2) da izazivač sna ostaje je­
dan psihički značajan proces. U jednom jedinom slu­
čaju (a) oba uslova su ispunjena istim utiskom. T r e b a
da uzmemo još u r a z m a t r a n j e da isti indiferentni u t i -
1
San o posmrtnom govoru mladoga lekara.
2
San o botaničkoj monografiji.
s
Većina snova te vrste su snovi mojih pacijenata za
vreme analize.
186 Tumačenje snova, I
sci koji su iskorišćeni za san dok su recentni, ovu oso­
binu gube čim su postali jedan dan (ili najviše nekoli­
ko dana) stariji; odatle moramo odlučiti da pretposta­
vimo da svežina jednog utiska ovome daje izvesnu
psihičku vrednost za stvaranje sna, koji je u neku
ruku jednak vrednosti emocionalno obojenih sećanja
ili tokova misli. Tek u našim kasnijim psihološkim
razmišljanjima moći ćemo saznati u čemu može biti
utemeljena ova vrednost recentnih utisaka za stva­
ranje sna.
Osim toga naša pažnja ovde skreće na to da se
noću i neprimećene od naše svesti mogu vršiti važne
modifikacije u našem materijalu sećanja i predstava.
Zahtev da se prespava neka stvar pre nego se defini­
tivno donese odluka o njoj očigledno je potpuno
opravdan. 1 Ali mi primećujemo da smo na ovom me-
stu prešli sa domena psihologije snevanja u domen
psihologije spavanja; a to je korak za koji će se još
češće pružiti povod da ga načinimo.
Postoji sad jedan prigovor koji preti da obori ove
poslednje zaključke. Ako indiferentni utisci mogu do-
1
Jedan velik doprinos koji se odnosi na ulogu recent­
nog za stvaranje sna, daje O. Peci (Potzl) u jednom radu
veoma bogatom nadovezivanjima. „Eksperimentalno izazva­
ne slike snova u odnosima prema indirektnom viđenju", ob­
javljenom u „Zeitschrift fur die gesamte Neurologie und
Psvchiatrie", XXXVII, 1917). Peci je zamolio razna opitna lica
da mu fiksiraju na crtežu sve što su svesno zapazila na jed­
noj slici koja im je tahistoskopski bila izložena. On se zatim
interesovao za san opitne ličnosti sleđeće noći i dao je da
se isto tako na crtežu prikažu pogodni delovi toga sna. I tada
se očigledno pokazalo da su materijal za stvaranje sna dale
pojedinosti eksponirane slike koje opitna ličnost nije zapa­
zila, dok se svesno zapažene i posle ekspozicije crtežom fiksi­
rane pojedinosti nisu ponovo pojavile u manifestnom sadr­
žaju sna. Od rada sna prihvaćeni materijal obrađen je u
svrhu konstrukcije sna na poznati „samovoljni", ili bolje
rečeno, „autokratski" način. Pitanja podstaknuta Peclovim
istraživanjem daleko prelaze sferu tumačenja sna onakvog
kakvo se u ovoj knjizi pokušava. Neka mi bude dozvoljeno
da jednom rečju ukazem na to koliko se mnogo ovaj novi
način eksperimentalnog proučavanja stvaranja sna razliku­
je od ranije grube tehnike koja se sastojala u tome da u sa­
držaj sna uvodi nadražaje koji snu smetaju.
Recentno i indiferentno u snu 187
speti u sadržaj sna samo dok su recentni, kako je onda
mogućno da mi u sadržaju sna nalazimo i elemente iz
ranijih perioda života koji u vreme dok su bili recent­
ni — prema Strimpelovim recima — nisu imali nika­
kvu psihičku vrednost, koji bi dakle odavno morali
biti zaboravljeni, elementi dakle koji nisu ni svezi niti
pak psihički značajni?
Ovaj prigovor možemo resiti u potpunosti ako se
oslonimo na rezultate psihoanalize u neurotičara. Re-
šenje, naime, glasi: da je pomeranje koje psihički va­
žan materijal zamenjuje indiferentnim (za snevanje
kao i za mišljenje) ovde izvršeno već u ranim perio­
dima života i otada sigurno bilo fiksirano u pamćenju.
Oni, prvobitno indiferentni elementi, upravo više nisu
indiferentni otkako su pomeranjem preuzeli vred­
nost psihički značajnog materijala. Ono što je ostalo
stvarno indiferentno — ne može se više ni u snu re-
produkovati.
Iz prethodnih izlaganja zaključićemo s pravom da
ja postavljam tvrđenje da ne postoje nikakvi indife­
rentni izazivači sna, dakle i nikakvi bezazleni snovi.
To je strogo i isključivo moje mišljenje, bez obzira na
dečje snove i eventualno na kratke reakcije sna na
noćne senzacije. Sto se inače sanja može se ili oči­
gledno prepoznati kao psihički značajno, ili je pak izo­
pačeno, pa o tome treba suditi tek posle izvršenog tu­
mačenja sna, posle čega će se opet pokazati kao zna­
čajno. San se nikad ne bavi sitnicama; zbog sitnica ne­
mamo smetnji za vreme spavanja.1 Naočigled bezazle­
ni snovi prikazuju se kao zli ako se trudimo oko nji­
hovog tumačenja; ako mi je dozvoljeno da upotrebim
izreku „oni su potuljeni". Budući da je ovo opet jed­
no mesto na kome mogu očekivati da će mi protivre-
1
H. Elis, ljubazni kritičar moga „Tumačenja sna", piše
na str. 169: „Tu je mesto od kojeg dalje mnogi od nas više
neće biti u stanju da slede Frojda." Ali H. Elis nije vršio
nikakve analize snova i neće verovati kako je neopravdano
suđenje na osnovu manifestne sadržine sna.
188 Tumačenje snova, I
čiti, i pošto se rado koristim prilikom da izopačavanje
sna prikazem na njegovom poslu, izložiću ovde ana­
liziranju jedan niz „bezazlenih snova" iz moje zbirke.
I ne mogu dobiti, nego da u analizi bivaju zamenjeni
Neka inteligentna i fina mlada dama, ali koja i u
životu spada među rezervisane ličnosti, među „tihe
vode", priča: Sanjala sam da dolazim na trg suviše
kasno i da ni kod mesara ni kod piljarice više ništa
ne nalazim. Sigurno jedan bezazlen san, ali tako san
ne izgleda: Zamolio sam je da mi ga u pojedinostima
ispriča. Onda priča glasi ovako: Ona ide na trg sa svo­
jom kuvaricom koja nosi korpu. Mesar joj kaže, po­
što je nešto zatražila: Toga više nema, i hoće da joj
da nešto drugo uz napomenu: To je takođe dobro. Ona
odbija i ide piljarici, koja hoće da joj proda neku ne­
običnu zelen, povezanu u vezice, ali crne boje. Ona
kaže: Ovo ne poznajem, to neću uzeti.
Nadovezivanje sna za prethodni dan dovoljno je
jednostavno. Ona je zaista suviše kasno pošla na trg
i više ništa nije dobila. Kasapnica je bila već zatvo­
rena („Die Fleischbank war schon geschlossen") 1
— nameće se čoveku kao opisivanje doživljaja. Ali
stani, nije li to jedna sasvim prostačka izreka koja
se — ili možda pre njena suprotnost — odnosi na
površnost u oblačenju jednog muškarca? Snevačica
te reci uostalom nije upotrebila, možda ih je izbegla.
Potražimo tumačenje pojedinosti sadržanih u snu.
Gde nešto u snu ima karakter jednog govora,
dakle što se kaže ili čuje, a ne samo misli — što
se u većini slučajeva sigurno može razlikovati — do­
lazi od govora u budnom životu, obrađenih naravno
kao sirov materijal, raskomadanih, malo izmenjenih,
ali pre svega istrgnutih iz celine. 2 Prilikom rada na
1
U Beču se tako kaže u smislu: Nisi zakopčao šlic
(Prim.2 prev.).
Uporedi o govorima u snu u odeljku o radu sna. Iz­
gleda da je jedan jedini autor shvatio poreklo govora u snu,
i to Delbef (str. 226) tako što ih upoređuje sa „cliches" (kli­
šejima).
Recentno i indiferentno u snu 189
tumačenju može se poći od takvih govora. Odakle da­
kle dolazi govor mesara: Tu se više ništa ne može do­
biti? Od mene samoga. Ja sam nekoliko dana ranije
izjavio „da se najstariji dečji doživljaji kao takvi više
„prenošenjima" i snovima. Ja sam dakle kasapin, a
ona odbija ova prenošenja na sadašnjost starih načina
mišljenja i osećanja. Odakle dolazi njen govor u snu:
Ovo ne poznajem, to neću uzeti? Taj govor treba za
analizu podeliti na delove. „Ovo ne poznajem" rekla
je dan ranije svojoj kuvarici s kojom se nešto pre-
pirala, ali je tada dodala: „Ponašajte se pristojno".
Ovde postaje opipljivo jedno pomeranje; od obe re­
čenice koje je upotrebila prema svojoj kuvarici pre­
uzela je u san beznačajnu rečenicu; a potisnuta re­
čenica: „Ponašajte se pristojno!" jedino odgovara
ostaloj sadržini sna. Tako bi se moglo doviknuti sva­
kome koji se usuđuje da načini neku nepristojnu alu­
ziju i zaboravlja „da zatvori kasapnicu". Da smo
tumačenju zaista ušli u trag dokazuje nam veza sa
aluzijama koje se nalaze u događaju sa piljaricom.
Zelen koja se prodaje u vezicama (duguljasta je, kao
što ona naknadno dodaje), i pri tom crna, može li to
biti nešto drugo nego sjedinjavanje u snu špargle i
1
crne rotkve? Šparglu ne moram da objašnjavam ni­
jednom čoveku i nijednoj ženi koji to znaju, ali i
2
ostala zelen — kao uzvik: Crni, spašavaj se! izgleda
mi da ukazuje na istu seksualnu temu koju smo od­
mah na početku pogodili, kad smo za pričanje sna
Meli da stavimo: kasapnica je bila zatvorena. Ne radi
se o tome da bi se smisao ovoga sna u potpunosti sa­
znao; toliko je sigurno da on ima smisla i da nipošto
nije bezazlen.
8
1
Crna rotkva = Schwarzer Rettig.
2
3
Schwarzer, rett dich! Dakle, igra reci!
Za radoznale napominjem da se iza sna krije fanta­
zija nepristojnog, seksualno izazivačkog ponašanja s moje
strane i odbijanju od strane te dame. Kome ovo tumačenje
190 Tumačenje snova, I Recentno
II
Jedan drugi bezazleni san iste pacijentkinje, u
nekom pogledu suprotnost prethodnom: Njen muž
pita: Ne treba li da damo da se klavir štimuje? Ona:
Ne isplati se, moram ga već inače prevući kožom.
Opet ponavljanje jednog realnog događaja od pret­
hodnog dana. Njen je muž tako pitao, a ona je tako
slično odgovorila. Ali šta znači to što ga ona sanja?
Ona, doduše, priča o klaviru da je to odvratan san­
duk koji daje loš ton, stvar koju je njen muž već
pre braka imao, 1 i tako dalje, ali ključ za rešenje
daju tek reci: Ne isplati se. Ove reci dolaze od po-
sete koju je juče učinila svojoj prijateljici. Tamo su
je pozvali da skine jaknu, a ona se branila recima:
Hvala, ne isplati se, moram odmah da idem. Prilikom
ovog pričanja mora mi pasti na pamet da se juče
za vreme rada na analizi odjednom uhvatila za jaknu
na kojoj se jedno dugme otvorilo. Izgleda, dakle, kao
da je htela reći: Molim vas, nemojte gledati tamo,
ne isplati se. I tako se sanduk dopunjava sa grudima-
i tumačenje sna vodi direktno u vreme njenog te-
lesnog razvoja kad je počela da biva nezadovoljna
sa svojim telesnim oblicima. Takođe vodi u ranija
vremena ako se obazremo na izraze „odvratno" i „loš
ton" i ako se setimo kako često manje hemisfere
ženskog tela — kao suprotnost i dopunjavanje — za­
uzimaju mesto velikih, — u aluziji i u snu.
izgleda nečuveno, podsetiću ga na mnogobrojne slučajeve
gde su lekari od histeričnih osoba čuli takve optužbe kod
kojih se ona fantazija nije pojavila kao izopačena i kao san,
nego je postala neprikriveno svesna i suluda. — Ovim snom
je pacijentkinja stupila na psihoanalitičko lečenje. Ja sam
tek kasnije shvatio da je sa njim ponovila inicijalnu t r a ­
umu od koje je potekla njena neuroza, i otada sam kod dru­
gih osoba nailazio na isto držanje, koje su u svom detinj-
stvu bile izložene seksualnim atentatima, pa su sada u neku
ruku priželjkivale njihovo ponavljanje u snu.
1
Zamena suprotnošću kao što će nam posle tumačenja
postati jasno.
2
Nemački izrazi su „Kasten" (= sanduk) i „Brustkasten"
(= grudni koš). U prevodu se to ne može tačno izraziti.
i indiferentno u snu 191
III
Prekinuću ovaj red tako što ću umetnuti jedan
kratak bezazlen san jednog mladog čoveka. On je sa­
njao da ponovo oblači svoj zimski kaput, što je stra­
šno. Povod za ovaj san je tobože hladnoća koja je
odjednom ponovo nastupila. Jedan finiji sud će, me­
đutim, primetiti da oba kratka dela sna ne odgova­
raju dobro jedan drugome, jer nositi na hladnoći te­
žak ili debeo kaput: šta bi na tome moglo biti „stra­
šno". Na štetu bezazlenosti toga sna i prva dosetka
prilikom analize donosi sećanje da mu je jedna dama
juče u poverenju priznala da njeno poslednje dete
svoj život duguje kondomu koji je prsnuo. On sad
ovim povodom rekonstruiše svoje misli: Tanak kon­
dom je opasan, a debeo loš. Kondom je s pravom
„kaput", jer se navlači preko; a tako zovemo i laki
kaput. 1 Jedan događaj kao što je ovaj koji je dama
ispričala bio bi za neženjenog čoveka svakako
„strašan".
Vratimo se sad ponovo našim bezazlenim sno­
vima.
IV
Ona stavlja svecu u svećnjak; ali sveca je slom­
ljena tako da ne stoji dobro. Devojke u školi kažu
da je nespretna; a gospođica da to nije njena krivica.
I ovde jedan realan povod; ona je juče stvarno
stavila svecu u svećnjak; ali ona nije bila slomljena.
Ovde je primenjena jedna providna simbolika. Sve­
ca je predmet koji nadražuje ženske genitalije; ako
je slomljena, tako da ne stoji dobro, onda to znači
impotenciju muža („to nije njena krivica"). Da li sad
ova mlada žena koja je bila brižljivo vaspitana i
ostala daleko od svega što je ružno zna za ovu pri-
1
Ovo je opet neprevodljivo. Smisao se vidi, ali tačnije
tek ako se ima na umu sledeće: nemačka reč „Uberzieher"
dolazi od reci uberziehen što znači: navlačiti preko. Sad je
slika kondom — Uberzieher jasna (Prim. prev.).
192 Tumačenje snova, I
menu svece? Ona slučajno može da da podatak i o
tome kakvim je doživljajem došla do toga saznanja.
Prilikom jedne vožnje čamcem na Rajni prođe po­
red njih jedan čamac u kome sede studenti koji sa
velikim uživanjem pevaju ili urlaju pesmu: „Ako
švedska kraljica, pored zatvorenih prozorskih kapa­
ka sa apolo svećama . . . " Wenn die Konigin von
Schweden, bei geschlossenen Fensterladen mit Apollo-
kerzen . . . " Napomena prevodioca: Apollokerzen su
se zvale neke vrste sveca. Reč koja je ovde izostav­
ljena treba da glasi „onaniše".
Poslednju reč nije čula ili je ne razume. Njen
muž mora da joj da traženo objašnjenje. Ovi stihovi
su zatim u snu zamenjeni bezazlenim sećanjem na
jedno naređenje koje je jednom u zavodu nespretno
izvršila, i to pomoću zajedničkog: zatvorenih prozor­
skih kapaka. Povezivanje teme onanije sa impoten­
cijom dovoljno je jasna. „Apolon" u latentnoj sadr­
žim sna povezuje ovaj san sa jednim ranijim snom
u kome je bilo govora o devici Paladi. 1 Sve ovo za­
ista nije bezazleno.
V vota, kojima pamćenje u budnom stanju izgleda ne
Da ne bismo zamišljali da su zaključci sa snova
na stvarne prilike u životu snevača suviše laki, do-
daću još jedan san koji isto tako izgleda bezazlen i
dolazi od iste osobe. Sanjala sam nešto, priča ona,
što sam danju zaista uradila, naime, jedan mali kofer
tako sam napunila knjigama da sam imala muke da
ga zatvorim i sanjala sam tako kao što se zaista i do­
godilo. Osoba koja je to pričala polagala je i sama
glavnu važnost na slaganje sna i stvarnosti. Svi ovakvi
sudovi o snu, napomene uz san, iako su stvorili
mesto u budnom mišljenju, spadaju ipak redovno u
latentnu sadržinu sna što će nam i kasniji primeri
1
Palada (grčki: Pallas Athene) je grčka boginja, po
mitologiji rođena iz Zevsove glave. Obožavana je kao đe-
vica (Prim. prev.).
Infantilno kao izvor sna 193
potvrditi. Kaže nam se, dakle, da se ono što san
priča zaista dogodilo dan ranije. Bilo bi suviše opšir­
no iznositi na koji se način dolazi do dosetke da se
prilikom tumačenja pozove u pomoć i engleski jezik.
Dovoljno o tome radi se opet o jednoj maloj boy
(uporedi ranije iznet san o mrtvom detetu u kutiji)
koja je bila tako napunjena da više ništa ne može
ući u nju. Ovog puta bar ništa loše.
U svim ovim „bezazlenim snovima" kao motiv
cenzure veoma upadljivo prcovlađuje seksualni mo­
ment. Ali to je tema principijelnog značaja koju
moramo ostaviti po strani.
B
INFANTILNO KAO IZVOR SNA
Kao treće među svim osobenostima sadržine sna
naveli smo sa svima autorima (osim Roberta) da se
u snu mogu pojavljivati utisci iz najranijeg doba ži­
raspolaže. Razumljivo je da je teško prosuditi kako
se retko ili kako često ovo dešava, pošto se odgova­
rajući elementi sna posle buđenja ne mogu prepo­
znati odakle vode poreklo. Dokaz da se ovde radi
o utiscima iz detinjstva mora se dakle doneti objek­
tivnim putem, a uslovi za to mogu se prikupiti samo
u retkim slučajevima. Kao naročito ubedljivu navodi
A. Mori priču čoveka koji se jednog dana odlučio
da poseti svoje zavičajno mesto posle dvadesetogo­
dišnjeg odsustvovanja. U noći pre polaska sanjao je
da se nalazi na nekom sasvim nepoznatom mestu i da
je tamo na ulici sreo nepoznatog gospodina sa ko­
jim je razgovarao. Vrativši se u svoj zavičaj, mogao
se uveriti u to da ovo nepoznato mesto zaista postoji
sasvim blizu njegovog zavičajnog grada, a i nepo­
znati čovek u snu pokazao se kao prijatelj njegovog
pokojnog oca koji u tom mestu živi. Svakako jedan
13 Frojd, Odabrana dela, VI
I
194 Tumačenje snova, I
snažan dokaz za to da je on i jedno i drugo, i čoveka
i mesto, video u svom detinjstvu. San, uostalom, tre­
ba tumačiti kao san nestrpljenja, kao i san one de­
vo jke koja u svojoj torbici nosi ulaznicu za koncert,
kao san deteta kome je otac obećao da će ga voditi
na izlet na salaš i slično. Motivi koji snevaču repro-
dukuju upravo ovaj utisak iz detinjstva ne mogu se,
naravno, otkriti bez analize.
Jedan od mojih slušalaca koji se hvalio da su
njegovi snovi samo retko kad izloženi izopačavanju
pričao mi je kako je pre izvesnog vremena u snu
video da se njegov nekadašnji domaći učitelj nalazi
u krevetu vaspitačice koja je do njegove jedanaeste
godine bila u njihovoj kući. Mesto gde se ova scena
odigrala palo mu je na pamet još u snu. Veoma za-
interesovan, on je san ispričao i svom starijem bratu
koji mu je, smejući se, potvrdio da stvarno postoji
ono što je sanjao. Rekao je da se toga još vrlo dobro
seća, jer mu je tada bilo šest godina. Ljubavni par
bi njega, starijeg sina, opijao pivom kad god bi okol­
nosti za noćni snošaj bile povoljne. Mlađeg dečaka,
kome je tada bilo tri godine, — a to je naš snevač —
i koji je spavao u sobi svoje vaspitačice, nisu sma­
trali preprekom.
Još u jednom drugom slučaju može se sa sigur­
nošću utvrditi, bez pomoći tumačenja sna, da san sa­
država elemente iz detinjstva, kad je naime tako­
zvani perenirajući san, koji se, snevan najpre u de­
tinjstvu, kasnije uvek iznova pojavljuje za vreme spa­
vanja odraslog čoveka. Poznatim primerima ove vrste
mogu dodati još nekoliko primera iz moga iskustva,
mada ja ovakav perenirajući san na sebi nisam upo­
znao. Jedan lekar tridesetih godina pričao mi je da
mu se u snu od prvih vremena detinjstva pa sve do
danas često javlja jedan žut lav, o kome je u stanju
da da najtačnije podatke. Jer ovaj lav koji mu je
bio poznat iz sna pronađen je jednoga dana ,,in na­
tura" kao davno nestali predmet od porculana, i
mladi čovek je tada od svoje majke čuo da je ovaj
predmet bio naj željeni ja njegova igračka u ranom
detinjstvu, iako se sam više ne može da seti toga.
Infantilno kao izvor sna 195
Ako se sad sa manifestne sadržine sna okrenemo
mislima sna koje tek analiza može otkriti, možemo sa
zabezeknutošću konstatovati da doživljaji iz detinj­
stva sudeluju i kod takvih snova čija sadržina jedno
takvo naslućivanje nikad ne bi probudila. Poštova­
nom kolegi sa „žutim lavom" dugujem jedan naro­
čito ljubak i poučan primer za takav san. Posle či­
tanja Nanzenovog (Nanson) putopisa o njegovoj po­
larnoj ekspediciji, sanjao je kako u jednoj ledenoj
pustinji galvanizuje ovog od važnog istraživača
zbog išijasa na koji se on žali! Za analizu ovoga
sna pade mu na pamet jedan događaj iz detinjstva
bez kojega bi ovaj san svakako ostao nerazumljiv.
Kad je bio dete od tri ili četiri godine, slušao je jed­
noga dana radoznalo kako odrasli govore o istraži­
vačkim putovanjima, pa je onda pitao tatu da li je
to teška bolest. On je očigledno reč Reisen (= puto­
vanje) zamenio sa „Reissen" (= sevanje, čupanje) a
ruganje njegove braće i sestara postaralo se za to da
ovaj neprijatan doživljaj nije pao u zaborav.
Jedan sasvim sličan slučaj postoji kad se u ana­
lizi sna o monografiji o „rodu ciklama" susretnem sa
jednom uspomenom sačuvanom iz mladih dana: kako
otac petogodišnjem dečaku daje jednu knjigu oprem­
ljenu slikama u boji da je uništi. Možda će neko iz­
raziti sumnju da je ovo sećanje zaista uzelo učešća u
oblikovanju sadržine sna, da li možda rad na analizi
nije tek naknadno stvorio neki odnos. Ali bogatstvo
i isprepletenost asocijacionih nadovezivanja jemči za
prvo navedeno shvatanje (Ciklama — omiljeni cvet
— omiljeno jelo — artičoka; raskidati kao artičoku,
list po list (fraza koja čoveku prilikom podele ki­
neskog carstva svakodnevno dolazi do ušiju); — her-
barijum — knjiški moljac, čije su omiljeno jelo knji­
ge). Osim toga mogu da jamčim da zadnji smisao
ovog sna koji ovde nisam naveo stoji u najintimni­
jem odnosu sa sadržinom dečje scene.
Kod jednog drugog niza snova pokazuje nam
analiza da želja sama koja je san izazvala, a za čije
se ispunjenje san predstavlja, vodi poreklo iz de-
*
196 Tumačenje snova, I
tinjstva tako da čovek na svoje iznenađenje nalozi
da dete u snu i dalje živi sa svojim impulsima.
Na ovom mestu ću nastaviti tumačenje jednoga
sna iz kojeg smo jednom već crpli novu pouku. Mi­
slim na san: prijatelj R. je moj stric. Mi smo tuma­
čenje ovoga sna pratili dotle da se motiv želje ime­
novanja za profesora konkretno pojavio pred nama,
i nežnost u snu za prijatelja R. objasnili smo sebi
kao stvaranje opozicije i prkosa protiv pogrde obo­
jice kolega koja je u mislima sna bila sadržana. San
je bio moj lični, zato njegovu analizu mogu da na­
stavim recima da moje osećanje još nije bilo zado­
voljeno postignutim rešenjem. Znao sam da je moj
sud o kolegama koji su u mislima sna bili zlostav­
ljani, u budnom stanju glasio sasvim drukčije; sna­
ga moje želje da u pogledu imenovanja za profesora
ne podelim njihovu sudbinu izgledala mi je suviše
mala da bi u potpunosti razjasnila kontradikciju iz­
među budnog procenjivanja i procenjivanja u snu.
Ako je moja želja da budem oslovijen jednom dru­
gom titulom trebalo da bude tako jaka, onda to do­
kazuje bolesnu slavoljubivost koju ne poznajem na
sebi, i koja je, mislim, daleko od mene. Ja ne znam
kako bi drugi ljudi, koji misle da me znaju, sudili
u ovoj stvari o meni; možda sam stvarno bio slavo­
ljubiv; ali ako sam bio, onda je moje slavoljublje
odavno prešlo na druge predmete nego što su titula
i rang jednog „professor extraordinarius" (= vanred-
nog profesora).
Odakle, prema tome, ovo slavoljublje koje je
san u meni stvorio? Sad mi pada na pamet ono što
sam u detinjstvu tako često slušao, kako se pričalo
da je prilikom moga rođenja jedna stara seljanka mo­
joj majci, srećnoj zbog svoga prvorođenog sina, pro­
ricala kako je svetu poklonila jednog velikog čove-
ka. Ovakva proricanja moraju se vrlo često doga­
đati; ima tako mnogo majki punih iščekivanja i tako
mnogo starih seljanki ili drugih starih žena, čija je
moć na zemlji prošla, i koje su se stoga okrenule bu­
dućnosti. Niti je to pak proročici škodilo. Treba li
da moja čežnja za veličinom dolazi sa ovog izvora?
Infantilno kao izvor sna 197
Ali sad se baš sećam jednog drugog utiska iz kasni­
jih mladićkih godina koji bi bio još pogodniji za
objašnjenje: Bilo je to jedne večeri u jednoj od ka-
fanica u Prateru, kamo su roditelji obično sobom vo­
dili svoga jedanaesto- ili dvanaestogodišnjeg sina;
tada nam pade u oči jedan čovek koji je išao od stola
do stola i za mali honorar improvizovao stihove o
temi koju bi mu ljudi zadavali. Mene su poslali da
pesnika dovedem za naš sto i on se pokazao zahval­
nim izaslaniku koji je došao po njega. Pre nego što
je pitao kakav mu je zadatak, načinio je nekoliko
stihova o meni i u svojoj inspiraciji izjavio da je mo­
gućno da ću ja jednom postati „ministar". Vrlo dobro
se još sećam utiska koji je ovo drugo proricanje na
mene ostavilo. Bilo je to vreme građanskog ministar­
stva, i otac je kratko vreme pre toga doneo kući sli­
ke građanskih doktora llerbsta, Giskre, ZJngera,
Bergera i drugih, a mi smo u čast ove gospode kuću
svečano osvetlili. Među njima je bilo čak i Jevreja,
svaki marljivi jevrejski dečačić, dakle, u svojoj škol­
skoj torbi nosio je i ministarski portfelj. Mora imati
veze sa događajima onoga vremena čak i to da sam
malo pre upisivanja na univerzitet bio voljan da stu­
diram pravo, i tek u poslednjem trenutku sam prome-
nio odluku. Ta medicinaru je ministarska karijera
uopšte zatvorena! A sada moj san! Tek sada primeću-
jem kako me on iz mutne sadašnjosti premešta natrag
u doba građanskog ministarstva, punog nade, i kako
po svojim mogućnostima ispunjava moj ondašnji san.
Ako sliku pejzaža u snu rastavim na njegove elemente,
onda belo cveće ukazuje na meni poznatu Ravenu koja
je bar za neko vreme kao prestonica Italije oduzela
Rimu prvenstvo. U barama oko Ravene našli smo sred
tamne vode najlepše lokvanje; u snu oni rastu na li­
vadama kao narcisi na našem jezeru Auszeu, pošto
je tada bilo tako teško da ih izvadimo iz vode. Tam­
na stena, tako blizu vode, živo podseća na dolinu
Tepl kod Karlsbada. „Karlshad" mi omogućava sad
da objasnim neobičnu pojedinost što gospodina Cu-
kera pitam za put. U ovom materijalu, iz kojeg je
izatkan san, mogu se prepoznati dve šaljive jevrejske
198 Tumačenje snova, I
anegdote koje kriju tako mnoge i duboke, tako če­
sto gorke životne istine i koje u razgovorima i pismi­
ma tako rado navodimo. Jedna od njih jeste priča o
„konstituciji", a njen sadržaj je ovo: Jedan siromašni
Jevrejin uvukao se bez vozne karte u brzi voz za
Karlsbad, zatim ga uhvate, prilikom svake revizije
teraju iz voza i sve strože postupaju s njim, a on
posle toga jednom svom poznaniku, koji ga je sreo
na njegovom putu stradanja, na pitanje kuda ide,
odgovara: „Ako moja konstitucija izdrži, — u Karls­
bad." Sasvim blizu ovoga miruje u sećanju i jedna
druga priča, o jednom Jevrejinu koji nije znao fran­
cuski, i kome su naložili da se u Parizu raspita za
put koji vodi u ulicu Rišelje (Richelieu). I Pariz je
dugi niz godina bio cilj moje čežnje, i osećanje bla­
ženstva koje sam imao kad sam prvi put nogom kro­
čio na pariški trotoar uzimao sam kao garanti ju da
ću postići i ispunjenje ostalih želja. Raspitivanje o
putu jeste dalje direktna aluzija na Rim, jer u Rim,
kao što je poznato, vode svi putevi. Uostalom, i ime
Cuker ponovo upućuje na Karlsbad, kuda šaljemo sve
ljude sa konstitucionalnom bolešću, dijabetisom. Po­
vod za ovaj san bio je predlog moga berlinskog pri­
jatelja da se o Uskrsu nađemo u Pragu. Iz stvari o
kojima sam s njim imao da raspravljam, mogao bi se
pokazati jedan dalji odnos prema „Cukeru" i „Dia-
betesu". 1
Četvrti san koji se dogodio ubrzo posle sna koji
sam kao poslednji pomenuo navodi me ponovo u
Rim. Pred sobom vidim ugao jedne ulice i čudim se
što se tamo nalazi tako mnogo nemačkih plakata.
Jedan dan pre toga napisao sam svome prijatelju,
kao da proročki predviđam,, da Prag nije baš pogod­
no mesto za nemačke šetače. San je dakle istovre­
meno izrazio želju da se s njim nađem u Rimu ume-
sto u nekom češkom gradu, i interesovanje koje je
valjda poticalo iz studentskog doba da bi se nemač-
1
„Cuker", nemački Zucker = šećer, Diabetes = šećer­
na bolest (Prim. prev.).
Infantilno kao izvor sna 199
kom jeziku u Pragu moglo pokloniti više trpeljivo­
sti. Uostalom, mora da sam u prvim godinama svoga
detinjstva razumeo češki, pošto sam rođen u jednom
malom mestu u Moravskoj, čije je stanovništvo bilo
slovensko. Jedan češki dečji stih koji sam čuo u svo­
joj sedamnaestoj godini urezao se bez muke u moje
pamćenje tako da ga još danas mogu izrecitovati,
mada nemam ni pojma o tome šta on znači. Ni ovim
snovima dakle ne nedostaju mnogostruki odnosi pre­
ma utiscima iz prvih godina moga života.
Na svom poslednjem putovanju kroz Italiju, koje
me je vodilo između ostalog pored Trazimenskog je­
zera, pronašao sam najzad, pošto sam video Tiber i
vratio se bolno uzbuđen i udaljen osamdeset kilome­
tara od Rima, pojačanje koje moju čežnju za veči-
tim gradom crpe iz utisaka iz moje mladosti. Upravo
sam razmišljao o planu da u jednoj od narednih go­
dina otputujem u Napulj, prolazeći pored Rima, kad
mi na pamet pade jedna rečenica koju sam svakako
bio pročitao kod jednog od naših klasičnih pisaca 1 :
Pitanje je ko je žustrije koračao u sobi, pošto je od­
lučio da ide u Rim, konrektor Vinkelman (Winckel-
mann) ili vojskovođa Hanibal. Ta ja sam se kretao
tragom Hanibala, ni meni kao ni njemu, nije bilo
suđeno da vidimo Rim, i on je krenuo u Kampaniju,
pošto ga je ceo svet očekivao u Rimu. Hanibal, sa
kojim sam bio postigao ovu sličnost, bio je omiljeni
junak mojih gimnazijskih godina; kao i toliki mnogi
mladići u tim godinama, svoje simpatije za vreme
punskih ratova ja nisam okrenuo prema Rimljanima
nego prema Kartaginjanima. Kad se posle toga u
višim razredima gimnazije pojavilo kod mene prvo
razumevanje za konzekvence koje za sobom vodi po­
reklo od jedne strane rase, i kad su me antisemitska
buđenja među drugovima pozivala da zauzmem stav,
lik semitskog vojskovođe porastao je još više u mo-
1
Pisac kod kojeg sam ovo mesto čitao bio je svakako
Zan Pol (Jean Paul). Njegovo ime bilo je zapravo Jean Paul
Friedrich Richter (1763—1825), prethodnik romantizma —
Prim. prev.).
200 Tumačenje snova, 1 Infantilno
jim očima. Hanibal i Rim simbolizovali su za mladića
suprotnost između žilavosti Jevreja i organizacije
katoličke crkve. Značaj koji je antisemitski pokret
od tada dobio za naš osećajni život pomogao je mi­
slima i osećanjima onog ranijeg doba da se fiksiraju.
I tako je želja da dođem u Rim postala za san po­
krivač (Deckmantel) i simbol za mnoge druge želje
pune čežnje, na čijem bismo ostvarenju želeli da ra­
dimo sa izdržljivošću i isključivošću Punjanina Ha­
nibala, i čije ispunjenje privremeno, izgleda, isto
tako malo favorizovano od sudbine kao što je bila i
Hanibalova životna želja da uđe u Rim.
Sada tek nailazim na doživljaj iz moje mladosti
koji još danas izražava svu svoju snagu u svima ovim
osećanjima i snovima. Bilo mi je, valjda, deset ili
dvanaest godina kad je moj otac počeo da me vodi
sobom u šetnje i da mi u razgovorima otvara svoje
poglede na zbivanja u ovom svetu. Tako mi je jed­
nom, da bi mi pokazao u koliko bolja vremena sam
stigao ja nego on, pričao sledeće: Kad sam bio mlad
čovek, išao sam jedne subote u šetnju na ulici u tvom
rodnom mestu, lepo obučen, sa novom šubarom na
glavi. Onda naiđe neki hrišćanin, zamahne rukom i
baci mi šubaru u blato i viknu: „Dole s trotoara,
ćivutine!" ,,A šta si uradio ti?" — „Sišao sam na
kolovoz i podigao šubaru iz blata", glasio je ravno­
dušan odgovor. To mi nije izgledalo kao neki ju­
nački podvig jednog tako visokog, snažnog čoveka
koji je mene mališana vodio za ruku. Ovoj situaciji
koja me nije zadovoljavala stavio sam nasuprot dru­
gu koja je mome osećanju bolje odgovarala, scenu
u kojoj je Hanibalov otac, Hamilkar Barkas, svoga
1
sina pred oltarom naterao da se Rimljanima osveti.
1
U prvom izdanju stajalo je ovde ime: Hazdrubal gre­
ška koja me iznenađuje, čije objašnjenje sam dao u svojoj
„Psihopatologiji svakodnevnog života" (11. izdanje, 1929. Sa­
brana dela sveska IV, str. 243 i 245). — Knjiga je prevede­
na kod nas godine 1937, „Karijatide", X, Geca Kon, prevod:
dr Hugo Klajn (Prim. prev.). Ovo mesto o kome govori
Frojd nalazi se u prevodu na strani 279 (Prim. prev.).
kao izvor sna 201
Od toga doba Hanibal je zauzeo mesto u mojim fan­
tazijama.
Mislim da ovaj svoj zanos za kartaginskog voj­
skovođu mogu pratiti još malo dalje natrag u svoje
detinjstvo, tako da bi se ovde moglo raditi samo o
prenošenju jedne već stvorene relacije afekta na
jednog novog nosioca. Jedna od prvih knjiga koja je
pala u ruku detetu sposobnom da čita bila je Tjerova
(Thiers) Konzulat i carstvo; sećam se da sam svojim
drvenim vojnicima lepio na njihova ravna leđa listi­
će sa imenima carskih maršala i da je već tada Ma-
sena (Massena, kao Jevrejin: Menasse) bio moj istak­
nuti ljubimac. 1 (Ovo davanje prednosti, svakako, biće
potrebno objasniti i slučajem što sam ja rođen istog
datuma, tačno sto godina kasnije). Napoleon se i sam
svojim prelaskom preko Alpa pridružio Hanibalu. A
možda bi se razvoj ovog ideala ratnika mogao pra­
titi još i dalje natrag u moje detinjstvo sve do želja
koje je kod slabijeg od dvojice drugova u igri moralo
izazvati čas prijateljsko čas opet ratoborno druženje
s jednim godinu dana starijim dečkom tokom prve
tri godine.
Što se dublje upuštamo u analizu snova, utoliko
ćemo češće biti odvedeni na tragove doživljaja iz de-
tinjstva koji u latentnom sadržaju snova igraju ulogu
kao i izvori sna.
Čuli smo da san vrlo retko reprodukuje sećanja
tako da ona neskraćena i neizmenjena sačinjavaju
jedini manifestni sadržaj sna. U svakom slučaju po­
stoji nekoliko sigurnih primera za takvu pojavu, i
njima mogu dodati još neke nove koji se ponovo od­
nose na infantilne scene. Kod jednog moga pacijenta
doneo je san jednom jednu jedva izopačenu repro­
dukciju jednog seksualnog događaja, i smesta se vi-
delo da je ta reprodukcija samo verno sećanje. Se-
ćanje na to se, doduše, u budnom stanju nikad nije
sasvim izgubilo, ali je jako potamnelo, i njegovo po­
novno oživljavanje predstavljalo je uspeh jednog
1
Uostalom, sumnja se u jevrejsko poreklo ovog.
maršala.
 Tumačenje snova, I Infantilno kao izvor sna
202
prethodnog analitičkog rada. Snevač je sa dvanaest
godina posetio jednog bolesnog druga koji je ležao
u postelji i koji se verovatno pri nekom pokretu sa­
svim slučajno otkrio. Kad je ugledao njegove geni­
talije, otkrio se i on sam, gonjen nekom silom i uhva­
tio svoga druga za ud; ali on ga je ljutito i začuđeno
pogledao, na što se ovaj zbunio i ud pustio iz ruke.
Ovu scenu ponovio je san dvadeset i tri godine ka­
snije sa svima pojedinostima osećanja koja su se u
njoj pojavila, ali se sad izmenila utoliko što je sne­
vač, umesto aktivne, preuzeo pasivnu ulogu, dok je
ličnost školskog druga zamenjena drugom ličnošću
koja pripada sadašnjosti.
Istina je da je infantilna scena po pravilu u ma­
nifestnoj sadržini sna predstavljena aluzijom i do
nje se mora doći tumačenjem sna. Ako se iznose tak­
vi primeri, oni ne mogu ispasti vrlo ubedljivi, pošto
za doživljaje iz detinjstva u većini slučajeva ne po­
stoji nikakav drugi dokaz; naše sećanje te doživljaje
ne prepoznaje ako padaju u neko rano doba. Pravo
da iz snova uopšte zaključujemo na doživljaje u de-
tinjstvu dolazi kod psihoanalitičkog rada iz čitavog
niza faktora koji nam u svojoj povezanosti izgledaju
dovoljno pouzdani. Istrgnuti iz njihove celine, u cilju
tumačenja sna, ova svođenja na dečie doživljaje uči-
niće možda malen utisak, naročito budući da ja, čak,
od svog materijala ne saopštavam na koji se tumače­
nje oslanja. Pa ipak, to me neće sprečiti da taj mate­
rijal objavim.
I su nezajažljiva u traženju ljubavi. Moja je pacijent-
Kod jedne moje pacijentkinje svi snovi imaju
karakter „jurnjave": ona juri da bi stigla na vreme,
da ne bi zakasnila na voz, i slično. U jednom snu ona
treba da poseti svoju prijateljicu: majka joj je rekla
da se odveze, da ne ide peške; ali ona trči i pri tom
neprestano pada. — Materijal koji se u analizi po­
javljuje dozvoljava da se podsetimo na dečja jurenja
(zna se šta Bečlija naziva „eine Hetz") i specijalno
za jedan san podseća da se svodi na šalu omiljenu
203
kod dece: da, naime, rečenicu: „Die Kuh rannte, bis
sie fiel" tako brzo izgovore kao da je čitava reče­
nica samo jedna reč, što je opet „hajka, žurba". Sve
ove bezazlene jurnjave među malim prijateljicama
pominju se jer zamenjuju druge, manje bezazlene. 1
II
Evo još jednog sna neke druge pacijentkinje:
Ona je u jednoj velikoj sobi, u kojoj se nalaze sva­
kojake mašine, otprilike onako kao što ona zamišlja
jedan ortopedski zavod. Ona čuje da ja nemam vre­
mena i da se mora podvrći lečenju istovremeno sa još
pet osoba. Ona se tome protivi i neće da legne u kre­
vet, ili u onaj što je već određen za nju. Stoji u jed­
nom uglu i očekuje da kažem da to nije istina. Ostali
je u međuvremenu ismevaju da je sve to lakrdija
s njene strane. Pored toga, kao da pravi mnoge male
kvadrate.
Prvi deo ovog sadržaja sna predstavlja nadovezi-
vanje na jedno lečenje i prenošenje na mene. Drugi
deo sadržava aluziju na dečju scenu; pominjanjem
kreveta oba su komada zalemljena jedan za drugi.
Ortopedski zavod odnosi se na jedan od mojih govo­
ra u kome sam lečenje, po njegovom trajanju i su­
štini, upoređivao sa ortopedskim lečenjem. Na počet­
ku moga lečenja ja sam joj morao saopštiti da za sada
nemam mnogo vremena za nju, ali da ću joj kasnije
svakoga dana posvetiti jedan ceo sat. To je u njoj
probudilo staru osetljivost koja predstavlja glavnu
karakterističnu crtu dece određene za histeriju. Ona
kinja bila najmlađa od šestoro dece (stoga: sa petero
drugih) i kao takva očeva ljubimica, ali je, izgleda,
1
U originalu stoji Charakter des „Gehetzten", što sam
preveo sa „karakter jurnjave". Reč hetzen znači: natutkati,
napujdati, goniti, terati. „Eine Hetz", kako kažu Bečlije,
znači: potera, jurenje, vijanje. Rečenica: Die Kuh rannte, bis
sie fiel = „krava je trčala dok se srušila" — podseća nas na
„jurnjavu", pa mislim da je ovaj termin pogodan za ovo
mesto (Prim. prev.).
204 Tumačenje snova, I
pronašla da joj voljeni otac još uvek posvećuje su­
više malo v r e m e n a i pažnje. To što ona očekuje da
joj kažem da to nije istina objašnjava se ovako: J e ­
d a n mali krojački šegrt doneo joj je haljinu, i ona
mu je zato dala novac da ga ponese sobom. Z a t i m je
pitala svoga muža da li t r e b a taj novac ponovo da
plati ako ga ovaj izgubi. A m u ž to potvrdi, da bi je
dražio: da (draženje u sadržini sna), i ona je uvek
iznova postavljala to pitanje i očekivala da će joj on
najzad reći da to nije istina. I sada se za l a t e n t n u
sadržinu sna može konstruisati misao, da li sad m e n i
t r e b a da plati dvostruko ako joj posvetim dvostruko
vreme, misao koja je cicijaška ili prljava. (Nečistoću
dečjeg doba san često zamenjuje škrtošću; reč „ p r ­
ljav" pri t o m stvara most). Ako sve to o čekanju,
dok ja ne kažem itd. treba da u snu opiše reč „prljav",
onda stajanje u uglu i „ne hteti leći u krevet" odgo­
varaju tome kao deo dečje scene u kojoj bi ona ispr­
ljala krevet i za kaznu bila poslata u ugao pod p r e t -
njom da je tata više neće voleti, da će joj se braća i
sestre smejati itd. Kvadra ti ći ciljaju na njenu m a l u
nećakinju koja joj je pokazala veštinu računanja,
kako u devet kvadrata, čini mi se, možemo upisati
brojeve tako da, ako se saberu, u svima pravcima
daju rezultat petnaest.
III
San jednog muškarca: On vidi dva dečaka koji se
rvu, i to dva dečaka pintera kao što može zaključiti
iz stvari koje leže oko njih; jedan od dečaka oborio
je drugoga na zemlju, i taj dečak koji leži ima min-
đuše sa plavim kamenima. On sa podignutim štapom
trči za zločincem da bi ga kaznio. Ovaj beži ka jed­
noj ženi koja stoji pored ograde od tarabe kao da je
njegova majka. To je žena jednog nadničara i ona
snevaču okreće leda. Najzad, ona se okrene i pogleda
ga jednim strašnim pogledom tako da ovaj uplašen
pobegne. Vidi se kako iz njenih očiju sa donjeg kapka
viri crveno meso.
Infantilno kao izvor sna 205
S a n je obilato iskoristio trivijalna zbivanja p r e t ­
hodnog dana. Snevač je juče stvarno video dva d e ­
čaka na ulici, od kojih je jedan oborio drugoga. K a d
je dotrčao da ih pomiri, oni su pobegli. — Dečaci p i n -
t e r i : to se objašnjava tek j e d n i m sledećim snom u
čijoj analizi upotrebljava izreku: b u r e t u izbiti dno.1
— Minđuše sa plavim kamenom p r e m a njegovom
zapažanju uglavnom nose prostitutke. Tako se n a d o -
vezuje jedan poznati stih o dvojici dečaka: Drugi de­
čak, on se zvao Marija (tj. bio je devojka). — Žena
koja stoji: posle scene sa dvojicom dečaka, on ide u
šetnju obalom D u n a v a i koristi usamljeno mesto da
bi u r i n i r a o uz ogradu tarabe. U toku dalje šetnje
nasmejala mu se veoma ljubazno jedna pristojno
obučena starija d a m a i htela da mu p r e d a svoju vi­
zitkartu sa adresom.
Pošto žena u snu stoji onako kao on kod u r i n i ­
ranja, u pitanju je žena koja urinira, i ovamo spada
i strašan „pogled", izvirivanje crvenog mesa što može
označavati jedino genitalije koje su kod čučanj a raz­
japljene a koje, viđene u v r e m e detinjstva, u kasni­
j e m sećanju ponovo nastupaju kao „divlje meso", kao
„ r a n a " . San objedinjuje dva povoda kod kojih je mali
dečak mogao videti genitalije devo j čiča, kod obaran ja
i njihovog uriniranja, i kao što proizlazi iz drugog,
on je sačuvao sećanje na kaznu ili očevu p r e t n j u zbog
seksualne radoznalosti koju je dečak u ovim prilika­
ma dokazao.
IV
Čitav zbir sećanja iz detinjstva, sjedinjenih za
n u ž d u u j e d n u fantaziju, nalazi se i u sledećem snu
j e d n e starije d a m e :
Ona žuri napolje da obavi nabavke. Na Grabenu
2
pada na kolena, kao pokošena. Mnogo ljudi su se
1
Dem Fass đen Boden ausschlagen.
2
Tako se zove jedan trg u Beču blizu crkve sv. Stezana.
206 Tumačenje snova, I
skupili oko nje, naročito fijakeristi; ali niko da joj
pomogne da ustane. Ona čini mnogo neuspelih poku­
šaja; naposletku mora da joj je to pošlo za rukom,
jer su je sad smestili u jedan fijaker koji treba da
je odvede kući; kroz prozor bacaju za njom jednu
tešku, do vrha napunjenu korpu (sličnu korpi za ku­
povinu).
To je ona ista osoba koja u svojim snovima uvek
juri, kao što je u detinjstvu jurila. Prva situacija u
snu uzeta je, očigledno, od prizora sa konjem koji
je pao, kao što „padanje" ukazuje na trke. Ona je u
mladim godinama bila jahačica, u još mlađim vero-
vatno i konj. U padanje spada prvo sećanje iz detinj-
stva na sedmogodišnjeg sina jednog portira koga su
kolima doneli kući pošto je na ulici dobio epileptički
napad. O tome je ona, naravno, samo čula, ali pred­
stava o epileptičkim grčevima, o „padajućem", dobi­
la je veliku moć nad njenom fantazijom i kasnije uti­
cala i na njene sopstvene histerične napade. — Kad
neka ženska osoba sanja o padanju, onda to svakako
redovno ima seksualni smisao, ona je „pala"; za naš
san će ovo tumačenje biti najmanje sumnjivo, jer
ona pada na Grabenu, onom trgu u Beču koji je po­
znat kao korzo prostitucije. Korpa za kupovinu daje
više od jednog tumačenja: kao korpa podseća na mno­
ge korpe koje je najpre delila svojim prosiocima, a
kasnije, kao što sama kaže, i sama sebi. Ovamo spa­
da takođe da joj niko neće pomoći da se pridigne,
što ona sama tumači kao tako da joj se rugaju: Korpa
za kupovinu podseća dalje na fantazije koje su ana­
lizi već postale poznate, u kojima se udala duboko
ispod svoga staleža pa sad mora sama da odlazi na
trg u kupovinu. A najzad bi se korpa za kupovinu
mogla protumačiti kao znak jedne osobe koja služi.
