Professional Documents
Culture Documents
Monographs
Volume 58
TATJANA KATIĆ
DETAILED REGISTER
OF THE PRIZREN SANCAK
FROM 1571
Editor-in-chief
Tibor Živković
Director of the Institute of History
Belgrade
2010
ISTORIJSKI INSTITUT
По с е бн а и зда њ а
kwiga 58
ТАТЈАНА КАТИЋ
ОПШИРНИ ПОПИС
ПРИЗРЕНСКОГ САНЏАКА
ИЗ 1571. ГОДИНЕ
urednik
Tibor @ivkovi}
Direktor Istorijskog instituta
Beograd
2010
СА Д РЖ А Ј
Предговор ......................................................................... 7
Handžić A., Buzov S., Kupusović A., Opširni popis Bosanskog sandžaka iz 1604.
godine, 1-3, Sarajevo 2000; Hafizović F., Popis sandžaka Požega 1579. godine, Osijek
2001; Spaho F., Opširni popis Kliškog sandžaka iz 1550. godine, Sarajevo 2007; Aličić
A., Sumarni popis sandžaka Bosna iz 1468/69. godine, Mostar 2008.
3
Шабановић Х., Турски извори за историју Београда, Београд 1964; Аличић A.,
Турски катастарски пописи неких подручја западне Србије, 1-3, Чачак 1984;
Васић М., Зиројевић О., Стојановски А., „Попис Нишког кадилука из 1498“,
Споменик CXXXI (1992), 97-148; Зиројевић. О, „Попис манастира Смедеревског
санџака из 1516“, Саопштења XXVI (1994), 157-160. Недостатак критичког
издања барем једног дефтера Смедеревског санџака осећа се и поред студије
Миљковић-Бојанић Е., Смедеревски санџак 1476-1560. Земља–насеља-
становништво, Београд 2004.
4
Резиме збирног пописа Призренског санџака из 1530. године, кога је сачинио
сам писар, објавила је Zirojević O., „Vučitrnski i Prizrenski sandžak u svetlosti
turskog popisa 1530/31. godine“, Gjurmime Albanologjike 2, (1968), 103-120; иста је
наведени резиме, скупа са резимеом пописа, с краја прве пол. XVI века, објавила
у „Вучитрнски и Призренски санџак у време владавине Сулејмана Величанственог“,
Историјски часопис XIX (1972), 263-275. Фрагменте опширног пописа из 1591.
године издао је Pulaha S., Popullsia shquiptare e Kosovës gjatë shek. XV – XVI,
Tiranë 1984 (критички осврт на његов рад дао је Пешикан М., „Стара имена из
Доњег Подримља“, Ономатолошки прилози VII (1986), 1-119). Фрагменти
сумарног пописа из 1530. године и опширног, насталог средином XVI века,
објављени су код Катић Т., „Трговиште у османским пописима Призренског
санџака из 1530, c.1550 i 1571. године“, Мешовита грађа XXVII (2006), 163-174.
Објављивани су и поједини делови детаљног пописа из 1571. године, али о томе
ће више бити речи у тексту који следи.
5
Зиројевић О., Ерен И., „Попис области Крушевца, Топлице и Дубочице у време
прве владавине Мехмеда II (1444-1446)“, Врањски гласник IV (1968), 377-416;
Зиројевић О., „Крушевачки санџак у светлости турског пописа 1530/31.
године“, Лесковачки зборник, VIII, 1968, 221-228; Иста, „Лесковац и његова
нахија од 1455. до 1683. године“, Лесковачки зборник XXIII, 1983, 211-268;
Vasić M., „Sumarni defter sandžaka Aladža Hisar (Kruševac)“, POF XXVIII-XXIX
(Sarajevo 1980), 331-356.
за владе Мурата III.7 Поред ових постоји и неколико сажетих
(icmâl),8 као и пописа џизје, који такође садрже податке о
насељима и становништву.9
Дефтер из 1571. године није непознат научној јавности.
Закон за санџак Призрен и околину, убележен на првим
страницама овог пописа, објављен је у два наврата. Прво у издању
Хасана Калешија10, а потом и у издању Османских закона.11 Турско
издање урађено је само са једном грешком, док их се код Калешија
поткрало неколико крупнијих и ситнијих.12
Интересовање за катастарски дефтер Призренског санџака
из 1571, нагло је порасло 80-их година XX века, када је Момчило
Стојаковић, рано преминули сарадник Историјског института,
током студијског боравка у Истанбулу, снимио првих 185, од
укупно 433 пагиниране стране дефтера. Фотокопирани материјал
обухватио је села нахија Призрен и Хоча и прва три села нахије
Жежна.
Податке о насељима у околини Призрена и Хоче саопштио
је касније, у веома обимној и темељито урађеној студији, Митар
Пешикан, Стара имена из Доњег Подримља.13 Уз помоћ података
из повеља и на основу данашње микротопонимије, успешно је
дешифровао и убицирао већину места, уз незнатан број грешака.14
6
Defterhâne-i Âmire Tahrîr Defteri, no. 495 (TD 495), Istanbul, Başbakanlık Devlet
Arşivleri, Osmanlı Arşivi. У даљем тексту ће сви катастарски пописни дефтери из
Османског архива Председништва Владе у Истанбулу, бити навођени под
скраћеницом TD.
