Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
Norma
•
Норме су правила понашања које регулишу међуљудске односе, стања ипонашања.
•
Старе колико и организован живот у друштву.
•
Друштвене и
•
природне норме.
Природне норме
•
Настају мимо воље и утицаја човјека, настају снагом неминовности, нпр.смрт.
•
Резултат природних законитости.
•
Немају циљ и санкције, дјелују на материју.
Друштвене норме
•
Упућене су и дјелују на свијест човјека.
•
Резултат су воље човјека.
•
Имају санкције и циљ.
•
Обичаји, морал и правне норме су друштвене норме.
•
Обичаји – правила која настају дуготрајним понављањем.
•
Морал – облик свијести.
Pravna norma
•
pravo predstavlja svojevrstan sistem pravnih normi.
•
za razumijevanje pravnog sistema polazimo od pravnih normi kao njegovogelementarnog dijela.
•
pravna norma - pravilo o ponašanju ljudi (subjekata prava) sankcionisanomonopolom fizičke sile kojim raspolaže država,
•
norma koju donosi suverena vlast ili od nje delegirani subjekt.
•
obavezna pravila, zapovijesti o ponašanju u društvu, garantovana državnimautoritetom.
Pravna norma
•
vrsta društvenih normi u užem smislu riječi i od ostalih društvenih normi razlikujuse upravo prema sankciji koja stoji iza dispozicije sadržane u njima.
•
pravne norme, u odnosu na ostale društvene norme u užem smislu riječi, pojavilesu se najkasnije, zajedno sa nastankom države.
Pravna norma
•
pravne norme predstavljaju najprostiji element prava (atom prava) te se zbog togane mogu razložiti na svoje sastavne dijelove koji bi mogli samostalno da postoje i da seprimjenjuju.
•
pravila ponašanja koja uređuju odnose među ljudima,
•
mogu biti u različitom odnosu prema subjektima prava kojima su upućene(adresatima).
•
različite vrste pravnih normi.
Pravna norma
 
•
ona je zahtjev koji izdavalac norme upućuje drugima da motiviše njihovoponašanje.
•
Izdavalac pravne norme - adresantom pravne norme (onaj koji je upućujedrugima).
•
oni kojima je pravna norma upućena nazivaju se adresatima pravne norme.
Šta nije bitno za pravnu normu?
•
pravna norma je društvena norma koja se od drugih društvenih normi (npr.morala, religije, običaja) razlikuje po svojoj vezi s pravnom vlašću i pravom.
•
za
pravnu normu nije bitno
:
•
1. sadržaj - pravna norma može pravno obličiti bilo kakav sadržaj,
•
2. oblik - nije bitno da li je ona u pisanom ili nepisanom obliku,
•
3. rok trajanja - nije bitno koliko će trajati.
Šta je bitno za pravnu normu?
•
1. njena vezanost sa pravnom vlasti (tj. državnom vlasti i drugim državno-pravnim činiocima).
•
2. njena
efikasnost 
- svojstvo pravne norme da utiče na ljudsko ponašanje i da senjezinim zahtjevom formiraju društveni odnosi.
Stvaranje pravne norme
•
Stvaranje pravne norme
:
•
a)
 
neposredno
(pravna vlast stvarajući pravnu normu daje joj sadržaj koji nenalazimo ni u jednoj društvenoj normi)
•
b) posredno
(pravna vlast stvarajući pravnu normu daje joj sadržaj koji većnalazimo u nekoj društvenoj normi i time ga stavlja u pravnu sferu).
Vrste pravnih normi
•
u teoriji prava je uobičajeno da se pravne norme dijele prema
2 osnovnakriterijuma
:
•
1. prema
kriterijumu uslovnosti
- uslovne i bezuslovne pravne norme i
•
2. prema
kriterijumu broja subjekata
prema kojima su upućene (adresati) – opšte, posebne i pojedinačne pravne norme.
Uslovne i bezuslovne pravne norme
•
uslovne norme
- one norme koje se donose za društvene odnose koji u momentunjihovog stvaranja još uvijek nisu nastali (ne postoje), ali se očekuje (razumno) da ubudućnosti nastanu.
•
bezuslovne pravne norme
- donose se za već nastalu situaciju i primjenjuju seodmah.
Opšte, posebne i pojedinačne pravne norme
 