Ovamo dolaze još dalja sećanja iz detinjstva, na jed­
nu kuvaricu, koju su otpustili pošto je krala; i ona je
isto tako pala na kolena i molila za oproštaj. Tada joj
je bilo dvanaest godina. Zatim na sobaricu koju su
otpustili jer se upustila sa domaćim kočijašem, koji
se uostalom kasnije njome i oženio. Ovo sećanje jav­
lja nam se dakle kao izvor za koči jaše u snu (koji se,
Infantilno kao izvor sna 207
suprotno stvarnosti, ne zauzimaju za nju kad je pala).
Ostaje da se objasni još bacanje korpe za njom, i to
kroz prozor. To je podseća na slanje prtljaga na že-
leznici, na „Fensterln" na selu1, na sitne utiske sa
boravka na selu, kako neki gospodin jednoj dami
baca kroz prozor plaue šljive u sobu, kako se njena
mala sestra plašila pošto je neka budala u prolazu
pogledala kroz prozor u nj onu sobu. A iza ovoga sad
se pomalja jedno tamno sećanje iz njene desete go­
dine, o jednoj dadilji koja je na selu izvodila ljubav­
ne scene s jednim domaćim slugom, od kojih je dete
ipak moglo nešto primetiti, i koja je zajedno sa svo­
jim ljubavnikom bila „ekspedovana", i „izbačena" (u
snu suprotno: ubačena unutra) — priča kojoj smo
prišli i sa više drugih strana. Prtljag, kofer jedne oso­
be koja služi — obeležavaju se u Beču prezrivo kao
„•Sedam šljiva". „Pakuj svojih sedam šljiva i tor­
njaj se." 2
Moja zbirka, naravno, ima izvanredno bogatu
zalihu ovakvih snova pacijenata, čija analiza vodi
ka suviše tamnim utiscima iz detinjstva kojih se više
i ne sećamo. Ali je tugaljiva stvar izvlačiti iz njih
zaključke koji treba da važe za san uopšte; ta redov­
no su u pitanju neurotične, specijalno histerične oso­
be, i uloga koja u ovim snovima pripada scenama iz
detinjstva mogla bi biti ušlo vijena prirodom neuroze
a ne samom suštinom sna. Međutim, isto tako često
mi se dešava prilikom tumačenja mojih sopstvenih
snova, koje ipak ne preduzimam zbog grubih simpto­
ma patnje, da u latentnoj sadržini sna neočekivano
naiđem na jednu infantilnu scenu, i da se čitav niz
snova zajedno ulije u staze koje polaze od nekog se­
ćanja iz detinjstva. Dokaze za to već sam iznosio, i
iznosiću ih još, kod raznih povoda. Možda ovu glavu
ne bih mogao završiti bolje nego tako što ću saopšti-
ti nekoliko snova u kojima se kao izvori sna pojav-
1
Fensterln, od reci Fenster = prozor, znači „stajati pod
prozorom (svoje drage) i razgovarati s njom kroz prozor.
Uporedi reč „podoknica" u Slovenaca (Prim. prev.).
2
Pack' deine sieben Zwetschken zusammen und geh.
208 Tumačenje snova, I
ljuju recentni povodi i davno zaboravljena sećanja
zajedno.
I) Pošto sam putovao, i u m o r a n i gladan potražio
postelju, javljaju mi se za v r e m e spavanja velike ži­
votne potrebe i ja sanjam: Odlazim u jednu kuću da
potražim kolač. Tamo stoje tri žene, od kojih je jed­
na gazdarica i nešto okreće u ruci kao da će praviti
knedle. Ona odgovara da pričekam dok ne završi
{nije jasno kao govor). Postajem nestrpljiv i odlazim
uvređen. Navlačim kaput; ali mi je prvi koji sam
probao bio suviše dugačak. Ponovo ga svlačim, ne­
što malo iznenađen što je oivičen krznom. Drugi ka­
put koji sam navukao ima ušivenu jednu dugu traku
sa turskim crtežom. Prilazi mi jedan stranac dugu­
ljasta lica sa kratkom zašiljenom bradom i sprečava
me pri oblačenju, izjavljujući da je to njegov ka­
put. A ja mu tada pokažem da je kaput svuda turski
izvezen. On pita: Šta vas se tiču turski (crteži, tra­
ke ...)? Ali posle toga, mi razgovaramo sasvim prija­
teljski.
Prilikom analize ovoga sna p a d e mi sasvim n e o ­
čekivano na p a m e t jedan r o m a n koji sam čitao kada
mi je možda bilo trinaest godina, t j . počeo sam da
ga čitam sa krajem p r v e sveske. Naslov r o m a n a i ime
njegovog a u t o r a nikada n i s a m zapamtio, ali mi je
njegov kraj i sada živo u sećanju. J u n a k poludi i n e ­
prestano doziva t r i ženska i m e n a koja su za njega
u životu značila najveće zlo i nesreću. J e d n o od t i h
imena je Pelagija (Pelagie). Ja još uvek ne z n a m šta
da počnem u analizi sa ovim. Odjednom se uz ove
t r i žene pojave t r i P a r k e 1 koje p r e d u čovekovu sud­
binu i ja znam da je jedna od t r i žene u snu — gaz­
darica — majka koja daje život a ponekad takođe,
kao meni, p r v u h r a n u čoveku. Na g r u d i m a žene sa­
staju se ljubav i glad. J e d a n mlad čovek, t a k o priča
1
Parke, grčki Mojre, u grčkoj mitologiji kćeri Zevsa i
Temide: Kloto počinje da prede konac života pri rođenju de-
teta, Lahesis prede konac do kraja i Atropos, koja konac pre-
seče. (Prev. napomena).
Infantilno kao izvor sna 209
anegdota, koji je bio velik obožavalac ženske lepote,
jednom je, kada je povedena reč o lepoj dadilji koja
ga je kao dojenče hranila, izjavio da mu je žao
što tu dobru priliku onda nije bolje iskoristio. Ovom
anegdotom se obično služim da bih objasnio faktor
naknadnosti u mehanizmu psihoneuroza. — J e d n a od
P a r k a , dakle, trlja ruke, jodnu o drugu, kao da p r a v i
knedle. Neobično zaposlenje za jednu Parku, kome
je h i t n o potrebno objašnjenje! A ovo objašnjenje sad
dolazi iz nekog drugog i ranijeg sećanja iz detinj-
stva. Kad mi je bilo šest godina i kad sam kod svoje
majke dobijao prvo obrazovanje, trebalo je povero-
vati da smo napravljeni od zemlje, pa da se zato u
zemlju m o r a m o i vratiti. Ali to mi se nije svidelo i
ja sam izrazio sumnju u to učenje. Tada je majka
protrljala r u k e j e d n u o drugu — sasvim slično kao
kad se prave knedle, samo što između njih nema t e ­
sta, — i pokazala mi je crne ljuske epidermisa koje
se p r i tom skidaju, kao dokaz za zemlju od koje smo
stvoreni. Moje zaprepašćenje zbog ove demonstracije
,,ad oculos" bilo je bezgranično i ja sam se p r e d a o
onome što sam čuo kasnije izraženo recima: Prirodi
duguješ smrt. 1 Takve su, dakle, zaista te P a r k e koji­
ma odlazim u kuhinju kao što sam tako često to r a ­
dio u detinjstvu kad bih bio gladan i kad bi me
majka kod ognjišta opomenula da sačekam dok r u č a k
b u d e gotov. A sad knedle! B a r jedan od mojih p r o ­
fesora univerziteta, ali upravo onaj kome zahvalju­
j e m za svoje histološko znanje (epidermis), sećaće se
kod i m e n a Knedl (Knodl) j e d n e osobe koju je morao
da tuži zato što je izvršila plagijat njegovih spisa. Iz­
vršiti plagijat, prisvojiti nešto što možemo dobiti iako
p r i p a d a n e k o m d r u g o m čoveku, vodi očigledno ka
drugom delu sna u kome sa m n o m postupaju kao sa
kradljivcem kaputa koji je neko v r e m e harao po u n i ­
verzitetskim slušaonicama. Napisao sam izraz plagijat
1
Oba afekta koja pripadaju ovim dečjim scenama, iz­
nenađenje i prepuštanje sebe neizbežnome, našli su se malo
ranije u jednom snu koji mi je ponovo doneo sećanje na
ovaj doživljaj iz detinjstva.
14 FrojćL, Odabrana đela, VI
 Tumačenje snova, I Infantilno
210
bez namere što mi se sam ponudio, a sada primeću-
jem da može poslužiti kao most između raznih delova
manifestne sadržine sna. Asocijacioni lanac Pelagija
— plagijat — plagiostome1 (vrsta morskih pasa) —
riblji mehur (nemački: Fischblase) povezuje stari ro­
man sa aferom Knedl i sa kaputima koji, očigledno,
predstavljaju neki predmet seksualne tehnike (Upo-
redi Morijev san o kiloloto, str. 62). To je jedna veo­
ma usiljena i besmislena veza, doduše, ali nijedna od
onih koje bih mogao uspostaviti u budnom stanju, da
ona već nije uspostavljena radom sna. Staviše, kao
da pritiskuje da se predstave iznude, ništa nije sveto;
drago ime Briicke (vidi gore Wortbrucke) služi sada
za to da me podseti na isti institut u kome sam kao
učenik proveo svoje najsrećnije časove, slobodan od
svih želja. ,,So wirds Euch an der Weisheih Briisten
mit jedem Tage mehr gelusten". — (,,I tako ćete na
grudima mudrosti svakoga dana osećati sve veću žud­
nju"), u punoj suprotnosti sa požudama koje me
muče (nemački: plagen) dok sanjam. I najzad, javlja
se uspomena na jednog drugog dragog učitelja čije
ime opet zvuči kao nešto što se može jesti (Flajšl =
Fleischl, kao Knbdl)2, i na jednu tužnu scenu u kojoj
ljuske epidermisa igraju neku ulogu (majka — gaz­
darica) i umna poremećenost (roman) i neko sredstvo
3
iz apoteke, koje utoljuje glad, a to je kokain.
Tako bih mogao dalje pratiti zamršene misaone
puteve i u analizi deo sna koji nedostaje potpuno
objasniti, ali moram to propustiti budući da su lične
žrtve koje bi ona tražila isuviše velike. Uhvaticu samo
jednu od niti koja direktno može odvesti misli sna
koja se nalazi u osnovi ove zbrke. Stranac sa dugu-
1 na nemačkom znači: zadnjica (Prim. prev.).
Plagiostome ne dopunjavam samovoljno; one me pod-
sećaju na jedan neprijatan slučaj blamaže pred istim uči­
teljem.
2
Fleischl od nemačkog Fleisch = meso; a Knodl pođ-
seća na knedlu (Prim. prev.).
3
Kucne je nemačka reč = kuhinja; Hunger = glad
(Prim. prev.). Iz apoteke. U originalu stoji: aus der lateini-
schen Kucne.
kao izvor sna 211
ljastim licem i zašiljenom bradom, koji hoće da me
spreči pri oblačenju, nosi crte jednog trgovca u Spli­
tu kod koga je moja žena često kupovala turske što-
fove. On se zvao Popović — jedno sumnjivo ime koje
je i humoristi Štetenhajmu (Stcttenheim) dalo povo­
da za jednu napomenu punu aluzije. (Kazao mi je
svoje ime i, pocrvenevši, pružio mi ruku). 1 Uostalom,
ista zloupotreba imena kao gore sa Pelagijom, Kned­
lom, Brike, Flajšl. Bez straha da će nam neko pro-
tivrečiti, možemo tvrditi da je ovakvo igranje ime­
nima dečja nepristojnost; ako o ovome opširno pri­
čam, onda je to akt odmazde, jer moje sopstveno ime
bezbroj puta postalo je žrtvom ovakvih maloumnih
duhovitosti. Gete jednom primećuje kako je čovek
osetljiv na svoje ime s kojim se oseća srastao kao
sa svojom kožom, kao što je Herder na njegovo ime
ispevao stih:
„Der du von Gottern abstammst, von Gothen
oder vom Kote" —
,,So seid ihr Gotterbilder auch zu Staub." 2
Primećujem da je udaljavanje od predmeta o
zloupotrebi imena trebalo da pripremi samo ovu
žalbu. Ali prekinimo ovde. — Kupovanje u Splitu
podseća me na jednu drugu kupovinu u Kotoru, ko­
jom prilikom sam se suviše uzdržavao, pa sam pro­
pustio priliku da dođem do lepih stvari (Prilika kod
dadilje propuštena, vidi gore). Jer jedna od misli sna
koju glad sugeriše snevaču glasi: Čovek ne treba ni­
šta da propusti što se može imati i onda ako s tim ide
1
Frojd ovde misli na igru reci: Popović — Popo što
2
Prvi od ova dva stiha je sa jedne ceduljice kojom je
Herder tražio od Getea neke knjige („Ti koji si potomak bo­
gova, ili Gota, ili blata" — pošalji mi ih!). A drugi deo pred­
stavlja jednu dalju asocijaciju Frojdovu, i uzet je iz Ge-
teove drame „Ifigenija na Tauriđi". Tamo Ifigenija, pošto je
čula od Pilada o smrti tolikih junaka za vreme opsade Troje,
uzvikuje: „Tako ste se i vi, božanski likovi, pretvorili u
p r a h ! " (Prim. prev.).
i*

212 Tumačenje snova, I
i mala nepravda; ne treba propustiti nijednu prili­
ku, život je tako kratak, a smrt neizbežna. Pošto ovo
ima seksualno značenje, i pošto se požuda neće zau­
staviti p r e d nepravdom, m o r a se ovo carpe diem (la­
tinski: iskoristi dan) plašiti cenzure i m o r a se sakriti
iza jednog sna. Zato sad sve misli sa s u p r o t n i m zna­
čenjem dolaze do izraza, sećanje na v r e m e kad je sne-
vaču bila dovoljna samo duhovna hrana, sva uzdrža­
vanja pa čak i pretnje sa o d v r a t n i m seksualnim
kaznama.
II) J e d a n drugi san traži malo duži uvod:
Odvezao sam se na Z a p a d n u stanicu da b i h k r e ­
n u o na letnji odmor u Ausze, ali odlazim na p e r o n
p r e m a vozu za Išl koji polazi ranije. T a m o vidim
grofa Tuna (Thun), koji opet p u t u j e u posetu caru
u Išl. On je, uprkos kiši, došao otvorenim kolima,
izišao direktno kroz ulazna v r a t a za lokalne vozove
i k r a t k i m p o k r e t o m r u k e i bez ikakvog objašnjenja
oterao v r a t a r a koji ga nije poznavao i h t e o da mu
uzme voznu k a r t u . Pošto je otputovao vozom za Išl,
trebalo je ponovo da n a p u s t i m peron i da se v r a t i m
u čekaonicu, ali sam s m u k o m postigao da tu osta­
nem. P r e k r a ć u j e m v r e m e t i m e što p o s m a t r a m ko će
doći, da bih protekcijom dobio kupe; odlučujem da
ću podići galamu, t j . tražiti isto pravo. Za to v r e m e
nešto pevušim što je, uviđam, kasnije arija iz Figa-
rove ženidbe:
Will der Herr Graf ein Tanzlein wagen, Tanzlein wagen,
Soli er's nur sagen,
Ich spiel' ihm eins auf.
(Neko drugi pesmu možda ne bi prepoznao).
Ćelo veče bio sam u razdraganom, borbenom r a ­
spoloženju, zadirkivao sam k e l n e r a i kočijaša, ne n a -
noseći im zlo, n a d a m se; kroz glavu mi prolaze sva­
kovrsne d r s k e i revolucionarne misli, kao što odgo­
varaju recima Figaroa i sećanju na Bomarseovu
(Beaumarchais) komediju koju sam gledao u pozo-
rištu Comedie frangaise. Reč o visokoj gospodi koja
su se potrudila da se rode; p r a v o gospodara koje grof
Infantilno kao izvor sna 213
Almaviva želi da ostvari kod Sizane; šale koje naši
zlobni opozicioni novinari prave sa imenom grofa
Tuna, nazivajući ga grofom Nichtsthun.1 Ja mu za­
ista ne zavidim; predstoji mu težak odlazak caru i ja
sam pravi istinski grof Nichtsthun. Uz to, svi moguć­
ni veseli planovi za ferije. Sada dolazi j e d a n gospodin
koji mi je poznat kao vladin zastupnik na medicin­
skim ispitima i koji je svojim postupcima u toj ulozi
stekao laskav nadimak „Regierungsbeischlafer" (vla­
din naložnik, — prim. prev.). Pozivajući se na svoj
činovnički rang, on zatraži polukupe prve klase, i ja
čujem jednog činovnika kako govori drugome: A gde
ćemo smestiti gospodina sa polovinom prve? Lepo
povlašćivanje; ja svoju prvu klasu plaćam p u n o m ce-
nom. Posle toga dobijam jedan kupe za mene, ali ne
u prolaznom vagonu, tako da preko noći n e m a m na
raspolaganju toalet. Moja žalba kod činovnika ostaje
bez uspeha; ja se svetim time što mu predlažem da
u ovom k u p e u n a p r a v i b a r r u p u u patosu za even­
t u a l n e p o t r e b e putnika. I stvarno, u četvrt do t r i
u jutru, sa osećanjem teranja na mokrenje b u d i m se
iz sledećeg sna:
Gomila ljudi, skup studenata. — Jedan grof (Tun
ili Taje, Taaffe) govori. Pozvan da kaže nešto o Nem-
cima, on podrugljivim gestom izjavljuje da je njegov
omiljeni cvet podbelj (nemački Huflattich) i stavlja
zatim u rupicu za dugme nešto kao pocepan list, za­
pravo jedan zgužvan skelet lista. Ja skočim, skočim2
dakle, ali se čudim ovom svom mišljenju. Zatim ne­
jasnije: kao da je to aula, prilazi zaposednuti, i mo­
ralo bi se bežati. Prokrčim sebi put kroz niz lepo
nameštenih soba, očigledno vladinih soba, sa name-
štajem boje između mrke i ljubičaste i stignem najzad
1
Opet jedna neprevodljiva duhovita igra reci. Reč tun
(po starom pravopisu thun znači: raditi. Nichtstun bi, prema
tome, značilo: ne raditi ništa. — (Prim. prev.).
2
Ovo ponavljanje uvuklo se verovatno u tekst iz ra-
stresenosti i ja to ostavljam tako, pošto mi analiza pokazuje
da ono ima smisla.
214 Tumačenje snova, I
u jedan hodnik u kome sedi domoupraviteljica, jedna
starija, debela žena. Izbegavam da razgovaram
s njom, ali ona očigledno smatra da imam pravo da
tuda prođem jer me pita da li treba da pode sa mnom
sa jednom lampom. Ja joj dajem znak ili joj kažem
da ostane na stepenicama, i pri tom sam sebi izgle­
dam veoma lukav, što sam naposletku izbegao kon­
trolu. Tako se nađem dole i nalazim jedan uzan put,
koji se strmo penje, i ja krenem tim putem.
Opet nerazgovetno... Kao da sad dolazi drugi
zadatak da se izgubim iz grada kao pre iz kuće. Vo­
zim se zapregom s jednim konjem i kažem kočijašu
da me odveze na neku železničku stanicu. „Na samoj
pruzi ne mogu da se vozim s vama", rekoh mu, pošto
mi je nešto prigovorio kao da se sam premorio. Pri
tom izgleda kao da sam se već vozio s njim jednim
delom puta kojim se inače ide vozom. Stanice su pu­
ne; razmišljam da li treba da krenem u Krems ili
Znajm, ali pomislim da će biti tamo dvor pa se resim
za Grac ili tako nešto. Sad sedim u vagonu koji je
sličan tramvaju, a u rupici od kaputa imam neku
neobično ispletenu dugačku stvar, na njoj Ijubičasto-
mrke ljubičice od čvrstog štofa, što ljudima veoma
pada u oči. Ovde se scena prekida.
Ponovo se nalazim ispred stanice, ali sa jednim
starijim gospodinom; pronalazim plan kako bih ostao
nepoznat, ali vidim da je ovaj plan već sproveden.
Mišljenje i proživljavanje tako reći su jedno. Gospo­
din se pretvara da je šlep, bar na jedno oko, i ja mu
iznosim mušku gusku za mokrenje (koju smo morali
kupiti u gradu, ili smo je kupili). Ja sam, dakle, bol­
ničar i moram da mu dam gusku pošto je šlep. Ako
nas kondukter ovako vidi, moraće nas pustiti da se
neprimetno izgubimo. Pri tome se plastično vide po­
ložaj dotičnog čoveka i njegov ud koji urinira. Posle
toga buđenje sa osećanjem teranja na mokrenje.
Čitav san čini otprilike utisak jedne fantazije
koja snevača premešta u revolucionarnu godinu 1848,
na koju je sećanje obnovila jubilarna godina 1898,
kao pored toga i jedan mali izlet u Vehau (Wachau),
na kome sam upoznao Emersdoria (Emmersdorf, od-
Infantilno kao izvor sna 215
maralište vođe studenata Fišhofa (Fischhof), na koga
bi neke crte manifestne sadržine sna mogle ukazivati.
Misaona veza vodi me zatim u Englesku, u kuću mo­
ga brata koji je svojoj ženi obično u šali prebacivao
,,Fifty years ago" (= pre pedeset godina) prema na­
slovu jedne pesme lorda Tenisona (Tennison) na što
su deca bila navikla da isprave: Fifteen years ago
(= petnaest godina ranije). Ova fantazija koja se ve­
zuje za misli što su bile izazvane kad sam video grofa
Tuna jeste, međutim, samo kao fasada italijanskih
crkava koje nemaju nikakvu organsku vezu sa gra­
đevinom iza njih. Ona je, uostalom, drukčija od ovih
fasada, puna praznina i praznina, i njeni sastavni
delovi probijaju se iz unutrašnjosti na mnogim me-
stima napolje. Prva situacija sna predstavlja amal­
gam od više scena na koje ju mogu rastaviti. Uobra­
ženi stav grofa u snu kopiran je prema jednoj sceni
iz gimnazije iz moje petnaeste godine. Mi smo nači­
nili zaveru protiv jednog nastavnika koji nije bio u
našoj milosti i koji je bio neznalica; duša te zavere
bio je jedan kolega koji je, izgleda, od toga doba
uzeo za uzor engleskog kralja Henrika VIII. Izvo­
đenje glavnog udarca palo je u deo meni, a jedna
diskusija o značaju Dunava za Austriju (Vahau!) bila
je povod pri čemu je došlo do opšte pobune. Jedan
od zaverenika bio je jedini aristokratski kolega koga
smo imali, nazvan „žirafa" zbog upadljivog razvoja u
dužinu, i od školskog tiranina, profesora nemačkog
jezika, pozvat na odgovornost, stajao je tako kao grof
u snu. Proglašenje omiljenog cveta i stavljanje u ru­
picu od kaputa nečega što opet mora biti cvet (što
podseća na orhideje koje sam istoga dana doneo jed­
noj prijateljici, a osim toga na jerihonsku ružu)
upadljivo podseća na scenu iz Šekspirovih kraljev­
skih drama, a koja otvara građanski rat crvene i
bele ruže; pominjanje Henrika VIII pripremilo je put
ka ovoj reminiscenciji. Pa onda, od ruža do crvenih
i belih karanfila više nije daleko (Ovde se u analizu
uvlače dva kratka stiha, jedan nemački, a drugi
španski):
216 Tumačenje snova, I Infantilno kao izvor sna
Rosen, Tulpen, Nelken,
alle Blumen \velken 1 .—
Isabelita, no llores,
que se marchitan las flores. 2
Španski stih dolazi iz Figaroa. Beli karanfili su kod
nas u Beču postali značka antisemita, a crveni
socijaldemokrata. Posle toga jedno sećanje na jedno
antisemitsko izazivanje za vreme jedne vožnje žele-
znicom u lepoj zemlji Saksonskoj (Anglosaksonci).
Treća scena koja je dala sastavne delove za stvara­
nje prve situacije u snu pada u prve godine moga
studentskog doba. U jednom nemačkom studentskom
udruženju vođena je diskusija o odnosu filozofije pre­
ma prirodnim naukama. Zutokljunac, pun materija­
lističkog učenja, ja se progurah napred da bih zastu­
pao jedno veoma jednostrano gledište. Tada se diže
jedan razborit stariji kolega, koji je otada dokazao
svoju sposobnost da upravlja ljudima i da organizuje
mase, koji, uostalom isto tako nosi ime iz carstva
životinja, i dobro nas je izbrusio; rekao je da je i on
u mladosti čuvao svinje i da se zatim pokajnički vra­
tio u roditeljsku kuću. Ja skočih (kao u snu), posta-
doh krajnje grub i odgovorili da se ne čudim tonu
njegovih reci otkako znam da je čuvao svinje. (U snu
se čudim svom nemačkonacionalnom shvatanju). Ve­
lika gužva; sa mnogih strana pozivali su me da opo-
zovem svoje reci, ali sam ostao uporan. Uvređeni je
bio isuviše razuman da pretpostavi da je to neko iza­
zivanje smišljeno protiv njega, pa je prepustio da se
stvar sama po sebi smiri.
Ostali elementi scene sna vode poreklo iz dubljih
slojeva. Šta treba da znači da grof proklamuje „Huf-
lattich?" Tu moram da pitam niz svojih asocijacija.
Huflattich — lattice — Salat — Salathund (pas koji
ne da drugima ono što i sam ne ždere). Ovde se pro-
1 stavio ime Jehovah. Na engleskoj medalji božje ime ispisano
Ruže, lale, karanfili, svako cveće vene.
2
Ne placi, Izabelita, što ruže venu.
217
vidi čitava zaliha pogrdnih reci: Gir- affe1, Schwein,
Sau, Hund; znao bih takođe da zaobilaznim putem,
preko jednog imena, stignem do magarca i na taj
način opet do ruganja na račun jednog akademskog
učitelja. Osim toga sam reč Huflattich,ne znam da li
s pravom, — preveo sa ,,pisse-en-lit".2 To znam iz
Zolinog romana Zerminal, u kome se pozivaju deca
da donesu salatu od te biljke. Pas — chien — u svom
imenu ima sličnost sa većom funkcijom (chier, kao
pisser za manju potrebu). 3 I sad ćemo ubrzo imati
zajedno neprijatnost u sva tri agregatna stanja; jer
u samom Žerm.inalu, koji ima dosta posla sa budu­
ćom revolucijom, opisuje se sasvim neobično takmi­
čenje koje se odnosi na proizvodnju gasovitih eks-
krecija koje se zovu flatus.4 I sad moram napo­
menuti kako je put do ovoga flatus već odavno pri­
premljen, od cveća preko španskog kratkog stiha,
Isabelite, ka Izabeli i Ferdinandu, preko Henrika
VIII, engleske istorije do borbe armade sa Engleskom,
i posle njenog pobedonosnog završetka Englezi isko-
vaše medalju sa natpisom: Flavit et dissipati sunt,
pošto je oluja špansku flotu rasturila. 5 I ovu izreku
nameravao sam da uzmem kao napola šaljiv naslov
za glavu „Terapija", ako bih ikad došao do toga da
1
U reci Gir-affe drugi deo (Affe) znači: majmun (Prim.
prev.).
!
Reč pisse-en-lit (takođe pissenlit) ima dvostruko zna­
čenje u francuskom jeziku: 1. koji mokri u krevetu, i 2. to
je ime jedne biljke (maslačak), od koje se pravi salata. Pisser
znači mokriti (Prim. prev.).
* Chier na francuskom znači: vršiti veliku nuždu (Prim.
prev.).
4
To nije u delu „Germinal" nego u ,,La Terre". Greška
koju sam primetio tek posle analize. — Uostalom, skrećem
pažnju na identična slova u recima Huflattich i Flatus.
5
Latinska reč flatus znači „duvanje vetra"; u medicini
ovaj se izraz upotrebljava u značenju: vetrovi (nadimanje)
(Prim. prev.). — Netraženi biograf kojeg sam našao, dr Fric
Vitels (Fritz Wittels) zamera mi što sam u gornjoj izreci izo­
je jevrejskim slovima, i to na pozadini jednog oblaka, ali
tako da se može shvatiti kao da pripada slici i natpisu.
218 Tumačenje snova, 1
opširno pišem o mome shvatanju histerije i njenom
lečenju.
U drugoj sceni san ne može dati tako opširno re-
šenje, i to iz obzira prema cenzuri. Ja se, naime,
stavljam namesto jednog visokog gospodina onog re­
volucionarnog doba koji je takođe imao avanturu
s jednim orlom, koji je tobože patio od incontinentia
divi, i ja ne bih bio u pravu da ovde prođem kroz cen­
zuru, mada mi je veći deo ovih priča ispričao jedan
dvorski savetnik (aula, consiliarius aulicus). Niz soba
u snu duguje svoj postanak salonskom vagonu Nje­
gove ekselencije u koji sam mogao da za trenutak
bacim pogled; ali ona, kao tako često u snu, znači
Frauenzimmer (erarska Frauenzimmer). 1 Sa osobom
stare domoupraviteljice loše se zahvaljujem jednoj
duhovitoj starijoj dami za gošćenje i za mnoge lepe
priče što su mi pružene u njenoj kući. — Aluzija sa
lampom svodi se na Grilparcera, koji je zabeležio je­
dan ushićujući doživljaj sna sa sličnom sadržinom i
zatim upotrebio u drami Hero i Leander (des Meeres
und der Liebe Wellen — armada i oluja).2
I detaljniju analizu oba ostala dela sna moram
ostaviti, izvući ću iz njih samo one elemente koji vode
ka obema scenama detinjstva zbog kojih sam san
uopšte i izneo. S pravom će se naslućivati da me sek­
sualni materijal goni na to potiskivanje; ali čovek
1
Reč Frauenzimmer na nemačkom znači dve stvari:
a) soba za žene; b) žena, ženska glava. Uporedi u tome F r o j -
da, Uvod u psihoanalizu, Beograd, 1933. str. 167. (Prim. prev.).
2
Na osnovu ovoga dela sna pokušao je H. Zilberer (Sil-
berer) u jednom sadržajnom radu (Phantasie und Mvthos,
1910) da pokaže da rad sna može da reprodukuje ne samo
latentne misli sna, nego i psihička zbivanja pri stvaranju
sna („Funkcionalni fenomen.") Ali ja mislim da je on, pri
tom, smetnuo sa uma da „psihički proces pri stvaranju sno­
va" za mene predstavlja misaoni materijal kao i sve ostalo.
U ovom razdraganom snu ja se, očigledno, ponosim time što
sam otkrio ove procese (Prim. prev.): Grilparcer Franc (1791.
do 1872. bio je najveći austrijski dramatik. Naslov ove dra­
me u prevodu glasi: „Talasi mora i ljubavi". Sadržaj lju­
bavne antičke priče Here i Leandera).
Infantilno kao Izvor sna 219
ovim objašnjenjem ne mora da se zadovolji. Od mno­
gih stvari čovek sam pred sobom ne čini nikakvu
tajnu, čime pred drugim ljudima treba postupati kao
sa tajnom, i ovde se ne radi o razlozima koji me
primoravaju da sakrijem rešenje, nego o motivima
unutrašnje cenzure koji pravu sadržinu sna sakrivaju
preda mnom samim. Zato moram reći da analiza ova
tri dela sna prikazuje kao impertinentna hvalisanja,
kao ishodište jednog smešnog i u mom budnom ži­
votu već odavno savladanog ludila veličine, koje se
sa pojedinim ograncima usuđuje prodreti čak u ma­
nifestnu sadržinu sna (sam sebi ja izgledam lukav), a
na svaki način ume izvrsno da objasni raskalašno
raspoloženje one večeri pre snevanja. I to hvalisanje
na svima poljima; tako se pominjanje Graca svodi na
izreku: „Sta staje Grac?", kojom se čovek razmeće
ako misli da je preko mere snabdeven novcem. Ko želi
da pomisli na nenadmašni opis majstora Rablea (Ra-
belais) o životu i delima Gargantue i njegovog sina
Pantagruela moći će da i sadržinu navedenog prvog
dela sna uvrsti među hvalisanja. A u dve obećane
scene iz detinjstva spada sledeće: Za to putovanje
kupio sam jedan nov kofer, čija se boja, mrkoljubi-
časta, u snu više puta pojavljuje (ljubičastomrke lju­
bičice od čvrstog štofa pored jedne stvari koju zovu
1
„Madchenfanger" — nameštaj u vladinim sobama).
Da čovek novim ljudima nečim pada u oči poznato je
verovanje dece. I meni su ispričali sledeću scenu iz
mog detinjstva, čije je sećanje zamenjeno sećanjem
na priču. Kažu da sam — kada mi je bilo dve go­
dine — s vreme na na vreme mokrio u krevetu, i kad
su me zbog toga grdili, kažu da sam oca utešio time
što sam mu obećao da ću mu u N. (najbližem većem
gradu) kupiti jedan, nov, lep, crven krevet (Odatle u
snu umetanje da smo staklo u gradu kupili ili da ga
je trebalo kupiti; što se obećalo — mora se održati).
Uostalom, treba paziti i na upoređivanje muškog
1
Lovac na devojke. Izgleda da ovde znači nešto kao
„rupica na kaputu".
220 Tumačenje snova, I
stakla i ženskog kofera (box). Celokupno ludilo veli­
čine deteta sadržano je u ovom obećanju. Značenje
teškoća u vezi sa mokrenjem kod deteta za san palo
nam je u oči već prilikom jednog ranijeg tumačenja
sna. Iz psihoanaliza vršenih na neurotičarima upo­
znali smo i intimnu vezu mokrenja u postelji sa ka­
rakternom crtom slavoljublja.
Ali tada je postojala i neka druga kućna pristoj­
nost, kad mi je bilo sedam ili osam godina, i koje se
vrlo lepo sećam. Uveče pre odlaska na spavanje ja
sam se oglušio o zapovesti diskrecije da svoje potrebe
ne obavljamo u spavaćoj sobi svojih roditelja u nji­
hovom prisustvu, i otac je, grdeći me zbog toga, pri-
metio: „Od ovog dečaka neće biti ništa." Mora da je
to bila strašna uvreda za moje slavoljublje, jer se
aluzije na ovu scenu uvek iznova vraćaju u mojim
snovima i redovno su povezane sa nabrajanjem mojih
radova i uspeha, kao da želim da kažem: „Pogledaj,
pa ipak je od mene nešto postalo." Ova dečja scena
daje, dakle, materijal za poslednju sliku sna u kome
su, naravno, uloge za osvetu izmenjene. Stariji čovek,
očigledno otac, pošto slepilo na jednom oku znači
njegov jednostrani glaukom 1 , urinira sad preda
mnom, kao što sam ja tada radio pred njim. Sa glau-
komom ja ga podsećam na kokain koji mu je pri ope­
raciji pomogao, kao da sam time ispunio svoje obe­
ćanje. Osim toga ja s njim teram šegu; pošto je šlep,
moram mu držati staklo (gusku) i uživam u aluzija­
ma na moja saznanja, kojima se ponosim u teoriji o
2
histeriji.
1
Drugo tumačenje: On je jednook kao OćUn, otac bo­
gova. — Uteha Ođinova. — Uteha iz dečje scene da ću mu
kupiti novu postelju.
2 vređa veličanstvo i ismeva visoke vlasti, svodi na pobunu pro­
Uz ovo nekoliko materijala za tumačenje: Držanje
stakla podseća na priču o seljaku koji kod optičara proba jed­
no staklo za drugim, ali ne ume da čita. — (Bauernfanger
— Madchenfanger u prethodnom delu sna). — Postupak kod
seljaka sa ocem koji je postao slabouman u Zolinom romanu
,,La Terre". — Žalosno zadovoljenje da je otac u svojim
poslednjim danima života isprljao krevet kao dete; zato sam
u snu ja njegov bolničar. — „Misliti i proživeti je ovde tako
Infantilno kao izvor sna 221
Ako su obe scene uriniranja iz detinjstva već ina­
če tesno povezane kod mene sa temom ludila veličine,
njihovom buđenju na putu za Ausze doprinela je i sa­
svim slučajna okolnost što moj kupe nije imao klozeta,
pa sam morao biti spreman da dođem za vreme vož­
nje u nepriliku, što mi se zatim ujutru i dogodilo.
Probudio sam se sa osećanjem telesne potrebe. Mi­
slim da bismo lako mogli biti skloni da ovim oseća-
njima pripišemo ulogu stvarnog izazivača sna, ali ću
ja dati prednost jednom drugom shvatanju, naime
da su tek misli sna izazvale teranje na mokrenje. Kod
mene je nešto sasvim neobično da me bilo kakva po­
treba ometa kad spavam, a najmanje u vreme ovog
buđenja, u četvrt do četiri ujutru. Na dalji prigovor
odgovaram napomenom da na drugim putovanjima
pod povoljnijim uslovima gotovo nikada nisam osetio
da me nešto goni na mokrenje pošto bih se probudio
rano. Uostalom, tu stvar mogu ostaviti nerešenu bez
ikakve štete.
Otkako su me iskustva pri analizi snova upozo­
rila na to da i od snova čije tumačenje najpre izgleda
potpuno, pošto se izvori sna i izazivači želja mogu
lako dokazati, da i od takvih osnova vode važne mi­
saone niti koje dopiru u najranije detinjstvo, morao
sam se zapitati da li u ovoj karakterističnoj crti nije
reći jedno". — podseća na jednu snažno revolucionarnu dra­
mu Oskara Panice (Panizza), u kojoj sa bogom ocem kao
paralitičkim starcem postupaju dosta sramno; tamo stoji:
Volja i delo su u njega jedno, i njega mora njegov arhanđeo,
neke vrste Ganimed, sprečavati da ne grdi i ne psuje, jer bi
se te kletve odmah ispunile. — Pravljenje planova je ocu
upućen prekor, koji vodi poreklo iz kasnijeg vremena kri­
tike, kao što se uopšte celokupna buntovnička sadržina, koja
tiv oca. Vladara nazivaju „Landesvater" (otac zemlje), a otac
je najstariji, prvi, za dete jedini autoritet, iz čije potpune
samovlasti su u toku kulturne istorije čovečanstva nastale
ostale socijalne vlasti (ukoliko nas „pravo matere" ne pri­
morava na ograničavanje ove postavke). — Formula „Misliti
i doživeti je jedno" — cilja na objašnjenje histeričnih simp­
toma, prema kome i muška guska ima neki odnos. Jednom
Bečliji ne bi trebalo da objašnjavam princip jednog
222 Tumačenje snova, I Somatski
dat bitan uslov za snevanje. Ako bih ovu misao smeo,
možda, da uopštim, onda bi svaki san u svom mani­
festnom sadržaju bio povezan sa onim što je recent­
no proživljeno, a u svom latentnom sadržaju povezan
sa najstarijim doživljajima. Kod analize histerije ja
sam stvarno mogao pokazati da su ovi stari doživljaji
u pravom smislu ostali recentni — sve do sadašnjo­
sti. Ali tačnost ovog naslućivanja, izgleda, još je vrlo
teško dokazati; ja ću morati da se u nekoj drugoj vezi
još vratim na verovatnu ulogu koju u stvaranju sna
igraju najraniji doživljaji iz detinjstva (Odeljak VII).
Od one tri osobenosti sećanja sna, o kojima smo
u uvodu raspravljali, jednu — davanje prvenstva
sporednom u sadržaju sna — resili smo na zadovolja­
vajući način tako što smo je sveli na izopačenje sna.
Ostale dve, isticanje recentnog kao i infantilnog,
mogli smo potvrditi, ali ih nismo mogli izvesti iz mo­
tiva snevanja. Oba ova karaktera, čije nam objašnje­
nje ili primena još preostaju, zadržaćemo u pamće­
nju; one će morati biti uvrštene negde na nekom
drugom mestu, bilo u psihologiji stanja spavanja ili
kod onih razmišljanja o strukturi duševnog aparata
o kojima ćemo se kasnije pozabaviti kad primetimo
da je tumačenje sna kao prozor kroz koji možemo
baciti pogled u unutrašnjost toga aparata.
„Gschnas"; to se sastoji u tome da se naprave predmeti ret-
kog i skupocenog izgleda od trivijalnog, najradije komičnog i
bezvrednog materijala, na primer oklop od kuhinjskih lo-
naca, gužvi slame i slanih štapića, kao što to naši umetnici
vole da rade na svojim veselim večernjim sedeljkama. P r i -
metio sam da histerični ljudi isto tako rade; pored onoga što
im se stvarno dogodilo, oni nesvesno stvaraju grozna ili
raskalašna fantazijska zbivanja koja izgrađuju od najbezazle­
nijeg i najbanalnijeg materijala svog života. Tek na ovim
fantazijama vise simptomi, a ne na sećanjima na stvarne do­
gađaje, bilo da su ozbiljni ili isto tako bezazleni. Ovo mi je
objašnjenje pomoglo da prebrodim mnoge teškoće, i pričinilo
mi je mnogo radosti. Mogao sam ga nagovestiti elementom
sna „muškom guskom", pošto su mi o poslednjem „Gschnas-
sabendu" pričali da je tamo bio izložen trgovački pehar Lu-
krecije Bordžije, čije je jezgro i glavni sastavni deo tobože
predstavljala guska za muškarce, onakva kakva se upotreb­
ljava u bolnicama.
izvori sna 223
Ali jedan drugi rezultat poslednjih analiza sna
hteo bih da istaknem već sada. San često izgleda vi-
šesmislen; u njemu, kao što pokazuju primeri, mogu
biti jedno pored drugoga ujedinjenih više ispunjenja
želja, takođe može jedan smisao, jedno ispunjenje
želje pokrivati drugo, dok se sasvim na dnu ne dođe
do ispunjenja želje u prvom detinjstvu; i ovde po­
novo razmišljanje: da li u ovoj rečenici reč „često"
ne bi valjalo pravilnije zameniti rečju „redovno"? 1
C
SOMATSKI IZVORI SNA
Ako načinimo pokušaj da obrazovanog laika za-
interesujemo za probleme sna pa mu u toj nameri
postavimo pitanje iz kojih izvora po njegovom mi­
šljenju snovi potiču, primetićemo najpre da upitani
misli da se sigurno nalazi u posedu ovog dela re-
šenja. On odmah pomišlja na uticaj koji na san vrše
smetnje u varenju ili otežano varenje („Snovi dolaze
iz stomaka"), slučajni položaj tela i kratke doživ­
ljaje za vreme spavanja, i izgleda da i ne sluti da i
posle uzimanja u obzir svih ovih činilaca ipak preo-
staje još nešto za što je potrebno objašnjenje.
Koju ulogu u stvaranju sna naučna literatura
priznaje somatskim nadražajnim izvorima, o tome
smo opširno raspravljali u uvodnom odeljku, tako da
je ovde potrebno samo da se setimo rezultata ovog
istraživanja. Čuli smo da se razlikuju tri vrste so-
matskih nadražajnih izvora: objektivni čulni nadra-
1
Činjenica da su snovi naslagani u slojevima jedan iz­
nad drugog predstavlja jedan od najtugaljivijih, ali i najsa-
đržajnijih problema tumačenja sna. Ko zaboravlja na ovu
mogućnost lako će zalutati i biti zaveden da postavi neodr­
živa tvrđenja o suštini sna. Ali o toj temi suviše je malo
istraživano. Dosad je samo O. Rank temeljno proučio, pri­
lično pravilno, stratifikaciju simbola u snu koju izaziva n a -
dražaj bešike.
 224 Tumačenje snova, I
žaji koji polaze sa spoljnih objekata, samo subjek­
tivno utemeljena unutrašnja stanja nadraženja čulnih
organa i somatski nadražaji koji dolaze iz unutrašnjo­
sti tela, i zapazili smo sklonost autora da pored ovih
somatskih nadražajnih izvora eventualne psihičke iz­
vore sna potisnu u pozadinu ili ih u potpunosti isklju­
čuju. Pri ispitivanju prava koja se polažu u korist
somatskih nadražajnih izvora, mi smo saznali ovo:
Značenje objektivnih nadražaja čulnih organa —
delimično slučajni nadražaji za vreme spavanja, de-
limično takvi koji deluju čak i na uspavani duševni
život utvrđeno je mnogobrojnim posmatranjima i eks­
perimentalno potvrđeno. Izgleda da je uloga subjek­
tivnih čulnih nadražaja dokazana vraćanjem hipnago-
gičkih čulnih slika u snovima; i mada se, doduše, ne
može u potpunosti dokazati da slike i predstave koje
se javljaju u našim snovima mogu biti svedene na in­
terne somatske nadražaje u onoj meri u kojoj se to
tvrdilo, ipak ovo poreklo nalazi podrške u priznatom
uticaju koji na naše snove vrše stanja uzbuđenja pro-
bavnih organa, organa za mokrenje i seksualnih or­
gana.
Nervni nadražaj i somatski nadražaj bili bi dakle
somatski izvori sna, tj. prema mnogim autorima uop-
šte jedini izvori sna.
Ali mi smo već poklonili pažnju čitavom nizu su­
mnji koje izgleda da su napale ne samo tačnost so­
matske teorije nadraženja nego i njenu dovoljnost.
Ma koliko se zastupnici ovog učenja osećali si­
gurni u odnosu na njegove stvarne osnove — osobito
ukoliko dolaze u obzir akcidentalni i spoljašnji nerv­
ni nadražaji — za koje ne treba nikakav napor pa da
se u sadržini sna ponovo pronađu — ipak niko nije
bio daleko od toga da uvidi da bogata predstavna sa-
držina snova ne dopušta da se izvodi jedino iz spolj­
nih nervnih nadražaja. Mis Meri Viton Kelkins (Mary
Whiton Calkins) ispitivala je svoje sopstvene snove
i snove jedne druge osobe u toku šest nedelja, pola­
zeći sa toga gledišta, i našla samo 13,2 procenata, od­
nosno 6,7 procenata, u kojima se mogao dokazati ele­
ment spoljašnje čulne percepcije; i samo dva primera
Somatski izvori sna 225
iz njene zbirke mogla su se svesti na organske sen­
zacije. Statistika nam ovde potvrđuje ono što nam
je dopustio da naslutimo već jedan površan pregled
naših sopstvenih iskustava.
često su se zadovoljavali i time da „nervni na-
dražajni san" ističu kao jednu dobro ispitanu pod­
vrstu sna ispred njegovih ostalih oblika. Spita je sno­
ve delio na nervni nadražajni san i asocijacioni san.
Ali bilo je jasno da je rcšenje ostalo nezadovoljava­
juće sve dok nije uspelo da se dokaže postojanje veze
između somatskih izvora sna i predstavne sadrži-
ne sna.
Prvom prigovoru — nedovoljna učestalost spo-
ljašnjih nadražajnih izvora — pridružuje se još i dru­
gi prigovor — nedovoljno objašnjenje snova koje ova­
kvim uvođenjem izvori daju. Zastupnici ovog učenja
duguju nam dva objašnjenja: prvo, zašto se spoljašnji
nadražaj jednog sna ne može percipirati u svojoj
stvarnoj prirodi, nego se redovno pogrešno prepozna
(uporedi snove o budilniku), i drugo: zašto rezultat re­
akcije percipiraj uće duše na ovaj neprepoznati na­
dražaj može ispasti tako neodredljivo promenljiv. Kao
odgovor na ovo pitanje čuli smo od Strimpela da duša
zbog svoga okretanja od spoljašnjeg sveta za vreme
spavanja nije u stanju da da pravilno tumačenje ob­
jektivnog čulnog nadražaja, nego je primorana da
stvara iluzije na osnovu onoga što je u mnogim po­
gledima jedno neodređeno nadraživanje; on kaže:
„Čim za vreme spavanja u duši kroz jedan spo­
ljašnji ili unutrašnji nervni nadražaj nastaje senza­
cija ili kompleks senzacija, ili osećaj, ili uopšte neki
psihički proces i biva od duše percipiran, ovaj proces
izaziva senzorne slike iz kruga iskustava koje su u
duši preostale od budnog stanja, dakle ranije percep­
cije, koje su bilo gole ili pak sa pripadajućim psihič­
kim vrednostima. Proces tako reći oko sebe prikup­
lja jedan veći ili manji broj takvih slika, preko kojih
utisak koji dolazi od nervnog nadražaja dobij a svoju
psihičku vrednost. Obično se i ovde kaže, kao što to
jezik čini i za budno držanje, da duša za vreme spa­
vanja tumači utiske nervnih nadražaja. Rezultat ovog
15 Frog'd, Odabrana dela, VI

226 Tumačenje snova, X
tumačenja jeste takozvani nervni nadražajni san, tj.
san, čiji su sastavni delovi uslovljeni nervnim nadra-
žajem koji stvara psihičke efekte u duši prema zako­
nima reprodukcije."
Vuntova izjava je u svemu što je bitno identična
sa ovom teorijom: predstave u snu proizlaze na svaki
način najvećim delom iz čulnih nadražaja, naročito
od cenestetičkih senzacija, pa su stoga najčešće fanta­
stične iluzije, verovatno samo manjim delom čiste
predstave sećanja, pojačane na stepen halucinacija.
Za odnos sadržaja sna prema nadražajima sna, koji
se prema ovoj teoriji zbiva, Strimpel nalazi zgodno
poređenje (str. 84) kad kaže: „kao da deset prstiju
jednog čoveka potpuno neveštog muzici prebiraju
dirke klavira". San na ovaj način ne bi izgledao kao
duševni fenomen, ponikao iz psihičkih motiva, nego
kao rezultat — uspeh jednog fiziološkog nadražaja
koji se izražava u psihičkoj simptomatologiji, pošto
aparat pogođen nadražajem nije sposoban ni za kakav
drugi izražaj. Na jednoj sličnoj pretpostavci, na pri-
mer, izgrađeno je objašnjenje prinudnih predstava
koje je pokušao da da Majnert (Mevnert) čuvenim
upoređenjem sa brojčanikom na kojem su pojedini
brojevi jače ispupčeni.