7
Опширни попис, завршен око 1550. године, чува се такође у Истанбулу, у претходно
наведеном архиву, под сигнатуром TD 368, док се попис из 1591. чува у Анкари, T.
C. Tapu ve Kadastro Genel Müdürlüğü, Kuyûd-ı Kadîme Arşivi no 55 (KКА 55).
8
За године: 1530. (TD 92 и TD 167. Овај последњи објављен је у виду факсимила,
с именским регистрима. 167 Numaralı Muhâsebe-i Vilâyet-i Rûm-ili Defteri (937/1530),
II, Ankara 2004.), 1568/69. (TD 738), 1579. (TD 1029) и 1599/1600. годину (TD 664).
9
Опш. вид. предговор 167 Numaralı Muhâsebe-i vilâyet-i Rûm-ili defteri (937/1530), 13.
10
Kaleši H., „Jedna prizrenska i dve vučitrnske kanunname“, Glasnik Muzeja Kosova
i Metohije II (1957), 289-300.
11
Akgünduz А., Osmanlı Kanunnâmeleri ve Hukukî Tahlilleri, VII, Istanbul 1994,
707-708.
12
О томе више у оквиру мог превода Призренске кануннаме.
13
Ономатолошки прилози VII (1986), 1-119.
14
М. Пешикан је, уз то, исправио и бројна погрешна читања и убикацију С.
Пуљахе, Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë 1974;
Popullsia shquiptare e Kosovës gjatë shek. XV – XVI, Tiranë 1984, који се такође
бавио истраживањем овог подручја.
Годину дана после Пешикановог, из штампе је изашао рад
Гордане Томовић, у коме су убицирана села нахије Жежна.15
Ауторка је, трагајући за забелом Чрмањ манастира Сопоћани, који
се налазио негде на Рогозни, прихватила сугестију М. Пешикана,
да подробније испита деветнаест села нахије Жежна, која је
обухватала управо тај простор. Уз помоћ Момчила Стојаковића,
који јој је прочитао турске називе из дефтера, и Душанке Бојанић,
која је допунила постојеће податке, успешно је идентификовала
већину нахијских села.
Снимљени материјал призренског дефтера прегледала је и
Олга Зиројевић и извукла податке о црквама и манастирима, које
је потом, током архивског истраживања у Истанбулу, допунила и
подацима из преосталих нахија, Трговишта и Бихора, као и са
онима садржаним у ранијем опширном попису, састављеном око
1550. године.16 Том приликом снимила је странице дефтера из
1571, на којима се налази списак села Трговишке и Бихорске
нахије. У наредним годинама Зиројевић је објавила попис самог
града Призрена (стр. 37-46) и листу села поменуте две нахије (стр.
200-202 и 320-322).17 Већина насеља Трговишта и Бихора опстала
је од турског времена до данас и антропогеографски је обрађена у
радовима Милисава Лутовца.18 Ослањајући се на поменутог
аутора, као и на истраживања Петра Ж. Петровића19, Зиројевић је
обавила, углавном, успешну убикацију. Тамо где јој то није пошло
за руком, унела сам одговарајуће исправке или допуне, што је
истакнуто напоменама.20
15
Г. Томовић, „Сопотски забел Чрмањ“, Историјски часопис XXXIV (1987), 37-
59. И поред тога што нахија Жежна није комплетно снимљена, убикација је била
могућа на основу списка села, који је сам писар сачинио испред пописа сваке нахије.
16
„Цркве и манастири у Призренском санџаку“, Косовско-метохијски зборник 1
(1990), 133-141.
17
„Призрен у дефтеру из 1571. године“, Историјски часопис XXXVIII (1991),
243-263; „Кроз Бихорску нахију 1571. године“, Симпозијум Сеоски дани Сретена
Вукосављевића XIV (1992), 173-190; „Насеља нахије Трговиште 1571. године“,
Новопазарски зборник 18, (1994), 31-53.
18
„Ибарски Колашин“, Насеља и порекло становништва, књ.34 (1954), 57-188;
„Рожаје и Штавица“, Насеља и порекло становништва, књ.37 (1960), 319-419;
„Бихор и Корита, антропогеографска испитивања“, Насеља и порекло
становништва књ. 40, Београд 1967.
19
Рашка, антропогеографска проучавања, I, Београд 1984.
20
С обзиром да је огроман број села на територији Призренског санџака познат,
што из повеља, што из радова етнолога, нисам наводила изворе за убикацију
***
***
28
Вид. уводни текст пописа.
29
Београдски кадија је 1567. године известио да су сеобом највише захваћени
санџаци Смедерево, Крушевац, Зворник и Видин, због чега су, средином новембра
исте године, уведене даноноћне страже на дунавским скелама и дуж обале које су
спречавале прелазак у Банат. Катић С., „Кнежевачко Потисје под турском влашћу“
у: Историја Новог Кнежевца и околине, Нови Кнежевац 2003, 150.