•
1)
opšta pravna norma
- ona koja je upućena svim građanima na državnomteritoriju, Ustav;
•
2)
posebna pravna norma
- ona koja se upućuje samo određenoj grupi građana,a ne svima, Zakon o državnim službenicima;
•
3)
pojedinačna pravna norma
- ona koja se upućuje bilo nekom pojedincu ilivećem broju pojedinaca, a glavna karakteristika joj je da pravno rješava neki individualnislučaj, ujedno neponovljiv npr. sudska presuda.
 
Pravna norma s obzirom na teritorijalno važenje
•
a)
generalna pravna norma
- vrijedi na čitavom državnom teritoriju
•
b)
partikularna pravna norma
- vrijedi samo na određenom dijelu državnogteritorija.
Tri načela (principa) važenja pravne norme:
•
1.
načelo teritorijalnosti
- pravna norma vrijedi na teritoriju neke države iprimjenjuje se na pravne subjekte koji se nalaze na tom teritoriju.
•
2.
načelo personalnosti
- pravna norma primjenjuje se na pravne subjete koji su unaročitoj vezi sa tom državom, tj. na lica koja su državljani te države
Tri načela (principa) važenja pravne norme:
•
3.
načelo eksteritorijalnosti
- pravne norme koje daju određene pravnepovlastice za lica i osoblje diplomatskog predstavništva jedne zemlje u drugoj, npr.imunitet, davanje azila;
•
Najčešće se primjenjuje načelo teritorijalnosti
, ali postoji niz situacija kad seprimjenjuje i
načelo personalnosti
, česta je upotreba kombinacije ova dva načela.
Elementi pravne norme
 
•
i pored mnogobrojnih i različitih shvatanja, uobičajeno je da se govori očetvorodijelnoj strukturi pravne norme:
•
1.
hipoteza (pretpostavka) dispozicije
(određuje činjenice koje moraju postojatida bi se dispozicija primijenila),
•
2.
dispozicija
(pravilo ponašanja ljudi),
•
2.
pretpostavka sankcije
- prekršaj – delikt (opis činjenica koje su uslov zaprimjenu pravila koja su sadržana u sankciji),
•
3.
sankcija
(se odnosi na lice koje je prekršilo dispoziciju).
Pretpostavka dispozicije - hipoteza
•
hipoteza pravne norme predstavlja onaj njen element u kome se određuju uslovipod kojim se pravna norma primjenjuje, odnosno u kome se opisuju činjenice kojeizazivaju potrebu za regulacijom jednog društvenog odnosa ili događaja kao pravnogodnosa i kao pravnog događaja.
•
pretpostavka nije norma, nije pravilo o ponašanju, ona je opis činjenica koje suuslov za primjenu dispozicije.
Pretpostavka dispozicije
•
Zove se tako zato što određuje događaj koji još nije tu, koji se predviđa kaomoguć, koji je, čak, možda, vjerovatan ili normalan, ili i nezbježan, ali koji tek treba dase desi.
•
Ako norma glasi: “Svako ko ima imovinu dužan je platiti porez” riječi “Svako koima imovinu” jesu pretpostavka dispozicije te norme.
Kakva može biti hipoteza?
•
Ona može biti
potpuno određena
, tj. takva da su u njoj samoj navedene činjenicekoje određuju njenu primjenu, zatim
relativno određena
kada zakon na neki načinograničava slobodu rješenja pitanja umjesnosti ili neumjesnosti primjene pravne norme i
neodređena
, kada zakon propisuje primjenu neke mjere samo u slučaju ako to smatrajuza cjelishodno odgovarajući državni organi.
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more