Makar koliko omiljena postala teorija o somat-
skim nadražajima sna i ma koliko privlačna nam ona
izgledala, ipak je lako dokazati u njoj postojanje jed­
ne slabe tačke. Svaki somatski nadražaj sna koji du­
ševni aparat za vreme spavanja poziva na tumačenje
kroz stvaranje iluzije, može izazvati nebrojeno mno­
go takvih pokušaja tumačenja, može dakle biti za­
stupljen u sadržaju sna ogromnom raznovrsnošću
predstava. 1 A teorija Štrimpelova i Vuntova je nespo­
sobna da da bilo kakav motiv koji sređuje odnos iz-
1
Svakome bih savetovao da pročita opširne i tačne pro­
tokole o eksperimentalno izazvanim snovima koje je Mourlv
Vold prikupio u dve knjige, da bi se uverio o tome koliko
malo objašnjenja nalazi sadržaj pojedinog sna u datim opit-
nim uslovima, i uopšte koliko je neznatna korist takvih ekspe­
rimenata za razumevanje problema sna.
mmmmmi^mmmmmmmm
Somatski izvori sna 227
među nadražaja spol ja i predstave u snu izabrane za
njegovo tumačenje, da objasni dakle „neobični izbor"
koji „nadražaji dovoljno često vrše u toku svoje pro­
duktivne delatnosti" (Lips, Lipps, Grundtatsachen des
Seelenlebens, str. 170). Ostali prigovori upravljeni su
protiv osnovne pretpostavke celokupnog učenja o ilu­
ziji, da duša za vreme spavanja nije u stanju da pre­
pozna pravu prirodu objektivnih senzornih nadražaja.
Stari fiziolog Bnrdah dokazuje nam da je duša i za
vreme spavanja svakako vrlo sposobna da pravilno
tumači sve čulne utiske koji do nje dođu i da reaguje
onako u saglasnosti sa pravilnim tumačenjem: on iz­
laže da izvesne čulne utiske koji pojedincu izgledaju
važni možemo izuzeti iz opšteg zanemarivanja za vre­
me spavanja (dadilja i dete) i da nas naše sopstveno
ime dal oko sigurnije budi nego neki ravnodušan slu-
šni utisak, što naravno pretpostavlja da duša i za vre­
me spavanja pravi razliku između senzacija (Odeljak
I, str. 55). Burdah iz ovih posmatranja zaključuje da
za vreme stanja spavanja ne treba pretpostaviti da
postoji nesposobnost za tumačenje čulnih nadražaja
nego nedostatak interesa za njih. Isti argumenti koje
Burdah iznosi 1830. godine vraćaju se ponovo godine
1883. neizmenjeni kod Lipsa u borbi protiv somatske
nadražaj ne teorije. Duša nam, prema tome, izgleda
kao spavač u anegdoti koji na pitanje „Spavaš li?"
odgovara „ne", a posle drugog oslovljavan ja, „pa on­
da mi pozajmi deset forinata" osigurava sebe izgovo­
rom: „ja spavam".
Nedovoljnost teorije o somatskim nadražajima
sna može se dokazati i na jedan drugi način. Posma-
tranje pokazuje da ja spoljnim nadražajima ne bivam
primoran na snevanje, mada se ovi nadražaj i javlja­
ju u sadržini sna, čim sanjam i u slučaju da sanjam.
Protiv jednog nadražaja kože ili pritiska, na primer,
koji mi se dogode za vreme spavanja, stoje mi razli­
čite reakcije na raspolaganju. Mogu da nadražaj pre­
ču j em i da zatim prilikom buđenja vidim da mi, na
primer, jedna noga nije bila pokrivena, ili je ruka bila
pritisnuta; patologija mi pokazuje najbrojnije sluča­
jeve da raznovrsni senzorni i motorni nadražaji koji
15*
228 Tumačenje snova, I
snažno deluju mogu za vreme spavanja da ostanu bez
efekta. Ja mogu da osetim senzaciju za vreme spava­
nja, tako reći u toku spavanja, kao što to po pravilu
biva sa bolnim nadražajima, ali tako da bol ne uple­
teni u san; ja se, kao treće, na nadražaj mogu probu­
diti da bih ga uklonio. 1 Samo jedna četvrta mogućna
reakcija može da me nervnim nadražaj em podstakne
da sanjam; ostale mogućnosti ostvaruju se najmanje
isto tako često kao i mogućnosti stvaranja sna. Ovo
se ne bi moglo obaviti da motiv snevanja nije izvan
somatskih nadražajnih izvora sna.
U pravednom proveravanju gore otkrivene pra­
znine u objašnjenju sna pomoću somatičkih nadraža-
ja, drugi autori — Šerner, kome se pridružio filozof
Folkelt — pokušali su da pobliže odrede duševne ak­
tivnosti koje iz somatskih nadražaj a stvaraju šarene
slike sna, dakle ipak suštinu snevanja preneli na du­
ševno i na jednu psihičku aktivnost. Šerner nije dao
samo jedan poetski žarko oživljeni opis psihičkih oso-
benosti koje se prilikom stvaranja sna razvijaju; on
je verovao i da je pogodio princip, po kome duša po­
stupa sa nadražajima koji su joj pruženi. Prema Ser-
neru rad sna u slobodnom radu fantazije oslobođene
njenih dnevnih okova teži za tim da prirodu organa
od kojeg nadražaj potiče, i vrstu toga nadražaj a pri­
kaže simbolički. Tako se dakle stvara neka vrsta sa-
novnika kao uputstvo za tumačenje snova, pomoću
koga se iz slika sna može izvesti zaključak o telesnim
osecanjima, organskom i nadražajnom stanju. Tako
slika mačke izražava ljutito neraspoloženje duše, slika
svetlog i glatkog peciva nagotu tela. Covekovo telo kao
celinu fantazija sna prikazuje kao kuću, pojedini tele-
sni organ jednim delom kuće. U „zubnim nadražajnim
snovima" organu usta odgovara visoko zasvođeni trem,
a spuštanju ždrela prema jednjaku odgovaraju ste-
1
Upoređi uz to K. Lanđauer, Handlungen des Schlafen-
den (Zeitschrift fiir die gesamte Neurologie und Psychiatrie,
XXXIX, 1918). Postoje za svakog posmatrača vidljive i smi-
saone radnje snevača. Snevač nije apsolutno otupavljen, n a ­
protiv, on može raditi logično i sa snažnom voljom.
Somatski izvori sna 229
penice; u „snu glavobolje" vrh glave je predstavljen
sobnom tavanicom prekrivenom odvratnim paucima,
nalik na krastave žabe" (str. 39;. — „Ove simbole san
u mnogostrukom izboru upotrebljava za isti organ;
tako pluća koja dišu nalaze svoj simbol u plamenom
ispunjenoj peći sa njenim hujanjem; srce u šupljim
sanducima i korpama, mokraćna bešika u okruglim
predmetima u vidu kese, ili uopšte samo u izdublje­
nim predmetima. Naročito važno je da se na kraju
sna nadražujući organ ili njegova funkcija često pri­
kazuju neprikriveni, i to većinom na sopstvenom telu
snevačevom. Tako se „zubni nadražajni san" obično
završava time što snevač „sam sebi izvadi zub" (str.
35). Ne može se reći da je ova teorija tumačenja sna
naišla na mnogo naklonosti kod autora. Pre svega,
ona je izgledala ekstravagantna; oklevalo se čak da se
u njoj pronađe i jedan deo opravdanja na koje po
mome shvatanju može polagati pravo. Kao što vidi­
mo, ona vodi ponovnom oživljavanju tumačenja sna
pomoću simbolike, kojom su se služili stari, samo što
se oblast iz koje se tumačenje uzima ograničava na
granice čovekovog tela. Nedostatak jedne naučno
shvatljive tehnike pri tumačenju mora teško škoditi
granicama primene Šernerove teorije. Samovolja u
tumačenju snova nipošto ne izgleda isključena, pogo­
tovu što se i ovde nadražaj može ispoljiti mnogobroj­
nim zamenama u sadržaju sna; tako već Sernerov pri­
stalica Folkelt nije mogao potvrditi tačnost gledišta
da telo predstavlja kućom. Negodovanje što se i ovde
duši rad sna nameće kao beskorisna i besciljna funk­
cija mora se takođe izazvati, pošto se prema ovoj teo­
riji o kojoj raspravljamo duša zadovoljava time da
fantazira o nadražaju kojim je okupirana, a da se pri
tom u daljini nigde ne pojavljuje nešto kao oslobo­
đenje nadražaj a.
Ali Šernerova teorija o simbolizovanju telesnih
nadražaj a kroz san teško je pogođena jednim pri­
govorom. Ovi telesni nadražaji postoje u svako doba,
duša je po opštem mišljenju pristupačnija za njih za
vreme spavanja negoli u budnom stanju. Onda je
neshvatljivo zašto duša ne sanja kontinuirano preko
230 Tumačenje snova, I
cele noći, i to svake noći o svima organima. Ako hoće­
mo da se izvučemo iz ovog prigovora pod uslovom da
bi iz oka, uva, iz zuba, creva itd. morali polaziti na­
ročiti nadražaji, da bi probudili aktivnost sna, onda
se nalazimo pred teškoćom da ove intenzifikacije na-
dražaja prikažemo kao objektivne, što je mogućno
samo u malom broju slučajeva. Ako san o letenju
predstavlja simbolizovanje dizanja i spuštanja pluć­
nih krila pri disanju, onda bi se taj san, kao što već
Strimpel primećuje, morao mnogo češće sanjati ili bi
se moralo dokazati da postoji povećana aktivnost di­
sanja za vreme takvog sna. Moguć je još jedan treći
slučaj, najverovatniji od svih, da naime s vremena na
vreme deluju naročiti motivi, da bi poklonili pažnju
ravnomemo prisutnim visceralnim senzacijama, ali
ovaj slučaj vodi već dalje od cilja šernerove teorije.
Vrednost raspravljanja Šernera i Folkelta leži
u tome što skreću pažnju na jedan niz karakteristič­
nosti sadržaja sna kojima je potrebno objašnjenje i
kao da prikrivaju nova saznanja. Sasvim pravilno je
da snovi sadržavaju simbolizovanja telesnih organa i
funkcija, da voda u snu često upućuje na draženje
na mokrenje, da se muški polni organ može prikazati
uspravno stojećim štapom ili stubom itd. U snovima
koji pokazuju vrlo pokretno vidno polje i sjajne boje,
nasuprot zamućenosti drugih snova, može se teško
odbaciti tumačenje kao „nadražajni san vida"; isto
tako ne može se osporiti uloga koju u snovima igra­
ju iluzije, a koje karakterišu larma i zvučna zbrka.
Jedan san kao što je Sernerov san da se dva reda
lepih plavokosih dečaka na jednom mostu nalaze je­
dan prema drugom, da jedni druge napadaju, zatim
ponovo zauzimaju svoja mesta, dok snevač najzad ne
sedne na most i ne izvuče dug zub iz svoje vilice; ili
jedan sličan san Folkeltov, u kome igraju ulogu dva
reda fijoka, i koji se opet završava vađenjem jednog
zuba: ovakve tvorevine sna, iznete kod oba autora
u velikom broju, ne dozvoljavaju da Šernerovu teo­
riju odbacimo u stranu kao kakav izlišan pronala­
zak, a da ne potražimo zdravo jezgro u njoj. Postav­
lja se naposletku zadatak da za tobožnje simbolizo-
Somatski izvori sna 231
vanje tobožnjeg zubnog nadražaja donesemo jedno
drugačije objašnjenje.
Za sve to vreme dok nas je zanimala teorija o
somatskim izvorima sna, propustio sam da istaknem
onaj argument koji se izvodi iz naših analiza sna.
Ako smo jednim postupkom, koji drugi autori nisu
primenili na svoj materijal snova, mogli pokazati da
san ima svoju sopstvenu vrednost kao psihička akci­
ja, da jodna želja postaje motiv za njegovo stvara­
nje, i da doživljaji prethodnoga dana daju najbliži
materijal za njegov sadržaj, onda je svako drugo
učenje o snovima, koje zanemaruje jedan tako važan
istraživački postupak, pa prema tome san prikazuje
kao jednu beskorisnu i zagonetnu psihičku reakciju
na somatske nadražaje, — osuđen i bez naročite kri­
tike. Jer morale bi postojati dve potpuno različite
vrste snova, što je veoma neverovatno, od kojih je
jedna došla samo pod moje posmatranje, a druga
samo pod posmatranje ranijih ocenjivača sna. Preo-
staje još samo to da unutar naše teorije o snu na­
đemo mesto za činjenice na koje se oslanja uobiča­
jena teorija o somatskim nadražajima sna.
Prvi korak u tom pravcu već smo načinili kad
smo postavili tezu da je rad sna pod prinudom da u
jednu jedinicu preradi sva istovremeno postojeća
podsticanja na san. Videli smo, ako su od prethod­
nog dana preostala dva ili više doživljaja sposobna
da stvore utisak da se želje izvedene od njih sjedi-
njavaju u jednom snu; isto tako da se dragoceni
utisak i indiferentni doživljaji prethodnoga dana u
materijalu sna prikupljaju, pod pretpostavkom da se
između njih mogu uspostaviti komunicirajuće pred­
stave. San, prema tome, izgleda kao reakcija na sve
što je u snevajućoj duši istovremeno prisutno kao
aktuelno. Ukoliko smo dosad analizirali materijal sno­
va, videli smo da on predstavlja zbirku psihičkih
ostataka, tragova sećanja kojima smo (zbog davanja
prednosti recentnom i infantilnom materijalu) morali
pripisati tada psihološki neodredljiv karakter aktuel-
nosti. Sad nam ne stvara mnogo neprilika da unapred
kažemo šta će se dogoditi ako se ovim sada aktuel-
232 Tumačenje snova, I
nim sećanjima za vreme spavanja pridruži svež ma­
terijal senzacija. Ovi nadražaji opet dobijaju važnost
za san time što su aktuelni; oni se sjedinjuju sa osta­
lim psihički aktuelnim materijalom da bi dali rriate-
rijal za konstrukciju sna. Da kažemo malo drukčije,
nadražaji za vreme spavanja prerađuju se u jedno
ispunjenje želje čiji su ostali sastavni delovi nama
poznati psihički ostaci dana. Ovo sjedinjenje nej mora
se obaviti; već smo čuli da je za vreme spavanja na
telesne nadražaje moguć više od jednog načina rea-
govanja. Onde gde se to sjedinjenje izvršilo, to znači
da je upravo tu pošlo za rukom da se pronađe ma­
terijal za sadržaj sna, koji će moći predstavljati obe
vrste izvora sna, somatske kao i psihičke.
Suština sna se ne menja ako se psihičkim izvo­
rima sna pridruži somatski materijal; san ostaje ispu­
njenje želje, bez obzira na to na koji način je izra­
žavanje toga ispunjenja želja od aktuelnog materijala
određena.
Ovde ću rado ostaviti mesto za jedan niz čini­
laca koji značaj spoljnih nadražaja za san mogu na­
činiti promenljivim. Ja zamišljam da jedno zajednič­
ko delovanje individualnih fizioloških i slučajnih fak­
tora, datih u svagdašnjim okolnostima, odlučuje o
tome kako će se neko ponašati u pojedinim slučaje­
vima relativno intenzivnog i objektivnog nadraživa-
nja za vreme spavanja. Habitualna akcidentalna du­
bina spavanja, u saradnji sa intenzitetom nadražaja,
u jednom slučaju omogućiće spavaču da nadražaj
savlada tako da mu san ne bude prekinut; a drugi
put će ga naterati da se probudi ili da potpomogne
pokušaj da nadražaj savlada tako što će ga uplesti
u san. U saglasnosti sa ovim mnogostrukim mogućim
kombinacijama, doći će spoljašnji nadražaj do izra­
žaja u snu kod nekog češće ili rede nego kod drugo­
ga. Kod mene, koji sam izvrstan spavač i koji upor­
no odbijam da me bilo kakvim povodom ometaju u
spavanju, vrlo retko je mešanje spoljnih nadražaja
uzrok nastanka snova, dok me psihički motivi oči­
gledno vrlo lako dovode do snevanja. Ja sam zapra­
vo zabeležio jedan jedini san u kome se može raspo-
\ Somatski izvori sna 233
znati objektivan, bolan nadražaj ni izvor, i baš u tom
snu biće vrlo poučno da pogledamo efekat koji je
spolni nadražaj u njemu postigao.
Jašem na sivom konju, najpre bojažljivo i ne­
spretno, kao da sam samo naslonjen. Tada sretnem
kolegu P., koji sedi na konju obučen u odelo od ne­
valjana sukna i on mi skreće pažnju na nešto (vero-
vatno da ne sedim dobro). I sad se na veoma inteli­
gentnom konju sve irise i više snalazim, sedim ugod­
no i primećujem da sam gore sasvim kao kod svoje
kuće. Kao sedlo imam neku vrstu jastuka koji u pot­
punosti ispunjava prostor između konjskog vrata i
konjskih sapi. Tako jašem između dvoje sasvim pri-
bliženih teretnih kola. Pošto sam izvesno vreme ja­
hao ulicom, okrenem se i hoću da sjašem, najpre
ispred jedne male otvorene kapele koja stoji kraj
ulice. Zatim stvarno sjašem pred jednom kapelom
koja se nalazi blizu nje; hotel je u istoj ulici, mogao
bih ostaviti konja da ode sam tamo, ali ga radije sam
odvodim. Kao da se stidim da tamo stignem kao ja­
hač. Pred hotelom stoji hotelski momak koji mi po­
kazuje jedan list hartije koji sam bio našao, pa me
zato grdi. Na ceduljici stoji dvaput podvučeno: Ništa
jesti, i zatim druga odluka (nejasno) kao: ništa ne
raditi; uz to jedna nejasna ideja da sam u nekom stra­
nom gradu u kome ništa ne radim.
Na snu se najpre neće ništa primetiti da je na­
stao pod utiskom, bolje rečeno pod primoravanjem
jednog bolnog nadražaja. Ali dan ranije ja sam pa­
tio od furunkula koji su mi svaki pokret učinili muč­
nim, i naposletku je jedan furunkul na korenu skro-
tuma porastao u veličini jabuke i na svakom koraku
stvarao mi naj nepodnošljivi je bolove i grozničav
umor, gubitak apetita, a težak dnevni rad koji sam
i pored toga obavljao sjedinio se sa bolovima izaziva­
jući smetnje mome raspoloženju. Nisam bio spo­
soban da obavljam svoje lekarske dužnosti, ali s obzi­
rom na vrstu i mesto na kome se ovo zlo nalazilo,
moglo se pomisliti na jedno drugo obavljanje rada,
za koje bi sigurno bio isto tako nesposoban kao i za
svako dugo, naime na jahanje. A san me premešta
234 Tumačenje snova, I
i
baš u ovu aktivnost, to je najenergičnija negacija
patnje koja je predstavi pristupačna. Ja uopšte ne
umem da jašem, ni inače ne sanjam o tome, sedeo
sam samo jednom na konju, i onda bez sedla, i to
mi nije godilo. Ali u ovom snu ja jašem kao da ne­
mam furunkula na međici, ne baš stoga što ga ne
želim imati. Moje je sedlo prema opisu obloga od
kaše koji mi je omogućio da zaspim. Verovatno za
vreme prvih časova spavanja nisam — ovako zašti­
ćen — osetio ništa od bolova. Zatim su se pojavili
bolni osećaji i hteli su me probuditi, ali je došao san
i umirivajuće mi rekao: „Spavaj samo dalje, ti se ne­
ćeš probuditi! Ti uopšte i nemaš furunkule jer jašeš
na konju, a sa furunkulom na tom mestu svakako se
ne može jahati!" I tako mu je to uspelo; bol je bio
zaglušen, i ja sam nastavio da spavam.
Ali se san nije zadovoljio time da mi „sugeriše
da nemam" furunkule, držeći se uporno predstave ne­
spojive sa patnjama, pri čemu se ponašao kao halu-
cinatorsko ludilo majke koja je izgubila sina 1 , ili
trgovca kome su gubici odneli imanje; nego mu po­
jedinosti senzacije koju poriče i slike upotrebijene
za njeno potiskivanje služe kao materijal da bi ono
što se inače aktuelno nalazi u duši nadovezao na si­
tuaciju sna i doveo do izražaja. Ja jašem na sivom
konju, boja konja tačno odgovara dresu boje bih era i
soli, u kome sam poslednji put sreo kolegu P. na
selu. Kao uzrok furunkuloze naveli su mi oštro za­
činjenu hranu, što svakako kao etiologiju treba pret­
postaviti šećeru na koji se kod furunkuloze može
misliti. Prijatelj P. voli da preko puta mene sedne
na visokog konja, otkako me je zamenio kod jedne
pacijentkinje sa kojom sam izvodio velike majstorije
(u snu sedim na konju najpre tangencijalno kao
umetnik jahač), a koja me je stvamo vodila kud god
je htela kao što u anegdoti konj vodi nedeljnog
1
Uporedi mesto u Grizingera (Griesinger) i napomenu
u mom drugom članku o odbrambenim neuropsihozama
(Abewehr-Neuropsychosen), Neurologisches Zentralblatt 1896.
(Sabrana dela, sv. I).
I Somatski izvori sna 235
jahača. Tako konj dolazi do simboličkog značenja pa­
cijentkinje (on je u snu veoma interesantan). „Gore
se osećam sasvim kao kod kuće" odnosi se na položaj
koji sam imao u kući pre nego što me je P. zamenio.
„Mislio sam da sedite gore čvrsto u sedlu", rekao mi
je pre kratkog vremena u odnosu na istu kuću jedan
od mojih malobrojnih zaštitnika među velikim leka-
rima. I to je bila majstorija da sa takvim bolovima
osam do deset sati dnevno vršim psihoterapiju, ali ja
znam da bez potpunog telesnog zdravlja svoj naro­
čito težak posao ne mogu dugo nastaviti, i san je pun
mračnih aluzija na situaciju do koje mora doći (ce­
duljica kakvu neurasteničari imaju i pokazuju je le-
karu). — Ne raditi i ne jesti. Pri daljem tumačenju
vidim da je radu sna pošlo za rukom da iz situacije
želje jahanja nađe put ka vrlo ranim scenama dečje
svađe koja se morala odigrati između mene i moga
nećaka koji sad živi u Engleskoj, uostalom godinu
dana starijeg od mene. Osim toga primio je i elemen­
te iz mojih putovanja po Italiji; ulica u snu sastav­
ljena je od utisaka iz Verone i Sijene. Još dublje tu­
mačenje vodi ka seksualnim mislima sna, i ja se se-
ćam šta kod jedne pacijentkinje, koja nikad nije bila
u Italiji, treba da znače aluzije sna na lepu zemlju
(gen Italien1 Genitalien), ne bez istovremenog nado-
vezivanja na kuću u kojoj je prijatelj P. bio lekar, i
na mesto na kome se moj furunkul nalazi.
U jednom drugom snu pošlo mi je na sličan na­
čin za rukom da otklonim jednu smetnju spavanja
kojoj je tada pretio jedan senzorni nadražaj, ali to je
bio samo slučaj koji mi je omogućio da otkrijem vezu
sna sa slučajnim nadražaj em sna i da tako san shva­
tim. Jednoga jutra probudih se, bilo je to usred leta,
na jednoj planini u Tirolu sa saznanjem da sam sa­
njao: umro je papa. Objašnjenje ovog kratkog, ne-
vizuelnog sna nije mi pošlo za rukom. Sećao sam se
samo jednog oslonca za san, naime da je u novinama
kratko vreme pre toga bilo javljeno o lakoj bolesti
1
Gen Italien = gegen Italien (Prim. prev.).
 236 Tumačenje snova, I Somatski
Njegove Svetosti. Ali u toku prepodneva pitala me
je žena: „Jesi li čuo jutros ono strašno zvonjenje
zvona?" Nisam znao ništa o tome da sam ga čuo, ali
sam sad svoj san razumeo. San je bio reakcija moje
potrebe za spavanjem na larmu kojom su pobožni
Tirolci hteli da me probude. Ja sam im se osvetio
zaključkom koji stvara sadržinu sna, i nastavio da
spavam bez ikakvog interesovanja za zvonjenje.
Među snovima pomenutim u predstojećim odelj-
cima nalazi se već više takvih koji mogu poslužiti
za preradu takozvanih nervnih nadražaja. Jedan od
takvih jeste san o pijenju nadušak: u njemu je so-
matski nadražaj verovatno jedini izvor sna, a želja
koja proizlazi iz senzacije — žeđ — jedini motiv sna.
Slično stoje stvari i u ostalim jednostavnim snovima,
ako je somatski nadražaj sam po sebi u stanju da
stvori želju. San bolesnice koja noću zbacuje sa lica
aparat za hlađenje pokazuje jedan neobičan način
reagovanja ispunjenjem želje na nadražaje bola. Iz­
gleda da je bolesnici kratkotrajno pošlo za rukom da
sebe načini analgičnom, pri čemu je svoje bolove
podmetnula jednom strancu.
Moj san o trima Parkama očigledno je san gladi,
ali on ume da želju za hranom pomeri natrag, sve
do čežnje deteta za majčinim grudima, i da bezazle­
nu požudu iskoristi kao pokrivač za jednu ozbiljniju
koja se ne srne tako neuvijeno izraziti. U snu o gro­
fu Tunu mogli smo videti kojim putevima se dovodi
jedna akcidentalno data telesna potreba u vezu sa
najjačim, ali i najjače potisnutim pokretima dušev­
nog života. I ako, kao što je to slučaj o kome priča
Garnije (Garnier), prvi konzul prasak paklene mašine
koja eksplodira upliće u jedan san o bitci, pre nego
što se budi, onda se u tome naročito jasno pojavljuje
težnja, u čijoj se službi duševna aktivnost uopšte bri­
ne o senzacijama za vreme spavanja. Jedan mlad
advokat koji, pun misli o svom prvom velikom kon­
kursu, jedno popodne zaspi, ponaša se sasvim slično
kao veliki Napoleon. On sanja o izvesnom G. Rajhu
u Husjatinu (Husvatin) koga poznaje iz jednog kon­
kursa, ali Husjatin se i dalje zapovednički nameće;
izvori sna 237
on mora da se probudi i tada čuje svoju ženu, koja
pati od bronhijalnog katara, kako snažno kašlje.1
Uporedimo sad, prvo, ovaj san Napoleona, koji
je, uostalom, bio izvanredan spavač, i san onog stu­
denta koji je voleo dugo da spava i koji, kad ga je
gazdarica probudila da mora u bolnicu, sanja da se
nalazi u bolničkoj postelji i nastavlja da spava dalje
sa motivacijom: Kad sam već u bolnici, ne moram
ustajati da bih onamo otišao. Ovaj poslednji san si­
gurno je san komoditeta: spavač sam sebi otvoreno
priznaje motiv svoga snevanja, ali time otkriva jednu
od tajni snevanja uopšte. U izvesnom smislu svi sno­
vi su snovi komoditeta; oni služe nameri da san na­
stave umesto da snevača probude. San je čuvar spa­
vanja, a ne njegov narušivalac. Ovo shvatanje oprav-
daćemo na jednom drugom mestu u vezi sa činiocima
koji bude, a koji su psihičke vrste, ali već ovde mo­
žemo dokazati da se san može primeniti na ulogu
objektivnih spoljnih nadražaja. Duša se ili uopšte ne
brine o povodima za senzacije za vreme spavanja,
ako je to u stanju da uradi uprkos intenzitetu i zna­
čenju ovih nadražaja koje i ona dobro razume; ili
pak san iskorišćuje za to da ove nadražaje porekne,
ili, treće, ako mora da ih prizna, ona za njih traži
jedno takvo tumačenje koje će aktuelnu senzaciju
predstaviti kao sastavni deo jedne situacije koja se
želi i koja se sa spavanjem može složiti. Aktuelna
senzacija uplete se u jedan san da bi mu otela real­
nost. Napoleon može i dalje da spava, to je samo se-
ćanje sna na gruvanje topova kod Arkole što želi da
2
ga omete.
Zelja za spavanjem, na koju se svesno Ja kon-
centrisalo i koja, zajedno sa cenzurom sna i „sekun­
darnom obradom" koju ćemo kasnije spomenuti,
predstavlja udeo svesnog Ja u snevanju, mora se
svaki put uračunati kao motiv stvaranja sna, i svaki
1
Kašljati se na nemačkom kaže husten. Otuda sličnost
u recima Hussyatin i husten (Prim. prev.).
2
Dva izvora iz kojih ovaj san poznajem, ne pričaju sa-
glasno o ovom snu.
238 Tumačenje snova, I
vspeli san je ispunjenje te želje. Kakav odnos ova
opšta, redovno prisutna želja i uvek ista želja za
spavanjem ima prema ostalim željama od kojih se
kroz sadržinu sna ispunjava čas jedna čas druga, to
će biti predmet jednog drugog raspravljanja. Ali u
želji za spavanjem mi smo otkrili onaj faktor koji
može ispuniti prazninu u Strimpel-Vuntovoj teoriji i
objasniti zabludu i kapricioznost u tumačenju spolj-
njeg nadražaja. Pravilno tumačenje, za koje je duša
za vreme spavanja svakako sposobna, polagalo bi
pravo na aktivno interesovanje, postavilo bi zahtev
da spavanju načini kraj; stoga se od svih uopšte mo­
gućnih tumačenja mogu dopustiti samo ona koja su
ujedinjena sa apsolutistički svršenom cenzurom želje
za spavanjem. Otprilike: To je slavuj a ne ševa. Jer
ako je ševa, onda je to kraj ljubavne noći. Među tu­
mačenjima nadražaja koji su, prema tome, dopušteni
izabere se ono koje može dati najbolju vezu sa po­
kretima želje koji vrebaju u duši. Tako je sve nedvo­
smisleno određeno i ništa nije ostavljeno samovolji.
Pogrešno tumačenje nije iluzija nego — ako tako že­
limo — izgovor. A ovde moramo ponovo priznati, kao
što je pomeranjem u korist cenzure sna izvršena za-
mena, da je to jedan akt koji skreće sa normalnog
psihičkog procesa.
Ako su spoljašnji nervni i unutrašnji somatski
nadražaji dovoljno intenzivni da skrenu psihičku pa­
žnju na sebe, onda oni — pod uslovom da je njihov
rezultat snevanje a ne buđenje — predstavljaju čvr­
stu tačku za stvaranje sna, jezgro u njegovom mate­
rijalu traži ispunjenje želje, koje će odgovarati tom
jezgru, na sličan način kao (vidi gore) što se traže
posredujuće predstave između dva psihička nadraža­
ja sna. Stoga je za izvestan broj snova tačno da u
njima somatski element diktira sadržinu sna. U ovom
krajnjem slučaju budi se u svrhu stvaranja sna jed­
na ne baš aktuelna želja. A san nema druge alter­
native nego da predstavi upravo želju u jednoj situa­
ciji kao ispunjenu; on je, tako reći, stavljen pred
zadatak da traži koja se želja može predstaviti kao
ispunjena želja kroz sada baš aktuelnu senzaciju. Ako
Somatski izvori sna 239
je ovaj aktuleni materijal bolnog ili tegobnog karak­
tera, on ipak nije zbog toga neupotrebljiv za stva­
ranje sna. Duševni život raspolaže i željama čije ispu­
njenje izaziva neprijatnost, što izgleda kontradiktor­
no, ali postaje objašnjivo ako se pozovemo na pri­
sustvo dveju psihičkih instanca i na cenzuru koja iz­
među njih postoji.
Kao što smo rekli, u duševnom životu postoje
potisnute želje koje pripadaju prvom sistemu protiv
čijeg ispunjenja se drugi sistem odupire. Kad ka­
žemo: postoje, ne mislimo možda na istorijsku kon­
stataciju, da je takvih želja bilo i da su one zatim
bile uništene; teorija o potiskivanju, koja nam je u
psihoneurotici potrebna, tvrdi da takve potisnute
želje još postoje, ali u isto vreme i jedna inhibicija
koja na njima leži. Jezik pogađa tačno kad govori o
„suzbijanju" takvih imuplsa. Psihičko pripremanje
koje omogućava da se takve potisnute želje probiju
do realizacije ostaje sačuvano i sposobno za upotrebu.
A ako se dogodi da se jedna takva potisnuta želja
ipak izvrši, onda se savladana inhibicija drugog si­
stema (sposobnog svesti) javlja kao neprijatnost. Da
sada zaključimo ovo raspravljanje: ako se u snu jave
iz somatskih izvora senzacije neprijatne prirode, onda
rad sna koristi ovu konstelaciju da bi prikazao ispu­
njenje jedne inače potisnute želje — sa više ili manje
prisutnom cenzurom.
Ovakvo stanje stvari omogućava jednu grupu
snova straha, dok jedna druga grupa ovih za teoriju
želja nepovoljnih tvorevina sna pokazuje neki drugi
mehanizam. Strah u snu može biti, naime, psiho-
neurotičan strah, on može voditi poreklo iz psiho-
seksualnih nadražaja, pri čemu odgovara potisnutom
libidu. Tada ovaj strah, kao i čitav san straha, ima
značenje jednog neurotičkog simptoma, i mi se nala­
zimo na granici na kojoj želja ispunjavajuće tenden­
cije sna ne uspeva. Ali u ostalim snovima straha ose-
ćanje straha dato je somatski (na primer kod plućnih
i srčanih bolesnika sa slučajnom smetnjom disanja),
i onda se strah iskoristi za to da pomogne ispunjenje
želje u obliku snova sa energično potisnutim željama,
240 Tumačenje snova, I
koji bi, da su snevani iz psihičkih motiva, doveli do
sličnih oslobođenja straha. Nije teško sjediniti oba
prividno odvojena slučaja. U obe g r u p e snova sa­
držana su dva psihička faktora: sklonost afektu i sa­
držina predstava; obe su međusobno tesno povezane.
Ako je jedna od njih aktuelna, ona onu d r u g u i u
snu ukida; u j e d n o m slučaju somatski determinisani
s t r a h ukida potisnutu sadržinu predstava, a u d r u g o m
sadržina predstava sa seksualnim nadražajem koji je
prati, pošto je oslobođena od potiskivanja, uklanja
puštanje straha. Možemo kazati da je u p r v o m slu­
čaju somatički determinisanom afektu dato psihičko
tumačenje, dok u drugom slučaju, m a d a je sve psi­
hički determinisano, sadržina koja je bila potisnuta
može lako biti zamenjena somatskim tumačenjem ko­
je odgovara s t r a h u . Teškoće koje sve to p r u ž a n a ­
šem razumevanju nemaju mnogo veze sa snovima;
one dolaze iz činjenice da ovde dodirujemo jedan
problem o stvaranju straha i p r o b l e m potiskivanja.
Nesumnjivo je da se fizička cenestezija (opšte t e -
lesno raspoloženje) nalazi m e đ u i n t e r n i m somatskim
nadražajima koji mogu diktirati sadržaj snova. Ona
to može uraditi — ne u smislu da može dati sadržaj
snova — nego u smislu da mislima sna može n a m e t ­
n u t i izbor materijala koji t r e b a da b u d e predstavljen
u sadržaju, ističući jedan deo materijala kao odgo­
varajući njenom sopstvenom biću, a zadržavajući d r u ­
gi deo. Osim toga, cenestetička osećanja, preostala od
prethodnog dana, povezuju ih nesumnjivo sa psihič­
k i m ostacima koji vrše t a k o važan uticaj na snove.
Ovo opšte raspoloženje može ostati neizmenjeno u
snu, ili se može savladati, i tako, ako je neprijatno,
može se pretvoriti u suprotno.
Tako, po m o m mišljenju, somatski izvori n a d r a -
živanja za v r e m e spavanja (to jest, senzacije za vre-
me spavanja), ako nisu neobičnog intenziteta, igraju
ulogu u formiranju snova koja je slična ulozi koju
igraju recentni, ali indiferentni utisci preostali od
prethodnoga dana. Ja, naime, mislim da se oni do­
vode u pomoć p r i formiranju sna ako su pogodni da
se sjedine sa sadržajem predstava psihičkih izvora
Somatski izvori sna 241
sna, a u drugom slučaju ne. S njima se postupa kao
sa jevtinim materijalom koji je uvek p r i ruci, koji
se upotrebljava kad god se ukaže p o t r e b a za njim,
suprotno skupocenom materijalu koji sam propisuje
način na koji ima biti upotrebljavan. Da upotrebimo
j e d n o upoređenje: ako neki zaštitnik umetnosti jed­
n o m u m e t n i k u donese redak k a m e n kao što je, na
primer, komad oniksa, pa od njega zatraži da iz njega
stvori jedno umetničko delo, tada i veličina kamena,
i njegova boja i linije pomažu p r i donošenju odluke o
t o m e kakva glava ili kakva scena treba da b u d e nji­
me predstavljena. Međutim, u slučaju kad postoji
uniformni i obilan materijal, kao što je na p r i m e r
m e r m e r ili peščar, u m e t n i k se samo pridržava one
ideje koja se u njegovom d u h u nalazi. I samo na taj
način, tako mi izgleda, mi možemo objasniti činje­
nicu da se sadržaj sna, dat somatskim nadražajima
ne preteranog intenziteta, ne pojavljuje u svima sno­
vima i svake noći. 1
Možda će j e d a n p r i m e r koji nas ponovo vraća na
tumačenje sna najbolje objasniti moje mišljenje. J e d ­
nog dana mučio sam se da bih shvatio šta bi moglo
značiti osećanje sprečenosti, da se čovek ne može p o ­
k r e n u t i s mesta, da se nešto ne može u r a d i t i itd. Sle-
deće noći imao sam ovakav san: Izlazim u vrlo ne­
potpunoj toaleti iz jednog stana u parteru preko ste­
penica na jedan viši sprat. Pri tom svaki put preska­
čem po tri stepenice, radujem se što se stepenicama
mogu tako spretno penjati. Odjednom primećujem da
niz stepenice silazi jedna služavka, dakle da mi ide
u susret. Ja se stidim, hoću da požurim i sad se po­
javljuje ovaj osećaj sprečenosti, stojim nepomično
na stepenicama i ne mogu da se pomerim.
Analiza: Situacija sna je uzeta iz svakodnevne
stvarnosti. U jednoj kući u Beču ja držim dva s t a n a
1
Rank je u nizu svojih radova pokazao da su izvesni
snovi buđenja, izazvani organskim nadražajima (nadražaj
gonjenja na mokrenje, polucijski snovi) naročito pogodni da
demonstriraju borbu između potrebe za spavanjem i zahteva
organske potrebe^ kao i uticaj ove potrebe na sadržaj snova.
16 Fro^d, Odabrana dela, VI
 242 Tumačenje snova, I
koja su među sobom povezana samo stepenicama spo-
lja. U visokom parteru nalaze se moj lekarski stan i
moja radna soba, a sprat više su stambene prostorije.
Kad u kasne sate završim svoj posao dole, ja se pe­
njem stepenicama u spavaću sobu. Uveče pre ovog
sna ovaj kratki put načinio sam zaista u malo deran-
žiranoj toaleti, tj. raskomotio sam kragnu, odložio
kravatu i manžetne; u snu se od toga stvorio jedan
viši, ali kao obično, neodređeni stepen neobučenosti.
Preskakanje stepenica je moj uobičajeni način penja­
nja stepenicama, uostalom već u snu priznato ispu­
njenje želje, jer lakoćom ovog uspeha često sam se
tešio zbog stanja rada moga srca. Dalje je ovaj način
penjanja stepenicama efikasna suprotnost smetnji u
drugom delu sna. On mi pokazuje — za što dokaz
nije ni bio potreban — da san nema nikakvu teškoću
da sebi predstavi motorne akcije izvedene u punom
savršenstvu; pomislite samo na letenje u snu!
Stepenice kojima idem, međutim, nisu stepenice
u mojoj kući; najpre ja ih ne prepoznajem, tek oso­
ba koja mi dolazi u susret daje mi objašnjenje na koje
se mesto misli. Ova osoba je služavka one stare dame
koju dva puta dnevno posećujem da bih joj davao
injekcije: stepenice su takođe potpuno slične stepe­
nicama kojima moram onde dva puta dnevno da se
penjem.
Otkud sad ove stepenice i ova ženska osoba dola­
ze u moj san? Stid koji osećamo zato što nismo pot­
puno obučeni ima nesumnjivo seksualni karakter;
devojka o kojoj sanjam starija je od mene, namćo-
rasta i nimalo privlačna. Na ova pitanja ne pada mi
sad na pamet ništa drugo nego ovo: Kad u ovoj kući
obavljam svoju jutarnju posetu, obično me na stepe­
nicama obuzme nakašljivanje i tada pljujem na ste­
penice. U oba ova sprata, naime, ne nalazi se nijedna
pljuvaonica, a ja zastupam gledište da održavanje
čistoće na stepeništu ne treba da ide na moj račun,
nego da treba da se omogući postavljanjem jedne
pljuvaonice. Domaćica zgrade, takođe jedna starija i
džandrljiva osoba, ali sa istinktom za čistoću, što sam
spreman da joj priznam, u ovoj stvari zauzima drugo
Tipični snovi 243
gledište. Ona vreba na mene, da li ću opet sebi dozvo­
liti pomenutu slobodu, i kad je to konstatovala, onda
je jasno čujem kako gunđa. Takođe mi danima odriče
uobičajeno poštovanje ako se sretnemo. Na dan pre
sna dobila je domaćica zgrade pojačanje u vidu slu­
žavke. Kao i obično, ja sam žurno svršio sa posetom
kod bolesnice kad me služavka u predsoblju zaustavi
i načini napomenu: „Gospodin doktor bi mogli da­
nas već da očiste cipele, pre nego što uđete u sobu.
Crveni tepih je opet sasvim prljav od vaših nogu."
1 ovo je jedino pravo koje stepenice i služavka mogu
ostvariti da bi se u mom snu mogli pojaviti.
Između mog letenja preko stepenica i pljuvanja
na stepenicama postoji uska veza. Katar ždrela i srča­
ne tegobe treba da predstavljaju kazne za porok pu­
šenja, zbog kojeg naravno ni kod domaćice zgrade
ne uživam baš glas nekog velikog čistunca, u jednoj
kući kao i u drugoj, koje je san stopio u jednu tvo­
revinu.
Dalje tumačenje ovoga sna moram odložiti za
kasnije, kada budem u stanju da ispričam odakle do­
lazi taj tipični san o nepotpunoj odevenosti. Pomi-
njem samo kao prethodni rezultat ispričanog sna da
se senzacije sna o sprečenom kretanju izazivaju svu­
da gde za njima oseća potrebu neko stanje. Naročito
stanje moga motiliteta za vreme spavanja nije moglo
biti uzrok ove sadržine sna jer, trenutak ranije, vi­
deo sam samog sebe, kao za potvrdu ove činjenice,
kako lakih nogu jurim stepenicama.
D
TIPIČNI SNOVI
Uglavnom, mi nismo u stanju da protumačimo
san drugog čoveka ako on neće da nam iznese ne-
svesne misli koje se nalaze iza sadržine sna, a time je
praktična upotrebljivost našeg metoda tumačenja
16*
 244 Tumačenje snova, I
1
sna teško oštećena. Ali, sasvim u suprotnosti sa dru­
gom slobodom pojedinca da svoj svet snova opremi
sa individualnom osobenošću i da ga time načini ne­
pristupačnim za razumevanje drugih ljudi, postoji
izvestan broj snova koje je gotovo svako na isti na­
čin sanjao, a za koje smo navikli da pretpostavimo da
i kod svakoga čoveka imaju isto značenje. Naročito
interesovanje posvećuje se ovim tipičnim snovima i
stoga što oni verovatno kod svih ljudi vode poreklo
iz istih izvora, što dakle izgledaju naročito pogodni
da nam dadu razjašnjenje o izvorima snova.
Mi ćemo, dakle, sa naročitim iščekivanjem pri­
stupiti poslu da svoju tehniku tumačenja sna opro­
bamo na ovim tipičnim snovima, i vrlo nerado ćemo
priznati da se naša veština baš na ovom materijalu
ne pokazuje dobrom. Pri tumačenju tipičnih snova
po pravilu otkazuju pomisli snevača koje su nas ina­
če vodile ka razumevanju sna, ili one postaju nejasne
i nedovoljne, tako da svoj zadatak ne možemo resiti
uz njihovu pomoć.
Odakle ovo dolazi, i kako ćemo ovom nedostatku
naše tehnike naći leka — pokazaće se na jednom ka­
snijem mestu u našem radu. Tada će čitaocu takođe
postati shvatljivo zašto na ovom mestu mogu da ra­
spravljam samo o nekim snovima iz grupe tipičnih
snova a da raspravljanje o drugoj grupi odlažem za
ono kasnije mesto u svojoj knjizi.
a) San nelagodnosti zbog nagosti
San da se u prisustvu stranih ljudi nalazimo nagi
ih lose obučeni javlja se takođe uz dodatak da se toga
uopste nismo ni stideli, i si. Ali naše interesovanje
* Rečenica da se naš metod tumačenja sna ne može pri-
meniti ako ne raspolažemo asocijacionim materijalom sneva­
ča traži dopunjenje da je naš rad na tumačenju u jednom
slučaju nezavisan od ovih asocijacija, naime onda ako je sne-
vač u sadržini sna upotrebio simboličke elemente. Mi se onda
strogo uzev, služimo drugim, pomoćnim metodom tumačenja
sna (Vidi dole).
Tipični snovi 245
pripada snu o nagosti samo onda ako u njemu ose-
ćamo stid i nelagodnost, ako želimo da pobegnemo
ili da se sakrijemo, pa da pri tom budemo izloženi
nekoj neobičnoj inhibiciji da se ne možemo pokre­
nuti s mesta i da osećamo kao da nismo u stanju da
izmenimo mučnu situaciju. Samo u ovoj vezi je san
tipičan; jezgro njegove sadržine može se, inače, uvući
u svakovrsne druge kontekste ili može biti doterano
individualnim dodacima. U suštini, radi se o muč­
nom osećanju o prirodi stida da bismo želeli prikriti
svoju nagost, većinom lokomocijom, pa to nismo u
stanju da sprovedemo. Verujem da se najveći deo
mojih čitalaca već našao u ovakvoj situaciji u snu.
Obično je priroda neodevenosti malo razgovetna.
Čuje se otprilike da se priča: „Bio sam u košulji",
ali to je retko kada jasna slika; većinom je neodeve-
nost tako neodređena da je u pripovedanju data alter­
nativom: „Bila sam u košulji, ili donjoj suknji." Po
pravilu, nedostatak toalete nije tako strašan da bi iz­
gledao opravdan stid koji ovamo spada. Za onoga koji
je nosio carev kaput nagost se često zamenjuje pro-
tivpropisnim podešavanjem. „Ja sam na ulici bez
sablje i vidim da prilaze oficiri, ili ja sam bez kra­
vate, ili, nosim karirane civilne pantalone i slično."
Ljudi pred kojima osećamo stid gotovo su uvek
stranci sa neodređeno ravnodušnim licem. Nikad se
u tipičnom snu ne događa da zbog odela, koje čoveku
samom zadaje toliko neprilika, budemo opomenuti ili
čak samo i primećeni od posmatrača. Sasvim suprot­
no tome, ljudi prave ravnodušna ili, kao što sam u
nekom naročito jasnom snu mogao zapaziti, svečano
ukočena lica. To podstiče na razmišljanje.
Nelagodnost zbog stida u snevača i ravnodušnost
ljudi daju zajedno jednu protivrečnost kakva se u
snu često javlja. Osećanju snevača odgovaralo bi sa­
mo to da ga strani ljudi začuđeno posmatraju i da
ga ismevaju, ili da se nad njim zgražaju. Ali ja mi­
slim da je ova neprijatna crta odstranjena ispunje­
njem želje, dok je druga crta ostala, zadržana nekom
snagom, i tako se oba dela slabo slažu jedan s dru-
246 Tumačenje snova, I
gim. Mi imamo jedan zanimljiv dokaz za to što san
nije bio pravilno shvaćen u obliku u kome se javlja
ispunjenjem želje parcijalno izopačen. On je, naime,
postao osnova jedne bajke koja je svima nama po­
znata u Andersenovom obliku (Carevo novo odelo), a
koju je u najnovije vreme L. Fulda pesnički obradio
u svom Talismanu. U Andersenovoj bajci se pripove-
da o dvojici varalica koji za cara tkaju jedno skupo-
ceno odelo, koje će moći videti samo dobri i odani
ljudi. Car izlazi obučen u ovo nevidljivo odelo, i za-
plašeni snagom tkanine, koja kao ogledni kamen po­
kazuje ko je dobar i odan, ljudi se prave kao da ca­
revu nagost uopšte i ne primećuju.
A ovo poslednje jeste upravo situacija našeg sna.