Пописом је обухваћено укупно 541 село са свим пореским
обвезницима и њиховим натуралним и новчаним давањима. Сви
порези, па и натурални, израчунати на основу трогодишњег
просека, изражени су у новцу, односно у акчама (аспрама), мада то
изреком није наведено пошто се подразумева. Укупан збир
прихода није увек тачно утврђен, а најчешће се ради о
заокруживању своте или случајним омашкама насталим приликом
обрачунавања или преписивања података.30
Још једна непрецизност је приметна код регистровања
неожењених пунолетних мушкараца. Писар није доследно
означавао неожењене (словом м, одн . , тур. mücerred) пошто је на
крају сваког села дао њихов укупан збир. С обзиром на то да није
сматрао да је важно да и у поименичном списку истакне ту
чињеницу, ни у овом издању није указивано на места где има
одступања у укупном броју неожењених и броју ознака њиховог
статуса испод појединачних имена; са становишта плаћања личног
пореза – спенџе, није било разлике; и ожењени и неожењени
давали су по 25 акчи.
Сва лица у овом дефтеру пописана су тако што је уз лично
име додат још један идентификациони податак, најчешће очево
име, а ређе ознаке попут доселац, преселац.31 Занимања су
истакнута само код соколара, муслимана Призрена и попова, али и
ту има изузетака. Удовице су уписане само именом, наравно уз
назнаку да су удовице.
Очево име је просто додато личном имену, без уметања
одреднице „син“, и то у номинативу У мањем броју случајева
уписано је у присвојном генитиву (Николин, Јовин, Ђурин,
Радоњин), као присвојни придев са суфиксом –ов, ев (Данетов,
Ђорђев, Милатов), или са наставком –ић (Милошевић, Ненадић,
Николић, Обрадовић), који је у ово време ознака очинства а не
родовско име или презиме.32 Код муслимана, између личног и
очевог имена стоји одредница „син“, одн. „бин“, која је у преводу
дата у скраћеном облику „б.“
30
Сви збирови у попису су проверени и тачне вредности унете у напомене.
31
Ознака сиромах, која се појављује на неколико места, није у функцији
показатеља имовинског стања јер већина таквих лица има у поседу баштине,
већ надимка и стога сам је писала великим словом. За стварно сиромашне писар
је користио арапску реч fakru’l-hal.
32
М. Пешикан, Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба, Београд 1984, 56.
Да би што верније пренела изворни текст, задржала сам
номинатив патронима (Петар Вукадин, Коста Никола), намерно
избегавајући мењање по падежима, које би створило недоумицу
око стварног облика имена.33 Да би избегла мењање по падежима
такође сам и израз der yed, „у руци“, ознаку припадања,
власништва, преводила као „држи је“, нпр. баштина Лукач држи
је Димитар Дојчин, а не баштина Лукача у руци Димитра Дојчина
или Лукачева баштина у руци Димитра Дојчиновог.
Приликом ишчитавања личних имена срела сам се с
уобичајеним проблемима за ову врсту османске грађе. Арапска
ортографија, посебно уколико је без дијакритичких тачака, што је
најчешћи случај, ствара дилеме око облика имена. Неразликовање
слова доводи до тога да се исти запис може читати на више
начина: б, и, ј, н, п, т (Петко-Нико-Ненко-Бенко, Даба-Дане-Даја,
Станко-Стајко, Ранко-Рајко), о и у (Воја-Вуја), финалног ч, тј. –ич,
-ица (Радич-Радица, Јович-Јовица), р, з, ж (Бора-Божа) итд.
У свим наведеним случајевима опредељивала сам се према
вероватноћи, односно према потврдама имена у ћирилским и
латиничним споменицима и према резултатима досадашњих
ономастичких истраживања. Сходно томе одлучила сам се за
варијанте Радич и Јовица, а не Радица и Јович; чешће сам користила
старије облике Рајко и Стајко, него Ранко и Станко; због врло
фреквентвеног имена Дабижив, била сам склонија облику Даба, као
његовој изведеници, него Дане (Дана), јер се име Данило не среће у
овом попису. Кад је реч о имену Петко-Нико-Ненко-Бенко, примат
има словенско, народно, име Петко. Међутим, како је име Нико,
скраћени облик од Никола, врло често у Црној Гори34, у нахији Бихор
сам на више места употребила име Нико. Такође сам се увек
опредељивала за варијанту Нико када је уз њега друго име албанско
(Нико Ђин, Дода Нико). Код насеља с влашким становништвом
често сам користила и варијанту Ненко, као старо влашко име,
засведочено средњовековним повељама, односно Бенко, заступљено
у југозападним областима Призренског санџака које гравитирају ка
Скадру.35 У сваком случају, нисам желела да се определим само за
33
Нпр. у преводу баштина Радивоја, није јасно да ли се власник зове Радивој
или Радивоје, што је у ономастичким истраживањима битно.
34
Đurđev B., Hadžiosmanović L., Dva deftera Crne Gore iz vremena Skender-bega
Crnojević, 2, Sarajevo 1973.
35
Ljubić Š., „Skadarski zemljišnik od 1416“, Starine JAZU, XIV (1882), 30-57.
једну варијанту имена, макар уз ограду да су могућа и другачија
читања, него сам користила и друге облике, како би представила
разноврсност именослова, која је у овим крајевима била присутна.
У највећем броју случајева, ипак, није било дилеме.
Османски писар био је добар познавалац локалних језика и врло
прецизно је правио разлику између сличних хомонима. На пример,
име Власко пише са садом (), а Влашко са шином ( ;)شиме
Радан са елифом ( )اа Раден без; на исти начин прави разлику
између Вукаљ и Вукља; такође Вукља пише са кафом ()ق, а млађи
облик овог имена Вукеља са кефом (). Некада комбинацијом
слова н и ј, одн. л и ј, исписује наше њ и љ (Domanik стога треба
читати Домањек а не Доманић), али најчешће користи само једно
слово за неколико наших гласова - н, њ; ل- л, љ; - к, ћ, ђ; - х,
џ, ч, ц. Наведена слова читала сам у складу с нашим изговором;
Радосаљ а не Радосал36, Пружња а не Пружна, Црноча а не Чрноча.
Исто сам поступила и у услучају типизираних записа попут Оливир,
Димитри, Петри, Павел, Јако, Мате, Симон. У овом дефтеру то су
Оливер, Димитар, Петар, Павле, Јаков, Матеј, Симеун.
За ретка имена консултовала сам радове Т. Маретића37 и М.
Грковић.38 Многа стара, превасходно влашка имена, имају своју
потврду у средњевековним изворима и билa су предмет ономасти-
чких анализа па их зато нисам посебно објашњавала. У напо-
менама сам дала објашњења само за она најређа имена, односно
она која нисам моглa да нађем код наведених, већ других аутора
или која су резултат мог домишљања.
Албанска имена транскрибовала сам уз помоћ издања најста-
ријег пописа Албаније39, затим пописа Скадарског санџака из 1485.
године40, као и интернет сајтова посвећених албанском именослову.
Неопходна објашњења везана за одређену врсту пореза,
земљишних поседа, статуса појединаца и слично, дала сам на
крају књиге у оквиру Речника термина.
36
О приимку –саљ вид. М. Пешикан, Д. Бојанић, „Попис Заорјенског племена
Риђана с краја XV века“, Зборник за оријенталне студије 1, Београд 1992, 65.
37
„О народним именима и презименима у Хрвата и Срба“, Рад ЈАЗУ, LXXXI -
LXXXII (1886).
38
Имена у Дечанским хрисовуљама, Нови Сад 1983; Речник имена Бањског,
Дечанског и Призренског властелинства у XIV веку, Београд 1986.
39
Inalcik H., Hicri 835 tarihli suret-i defter-i sancak-i Arvanid, Ankara 1954.
40
Pulaha S., Defteri i regjistrimit të sanxhakut të Shkodrës i vitit 1485, Tiranë, 1974.
На крају желим да се захвалим свима који су ми својом
подршком и саветима помогли у раду. Нарочиту захвалност
дугујем господину Сакипу Бајхану из Истанбула, искреном
пријатељу, на кога сам увек могла да се ослоним током архивских
истраживања у Турској. Он ми је помогао да комплетирам стра-
нице дефтера, поставши због мене araştırmacı. Teşekkürler !
Татјана Катић
ИЗВОРИ И ЛИТЕРАТУРА
Карте:
Фотографије:
1) Селим II (1566-1574) 22
2) Призренска тврђава 158, 159
3) TD 495, 124-125 164
4) Остаци старог Трговишта 274
5) Mанастир Сопоћани, црква Св. Тројице 421
6) Спахије у ратној опреми 422
7) TD 495, 324-325 428
8) Мехмед-пашин хамам у Призрену 550
Сва похвала припада Алаху, који је створио часну оловку пре него
што је створио висока небеса, и написао имена својих створења у свеску
Књига судбине1, и диктирао и записао, без мањкавости, укупни иметак
својих робова сходно дужине њихових живота, и украсио Своју чврсту
власт потписом. Реци: „Алаху мој, који сву власт имаш. Ти власт ономе
коме хоћеш дајеш“2, па је Њему сва похвала на многобројним благодатима
и Њему је сва похвала и на овом и на оном свету.3 И нека је спас ономе који
је у свему као у име Бога, Свемилосног и Самилосног, тј. Мухамед Одабрани,
нека је њему Алахов спас и мир, и његовој родбини, друговима и миљеницима
који су на небу, да упуте на прави пут као звезде водиље.4
И надаље, са владарских двери, од падишаха, Алахове сенке и
царског прага, шаха над шаховима, Уточишта среће, покојног и од греха
опроштеног султана Сулејмана – њему милост и опроштај, нека му се чува
красота до Судњег дана, стигла је објављена и обелодањена заповест коју
треба послушати, да се детаљно попише санџак Призрен. У складу с дивним
ферманом кога слуша цео свет попис реченог санџака обављен је у време
султана два мора и владара два копна, Уточишта света и .... оштећено, онога
који влада земљама уздуж и попреко, и који управља спровођењем закона
сунета5 и фарза6, султана сина султана, султана Селим-хана сина Сулејман-
хана сина Селима-хана - нека му вечни Бог учини владавину трајном,
обасјану сунцем и месецом и бескрајном мудрошћу сазвежђа Малог Медведа.