Nije potrebno mnogo odvažnosti za to da se pretpo­
stavi da je nerazumljiva sadržina sna dala podstrek
da se predstavi u obliku u kome situacija dobij a smi­
sao. Ova situacija je, pri tom, lišena svog prvobitnog
značenja i stavljena u službu stranim ciljevima. Ali,
kao što ćemo kasnije čuti, to je nešto sasvim obično
za svesnu misaonu delatnost jednog drugog psihičkog
sistema da pogrešno razume sadržinu sna, a to ne-
razumevanje u određivanju definitivnog oblika koji
san prima mora se smatrati za jedan od faktora u
definitivnom oblikovanju sna dalje; videćemo da kod
stvaranja prinudnih predstava i fobija slični nespora­
zumi — isto tako unutar iste psihičke ličnosti — igra­
ju glavnu ulogu. Može se i za naš san navesti odakle
se uzima materijal za drugo tumačenje. Varalica je
san, car je snevač sam, i moralizujuća tendencija oda­
je neko nejasno znanje o tome da se u latentnoj sa­
držim sna radi o nedozvoljenim željama koje su po­
stale žrtvom potiskivanja. Kontekst u kojoj se ovakvi
snovi javljaju za vreme mojih analiza kod neuroti-
čara ne ostavlja nikakvu sumnju o tome da se u
osnovi sna nalazi neko sećanje iz najranijeg detinj-
stva. Samo, u našem detinjstvu je postojalo vreme
da su nas nepotpuno odevene mogli gledati članovi
porodice kao i strana lica, dadilje, služavke, posetifft
Tipični snovi 247
ci, i mi se tada nismo stideli svoje nagosti. 1 Kod mno­
ge dece možemo još i u kasnijim godinama posmatrati
kako njihova golotinja na njih opojno deluje, umesto
da ih navodi na stid. Ona se smeju, jure unaokolo,
udaraju se po telu, majka ili ko bilo prekoreva ih sa:
„Fuj, pa to je sramota, to se ne srne." Deca često po­
kazuju ekshibicione prohteve; čovek u našim kraje­
vima jedva može da prođe selom a da ne sretne neko
dete od dve do tri godine kako pred putnikom, možda
baš njemu u počast, zadiže košuljicu. Jedan od mo­
jih pacijenata sačuvao je u svom svesnom sećanju
scenu iz svoje osme godine kako je pokušao da posle
svlačenja otrči u drugu sobu svojoj sestrici u košu­
ljici, i kako mu je posluga to zabranila. U istoriji
mladosti neurotičara razgaljivanje pred decom dru­
gog pola igra veliku ulogu; kod paranoje može se na
ove doživljaje svoditi i zabluda da ih posmatraju kod
svlačenja i oblačenja; među onima koji su ostali pre­
vareni postoji jedna klasa kod kojih je infantilni im­
puls postigao stepen simptoma, to je klasa ekshibi-
cionista.
Ovo detinjstvo koje ne zna za osećaj stida čini
nam se kasnije, kad se na to osvrnemo, kao raj, a raj
sam nije ništa drugo do masovna fantazija o detinj­
stvu pojedinca. Zato su ljudi i u raju nagi i ne stide
se jedni pred drugim dok ne dođe trenutak u kome
se stid i strah bude; tada dolazi do isterivanja, i po­
činje seksualni život i kulturni rad. U ovaj raj san
nas može svake noći odvesti natrag; mi smo već iz­
razili slutnju da utisci iz prvog detinjstva (preisto-
rijskog perioda do otprilike završene treće godine)
sami po sebi žude za reprodukovanjem, možda i da
im uopšte nije stalo do njihove sadržine, da je nji­
hovo ponavljanje ispunjenje želje. Snovi o nagoti su
dakle ekshibicioni snovi.
2
1
A dete se pojavljuje i u bajci, jer jedno malo dete
odjednom uzvikuje: „Pa on ništa nema na sebi".
2
Ferenci je saopštio niz zanimljivih snova o golotinji
kod žena, koji su se bez teškoća mogli svesti na infantilnu
 248 Tumačenje snova, I
Jezgro ekshibicionog sna predstavlja sopstvena
figura koja se ne vidi kao figura deteta nego kao
danas, i nepotpuno odelo koje ispada nejasno, ili zbog
neslaganja slojeva tako mnogih kasnijih sećanja o
negližeu ili za ljubav cenzure; uz to dolaze sad i lica
pred kojima se stidimo. Nije mi poznat nijedan pri-
mer da bi se stvarni posmatrači kod tih infantilnih
ekshibicija ponovo pojavili u snu. Jer san gotovo
nikad nije prosto sećanje. Ali, začudo, lica kojih se
naše seksualno interesovanje u detinjstvu ticalo izo­
stavljena su u svima reprodukcijama sna, histerije i
prinudne neuroze; tek paranoja ponovo uvodi posma-
trače i, mada oni ostaju nevidljivi, sa fanatičnim ube-
đenjem zaključuje na njihovo prisustvo. Ono što san
za njih uvodi „mnogi strani ljudi", koji ne mare za
predstavu koja im se pruža, jeste upravo suprotnost
želje prema onoj pojedinačnoj, vrlo prisnoj osobi
pred kojom se snevač svukao. „Mnogi strani ljudi"
nalaze se, uostalom, takođe često u snovima i u ne­
koj drugoj vezi: oni uvek znače „tajnu" kao suprot­
nu želju.1 Primećujemo kako se čak u paranoji, gde
se uspostavlja staro stanje stvari, vodi računa o ovoj
suprotnosti. Čovek više nije sam, on više ne sumnja
da ga posmatraju, ali posmatrači su „mnogi, strani,
ljudi", čiji je identitet neobično neodređen.
Osim toga u ekshibicionom snu dolazi do reci i
potiskivanje. Neprijatno osećanje sna jeste reakcija
drugog psihičkog sistema protiv toga, što je sadržina
ekshibicione scene odbačena od nje ipak dospela da
bude predstavljena. I da bi se to neprijatno osećanje
uštedelo, scena ne bi smela ponovo da se oživi.
O osećanju sputanosti govorićemo još jednom
kasnije. Ono u snu izvrsno služi za to da prikaže kon­
flikt volje da prikaže ne. Nesvesna namera traži da
se ekshibicija nastavi, a po zahtevu cenzure ona tre­
ba da bude prekinuta.
želju za ekshibicijom, ali se u mnogim crtama razlikuju od
„tipičnih" snova nagote o kojima smo gore raspravljali.
1
To isto, iz razumljivih razloga, znači u snu i prisustvo
„ćele porodice".
Tipični snowi 249
Odnosi naših tipičnih snova prema bajkama i
drugim materijalima pesničkog stvaranja sigurno
nisu ni pojedinačni niti slučajni. Ponekad se desi da
je oštro oko pesnikovo analitički zapazilo proces me-
njanja čije oruđe, inače, pesnik prati u obratnom
pravcu, dakle umetničko delo svodi na san. Jedan moj
prijatelj skreće mi pažnju na sledeće mesto u Zele­
nom Hajnrihu pesnika Gotfrida Kelera (Keller): „Ja
vam ne želim, dragi Lee, da ikad iz iskustva osetite
odabranu pikantnu istinu u položaju Odisejevom kad
se ovaj pred Nauzikajom i njenim drugaricama po­
javljuje nag i prekriven blatom! Želite li znati kako
se to događa? Zadržimo se na ovom primeru. Ako vi
jednom, odvojeni od svoga zavičaja i od svega što
vam je drago, lutate stranim svetom, pa ste mnogo
stvari videli i mnogo iskusili, imali brige i tegobe i
osećali se bednim i ostavljenim, onda ćete noću si­
gurno sanjati da se približavate svome zavičaju; vi­
dite ga kako on šija i presijava se u najlepšim bo­
jama, prilaze vam divni, mili i dragi likovi; i tada
odjednom otkrivate da se šetate pocepani, nagi i po­
kriveni prašinom. Obuzimaju vas neiskazan stid i
strah, pokušavate da se pokrijete, da se sakrijete i
budite se okupani znojem. To je, otkako ima sveta
i veka, san čoveka punog jada, nesrećnog putnika, i
tako je Homer ovaj položaj izvukao iz najdubljeg i
večitog bića čovečanstva."
Najdublja i večita priroda čovečanstva, na čijem
buđenju pesnik po pravilu radi kod svojih slušalaca,
to su oni pokreti duševnog života koji imaju koren u
detinjstvu, a koje je kasnije postalo preistorijsko. Iza
želja izgnanika iz domovine, svesnih i besprekornih,
probijaju se u snu suzbijene dečje želje koje su po­
stale nedozvoljene, i zato se san koji objektivira priču
o Nauzikaji redovno pretvara u san straha.
Moj lični san, pomenut ranije, o žurbi uz stepe­
nice koji se uskoro zatim pretvara u zalepljenost za
stepenice, isto tako je ekshibicioni san, pošto poka­
zuje bitne sastavne delove jednog takvog sna. On bi
se, dakle, morao svesti na doživljaje iz detinjstva, a
poznavanje tih doživljaja moralo bi dati objašnjenje
 250 Tumačenje STiova, I
o tome u kolikoj meri ponašanje služavke prema me­
ni, njeno prebacivanje da sam isprljao tepih, pomaže
da ona zauzme ovakav stav kakav u snu zauzima.
Ova željena objašnjenja ja zaista mogu izneti. U jed­
noj psihoanalizi učimo kako vremensko približavanje
možemo protumačiti kao stvarnu povezanost dve
misli, na izgled bez međusobne veze, ako slede nepo­
sredno jedna drugoj, pripadaju jednoj jedinici koju
treba pogoditi, isto tako kao što a i b, koje sam na­
pisao jedno pored drugoga, treba da se izgovore kao
ab, kao jedan slog. Slično stoji stvar i sa snovima koji
se odnose jedan na drugi. Pomenuti san o stepenica­
ma izvađen je iz jednog niza snova, čiji su mi ostali
članovi poznati po tumačenju. San koji oni uključuju
mora spadati u istu vezu. A u osnovi onih snova koji
vrše to uključivanje nalazi se sećanje na dadilju koja
me je negovala od nekog termina u vreme dojenja
pa sve dok mi nije bilo dve i po godine, i u mojoj
svesti ostala je takođe jedna tamna uspomena na
nju. Prema obaveštenjima koja sam nedavno dobio
od svoje majke bila je stara i ružna žena, ali veoma
pametna i sposobna, prema zaključcima koje smem
da izvodim iz mojih snova, u svojim postupcima ona
nije uvek bila najljubaznija prema meni, i morao sam
da čujem i neprijatne reći od nje kad ne bih poka­
zivao dovoljno razumevanja za vaspitavanje za či­
stoću. Pošto se dakle služavka trudi da ovaj vaspitni
rad nastavi, ona stiče pravo na to da s njom u snu
postupam kao sa inkarnacijom preistorijske starice.
Može se svakako pretpostaviti da je dete ovoj vaspi-
tačici, uprkos njenim lošim postupcima, poklonilo
svoju ljubav. 1
1
Tumačenje ovoga sna: pljuvati na stepenicama (auf
der Treppe spucken) odvelo je, budući da Spuken pokazuje
aktivnost duhova, u slobodnom prevođenju, na „esprit d'es-
calier" = „duh stepeništa" (nemački: Treppenwitz). Treppen-
witz znači koliko i „nedostatak spremnosti za brz i duhovit
odgovor". I to zaista mogu sebi da prebacim. A da li je da­
dilji takva spretnost nedostajala? — (Prim. prev.): I ovde
je neprevodljiva igra reci: spucken = pljuvati; spuken ~
Tipični snovi 251
P) Snovi o smrti dragih osoba
Jedan drugi niz snova koji se mogu nazvati ti­
pičnima jesu snovi sa sadržinom da su umrli neki dra­
gi rođak, roditelji ili brat i sestra, deca itd. Kod ove
vrste snova odmah moramo razlikovati dve varijante:
jednu kod koje nas u snu žalost ne pogađa, tako da
se posle buđenja čudimo svojoj neosetljivosti, i drugu
kod koje osećamo dubok bol zbog smrtnog slučaja, pa
taj svoj bol izražavamo čak i gorkim suzama za vre­
me spavanja.
Snove prve grupe možemo ostaviti po strani; oni
nemaju bilo kakvog prava da važe kao tipični. Ako
ih analiziramo, naći ćemo da znače nešto drugo no
što sadrže, da su određeni za to da pokriju bilo koju
drugu želju. Tako je i sa snom tetke, ranije pome-
nutim, koja jedinog sina svoje sestre vidi pred so­
bom na mrtvačkom odru. To ne znači da je ona svom
malom nećaku želela smrt, nego san samo prikriva,
kao što smo saznali, želju da izvesnu voljenu osobu
posle dugog lišavanja ponovo vidi, onu istu koju je
jednom ranije, posle slično duge pauze, ponovo ugle­
dala kraj lesa jednog drugog nećaka. Ova želja, koja
predstavlja pravu sadržinu sna, ne daje nikakav po­
vod za žalost i zato se ona u snu i ne oseća. Ovde
primećujemo da osećanje sadržano u snu ne pripada
manifestnoj, nego latentnoj sadržini sna, da je afektna
sadržina sna ostala slobodna od izopačenja koje je
pogodilo predstavnu sadržinu.
Drukčije je sa snovima u kojima je predstavljena
smrt nekog dragog rođaka kad se pri tom oseća bolan
afekt. Ti snovi znače, što im sadržaj pokazuje, želju
da dotična osoba umre, i pošto na ovom mestu mogu
očekivati da će se osećaji svih čitalaca i svih lica koja
su nešto slično sanjala protiviti mom objašnjenju,
moram se potruditi da dokaz za to iznesem na naj­
široj mogućnoj osnovi.
utvarati se, javljati se (o duhovima). Esprit d'escalier je,
dakle, „duh što se javlja na stepenicama". A Treppenwitz je
dobilo i gornje značenje. Baš kao i u snu: sve ispreturano!
 252 Tumačenje snova, I
Već smo objasnili jedan san iz kojeg smo mogli
naučiti da one želje koje se u snovima javljaju kao
ispunjene nisu uvek aktuelne želje. To mogu biti i
protekle, odbačene, naslagane i potisnute želje kojima
ipak moramo priznati neku vrstu dalje egzistencije
samo zbog njihovog ponovnog pojavljivanja u snu.
One nisu mrtve kao što su mrtvi pokojnici prema na­
šem shvatanju, nego su kao seni u Odiseji1 koje se,
čim popiju malo krvi, ponovo bude u izvestan ži­
vot. U onom ranije pomenutom snu o mrtvom de-
tetu u kutiji radilo se o jednoj želji koja je bila
aktuelna pre petnaest godina i koja je otada bila ne­
uvijeno priznata. Možda za teoriju sna nije sporedno
ako dodam da je čak i ovoj želji u osnovi ležalo neko
sećanje iz najranijeg detinjstva. Snevačica je kao
malo dete — kada, to se više ne može sigurno utvr­
diti — čula da je njena majka u toku gravidnosti čiji
je plod postala pala u teško neraspoloženje, pa je
svome detetu i svome telu svesrdno zaželela smrt.
Kad je, zatim, i sama odrasla i postala gravidna ugle­
dala se samo na primer svoje majke.
Ako neko uz izraze bola sanja o tome da su mu
umrli otac ili majka, brat ili sestra, onda takav san
ja nikada neću navoditi kao primer za to da snevač
njima želi smrt sada. Teorija snova ne traži tako mno­
go; ona se zadovoljava samo time da zaključi da im
je on — bilo kad u detinjstvu — poželeo smrt. Ali
ja se plašim da će ovo ograničenje, ma i malo, dopri-
neti smirivanju onih koji ovo napadaju; ovi bi mogli
isto tako energično osporavati mogućnost da su ikad
tako mislili kao što se osećaju sigurnim da u sada­
šnjosti nemaju takvih želja. Zato moram ponovo re-
konstruisati jedan deo iz nestalog dečjeg duševnog
života, na osnovu svedočanstva koje sadašnjost još
2
pokazuje.
1
Vidi Homer, Odiseja, XI verz. 97 i na više mesta (Prim.
prev.).
* Uporedi uz to: „Analiza fobije jednog petogodišnje
dečaka" („Jahrbuch fiir psychoanalytische und psychopatholo
Tipični snovi 253
Pogledajmo, najpre, odnos dece prema njihovoj
braći i sestrama. Ja ne znam zašto mi pretpostavlja­
mo da taj odnos mora biti pun ljubavi kad se u isku­
stvu svakog čoveka nameću primeri neprijateljstva
između braće i sestara među odraslim, i pošto tako
često možemo konstatovati da ova podvojenost vodi
poreklo još iz detinjstva, ili da je odvajkada postoja­
la. Ali i veoma mnogi odrasli ljudi, koji su sada nežni
prema svojim sestrama i svojoj braći i koji im po­
mažu, živeli su u svom detin jstvu u gotovo neprekid­
nom neprijateljstvu s njima. Starije dete je zlostav­
ljalo mlađe, klevetalo ga, otimalo mu igračke; mlađe
je ginulo u nemoćnom besu prema starijem, zavidelo
mu i plašilo ga se, ili su mu se prvi pokreti želje za
slobodom i pravnom svesti obraćale protiv njegovog
ugnjetača. Roditelji kažu da se deca ne podnose, a ne
mogu da nađu razlog za to. Nije teško uvideti da je
i karakter valjanog deteta drugačiji nego što bismo
želeli da ga vidimo kod odraslog čoveka. Dete je apso­
lutno egoističko, ono svoje potrebe oseća intenzivno
i bezobzirno teži da ih zadovolji, naročito prema svo­
jim suparnicima, ostaloj deci, i u prvom redu protiv
svoje braće i sestara. Ali zato dete mi ne nazivamo
„lošim", mi ga zovemo „nevaljalim"; ono je neodgo­
vorno za svoja zla dela kako pred našim sudom tako i
pred krivičnim zakonom. I to s pravom; jer mi mo­
žemo očekivati da će se, još u toku životnih perioda
koje uračunavamo u detinjstvo, u malog egoiste pro­
buditi altruističke pobude i moral, da će, po recima
Majnertovim (Mevnert), jedno sekundarno Ja stvoriti
sloj iznad primarnog i zakočiti ga. Moralnost, svaka­
ko, ne nastaje istovremeno na celoj liniji, a i bez-
moralni period detinjstva kod pojedinih individua
traje različito dugo. Gde je razvoj ove moralnosti izo­
stao, onde rado govorimo o „degeneraciji"; očigledno
se radi o nekom inhibiranju u razvoju. A gde je pri­
marni karakter kasnijim razvojem već prekriven slo-
gische Forschungen sv. I, 1909. Sabrana dela, sv. VTI), i „O
infantilnim seksualnim teorijama" u „Sammlung kleiner
Schriften zur Neurosenlehre" (Sabrana dela, sveska VII).
 254 Tumačenje snova, I
jem, tamo može oboljenjem od histerije bar jednim
delom biti ponovo otkriven. Slaganje takozvanog hi-
steričnog karaktera sa karakterom jednog lošeg de-
teta upravo pada u oči. Prinudna neuroza, naprotiv,
odgovara jednoj nadmoralnosti, kao pojačavajuće
opterećenje nametnuto primarnom karakteru koji se
ponovo budi.
Mnoge osobe, dakle, koje danas vole svoju braću
i svoje sestre i koje bi se njihovom smrću osetile liše­
nima, nose od ranije u svom nesvesnom zlobne želje
protiv njih, a koje se u snovima mogu realizovati. Ali
je u najvećoj meri zanimljivo posmatrati malu decu
do tri godine ili nešto malo iznad toga u njihovom
odnosu prema mlađoj braći i sestrama. Dete je dotle
bilo jedinac, sad mu se objavljuje da je roda donela
jedno novo dete. Dete posmatra došljaka i onda od­
lučno izjavljuje: „Neka ga roda ponovo nosi sobom." 1
Ja sasvim ozbiljno zastupam mišljenje da dete
ume da proceni zapostavljanje koje od ovog stranca
treba da očekuje. Od jedne dame koju dobro pozna­
jem, i koja se sada veoma dobro slaže sa svojom če­
tiri godine mlađom sestrom, znam da je na vest o
njenom dolasku na svet odgovorila uz rezervu: „Ali
moju crvenu kapicu ipak joj neću dati". Ako dete
tek kasnije treba da dođe do toga saznanja, njegovo
neprijateljstvo će se probuditi u tom trenutku. Znam
za jedan slučaj da je jedna devojčiča koja nije imala
ni tri godine pokušavala da zadavi odojče u kolevci,
jer je slutila da joj njegovo dalje prisustvo ne do­
nosi ništa dobro. Deca su u ovim godinama sposobna
da budu ljubomorna, i to u veoma jakoj i veoma
razgovetnoj meri. Kad su mu sestrica ili bratić stvar­
no ubrzo nestali, dete je ponovo svu nežnost u kući
1
Troipogođišnji Hans, čija je fobija predmet analize u
ranije pomenutoj publikaciji, ubrzo posle rođenja jedne se­
stre uzvikuje u groznici: „Ali ja neću nikakvu sestricu." U
svojoj neurozi, godinu i po dana kasnije, priznaje neuvijeno
želju da majka devojčicu prilikom kupanja ispusti u kadu,
da umre. P r i tom je Hans dobroćudno, nežno dete, koje će
uskoro i ovu sestru zavoleti i naročito rado štititi.
Tipični snovi 255
koncentrisalo na sebe, a sad dolazi jedno novo koje
je poslala roda; zar tu nije korektno da naš ljubimac
u sebi stvori želju da novi konkurent doživi istu sud­
binu kao i prethodni da bi njemu opet sve bilo tako
lepo i dobro kao što je u međuvremenu bilo? 1 Razu­
me se da je ovaj odnos deteta prema kasnije rođe­
nima u normalnim prilikama jednostavna funkcija
razlike u godinama starosti. Kod određenog inter­
vala probudiće se u starije devo j čiče već i materinski
instinkti prema bespomoćnom novorođenčetu.
Osećanja neprijateljstva prema braći i sestrama
moraju u detinjstvu biti daleko mnogobrojni ja nego
što to pada uoči tupom posmatranju odraslih ljudi. 2
Kod moje sopstvene dece, koja su na svet dola­
zila ubrzo jedno za drugim, propustio sam priliku za
takva posmatranja; sada to nadoknađujem kod svog
malog nećaka, čija je samovlada posle petnaest me-
seci pojavom jedne suparnice bila ometena. Doduše,
ja čujem da se mali čovek veoma viteški ponaša pre­
ma svojoj sestrici, da joj ljubi ruku i da je miluje;
ali sam se uverio da je već pre navršene druge go­
dine svoju jezičku sposobnost upotrebio na to da kri­
tiku je tu osobu koja mu ipak izgleda izlišna. Kad god
se povede reč o njoj, on se umeša u razgovor i lju-
tito uzvikuje: „Suviše ma(l)a, suviše ma(l)a." U toku
1
Ovakvi smrtni slučajevi doživljeni u detinjstvu mogu
se u porodici brzo zaboraviti, ali psihoanalitičko istraživa­
nje ipak pokazuje da su oni za kasniju neurozu postali veoma
značajni.
2
Posmatranja koja se odnose na prvobitno neprijatelj­
sko držanje dece prema braći i sestrama i jednom delu rodi­
telja vršena su od toga vremena u velikom broju i zabele-
žena u psihoanalitičkoj literaturi. Naročito prirodno i naivno
je ovaj tipično dečji stav iz svoga najranijeg detinjstva opi­
sao pesnik Špiteler: „Uostalom, tu je bio još jedan Adolf.
Jedno sitno stvorenje o kome se tvrdilo da je moj brat, a o
kome nisam shvatio zašto bi bio od koristi, još manje zbog
čega dižu takvu buku oko njega kao i oko mene. Za svoje
potrebe bio sam dovoljan, zašto mi je bio potreban brat? I ne
samo što je bio nekoristan, ponekad je čak i smetao. Ako sam
dosađivao baki, hteo je i on da joj dosađuje; ako su me vo­
zili u kolicima, sedeo bi on preko puta i oduzimao mi pola
prostora tako da smo se morali gurati nogama."
256 Tumačenje snova, I
poslednjih meseci, otkako se dete svojim izvanrednim
razvojem otelo ovom nipodaštavanju, on ume druk­
čije da opravda svoje upozorenje da ona ne zaslužuje
toliku pažnju. U svakoj pogodnoj prilici on podseća
na to: „Ona nema zuba!" 1 Od najstarije devojčice jed­
ne druge sestre sačuvali smo svi sećanje kako su sve
tetke pola sata potvrđivale tada šestogodišnjem de-
tetu: „Je li, to Lucija još ne može da razume?". Lu-
cija je bila konkurentkinja mlađa dve i po godine.
Nedostajanje jednog sna o smrti braće i sestara
koji bi odgovarao povećanom neprijateljstvu nisam
primetio, na primer, ni kod jedne od mojih pacijent-
kinja. Našao sam samo jedan izuzetak koji se lako
može objasniti kao potvrda pravila. Kad sam jednom
za vreme seanse, jednoj dami objasnio ovo stanje
stvari, koje mi se činilo da dolazi u obzir kod simp­
toma koji je bio na dnevnom redu, na moje iznena­
đenje, ona je odgovorila da nikad nije imala takve
snove. Ali joj je na pamet pao jedan drugi san koji
s prvim, tobože, nije imao nikakve veze: san koji je
sanjala prvi put, kad joj je bilo četiri godine, tada
najmlađe dete, i koji je kasnije više puta ponovo sa­
njala. „Gomila dece, sve njena braća, sestre, braća
i sestre od strica igrali su se na jednoj livadi. Odjed­
nom oni dobiše krila, poleteše sa zemlje i izgubiše
se." Pacijentkinja nije imala ni pojma o značenju
ovoga sna; a za nas neće biti teško da u njemu pre­
poznamo san o smrti svih sestara i braće u njegovom
prvobitnom obliku na koji je cenzura malo uticala.
Usuđujem se da podmetnem ovu analizu. Prilikom
smrti jednog iz gomile dece — deca dvojice braće
vaspitavana su u ovom slučaju u bratskoj zajednici —
biće da je naša četvorogodišnja snevačica upitala jed­
nu mudru odraslu osobu: Sta biva od dece kad umru?
Odgovor mora da je glasio: Onda dobivaju krila i po­
staju anđelčići. U snu posle ovoga objašnjenja sva
braća i sestre dobila su krila kao anđeli i — što je
glavno — odletela su. Naša mala devojčica, tvorac
1
Istim recima troipogodišnji Hans izražava uništava­
jući! kritiku svoje sestre (1. a ) . On pretpostavlja da ona ne
može da govori zato što nema zuba.
Tipični snovi 257
anđela, ostaje sama, pomislimo samo, jedina u ovak­
voj gomili dece! To što se deca jure na jednoj livadi,
sa koje odleću, jasno ukazuje na leptire kao da je ista
misaona povezanost vodila dete koja je i stare na­
rode nagnala na to da Psihu predstavljaju sa krilima
leptira.
Možda će sad neko primetiti da postoje nepri­
jateljska osećanja dece prema njihovoj braći i se­
strama, svakako treba i to priznati, ali kako to da
dečje srce dostigne onu visinu pokvarenosti da svom
suparniku ili jačem drugu u igri poželi smrt, kao da
se svi prestupi mogu kažnjavati samo smrću? Ko tako
govori ne razmišlja o tome da predstava deteta o
„smrti" ima sa našom predstavom zajedničku samo
reč, a posle toga samo još nešto malo drugog što bi
bilo zajedničko. Dete ništa ne zna o strahotama tru­
ljenja, o smrzavanju u hladnom grobu, o strahotama
beskrajnog ništa, koje odrastao čovek, kao što sve-
doče svi mitovi o zagrobnom svetu, tako loše pod­
nosi u svojim predstavama. Strah od smrti detetu je
stran, i zato se ono igra sa tom odvratnom rečju i
preti drugom detetu: „Ako to još jednom uradiš,
umrećeš, kao što je umro Franc", pri čemu jadnu
majku obuzme groza koja možda ne može zaboraviti
na to da veća polovina ljudi rođenih na zemlji svoj
život ne produžava iznad godina detinjstva. Još sa
osam godina dete, vraćajući se iz posete Prirodno-
-istorijskom muzeju, može da kaže svojoj majci:
„Marna, tako te mnogo volim; kad jednom umreš, ja
ću dati da te ispune i postaviću te ovde u sobi da te
mogu uvek, uvek posmatrati!" Tako malo liči dečja
predstava o smrti na našu!
1
1
Od jednog veoma obdarenog desetogodišnjeg dečaka
čuo sam posle smrti njegovog oca na svoje iznenađenje sle-
deću izjavu: „Što je otac umro, to razumem, ali zašto ne
dolazi kući na večeru, to sebi ne mogu da objasnim." — Dalji
materijal za ovu temu nalazi se prikupljen u rubrici koju
rediguje gospođa dr v. Hug — Hellmuth, sa naslovom „Deč­
ja duša" u časopisu „Imago", Zeitschrift fiir Anwendung des
Psychoanalyse auf die Geisteswissenschaften, Sveska I—V,
1912—1918.
17 Projđ, Odabrana đela, VI
 258 Tumačenje snova, I Tipični snovi
„Umreti" za dete, koje je, uostalom, pošteđeno
da vidi scene patnji pre smrti, znači koliko i „otići",
ne smetati više onima što su ostali u životu. Dete ne
razlikuje na koji način se ovo odsustvo zbiva, da li
odlaskom na put, otpuštanjem, otuđenjem ili smrću. 1
Ako je u preistorijskim godinama jednog deteta nje­
gova dadilja bila otpuštena, pa je neko vreme posle
toga i njegova majka umrla, onda za njegovo seća-
nje, kao što to u analizi otkrivamo, oba događaja leže
u jednom redu jedan iznad drugog. To što dete od­
sustvo odsutnih ne oseća veoma intenzivno osetile su
mnoge majke, na svoju žalost, i bol kad bi se posle
višenedeljnog letovanja vratile kući i na svoje raspi­
tivanje morale da čuju: Deca ni jedan jedini put nisu
pitala za majku. A ako je ona zaista otputovala u onu
„neotkrivenu zemlju", „sa čije se teritorije nijedan
putnik više ne vraća", onda izgleda da su je deca
najpre zaboravila i tek naknadno počinju da je se
sećaju mrtve.
Ako dete, dakle, ima motiva da želi odsustvo jed­
nog drugog deteta, onda ne postoji ništa što bi ga
sprečilo da svojoj želji da oblik drugog deteta koje
je mrtvo. I psihička reakcija na san u kome se želi
smrt dokazuje da su, uprkos razlici u sadržini želja
u deteta, one, ipak, ma na koji način, iste kao i želje
odraslog čoveka izražene na isti način.
Ako se sad želja deteta uperena protiv svoje
braće i sestara da budu mrtvi objasni detetovim ego-
1
Posmatranje jednog psihoanalitički izvežbanog oca
uhvatio je i trenutak u kome njegova duševno veoma razvi­
jena kćerčica od četiri godine priznaje razliku između „biti
odsutan" i „biti mrtav". Dete je stvaralo teškoće pri jelu i
osetilo je kako je jedna negovateljica u zavodu neprijatelj­
ski posmatra. „Jozefina treba da bude mrtva", izjavi zato
ona svom ocu. ,,A zašto baš mrtva?", upita otac stišavajući je.
„Zar nije dovoljno samo ako ode?" „Ne", odgovori dete, „onda
će se opet vratiti." Za neograničeno samoljublje (narcizam)
deteta svako smetanje predstavlja jedan crimen laesae mai-
estatis, i kao drakonsko zakonodavstvo osećaj deteta na svake
takve prestupe određuje samo jednu kaznu koja se ne može
dozirati.
/ •
259
izmom koji dozvoljava da sestru i braću smatra svo­
jim suparnicima: kako da se objasni takva želja upe­
rena protiv roditelja koji za decu predstavljaju da-
rovaoce ljubavi i ispunjavaoce njegovih potreba, čije
bi održanje trebalo da želi upravo iz egoističkih
motiva?
Rešenju ove teškoće vodi nas iskustvo da snovi
o smrti roditelja pretežno često pogađaju onaj deo
roditeljskog para koji je istog pola kao i snevač, dak­
le da muško dete najvećim delom sanja o smrti oca,
a žensko dete o smrti matere. Ja to ne mogu tvrditi
kao nešto redovno, ali prevaga u naznačenom smislu
jeste tako jasna da traži objašnjenje jednim faktorom
od opšteg značaja. 1 Odnosi se tako — grubo rečeno
— kao da se rano uspostavila neka naročita seksualna
naklonost, kao da dečak u ocu, a devojčica u majci
gleda svog suparnika, odnosno suparnicu, čije bi im
odstranjenje moglo biti samo od koristi.
Pre nego što ovu predstavu odbacimo kao mon­
struoznu, osmotrimo i ovde realne odnose koji posto­
je između roditelja i dece. Treba odvojiti ono što od
ovih odnosa traže kulturni zahtevi pijeteta, i ono što
nam svakodnevno posmatranje pruža kao činjenicu.
U odnosu između roditelja i dece leži skriven više
nego jedan povod za neprijateljstvo; uslovi za ostva­
renje želja, koje ne mogu proći cenzuru, dati su u
najvećoj meri. Zadržimo se, najpre, na relaciji izme­
đu oca i sina. Meni se čini da svetost koju smo pripi-
sali propisima deset božjih zapovesti, dekaloga, otup­
ljuju naš smisao za zapažanje stvarnosti. Mi se, mo­
žda, jedva usuđujemo da primetimo da sve veći deo
čovečanstva ne vodi računa o pridržavanju četvrte
božje zapovesti. U najnižim kao i u najvišim sloje­
vima ljudskog društva pijetet prema roditeljima obič­
no se povlači ispred ostalih interesa. Mračni izveštaji
koji su kroz mitologiju iz prastarih vremena ljudskog
1
Situacija je često zamagljena pojavom tendencije ka­
žnjavanja koja u moralnoj reakciji preti gubitkom onog r o ­
ditelja koga voli.
17*
 260 Tumačenje snova, I
društva došli do nas pružaju nam neprijatnu pred­
stavu o očevom obilju moći i o bezobzirnosti kojom
ie ona iskorišćavana. Kronos guta svoju decu, otpri­
like onako kao što to radi vepar sa leglom svinje-
majke, i Zevs kastrira svoga oca 1 i stupa kao vladar
na njegovo mesto. Ukoliko je otac u staroj porodici
neograničeni je vladao, utoliko više mora sin kao po­
zvati naslednik biti potisnut na položaj neprijatelja,
utoliko je veće moralo postati njegovo nestrpljenje
da posle očeve smrti sam dođe na vlast. Još u našoj
građanskoj porodici otac time što svome sinu odriče
pravo samoodređivanja sredstava koja su za to po­
trebna obično pomaže da se može razviti prirodna
klica za rađanje neprijateljstva koja u tom odnosu
leži. Lekar dovoljno često dolazi u priliku da zapazi
da bol za izgubljenim ocem kod njegovog sina ne
može ugušiti zadovoljstvo što je najzad postigao slo­
bodu. Svaki otac se grčevito drži ostatka potestatis
patris familiae koja je u našem društvu veoma anti-
kvirana, i svaki pesnik je siguran da će postići efekat
ako kao Ibsen ovu prastaru borbu između oca i sina
bude stavio u prvi plan u svojim pričama. Povodi za
konflikte između kćeri i majke javljaju se kad kći
odraste i u majci nalazi čuvara, dok žudi za seksual­
nom slobodom, i kad majku njena odrasla kći podseti
na to da je došlo vreme da se odrekne seksualnih
prava.
Svi ovi odnosi, očigledno, leže pred svačijim oči­
ma. Ali nam oni ne pomažu pri našoj nameri da ob­
jasnimo snove o smrti roditelja koji se nađu kod oso­
ba za koje je pijetet prema roditeljima već odavno
postao nešto u što se ne može dirati. Takođe smo, na
osnovu prethodnih izlaganja, spremni na to da će se
1
Bar u nekim mitološkim prikazivanjima. Prema dru­
gima ovo kastriranje vrši samo Rronos na svom ocu Uranu. —
O mitološkom značenju ovoga mita uporedi Otto Rank, Mit
o rođenju junaka (Der Mythus von der Geburt des Helden),
5. sveska u „Schriften zur angewandten Seelenkunde", 1909.
i „Motiv o incestu u pesmi i priči" (Das Inzestomotiv in Dich-
tung und Sage), 1912.
Tipični snovi 261
želja za smrću uperena protiv roditelja izvesti iz naj­
ranijeg detinjstva.
Sa sigurnošću koja isključuje svaku sumnju po­
tvrđuje se ovo naslućivan] e kod psihoneurotičara u
analizama sprovedenim kod njih. Pri tome učimo da
se seksualne želje deteta vrlo rano bude — ukoliko
one u embrionskom stanju to ime zaslužuju — i da
prva sklonost devojke važi za oca a prve infantilne
želje dečakove važe za majku. Otac tako za dečaka
postaje suparnik koji smeta, a majka za devojčicu
suparnicom koja smeta, i koliko je malo detetu po­
trebno pa da ovaj osećaj dovede do želje za smrću,
to smo naveli već u slučaju kod braće i sestara. Sek­
sualni izbor se po pravilu ističe već kod roditelja; iz-
vesna prirodna sklonost brine se o tome da muž mazi
mlade kćeri, da majka podržava sinove, dok oboje
strogo rade na vaspitanju mališana, gde god njihov
sud nije zaluđen magijom. Dete vrlo dobro primeću-
je ovu pristrasnost i počinje da se odupire onom delu
roditeljskog para koji mu se suprotstavlja. Biti vo­
ljen od odraslog za njega ne predstavlja samo zado­
voljenje neke naročite potrebe, nego znači i to da se
u svemu ostalom popušta njegovoj volji. I tako ono
ide za svojim sopstvenim seksualnim nagonom i u
isto vreme daje snažan podsticaj sklonosti koja do­
lazi od roditelja, ako se njegov izbor između roditelja
poklapa sa izborom roditelja.
Najveći broj znakova ovih infantilnih sklonosti
koje imaju deca mi obično previđamo, a neke od njih
možemo zapaziti i posle prvih godina detinjstva. Jed­
na osmogodišnja devojčica iz kruga mojih poznani­
ka koristi priliku, kad majku pozovu od stola, da se
proglasi njenom naslednicom. „Sad ću ja biti mama.
Karlo, hoćeš li još malo povrća? Uzmi, molim te", itd.
Jedna naročito talentovana i živa devojčica od četiri
godine, kod koje je ovaj deo dečje psihologije naro­
čito providan, direktno izjavljuje: „Sad mamica može
malo da ode, pa onda mora tatica da se sa mnom ože­
ni i ja ću biti njegova žena." U dečjem životu ova
želja nipošto ne isključuje to da dete i svoju majku
nežno voli. Ako mali dečak sme da spava pored svo-
 262 Tumačenje snova, I
je majke čim otac ode na put, pa posle očevog povrat­
ka može da se ponovo vrati natrag u dečju sobu osobi
koja mu se mnogo manje dopada, može se kod njega
vrlo lako oblikovati želja da otac bude stalno odsu­
tan, kako bi mogao zadržati svoje mesto kod svoje
drage i lepe mame. A jedno sredstvo u postizanju te
želje jeste očigledno kad je otac mrtav, jer je dečaka
iskustvo naučilo jednoj stvari: „Mrtvi" ljudi, kao deka
na primer, uvek su odsutni, ne vraćaju se nikad više.
Ako se ovakva posmatranja vršena na maloj deci
potpuno uklapaju u tumačenje koje sam predložio,
ona svakako još ne pružaju puno uverenje koje se na­
meće lekarima za psihoanalize odraslih neurotičara.
Saopštavanje odgovarajućih snova vrši se ovde
sa takvim uvodima da njihovo tumačenje postaje ne-
izbežno kao tumačenje sna želje. Jednog dana nala­
zim jednu damu ucveljenu i rasplakanu. Ona kaže:
Ne želim više da vidim svoje rođake, oni me se mo­
raju groziti. Onda gotovo bez prelaska priča da se
seća jednoga sna čije joj značenje, naravno, nije po­
znato. Taj san je sanjala kad joj je bilo četiri godine,
a on glasi ovako: Jedan ris ili lisica šetaju se na kro­
vu, zatim nešto pade, ili ona pade, i onda majku iz­
nose mrtvu iz kuće, pri čemu gorko plače. Tek što
sam joj rekao da ovaj san mora značiti želju iz nje­
nog detinjstva, da svoju majku vidi mrtvu, i da zbog
ovog sna mora misliti da je se rođaci groze, a ona mi
već pruži nešto materijala za objašnjenje sna. „Luch-
saug" 1 jeste pogrdna reč kojom ju je jednom prilikom
grdio neki ulični mangupčić dok je bila još sasvim
malo dete; njenoj majci je, kad je detetu bilo tri go­
dine, pao crep sa krova na glavu tako da je jako
krvarila.
Imao sam jednom priliku da detaljno proučavam
jednu mladu devojku koja je prošla kroz različita psi­
hička stanja. U sumanutoj zbunjenosti, kojom je bo-
1 je dane provodio u tome što je dovodio u red dokaze
„Luchs" = ris, Luchsauge bi, prema tome bilo: risovo
oko. U devojčinom snu se javljaju ris (Luchs) i lisica (Fuchs).
(Prim. prev.).
Tipični snoui 263
lest počela, pokazala je bolesnica naročitu odvratnost
prema svojoj majci, tukla ju je i grdila čim bi se
približila njenoj postelji, dok je prema jednoj mnogo
starijoj sestri u isto vreme ostala ljubazna i poslušna.
Zatim je došlo jasno, ali nešto apatično stanje sa veo­
ma uznemirujućim snovima; u toj fazi počeo sam sa
lečenjem i analizirao njene snove. Jedan velik broj
snova bavio se više ili manje uvijeno smrću njene
majke; čas bi prisustvovala sprovodu jedne starije
žene, čas bi videla sebe i svoju sestru kako u crnini
sede za stolom; nije bilo nikakve sumnje o smislu
ovih snova. Kod poboljšanja koje je bivalo sve veće
javljale su se histerične fobije; najmučnija među nji­
ma bila je da se njenoj majci možda nešto dogodilo.
Gde god bi se nalazila, morala je da požuri kući da
bi se uverila da je majka još živa.
Slučaj povezan sa mojim ostalim iskustvima bio
je veoma poučan; on je pokazivao u tako reći mnogo-
jezičnom prevođenju različite načine reagovanja psi­
hičkog aparata na istu nadražujuću predstavu. U zbu­
njenosti koju ja shvatam kao savlađivanje druge psi­
hičke instance kroz prvu inače suzbijenu instancu,
svesno neprijateljstvo prema majci postalo je motorno
snažno; kad je, zatim, nastupilo prvo smirenje, po­
buna bila suzbijena, a vladavina cenzure ponovo us­
postavljena, ostalo je ovom neprijateljstvu otvoreno
samo još polje snevanja da bi ostvarilo želju za maj­
činom smrću; kad je normalno stanje još više ojačalo,
dovelo je do stvaranja prekomerne brige za majku
kao histerična protivreakcija i odbrambeni fenomen.
U toj vezi više nije neobjašnjivo zašto su histerične
devojke tako često preko mere nežno vezane za svoje
majke.
Drugi put sam imao priliku da izvršim dubok
uvid u nesvesni duševni život jednog mladog čoveka
koji, gotovo nesposoban za život od prinudne neuroze,
nije mogao da izlazi na ulicu, jer ga je mučila briga
da će poubijati sve ljude koji prođu pored njega. On
za svoj alibi, ako bi možda bila podignuta optužba
protiv njega zbog nekog ubistva koje se u gradu do-
 264 Tumačenje snova, I
godilo. Izlišno je napomenuti da je to bio jedan isto
tako moralan kao i lepo obrazovan čovek. Analiza —
koja je uostalom vodila ozdravljenju — otkrila je kao
osnovu za ove mučne prinudne predstave ubilačke im­
pulse uperene protiv njegovog nešto prestrogog oca,
koji su se, kad mu je bilo sedam godina, na njegovo
iznenađenje svesno ispoljili, ali koji, naravno, vode
poreklo iz mnogo ranijih godina detinjstva. Posle te­
ške bolesti i očeve smrti pojavila se u trideset i prvoj
godini života opsesija samoprebacivanja, koja se u
vidu one fobije prenela na strance. Čovek koji je bio
u stanju da zaželi da svoga oca gurne u provaliju sa
vrha jedne planine, njemu se svakako može povero-
vati da neće štedeti ni život ljudi koji su manje vezani
za njega; taj je onda u pravu da se zatvori u svoje
sobe.
Prema mojim već mnogobrojnim iskustvima ro­
ditelji igraju glavnu ulogu u infantilnom duševnom
životu svih kasnijih psihoneurotičara, i zaljubljenost
u jednog, mržnja prema drugom roditelju, pripadaju
bitnim sastojcima materija u psihičkim impulsima
stvorenim u ono doba, koji je tako značajan za odre­
đivanje simptoma kasnije neuroze. Ali ja ne veru-
jem da se psihoneurotičari u tome oštro odvajaju od
ostalih ljudi koji su ostali normalni što mogu da stva­
raju nešto apsolutno novo i nešto što je za njih oso-
beno. Mnogo je verovatnije, a to shvatanje potpoma­
žu i prigodna posmatranja vršena na normalnoj deci,
da se oni razlikuju samo u tome što svoja osećanja i
mržnju prema svojim roditeljima iznose u povećanom
stepenu, a da se to u duši većine dece zbiva manje
jasno i manje intenzivno. U potvrdu ovoga saznanja
predao nam je stari vek jednu legendu, čija opšta i
duboka potresna snaga može biti shvaćena samo ako
hipoteza u vezi sa psihologijom dece, koju sam izneo,
ima isto tako opštu važnost.
Na umu mi je priča o kralju Edipu i istoimena
drama Sofokla. Sin tebanskog kralja Laja i Jokaste,
Edip biva kao odojče prognan, pošto je neko proro­
čanstvo predskazalo ocu da će ga još nerođeni sin
jednom ubiti. Dete bude spašeno i kao kraljević odra-
Tipični snovi 265
ste na nekom stranom dvoru; nesiguran u svoje pore­
klo, Edip upita proročište i od njega dobije savet da
izbegava svoj zavičaj, jer će morati da postane ubica
svoga oca i muž svoje majke. Na putu iz svog tobo­
žnjeg zavičaja sastane se sa kraljem Laj om i ubije
ga u svađi koja se brzo zametnula. Zatim dolazi pred
grad Tebu, gde rešava zagonetku Sfinge koja mu pre-
prečava put i, u znak zahvalnosti za to, bude od Te-
banaca izabran za kralja, a kao nagradu dobij a Jo-
kastu za ženu. Dugo vlada u miru i dostojanstvu, i
sa njemu nepoznatom majkom rodi dva sina i dve
ćerke, dok nije izbila kuga, koja je Tebancima dala
povod da ponovo pitaju proročište za savet. Ovde po­
činje Sofoklova tragedija. Glasnici donose vest da će
kuga prestati ako Lajev ubica bude proteran iz zem­
lje. A gde se on nalazi?
„Gde je
taj teško vidljivi tamni trag stare krivice?"
(stih 109).
Radnja komada sastoji se odsad samo u postepe­
nom pojačavanju i umetnički odugovlačenom otkriću
•— to se može uporediti sa radom jedne psihoanalize
•— da je Edip sam Lajev ubica, ali ujedno i sin ubije­
noga kralja i Jokaste. Potresen strahotama koje je
nesvesno počinio, Edip samoga sebe oslepi i napušta
zavičaj. Proročanstvo je ispunjeno.
Kralj Edip je takozvana tragedija sudbine; njeno
tragično dejstvo treba da počiva na suprotnosti izme­
đu suviše moćne volje bogova i uzaludnog odupiranja
ljudi kojima preti nesreća; odanost u volju božanstva,
uviđanje svoje sopstvene nemoći treba duboko potre­
seni posmatrač da nauči iz te tragedije. Moderni pi­
sci, logično, pokušavali su da postignu jedno slično
tragično dejstvo tako što su istu suprotnost prepleli
sa fabulom koju su sami pronašli. Ali gledaoci su ne-
tronuti posmatrali kako se na njima, uprkos svem
odupiranju nevinih ljudi, izvršava prokletstvo ili pro­
ročanstvo; kasnije tragedije sudbine ostale su bez,
dejstva.
 266 Tumačenje snova, I Tipični snovi
Ako kralj Edip modernog čoveka ne potresa ma­
nje nego Grka onoga doba, onda rešenje za to može
svakako ležati u tome što dejstvo grčke tragedije ne
počiva na kontrastu između sudbine i čovekove volje,
nego je treba tražiti u naročitoj osobenosti gradiva
na kome se ova suprotnost dokazuje. Mora da postoji
neki glas u našoj unutrašnjosti koji je spreman da
prizna prinudnu moć sudbine u Edipu, dok mi odlu­
ke kao što se nalaze u drami „Die Ahnfrau"1, ili u
drugim tragedijama sudbine, možemo odbiti kao pro­
izvoljne. I jedan takav činilac sadržan je stvarno u
priči o kralju Edipu. Njegova sudbina potresa nas
samo zato što bi mogla da postane i našom sudbinom,
pošto je proročište pre našeg rođenja izreklo nad
nama isto prokletstvo kao i nad njim. Svima nam je,
možda, bilo suđeno da svoje prvo seksualno uzbuđe­
nje upravimo prema majci, a prvu mržnju i nasilnu
želju prema svome ocu; o tome nas uveravaju naši
snovi. Kralj Edip koji je ubio svoga oca i oženio se
svojom majkom Jokastom samo je ispunjenje želja
našeg detinjstva. Ali sa više sreće nego što ju je on
imao, ukoliko nismo postali psihoneurotičari, uspelo
nam je da naša seksualna uzbuđenja odvojimo od na­
ših majki, da zaboravimo našu ljubomoru na naše oče­
ve. Od osobe na kojoj se ona praiskonska želja detinj­
stva bila ispunila, mi sa grozom uzmičemo sa čitavim
iznosom potiskivanja, koja su te želje od toga vreme­
na u našoj unutrašnjosti pretrpele. Dok pesnik u onom
istraživanju iznosi na videlo krivicu Edipovu, primo­
rava nas da upoznavamo našu sopstvenu unutrašnjost,
u kojoj se ti impulsi, iako potisnuti, još uvek nalaze.
Upoređivanje sa kojim nas hor ostavlja:
. . . „vidite, to je Edip,
koji je resio silne zagonetke i bio prvi na vlasti,
čiju su sreću svi građani uzdizali i zavideli mu na njoj.
Gledajte, u kakve je strašne talase sudbine on potonuo!"
1
Bečki književnik Franz Grillparzer (1791—1872) autor
je drame „Die Ahnfrau" (prababa, pretkinja) s kojom je po­
stigao ogroman uspeh. Njegova slava je bila tolika da ga je
i sam Gete dočekao u Vajmaru kao sebi ravnog (Prim. prev.).