Према ономе што је захтевала садржина његовог красног и срећног фермана,
дужност емина обавио је најубогијима слични санџакбег Касим, а дужност
писара слуга најпонизнији Али б. Мустафа. Послато и предато Високој
Порти и Дивану, захваљујући Божијим благословима и милосрђу, у првој
декади месеца Шабана године 978. (29. XII 1570 – 7. I 1571).
Завршено уз Божију помоћ.
1
Дословно Помно Чувана плоча, Kur’an, поглавље Al-Burûĝ 85, ајет 22.
2
Kur’an, поглавље Ali ‘Imrân 3, ајет 26.
3
Kur’an, поглавље Al-Qaşaş 28, ајет 70
4
За превод уводног пасуса у кануннаму, на арапском језику, захваљујем се
господину Заки Шалтафу, директору предузећа за преводилачке, макролингви-
стичке и семиотичке услуге Логополис из Београда.
5
Усмена традиција, предање о свему ономе што је пророк Мухамед говорио,
чинио или одобрио да се чини.
6
Обавезе које налаже исламска вера свим својим верницима.
Kanunnama prizrenskog sanxaka 25
[8]
[9]
[7] За винограде у самом Призрену, за које се од вајкада даје
[ресум] на дунум, опет је уписано да се, према старом обичају, дају по
четири акче за сваки дунум.
7
Други део овог члана закона, као и први део следећег, је код Калешија испу-
штен, па гласи: „товар поменутог санџака према истанбулској кили (мерици)
одређен је по 40 акчи, а товар јечма, овса, каплуџа (крупника) по 21 акчу“.
„Kanunname”, 290.
8
Код Калешија, пиринач, Исто, 291.
9
Код Калешија, кукољ (отровна коровска биљка). Исто.
10
У турском издању погрешно стоји 36 акчи. Osmanlı Kanunnâmeleri, 708.
26 Kanunnama prizrenskog sanxaka
[10] Свака рајинска кућа која има виноград даје господару земље
по пет акчи ресума на корито. Стари је закон и да сваки ожењен даје по
пет акчи траварине, по две акче ресума на повртњак и по две акче ресума
на дрва.
[10]
11
У Калешијевом издању испуштен износ од шест акчи за дунум. „Kanunname”, 292.
12
Код Калешија, Серсерне (!). Исто, 293.
[14]
[15]
Сами Призрен
1
Тур. kapan; јавно складиште робе за трговину навелико, где се роба сабирала а
потом постепено продавала трговцима на мало и занатлијама. У дворишту или
испред складишта стајала је јавна вага за мерење, капан, по коме се и само
складиште звало капан-хан или само капан. D. Bojanić, Turski zakoni i zakonski
propisi iz XV i XVI veka za smederevsku, kruševačku i vidinsku oblast, Beograd, 1974, 148.
2
„Кућу за израду воска“ направили су још Которани, вероватно почетком XIV
века. Новаковић Ст., Законски споменици српских држава средњега века,
Београд 1912, 640.
3
Кориша, 6 km североисточно од Призрена.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 35
Махала Белогунци5
Пејо Јован; Воја Јован; Димитар Јован; Цветко Јован; Јова Никола;
Димитар Јован; Богдан Ђурин; Михаило Богдан; Јова Ђурин; Ђура Јова;
Димитар Ђура; други Димитар Ђурин; поп Вучић; Раја поп; Стојко
Војин; Петар Војин; Степа Раја; Марко Раја; Пејчин Ђурин; Младен
Пејчин; Јова Младен; Нико Пејчин; Аврам Пејчин; Петар Јовин; Вујица
Петар; Којча Петар; Никола Јован; Манојло Никола; Мило Ђурин; Петко
Брајко; Радоје доселац; Михаило Петко; Јаков Пејо; Доброје Јаков;
Пејчин Божидар; Степа Пејчин; Воја Ковач; Димитар Дабижив из села
Селце6; Тоша Дабижив; Филип Ђурин; баштина Димитар држи је Пејчин
Божидар; баштина Радован држао је Пејчин а сада Димитар поп;
баштина Марко држао је Димитар а сада Вучић Костадин; баштина Јова
Ковач држи је Воја Ковач; баштина Протић држи је Цветко; баштина
Влатковић у рукама житеља махале Пакостинци.7
Кућа 35 Неожењених 11
4
Могуће да име везе са планином Брешта, источно од Корише. Код Пешикана,
„Имена Доњег Подримља“, Прешница, неидентификовано.
5
Од влашког имена Белгун. Неубицирано.
6
Вид. 13. село Призренске нахије.
7
Средњовековно Пакостино, заселак Корише, као и Бусино (вид. 9. село
Призренске нахије). Данас не постоји; вероватно се временом спојило с
Коришом. Ивановић, „Властелинство манастира Арханђела“, 350.
36 Nahija Prizren
Баштине муслимана
Приход
спенџа
ресум на чифт 198
рајински ресум са удовицом 2981
пшеница товара 60 3000
јечам товара 15 360
раж товара 18 668
зоб товара 5 100
просо товара 8 260
грахорица товара 2 80
шира чаброва 150 4800
ресум на корито 420
траварина 470
ресум на повртњак 188
ресум на дрва 188
свињарина 100
ушур од лана 80
ушур од купуса 80
ушур од кошница 100
ушур од воћа 80
ресум на свилене чауре 38
надокнада за сено 100
млин, жрвања 11 ресум 330
8
Зиројевић, „Цркве и манастири“, 134, претпоставља да је посвећена
Богородици. У Кориши су постојале две цркве Свете Богородице, од којих је
црква Покрова Пресвете Богородице срушена до темеља 1999. године, од стране
непознатих лица албанске националности.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 37
9
Манастир св. Марка Коришког на стени изнад Коришке реке, недалеко од села,
из XV века, сравњен са земљом 1999. године, када и црква Богородице, од
стране истих починиоца..
10
Уписана под ред. бр. 15.
11
Тачно 1501 акча.
12
Плањане, југоисточно од Призрена, у Средачкој жупи..
38 Nahija Prizren
Приход
спенџа
ресум на чифт и неожењене 28
рајински ресум 1962
пшеница товара 31 1550
јечам товара 15 360
раж товара 8 288
крупник и зоб товара 40 800
грахорица товара 2 80
шира чаброва 40 1280
ресум на корито 100
траварина 295
ресум на повртњак 118
ресум на дрва 118
свињарина и Божић 41
ушур од ораха товара 1 50
ушур од лана 80
ушур од купуса 100
ушур од кошница 160
ушур од боба и белог лука 40
млин, 2 жрвња 60
млин, оштећен, 1
хаса земин 180
надокнада за сено 150
нијабет, младарина, тапија на земин и пољачина 120
Укупно 800014
13
Сматра се да је подигнута у другој половини XVI века, али с обзиром да је
уписана у овом, као и у попису насталом око 1550. године, време изградње
треба померити даље у прошлост. Зиројевић, „Цркве и манастири“, 134. Данас
у Плањанима постоји само црква Вазнесења Господњег.
14
Тачан збир је 7960 акчи.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 39
[28]
4. Село Горњи Вранић17, припада Призрену
Матеј Ђурко; Степан Матеј; Раја Матеј; Стојко Јаков; Тома Стојко; Пејо
Ђурко; Живко Пејо; Димитар Ђурко; Костадин Димитар; Петар
Димитар; Цветко Стојан; Јова Стојан; Петар Јован; Степан Рајин;
Никола Степан; Јоца Степан; Стојко Пејо; Младен Стојко; Дабижив
Никола; Никола Дабижив; Лазар Цветко; Цветко Лазар; Јова Лазар,
Никола Степа; Вучић Никола; Ђура Цветко; Раја Ђура, Димитар Ненада;
Боја Димитар; Дабижив Рајин; Јован Дабижив; Степан Дабижив; Петар
Дабижив; Јован Вучић; Ђура Јован; Јован Дане; Михаило Јован; Никола
Михаило; Петар Јован; Пејо Марко; Никола Марко; Ђура Пејо; Јаков
Никола; Којча Јован; Боја Којчин; Станко Вучић; Никола Станко; Никола
Петар; Младен Никола; Вучић Никола; Станко Петко; Степан Рајин;
Цветко Пејо; Матеј Пејо; Петар Дабижив; Стане Петар; Миха Војин;
Јаков Миха; Boja Јован; Станко Boja; Божидар Бранко; Стане Божидар;
Јован Стојко; Јован Петко; Степа Јован; поп Јован; Петар Јова; Дамјан
Јовин; Степан Вукац; Димитар Степан; Вукац Степан; Миленко Петко;
Станко Миленко; Стојан Дабижив Васиљ; Никола Богдан; Димитар
Никола; баштина Владисав држе је становници села; баштина Караџа
држе је Сулејман и Худаверди, синови Мусе Караџе и Дабижив, син
Рељина; баштина Ружа држао је Дабижив а сада Петар Дабижив;
баштина Боја ..асаљ (?) држао је поп Јован а сада Јован Дане.
Кућа 64 Неожењених 16
15
Држи једну хаса ливаду у селу Горачева, у Хочанској нахији (вид. под ред. бр. 50).
16
Дворјанин високог ранга, врховни бели евнух двора. Бели евнуси чували су
унутрашња, трећа врата султановог сараја и бринули се о чистоћи дворских одаја.