267
Ova opomena pogađa i nas same i našu oholost,
koji smo od godina svoga detinjstva postali tako mu­
dri i silni, po našem mišljenju. Kao Edip živimo mi u
nepoznavanju želja koje vređaju moral, koje nam je
priroda nametnula, i posle čijeg bismo otkrivanja svi
želeli da svoj pogled skrenemo sa scena našeg de­
tinjstva. 1
Da je mit o Edipu ponikao iz jednog prastarog
materijala sna koji ima za sadržaj ono mučno smeta­
nje odnosa prema roditeljima, izazvano prvim buđe­
njima seksualnosti, za to se već u tekstu same Sofo-
klove tragedije nalazi mig koji se ne može pogrešno
razumeti. Jokasta teši Edipa kome još nije sve obja­
šnjeno ali koji je zabrinut jer se seća izjava proroči-
šta, kao što pominje jedan san kakav toliki ljudi sa­
njaju a da, kako ona misli, ništa ne znači:
„Jer mnogi ljudi već su u snu ležali sa onom koja ih je
rodila:
Ali onaj koji to ne smatra ni za šta lako podnosi teret života."
(Stih 955 s.s.)
San o seksualnom opštenju sa majkom imali su
isto tako onda, kao što ga imaju i danas, mnogi ljudi,
koji o njemu pričaju negodujući i zapanjeni. Taj san
je, kao što je razumljivo, ključ tragedije i dopunski
deo snu o očevoj smrti. Priča o Edipu jeste reakcija
fantazije na oba ova tipična sna, i kao što se snovi od-
1
Nijedno od otkrića psihoanalitičkog istraživanja nije
izazvalo tako ogorčen sukob, tako gnevno protivljenje i tako
divno izopačenje kritike kao ovo upućivanje na dečje sklo­
nosti ka incestu koje su ostale sačuvane u nesvesnom. P o -
slednje vreme, čak, donelo je pokušaj da „incest", uprkos
svim iskustvima, ostave samo kao „simboličku" vrednost.
Jedno duhovito tumačenje Edipovog mita, oslanjajući se na
jedno mesto Šopenhauerovo, daje Ferenci u časopisu „Imago",
I, 1912. „Edipov kompleks", koji je prvi put dodirnut ovde
u ovoj knjizi o „Tumačenju snova", stekao je daljim prou­
čavanjima neslućeno veliko značenje za razumevanje isto-
rije čovečanstva i razvoja religije i morala (Vidi: Totem i
Tabu, 1913, Sabrana dela sveska IX). '
268 Tumačenje snova, I
raslih ljudi doživljavaju sa osećanjem otklanjanja,
tako mora mit da u svoj sadržaj primi i strah i samo-
kažn javan je. Njegovo dalje oblikovanje dolazi opet
od neke pogrešno shvaćene sekundarne obrade gradi­
va koja pokušava da ga potčini jednoj teologizirajućoj
nameri. (Uporedi gradivo sna o ekshibiciji). Pokušaj
da se božanska svemoć sjedini sa ljudskom odgovor­
nošću mora, naravno, pretrpeti neuspeh na ovom ma­
terijalu kao i na svakom drugom.
Na istom tlu kao Kralj Edip ima svoje korene
jedna druga od velikih tragičnih pesničkih tvorevina,
Šekspirov Hamlet. Ali u izmenjenoj obradi istog gra­
diva otkriva se celokupna razlika u duševnom životu
oba kulturna perioda koja su daleko udaljena jedan
od drugog, sekularno napredovanje potiskivanja u du­
ševnom životu čovečanstva. U Edipu, kao u snu, izvla­
či dečja fantazija na svetlost dana želju, koja leži u
osnovi drame i biva ostvarena; u Hamletu ona ostaje
potisnuta i mi o njenom postojanju saznajemo — slič­
no činjeničnom stanju kod neuroze — samo preko dej-
stva inhibicije koja proizilazi iz nje. Ispostavilo se,
čudno, da je delovanjem moderne drame to mo­
gućno sjediniti a da se pri tome može ostati u
potpunom mraku u vezi sa karakterima junaka. Ova
drama sagrađena je na oklevanju Hamletovom da is­
puni zadatak osvete koji mu je dodeljen; tekst ne pri­
znaje koji su motivi ili razlozi za ovo oklevanje; ni
najraznovrsniji pokušaji tumačenja to nisu mogli po­
kazati. Prema i danas važećem shvatanju, a koje je
obrazložio Gete, Hamlet predstavlja tip čoveka čija
sveza energija biva ukočena bujnim razvojem misao­
ne aktivnosti („oboleo od bledila misli"). Po drugima,
pesnik je pokušavao da prikaže jedan bolešljiv, neod­
lučan karakter koji pada u oblast neurastenije. Ali
sama sadržina priče pokazuje nam da nam se Hamlet
nipošto ne sme prikazati kao osoba koja je uopšte ne­
sposobna za rad. Mi vidimo kako dva puta stupa u ak­
ciju; prvi put kad u brzo razbuktaloj strasti mačem
ubija prisluškivača iza tapeta; drugi put kad planski,
čak i podmuklo, šalje u smrt dva dvoranina, koja je
Tipični snovi 269
njemu samom bila namenjena, sa potpunom nepromi-
šljenošću jednog princa iz renesanse. Sta ga dakle
sputava pri ispunjenju zadatka koji mu je postavio
duh njegovog oca? Ovde se ponovo nudi objašnjenje
da je to naročita priroda toga, zadatka. Hamlet može
sve, samo nije u stanju da izvrši osvetu nad čovekom
koji mu je uklonio oca i kod njegove majke zauzeo
očevo mesto, nad čovekom koji mu pokazuje realizo-
vanje njegovih potisnutih dečjih želja. Gnušanje koje
treba da ga goni na osvetu zamenjuje se kod njega,
na taj način, samoprekorevanjima, skrupulama save-
sti koje mu prebacuju da on, shvaćeno doslovce, nije
nimalo bolji nego grešnik koga treba da kazni. Ja
sam, pri tom, preveo na svesno ono što u junakovoj
duši mora ostati nesvesno; ako neko želi da Hamleta
nazove histerikom, ja to mogu priznati samo kao za­
ključak iz svoga tumačenja. Seksualna odvratnost se
vrlo lepo slaže s tim, koju zatim Hamlet izražava u
razgovoru sa Ofelijom, ona ista seksualna odvratnost
koja će u kasnijim godinama sve više osvajati pesni-
kovu dušu, sve do vrhunskog izražavanja u drami Ti­
mori iz Atine. Razume se da je to mogao biti samo
sopstveni duševni život pesnikov s kojim se u Hamle­
tu susrećemo; iz dela Georga Brandesa o Sekspiru
(1896) uzimam belešku da je drama napisana nepo­
sredno posle smrti Sekspirovog oca (1601), dakle dok
je žalost za njim bila još sveza, u ponovnom oživlja­
vanju, možemo pretpostaviti, osećanja iz detinjstva
koja su se odnosila na oca. Poznato je, takođe, da je
Šekspirov rano preminuli sin nosio ime Hamnet (iden­
tično sa Hamletom). Kao što Hamlet obrađuje odnos
sina prema roditeljima, tako se drama Makbet, bli­
ska po vremenu postanka, zasniva na temi neman ja
dece. Kao što je, uostalom, svaki neurotički simptom,
pa i sam san, sposoban da bude drukčije protumačen
(Uberdeutung), pa se čak ovo tumačenje i traži za
njegovo potpuno razumevanje, tako mora da je i sva­
ko pravo pesničko stvaranje poniklo iz više od jednog
motiva i jednog podstreka u pesnikovoj duši, te će
dozvoliti više od jednog tumačenja. Ja sam na ovom
 270 Tumačenje snova, I Tipični snovi
mestu pokušao samo tumačenje najdubljeg sloja im­
pulsa u duši stvarajućeg umetnika. 1
Ne mogu da ostavim tipične snove o smrti dra­
gih rođaka a da sa nekoliko reci ne objasnim njihov
značaj za teoriju snova uopšte. Ovi snovi, pokazuju
nam, ostvaren, jedan veoma neobičan slučaj: da misao
sna stvorena potisnutom željom umakne svakoj cen­
zuri i da neizmenjena prelazi u san. Moraju postojati
naročiti faktori koji ovo omogućuju. Nalazim da sle-
deća dva momenta povlađuju ovim snovima: prvo, ne
postoji nijedna želja od koje bismo se smatrali više
udaljenim; mi mislimo da nam želeti tako nešto „ni
u snu ne bi palo na pamet", i zbog toga cenzura sna
nije naoružana protiv ovakve strahote, upravo kao što
ni Solonovo zakonodavstvo nije znalo da odredi kaznu
za oceubistvo. Drugo, potisnutoj i nenaslućenoj želji
baš ovde naročito često dolazi u susret jedan dnevni
ostatak u obliku brige za život drage osobe. Ova briga
se ne može uneti u san drukčije nego tako što će se
poslužiti odgovarajućom željom; a želja se može ma­
skirati brigom koja je danju postala aktivna. Ako mi­
slimo da se sve to zbiva jednostavnije, da upravo noću
i u snu samo nastavljamo ono što smo danju počeli,
onda ćemo snove o smrti dragih osoba ostaviti van
svake veze sa našim objašnjenjem sna, i držaćemo se,
sasvim nepotrebno, čvrsto još jedne zagonetke koja se
može lako resiti.
Poučno je, takođe, pratiti odnos ovih snova pre­
ma snovima straha. U snovima o smrti dragih lica po­
tisnuta želja našla je put kako može da umakne cen­
zuri — a i izopačenju koje cenzura uslovljava. Pro-
1
Gornja nagoveštavanja za analitičko razumevanje
Hamleta dopunio je, zatim, E. Jones i branio od ostalih shva-
tanja iznetih u literaturi (Problem Hamleta i Edipov kom­
pleks 1911). U gore iznetu pretpostavku da je autor Sekspi-
rovog dela bio čovek iz Stratforda otada sam, svakako, pre­
stao da verujem. Dalja nastojanja oko analize drame Mak-
bet u mom članku: „Einige Charaktertypen aus der psycho-
analytischen Arbeit", objavljenom u časopisu „Imago" IV,
1916. (Sabrana dela, sveska X), i kod L. Jekelsa, Šekspirov
Makbet, u „Imago" V, 1918.
271
pratna pojava koja nikad ne izostaje jeste, onda, da
NO u snu osete bolna osećanja. Isto tako se strašan san
dešava samo onda ako je cenzura u potpunosti ili de-
limično savladana, dok je, s druge strane, preovlađi-
vanje cenzure olakšano ako je strah već bio stvoren
kao aktuelna senzacija iz somatskih izvora. Tako po­
staje očevidna tendencija za koju cenzura obavlja
svoj posao i vrši izopačenje sna; to se dešava da bi
sprečila razvoj straha ili drugih oblika mučnog afekta.
**
U prethodnim redovima govorio sam o egoizmu
dečje duše i ovo sada nastavljam sa namerom da ovde
naslutimo jednu vezu: da su snovi sačuvali i taj ka­
rakter. Oni su apsolutno svi egoistički, u svima se
javlja drugo ja, iako prerušeno. Zelje koje se u njima
ispunjavaju po pravilu su želje ovoga ja; samo je var­
ljivi izgled, ako je ikada interesovanje za nekog dru­
gog izazvalo jedan san. Izložiću analizi nekoliko pri-
mera koji se protive ovom tvrđenju.
I
Jedan dečak od nepune četiri godine priča: Video,
je veliku garniranu činiju na kojoj je stajao povelik
komad pečenog mesa, i komad je odjednom bio poje­
den ceo — nerasečen na komadiće. Osobu koja ga je
pojela nije video.1
1
I sve što je veliko, prebogato, prekomerno i pretera-
no u snovima moglo bi imati karakter detinjstva. Dete ne
zna ni za jednu usrdniju želju nego da poraste i bude velik,
da od svega dobije koliko i veliki; teško ga je zadovoljiti,
ne zna ni za šta što je dosta, nezasitno je i traži da se po­
novi ono što mu se dopalo ili mu je prijalo. Držati se mere,
zadovoljiti se malim, odreći se: to ono nauči tek kroz kul­
turu vaspitanja. Poznato je da je i neurotičar sklon neume-
renostima i preteranostima.
272 Tumačenje snova, I
Ko bi mogao biti taj strani čovek o čijoj bogatoj
mesnoj gozbi naš mališan sanja? O tome nam moraju
dati objašnjenje doživljaji onoga dana kad je on to
sanjao. Dečak neko vreme dobija mlečnu dijetu pre­
ma naređenju lekara; ali uveče toga dana kad je sa­
njao pokazao se nevaspitanim i za kaznu su mu uskra­
tili večeru. On je, već ranije jednom, iskusio ovu kuru
gladovanja i pri tom se veoma hrabro poneo. Znao je
da neće ništa dobiti, ali se nije usudio ni reč da zucne
da je gladan. Vaspitanje je počelo kod njega da delu-
je; ono dolazi do izražaja već u snu, koji pokazuje
početak jednog izopačenja sna. Nema nikakve sumnje
da je on sam ta osoba čije su želje uperene na jedan
tako bogat obed, i to na obed sa pečenjem. Ali pošto
zna da mu je to zabranjeno, ne usuđuje se da uradi
ono što gladna deca u snu čine (uporedi san o jago­
dama moje male Ane): da sam sedne za sto. Osoba
ostaje anonimna.
II
Jednom sam sanjao da u izlogu neke knjižare vi­
dim jednu novu svesku one zbirke u bibliofilskom po­
vezu koju inače kupujem (monografije umetnika, mo­
nografije o svetskoj istoriji, čuvena umetnička mesta
itd.). Nova zbirka se zove: Slavni govornici (ili govori)
i sveska I te zbirke nosi ime dr Leher (Lecher).
U analizi mi postaje neverovatno da me za vreme
mojih snova zabavlja slava dr-a Lehera, trajnog go­
vornika nemačke opstrukcije u parlamentu. Stanje
stvari je to da sam pre nekoliko dana primio nove pa­
cijente na psihičko lečenje, pa sam sada primoran da
deset do jedanaest sati dnevno govorim. Ja sam, da­
kle, lično taj trajni govornik.
III
Drugi put sanjam kako mi jedan poznat učitelj
na našem univerzitetu kaže: „Moj sin, onaj miop." Za­
tim dolazi dijalog, koji se sastoji od kratkih govora i
Tipični snovi 273
odgovora. Zatim dolazi i treći deo sna u kome se po­
javljujemo ja i moji sinovi, a za latentni sadržaj sna
su otac i sin, profesor M., samo podmetnuti, i oni po­
krivaju mene i mog najstarijeg sina. O ovom snu,
zbog jedne druge njegove osobenosti, malo kasnije ja
ću ponovo raspravljati.
IV
Primer za stvarno niska egoistička osećanja koja
se kriju iza nežne brige pruža sledeći san:
Moj prijatelj Oto izgleda loše, taman je u licu i
oči su mu ispale napolje.
Oto je moj kućni lekar kome ću beznadežno osta­
ti dužan, jer već godinama bdi nad zdravljem moje
dece, leci ih uspešno kad se razbole, i pored toga —
u svakoj prilici koja može da pruži neki povod — on
im daje poklone. Onog dana kad sam sanjao bio je
kod nas u poseti, i tada je moja žena primetila da iz­
gleda umoran i malaksao. Noću mi dolazi moj san, i
pozajmljuje mu neke znakove Bazedovljeve bolesti.
Onaj što se u tumačenju snova oslobodio mojih pra­
vila razumeće ovaj san tako da sam zabrinut za zdrav­
lje svoga prijatelja i da se ova zabrinutost u snu
ostvarila. To bi bila kontradikcija ne samo tvrđenju
da je san ispunjenje želje, nego i jednom drugom tvr­
đenju da je pristupačan samo egoističkim pobudama.
Ali ko tako tumači, neka mi objasni zašto se kod
Otona bojim da ima Bazedovljevu bolest, a za takvu
dijagnozu mi njegov izgled ne daje ni najmanje po­
voda?
Moja analiza, naprotiv, daje sledeći materijal iz
jednog događaja koji se desio pre šest godina. Jedno
malo društvo, u kome se nalazio i profesor R., vozilo
se u dubokoj tami kroz šumu N., udaljenu nekoliko
sati od našeg mesta, gde smo preko leta boravili. Ko-
čijaš, ne baš sasvim trezan, oborio nas je sa kolima niz
jednu padinu, i bili smo srećni što smo ostali čitavi.
Ali, bili smo primorani da prenoćimo u najbližoj krč­
mi gde je vest o našem udesu izazvala velike simpa-
18 Frdfcd, Odabrana đela, VI
274 Tumačenje snova, I
tije za nas. Jedan gospodin koji je na sebi nosio ne­
sumnjive znake bolesti morbus Basedowii — uostalom
samo potamnelost kože na licu i izbuljene oči —, pot­
puno kao u snu, bez strume, stavio nam se u potpu­
nosti na raspolaganje i upitao nas šta bi mogao da
uradi za nas. Profesor R. je na svoj način odgovorio:
„Ništa drugo nego da mi pozajmite noćnu košulju."
A nato je plemeniti čovek odgovorio: „Zao mi je, ali
to ne mogu", i ostavio nas je.
Za nastavak analize pada mi na pamet da Baze-
dov nije samo ime lekara, nego, takođe, i ime jednog
čuvenog pedagoga (U budnom stanju nisam sasvim si­
guran da to znam). A prijatelj Oto je ono lice koje
sam zamolio da u slučaju da mi se što dogodi pre­
uzme nadzor nad telesnim vaspitanjem moje dece, na­
ročito u vreme puberteta (otuda noćna košulja). Po­
što, dakle, u snu svoga prijatelja Otona vidim sa
simptomima bolesti onog plemenitog pomagača, oči­
gledno želim da kažem: Ako mi se što dogodi, on isto
tako neće imati nikakvog posla s mojom decom kao
što onda gospodin baron L. nije imao, uprkos svojih
ljubaznih ponuda. Egoistička crta ovoga sna sad bi,
svakako, mogla biti otkrivena. 1
A gde se ovde krije ispunjenje želje? Ne u osveti
nad prijateljem Otonom čija je sudbina takva da se u
1
Kad je Ernest Džounz (Jones) u jednom naučnom pre­
davanju u nekom američkom društvu govorio o egoizmu sno­
va, učinila je jedna učena dama prigovor protiv ovog ne-
naučnog uopštavanja: da autor može suditi svakako samo o
snovima Austrijanaca i ne sme ništa da izjavi o snovima
Amerikanaca. Ona je, što se nje tiče, sigurna da su njeni
snovi strogo altruistički.
U opravdanje ove dame, ponosne na svoju rasu, neka
bude uostalom primećeno da rečenicu da su snovi skroz ego-
istički ne smemo pogrešno razumeti. Pošto sve, što god se
uopšte javlja u predsvesnom mišljenju, može preći u san
(sadržaj kao i latentne misli sna), ova mogućnost ostaje otvo­
rena i za altruističke pokrete. Na isti način moći će se u snu
pojaviti jedna nežna ili zaljubljena pobuda prema nekoj dru­
goj osobi, koja postoji u nesvesnom. Tačnost gornje postavke
ograničava se, dakle, na činjenicu da među nesvesnim po­
budama sna veoma često nalazimo egoističke tendencije koje
u budnoći izgledaju savladane.
Tipični snovi 275
mojim snovima s njim loše postupa, nego u sledećem
odnosu. Pošto sam Otona u snu predstavio kao ba-
rona L., u isto vreme sam identifikovao svoju sopstve-
nu ličnost sa jednom drugom, naime sa ličnošću pro­
fesora R., jer ja nešto tražim od Otona, kao što je u
onom drugom događaju R. nešto tražio od barona L.
I u tome je stvar. Profesor R., sa kojim se inače za­
ista ne usuđujem upoređivati, slično kao i ja, išao je
svojim putem samostalno izvan škole, i tek u pozni-
jim godinama došao je do titule koju je već odavno
zaslužio. Ja, dakle, još jednom želim da postanem
profesor! Da, čak one reci ,,u poznijim godinama" jesu
jedno ispunjenje želje, jer one kazuju da već dosta
dugo živim pa da svoje sinove sam provodim kroz
pubertet.
O ostalim tipičnim snovima u kojima sa uživa­
njem letimo ili u osećanju straha padamo nije mi ni­
šta poznato iz sopstvenog iskustva, i sve što o njima
imam da kažem dugujem psihoanalizama. Iz izvešta-
ja koje tamo dobij amo možemo zaključiti da i ovi sno­
vi obavljaju utiske iz detinjstva, da se, naime, odnose
na igre kretanja koje za dete imaju tako izvanrednu
privlačnu snagu. Koji ujak ili stric nije već pustio
dete da leti tako što je, šireći ruke, s njim jurio kroz
sobu, ili s njim igrao padanja, tako što ga je ljuljao
na kolenu, pa odjednom jednu njegovu nogu opružio
ili ga podigao uvis, pa onda odjednom uradio kao da
hoće da ga više neće pridržati. Deca onda vrište od
zadovoljstva i neprestano traže da se igra ponovi, po­
gotovu ako pri tom ima i malo straha ili malo vrto­
glavice; zatim, posle niza godina, ona oživljavaju ta­
kvo ponavljanje u snu, ali pri tom u snu ispuštaju
ruke koje su ih pridržavale, tako da sad slobodno
lebde i padaju. Poznata je ljubav sve male dece za
takve igre kao što su ljuljanje i klackanje; ako, zatim,
vide gimnastičke veštine u cirkusu, sećanje se ponovo
1
osvežava. Kod nekih dečaka nastaje onda histerični
1
Analitičko istraživanje pokazalo nam je put da pogo­
dimo da u dečjoj ljubavi za gimnastičkim izvođenjima i na
njihova ponavljanja u histeričnom napadu, osim organskog
18«
276 Tumačenje snaoa, 1
napad samo od reprodukcija takvih veština koje izvo­
de sa velikom spretnošću. Kod ovih samo po sebi be­
zazlenih pokretnih igara nisu baš retke i pojave bu­
đenja i seksualnih osećanja.1 Da izrazimo to jednom
rečju koja je kod nas u upotrebi i koja sve ove pripre­
me pokriva: to je „vijanje" („Hetzen") u detinjstvu,
koje ponavljaju snovi o letenju, padanju, vrtoglavici
itd., a čija su se osećanja prijatnosti sad pretvorila u
strah. Ali, kao što to svaka majka zna, i „vijanje"
dece u stvari dosta često prelazi u svađu i plač.
Postoji, dakle, opravdan razlog za to da otklonim
objašnjenje da stanje naših kožnih senzacija za vreme
spavanja, senzacija o pokretima pluća itd. izazivaju
snove o letenju i padanju. Vidim da su ove senzacije
same reprodukovane iz sećanja na koja se san odnosi,
da su dakle sadržina sna, a ne njegovi izvori.
Ali ni sam ne tajim nipošto ni to da za ovaj niz
tipičnih snova ne mogu dodati potpuno objašnjenje.
Moj materijal me je baš ovde ostavio na cedilu. Mo­
ram se držati opšteg gledišta da se sve senzacije kože
i pokreta ovih tipičnih snova bude čim su potrebne
nekom psihičkom motivu, i da mogu biti zanemarene
ako se jedna takva potreba ne pojavi. I odnos prema
infantilnim doživljajima izgleda mi da sigurno proizi-
lazi iz nagoveštaja koje sam dobio u analizi psihoneu-
rotičara. Ali koja druga značenja su se u toku života
mogla nadovezati na sećanja na one senzacije — mo-
zađovoljstva, učestvuje i jedan drugi faktor: sećanje (često
nesvesno) na seksualno opštenje posmatrano na ljudima ili
životinjama.
1 Pošto smo prestali da budemo učenici, više se o našem
Jedan mladi kolega, potpuno slobodan od nervoznosti,
saopštava mi u vezi s ovim: „Iz svog sopstvenog iskustva
znam da sam ranije pri ljuljanju, i to u momentu kad kre­
tanje nadole dobije najveću snagu, imao jedan naročiti ose-
ćaj u genitalijama, koji, mada mi zapravo nije bio prijatan,
ipak moram označiti kao osećaj slasti." — Od pacijenata sam
često slušao da su se prve erekcije sa osećanjem uživanja
kojih se sećaju pojavile u njihovo dečačko doba prilikom
penjanja uz drvo. — Iz psihoanaliza proizilazi sa punom si­
gurnošću da prve seksualne pobude imaju korena u igrama
tuče i borbe u dečjim godinama.
Tipični snovi 277
Žda uprkos tipičnih pojava ovih snova ipak kod sva­
ke osobe druge — to ne mogu reći i rado bih došao u
položaj da ovu prazninu ispunim brižljivom analizom
dobrih primera. Ko se tome čudi što se uprkos tome
što su tako česti upravo ovi snovi o letenju, padanju,
vađenju zuba i si. žalim na nedostatak materijala, nje­
mu dugujem objašnjenje da ja na samom sebi, otkako
poklanjam pažnju temi tumačenja snova, ovakve snove
nisam iskusio. Snovi neurotičara, koji mi inače stoje
na raspolaganju, ne mogu se svi protumačiti — bar
ne u mnogim slučajevima — tako da bi otkrili sve
svoje skrivene namere; izvesna psihička sila koja je
učestvovala u građenju neuroze i koja se ponovo stav­
lja u akciju pri njenom rešavanju suprotstavlja se tu­
mačenju sve do svoje poslednje zagonetke.
y) San o ispitu
Svaki onaj koji je svoje gimnazijske studije za­
vršio maturskim ispitom žali se na upornost kojom
ga progoni san straha da je na ispitu pao, da mora
ponoviti razred i slično. Za onoga koji poseduje aka­
demski stepen ovaj tipični san zamenjuje se jednim
drugim, koji mu prebacuje da nije položio rigoroz, i
kome se još u snu uzalud odupire sa primedbom da
već deset godina obavlja praksu, da je privatni docent
ili šef kancelarije. To su neizbrisiva sećanja na ka­
zne koje smo pretrpeli u detinjstvu za izvršena nede-
la, koja su se na oba čvorna mesta naših studija, na
onom „dies irae, dies illa", strogih ispita u našoj unu­
trašnjosti ponovo probudila. I „strah od ispita" neu­
rotičara nalazi svoje pojačanje u ovom dečjem strahu.
kažnjavanju ne staraju roditelji, vaspitači i kasnije
učitelji; neumoljiva kauzalna povezanost života pri­
mila je na sebe brigu o našem daljem vaspitavanju, i
mi sada sanjamo o maturi ili o rigorozu, a ko tada nije
očajavao sam i ako je bio za te ispite dobro priprem­
ljen? — kad god očekujemo da će nas uspeh kazniti
zato što nešto nismo dobro uradili, što nismo u redu
završili, kad god osetimo pritisak neke odgovornosti.
278 Tumačenje snova, I Tipični snovi 279

Jedno dalje objašnjenje snova o ispitima dugu­ Snovi o ispitu zadaju tumačenju onu teškoću koju
jem napomeni koju je načinio jedan kolega poznava­ sam maločas istakao kao karakterističnu za većinu ti­
lac, koji je jednom u toku naučnog razgovora istakao pičnih snova. Materijal od asocijacija koje nam sne-
da se san o maturi, ukoliko je njemu poznato, pojav­ vač stavlja na raspolaganje samo je retko kada dovo­
ljuje samo kod osoba koji su taj ispit položili, a nikad ljan za tumačenje. Bolje razumevanje takvih snova
kod onih koji su na njemu pali. San o ispitu pun bo­ moramo prikupiti iz većeg broja primera. Pre kratkog
jazni koji se, kao što se to sve više potvrđuje, javlja vremena stekao sam siguran utisak da prigovor: Pa ti
onda kad čovek idućeg dana ima pred sobom neki si već doktor, i slično, ne prikriva samo utehu, nego,
odgovoran posao i očekuje mogućnost fijaska, izgle­ čak ukazuje na izvesno prebacivanje. To bi prebaci­
da kao da je odabrao zgodnu priliku iz prošlosti, u ko­ vanje glasilo: Ti si sad već toliko star, tako si daleko
joj se veliki strah iskazao kao neopravdan i koju je napredovao u životu, pa ipak još uvek praviš ovakve
ishod opovrgao. To bi bio veoma upadljiv primer ne- gluposti, detinjarije. Ova mešavina samokritike i ute-
razumevanja sadržaja sna od strane budne instance. he odgovarala bi latentnoj sadržini snova o ispitu.
Prigovor shvaćen kao pobuna protiv sna: Pa ja sam Onda više ne pada u oči ako su se prebacivanja zbog
već doktor, i slično, u stvari bi bio uteha koju san „gluposti" i „detinjarija" u poslednjim analiziranim
daje, i koja bi glasila ovako: Ne boj se sutrašnjice; primerima odnosila na ponavljanje seksualnih akata
misli na to kakav si strah imao od maturskog ispita, kojima je zamereno.
pa ti se ipak ništa nije dogodilo. Danas si već doktor V. Stekel (W. Stekel), od koga potiče prvo tuma­
itd. A strah koji pripisujemo snu vodio bi poreklo iz čenje „sna o maturi", zastupa mišljenje da se on re­
dnevnih ostataka. dovno odnosi na seksualne testove i seksualnu zre­
Probe o tačnosti ovog objašnjenja koja sam mo­ lost. Moje iskustvo moglo je ovo često da potvrdi.
gao izvršiti na sebi i na drugima, iako nisu bile do­
voljno mnogobrojne, dobro su ispale. Ja sam, na pri­
mer, kao rigorozant u sudskoj medicini propao; taj
predmet mi nikad nije zadavao posla u snu, dok sam
iz botanike, zoologije ili hernije dosta često bio ispiti­
van, i u ovim strukama išao sam na ispit sa dobro
utemeljenim strahom, ali sam umakao kazni, ili na-
klonošću sudbine ili pak ispitivača. U snu o gimna­
zijskim ispitima redovno bivam ispitivan iz istorije,
što sam tada sjajno izdržao, ali svakako samo zato
što moj ljubazni profesor — jednooki pomagač iz
jednog drugog sna — nije prevideo da je, na ispitnoj
ceduljici koju sam mu vratio, srednje od tri pitanja
bilo precrtano noktom, kao opomena da na ovom pi­
tanju ne treba da insistira. Jedan od mojih pacijenata
koji je odustao od mature pa ju je kasnije nadokna­
dio, pa zatim na oficirskom ispitu ponovo pao i nije
postao oficir, pričao mi je da dovoljno često sanja o
prvom ispitu, a nikad o drugom.

VI
RAD SNA
Svi ostali dosadašnji pokušaji da se problemi sna
rese nadovezivali su se neposredno na manifestni sa­
držaj sna, dat u sećanju, težeći da iz njega dobiju tu­
mačenje sna, ili, ako su se tumačenja odrekli, da stvo­
re sud o snu, o njegovoj prirodi, ukazivanjem na sa­
držaj sna. Samo, sada se jedino suočavamo sa jednim
drugim činjeničnim stanjem; između sadržaja sna i
rezultata naših posmatranja za nas se uvlači novi psi­
hički materijal: latentni sadržaj sna, ili misli sna; iz
ovoga došli smo našim postupkom, a ne iz manifestnog
sadržaja sna, do toga da smo razvili i resili značenje
sna. Zato sada kao nešto novo primamo jedan nov
zadatak koji ranije nije postojao: zadatak da ispitamo
odnose manifestnog sadržaja sna prema njegovim la­
tentnim mislima i da istražimo procese kojima je od
poslednjih postao prvi.
Misli sna i sadržaj sna nalaze se pred nama kao
dve verzije istog sadržaja na dva različita jezika, ili,
bolje rečeno, sadržaj sna izgleda nam kao prenos mi­
sli sna u neki drugi način istraživanja, čije znakove i
sintaktičke zakone treba da otkrijemo upoređivanjem
originala i prevoda. Misli sna su nam bez daljeg ra­
zumljive čim smo za njih saznali. Sadržaj sna je dat
tako reći hijeroglifskim pismom, čiji se znaci imaju
pojedinačno preneti u jezik misli sna. Očigledno, bili
bismo dovedeni u zabludu kad bismo ove znake Meli
Rad sna — Rad na sažimanju 281
čitati prema njihovoj vrednosti slike namesto prema
njihovom simboličkom odnosu. Pretpostavimo da ja
pred sobom imam jedan rebus (zagonetku u slikama):
kuća, na čijem se krovu može videti čamac, zatim
jedno jedino slovo, onda jedna ljudska figura u trku
čija je glava odstranjena apostrofom, i slično. Ja bih
sad mogao biti zaveden da kritikuj em i da ceo sastav
ove slike i njene sastavne delove proglasim besmisle­
nim. Čamac ne spada na krov jedne kuće, a jedna oso­
ba bez glave ne može trčati; i osoba je veća od kuće,
i ako sve to treba da predstavlja jedan pejzaž, u to
onda ne mogu da se uključe pojedina slova azbuke,
jer njih u slobodnoj prirodi nema. Pravilna ocena o
rebusu očigledno je data tek onda ako protiv celine
i pojedinosti te celine ne stavljam ovakve prigovore,
nego se potrudim da svaku sliku zamenim jednim
slogom ili jednom rečju, koja se na ovaj ili onaj na­
čin može predstaviti slikom. Reci koje se tako sastave
više nisu besmislene, nego mogu dati najdivniju i naj-
dubokoumniju pesničku misao. San je, dakle, jedna
takva zagonetka u slikama, i naši prethodnici u ob­
lasti tumačenja sna učinili su grešku što su rebus
ocenjivali kao slikarsku kompoziciju. Kao takva, on.
im je izgledao besmislen i bez vrednosti.
A
RAD NA SAŽIMANJU
Prvo što će svakome postati jasno pri upoređiva-
nju sadržaja sna i misli sna jeste to da je ovde bio
obavljen vanredan rad na sažimanju. San je oskudan,
siromašan, lakoničan u poređenju sa obimom i bogat­
stvom misli sna. San, ako ga napišemo, ispunjava pola
stranice; analizi, u kojoj su sadržane misli sna, po-
282 Tumačenje snova, I
trebno je često osam, pa i dvanaest puta više prosto­
ra za pisanje. Relacija se za različite snove menja; a
ona, koliko sam mogao da kontrolišem, nikad ne me­
nja svoj smisao. Po pravilu, mi potcenjujemo meru
kompresije koja postoji tako što smatramo da misli
sna, iznete na svetlost, predstavljaju potpun materi­
jal, dok dalji rad na tumačenju može otkriti nove
misli, koje se kriju iza sna. Mi smo već morali istaći
da zapravo nikad nismo sigurni da smo jedan san
potpuno protumačili; čak i ako rešenje izgleda zado­
voljavajuće i bez praznina, ipak još uvek ostaje mo­
gućnost da se kroz isti san ispoljava još i neki drugi
smisao. Kvota sažimanja, dakle, — strogo uzev — ne
može se odrediti. Protiv tvrđenja da iz nesrazmere iz­
među sadržaja sna i misli sna treba izvesti zaključak
da pri stvaranju sna postoji bogato sažimanje psihič­
kog materijala mogao bi se izneti prigovor koji nam
na prvi utisak izgleda veoma zavodljiv. Ta mi tako
često imamo osećaj da smo čitavu noć sanjali i da smo
zatim većinu toga ponovo zaboravili. San kojeg se pri­
likom buđenja sećamo bio bi tada samo ostatak celo-
kupnog rada sna, koji bi po obimu bio isti kao što su
i misli sna, kad bismo ih se samo mogli potpuno setiti.
U toj stvari jedno je sigurno tačno: ne možemo se
varati sa opažanjem da se jedan san najvernije re-
produkuje ako pokušamo da ga se setimo ubrzo posle
buđenja, i da sećanje na njega prema večeri postaje
sve više i više nepotpuno. A, sa druge strane, može se
videti da osećanje da smo sanjali mnogo više nego što
možemo reprodukovati vrlo često počiva na jednoj
iluziji čiji ćemo postanak kasnije jednom objasniti.
Hipoteza da postoji sažimanje u toku rada sna osim
toga nije pogođena mogućnošću da se san zaboravi, jer
je njena tačnost dokazana masama predstava koje
pripadaju pojedinim sačuvanim delovima sna. Čak i
ako je stvarno jedan velik deo sna izgubljen za seća­
nje, ostaje nam time zatvoren eventualno prilaz jed­
nom novom nizu misli sna. To je pretpostavka koja
se ničim ne može opravdati da su se izgubljeni delovi
Rad sna — Rad na sažimanju 283
Nna isto tako odnosili samo na one misli, koje već po­
1
znajemo iz analize sačuvanih.
Zbog prekomerne količine pomisli koje analiza
doprinosi svakom pojedinačnom elementu sadržine
sna, u ponekog čitaoca probudiće se principijelna
Humnja, da li sve ono što nekome padne na pamet ka­
snije, prilikom analize, smemo uračunati u misli sna,
tj. da li smemo pretpostaviti da su sve ove misli bile
aktivne još u toku spavanja i da li su sarađivale za­
jedno na stvaranju sna? Da li možda, naprotiv, za
vreme analizovanja ne nastaju nove misaone veze
koje u stvaranju sna nisu imale učešća? Ovoj sumnji
ja se samo uslovno mogu pridružiti. Svakako, tačno
je da pojedine misaone veze nastaju tek za vreme ana­
lize, ali mi se u svako doba možemo uveriti da se ova­
kve nove veze stvaraju samo između misli koje su
već u mislima snova na drugi način povezane; nove
veze, kao sporedni priključci, kao kratki spojevi, omo­
gućeni su postojanjem drugih i dubljih spojnih pute-
va. Za prekomeran broj masa misli otkrivenih u ana­
lizi moramo priznati da su bile aktivne već pri stva­
ranju sna, jer ako smo se probili kroz lanac takvih
misli, koje kao da nemaju veze sa stvaranjem sna, na­
ilazimo odjednom na jednu misao koja je, zastuplje­
na u sadržini sna, neophodno potrebna za tumačenje
sna, pa ipak nije bila pristupačna drukčije nego kroz
onaj lanac misli. Uporedimo s tim, možda, san o bo­
taničkoj monografiji koji se javlja kao rezultat zapa­
njujućeg rada na sažimanju, iako njegovu analizu ni­
sam objavio u potpunosti.
A kako onda treba da zamišljamo psihičko sta­
nje za vreme perioda spavanja, koji prethodi sneva-
nju? Jesu li sve misli sna prisutne jedna pored druge,
ili se javljaju jedna za drugom, ili više istovremenih
tokova misli kreće iz različitih centara, pa se oni sli-
vaju u jedan? Ja mislim da, za sada, još ne postoji
1
Ukazivanja na sažimanje u snu mogu se naći kod mno­
gobrojnih autora. Di Prel kaže na jednom mestu da je apso-
liitaio sigurno da je obavljen jedan proces sažimanja čitavog
nufc predstava.
284 Tumačenje snova, I
nikakvo primoravanje da stvaramo plastičnu pred­
stavu o psihičkim uslovima pri stvaranju sna. Samo
ne smemo zaboraviti da se radi o nesvesnom procesu
koji u sebi zapažamo pri namernom mišljenju, praće-
nom svešću.
Ali činjenica da stvaranje sna počiva na sažima­
nju — stoji nepokolebljivo čvrsto. A kako se ovo sa­
žimanje vrši?
Ako razmislimo da je od pronađenih misli sna
samo najmanji broj zastupljen u snu preko jednog
od njihovih predstavnih elemenata, trebalo bi zaklju­
čiti da se sažimanje obavlja putem izostavijanja, to
jest da san nije verno prevođenje ili projekcija misli
sna, tačka po tačku, nego jedna veoma nepotpuna i
puna praznina verzija misli sna. Ovo saznanje veoma
je nepotpuno, kao što ćemo uskoro videti. Ali osloni­
mo se najpre na njega i pitajmo dalje: Ako samo mali
broj elemenata iz misli sna dospeva u sadržinu sna,
koji su to uslovi koji određuju njihov izbor?
Da bismo o tome dobili objašnjenje, skrenućemo
sad svoju pažnju na one elemente sadržine sna koji
su svakako morali ispuniti tražene uslove. San, čijem
je stvaranju doprinelo jedno naročito snažno sažima­
nje, poslužiće kao najpovoljniji materijal za ovo istra­
živanje. Odabrao sam
I ponovo na laboratoriju i na razgovor sa Kenigštaj-
na strani 174. objavljen
san o botaničkoj monografiji.
Sadržaj sna: Napisao sam monografiju o jednoj
(neodređeno ostavljenoj) vrsti biljaka. Knjiga leži
preda mnom i ja upravo prelistavam jednu umetnutu
sliku u boji. Uz egzemplar je povezan jedan osušeni
primerak biljke.
Najupadljiviji element ovog sna jeste botanička
monografija. Ova dolazi iz utisaka onog dana kad sam
sanjao; u izlogu jedne knjižare zaista sam video jed­
nu monografiju o rodu „ciklama". U sadržaju sna po-
Rađ sna — Rad na sažimanju 285
minjanje ove vrste nedostaje, u njemu su ostali samo
monografija i njen odnos prema botanici. „Botanička
monografija" odmah pokazuje svoj odnos prema rada
o kokainu, koji sam nekad napisao; od kokaina ide mi­
saona veza, s jedne strane, prema svečanom spisu i
izvesnim događajima u jednoj univerzitetskoj labora­
toriji, a s druge strane prema mom prijatelju očnom
lekaru doktoru Kenigštajnu koji je imao svoga udela
u iskorišćavanju kokaina. Na sličnost doktora K. na-
dovezuje se dalje sećanje na prekinuti razgovor, koji
sam s njim vodio prethodne večeri, i na raznovrsne
misli o nagrađivanju za lekarske usluge među kolega­
ma. Ovaj razgovor sada je stvarni izazivač sna; mono­
grafija o ciklami, isto tako, jedna je aktuelnost, ali
indiferentne prirode; kao što vidim, „botanička mo­
nografija" pokazuje se kao srednja zajednička izme­
đu oba doživljaja dana, preuzeta neizmenjena od in­
diferentnog utiska, sa psihički značajnim doživljajem
povezana obilatim asocijacionim vezama.
Ali ne samo sastavljena predstava „botanička
monografija", nego i svaki od njenih elemenata, „bo­
tanička" i „monografija" odvojeno prolazi kroz više­
struke veze sve dublje i dublje u splet misli sna. Uz
„botanička" spadaju sećanja na ličnost profesora
Gertnera, na njegovu ženu u cvetu, na moju pacijent-
kinju koja se zove Flora, i na damu o kojoj sam ispri­
čao priču sa zaboravljenim ovećem. Gertner navodi
v.om; u isti razgovor spada i pominjanje obeju paci-
jentkinja. Od žene sa cvećem odvaja se jedan misaoni
put ka omiljenom cveću moje žene, čiji drugi izlaz
leži u naslovu monografije koju sam danju letimice
video. Osim toga reč „botanička" podseća na jednu
epizodu u gimnaziji i na jedan ispit iz vremena uni­
verzitetskih studija, i jedna nova tema, započeta u
onom razgovoru, tema o mojim sklonostima nado ve­
zu je se posredstvom moga u šali tako nazvanog omi-
Ijenog cveta, artičoke, na misaoni lanac koji polazi od
zaboravljenog cveća; iza „artičoke" krije se, s jedne
strane, sećanje na Italiju i, s druge strane, na jednu
scenu iz detinjstva, sa kojom sam otvorio svoje odno-
286 Tumačenje snova, I
se prema knjigama koji su mi otada postali intimni.
Reč „botanička", dakle, predstavlja pravu čvornu tač-
ku u kojoj se za san sastaju mnogobrojni misaoni pu-
tevi koji su, to mogu sa sigurnošću tvrditi, s punim
pravom bili dovedeni u vezu u onom razgovoru. Ovde
se nalazimo sred jedne fabrike misli u kojoj kao u
Veberovom remek-delu
„Ein Tritt tausenđ Faden regt,
Die Schifflein heriiber, hinuber schiessen,
Die Faden ungesehen fliessen,
Ein Schlag tausend Verbindungen schlagt."1
„Monografija" u snu ponovo dodiruje dve teme,
jednostranost mojih studija i visoku cenu mojih sklo­
nosti. 2
Iz ovog prvog istraživanja stičemo utisak da su
elementi „botanička" i „monografija" bili primljeni u
sadržaj sna zato što sa najvećim brojem misli sna
mogu pokazati najobilnije dodire, dakle stoga što
predstavljaju čvorne tačke u kojima se sastaju vrlo
mnoge misli sna zato što su u odnosu na tumačenje
sna od mnogostrukog značenja. Ovu činjenicu koja se
nalazi u osnovi ovoga objašnjenja možemo i drukčije
izraziti, i onda reći: Svaki od elemenata sadržaja sna
iskazuje se kao predeterminiran, kao višestruko za­
stupljen u mislima sna.
Još više ćemo saznati ako preostale sastojke sna
ispitamo u vezi sa njihovim pojavljivanjem u misli­
ma sna. Slika u boji koju otvaram ide (uporedi anali­
zu, str. 178) na jednu novu temu, kritiku mojih ko­
lega na moje radove, i na jednu temu već zastupljenu
u snu, na moje amaterske sklonosti; osim toga na de-
čje sećanje u kojima cepam jednu knjigu sa slikama
1
Jedan udarac nogom pokreće hiljadu niti, čunci lete
ovamo, lete onamo; niti teku nevidljivo, a jedan udarac
stvara hiljadu veza.
i
„Sklonost", svakako, nije dobra reč za nemačku reč
„Liebhaberei". Ovde autor nesumnjivo misli na svoje biblio­
grafske sklonosti (Prim. prev.).
Rad sna — Rad na sažimanju 287
u boji; osušeni primerak biljke dodiruje moj doživljaj
sa herbarijumom u gimnaziji i ovo sećanje naročito
ističe. Ja, dakle, vidim kakve je vrste odnos između
sadržaja sna i misli sna: nisu samo elementi sna mno­
gostruko determinisani mislima sna, nego su pojedine
misli sna i u snu zastupljene kroz više elemenata. Od
jednog elementa sna vodi asocijacioni put do više mi­
sli sna, od jedne misli sna ka više elemenata sna. Stva­
ranje sna, dakle, ne vrši se tako što bi pojedinačna
misao sna ili jedna grupa takvih misli dali skraćenje
kao zamenu, otprilike onako kao što se iz redova sta­
novništva biraju narodni predstavnici, nego celokup-
na masa misli sna podleže izvesnoj obradi, prema ko­
joj oni elementi koji imaju najjaču i najbolju potpo­
ru stiču pravo na ulazak u sadržaj sna, analogno ot­
prilike vršenom skrutinijem spiskova. Bilo koji san
da izložim sličnom raščlanjavanju, uvek nalazim po­
tvrđene iste osnovne principe: da se elementi sna
stvaraju od celokupne mase misli sna, i da svaki od
ovih elemenata u odnosu prema mislima sna izgleda
višestruko determinisan.
Sigurno nije izlišno da ovu relaciju sadržaja sna
i misli sna pokažemo na jednom primeru koji se ističe
naročito veštim zamršivanjem međusobnih odnosa.
San dolazi od jednog pacijenta koga ja zbog straha
lečim u zatvorenim prostorijama. Ubrzo će se poka­
zati zašto se nalazim pobuđen da ovom izuzetno du­
hovitom delu sna dam sledeći naslov:
II
„Jedan lep san"
On se sa velikim društvom vozi u ulicu X, u ko­
joj se nalazi jedno skromno svratiste (što nije tačno).
U njegovim prostorijama daje se pozorišna predstava;
on je čas publika, čas glumac. Na kraju kaže da se
treba presvući da bi se ponovo došlo u grad. Jedan
deo personala upućuje se u prostorije u parteru, a
drugi u prostorije na prvom spratu. Onda izbije svađa.
 iimmmst
Tumačenje snova, I Rad sna — Rad na sažimanju
288
Oni gore se ljute što oni dole još nisu gotovi tako da
ne mogu da siđu. Njegov brat je gore, on dole, i on
se ljuti na brata što je tolika gužva (Ovaj deo nije ja­
san). Uostalom, već pri dolasku bilo je određeno i po-
deljeno ko treba da bude gore a ko dole. Zatim on ide
sara preko jedne uzvišice, koju ulica X čini u pravcu
prema gradu, i ide tako teško, tako naporno da ne
može da krene s mesta. Jedan stariji gospodin mu
prilazi i počinje da grdi kralja Italije. Na kraju uzbr­
dice, posle toga, ide mnogo lakše.
Tegobe prilikom penjanja bile su tako jasne da
je još posle sna neko vreme sumnjao da li je to bio
san ili java.
Prema manifestnoj sadržini jedva da ćemo ovaj
san moći pohvaliti. Protiv pravila, ja ću sa tumače­
njem početi kod onoga dela koji je snevač bio označio
kao najrazgovetniji.
Tegoba o kojoj je sanjao i koju je verovatno u
snu osetio, mukotrpno penjanje uz teško disanje, jeste
jedan od simptoma koji je pacijent pre više godina
stvarno pokazivao, i on je to tada zajedno sa drugim
pojavama dovodio u vezu sa (verovatno histerički si­
muliranom) tuberkulozom. Nama je već poznata ova
senzacija inhibiranja hodanja, karakteristična za san,
iz ekshibicionih snova, i ovde ponovo nalazimo da ona
predstavlja materijal uvek spreman u svrhe bilo ka­
kvog drugog prikazivanja. Deo sadržaja sna koji opi­
suje kako je penjanje u početku bilo teško i kako je
na kraju uzbrdice postalo lako podsećao me je prili­
kom prepričavanja sna na poznati majstorski uvod
Safoa od Alfonsa Dodea (Daudet). Tamo jedan mlad
čovek svoju draganu nosi uz stepenice, na početku
laku kao pero; ali ukoliko se više penje, utoliko je
ona teža na njegovim rukama, i ta scena je primerna
za tok odnosa čijim prikazivanjem Dođe želi da opo­
mene mlade ljude da ne rasipaju ozbiljniju sklonost
1
na devojke niskog porekla i sumnjive prošlosti. Mada
1
U cilju ocene ovoga opisivanja umetnikovog pomisli­
mo na značenje snova o stepenicama, izneto u odeljku o
simbolici.