17
Средњовековно село Вранић, данас Вранићи, југоисточно од Суве Реке, код
изворишта Вранићке реке.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 51
[37]
Хасови призренског санџакбега
35
Стара џамија, некадашња катедрална црква Призрена посвећена Успењу
Богородице, познатија као црква Богородице Љевишке. У турско доба звали су
је.и Џума џамија; под овим именом помиње се у вакуф-нами Кукли-бега из
1537/8. године. Kaleši H., Redžep I., „Prizrenac Kukli-beg i njegove zadužbine“,
Prilozi za orijentalnu filologiju, VIII-IX (1960), 159-160. У опширном попису
Призренског санџака, састављеном око 1550. године, заведена је као Џамија
султана Мехмеда-хана. (TD 368, 43). Погрешна је претпоставка да је до
конверзије цркве у џамију дошло тек у XVIII веку. Задужбине Косова, 71.
36
Пуцар, занатлија који се бави пуцањем, одн. дрндањем памука и вуне и
прављењем јоргана и дебелих антерија.
37
Службеник који наплаћује баждарину, баџ, врсту унутрашње царине.
52 Nahija Prizren
Махала Ајас-бег
38
Управник хамама, јавног купатила.
39
Добила је име по цркви Богородице Љевишке, односно Старој џамији, из чије
махале се, ширењем града, и издвојила као посебна урбана целина.
40
Исламски мистик.
41
Тур. bezirger.
42
Персијанац, или било који не-Персијанац рођен у Ирану.
43
Мајстор који израђује лукове.
44
Погрешна је претпоставка Зиројевић, „Цркве и манастири“, 246, да је ово
некадашња црква Богородице Љевишке.
45
Тур. takkeci, од тога наш турцизам таћаџија, занатлија који израђује лаке
подкапе које се носе испод главне капе (сарука, чалме, кавука, феса).
46
Тур. tercüman, преводилац.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 53
48
Овако и у оригиналу, şuşter, обућар.
49
Влашко име Курил; данас је Курило крајња источна махала Призрена.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 55
50
Онај који производи и продаје бозу, киселкасто освежавајуће пиће од кукуру-
зног брашна.
51
Занатлија који од остругане длаке с говеђих кожа или од вуне, прави кечета,
врсту капе.
56 Nahija Prizren
52
Није уврштена у укупан збир.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 57
53
У једном ћирилском споменику из 1592. уписана као Мамзи махала. Заду-
жбине Косова, 507.
54
Сада Ромаја или Рамаја, северозападно од Призрена, на десној страни Б.
Дрима, источно од Дамјана.
55
Данас постоји потес Калина у атару села Велика Хоча.
56
Треће по реду село Призренске нахије.
57
Друго по реду уписано село Хочанске нахије.
58 Nahija Prizren
Андрија Нина; Јова Андра неожењен; Ђин Нина; Доч Нина; Нина Гика
неожењен; Ђин Кола; Тола Биц доселац; Тола Биц неожењен; Кола Гика;
Јован Никола; Кола Никола неожењен; Кола Нико; Нико Кола неожењен;
Тола Биц; Степа Биц неожењен; Богосав преселац из Плањана; Љум
Пренд; Ђон Пренд; Пренд Пута; поп Богица; Јован поп; Стојан Петар;
Стамат Петар неожењен; Кола Нико; удовица Чубра; удовица Милка.
Кућа 16 Неожењених 8 Удовица 2
поп Никола; Исаило поп; Степан Исаило неожењен; Михаило Вук; Јован
Михаило неожењен; Давид Павле; Ђура ћурчија; Јован Вук; Јован Јован
неожењен; Јован Димитар; Стамат Којчин; Нестор Којчин неожењен;
Цветко Ђорђе; Пејо Цветко неожењен; Воја Ђуро; Ломо Воја неожењен;
Радисав Воја неожењен; Михаило Јован; Стамат Михаило неожењен;
Гаврил Михаило неожењен; Петар кујунџија; Стамат казанџија; Остоја
Строја; удовица Каја; удовица Станка; удовица Стана.
Кућа 14 Неожењених 9 Удовица 3
Вукашин Васиљ; Јован Вукашин неожењен; Миха Грк; Јован Лазар; Пејо
Ђура; Воја преселац, Никола Воја неожењен; Јова Пејо; Биц Кука;
Никола Биц неожењен; Атанас Биц неожењен; Никола Биц неожењен;
поп Воја доселац из села Сушић59; Атанас поп неожењен; поп Латин;
58
Неидентификована црква у којој је, вероватно, раније служио неки поп Богдан
или је задужбина неког богатог Призренца Богдана (у другој половини XIV века
најбогатији призренски трговац и протовестијар краља Вукашина био је чувени
Богдан Киризмић). У махали Богоја рибара уписане су такође цркве по личним
именима, без или са одредницом поп.