289
mi je bilo poznato da je moj pacijent pre kratkog vre­
mena održavao jednu ljubavnu vezu sa jednom da­
mom iz pozorišta i da je tu vezu raskinuo, ipak nisam
očekivao da ću naći da je moja pomisao za tumače­
nje opravdana. Takođe je u romanu Safo bilo obrnuto
nego u snu; u snu je penjanje na početku bilo teško,
a kasnije lako; u romanu je služilo simbolici samo ako
.se ono što se u početku uzelo kao lako na kraju zavr­
šilo kao težak teret. Na moje zaprepašćenje pacijent
je napomenuo da se tumačenje veoma lepo slaže sa
sadržinom komada koji je prethodne večeri gledao u
pozorištu. Komad se zvao Oko Beča („Rund in Wien")
i obrađivao je životni tok jedne devojke, koja je u po­
četku pristojna devojka, pa kasnije ulazi u polusvet,
sklapa veze sa ličnostima na visokim položajima, na
laj način „dospeva visoko", ali naposletku sve više
„propada".1 Komad ga je podsetio i na neki drugi koji
je davan pre više godina, i koji je nosio naslov Od
stepenice do stepenice („Von Stufe zu Stufe"), i na
plakatima kojima je taj komad najavljivan, mogle su
se videti stepenice od više stepenika.
A sada da tumačimo i dalje. U ulici X. stanovala
je glumica s kojom je moj pacijent održavao poslednji
odnos pun događaja. U ulici ne postoji nikakva gosti­
onica. Ali, kad je toj dami za ljubav proveo jedan dan
leta u Beču, on je odseo2 u jednom malom hotelu u
njenoj blizini. Napuštajući hotel, rekao je koeijašu:
„Srećan sam što bar nikakvu gamad nisam pokupio!"
(Uostalom, takođe jedna od njegovih fobija). Na to će
kočijaš: ,,A kako se tu može uopšte odsesti! To nije
nikakav hotel, to je zapravo samo svratiste."
Za ovo svratiste nado vezu je se kod njega smesta
sećanje na jedan citat:
1
I ovde igra reci čini ovo mesto neprevodljivim. U tek­
stu stoji ,,in die Hoche kommen" (popeti se uvis), što sam
ja izrazio sa „dospeva visoko", i „herunter-kommen" što zna­
či „propadati" (u prenosnom smislu) a „silaziti" u običnom
smislu. (Prim. prev.).
2
„Odsesti" je prevod originalnog absteigen, što nas
opet podseća na Stiege = stepenice (Prim. prev.).
19 Frojđ, Odabrana dela, VI
290 Tumačenje snova, I Rad sna — Rad na sažimanju
„Bei einem Wirte wundermilđ,
Da war ich jiingst zu Gaste."
(Kod jednog divnog i blagog domaćina
bio sam nedavno u gostima).
A domaćin u Ulandovoj (Uhland) pesmi jeste ja­
buka. A sada jedan drugi citat nastavlja ovaj misaoni
lanac:
Faust (igrajući se mladom) (Faust I 4128—4131)
Einst hatt' ich einen schonen Traum
Da sah ich einen Apfelbaum,
Zwei schone Apfel glanzten dran,
sie reizten mich, ich stieg hinan.
Die Schone (Faust I 4132—4135)
Der Apfelchen begehrt ihr sehr,
Und schon vom Paradiese her.
Von Freuden fiihl' ich mich bewegt,
Dass auch mein Garten solche tragt. 1
Nije mogućna ni najmanja sumnja šta se krije
pod recima jabuka i jabučica. Staviše, lepe grudi su
bile prve među dražima kojima je glumica vezala
moga snevača.
Prema kontekstu analize imali smo puno pravo
da pretpostavimo da se san svodi na jedan utisak iz
detinjstva. Ako je to bilo tačno, onda se moralo odno­
siti na dadilju toga čoveka koja će uskoro napuniti
trideset godina. Za dete dadiljine grudi stvarno znače
1 zbivanja, ono nam pruža samo jednu sadržinu sna i
Faust: Jednom sam sanjao divan san,
Video sam jednu jabuku.
Dve lepe jabuke su sijale na njoj,
One su me izazivale, i ja sam se popeo gore.
Lepotica: Veoma žudite za jabučicama
I to već od raja naovamo.
Radost me obuzima
Što i moja bašta rađa takve.
291
svratiste. Dadilja kao i Dodeova Safo javlja se kao
aluzija na ljubavnicu napuštenu pre kratkog vremena.
U sadržaju sna takođe se pojavljuje (stariji) brat
pacijentov, i on je grore, a sam pacijent dole. To je
opet jedno obrtanje stvarnog odnosa, jer je brat, ko­
liko mi je poznato, izgubio svoj društveni položaj, a
moj pacijent ga je stekao. Pri reprodukovanju sadr­
žaja sna snevač je izbegao da kaže: Da je brat gore,
a da je on sam postao „parterre". To bi bila jedna
suviše jasna izjava, jer kod nas se kaže za neku osobu
„ona je parterre" — ako je izgubila i imanje i položaj,
dakle u istom prenošenju kao što upotrebljavamo i
reč „heruntergekommen" (= propao). Mora dakle
imati nekog smisla što je na ovom mestu u snu nešto
predstavljeno obrnuto. Obrtanje mora važiti i za je­
dan drugi odnos između misli sna i sadržaja sna. Po­
stoji i mig na to kako ovo obrtanje treba izvesti. Oči­
gledno na kraju sna, gde stvari sa penjanjem stoje
ponovo obrnuto nego u romanu Safo. Onda lako vidi­
mo na kakvo se obrtanje misli: u romanu Safo čovek
nosi ženu koja sa njim stoji u seksualnim odnosima; u
mislima sna radi se, dakle, obrnuto o jednoj ženi koja
nosi čoveka, i pošto se takav slučaj može dogoditi je­
dino u detinjstvu, onda se ponovo odnosi na dadilju
koja nosi odojče na rukama. Kraj sna dakle u romanu
Safo i dadilju predstavlja u istom nagoveštaju.
Kao što je autor romana, birajući ime Safo, imao
na umu jednu lezbijsku naviku, tako i delovi sna, u
kojima su lica zaposlena gore i dole, aludiraju na fan­
tazije seksualne sadržine, koje okupiraju snevača i
kao potisnute požude nisu bez veze sa njegovom neu­
rozom. Samo tumačenje sna ne pokazuje da li su u
snu predstavljene fantazije a ne sećanja na stvarna
prepušta nam da sami utvrdimo njenu realnu vred-
nost. Stvarni i imaginarni događaji javljaju se ovde
— i ne samo ovde, nego i kod stvaranja važnijih psi­
hičkih tvorevina no što su snovi — naj pre kao isto-
vredni. Veliko društvo, kao što već znamo, znači taj­
nu. Brat nije ništa drugo do predstavnik svih kasni- •
jih suparnika kod žene, unet u scenu iz detinjstva po-
19*
292 Tumačenje snova, I Rod sna — Rad na sažimanju
moću „Zuriickphantasieren" (retrospektivne fantazi­
je). Epizoda sa gospodinom koji grdi italijanskog kra­
lja odnosi se, posredstvom jednog recentnog i samog
po sebi ravnodušnog doživljaja, ponovo na osobe ni­
žeg staleža koje se guraju u više društvo. Izgleda kao
da se detetu na grudima daje opomena koju Dođe
upućuje mladiću. 1
Da bismo pri ruci imali još i treći primer za pro­
učavanje sažimanja prilikom stvaranja sna, iznosim
delimičnu analizu jednog drugog sna, koji dugujem
jednoj starijoj dami koja je kod mene na psihoanali­
tičkom lečenju. Kao što odgovara teškim stanjima
straha od kojih je bolesnica patila, njeni snovi sadr­
žavali su prekomerno bogat seksualni misaoni mate­
rijal, čije uzimanje na znanje ju je u početku isto tako
jako iznenadilo kao što ju je prestrašilo. Pošto tuma­
čenje sna ne mogu da izvedem do kraja, izgleda da se
materijal sna raspada na više grupa bez neke vidljive
povezanosti.
III
„San o gundelju"
Sadržaj sna: Ono se pođseća da ima dva gundelja
u jednoj kutiji, kojima mora pokloniti slobodu jer
će se inače ugušiti. Ona otvara kutiju, gundelji su sa­
svim mlitavi; jedan odleti kroz otvoren prozor, a dru­
gog prignječi prozorsko krilo, dok je prozor zatvarala,
kao što je to neko od nje zatražio (izražavanje ga­
đenja).
Analiza: Njen je muž otputovao, njena četrnaes­
togodišnja ćerka spava u krevetu pored nje. Mala joj
1
Fantastična priroda situacije koja se odnosi na sne-
vačevu dadilju dokazana je objektivno istaknutom okolnošću
što je dadilja u ovom slučaju bila majka. Uostalom, podse-
ćam na žaljenje mladog čoveka iz anegdote, pomenuto ra­
nije što situaciju kod svoje dadilje nije umeo bolje da
iskoristi; a to je svakako izvor ovog sna.
293
uveče skreće pažnju da je jedan moljac upao u čašu
5 vodom; ali ona propušta da ga izvadi iz vode i uju-
tru žali jadnu životinjicu. U njenoj knjizi koju je uve­
če čitala pričalo se kako dečaci bacaju mačku u klju-
čalu vodu, i opisani su trzaji životinje. To su oba sama
po sebi ravnodušna povoda za san. Tema o svireposti
prema životinjama zanima je i dalje. Njena ćerka je
pre nekoliko godina, kad su preko leta stanovali u ne­
kom kraju, bila vrlo svirepa prema životinjama. Ona
je prikupila jednu zbirku leptira i tražila je od nje
arsenik za ubijanje leptira. Jednom se dogodilo da
je jedan noćni leptir još dugo leteo po sobi sa iglom
zabodenom u telo; drugi put su neke gusenice nađene
izgladnele koje su bile ostavljene da se učaure. Isto
to dete imalo je običaj, u još nežnijim godinama, da
buhama i leptirima kida krila; danas bi se svih ovih
svirepih radnji devojčica užasavala; ona je postala
tako dobrodušna.
Ta protivrečnost je zanima. Ona je podseća na
jednu drugu protivrečnost, protivrečnost između iz­
gleda i raspoloženja, onako kako ga je predstavila
Elliot u Adamu Bid (Bede). Jedna lepa, ali uobražena
i sasvim glupa devojka, a pored nje jedna ružna ali
plemenita. Aristokrat koji guščicu zavodi, radnik koji
oseća plemenito i koji se tako i ponaša. To se na Iju- •
dima ne može videti. Ko bi na njoj mogao videti da
je muče čulne želje?
Iste godine kad je mala pravila svoju zbirku lep­
tira, kraj je patio od navale gundelja. Deca su besne-
la protiv jednog čoveka koji je gundeljima kidao
krila, pa zatim njihova tela gutao. Ona je rođena u .
maju1, udala se takođe u maju. Tri dana posle ven-
čanja pisala je svojim roditeljima kući pismo kako
je srećna. Ali ona to nipošto nije bila.
Uveče, pre toga sna, ona je među starim pismima
tražila i svojoj deci pročitala razna ozbiljna i komična
pisma, tako i jedno veoma smešno pismo nekog uči-
1
Gunđelj se na nemačkom kaže: Maikafer = majska
buba (Prim. prev.).
294 Tumačenje snaoa, 1
telja klavira koji joj se kao domaći učitelj udvarao, a
i pismo jednog aristokratskog obožavaoca. 1
Sebi prebacuje što je j e d n a od njenih kćeri do­
bila u r u k e jednu r u ž n u Mopasanovu (Maupassant)
knjigu. 2 Arsenik što ga njena mala traži podseća na
pilule od arsenika, koje u Nababu vraćaju mladalač­
ku snagu vojvodi od Mora (Duc de Mora).
Uz „pokloniti slobodu" pada joj na p a m e t mesto
iz Mocartove Čarobne frule:
„Zur Liebe kann ich dich nicht zwingen,
Doch geb'ich dir die Freiheit nicht." 8
Uz „gundelje" pored toga još i reci Katičine:
„Verliebt ja bist du wie ein Kdfer mir".4
Između ovog Tanhojzer: ,,Weil du von boser Lust
beseelt" (pošto te obuzima zla strast).
Ona živi u s t r a h u i brizi za odsutnim mužem.
S t r a h da mu se nešto na p u t u ne desi dolazi do iz­
ražaja u mnogobrojnim fantazijama p r e k o dana.
K r a t k o v r e m e p r e toga ona je u svojim nesvesnim
mislima za v r e m e analize našla žalbu na njegovu
„ostarelost". Misao i želja koju ovaj san krije može
se možda najbolje pogoditi ako ispričam k a k o ju je,
više d a n a p r e sna, odjednom sred njenih poslova
trgao i m p e r a t i v uperen protiv njenog m u ž a : Obesi
se! Pokazalo se da je nekoliko časova p r e toga negde
pročitala da se p r i vešanju pojavljuje snažna erek-
cija. To je bila želja za ovom erekcijom, koja se u
ovom s t r a h o m izazivaj ućem prerušivanju ponovo
1
To je zapravo izazivač sna.
2
Dopuniti: Takva lektira je otrov za mladu devojku.
Ona sama je u svojoj mladosti mnogo crpla iz zabranjenih
knjiga.
8
Na ljubav te ne mogu primorati, ali slobodu ti ne
dajem.
4 duševnih sposobnosti. Taj prelaz, očigledno, posre­
Zaljubljen si mi kao buba. Jedan dalji tok misli vodi
ka Pentezileji istoga pesnika: Svirepost prema draganu.
Rad sna — Rad na sažimanju 295
vratila iz potisnutosti. „Obesi se" značilo je koliko
i „Stvori po svaku cenu erekciju". Pilule od arseni-
ka doktora Dženkinsa (Jenkins) u Nababu spadaju
ovamo; pacijentkinji je takođe bilo poznato da se
najsnažniji afrodizijak, kantaride, p r i p r e m a gnječe-
vjem buba (takozvanih španskih muva). Na ovaj smi­
sao cilja glavni sastavni deo sna.
Otvaranje prozora i zatvaranje predstavlja jednu
od stalnih prepirki sa njenim mužem. Ona sama spa­
va aerofilno, a njen muž aerofobski. Mlitavost je
glavni simptom na koji se ovih d a n a imala da žali.
U sva ova tri saopštena sna ja sam štamparskim
slogom istakao gde se jedan od elemenata sna ponovo
javlja u mislima sna, da bih postigao mnogostruki
odnos prvog elementa, da bi više palo u oči. Ali pošto
ni za j e d a n od ovih snova analiza nije privedena kra­
ju, isplatiće se, svakako, ako se upustimo u jedan san
Čiju smo analizu izneli opširno, da bismo na njemu
dokazali predeterminiranost sadržine sna. U tu s v r h u
sam odabrao san o Irminoj injekciji. Na ovom pri-
meru mi ćemo bez po m u k e saznati da se rad na sa­
žimanju prilikom stvaranja sna služi više nego jed­
nim sredstvom.
Glavno lice sadržine sna je pacijentkinja I r m a .
Ona se pojavila sa c r t a m a koje joj u životu pripa­
daju, pa dakle najpre predstavlja samu sebe. Ali po­
ložaj u k o m e je ja kod prozora pregledam, uzet je
iz sećanja na jednu d r u g u osobu, od one dame sa
kojom bih želeo da zamenim svoju pacijentkinju, kao
što misli moga sna pokazuju. Ukoliko se kod I r m e
vidi difterična skrama, p r i čemu se podsećam brige
za moju najstariju ćerku, ona je predstavljala ovo
moje dete, a iza nje se, povezana istovetnošću imena
s njim, krije ličnost j e d n e pacijentkinje koju sam iz­
gubio zbog intoksikacije. U daljem toku sna menja
se značenje I r m i n e ličnosti (a da se p r i tom ne menja
njen lik viđen u snu); ona postaje jedno od dece
koje pregledamo u javnoj ordinaciji dečje bolnice,
pri čemu moji prijatelji pokazuju raznolikost svojih
dovalo je predstavljanje moje ćerke-deteta. Opira-
296 Tumačenje snova, I
njem pri otvaranju usta, ova ista Irma postaje alu­
zijom na jednu drugu damu koju sam jednom pre­
gledao, dalje u istoj vezi na moju sopstvenu ženu. U
bolesnim promenama koje sam otkrio u njenoj guši,
ja sam pored toga prikupio aluzije još na čitav niz
drugih osoba.
Sve ove osobe na koje nailazim prilikom praće­
nja „Irme", ne pojavljuju se u snu u telesnom obli­
ku; one se kriju iza osobe iz sna „Irme", koja se
pretvorila i postala jedna zajednička slika, dabome
sa crtama punim kontradiktornih osobina. Irma po­
staje zastupnica ovih drugih lica, žrtvovanih pri radu
sažimanja, pošto ja prepuštam da se na njoj zbiva
sve što me tačka po tačku podseća na te druge osobe.
Ja mogu da stvorim jednu kolektivnu sliku i na
drugi način za svrhu sažimanja sna tako što ću stvar­
ne crte dva ili više lica sjediniti u jednu sliku sna.
Na ovaj način je nastao doktor M. moga sna; on nosi
ime doktora M., govori i radi kao on; njegova telesna
karakteristika i njegove patnje pripadaju jednoj
drugoj osobi, mom najstarijem bratu, jedna jedina
crta, bledi izgled, dvostruko je determinisan, pošto
je u stvarnosti obema osobama zajednički. Jedna slič­
na mešovita osoba jeste dr R. u mom snu o stricu.
Ali u njegovom slučaju slika sna je konstruisana na
jedan drugi način. Crte što su svojstvene jednome,
ja nisam sjedinio sa crtama drugoga, i zato iz slike
sećanja izvesne crte pojedinca nisam ispustio, nego
sam krenuo postupkom po kome Galton stvara svoje
porodične portrete, da naime obe slike projicira jed­
nu iznad druge, pri čemu se zajedničke crte jače isti­
ču, a one koje se ne slažu, jedna drugu brišu i u slici
postanu nejasne. U snu o stricu ističe se, tako, plava
brada kao pojačana crta iz fizionomije dva lica i zato
nejasne fizionomije; ona pored toga sadrži aluzije
na moga oca i na mene, preko posredničke pred­
stave o seđenju.
Građenje kolektivnih i složenih osoba jeste jed­
no od glavnih sredstava kojim sažimanje sna obav­
lja svoj rad. Uskoro će mi se pružiti prilika da o
njemu raspravljamo u vezi s nečim drugim.
Rod sna — Rad na sažimanju 297
Upadan je predstave u san o injekciji isto tako je
mnogostruko determinisano, s jedne strane parafra-
zičnom istozvučnošću sa difterijom, a s druge strane
kroz odnos prema pacijentu kojeg sam poslao na
istok, a čija se histerija ne prepoznaje.
Kao interesantan primer sažimanja služi i po-
minjanje „propilena" u snu. U mislima sna nije bio
sadržan „propilen", nego „amilen". Moglo bi se po­
misliti da je ovde zauzelo mesto jednostavno pome-
ranje kod stvaranja sna. Tako i jeste; samo ovo po-
rneranje služi ciljevima sažimanja kao što pokazuje
sledeći dodatak u analizi sna. Ako se moja pažnja
još jedan trenutak zaustavlja kod reci „propilen'',,
onda mi pada na pamet istozvučnost sa „propileji".
A propileji se ne nalaze samo u Atini, nego i u Min-
henu. U tom gradu ja sam godinu dana posle sna
posetio jednog svog prijatelja koji je tada bio teško
bolestan, i njegovo pominjanje postaje očevidno pre­
ko trimetilamina koje dolazi ubrzo iza propilena.
Prelazim preko upadljive okolnosti da se ovde,.
kao i na drugom mestu kod analize snova, kao isto-
vrednosne koriste asocijacije za povezivanje misli
najrazličitije vrednosti i sklon sam iskušenju da sebi
tako reći plastički predstavim proces kojim je ami­
len u mislima sna bio zamenjen propilenom u sadr­
žaju sna.
S jedne strane, nalazi se grupa predstava veza­
nih za moga prijatelja Otona, koji me ne razume, koji
ne priznaje da sam u pravu i poklanja mi liker koji
miriše na amilen; s druge strane, povezana suprot-
nošću, grupa predstava vezana za mog berlinskog;
prijatelja, koji me razume, koji bi mi priznao da sam
u pravu, i kome imam da zahvalim za tolike drago-
cene informacije, takođe o herniji seksualnih procesa.
Ono što iz grupe „Oto" naročito treba da uzbudi
moju pažnju određeno je recentnim povodima koji
izazivaju san; amilen spada među ove izvrsne ele­
mente, predestinirane za sadržinu sna. Bogata gru­
pa predstava „Vilhelm" biva oživljena upravo svojom
suprotnošću prema grupi „Oto", i u njoj su bili istak­
nuti oni elementi koji zvuče skladno sa elementima
298 Tumačenje snova, I
već izazvanim u ovoj grupi. Ta u čitavom ovom snu
ja se vraćam od jedne osobe, koja izaziva moje ne-
dopadanje, do druge koju mogu ovoj po želji suprot­
staviti; izazivam, tačku po tačku, prijatelja protiv
protivnika. I tako amilen u grupi „Oto" izaziva seća-
nja iz kruga hernije i u drugoj grupi; i tako trime-
tilamin, poduprt sa mnogo strana, dolazi u sadržinu
sna. I amilen bi mogao doći neizmenjen u sadržinu
sna, ali je on došao pod uticaj grupe „Vilhelm". Jer
čitava oblast sećanja što ga ovo ime pokriva prilo­
žena je da bi se našao jedan elemenat koji može dati
dvostruko determinisanje za amilen. Tesno asociran
sa amilenom je „propilen"; iz kruga „Vilhelm" do­
lazi mu u susret Minhen sa „Propilejima". U propi-
len-propileji sastaju se obe grupe predstava. Kao ne­
kim kompromisom ovaj srednji elemenat dospeva za­
tim u sadržaj sna. Tu je konstruisana neka srednja
zajednička koja dozvoljava višestruko determinisa­
nje. I tako je sasvim jasna činjenice da višestruko de­
terminisanje mora olakšati prodiranje jednog elemen­
ta u sadržaj sna. U cilju stvaranja ovakve srednje veze,
nesumnjivo je preduzeto jedno pomeranje pažnje sa
onog što se stvarno mislilo na nešto što se nalazi u
blizini asocijacije.
Proučavanje sna o (Irminoj) injekciji dozvoljava
nam već da steknemo izvestan pregled o prošecima
sažimanja za vreme stvaranja sna, kao na primer:
kako se daje prednost elementima koji se višestruko
javljaju u mislima sna, kako se stvaraju nove jedi­
nice, zbirna lica, mešovite tvorevine i kako se kon-
struišu zajedničke srednje jedinice. Mogli smo posma-
trati izvesne pojedinosti rada na sažimanju. Čemu
sažimanje služi i koji faktori ga stvaraju, to pita­
nje ćemo postaviti tek onda kada budemo hteli da u
celini obuhvatimo procese pri stvaranju sna. Zado­
voljimo se, za sada, konstatacijom da sažimanje sna
postoji kao značajna relacija između misli sna i sa-
držine sna.
Najjasnije rad sna se vidi na sažimanju ako je
on za svoje objekte izabrao reci i imena. San sa re­
cima uopšte često postupa kao sa stvarima i zato su
Rad sna — Rad na sažimanju 299
one sposobne da se kombinuju na isti način kao pred­
stave konkretnih predmeta. Rezultati takvih snova su
komični i neobični neologizmi.
1) Kad mi je jedan kolega nekom prilikom po­
slao svoj članak, u kome je po mom mišljenju jedno
novo fiziološko otkriće bilo precenjeno i, pre svega,
opisano suviše ushićenim izrazima, ja sam sledeće
noći sanjao jednu rečenicu koja se očigledno odnosila
na tu raspravu: „To je stvarno jedan norekdalski
stil" (Das ist ein ivahrlich norekdaler Stil). Rešenje
ove tvorevine reci u početku mi je zadavalo mnogo
glavobolje; nije bilo sumnje da je neologizam stvo­
ren parodistički prema superlativima „kolossal, pyra-
midal", ali odakle to dolazi, nije bilo lako reći. Na-
posletku se ovo čudovište raspalo na dva imena
Nora i Ekdal iz dve poznate Ibsenove drame. Nešto
ranije čitao sam u novinama jedan članak o Ibsenu
koji je napisao isti autor čije sam poslednje delo u
snu ovako kritikovao.
2) Jedna od mojih pacijentkinja saopštava mi
kratak san koji se završava jednom besmislenom kom­
binacijom reci. Ona se sa svojim mužem nalazi na
nekom seoskom veselju, pa zatim kaže: „Das wird in
einen allgemeinen „Maistollmiitz"1 ausgehen" (To sve
će se završiti jednim ludim „majstolmicem"). Pri tom,
u snu nejasna misao da je to nekakav kolač naprav­
ljen od kukuruza (nemački: Mais), nekakva vrsta po-
lente. Analiza razlaže reč u Maistoll - mannstoll - 01-
miitz, a svi ti delovi mogu se prepoznati kao ostatak
jedne konverzacije vođene za stolom kod njenih ro­
đaka. Iza reci Mais kriju se, osim aluzije na upravo
otvorenu jubilarnu izložbu, još i reci: Meissen (jed­
na majsenska porculanska figura koja predstavlja
pticu), Miss (Engleskinja njenih rođaka otputovala je
1
Ovo mesto biće razumljivo tek ako poveđemo računa
o sledećem: Mais = kukuruz; Meissen je grad u Nemačkoj
čuven po svojoj staroj fabrici porculana; mannstoll = po-
mamna za muškarce, Miss engleska reč za „gospođica", a
mies = rđav, loš (u jevrejskom žargonu). Olmutz je nemačko
ime za češki grad Olomouc. (Prim. prev.).
300 Tumačenje snova, I Rad sna — Rad na sažimanju
u Olmutz), mies = odvratan, loš — u šaljivo upo-
trebljenom jevrejskom žargonu, i čitav lanac misli
i nadovezivanja odvajao se od svakog sloga ovog ču­
dovišta od reci.
3) Mlad čovek kod kojeg je kasno uveče zazvonio
neki poznanik da bi mu predao posetnicu sledeće
noći sanja ovo: Jedan poslovan čovek očekuje, kasno
uveče, da mu oprave sobni telegraf. Pošto je otišao,
zvonilo je još uvek, ne kontinuirano, nego samo u po­
jedinim udarcima. Sluga dovede ponovo toga čoveka,
a ovaj kaže: Ipak je neobično što i ljudi koji su ina­
če „tutelrein" ne umeju da postupaju s takvim stva­
rima.
Indiferentni povod za san pokriva, kao što se
vidi, samo jedan njegov elemenat. On je postao zna­
čajan uopšte samo zato što se nadovezao na jedan
drugi snevačev doživljaj, mada i sam po sebi rav­
nodušan, ali mu je njegova fantazija dala jedno sup-
stitutivno značenje. Kao dečak, koji je stanovao za­
jedno sa ocem, jednom je pospan prosuo čašu vode
na tle tako da se kabl sobnog telegrafa nakvasio i
njegovo kontinuirano zvonjenje smetalo je ocu kad
je spavao. Pošto „kontinuirano zvonjenje" odgovara
nakvašenosti, upotrebljavaju se „pojedini udarci" da
predstave kapanje. Reč „tutelrein" razlaže se u tri
pravca i time cilja na tri materije koje su zastup­
ljene u mislima sna: „Tutel" = Kuratel znači stara­
telj stvo; Tutel (možda „Tuttel") jeste jedna vulgarna
oznaka za ženske grudi a sastojak ,,rein" (čist) pre­
uzima prve slogove sobnog telegrafa da bi stvorio
reč „ziramerrein", što je tesno povezano za kvašenje
poda, a osim toga zvuči slično kao ime neke osobe
1
zastupljeno u snevačevoj porodici.
1
Isto razlaganje i slaganje slogova — prava hernija slo­
gova — služi nam i u budnom stanju za pravljenje mnogo­
strukih šala. „Kako se na najprostiji način dobija zlato? Pođe
se u jedan drvored u kojem rastu srebrne topole, zapoveđi
se da ćute, onda prestaje „Pappeln" (= brbljanje), i srebro
je „oslobođeno". Prvi čitalac i kritičar ove knjige učinio mi
je prigovor koji će kasniji čitaoci i kritičari verovatno po­
noviti: „da snevač često izgleda suviše duhovit". To je tačno,
301
4) U jednom svom dužem i zbrkanom snu u či­
jem je prividnom središtu putovanje brodom, dešava
se da se sledeća stanica zove Hearsing a naredna
Fliess. Ovo poslednje je ime moga prijatelja u B., i
to mesto često je predstavljalo cilj mojih putovanja.
A reč Hearsing kombinovana je iz mesnih naziva
našeg bečkog lokalnog tramvaja koji se tako često
završavaju na ,,ing". Hicing (Hietzing), Lizing (Lie-
sing), Medling (Modling), staro ime Medelitz, meae
delieae, dakle „meine Freude" (== moja radost), od
engleske reci hearsav (= po čuvenju), što upućuje na
klevetanje i uspostavlja odnos prema indiferentnom
izazivaču sna preko dana: prema jednoj pesmi objav­
ljenoj u šaljivom listu Fliegende Blatter od strane
jednog ogovaračkog kepeca „Sagter Hatergesagt".*
Kroz odnos krajnjeg sloga ,,ing" prema imenu Fliess
dobijamo „Vlissingen", što je stvarno ime jedne sta­
nice koju dotiče moj brat kad nam se iz Engleske
vraća u posetu. Engleski naziv toga mesta Vlissingen
glasi Flushing, što na engleskom znači „crvenjenje"
ukoliko se odnosi samo na snevača, involira jedan prigovor
samo onda ako treba da pređe na tumača snova. U budnoj
stvarnosti ne mogu da polažem mnogo prava na predikat
„duhovit" (witzig); ako moji snovi izgledaju duhoviti, onda
za to nije kriva moja ličnost, nego to zavisi od osobitih psiho­
loških uslova u kojima se san izrađuje, i intimno je povezan
sa teorijom duhovitog i komičnog. San postaje duhovit, pošto
je za njega zatvoren pravi i najbliži put do izražavanja nje­
govih misli; on to postaje po nuždi. Čitaoci se mogu uveriti
da snovi mojih pacijenata čine utisak duhovitog (witzelnden)
u istom i u većem stepenu nego što to čine moji snovi. Ovo
prebacivanje, svakako, mi je dalo povoda da tehniku vica
uporedim sa radom sna, što se dogodilo u knjizi, objavljenoj
1905. godine, sa naslovom: Der Witz und seine Beziehung
zum Unbewussten (Dosetka i njen odnos prema nesvesnom).
U sabranim delima sveska VI. (Prim. prev.). Reč „zimmer-
rein" kaže se za životinju (ili dete) koje je naučeno na či­
stoću u sobi (da ne mokri i si.).
1
I ovde jedna primedba prevodioca. Satiričko-humori-
stički list „Fliegende Blatter" izlazio je u Nemačkoj do dru­
gog svetskog rata. Izmišljeno ime „Sagter Hatergesagt" t r e ­
ba rastaviti na članove: sagt er (= kaže) i hat er gesagt (= r e ­
kao je).
302 Tumačenje snova, I Rad sna — Rad no sažimanju
i podseća na pacijente sa „crvenilom straha", koje ja
lečim, a i na jednu noviju publikaciju Behtereva o
ovoj neurozi koja mi je dala povoda da se ljutim.
5) Drugi put sanjam san koji se sastoji iz dva
odvojena dela. Prvi deo je reč koje se živo sećam —
„autodidasker", a drugi deo verno se pokriva sa jed­
nom kratkom i bezazlenom fantazijom koju sam pre
nekoliko dana izmislio sa sadržajem kako profesoru
N., kada ga prvi put budem video, moram reći: „Pa­
cijent o čijem sam vas stanju poslednji put konsul-
tovao zaista pati samo od jedne neuroze, tačno onako
kao što ste vi slutili." Novostvorena reč „Autodidas­
ker" sad treba da udovolji dvama zahtevima, da sa­
drži komprimirani smisao ili da ga zastupa, i drugo:
ovaj smisao mora biti u dobroj vezi sa mojom odlu­
kom ponovljenom iz budnog stanja, da profesoru N.
dam to zadovoljenje.
Reč autodidasker se sad lepo može rastaviti u
autor, autodidakt i Lasker, na koga se priključuje
Lassalle. Prve od ovih reci vode do — ovog puta zna­
čajnog — povoda za san. Ja sam svojoj ženi doneo
više svezaka jednog poznatog autora sa kojim moj
brat živi u prijateljstvu, a koji je, kao što sam sa­
znao, rodom iz istog mesta kao i ja. (J. J. David).
Jedne večeri, ona je razgovarala sa mnom o dubo­
kom utisku koji je na nju načinila dirljivo tužna isto-
rija jednog propalog talenta u jednoj od Davidovih
novela; naš razgovor se posle toga okrenuo ka trago­
vima obdarenosti koju kod naše dece zapažamo. Pod
uticajem onoga što je baš pročitala, moja je žena iz­
razila zabrinutost koja se odnosila na decu, a ja sam
je tešio napomenom da se upravo takve opasnosti
vaspitanjem mogu ukloniti. Tokom noći moj je tok
misli išao dalje, prihvatio zabrinutost moje žene i
s time se svašta drugo ispreplele Jedna primedba
koju je pesnik stavio protiv moga brata u vezi sa ven-
čanjem ukazala je mojim mislima na jedan sporedan
put koji je mogao voditi predstavljanju u snu. Ovaj
put vodio je u Breslau (grad u Sleziji u Sljonsku, da­
nas Vroclav, prim. preu.), gde se udala jedna dama
s kojom smo bili u veoma prisnom prijateljstvu. Za
303
zabrinutost da pored žene propadne, a to je činilo
jezgro mojih misli sna, ja u Breslavu pronađoh pri-
mer u slučajevima Lasker i Lassalle, što mi je isto­
vremeno omogućilo da prikazem oba načina na koja
ovaj kobni uticaj vodi u nesreću. 1 Ono „cherchez la
femme", u što se ove misli mogu sažeti, prenosi me
u jednom drugom smislu na moga još neoženjenog
brata koji se zove Aleksandar. I sad primećujem da
Aleks, kako smo njegovo ime skraćivali, glasi otpri­
like kao izvrnuto Lasker, i da je ovaj faktor morao
sudelovati u tome da mojim mislima ukaže na zao­
bilazni put preko Breslaua.
Igrarija sa imenima i slovima, kojom se ovde ba­
vim, ima međutim još jedan dalji smisao. Ona za­
stupa želju za srećnim porodičnim životom za moga
brata, i to ovim putem: u romanu o umetniku
L'oeuvre, koji je sadržajno morao biti blizak mojim
mislima sna, pisac je, kao što je poznato, u epizodama
opisao sebe i svoju porodičnu sreću, a u romanu se
pojavljuje pod imenom Sandoz. Verovatno je prili­
kom zamene imena pošao ovim putem. Zola daje,
kada se čita obrnuto (kao što deca tako rado čine),
Aloz. To ime mu je, sigurno, bilo još uvek premalo
prerušeno; zato se slog Al, kojim počinje ime Alek­
sandar, zamenio trećim slogom istog imena sand, i
tako se stvorilo Sandoz. Tako je, slično, nastalo i ono
moje Autodidasker.
Moja fantazija kako profesoru N. pričam da bo­
lesnik kojeg smo obojica videli boluje samo od jedne
neuroze ušla je u san na sledeći način. Kratko vre-
me pre završetka moje radne godine dobio sam jed­
nog pacijenta kod kojeg me je moja dijagnostika osta-
1
Lasker je umro od progresivne paralize, dakle usled
posleđica infekcije dobijene kod žene (lues); Lassalle je, kao
što je poznato, poginuo u dvoboju zbog jedne dame (Prim.
prev.). Ferdinand Lassalle je osnivač nemačkog socijaldemo­
kratskog pokreta, rođen u Breslau (1825—1864), Eduard Las­
ker (1829—1884), rođen u Jaročinu, nedaleko od Breslaua,
osnivač narodne liberalne stranke u Nemačkoj. Obojica J e -
vreji.
304 Tumačenje snova, I
vila na cedilu. To je bila neka teška organska bolest,
možda se mogla pretpostaviti neka promena na kič­
menoj moždini, ali se nije mogla dokazati. Bilo bi
privlačno dijagnosticirati neurozu, i to bi načinilo
kraj svima teškoćama, da bolesnik nije tako energič­
no poricao seksualnu anamnezu bez koje ja nikakvu
neurozu neću da priznam. U toj neprilici pozovem u
pomoć lekara koga kao čoveka najviše poštujem (kao
i ostale) i čijem se autoritetu naipre mogu priklo­
niti. On je saslušao moje sumnje, rekao mi da su
opravdane, pa zatim dodao: „Posmatrajte toga čo­
veka i dalje, biće da je to neuroza." Pošto znam da
on ne deli moje poglede o etiologiji neuroze, uzdržao
sam se da mu protivrečim, ali svoju nevericu nisam
sakrio. Nekoliko dana kasnije saopštio sam bolesniku
da ne znam šta da počnem s njim i rekao sam mu da
se obrati nekom drugom lekaru. I tada on, na moje
najveće iznenađenje, poče da me moli za oproštaj što
me je lagao; kazao je da se toliko stideo, i sad mi je
otkrio baš onaj deo seksualne etiologije koji sam oče­
kivao i koji mi je bio potreban da bih mogao pretpo­
staviti postojanje neuroze. Za mene je to bilo olak­
šanje, ali ujedno i sramota: morao sam sam sebi pri­
znati da je moj „consiliarius", nezaveden obraćanjem
pažnje na anamnezu, pravilnije video. Odlučio sam
se da mu, čim ga ponovo vidim, kažem da je on bio
u pravu a ne ja.
I baš to sada ja radim u snu. Ali kakvo ispunje­
nje želje treba da predstavlja to ako priznam da ni­
sam u pravu? Baš to je moja želja; ja bih želeo da
nisam u pravu sa svojim strahovanjima, respektive,
želeo bih da moja žena, čija sam strahovanja u snu '
prisvojio, ne bude u pravu. Tema na koju se odnosi
to „biti u ili ne biti u pravu u snu" nije mnogo uda­
ljena od onoga što je za misli sna zaista zanimljivo.
Ista alternativa organskog ili funkcionalnog ošteće­
nja kroz ženu, zapravo, kroz seksualni život: tabes —
paraliza ili neuroza, na koju se labavi je niže način
na koji je Lasal propao.
Profesor N. igra ulogu u ovom čvrsto sastavlje­
nom (i pri brižljivom tumačenju sasvim providnom)
Rad sna — Rad na sažimanju 305
mu ne samo zbog ove analogije i zbog moje želje da
budem u pravu — a tako isto ni zbog svojih uzgred­
nih odnosa sa Breslauom i prema porodici naše pri­
jateljice koja se tamo udala — nego i zbog sledeće
opizode koja se dogodila na kraju naše konsultacije.
Pošto je svoj lekarski posao obavio sa konstatacijom
one pretpostavke, profesor je svoje interesovanje
skrenuo na lične stvari. „Koliko dece imate?" —
„Šestoro." — Na njegovom licu izraz respekta i po­
štovanja. — „Devojčice, dečaci?" — „Tri i tri, to je
moj ponos i moje bogatstvo." — ,,A sad pazite, sa
devojčicama je stvar laka, ali dečaci čoveku kasnije
u vaspitavanju stvaraju teškoće." — Prigovorio sam
da su oni dosad ostali sasvim pitomi; očigledno mi
ova druga dijagnoza o budućnosti mojih sinova nije
godila kao ni ona ranija da moj pacijent samo pati
od neuroze. Ova dva utiska su kontinuitetom, doživ­
ljavanjem povezana zajedno, i ako primam u san pri­
ču o neurozi, ja je zamenjujem razgovorom o vaspi-
tanju, koji pokazuje još veću povezanost sa mislima
sna, pošto se tako tesno dodiruje sa zabrinutostima
moje žene što ih je kasnije izrazila. I na taj način,
čak, moje strahovanje da bi profesor N. svojim na­
pomenama o teškoćama vaspitanja dečaka mogao biti
u pravu nalazi ulazak u sadržinu sna na taj način
što se iza prikazivanja moje želje krilo da u ovakvim
strahovanjima ne budem u pravu. Ista fantazija ne-
izmenjeno služi prikazivanju oba suprotna člana
alternative.
6) Marcinovski (Marcinowski): „Jutros rano do~
živeo sam između sna i budnoće jedno veoma lepo
sažimanje reci. Tokom obilja fragmenata sna, kojih se
jedva mogu setiti, zaprepastio sam se nekako na jed­
noj reci koju pred sobom vidim upola napisanu, a
upola štampanu. Ona glasi „erzefilisch" i pripada
jednoj rečenici koja je van svake veze potpuno izo-
lovana i neprimetno ušla u moje svesno sećanje; re­
čenica je glasila: „Das wirkt erzefilisch auf die Ge-
schlechtsempfindung" (= to deluje erzefilisch na sek­
sualno osećanje). Odmah sam znao da bi zapravo tre­
balo da glasi „erziherisch" (=" vaspitno), kolebao sam
20 FrojJt Odabrana đela, VI
306 Tumačenje snova, I
se neko vreme da li, možda, ne bi pravilnije glasila
„erzLfilisch". Pri tom mi pade na pamet reč sifilis i,
počinjući sa analiziranjem još u polusnu, lupao sam
glavu kako mi to može doći u san, budući da sa ovom
bolešću, ni lično niti pak profesionalno, nemam ni­
kakvih dodirnih tačaka. Zatim mi na pamet pade
„erzehlerisch", objašnjavajući ovo e, i objašnjavajući
u isto vreme da sam sinoć od naše „Erzieherin"
(= vaspitačica) bio podstaknut da govorim o proble­
mu prostitucije, i ja sam joj stvarno dao Hesejevu
(Hesse) knjigu O prostituciji da bih „erzieherisch"
(= vaspitno) delovao na njen ne sasvim normalno
razvijeni osećajni život, pošto sam joj mnogo što-šta
o tom problemu ispričao. I tad mi, odjednom, postade
jasno da reč „sifilis" ne treba uzeti u doslovnom
smislu nego da ona stoji mesto otrov, naravno u od­
nosu prema seksualnom životu. Rečenica u prevodu,
dakle, sasvim logično glasi: „Durch meine Erzahlung
habe ich auf meine Erzieherin erzieherisch auf deren
Empfindungsleben einwirken vvollen, aber habe die
Befurchtung, dass es zu gleicher Zeit vergiftend
wirken konne (U prevodu: Svojom pričom hteo sam
da na našu vaspitačicu vaspitno delujem na njen
osećajni život, ali se plašim da bi to u isto vreme
moglo delovati kao da je trujem). Erzefilisch = erzah
— (erzieh —) (erzefilisch).
Izopačavanja reci u snu veoma su slična onima
koja su nam poznata kod paranoičara, ali koja nala­
zimo i kod histerije i prinudnih predstava. Jezičke
veštine dece koja u izvesnim vremenima sa recima
stvarno postupaju kao sa predmetima pronalaze, čak,
nove jezike i veštačka sklapanja reci, i za san pred­
stavljaju ovde zajednički izvor, a i za psihoneuroze.
Analiza besmislenih tvorevina reci u snu naro­
čito je pogodna za to da se prikaže stepen sažimanja
u radu sna. Ne bi trebalo da iz ovog malog izbora
primera, ovde upotrebijenih, zaključimo da takav ma­
terijal samo retko kada, ili čak izuzetno retko, dolazi
da se uzme u razmatranje. Naprotiv, taj materijal je
vrlo čest, samo zavisnost tumačenja sna od psihoana­
litičkog lečenja ima za posledicu da se samo veoma
Rad sna — Rad na sažimanju 307
mali broj primera zapazi i saopšti, i da su saopštene
analize većinom razumljive samo za poznavaoce pa­
tologije neuroze. Takav je jedan san dr fon Karpin-
ske (Karpinska), objavljen u Internationale Zeit-
schrift fiir Psychoanalyse II, 1914, u kome se nalazi
besmislena tvorevina reci „Svingnum elvi". Zaslu­
žuje da se pomene još slučaj da se u snu javlja reč
koja sama po sebi nije beznačajna, ali koja obuhvata
razna druga značenja, pošto je sama lišena pravog
značenja, prema kojima se onda odnosi kao „besmi­
slena" reč. To je slučaj u snu o „kategoriji" jednog
desetogodišnjeg dečaka, koji saopštava V. Tausk (Zur
Psvchologie der Kindersexualitat, Internationale Zeit-
schrift fiir Psychoanalyse, I, 1913). „Kategorija" ovde
predstavlja ženski polni organ i reč „kategorieren"
isto što i urinieren (= mokriti).
Gde se u snu pojavljuju govori koji se kao takvi
izričito razlikuju od misli, onda kao pravilo bez izu­
zetka važi da govor u snu proizlazi od govora spo­
menutog u materijalu sna. Tekst govora je ili u ce-
lini sačuvan, ili u izrazu malo pomeren; govor u snu
je često sastavljen od raznih sećanja govora; tekst je
pri tom ono što ostaje isto, a smisao je po mogućstvu
izmenjen tako da ima više značenja, ili jedno zna­
čenje koje se razlikuje od originala. Govor u snu, ne
retko, služi samo kao aluzija na jedan događaj o ko­
1
jem je bila reč.
1
Kod jednog mladog čoveka koji je patio od prinudnih
predstava sa inače intaktnim i visoko razvijenim intelek­
tualnim funkcijama naišao sam, nedavno, na izuzetak od
ovog pravila. Govori koji su se pojavljivali u njegovim sno­
vima nisu dolazili od govora koje je on slušao ili ih sam
održavao, nego su odgovarali neizvitoperenom tekstu njego­
vih prinudnih misli koje su mu u budnoći dolazile u svest
samo izmenjene.
:o»
308 Tumačenje snova, I
B nosti sa ovim primerima, san o Irminoj injekciji po­
RAD POMERANJA
Morali smo već ranije zapaziti jednu drugu, ve-
rovatno ne manje značajnu relaciju dok smo prikup­
ljali primere za sažimanje snova. Mogli smo primetiti
da oni elementi što se u sadržaju sna ističu kao bitni
sastavni delovi nipošto ne igraju istu ulogu u mi­
slima sna. Kao korelat ovome možemo izraziti ovu
rečenicu i obrnuto. Ono što je u mislima sna očigled­
no bitna sadržina, u snu uopšte ne mora biti zastup­
ljeno. San je, tako reći, drukčije centriran, njegova
sadržina je grupisana oko drugih elemenata kao sre­
dišta nego što su misli sna. Tako, na primer, u snu
o botaničkoj monografiji središte sadržine sna oči­
gledno jeste elemenat „botanička"; u mislima sna
se radi o komplikacijama i konfliktima koji proiz­
laze što se među kolegama iz njihovih profesionalnih
obaveza i dalje prigovara da ja za svoj hobi dopri­
nosim isuviše visoke žrtve. Elemenat „botanička" u
ovom jezgru oko misli sna uopšte nema mesta, ako
nekom antitezom nije labavo povezan s tim, — jer
botanika nikada nije zauzimala mesto među mojim
omiljenim studijama. U snu moga pacijenta o Safou
penjanje i spuštanje, boravak gore i dole načinjeni
su centrom; ali san raspravlja o opasnostima sek­
sualnih odnosa prema socijalno nisko stojećim lici­
ma, tako da izgleda kao da je samo jedan od eleme­
nata misli sna ušao u sadržaj sna, mada je taj ele­
menat u nepriličnoj meri proširen. Slično se i u snu
o gundeljima koji ima za temu odnos seksualnosti
prema svireposti, faktor svireposti, doduše, u sadržini
sna ponovo pojavio, ali u povezivanju druge vrste i
ne pominjući seksualno, to jest istrgnut iz celine i
time preoblikovan na nešto strano. U snu o stricu
pojavljuje se opet plava brada, koja sačinjava nje­
gov centar, izvan svakog smisaonog odnosa prema
mojim željama punim ambicija koje su, kao što smo
videli jezgro misli sna. Takvi snovi onda s punim
pravom čine utisak „pomeranja". U potpunoj suprot -
Rad pomeranja 309
kazuje da pojedinačni elementi pri formiranju sna
s pravom mogu zauzimati ono mesto koje zauzimaju
u mislima sna. Uzimanje na znanje ove nove, u nje­
nom smislu sasvim inkonstantne relacije između mi­
sli sna i sadržaja sna, pogodno je da najpre izazove
naše čuđenje. Ako kod jednog psihičkog procesa u
normalnom životu nalazimo da je jedna predstava
bila istrgnuta iz više drugih predstava i da je za
svest stekla naročiti stepen živosti, onda ovaj uspeh
obično smatramo dokazom za to da predominantnoj
predstavi pripada naročito visoka količina psihičke
vrednosti (naročiti stepen interesovanja). Ali sad
otkrivamo da u slučaju raznih elemenata u mislima
sna, jedna takva vrednost u procesu stvaranja sna ne
ostaje sačuvana, ili ne dolazi u obzir. Ne postoji ni­
kakva sumnja o tome koji to elementi u mislima sna
imaju najveću psihičku vrednost; naš sud nam to
neposredno kazuje. U toku stvaranja sna mogu se
sad ovi bitni, sa intenzivnim interesovanjem istak­
nuti elementi, tretirati tako kao da su manje vredni,
a na njihovo mesto mogu ući u snu drugi elementi,
o čijoj maloj vrednosti u mislima sna ne može biti
ni pitanja. To najpre čini utisak kao da psihički in­
tenzitet 1 pojedinih predstava uopšte ne dolazi u obzir
za izbor sna, nego samo jedna njihova više ili manje
mnogostrana determinacija. Ne dolazi u san ono što
je važno u mislima sna nego što je u njima mnogo­
struko sadržano, moglo bi se pomisliti; ali ova pret­
postavka neće nam mnogo koristiti pri našem shva-
tanju o stvaranju sna, jer već unapred nećemo moći
verovati da oba faktora višestruke determinacije i
sopstvene psihičke vrednosti nužno moraju pri izboru
sna delovati u istom smislu. Predstave koje su među
mislima sna najvažnije biće svakako one predstave
koje se u njima najčešće javljaju, pošto će različite
1
Psihički intenzitet, vrednovanje, isticanje interesova­
nja jedne predstave mora se, razume se, držati po strani
od čulnog intenziteta, intenziteta predstavljenog.
310 Tumačenje snova, I
misli sna iz njih, tako reći, zračiti kao iz jednog sre­
dišta. Pa ipak, san ove intenzivno naglašene i mno­
gostruko poduprte elemente može otkloniti i u svoju
sadržinu preuzeti druge elemente kojima pripada
samo ova druga osobina.
Za rešavanje ove teškoće koristićemo se jednim
drugim utiskom koji smo dobili prilikom istraživanja
predeterminisanosti sadržaja sna. Možda je poneki či­
talac ove rasprave već u sebi pomislio da predetermi-
nisanost elemenata sna nije neki naročiti pronalazak,
pošto je sam po sebi razumljiv. Pri analizi se, naime,
polazi od elemenata sna i beleže se sve pomisli koje
se na njih nado vezuju; nikakvo čudo onda ako se u
tako dobijenom misaonom materijalu ovi elementi na­
ročito često nalaze. Ja ne bih mogao da uvažim ovaj
prigovor, ali ću sam izneti na tapet nešto što zvuči
slično njemu: među mislima koje analiza osvetljava
nalaze se mnoge misli koje su udaljenije od jezgra
sna i izgledaju kao veštačke interpolacije načinjene
za izvesnu svrhu. Njihovu svrhu lako je naslutiti: baš
one uspostavljaju vezu, često usiljenu i izveštačenu
između sadržine sna i misli sna, i kad bi se ovi ele­
menti izbrisali iz analize, onda bi sastavni delovi sa­
držaja sna često ostali ne samo bez predeterminisa­
nja, nego uopšte ni neke dovoljne determinisanosti.
Tako smo dovedeni do zaključka da mnogostruka
determinacija koja odlučuje o tome treba li u san da
uđe svakako nije uvek primarni faktor u stvaranju
sna, nego često sekundarni rezultat neke nama još
nepoznate psihičke sile. Ali ova mnogostruka deter­
minacija pored svega toga mora biti od značaja pri
izboru pojedinih elemenata koji će ući u san, jer mi
možemo posmatrati da se ona uspostavlja sa izvesnim
naporom onde gde iz materijala sna ne rezultuje bez
naknadne pomoći.
Sada možemo lako pomisliti da se prilikom rada
sna ispoljava jedna psihička sila koja, s jedne strane,
psihički visoko vrednim elementima oduzima njihov
intenzitet a, s druge strane, putem predeterminisanja
od elemenata manje psihičke vrednosti stvara nove
vrednosti koje posle toga dospevaju u sadržaj sna.
Rad pomeranja 311
Ako je tako, onda se u procesu stvaranja sna zbiva
prenošenje i pomeranje psihičkih intenziteta pojedi­
nih elemenata, i kao posledica toga pojavljuje se raz­
lika između teksta sadržine sna i misli sna. Proces
koji mi tako suponiramo, jeste upravo bitni deo rada
sna: on zaslužuje naziv pomeranje sna. Pomeranje
sna i sažimanje sna su oba glavna faktora, čijoj de-
latnosti mi uglavnom možemo pripisati oblik koji je
san primio.
Mislim, takođe, da je lako prepoznati psihičku
silu koja se ispoljava u činjenicama pomeranja sna.
Posledica ovoga pomeranja je da sadržaj sna više ne
izgleda isti sa jezgrom misli sna, da san daje samo
jedno izopačen je želje sna koje postoji u nesvesnom.
A izopačen je sna već nam je poznato; mi smo ga
sveli na cenzuru koja obavlja jednu psihičku instan­
cu u životu misli protiv druge. Pomeranje sna je jed­
no od glavnih sredstava za postizavanje tog izopače-
nja. Is fecit, cui profuit (= delo je počinio onaj kome
je to koristilo). Možemo pretpostaviti da se pomera­
nje sna ostvaruje pod uticajem cenzure endopsihičke
odbrane. 1
1
Pošto svođenje izopačeni a sna na cenzuru mogu da
smatrani jezgrom moga shvatanja o snovima, želim na ovom
mestu da umetnem poslednji deo one priče „Traumen wie
Wachen" iz dela „Phantasien eines Realisten" od Linkojsa
(Lynkeus), Beč, 2. izdanje, 1900, u kome nalazim još jednom
izloženu glavnu karakteristiku moga učenja.
„O jednom čoveku koji raspolaže neobičnom osobinom
da nikad ne sanja g l u p o s t . . . "
„Tvoja izvanredna osobina da snevaš kao i kad si budan
počiva na tvojim vrlinama, na tvojoj dobroti, tvojoj praved­
nosti, tvom istinoljublju; moralna jasnoća tvoje prirode čini
mi razumljivim sve što je na tebi."
„Ali ako dobro razmislim", odgovori onaj drugi, „onda
gotovo verujem da su svi ljudi stvoreni kao ja, i da uopšte
niko nikad ne sanja glupost! Jedan san kojeg se tako jasno
sećamo da ga kasnije možemo ispričati, dakle koji nije san
groznice, ima uvek smisla a drukčije ne može ni da bude!
J e r ono što među sobom stoji u protivrečnosti ne bi se moglo
grupisati u jednu celinu. To što se vreme i prostor često
brkaju ne oduzima upravo ništa od pravog sadržaja, jer su i
jedno i drugo sigurno bili bez značaja za njegovu bitnu sa-
T-1
312 Tumačenje snova, I
Na koji se način pri formiranju sna isprepliću
faktori pomeranja, sažimanja i predeterminisanja,
koji od njih postaje nadređen a koji sporedan faktor,
to ćemo ostaviti za naša kasnija istraživanja. Već sa­
da, međutim, kao druge uslove koji moraju zadovo­
ljiti elemente što dospevaju u san možemo navesti
da su izbegli cenzuru otpora. A od sada ćemo pome-
ranje sna uzimati u obzir kao nesumnjivu činjenicu
pri tumačenju snova.
C da odobri. Kod analize sna ovi obziri su manje sme­
SREDSTVA PREDSTAVLJANJA
U SNOVIMA
Osim oba momenta sažimanja i pomeranja sna,
koje smo pronašli da deluju prilikom pretvaranja la­
tentnog misaonog materijala u manifestnu sadržinu
sna, naići ćemo prilikom nastavljanja ove rasprave
još na dva dalja uslova koji vrše nesumnjiv uticaj
na izbor materijala što u san dopire. Čak i uz opa­
snost da izgleda da smo na našem putu stali, ja bih
držinu. Ta mi tako često nešto i u snu radimo; pomislimo
samo na bajku, na tako smele i duhovite tvorevine fantazije
za koje bi samo neki nerazuman čovek mogao reći: To je
besmisleno! J e r to nije moguće."
„Kad bismo samo uvek umeli da snove pravilno pro­
tumačimo, onako kao što si ti baš sad uradio s mojim!" —
reče prijatelj.
„To sigurno nije lak zadatak, ali uz malo pažnje moralo
bi samom snevaču svakako uvek uspeti. — Zašto mu obično
ne polazi za rukom? Čini se da kod vas u snovima ima ne­
što skriveno, nešto nečedno sopstvene i više vrste, neka ta­
janstvenost u vašem biću koja se teško može do kraja za­
misliti; i zato vam vaše snevanje tako često izgleda bez
smisla, da je čak i besmisleno. Ali u najdubljem smislu to
nije tako; štaviše, tako ne može uopšte ni biti, jer je čovek
uvek isti, bilo da je budan ili da sanja."
Sredstvo predstavljanja u snovima 313
pre svega hteo da bacim prvi pogled na procese iz­
vođenja tumačenja snova. Ne krijem od sebe da bih
najpre uspeo da ove razjasnim i da njihovu pouzda­
nost odbranim od svakog prigovora kad bih jedan
pojedinačan san uzeo za primer i izveo njegovo tu­
mačenje, kao što sam to pokazao u drugom odeljku
pri tumačenju sna o Irminoj injekciji, pa da zatim
misli sna koje sam otkrio sastavim i sada iz njih re-
konstruišem formiranje sna, dakle ako analizu snova
dopunim njihovom sintezom. Ovaj rad obavio sam na
više primera za svoju sopstvenu pouku; ali ja ga ovde
ne mogu nastaviti pošto me za ovu demonstraciju
u tome sprečavaju raznovrsni obziri prema psihičkom
materijalu, koje će svako ko pošteno misli morati
tali, jer je analiza smela da bude i nepotpuna i za­
državala je svoju vrednost, iako nas je samo malo
uvela u tkivo sna. Ali u slučaju sinteze ne bih znao
ništa, osim da ona mora biti potpuna da bi mogla
ubediti. Jednu potpunu analizu mogao bih dati samo
o snovima takvih osoba koje su čitalačkoj publici ne­
poznate. A pošto mi sredstva za nju pružaju isklju­
čivo pacijenti, neurotičan, to ovaj deo opisa sna mora
biti odložen — na jednom drugom mestu biću u mo­
gućnosti da psihološko objašnjenje neuroza dovedem
dotle da se može uspostaviti dodir sa našom temom. 1
Iz pokušaja da snove sintetički izgradim iz misli
sna znam da je materijal koji se dobija pri tuma­
čenju različite vrednosti. Jedan deo toga materijala
sačinjavaju bitne misli sna, koje dakle san u potpu­
nosti zamenjuju i koje bi bile same dovoljne za tu
zamenu — kad za san ne bi postojala cenzura. A za
drugi deo smo navikli da snu pripisujemo neznatno
značenje. Takođe ne pridajemo nikakvu vrednost tvr-
1
Potpunu analizu i sintezu dva sna dao sam otada u
„Bruchstuck einer Hysterienanalyse" — (Odlomak jedne ana­
lize histerije. Sabrana dela, sv. V). — Kao najpotpunije t u ­
mačenje jednog dužeg sna mora se priznati analiza O. Ranka
„Ein Traum, der sich selbst deutet" (San koji se sam t u ­
mači).
Y"'-
314 Tumačenje snova, I
đenju da su sve te misli imale udela u tvorbi sna; na­
protiv, među njima se mogu naći pomisli koje se na-
dovezuju na doživljaje posle sna, između momenata
snevanja i tumačenja. Ovaj udeo materijala obuhvata
sve spojne puteve koji su vodili od manifestnog sadr­
žaja sna pa sve do latentnih misli sna, kao i posredu-
juće i povezujuće asocijacije preko kojih smo za vre-;
me rada na tumačenju došli do poznavanja ovih spoj-
nih puteva.
Nas na ovom mestu interesuju isključivo bitne
misli sna. Ove se većinom otkrivaju kao kompleks
misli i sećanja najsavršenijom strukturom sa svim
atributima misaonih tokova koji su nam poznati iz
budnoga stanja. Nisu to retko nizovi misli koji polaze
iz više od jednog centra, ali nisu bez dodirnih tača-
ka; gotovo redovno, pored jednog toka misli stoji nje­
gova kontradiktorna strana, povezana s njim asoci­
jacijom kontrasta.
Pojedini delovi ove komplikovane strukture sto­
je, naravno, u najrazličitijim logičkim relacijama
među sobom. Oni tvore pročelje i pozadinu, digresije
i objašnjenja, uslove, dokazivanja i pregovore. Ako
zatim čitava masa ovih misli sna podleže pritisku
rada sna, pri čemu se njeni elementi okreću, mrve
i guraju zajedno, otprilike kao sante leda na vodi,
onda nastaje pitanje šta se dešava sa logičkim veza­
ma koje su dotle ovaj sklop stvarale. Kako će u snu
biti predstavljeni „ako, zato, kao da, premda, ili —
ili" i sve ostale prepozicije1, bez kojih rečenicu i go­
vor ne možemo razumeti?
Najpre moramo odgovoriti na to da san za ove
logičke relacije među mislima sna nema nikakva
sredstva na raspolaganju da bi ih izrazio. Najvećim
delom on sve ove prepozicije ne uzima u obzir i pre­
uzima na obradu samo stvarnu sadržinu misli sna.
Prepušta se tumačenju sna da ponovo uspostavi me­
đusobnu vezu koju je rad sna uništio.
1
Ovde je sigurno Frojdov „lapsus calami", jer to nisu
prepozicije (predloži) nego konjunkcije (sveze). (Prim. prev.).
Sredstva predstavljanja u snovima 315
Mora biti krivica do psihičkog materijala od ko­
jeg je san izgrađen ako nema te mogućnosti izraža­
vanja. Pod sličnim ograničenjem nalaze se i likovne
umetnosti, slikarstvo i plastika u poređenju sa poezi­
jom, koja se može služiti govorom, a i ovde razlog
za nemoć leži u materijalu čijom obradom obe likov­
ne umetnosti teže da nešto izraze. Pre nego što je
slikarstvo došlo do toga da upozna zakone izražava­
nja koji važe za njega, ono se trudilo da ovaj nedo­
statak savlada. Na starim slikama iz usta naslika­
nih osoba visili su listići koji su donosili govor u vidu
pisma, jer je slikar bio očajan kako da na slici to
prikaže.
Možda će se i ovde pojaviti neki prigovor koji
će osporavati da san nije u stanju da prikazuje lo­
gičke relacije. Postoje snovi u kojima se zbivaju naj-
komplikovanije operacije duha, u kojima se obrazla­
že i poriče, prave dosetke i upoređuje kao u budnom
mišljenju. Ali i ovde izgled vara: ako se upustimo u
tumačenje takvih snova, saznaćemo da je sve ma­
terijal sna, a ne prikazivanje intelektualnog rada u
snu. Data je sadržina misli sna prividnim mišljenjem
u snu, a nisu dati odnosi misli sna jednih prema dru­
gima, u čijem se utvrđivanju sastoji mišljenje. Za
ovo ću navesti nekoliko primera. Ali najlakše je
utvrditi da svi govori koji se u snovima javljaju i
koji se izričito obeležavaju kao takvi jesu samo ne-
izmenjene ili samo malo modifikovane kopije govora
koji se isto tako nalaze u sećanjima materijala sna.
Govor je često samo aluzija na neki događaj sadržan
u mislima sna; smisao sna sasvim je drugi.
Razume se da neću osporavati da i kritički mi­
saoni rad, koji nije prosto ponavljanje materijala iz
misli sna, ima svoga udela u njegovom stvaranju.
Uticaj ovoga faktora moraću osvetliti na kraju ovog
raspravljanja. Onda će se pokazati da ova misaona
aktivnost nije izazvana mislima sna, nego snom, koji
je u izvesnom smislu već završen.
Za sada, dakle, ostaje pri tome da logičkim re­
lacijama između misli sna nije dato jedno naročito
prikazivanje u snu. Gde se u snu nalazi, na primer,
316 Tumačenje snova, I
kontradikcija, to je ili kontradikcija snu ili kontra­
dikcija iz sadržine jedne od misli sna; kontradikciji
između misli sna odgovara kontradikcija u snu samo
na veoma posredovan način.
Ali kao što je slikarstvu, najzad, uspelo da bar
nameru naslikanih osoba da žele govoriti, nežnost.
pretnju, opominjanje i slično izrazi na drukčiji način
nego pomoću lelujavog listića stavijenog dotičnoj
osobi u usta, tako se i za san pružila mogućnost da
posveti pažnju pojedinim logičkim relacijama izme­
đu misli sna jednom pripadajućom modifikacijom u
metodu prikazivanja karakterističnog za san. Iskustvo
nas uči da razni snovi u ovom pogledu idu različito
daleko; dok jedan san uopšte ne vodi računa o lo­
gičkom sklopu svoga materijala, drugi opet pokušava
da taj sklop, što je mogućno razgovetnije, nagovesti:
San se u ovom više ili manje udaljuje od teksta koji
se pred njim nalazi da bude obrađen. Slično variraju
i snovi u svojoj obradi (hronološki) vremenskog reda
misli sna, ako je takav red stvoren u nesvesnom (kao
što je, na primer, u snu o Irminoj injekciji).
Ali kojim sredstvima rad sna može nagovestiti
relacije u materijalu sna koji se teško mogu prika­
zati? Pokušaću da ih nabrojim pojedinačno.
Najpre, u celini san vodi računa o nepobitno po­
stojećoj vezi između svih delova misli sna tako što
ovaj materijal jednom kombinacijom sjedinjuje kao
situaciju ili događaj. On logičku povezanost reprodu-
kuje kao istovremenost; pri tom postupa kao slikar
koji udružuje sve filozofe ili pesnike za sliku jedne
škole Atine ili Parnasa, koji nikad nisu bili zajedno ni
u jednoj dvorani ili na nekoj planini, ali koji za misa­
ono posmatranje predstavljaju neku zajednicu.
Ovaj način prikazivanja sna nastavlja u pojedi­
nostima. Cim pokaže dva elementa jedan blizu do
drugog, on garantuje da postoji neka naročita intimna
povezanost između elemenata koji im u mislima sna
odgovaraju. To je kao u našem sistemu pisanja: ab
znači da oba slova treba izgovoriti u jednom slogu;
a i b, ako je između njih slobodan prostor, prikazuje
nam a kao poslednje slovo jedne reci, i o opet kao
Sredstva predstavljanja u snovima 317
prvo slovo neke druge reci. Prema tome, kombinacije
sna ne stvaraju se od bilo kojih, potpuno odvojenih
sastojaka materijala sna, nego od takvih koje se i u
mislima sna nalaze u tešnjoj povezanosti.
Da bi prikazao kauzalne odnose, san raspolaže sa
dva postupka, koji se u suštini svode na jedno. Češći
način prikazivanja, ako misli sna na primer glase: po­
što je to bilo tako i tako, moralo se dogoditi to i to —
sastoji se u tome da sporednu rečenicu iznese kao
prethodni san, a zatim glavnu rečenicu priključuje
kao glavni san. Ako sam pravilno protumačio, može
vremenski red biti i obrnut. Uvek glavnoj rečenici
odgovara opširnije izvedeni deo sna.
Lep primer za ovakvo prikazivanje kauzalnosti
dala mi je jednom jedna moja pacijentkinja; i njen
san ću kasnije u potpunosti ispričati. San se sastojao
od jedne kratke predigre i veoma obimnog dela sna,
koji je u velikom stepenu bio centriran i koji je mo­
gao nositi naslov: Durch die Blume (= uvijeno, zavi-
jeno). Prethodni san je glasio ovako: Ona odlazi u kuj-
nu gde su obe služavke i prekoreva ih što nisu gotove
,,s ono malo jela" (= mit dem bissl Essen). Pri tom
vidi u kuhinji vrlo mnogo grubog kuhinjskog posuđa
i izvrnutog da bi se ocedilo, i to nagomilano jedno
preko drugog. Obe služavke idu po vodu i pri tom kao
da moraju ući u jednu reku koja dopire sve do kuće
ili do dvorišta.
Zatim dolazi glavni san koji počinje ovako: Ona
silazi sa visine, preko neobično napravljenih ograda,
i raduje se što joj haljina pri tom nigde nije zapela
itd. Prethodni san se odnosi na roditeljsku kuću te
dame. Reci u kuhinji je svakako toliko puta slušala u
kući svoje majke. Gomile grubog posuđa dolaze iz
jedne obične prodavnice posuđa koja se nalazila u
istoj kući. Drugi deo sna sadržava jednu aluziju na
oca koji se mnogo vrzmao oko služavki i koji se ka­
snije, prilikom jedne poplave — kuća je stajala blizu
rečne obale —, smrtno razboleo. Misao koja se krije
iza ovoga prethodnog sna jeste dakle: Pošto vodim po­
reklo iz ove kuće, iz ovako sitnih i neprijatnih prili­
ka. Glavni san prima istu misao i dovodi je u izme-
318 Tumačenje snova, I
njenom obliku, izazvanom ispunjenjem želje: Ja sam
visokog porekla. Zapravo ovako: Pošto sam niskog
porekla, bio je tok moga života ovakav i onakav.
Koliko vidim, podela sna na dva nejednaka dela
ne znači uvek kauzalni odnos između misli oba sastav­
na dela. često izgleda kao da je isti materijal u oba
sna prikazan sa različitih gledišta; ovo sigurno važi
za niz snova koji se završava polucijom u jednoj noći,
u kojoj somatička potreba iznuđuje izraz koji poste­
peno postaje sve razgovetniji. Ili su oba sna ponikla
iz odvojenih centara u materijalu sna i ukrštavaju se
u sadržini, tako da je u jednom snu centar ono što u
drugom sudeluje kao aluzija, i obratno. A u izvesnom
broju snova razdvajanje u kraći prethodni san i duži
kasniji san stvarno znači kauzalni odnos između oba
dela. Drugi način prikazivanja odnosa kauzaliteta na­
lazi primenu kod manje obimnog materijala i sastoji
se u tome što se jedna slika u snu, bilo slika jedne
osobe ili stvari, menja u drugu. Samo tamo onda vi­
dimo da se ova promena u snu dešava, kauzalna po­
vezanost se ozbiljno ističe; ne tamo gde samo prime-
ćujemo da je sad, umesto jedne, došla druga slika.
Rekao sam da se oba postupka prikazivanja kauzal­
nog odnosa svode na isto; u oba slučaja, kauzacija je
predstavljena temporalnom sekvencom; u jednom slu­
čaju sekvencom snova, a drugi put neposrednom pro-
menom jedne slike u drugu. U najvećem broju sluča­
jeva, naravno, kauzalna relacija uopšte se ne pred­
stavlja, nego pada, gubi se u konfuziji elemenata ko­
ja je i u procesu sna neizbežna.
Alternativu ,,ili-ili" san uopšte ne može izraziti;
on njene članove kao ravnopravne prima u tekst sna.
Jedan klasičan primer za to sadržava san o Irminoj
injekciji. U njegovim latentnim mislima očigledno
stoji: Ja nisam kriv za dalje trajanje Irminih bolova;
krivica je ili do njenog opiranja da prihvati moje r e -
šenje, ili u tome što živi pod nepovoljnim seksualnim
uslovima koje ja ne mogu da izmenim, ili njeni bolovi
uopšte nisu histerične prirode nego organske. A san
ispunjava sve ove tri mogućnosti koje se međusobno
gotovo isključuju i ne libi se da iz želje u snu doda
Sredstva predstavljanja u snovima 319
jedno četvrto rešenje. To ili-ili umetnuo sam ja posle
tumačenja sna u kontekst misli sna.
A onde gde bi pripovedač prilikom reprodukova-
nja sna mogao upotrebiti ili-ili: To je bila ili bašta ili
soba za stanovanje itd., tu se u mislima sna ne pojav­
ljuje možda alternativa, nego ,,i", jednostavno reda­
nje. Sa ili-ili mi najčešće opisujemo jedan elemenat
sna koji se još može razrešiti. Pravilo za tumačenje za
ovaj slučaj glasi: Pojedine članove prividne alterna­
tive treba zajednički među sobom povezati svezom
,,i". Ja, na primer, sanjam, pošto sam duže vremena
očekivao adresu svoga prijatelja koji boravi u Italiji,
da sam primio telegram koji mi saopštava njegovu
adresu. U plavo naštampanim slovima na listu tele­
grama vidim: prva reč je nejasna:
nešto kao via,
ili villa, druga reč je jasna: Sezerno ili čak (Časa).
Druga reč koja zvuči kao neko italijansko ime i
koje me podseća na naša etimološka raspravljanja iz­
ražava i moju ljutnju što je svoj boravak tako dugo
od mene krio; a svaki od članova predložene tri alter­
native uz prvu reč može se u analizi prepoznati kao
samostalna i ravnopravna polazna tačka jednog sple­
ta misli.
Noću, uoči sahrane moga oca, sanjam o jednoj
štampanoj tabeli, plakatu ili oglasu — otprilike kao
što su cedulje sa natpisom „zabranjeno pušiti", koje
se nalaze u čekaonicama železničkih stanica:
Man bittet, die Augen zuzudriicken ili
Man bittet, ein Auge zuzudriicken1 što sam ja na­
vikao da predstavim u ovom obliku:
die
Man bittet, Auge(n) zuzudriicken.
ein
Svaka od ove dve verzije ima svoj naročiti smi­
sao i, u tumačenju snova, vodi u naročitom pravcu.
Ja sam ceremonijal izabrao što je mogućno jednostav-
1
Umoljavate se da zatvorite oči. Umoljavate se da za­
tvorite jedno oko.
320 Tumačenje snova, I
nije, jer sam znao kako je pokojnik mislio o ovakvim
pripremama. Ali ostali članovi porodice nisu se složili
sa ovakvom puritanskom jednostavnošću; mislili su
da ćemo se morati stideti od ljudi koji će prisustvo­
vati sahrani. Stoga tekst sna moli „da se jedno oko
zatvori", tj. da budu popustljivi. Značenje nejasnoće
koju smo opisali sa jednim ili—ili ovde se naročito lako
može shvatiti. Radu sna nije pošlo za rukom da stvori
jedan jedinstveni, ali onda dvosmisleni tekst za misli
sna. Tako se obe glavne crte misli već u sadržim sna
jedna od druge odvajaju.
U nekim slučajevima podela sna na dva podjed­
nako velika dela izražava alternativu koju je teško
prikazati.
Veoma upadljivo je držanje sna prema kategoriji
suprotnosti i protivrečnosti. Ovo se prosto zanemaru­
je, te se čini kao da „ne" za san ne postoji. Suprot­
nosti se najradije sažimaju u jednu jedinicu ili se
predstavljaju kao jedna jedina stvar. San uzima tako-
đe slobodu da bilo koji elemenat predstavi suprotno-
šću želje, tako da najpre ni za jedan elemenat sposo­
ban za suprotnost ne znamo da li je u mislima sna
sadržan kao pozitivan ili negativan. 1 U jednom od sno­
va koje sam među poslednjima spomenuo, čiju smo
prednju rečenicu već protumačili („pošto sam takvog
porekla"), snevačica silazi preko jedne ograde i pri
tom drži rascvetalu granu u rukama. Pošto joj uz ovu
sliku pada na pamet kako na slikama koje predstav­
ljaju Blagovesti Majke božje Marije (i ona sama se
1
Iz jednog rada K. Abela, Der Gegensinn der Urworte
(= Suprotni smisao prareči, 1884, vidi moj referat u J a h r -
buch f. Psychoanalyse II, 1910, Sabrana dela, sveska VIII)
saznao sam za iznenađujuću i od ostalih istraživača potvr­
đenu činjenicu da se najstariji jezici u ovoj stvari sasvim
podjednako ponašaju kao i san. Oni u početku imaju samo
jednu reč za obe suprotnosti na kraju jednog niza kvaliteta
ili detalnosti (snažan-mlad, star-mlad, daleko-blizu, vezati-
-odvajati) i stvaraju odvojene oznake za obe suprotnosti tek
sekundarno lakim modifikacijama zajedničke prareči. Abel
dokazuje postojanje ovih odnosa u velikoj meri na staroegi-
patskom jeziku, ali pokazuje i razgovetne ostatke istog raz­
voja i u semitskim u inđogermanskim jezicima.
Sredstva predstavljanja u snovima 321
zove Marija) jedan anđeo nosi ljiljan u rukama, i
kako u belo obučene devojke idu u procesiji na Telo-
vo1, dok su ulice ukrašene zelenim grančicama, to je
rascvetala grančica u snu sigurno aluzija na seksual­
nu nevinost. Ali grana je sva puna crvenih cvetova od
kojih svaki liči na kameliju. Na kraju njenog puta,
kaže se dalje u snu, cvetovi su već prilično opali, za­
tim dolaze očigledne aluzije na periodu. Tako je ista
grančica koju kao ljiljan nosi kao nevina devojka
ujedno i aluzija na damu s kamelijama koja je, kao
što je poznato, uvek nosila belu kameliju, a za vreme
periode crvenu. Ista rascvetana grana (,,des Madchenš
Bliiten" = cvetovi devojke u pesmama o mlinarici u
Getea) predstavlja seksualnu nevinost i takođe njenu
suprotnost. Isti san, koji izražava radost što joj je us­
pelo da neokaljana prođe kroz život, na nekim mesti-
ma takođe propušta (kao na mestu gde opadaju cve­
tovi) suprotni misaoni tok, da je načinila razne grehe
protiv seksualne neokaljanosti (naime u detinjstvu).
Prilikom analize sna, mi razgovetno možemo razliko­
vati oba misaona toka, od kojih utešni tok izgleda
smešten na površini, a onaj drugi, pun prebacivanja,
dublje dole, i da su oni dijametralno suprotstavljeni
jedan drugome, ali čiji su slični, mada suprotni ele­
menti, bili predstavljeni od istih elemenata u mani­
festnom snu.
Među logičkim relacijama, mehanizam stvaranja
sna koristi u najvećoj meri jednoj jedinoj. To je re­
lacija sličnosti, slaganja, dodira, relacija „kao što";
ova relacija može se u snu, kao nijedna druga, pred­
2
staviti mnogostrukim sredstvima. Paralele koje po­
stoje u materijalu sna, ili slučajevi onoga „kao da i",
prvi su temelji za stvaranje sna, i ne baš beznačajan
deo rada sna sastoji se u tome da stvori nove para­
lele, ako već postojeća paralela zbog cenzure otpora
1
Telovo (nemački „Fronleichnamsfest") je katolički p r a ­
znik koji se u katoličkim krajevima svečano proslavlja kao
uspomena na Hristovu Tajnu večeru. (Prim. prev.).
1
Uporedi Aristotelovu napomenu o pogodnosti da neko
bude tumač snova.
11 Frojd, Odfttrana dela, VI

322 Tumačenje snova, 1
ne može dospeti u san. Predstavljanje relacije slično­
sti pomaže težnji rada sna za sažimanjem.
Sličnost, slaganje, posedovanje zajedničkih atri­
buta predstavljeni su snom jedinstvenom unifikaci­
jom koja se može već nalaziti u materijalu sna, ili se
može nanovo stvoriti. Prvi deo možemo nazvati kao
identifikaciju, a drugi deo kao mešovitu tvorevinu
(kompoziciju). Identifikacija se primenjuje kad se
radi o licima; mešovita tvorevina onde gde predmeti
predstavljaju materijal unifikacije; ali se i o licima
stvaraju mešovite tvorevine (kompozicije). Lokaliteti
se često tretiraju kao lica.
Identifikacija se sastoji u tome što samo jedna
od osoba povezanih u mislima sna zajedničkim ele­
mentom dolazi do predstavljanja, dok druga, ili ostale
osobe za san izgledaju da su potisnute. Ova jedna po­
krivaj uća osoba, međutim, u snu ulazi u sve relacije
i situacije, koje se izvode od nje ili od pokrivenih oso­
ba. U mešovitoj tvorevini (kompoziciji) koja je proši­
rena na osobe, postoje već u slici sna crte koje su oso­
bama svojstvene, ali nisu zajedničke, tako da se sje­
dinjavanjem ovih crta objavljuje jedna nova jedinica,
složeno lice. Sam proces kompozicije može da se
ostvari na razne načine. S jedne strane, osoba sna
može imati ime jedne osobe na koju se odnosi — mi u
tom slučaju znamo na način koji je potpuno analogan
našem budućem znanju da se misli na ovu ili onu oso­
bu —, dok vizuelne crte mogu pripadati onoj drugoj
osobi; ili je sama slika sna sastavljena od vizuelnih
crta koje, u stvari, pripadaju jednim delom jednoj a
jednim delom drugoj osobi. Umesto vizuelnim crtama
učešće druge osobe može biti zastupljeno takođe gri­
masama koje joj se pripisuju, recima koje joj ostav­
ljamo da govori, ili situacijom u koju se stavlja. U
ovom poslednjem slučaju razlikovanje između kon­
strukcije složene osobe počinje da se gubi. Ali se može
takođe dogoditi da stvaranje jedne takve mešovite
osobe ne pođe za rukom. Onda se scena sna pripisu­
je jednoj osobi, a druga — po pravilu važnija — na­
stupa kao inače prisutna osoba bez ikakve druge
funkcije. Snevač otprilike pripoveda: Moja majka je
Sredstva predstavljanja u »novima 323
takođe bila tu (Stekel). Takav elemenat sadržine sna
može se onda uporediti sa determinativom u hijero-
glifskom pismu, koji ne služi za izgovor nego za obja­
šnjenje jednog drugog znaka.
Zajednički elemenat koji opravdava, to jest pro­
uzrokuje ujedinjenje obeju osoba može u snu biti
predstavljen ili može biti iz njega izostavljen. Po pra­
vilu identifikacija i stvaranje mešovite osobe služe
baš zato da uštede prikazivanje ovog zajedničkog ele­
menta. Umesto da ponavljam: A mi je neprijateljski
raspoložen, a B takođe, ja u snu stvaram jednu mešo­
vitu osobu od A i B, ili zamišljam osobu A u nekoj
drugačijoj akciji koju nam B karakteriše. Tako kon-
struisana osoba sna pojavljuje mi se u snu u bilo ka­
kvoj novoj vezi, a iz okolnosti što ona označava A kao
i B crpem opravdanje da na određeno mesto sna
umetnem ono što je obema zajedničko, naime nepri­
jateljsko raspoloženje prema meni. Na ovaj način če­
sto postižem sasvim izvanredno sažimanje za sadr­
žaj sna; ja mogu sebi uštedeti direktno prikazivanje
veoma komplikovanih odnosa koji su vezani za jednu
osobu, ako sam uz ovu osobu našao neku drugu koja
polaže isto pravo na jedan deo ovih odnosa. Lako se
može razumeti u kojoj meri ovo predstavljanje kroz
identifikaciju može služiti i za to da se zaobiđe cen­
zura otpora koja rad sna stavlja u tako teške uslove.
Podstrek za cenzuru može ležati upravo u onim pred­
stavama koje su u materijalu povezane sa jednom oso­
bom; ja sad nalazim jednu drugu osobu, koja je isto
tako povezana sa materijalom kome se prigovorilo,
ali samo prema jednom njegovom delu. Dodir između
dve osobe koja nije slobodna od cenzure daje mi sada
pravo da stvorim jednu mešovitu osobu koja je ka-
rakterisana indiferentnim crtama izvedenim od obe.
Ova osoba do koje se došlo identifikacijom ili kompo­
zicijom može kao slobodna od cenzure da bude prim­
ljena u sadržaj sna, i tako sam ja sam, koristeći saži­
manje sna, udovoljio zahtevima cenzure sna.
Gde je u snu predstavljen zajednički elemenat
obeju osoba, tamo je to obično mig da se traži neki
drugi, skriveni zajednički elemenat, čije je prikazi-
u*
324 Tumačenje snova, I
vanje cenzura onemogućila. Ovde se sigurno dogodilo
pomeranje da bi, tako reći, omogućilo njegovo prika­
zivanje. Iz toga što se meso vita osoba u snu pokazuje
s nekim indiferentnim zajedničkim elementom treba
da zaključimo da se pronađe neki drugi, ali nipošto
indiferentan zajednički elemenat.
Identifikacija ili stvaranje mešovite osobe, prema
tome, služi u snu različitim svrhama; prvo da pred­
stavi jedan elemenat, zajednički obema osobama, za­
tim da predstavi jedan potisnuti zajednički elemenat,
a treće, da izrazi još jedan samo željeni zajednički
elemenat. Pošto se želja da dve osobe imaju jedan za­
jednički elemenat često poklapa sa njihovom razme-
nom, to je i ova poslednja relacija u snu takođe izra­
žena identifikacijom. U snu o Irminoj injekciji, ja že­
lim da ovu pacijentkinju zamenim sa jednom drugom:
želim, dakle, da ona druga bude moja pacijentkinja
kao što je Irma; san vodi računa o ovoj želji tako što
mi pokazuje jednu osobu koja se zove Irma, ali koja
biva pregledana u jednom položaju kakav sam imao
priliku da vidim samo kod one druge pacijentkinje. U
snu o stricu je od ove zamene načinjena centralna tač-
ka sna: ja se identifikujem s ministrom, tako što sa
svojim kolegama ne postupam bolje i ne sudim bolje
o njima nego on.
To je moje iskustvo za koje nisam našao nijedan
izuzetak, da se svaki san bavi svojom sopstvenom lič­
nošću. Snovi su apsolutno egoistički.1 Gde se u sadr­
žim sna ne pojavljuje moje ja, nego samo jedna stra­
na osoba, onde mogu mirno da pretpostavim da je
moje ja skriveno identifikacijom iza one osobe. Ja
smem da dopunim svoje ja. Drugi put, kad se u snu
pojavljuje moje ja, pokazuje mi situaciju u kojoj se
ono nalazi, da se iza ja krije neka druga osoba kroz.
identifikaciju. San onda treba da me opomene da pri­
likom tumačenja' sna skriveni element, vezan za tu
drugu osobu, prenesem na sebe. Postoje takođe snovi
u kojima se pojavljuje moje ja pored drugih osoba*
1
Vidi uz. to, napomenu na strani 274.
Sredstva predstavljanja u snovima 329
koje se oslobađanjem identifikacije ponovo otkriva­
ju kao moje ja. Te identifikacije sada treba da mi omo­
guće da sa svojim ja dovedem u vezu predstave čije
je prihvatanje cenzura zabranila. Ja dakle mogu svo­
je ja višestruko predstaviti u snu, jedanput direktno,
a drugi put posredstvom identifikacije sa stranim
osobama. Sa više ovakvih identifikacija može se sa­
žeti neobično bogat misaoni materijal. 1 Sto se sneva-
čevo sopstveno ja u jednom snu više puta pojavljuje,
ili nastupa u raznim oblicima, u osnovi nije ni malo
čudnovati je nego što je ono sadržano u jednoj sve-
snoj misli više puta i na raznim mestima ili u vezama,
na primer u rečenici: Ako ja na to mislim, kakvo sam
I
zdravo dete ja bio.
I Još providni je nego kod osoba oblikuje se raspa­
danje identifikacija kod mesta obeleženih ličnim ime­
nima budući da ovde ne smeta ja koje u snu zauzima
nadmoćno mesto. U jednom od mojih snova o Rimu
mesto u kome se nalazim zove se: Rim; ali ja sam za­
bezeknut mnoštvom nemačkih plakata na jednom
uličnom uglu. Ovo je ispunjenje želje, uz koju mi
smesta pada na pamet Prag; sam san može voditi po­
reklo iz jednog danas savladanog nemačko-nacional-
nog perioda kroz koji sam prolazio u svom mladalač­
kom dobu. U vreme kad sam ovaj san sanjao, u Pragu
je bio predviđen sastanak sa mojim prijateljem Fli-
som: identifikacija Rima i Praga objašnjava se dakle
jednim željenim zajedničkim elementom; ja bih pri­
jatelja radije našao u Rimu nego u Pragu, za taj sa­
stanak zamenio bih Prag sa Rimom.
Mogućnost da se stvaraju složene strukture stoji
sasvim na vrhu među crtama koje snovima tako često
pružaju jedan fantastičan izgled, tako što se preko ove
mogućnosti uvode elementi u sadržaj sna koji nikad
nisu mogli biti predmet percepcije. Psihički proces
konstruisanja složenih slika u snu očigledno je isti,
. * Ako sumnjam iza kojih osoba što se pojavljuju u snu
treba da tražim svoje, ja se onda pridržavam sledećeg pra­
vila: Lice koje u snu podleže jednom afektu koji kao spa­
vajući osetim, ono krije moje ja.

326 Tumačenje snova, I
kao kad u budnom životu sebi predstavimo kentaura
ili zmaja ili ga kopiramo. Razlika je saiViO u tome što
je kod fantastičnog stvaranja u budnoći merodavan
sam nameravani utisak nove tvorevine, dok je mešo-
vita tvorevina determinisana jednim momentom koji
leži izvan njenog oblikovanja, onim što je zajedničko
u mislima sna. Složena struktura u snu može se izvo­
diti na veoma mnogostruke načine. Najnaivnije od
ovih postupaka predstavlja samo osobine jednog pred­
meta, i ovo prikazivanje praćeno je znanjem da važi
takođe za jedan drugi objekt. Brižljivi ja tehnika uje­
dinjuje crte jednog kao i drugog objekta u jednu novu
sliku i pri tom se služi spretno sličnostima koje oba
objekta eventualno imaju i u stvarnosti. Ova nova
tvorevina može ispasti potpuno apsurdna, ili čak kao
fantastično uspela, već prema tome kako to materijal
i duhovitost pri sastavljanju omogućuju. Ako su ob­
jekti koji treba da budu sažeti u jednu jedinicu isu-
više disparatni, onda se rad sna često zadovoljava time
da stvori složenu strukturu sa jednim razgovetnijim
jezgrom kome se prilagođavaju manje razgovetni ob­
lici. Proces ujedinjenja u jednu sliku ovde kao da
nije uspeo; oba predstavljanja su superponirana i
stvaraju nešto kao nadmetanje vizuelnih slika. Kad
bismo hteli sebi da predočimo stvaranje jednog poj­
ma iz individualnih perceptivnih slika, mogli bismo
doći do sličnih predstavljanja u jednom crtežu.
U snovima, razume se, sve vri od ovakvih slože­
nih tvorevina; nekoliko primera sam već dao u sno­
vima koje smo dosad analizirali; sad ću ih dodati još
nekoliko. U ranije pomenutom snu, koji životni tok
jedne pacijentkinje opisuje „durch die Blume", ili
„verbliimt" (= zavijeno, uvijeno), ona u snu nosi u
ruci rascvetalu granu, koja, kao što smo videli, ujedno
označava i nevinost i seksualnu grešnost. Grana osim
toga po načinu kako stoje cvetovi podseća na cvetove
trešnje, cvetovi, uzeti svaki za sebe, su cvetovi kame­
lije, pored čega sve to zajedno čini još i utisak jedne
egzotične biljke. Zajednički faktor u elementima ove
složene strukture dolazi iz misli sna. Rascvetana gra­
na je sastavljena od aluzija na poklone, kojima su je
Sredstva predstavljanja u snovima 327
pobuđivali ili je trebalo da je pobude da se pokaže
popustljivom. Tako su joj u detinjstvu davane tre­
šnje, u kasnijim godinama kamelije. Egzotično je alu­
zija na jednog prirodnjaka koji je mnogo putovao,
koji je hteo da stekne njenu naklonost jednom slikom
sa cvećem. Jedna druga pacijentkinja u snu stvara
nekakvu sredinu između kabina za kupanje na mor­
skom kupalištu, seoskih nužničkih kućica i potkrovnih
soba u našim gradskim stambenim kućama. Obema
prvim elementima zajednički je odnos prema čoveko-
voj nagosti i obnaživanju; iz kombinacije sa trećim
elementom može se zaključiti da je (u njenom detinj­
stvu) i sobica pod krovom predstavljala scenu razgo-
lićavanja. Jedan snevač stvara jedan složeni loka­
litet od dva mesta, u kojima se obavlja „kura", od
moje sobe za ordinaciju i jednog javnog lokala u
kome se prvi put upoznao sa svojom ženom. Jedna de-
vojka sanja, pošto joj je stariji brat obećao da će je
počastiti kavijarom, o tom bratu, da su mu noge pre­
krivene crnim zrncima kavijara. Elementi „zaraze"
{— Ansteckung) u moralnom smislu i sećanje na
ospe (= Ausschlag) u detinjstvu, koje noge prikazu­
ju prekrivene crvenim umesto crnim tačkicama, sje­
dinile su se ovde sa zrncima kavijara u jedan novi
pojam o onome „što je dobila od svoga brata". Sa
delovima ljudskoga tela postupa se u ovom snu kao
sa predmetima, kao i inače u snovima. U jednom snu,
koji je saopštio Ferenczi, pojavila se neka složena
slika koja je bila sastavljena od ličnosti jednoga le-
kara i jednoga konja, i povrh toga imala je na sebi
još i noćnu košulju. Zajednički elemenat u ova tri
dela pokazao se iz analize, pošto se u noćnoj košulji
prepoznala aluzija na oca snevačice u jednoj sceni iz
detinjstva. U sva tri slučaja radilo se o objektima
njene polne radoznalosti. Kao dete, njena dadilja ju
je često vodila sobom u vojnu ergelu gde je imala
prilike da svoju — u to doba još nesputanu — rado­
znalost u dovoljnoj meri zadovolji.
Malo ranije sam tvrdio da san nema sredstva ko­
jim bi izrazio relacije protivrečnosti, suprotnosti, da
bi rekao „ne". Ja ću se sad prihvatiti toga da se ovom
328 Tumačenje snova, I j Sredstva predstavljanja u snovima
tvrđenju prvi put suprotstavim. Jedna vrsta slučaja,
koji se mogu obuhvatiti zajedno kao „suprotnost",
predstavljena je jednostavno kroz identifikaciju kao
što smo videli; to su slučajevi kad se predstava jedne
zamene ili supstitucije može dovesti u vezu sa kon­
trastom. Za to smo već više puta navodili primere.
Jedan drugi deo suprotnosti u mislima sna, koji even­
tualno dolazi u kategoriju „obrnuto, naprotiv", dolazi
do prikazivanja u snu na sledeći neobičan, gotovo da
kažemo, na duhovit i šaljiv način. Upravo „obrnuto"
nije predstavljeno u sadržaju sna samo, nego svoje
prisustvo u materijalu izražava time što se jedan deo
već konstruisanog sadržaja sna koji postoji iz dru­
gih razloga — tako reći naknadno — preokrene. Ovaj
proces je lakše ilustrovati nego opisati. U lepom snu
o „Gore i dole" predstavljanje penjanja u snu je
obrnuto nego što je njegova slika u mislima sna, na­
ime u sceni uvođenja Dodeoue Safo: u snu penjanje
na početku ide teško, a kasnije lako, dok je u Dodeo-
voj sceni penjanje na početku lako, a kasnije sve
teže. I „gore" i „dole" u snevačevom odnosu prema
bratu u snu je predstavljeno obrnuto. To ukazuje na
prisustvo jedne obrnute ili suprotne relacije, između
dva dela materijala u mislima sna; i nju smo pronašli
u tome što u snevačevoj fantaziji iz detinjstva ovoga
nosi dadilja, obrnuto nego što to junak romana nosi
svoju draganu. I moj san o Geteovom napadu na go­
spodina M. (vidi kasnije) sadrži u sebi jedno takvo
upravo „obrnuto", koje je moralo da se ispravi pre
nego što bi se moglo doći do tumačenja sna. U snu
je Gete napao jednog mladog čoveka, gospodina M;
u stvarnosti, onako kao što je sadržavaju misli sna,
jedan mlad čovek napao je jednog značajnog čoveka,
moga prijatelja. U snu ja računam od datuma Geteo-
ve smrti; u stvari, računanje je pošlo od dana rođe­
nja paralitičara. Misao, koja je merodavna u materi­
jalu sna pokazuje se kao protivrečnost tome da sa
Geteom treba postupati kao da je luđak. Obrnuto,
veli san, ako knjigu ne razumeš, onda si ti maloum-
nik a ne pisac. U svima ovim snovima o preobrtanju
izgleda mi da je povrh toga sadržana veza sa prezri-
329
vim smislom fraze („einem die Kehrseite zeigen" =
pokazati nekom naličje, drugu stranu medalje, prim.
prev.). (Snevačevo obrtanje u odnosu na brata u snu
o Safo). Dalje je značajno i to koliko se često obrtanje
upotrebljava baš u snovima koji proizlaze iz potisnu­
tih homoseksualnih impulsa.
Obrtanje, pretvaranje jedne stvari u suprotnost,
uostalom, jedno je od najomiljenijih sredstava pred­
stavljanja koje rad sna najviše voli i koje je sposobno
za najmnogostraniju primenu. Ono na prvom mestu
služi za to da izrazi ispunjenje želja u odnosu na
određeni elemenat u mislima sna. Kad bi samo bilo
obrnuto! Istina, često je najbolji izraz za reakciju ja —
neki neprijatan deo sećanja. Ali naročitu vrednost
dobija obrtanje u službi cenzure, jer ono ostvaruje
čitavu jednu masu izopačen ja u materijalu koji tre­
ba predstaviti, a to upravo najpre koči svaki pokušaj
razumevanja sna. Ako, dakle, san uporno odbija da
otkrije svoj smisao, uvek vredi pokušati da sa iz-
vesnim delovima njegove manifestne sadržine izvrši­
mo obrtanje, posle čega čitava situacija često odmah
postaje jasna.
Pored sadržajnog obrtanja ne smemo prevideti ni
vremensko obrtanje. Jedna sasvim obična tehnika
izopačavanja sna sastoji se u tome da se ishod nekog
događaja ili kraj jednog misaonog toka prikažu na
početku sna, a da se na kraju sna naknadno stave
premise na kojima se zaključak zasniva ili razlozi
koji su doveli do zbivanja. Ko god nije pomislio na
ovo tehničko sredstvo izopačavanja sna, taj stoji bes­
pomoćan pred zadatkom tumačenja sna.
1
1
Istom tehnikom vremenskog obrtanja služi se ponekad
histerični napad da bi od posmatrača sakrio svoj smisao. Jed­
na histerična devojka je, na primer, u jednom napadu imala
da predstavi jedan mali roman, koji je isfantazirala u svom
nesvesnom u vezi sa jednim susretom u tramvaju. Kako je
dotični, privučen lepotom njene noge, oslovljava dok ona
čita; kako zatim polazi s njim i doživljava zanosnu ljubav­
nu scenu. Njen napad počinje prikazivanjem ove ljubavne
scene trzajima tela (pri tome pokreti usnica pri ljubljenju,
urkštanje r u k u za zagrljaj); posle toga ona trči u drugu
330 Tumačenje snova, I
U mnogim slučajevima dobijemo smisao sna tek
pošto smo u sadržaju sna izvršili višestruko obrtanje,
prema raznim relacijama. Tako se, na primer, u snu
jednog mladog neurotičara koji je patio od prinudnih
predstava sećanje na infantilnu želju za smrću oca
koga se plašio krije iza sledećeg teksta: „Njegov otac
ga grdi što tako kasno dolazi kući." Ali smisao psiho­
analitičke kure i snevačeve pomisli dokazuju da bi
on morao najpre da glasi: On je ljut na oca i, zatim,
što mu otac u svakom slučaju suviše rano (tj. suviše
brzo) dolazi kući. Snevač bi više voleo da mu otac
uopšte nije došao kući, što je opet identično sa že­
ljom za očevom smrću. Snevač je, naime, kao mali
dečak za vreme očevog odsustvovanja skrivio jednu
seksualnu agresiju prema jednom drugom licu i bio
kažnjen pretnjom: „Čekaj samo dok ti se otac vrati!"
Ako želimo da i dalje pratimo odnose između sa­
držaja sna i misli sna, onda će najbolje biti da kao
polaznu tačku uzmemo sam san i da postavimo pita­
nje šta znače pojedine formalne karakteristike me­
toda predstavljanja u snu u odnosu na misli sna. Uz
ove formalne karakteristike, koje nam u snu moraju
padati u oči, spadaju pre svega razlike u čulnom in­
tenzitetu pojedinih slika sna i u razgovetnosti poje­
dinih delova sna ili čitavih snova upoređenih među
sobom. Razlike u intenzitetu pojedinih slika sna po­
krivaju čitavu skalu od oštrine definicije koju smo
skloni, mada bez ikakve garanti je, da stavimo iznad
realnosti, pa sve do dosadne nejasnoće koju progla­
šavamo karakterističnom za snove, pošto se zapravo
ne može u potpunosti uporediti ni sa jednim stepe-
nom nerazgovetnosti koju na objektima realnosti per­
cipiramo. Povrh toga mi obično utisak koji dobijamo
od nekog nejasnog objekta u snu obeležavamo kao
„fliichtig" (= nepostojan, nestalan, brz), dok o raz-
sobu, seda na stolicu, podiže haljinu đa bi pokazala nogu,
čini pokrete kao da čita iz knjige i oslovljava me (odgovara
na moja pitanja). Uporedi uz ovo Artemidorovu napomenu:
„Pri tumačenju snova moramo baciti pogled jednom od po­
četka ka kraju, a drugi put od kraja ka p o č e t k u . . . "
Sredstva predstavljanja u snovima 331
govetnijim slikama u snu mislimo da su percipirane
za duže vreme. Postavlja se dakle pitanje koji ušlo vi
u materijalu sna determinišu ove razlike u živahno-
sti pojedinih delova sadržine sna.
Ovde se, pre svega, moramo suočiti sa izvesnim
očekivanjima koja se javljaju kao neizbežna. Pošto
materijalu sna mogu za vreme spavanja pripadati i
prave senzacije, verovatno ćemo pretpostaviti da se
one ili elementi sna izvedeni od njih u sadržini sna
ističu naročitim intenzitetom, ili obratno, da će se sve
ono što u snu ispada kao naročito živo, za vreme spa­
vanja, moći svesti na takve realne senzacije. Ali moje
iskustvo ovo još nikad nije potvrdilo. Nije tačno da
se elementi sna, koji su derivativi realnih utisaka za
vreme spavanja (nervni nadražaji), ističu svojom ži­
vahnošću ispred ostalih utisaka što dolaze iz seća-
nja. Faktor realnosti ne znači ništa za određivanje
intenziteta slika u snu.
Dalje bismo mogli očekivati da će čulni inten­
zitet (živost) pojedinih slika u snu imati neki odnos
prema psihičkom intenzitetu elemenata koji im od­
govaraju u mislima sna. U ovim poslednjim intenzi­
tet se poklapa sa psihičkom vrednošću: najintenziv­
niji elementi su upravo najznačajniji, oni stvaraju
središte misli sna. Mi sad, doduše, znamo da su to
upravo ovi elementi koji zbog cenzure ne ulaze u
sadržaj sna. Ali bi ipak moglo biti da njihovi najbliži
derivativi, koji ih u snu zastupaju, mogu stvoriti viši
stepen intenziteta, a da zbog toga ne moraju stvarati
centar sna. Ali i ovo očekivanje se ruši uporednim
posmatranjem snova i materijala iz kojeg se oni iz­
vode. Intenzitet elemenata ovde nema nikakve veze
sa elementima intenziteta onde; između materijala
sna i sna postoji stvarno jedan potpuni „preokret
svih •psihičkih vrednosti" (Umivertung aller psychi-
schen Werte). Direktni derivativ onoga što je preko-
merno dominiralo u mislima sna može se češće otkriti
samo u nekom prolaznom elementu sna, koji je potpu­
no pokriven snažnijim slikama.
Intenzitet elemenata sna pokazuje se drukčije
determinisan, i to preko dva međusobno nezavisna
mmmmm
332 Tumačenje snova, I
faktora. Najpre je lako videti da su oni elementi na­
ročito intenzivno prikazani kroz koje se izražava ispu­
njenje želja. A zatim nas analiza uči da iz najživljih
elemenata sna proizlazi najveći broj misaonih toko­
va, da su dakle najživlji ujedno i najbolje determini-
sani. Nije to nikakva izmena smisla, ako ovu posled-
nju empirijskim putem stečenu rečenicu izrazimo u
sledećem obliku: najveći intenzitet pokazuju oni
elementi sna za čije je formiranje upotrebljen naj­
izdašniji rad na sažimanju. Onda možemo očekivati
da će se ovaj uslov, a i onaj drugi (naime o ispunje­
nju želja), moći izraziti i jednom jedinom formulom.
Problem o kome sam sada raspravljao — uzroci
većeg ili manjeg intenziteta ili razgovetnosti pojedi­
nih elemenata sna — hteo bih da zaštitim od zamene
sa jednim drugim problemom, koji se odnosi na raz­
ličitu razgovetnost čitavih snova ili delova sna. Tamo
je suprotnost razgovetnosti — nejasnoća; a ovde —
zbrkanost. U svakom slučaju očigledno je da porast i
opadanje kvaliteta u obe skale idu uporedo. Jedan
deo sna, koji nam se čini jasnim, obično najvećim
delom sadrži intenzivne elemente; naprotiv, nejasan
san je sastavljen od manje intenzivnih elemenata. Ali
je problem koji nam pruža skala koja ide od prividno
jasnog do nerazgovetno — zbrkanog, mnogo kompli-
kovaniji nego problem kolebanja živosti elemenata
sna; o prvom problemu ovde još nećemo raspravljati
iz razloga koje ćemo kasnije navesti. U pojedinim slu­
čajevima primećujemo, na svoje iznenađenje, da uti­
sak jasnoće ili nerazgovetnosti koji o jednom snu sti-
čemo uopšte ništa ne znači za sklop sna, nego da pro­
izlazi iz materijala sna kao jedan od njegovih sastav­
nih delova. Tako se sećam jednog sna koji mi je posle
buđenja izgledao isto tako lepo sklopljen, bez praz­
nina i jasan, da sam još pospan odlučio da dopustim
jednu novu kategoriju snova koji ne bi bili podložni
mehanizmu sažimanja i pomeranja, nego bi mogli biti
označeni kao „fantazije za vreme spavanja". Detalj­
nije ispitivanje pokazalo je da je ovaj retki san po­
kazivao iste pukotine i praznine u sklopu kao i svaki
drugi; stoga sam napustio kategoriju o fantazijama
Sredstva predstavljanja u snovima 333
u snu. 1 Ali je reducirana sadržina sna bila što sam
svome prijatelju iznosio jednu tešku i dugo traženu
teoriju o biseksualnosti, i ispunjavajuća snaga sna
bila je kriva što nam je ova teorija (koja uostalom
nije bila saopštena u snu) izgledala jasna i bez praz­
nina. Ono, dakle, što sam smatrao kao sud o gotovom
snu bio je zapravo samo deo, i to bitni deo sadržaja
sna. Rad sna ovde je, tako reći, posegao u prvo budno
mišljenje i preneo mi kao sud o snu onaj deo mate­
rijala sna, čije tačno prikazivanje u snu nije uspelo.
Nešto sasvim suprotno tome dozi veo sam jednom
kod neke pacijentkinje koja najpre uopšte nije htela
da ispriča san koji je spadao u analizu — „jer je tako
nejasan i zbrkan" —, naposletku uz ponovljene pro­
teste da nije sigurna da je njeno iznošenje tačno, iz­
javila je da se u snu pojavilo više lica, ona sama,
njen muž i njen otac, i kao da nije znala da li je njen
muž njen otac, ili ko joj je zapravo otac ili tome nešto
slično. Sastavljanje ovoga sna sa njenim pomisli ma
u toku analitičke seanse pokazalo je kao nedvosmi­
sleno da se radi o jednoj prilično svakodnevnoj isto-
riji jedne služavke koja je morala priznati da oče­
kuje dete, pa sad čuje sumnje o tome: ,,ko je zapravo
otac (deteta)". 2 Nejasnoća koju je san pokazao bila je,
dakle, ovde deo materijala koji je san izazvao. Jedan
deo ove sadržine bio je predstavljen u obliku sna.
Oblik sna ili snevanje upotrebljava se sa iznenađuju­
ćom učestalošću za prikazivanjem prikrivene sadr­
žine.
Glose o snu, prividno bezazlene primedbe o nje­
mu, često služe za to da jedan deo snevanog prikri­
ju na najrafiniraniji način, dok ga zapravo ipak oda­
ju. Tako, kad na primer jedan snevač izjavljuje: Ovde
je san izbrisan, i analiza daje infantilnu reminiscen­
ciju na prisluškivanje jedne osobe koja se posle de-
fekcije čisti. Ili u jednom drugom slučaju koji zaslu­
žuje da se opširno ispriča: Neki mlad čovek sanja je-
1
I danas ne znam da li sam to s pravom učinio.
* Prateći histerični simptomi: izostajanje periode i ve­
liko neraspoloženje, glavne bolesti te bolesnice.
334 Tumačenje snova, I
dan veoma jasan san koji ga podseća na fantaziju iz
njegovog dečaštva koja mu je ostala u svesti: on se
uveče nalazi u jednom letnjem hotelu, zabuni se u
broju sobe i dolazi u jednu prostoriju u kojoj se
svlače jedna starija dama i njene dve kćeri, da bi
legle u krevet. On nastavlja: Zatim ima nekoliko
praznina u snu, tu nešto nedostaje, i najzad je u sobi
bio jedan čovek koji me je hteo izbaciti, i sa kojim
sam se morao boriti. On se uzalud trudi da bi se se-
tio sadržaja i namere te dečje fantazije na koju san
očigledno aludira. Ali najzad mu se skreće pažnja
na to da je tražena sadržina već data izjavom o ne­
jasnom mestu u snu. „Praznine" su genitalni otvori
žena koje se spremaju da legnu; „tu nešto nedostaje"
opisuje glavnu karakteristiku ženskih genitalija. On
je u onim mladim godinama goreo od radoznalosti da
vidi jedan ženski polni organ, i bio je još sklon da
se drži infantilne seksualne teorije koja ženi pripi­
suje da ima muški organ.
U sasvim sličan oblik prikrila se analogna remi­
niscencija drugog jednog snevača. On sanja: Idem sa
gospođicom K. u restoran u Folksgartenu1... zatim
dolazi jedno tamno mesto, jedan prekid . . . , onda se
nalazim u salonu jedne javne kuće, u kome vidim dve
ili tri osobe, jednu u košulji i gaćicama.
Analiza: Gospođica K. je ćerka njegovog bivšeg
šefa, kao što sam tvrdi, jedna zamena za njegovu
sestru. Samo retko kad ima priliku da s njom razgo­
vara, ali jednom se među njima desio jedan razgovor
u kome „smo se tako reći prepoznali u svojoj pol-
nosti, kao kad bismo rekli: Ja sam muškarac, a ti si
žena". U pomenutom restoranu bio je samo jedanput,
u pratnji sestre svoga zeta, jedne devojke, koja mu
je bila sasvim ravnodušna. Drugi put je pratio neko
društvo od tri dame sve do ulaska u taj restoran. Da­
me su bile njegova sestra, njegova snaha i već po-
menuta sestra zeta, prema svima trima bio je ravno-
1
Volksgarten, što znači: Narodni (nacionalni) park, je­
dan divan park u Beču, na Ringu (Prim. prev.).
Sredstva predstavljanja u
snovima 335
dušan u najvećoj meri, ali sv^ tri su pripadale redu
sestara. Javnu kuću je samo retko kada posećivao,
možda samo dva ili tri puta u životu.
Tumačenje se oslanjalo na „tamno mesto", „na
prekid" u snu, i potvrdilo je čl a je on nekoliko puta,
na svaki način samo retko, iz dečačke radoznalosti,
posmatrao genitalije svoje nekoliko godina mlađe se­
stre. Nekoliko dana kasnije pojavilo se svesno seća-
nje na nepristojno delo naznačeno u snu.
Prvi snovi iste noći pripadaju prema svojoj sa­
držim istoj celini, njihovo razdvajanje u više delova,
njihovo grupisanje i broj, sve to je puno smisla i može
biti shvaćeno kao jedan deo saopštenja iz latentnih
misli sna. Pri tumačenju snova koji se sastoje od više
glavnih delova, ili uopšte takvih koji pripadaju istoj
noći, ne smemo zaboraviti ni na mogućnost da ovi
različiti snovi koji slede jedan, za drugim znače isto,
da izražavaju iste nadražaje u različitom materijalu.
San među ovim homolognim slovima koji je vremen­
ski raniji često je izopačeniji, bojažljiv, dok je sle-
deći san drskiji i razgovetniji.
Već biblijski san faraonov o klasovima i krava­
ma, koji je tumačio Josif, bio je san te vrste. U Jo-
zefa (Jevrejske starine, Knjiga II, glave 5. i 6) prika­
zan je opširnije nego u Svetom pismu. Pošto je kralj
ispričao prvi san, rekao je: „Posle ovog prvog snovi­
đenja probudih se, uznemiren, i počeh da razmišljam
o tome šta bi san mogao da zn.ači, ali sam u tom raz­
mišljanju polako ponovo zaspao i imao jedan još neo­
bični j i san koji me je bacio u još veći strah i zbu­
njenost." Pošto je saslušao priču o snu, Josif reče:
„Tvoj san, o kralju, po svom izgledu svakako je dvo­
struki san, ali oba viđenja imaju samo jedno zna­
čenje."
Jung, koji u svom delu B^itrag zur Psvchologie
des Geriichtes (= Doprinos psihologiji fame) priča o
tome kako su skriveni erotički s a n jedne učenice nje­
ne prijateljice razumele bez tumačenja i nastavile ga
u izmenama, te napominje, uz jednu od ovih priča o
snu, ,,da poslednja misao u jednom dugom nizu slika
snova sadržava tačno ono što je već prva slika te se-

336 Tumačenje snova, I
rije pokušala da prikaže. Cenzura gura kompleks u
stranu koliko god je to mogućno pomoću neprestano
obnavljanih simboličkih prikrivanja, pomeranja, pre­
okretanja u bezazleno" (Zentralblatt fiir Psvchoana-
lyse, I, 1910, str. 87). Šerneru su bile dobro poznate
ove osobenosti prikazivanja sna i on ih opisuje uz
svoje učenje o organskim nadražajima kao naročiti
zakon (str. 166). ,,A naposletku, fantazija se drži opšte
važećeg zakona u svima simboličkim tvorevinama sna
koje proizlaze iz određenih nervnih nadrazaja: na
početku sna ona slika predmet od kojeg nadražaj do­
lazi samo najudaljenijim i najnetačnijim aluzijama,
a na kraju, kad se slikarski izliv iscrpeo, ona prika­
zuje sam nadražaj u nagosti, odnosno njegov odgova­
rajući organ ili njegovu funkciju, čime san, obeleža-
vajući sam svoj stvarni organski povod, dostiže
kraj . . . "
Lepu potvrdu ovog Šernerovog zakona dao je Oto
Rank u svom radu Ein Traum, der sich selbst deutet
(= San koji sam sebe tumači). San jedne devojke,
koji on u tom delu iznosi, sastojao se od dva takođe
vremenski odvojena sna jedne noći, od kojih se dru­
gi deo završio polucijom. Ovaj polucioni san dopustio
je jedno do pojedinosti sprovedeno tumačenje uz
obimno odricanje na doprinose snevačice, a bogatstvo
odnosa između obe sadržine snova omogućilo je da
se vidi da je prvi san u bojažljivom predstavljanju iz­
razio isto što i drugi, tako da je ovaj drugi, polucioni
san, pripomogao da se potpuno objasni prvi. Polazeći
od ovoga primera, Rank s pravom raspravlja o zna­
čenju polucionih snova za teoriju snevanja uopšte.
U takav položaj da jasnoću ili zbrkanosti sna tu­
mačimo prisustvom sigurnosti ili sumnje u materijalu
sna, po mom iskustvu dolazimo samo u retkim sluča­
jevima. Ja ću kasnije otkriti jedan dosad još nespo­
menuti faktor u stvaranju sna, od čijeg delovanja
ova skala kvaliteta bitno zavisi.
U nekim snovima koji zadržavaju nešto dalje
jednu situaciju u scenariju javljaju se prekidi koji
se opisuju sledećim recima: ,,A onda kao da je u
isto vreme bilo neko drugo mesto i da se tamo do-
Sredstva predstavljanja u snovima 337
godilo to ili ono." Ono što na ovaj način prekida
glavnu radnju sna koja se posle izvesnog vremena
može ponovo nastaviti, to se u materijalu sna izdaje
za sporednu rečenicu kao jedna umetnuta misao. Po­
godba se u mislima sna predstavlja u snu istovre-
menošću: (ako je postala, i kad).
Šta znači senzacija inhibiranog pokreta, koja se
tako često javlja u snu i koja je tako blizu straha?
Čovek želi da ide, a ne miče se s mesta, želi da ne­
što obavi i neprestano nailazi na prepreke. Voz tre­
ba već da krene a mi ga ne možemo stići; podignemo
ruku da bismo se osvetili zbog neke uvrede, a ona
otkaže poslušnost itd. Mi smo na ovu senzaciju u snu
naišli već kod ekshibicionih snova, ali još nismo po­
kušali da je ozbiljno protumačimo. Zgodno, ali ne­
dovoljno je odgovoriti da u snevanju postoji motor­
na ukočenost i da mi nju opažamo kroz pomenutu
senzaciju. Mi smemo pitati: Pa zašto onda stalno ne
sanjamo o takvim inhibiranim pokretima? i možemo
očekivati da ova senzacija, mada se u svako doba
za vreme spavanja može izazvati, služi da olakša
neku naročitu vrstu predstavljanja i da je bila pro­
buđena samo kad materijal misli sna treba na ovaj
način da bude predstavljen.
Nemogućnost da se nešto izvrši ne javlja se u
snu uvek kao senzacija, nego je ponekad jednostavno
deo sadržine sna. Jedan takav slučaj smatram naro­
čito pogodnim da baci svetlost na ovo snevanje. Sa-
opštiću, u skraćenom obliku, jedan san u kome se
pojavljujem kao optužen zbog nepoštenja. Mesto do­
gađaja jeste mešavina jednog privatnog sanatoriju-
ma i više drugih lokala. Pojavljuje se jedan sluga,
da me pozove na istragu. U snu znam da nešto nedo­
staje, i da se istraga vrši zbog sumnje da sam pri­
svojio ono što se izgubilo. Analiza pokazuje da istra­
gu treba uzeti dvosmisleno i da ona uključuje i le-
karski pregled. Svestan svoje nevinosti i svoje funk­
cije koju u ovoj kući vršim kao konzilijar, ja spokoj­
no krenem sa slugom. Na jednim vratima dočekuje
nas jedan drugi sluga i kaže, pokazujući na mene:
Ovoga ste doveli, pa to je jedan pristojan čovek! Ja
22 Frajd, Odabrana đela, VI
338 Tumačenje snova, I Sredstva
zatim bez sluge odlazim u jednu veliku dvoranu u
kojoj stoje mašine, i ona me pođseća na pakao sa
svim svojim paklenim oruđem kazivanja. Upregnu­
tog u jedan aparat vidim jednog kolegu koji bi imao
puno razloga da se zainteresuje za mene; ali on ne
vodi računa o meni. Zatim mi se kaže da sada mogu
ići. Ali sad ja ne mogu da nađem šešir, i ipak ne
mogu da odem.
Sigurno je to ispunjenje želje sna da mi se oda
priznanje da sam pošten čovek i da mogu otići: u
mislima sna mora, dakle, postojati svakovrstan ma­
terijal koji sadrži kontradikciju tome. To što mogu
otići, znak je da mi se oprašta; ako se, dakle, na kra­
ju sna dogodi nešto što će sprečiti moj odlazak, onda
je blizu i zaključak da potisnuti materijal protiv­
ljenja ovim potezom sebi pribavlja vrednost. Sto ne
mogu da nađem šešir, znači dakle: Pa ti nisi pošten
čovek! Neostvarivanje sna je izraz protivljenja, jed­
no „ne", i po tome treba korigovati moje ranije tvr­
đenje da san ne može izraziti jedno „ne."1
II drugim snovima u kojima se neostvarivanje po­
kreta ne javlja samo kao situacija nego i kao senza­
cija ista kontradikcija izražena je snažnije senzaci­
jom inhibicije kretanja, kao volja čijoj se volji su­
protstavlja protivvolja. Senzacija inhibicije kretanja
predstavlja, dakle, jedan konflikt volje. Kasnije ćemo
čuti da upravo motorna paraliza koja prati spavanje
spada među fundamentalne uslove psihičkog procesa
1
Odnos prema jednom doživljaju iz detinjstva izlazi iz
potpune analize sledećim posredstvom: — Crnac je izvršio
svoju dužnost, crnac može ići. Pa zatim šaljivo pitanje: Ko­
liko je star crnac ako je izvršio svoj dug? Godinu dana, onda
može ići (Kažu da sam toliko mnogo crne grgurave kose do-
neo na svet da me je moja mlada majka proglasila crncem).
Što ne mogu naći šešir, jeste jedan dnevni doživljaj upo-
trebljen u više smisla. Sakrila ga je naša devojka koja je ge­
nijalna u sakrivanju. — I odbijanje tužnih misli na smrt
krije se iza ovog završetka sna: Ja još nisam izvršio svoju
dužnost; ja još ne smem otići. — Rođenje i smrt kao u snu
o Geteu i paralitičaru, koji sam kratko vreme pre toga imao.
predstavljanja u snovima 339
za vreme snevanja. Impuls, prenet na motorne pu-
teve, sad nije ništa drugo do volja i činjenica što smo
toliko sigurni da ćemo ovaj impuls, inhibiran za vre­
me spavanja, osetiti kao ometen, čitav ovaj proces
čini tako izvanredno pogodnim za prikazivanje akta
volje i „ne" koji mu se suprotstavlja. Po mom obja­
šnjenju straha može se takođe lako shvatiti zašto je
senzacija inhibicije volje tako blizu strahu i zašto
je tako često s njim u snu povezana. Strah je libidi-
nozni impuls koji polazi od nesvesnog i koji je inhi­
biran od predsvesnog. 1 Gde je, dakle, u snu senza­
cija inhibicije povezana sa strahom u snu mora da
se radi o jednom aktu volje, koji je u isto vreme u
stanju da razvije libido, to jest, mora da se radi o
jednom seksualnom impulsu.
Na jednom drugom mestu (vidi kasnije) rasprav-
ljaću o tome šta znači sud koji se često javlja za vre­
me sna: „Pa to je samo san", i kojoj psihičkoj sili
on treba da se pripiše. Ja ću ovde unapred reći da on
treba da služi smanjivanju vrednosti onog što je sne-
vano. Zanimljiv problem koji je povezan sa ovim, što
se izražava time ako se izvesna sadržina u samom
snu označava kao „snevana", zagonetka „sna u snu",
resio je u sličnom smislu Štekel analizom nekih ubed-
ljivih primera. „Snevanom" u snu treba ponovo da
se oduzme vrednost, ono mora da bude lišeno real­
nosti. Ono što se posle buđenja iz „sna u snu" dalje
sneva to će želja sna postaviti namesto izbrisane re­
alnosti. Može se, dakle, pretpostaviti da „snevano"
sadržava predstavljanje realnosti, pravo sećanje, dok
san koji se nastavlja, naprotiv, predstavlja samo ono
što snevač želi. Uključivanje izvesne sadržine u je­
dan „san u snu" treba, dakle, izjednačiti sa željom
da se ono što je ovako opisano kao san nije trebalo
dogoditi. Drugim recima: ako sam rad sna neku od­
ređenu činjenicu uvršćuje u jedan san, onda to znači
najodlučniju potvrdu realnosti te činjenice, najsnaž-
1
Ovo više ne odgovara novim saznanjima.
12*
340 Tumačenje snova, I
nije njeno potvrdenje. Rad sna iskorišćava snevanje
samo kao formu otklanjanja i time potvrđuje sazna­
nje da je san ispunjenje želje.
D ilustratora. Ali ne samo predstavi] ivost, nego i inte­
OSVRT NA MOGUĆNOST
PREDSTAVLJANJA
Dosad smo imali posla sa istraživanjem kako san
predstavlja odnose između misli sna, ali smo više
puta dodirnuli jednu dalju temu: kakve promene ma­
terijal misli sna trpi u svrhu formiranja sna. Mi sad
znamo da materijal sna, dobrim delom lišen svojih
relacija, podleže jednom procesu kompresije, dok u
isto vreme pomeranja intenziteta između njegovih
elemenata nužno stvaraju psihičku promenu vredno-
sti toga materijala. Pomeranja koja smo posmatrali
pokazala su se kao zamena jedne predstave nekom
drugom predstavom, koja joj je na neki način bliska,
i one su asocirane i upotrebljavane da olakšaju saži­
manje tako što je na ovaj način umesto dva elemen­
ta u san dospeo jedan srednji zajednički elemenat
između njih. Jednu drugu vrstu pomeranja dosad
uopšte još nismo ni spomenuli. Ali iz analiza sazna­
jemo da jedno ovakvo pomeranje postoji i da se ono
ispoljava u zamenjivanju govornog izraza za odgo­
varajuće misli. Oba puta radi se o pomeranju duž
asocijacionog lanca; ali se isti proces može dogoditi
u raznim psihičkim sferama, i rezultat toga pomera­
nja može jedanput biti da jedan elemenat bude za-
menjen drugim, dok u drugom slučaju jedan eleme­
nat svoj izraz zamenjuje drugim izrazom.
Ova druga vrsta pomeranja koje se javljaju kod
stvaranja sna nema samo veliki teorijski interes nego
je i naročito pogodna za to da objasni izgled fanta­
stične apsurdnosti u koju se san zaodeva. Pomeranje
Osvrt na mogućnost predstavljanja 341
se po pravilu vrši u pravcu da se jedan bezbojan i
apstraktan izraz u misli sna zameni slikovitim i kon­
kretnim izrazom. Prednost, pa prema tome i svrha
zamene, sasvim je očevidna. Slikovito je za san ne­
što što može biti predstavljeno: ono se može uklopiti
u jednu situaciju gde bi apstraktni izraz u predstav­
ljanju sna stvarao slične teškoće kao što ih otprilike
jedan politički uvodni članak nekih novina stvara za
resi sažimanja i cenzure mogu dobiti tom zamenom.
Misao sna je neupotrebljiva sve dok je apstraktno
izražena; ali čim je pretvorena u slikovit jezik, uspo­
stavljaju se između ovog novog izraza i ostalog ma­
terijala sna, lakše nego ranije, dodiri i identiteti, koji
su potrebni radu sna i koje on stvara gde god ih ne­
ma, jer su konkretni termini u svima jezicima zbog
njihovog razvoja bogatiji nadovezivanjima nego što
su pojmovni. Možemo zamisliti da se dobar deo po­
srednog pri stvaranju sna, koji pokušava da rastu­
rene misli sna reducira na što je mogućno skučeniji
i jedinstveniji izraz u snu, obavlja tako što nalazi
pogodne jezičke preobražaje za pojedine misli. Jed­
na misao, čiji je izraz možda utvrđen iz nekih drugih
razloga, pri tom će delovati na izražajne mogućnosti
drugoga birajući i raspoređujući, i to možda već u
samom početku, slično kao kod pesnikovog rada. Ako
treba da se jedna pesma napiše u rimama, onda je
drugi slikovani red vezan za dva uslova; on mora da
izrazi odgovarajući smisao, a izraz te misli mora se
rimovati sa prvim slikovanim redom. Najbolje pesme
su svakako one gde se ne primećuje namera da se
nađe slik, nego gde su obe misli već unapred, među­
sobnim induciranjem, izabrale govorni izraz koji će
uz lakše doterivanje dati istozvučnost (rimu, slik).
U nekim slučajevima zamena izraza potpomaže
sažimanje sna na još kraći način, tako što pronalazi
jedan rečenični sklop, koji kao dvosmislen dozvoljava
da izrazi više od jedne misli sna. Celokupna oblast
igre reci stavlja se tako na raspolaganje radu sna. Ne
treba da se čudimo ulozi koja pripada recima prili­
kom stvaranja sna. Reč, kao čvorna tačka mnogobroj-
342 Tumačenje snova, I Osvrt na mogućnost predstavljanja
nih predstava, jeste, tako reći, predestinirana dvo­
smislenost; i neuroze (prinudne predstave, fobije) ko­
riste ne manje bestidno nego preimućstva koja reč
tako daje za sažimanje i prerušavanje sna. 1 Lako se
može pokazati da izopačen je od pomeranja izraza ima
zajedničku korist. Zbunjuje ako se stavi jedna dvo­
smislena reč umesto dve jednosmislene; i da se naš
svakodnevni trezveni naSin izražavanja zameni sli­
kovitim izražavanjem, naše razumevanje se zaustav­
lja naročito pošto nam san nikad ne kazuje da li nje­
gove elemente treba razumeti doslovno ili pak u pre­
nesenom smislu, i da li treba direktno povezati sa
materijalom misli sna ili posredovanjem umetnutih
fraza. Uglavnom je pri tumačenju svakog elementa
sna sumnjivo da li:
a) treba da se uzme u pozitivnom ili negativnom
smislu (relacija suprotnosti);
b) da li treba da se protumači istorijski (kao
reminiscencija);
c) da li treba da se protumači simbolički, ili
d) da li njegovo tumačenje treba da polazi od
teksta.
Uprkos ovoj mnogostrukosti može se reći da
predstavljanje (izražavanje) rada sna koje nije ura­
đeno s nametom da bude shvaćeno prevodiocu ne
zadaje veće teškoće, nego što ih otprilike stari pisci
hijeroglifa zadaju svojim čitaocima.
Već sam naveo veći broj primera („Usta se do­
bro otvaraju" u snu o injekciji; ,,Ta ja ne mogu ići"
u poslednjem snu, itd.) za izražavanja u snu koje za­
jedno drži samo dvosmislenost izraza. Sad ću izneti
jedan san u čijoj analizi predstavljanje apstraktne
misli u slici igra veću ulogu. Razlika ovakvog tuma­
čenja sna od tumačenja pomoću simbolike još uvek
se ne može oštro odrediti; kod simboličkog tumačenja
sna tumač sna proizvoljno bira ključ za simbolizo-
1 sam se, dakle, da kulu u parketu uzmem doslovno.
Der Witz und seine Beziehung zum Unbewussten
(„Dosetka i njen odnos prema nesvesnom", 1905, Sabrana dela
sveska VI), i „Heči-mostovi" u rešavanju neurotičkih sim­
ptoma.
343
vanje; u našim slučajevima jezičke prerušenosti ovi
su ključevi opšte poznati i dati čvrsto ustanovljenom
praksom. Ako raspolažemo pravilnom pomišlju u pra­
vo vreme, onda možemo snove te vrste potpuno ili
delimično resiti i nezavisno od podataka snevača.
Jedna dama sa kojom sam u prijateljstvu sanja:
Nalazi se u operi. To je predstava Vagnerove opere,
koja je trajala do četvrt do osam ujutru. U parketu
i parteru nalaze se stolovi, za kojima se jede i pije.
Njen rođak koji tek što se vratio sa svadbenog puta
sedi sa svojom mladom ženom za jednim takvim sto­
lom; pored njih sedi jedan aristokrat. O njemu se
priča da ga je mlada žena sobom dovela sa svadbe­
nog puta, sasvim otvoreno, kao što čovek vraća še­
šir sa svadbenog puta. Na sredini parketa se nalazi
jedna visoka kula koja pri vrhu nosi platformu, okru­
ženu jednom gvozdenom ogradom. Visoko tamo gore
nalazi se dirigent sa crtama Hansa Rihtera; on ne­
prestano trči okolo iza svoje ograde, znoji se strašno
i sa toga mesta vodi orkestar koji je raspoređen dole
oko osnovice kule. Ona sama sedi sa jednom (meni
poznatom) prijateljicom u jednoj loži. Njena mlađa
sestra hoće da joj iz parketa doda jedan velik komad
ugljena s motivacijom da nije znala da će to tako
dugo trajati, i mora da se sada svakako dobro smrza­
va (Kao da bi lože za vreme duge predstave morale
biti ložene).
San je svakako dovoljno besmislen mada inače
lepo doveden na jednu situaciju. Kula na sredini par­
keta, sa koje dirigent upravlja orkestrom; a pre sve­
ga ugalj koji joj njena sestra dodaje! Ja namerno
nisam tražio nikakvu analizu ovoga sna; sa malo po­
znavanja o ličnim odnosima snevačice pošlo mi je za
rukom da samostalno protumačim neke njegove de-
love. Znao sam da je ona imala mnogo simpatija pre­
ma jednom muzičaru čija je karijera pre vremena
bila prekinuta jednom duševnom bolešću. Odlučio
Onda se ispostavilo da se onaj čovek kojeg je želela
da vidi, na mestu Hansa Rihtera, iznad ostalih čla­
nova orkestra uzdiže visoko kao kula. Ovu kulu tre-
344 Tumačenje snova, I
ba označiti kao mešovitu tvorevinu apozicijom; svo­
jim donjim delom ona predstavlja veličinu čoveka; a
sa ogradom gore, iza koje on trči kao zarobljenik ili
kao zver u kavezu (aluzija na nesrećnikovo ime) 1 ,
predstavlja njegovu kasniju sudbinu. „Kula luđaka",
otprilike, bila bi reč u kojoj bi se obe misli mogle
susresti.
Pošto je na ovaj način otkriven način izlaganja
sna, mogli smo pokušati da drugu upadljivu apsurd­
nost, onu sa ugljenom, koji joj sestra dodaje, resimo
pomoću istoga ključa. „Ugalj" je morao značiti „taj­
na ljubav".
Kein Feuer, keine Kohle,
kann brennen so heiss
als wie heimliche Liebe,
von der niemand was weiss.!
Ona sama i njena prijateljica ostale su sedeći;
mlađa sestra koja još ima izgleda da će se udati do­
daje joj ugalj, „pošto ipak nije znala da će tako dugo
trajati". Šta će trajati tako dugo, to u snu nije re­
čeno; mi bismo u jednom pripovedanju dopunili sa
„predstava", u snu možemo rečenicu posmatrati za
sebe, proglasiti je dvosmislenom i dodati: „dok se ne
uda". Tumačenje „tajna ljubav" poduprto je, zatim,
pominjanjem rođaka koji sa svojom ženom sedi u
parketu i otvorenom ljubavnom vezom koja se ovoj
ženi pripisuje. Snom ovlađuju suprotnosti između
tajne i javne ljubavi, između njene vatre i hladnoće
mlade žene. I tamo i ovde, uostalom, i jedan „koji
visoko stoji" kao srodna reč između aristokrata i mu­
zičara koji polaže pravo na velike nade.
Ovim raspravljanjima mi smo najzad otkrili još
jedan, treći faktor čiji udeo u pretvaranju misli snova
u sadržtnu snova ne smemo potceniti: Obzir na mo-
1
Hugo Wolf (= vuk).
2
Nijedna vatra i nikakav ugalj ne mogu tako jako go-
reti kao tajna ljubav o kojoj niko ništa ne zna.
Osvrt na mogućnost predstavljanja 345
gućnost predstavljanja u osobenom psihičkom mate­
rijalu, kojim se san služi, dakle većim delom u vi-
zuelnim slikama. Među različitim sporednim mislima
vezanim za bitne misli sna biće data prednost onoj
koja dopušta vizuelno prikazivanje, i rad sna ne beži
od napora da ovu neprilagodljivu misao prelije naj-
pre eventualno u neki drugi jezički oblik, čak i u
manje uobičajen, samo ako ovaj proces omogućava
predstavljanje i tako donosi kraj psihološkom pritisku
pritešnjene misli. Ovo presipavanje sadržine jedne
misli u jedan drugi oblik može se, međutim, istovre­
meno staviti i u službu rada na sažimanju i može
stvoriti odnose prema nekoj drugoj misli, koji inače
ne bi postojali. A ova druga misao mogla je možda i
sama već izmeniti svoj originalni način izražavanja,
u cilju da se s pravom sretne na pola puta.
Herbert Zilberer (Silberer) 1 pokazao je dobar put
kako možemo direktno posmatrati pretvaranje misli
u slike u procesu koji se vrši prilikom stvaranja sno­
va i na taj način izolovano proučavati upravo ovaj
momenat rada sna. Ako je on u stanju premorenosti
i pospanosti sebi zadao intelektualni napor, onda se
često događalo da mu je misao pobegla i da se ume-
sto nje pojavila slika u kojoj je sad mogao da pre­
pozna zamenu za misao. Zilbererovu zamenu zove ne
baš sasvim zgodnim imenom — „autosimboličkom".
A ja ću ovde ponovo izneti nekoliko primera iz Zil-
bererovoga rada, na koje ću se kasnije i na jednom
drugom mestu vratiti zbog izvesnih osobina posma-
tranih fenomena.
„Primer broj 1. Mislim na to da sam odlučio
da u jednom sastavu popravim neko neravno mesto.
Simbol: Vidim kako rendišem jedan komad drve-
ta da bi postao gladak.
„Primer broj 5: Pokušavam da sebi predočim svr­
hu izvesnih metafizičkih studija kojima baš name-
ravam da se bavim. Ova se svrha sastoji u tome, tako
mislim, da se čovek u traženju razloga egzistencije
1
Jahrbuch von Bleuler-Freud I, 1909.

346 Tumačenje snova, I Osvrt
probija do sve viših formi svesti ili do slojeva egzi­
stencije.
Simbol: Zavlačim dugačak nož pod tortu kao da
ću uzeti jedan komad.
Tumačenje: Moj pokret nožem znači „obradu do
kraja" o kojoj je r e č . . . Objašnjenje pozadine sim­
bola jeste sledeće: Ponekad mi za stolom pripadne
zadatak da rasečem i poslužim tortu, posao koji obav­
ljam jednim dugim, savitljivim nožem, što zahteva
izvesnu pažnju. Naročito je često sa izvesnim teško­
ćama povezano kako da podignem isečene komade
torte; nož se mora pažljivo gurnuti ispod odgovara­
jućih komada torte (lagano „do kraja" da bi se stiglo
do osnove). Ali još više simbolike ima u slici. Jer
torta u simbolu bila je jedna doboš-torta, dakle torta
kod koje nož koji seče mora da prodre kroz razne
slojeve (slojevi svesti i mišljenja).
„Primer broj 9: U jednom toku misli ja gubim
nit. Trudim se da je ponovo pronađem, ali moram da
uvidim da mi je tačka nadovezivanja sasvim ispala.
Simbol: Komad pismenog sloga, čiji su poslednji
redovi ispali.
S obzirom na ulogu koju u misaonom životu obra­
zovanih ljudi igraju vicevi, citati, pesme i poslovice,
potpuno bi odgovarale našim očekivanjima kad bi se
prerušivanje te vrste veoma često upotrebljavalo za
predstavljanje misli sna. Sta, na primer, u snu znače
kola od kojih su svaka napunjena drugim povrćem?
To je suprotnost želje „zbrka, darmar" (doslovno:
kupus i repa), dakle „nered", pa prema tome znači
„nered". Čudio sam se da mi je o tom snu bilo samo
jedan jedini put javljeno. 1 Samo za mali broj mate­
rija oblikovala se jedna simbolika sna koja ima opštu
važnost, na osnovu opšte poznatih aluzija i zamena
reci. Jedan dobar deo te simbolike je uostalom zajed­
nički snu sa psihoneurozama, mitovima i narodnim
običajima.
1
Na ovakvo predstavljanje zaista nikad više nisam
naišao, tako da sam već izgubio opravdanje u tačnost ovog
tumačenja.
lUUtit
na mogućnost predstavljanja 34"!
Štaviše, ako tačnije pogledamo, moramo videti da
rad sna sa ovom vrstom zamenjivanja uopšte ne radi
ništa originalno. Jer da bi postigao svoj cilj, u ovom
slučaju mogućnost predstavljanja bez cenzure, rad
ide samo onim putevima koje je već našao prokrčene
u svesnom mišljenju, daje prednost onim promenama
potisnutoga materijala koji kao vic i aluzija smeju
postati i svesni, i kojima su ispunjene sve fantazije
neurotičara. Ovde se onda odjednom otvara razume-
vanje za Šernerovo tumačenje snova, čije sam pra­
vilno jezgro branio već na jednom drugom mestu. Bav­
ljenje fantazije sopstvenim telom nipošto nije svoj­
stveno samo snu, ili za njega karakteristično. Moje
analize su mi pokazale da je takvo bavljenje u ne-
svesnom mišljenju neurotičara redovna pojava i da
se svodi na seksualnu radoznalost mladića ih' devojke
koji rastu, čiji predmet postaju genitalije drugoga,
ili ipak i genitalije sopstvenog pola. A kao što Šerner
i Folkelt sasvim tačno ističu, kuća nije jedini krug
predstava upotrebljavan za simbolizovanje telesnosti
— u snu isto tako malo kao i u nesvesnom fantazira-
nju neuroze. Poznajem pacijente koji su, svakako,
zadržali arhitektonsku simboliku za telo i genitalije,
(a seksualno interesovanje prostire se daleko iznad
sfere spoljnih genitalija): za te pacijente stubovi i
nosači predstavljaju noge (kao u Solomonovoj „Viso­
koj pesmi"), njih svaki otvor podseća na jedan od
otvora u telu („rupa"), svaki vodovod na mokraćni
aparat, i tako dalje. Ali isto tako rado se krug pred­
stava iz života biljaka ili kuhinje uzima za skriva-
lište seksualnih slika;1 u prvom slučaju je govor, ta­
log fantastičnih upoređenja iz najstarijih vremena,
obavio bogat prethodni rad („vinograd" Gospodnji,
„seme", „vrt", devojke u „Visokoj pesmi"). U privid­
no bezazlenim aluzijama na obavljanje poslova u ku-
hinjji mogu se zamisliti i o njima sanjati najružnije
kao i najintimnije pojedinosti seksualnog života; i
1
Bogat dokazni materijal za to nalazi se u tri dopun­
ske sveske Fuksove (Fuchs) „Sittengeschichte. Privatdrucke
bei A. Langen Miinchen).

348 Tumačenje snova, I
simptomi histerije ne bi se upravo nikad mogli pro­
tumačiti ako se zaboravlja da se iza svakodnevnoga i
neupadljivog može sakriti seksualna simbolika kao
u najboljem skrovištu. Ima svoj snažan seksualni smi­
sao ako neurotička deca ne mogu gledati ni krv ni
sveže meso, ako kad ugledaju jaja i rezance povra­
ćaju, ako strah od zmije, koji je kod čoveka prirodan,
u neuroticara bude neverovatno preteran. Svuda gde
se neuroza služi ovakvim prerušavanjem, ona ide pu-
tevima kojima je jednom išlo celokupno čovečanstvo
u starim kulturnim periodima, putevima o čijem po­
stojanju svedoče još i danas govorna upotreba, pra-
znoverje i običaji, mada ispod najtanjeg vela.
Ovde ću umetnuti san jedne pacijentkinje o cve-
ću, koji sam već najavio, i u kome podvlačim sve
što treba seksualno protumačiti. Taj lepi san, pošto
je protumačen, snevačici se nikako više nije dopadao.
a) Prethodni san: Ona dolazi u kuhinju kod obe
devojke i grdi ih što „sa ono malo jela" još nisu go­
tove, i pri tome vidi mnogo posuda, preklopljenog da
bi se ocedilo, mnogo grubog posuda nagomilanog u
hrpama. Kasniji dodatak: Obe devojke idu po vodu,
i pri tom kao da moraju ući u jednu reku koja dopire
do kuće ili na dvorište.1
b) Glavni san 2 : Ona silazis sa visine preko neobič­
nih ograda ili plotova, koji su sjedinjeni u velike kva­
drate i koji se sastoje od ispletenih malih kvadrata.*
Ono zapravo nije podešeno za penjanje; ona se uvek
brine da li će naći mesto gde da stavi nogu, i raduje
se što joj, pri tom, haljina nigde nije zapela, što u
1 Objašnjenje ove meso vite tvorevine vidi na str. 326:
Za tumačenje ovog prethodnog sna koji treba uzeti
„kauzalno" (vidi str. 317).
• Njen tok života.
3
Visoko poreklo, suprotnost želje prema prethod­
nom snu.
4
Kombinovana tvorevina koja sjedinjava dva lokaliteta,
takozvani tavan domaće kuće, na kome se igrala sa svojim
bratom, predmeta njenih kasnijih fantazija, i dvorište jednog
nevaljalog ujaka koji ju je obično dražio.
Osvrt na mogućnost predstavljanja 349
hodu ostaje tako pristojna.1 Pri tom, u ruci nosi veli­
ku granu-, zapravo kao neko drvo, koja je gusto po-
sejana crvenim cvetovima, razgranata i raširena.3 Pri
tome postoji ideja da su to cvetovi trešnje, ali oni iz­
gledaju i kao punjene kamelije, koje, naravno, ne
rastu na drveću. Za vreme silaženja ima najpre jednu,
zatim odjednom dve, kasnije opet jednu.* Kad je sti­
gla dole, donji cvetovi su već prilično otpali. Stigavši
dole, ona vidi domaćeg slugu koji jedno isto takvo
drvo, moglo bi se kazati — češlja, to jest jednim dr-
vetom čupa debele pramene kose, koji kao mahovina
vise s njega. Drugi radnici su ovakve grane iz jedne
bašte odsekli i bacili na ulicu, gde leže razbacane tako
da ih mnogi ljudi skupljaju i odnose. A ona pita da
li je to u redu, da li može i ona da uzme jednu.5 U
bašti stoji jedan mlad čovek (sa ličnošću koja joj je
poznata, jedan stranac), kome prilazi da bi ga pitala
kako bi se ovakve grane mogle presaditi u njen sop-
stveni vrt.6 On je zagrli, našto se ona odupire i pita
ga šta mu pada na pamet da srne tako da je zagrli.
On kaže da to nije nikakva nepravda, da je to dozvo­
ljeno.7 Zatim kaže da je spreman da sa njom ide u
drugu baštu, da bi joj pokazao kako se sadi, i kaže
joj nešto što se ne može dobro razumeti: nedostaju
mi osim toga tri metra — (kasnije kaže: kvadratna
•metra) ili tri hvata zemlje. Čini se kao da će on za
svoju spremnost nešto tražiti od nje, kao da ima na-
meru da se u njenoj bašti obešteti ili kao da će bilo
1
Suprotnost želje prema jednom realnom sećanju na
dvorište ujakovo da je imala običaj da se otkriva u snu.
8
Kao anđeo u Blagovestima što nosi u r u k a m a ljiljan.
8
nevinost perioda, dama s kamelijama.
4
Odnosi se na veći broj osoba koja služe njenoj fan­
taziji.
• Da li srne da „izdrka", tj. masturbira. Sich einen
herunterreissen = izdrkati. (Prim. prev.).
6
Grana je odavna već primila značenje muškog geni-
tala; uostalom, ona sadržava vrlo razgovetnu aluziju na po­
rodično ime.
7
Odnosi Š%, kao i sledeće, na bračne opreznosti.
350 Tumačenje snova, I

koji zakon prevariti, imati od toga koristi, a da ona

pri tom nema nikakvu štetu. Da li joj posle toga
stvarno nešto pokazuje, ona ne zna.
San koji smo ovde naveli t r e b a zbog njegovih
simboličkih elemenata nazvati „biografskim" snom.
Takvi se snovi često susreću u psihoanalizi, ali m o ­
žda samo r e t k o kada izvan nje. 1 SADRŽAJ
Upravo ovakvog materijala, r a z u m e se, i m a m I
u izobilju, ali bi n a s njegovo iznošenje odvelo suviše NAUČNA LITERATURA O PROBLEMIMA SNA 5
duboko prilikom raspravljanja o neurotičkim odnosi­
A. Odnos sna prema budnom stanju 10
ma. Sve se svodi na isti zaključak: naime, da kod r a d a
B. Gradivo sna — Sećanje u snu 14
sna ne t r e b a pretpostaviti da u n j e m u deluje n e k a
C. Nadražaji sna i izvori sna 25
naročita simbolizujuća aktivnost duše, nego da se san
D. Zašto se san zaboravlja posle buđenja 47
koristi ovakvim simbolizovanjima, koja su već sadr­
E. Psihološke osobenosti sna 52
žana u nesvesnom mišljenju, stoga što ona bolje od­
F. Etička osećanja u snu 70
govaraju zahtevima konstrukcije sna zbog njihove
G. Teorije o snu i funkcija sna 80
mogućnosti predstavljanja, a većim delom i zato što
H. Odnosi između sna i duševnih bolesti 93
po pravilu u m a k n u cenzuri.
II
METOD TUMAČENJA SNA 101
III
SAN JE ISPUNJENJE ŽELJE 127
IV
IZOPACENJE SNA 139
V
MATERIJAL SNOVA I IZVORI SNOVA 168
A. Recentno i indiferentno u snu 169
B. Infantilno kao izvor sna 193
C. Somatski izvori sna 223
D. Tipični snovi 243
VI
RAD SNA 280
A. Rad na sažimanju 281
* Analogan „biografski" san jeste onaj treći sari, nave­ B. Rad pomeranja 308
den među primerima za simboliku sna; zatim onaj san što C. Sredstva predstavljanja u snovima 312
ga je Rank opširno izneo, „San koji se sam tumači"; jedan D. Osvrt na mogućnost predstavljanja 340
drugi san, koji treba čitati „izvrnuto", v. u Štekela, str. 486.