59
Непознато.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 59
Нико Цуце; Никола Цуце; Филип Нико неожењен; Јован Нико; Јован
Петруша; Димитар Стојко; Стојан преселац; Пејо ћурчија; Павле Пејо
неожењен; Стојан Пејо неожењен; Јован ћурчија; Манојло Јован; Богдан
Ђин; Никола Богдан неожењен; Тодор преселац; Димитар преселац;
Миладин Димитар неожењен; Никола преселац; Мило Богица; Петар
Богица неожењен; Симеун Богица неожењен; Прибак калуђер; Кузма
Прибак неожењен; Стојан Јеремија; Лало преселац; Аврам Лало
неожењен; Ивко преселац; Тома Раде; Исајло Раде неожењен; поп Филип;
Михаило поп неожењен; Јован поп неожењен; Петар преселац; Петар
Батрич; Никола Петар неожењен; Богдан Петар; Иван Петар; Мило Грк;
Петраш Мило неожењен; Марко Ђуро; Крека Ђуро неожењен; Војо Јаков;
Тома Војо неожењен; Вука Драг; Ђуро Вука; Петраш Дикља60; Рајко Брајко;
Никола преселац на Богдановој баштини; Цветко Петко; Стамат Цветко
неожењен; Тома казанџија; Ђуро Димитар; Цветко Ђуро неожењен; Јован
Цветан; Ђуро Лазар; Јован Лазар; Лука Лазар; Михаило Цветко; Јован
Цветко неожењен; Марко Милача; Стојан Пометко61; Никола Пометко
неожењен; Пејо поп; Младен Никола; Цветко Јован; Димитар преселац на
Степановој баштини; баштина Богдан у рукама Николе преселца; баштина
Никола држи је Ђурко; баштина Дида држи је Петро; баштина Пејо држи
је Јова; баштина Димитар држи је Пејо соколар на основу старог дефтера;
Никола Матеј; Павле Првојан; удовица Комлена; удовица Цвета; удовица
Јела; удовица Јовица; удовица Дамјанa, удовица Петруша; удовица Јелка.
Кућа 53 Неожењених 20 Соколарска баштина 1 Удовица 7
Вука Марин; Дата Вака; Марк Ник; Нина Бард; Нана Нина; Кола Нина;
Пал Деда; Кола Јанка; Божић Кола неожењен; Кола Брик; Петар Кола
60
Изведено од Дика, попут Дикан, Дикић, Дикосав.
61
Име забележено у хрисовуљама.
60 Nahija Prizren
неожењен; Гика Нина; Нина Гика неожењен; Биц Дода; Ђин Бушат;
Марк терзија; Кука Дода; Приц Кука неожењен; Доч Јупа; Кола Доч
неожењен; Кола Биба из села Шаља; Биба Кола неожењен; Дода хлебар;
Доч Бард; Нина Доч неожењен; Пејо Ђон; Марко Пејо неожењен; Петар
Раде; Никола Раде; Дода Задрима62; Богица Марко; Марко Богица
неожењен; Андра Пренд; Илија Лика; Биба хлебар; Степа Доч; удовица
Прендa; удовица Петра; удовица Јана.
Кућа 26 Неожењених 10 Удовица 3
Јован Кола; Нина Кола; Баца Кола; Нина Нина неожењен; Кола Нина
неожењен; Андра Гика; Петар Михаило; Димитар Михаило; Михаило
Петар неожењен; Гика Пипа; Пипа Гика неожењен; Кола Пипа; Степа
Кола неожењен; Пал Нина; Степа Доч; Кола Доч; Нана Ђурко; Ђура
Нина; Тита Гика Дом из села Домовиште64; Цветко Грк; Атанасије
Цветко; Јова Кола; Марин Чонтић; Деса преселац из села Домовиште;
Манојло Стојо; удовица Стоја; удовица Мара.
Кућа 22 Неожењених 7 Удовица 2
62
Уместо имена оца, као ближа ознака наведена област порекла.
63
И данас у Призрену постоји истоимена махала.
64
Југозападно од Паштрика, у Албанији.
65
Занатлија који израђује килиндире, кондире, тј. металне врчеве за воду, вино
и др.
66
Није нам познато која је од призренских цркава, у овом периоду била седиште
митрополије.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 61
Пал Груба; Марко Груба; Младен Пал неожењен; Дода Гика Љеш; Вељан
Лика; Петар Лика; Пејо преселац из села Опез67; Пал Доч; Јован Доч
неожењен; Јован Пејо; Петар Дида; Петар Кола; Никола Петар
неожењен; Гаврил Петар неожењен; Петар Гика; Кола терзија из села
Куштендин68; Ђура Кола; удовица Петруша.
Кућа 13 Неожењених 4 Удовица 1
Хајмани у махали Пантелија
Доч Бајра; Деда Доч; Пал Деда неожењен; Божић Јован кнез; Марко
Божић неожењен; Павле Божић неожењен; Степа Доч; Богдан Доч; Дејан
Доч неожењен; Воја Доч неожењен.
Приход
спенџа
особа 366, удовица 27, хајмана 10 укупно 9373
пшеница товара 25 1250
јечам товара 20 480
мешаница товара 25 500
просо товара 6 240
грахорица товара 4 160
шира чаброва 151 4832
ресум на корито 500
траварина 1305
ресум на повртњак 522
ресум на дрва 522
ушур од кошница 306
приход од монопола 3500
приход од ресума на бачве, баџ на вино износи за
сваку бачву по 15 акчи 2500
приход од ледаре 300
приход од кланице, на четири грла69 узима се
по једна акча 1250
рајински млинови у махали Богој рибар, 4 жрвња;
у махали Придворица 6; укупно 10 жрвања 300
67
Непознато.
68
Куштендил јужно од Призрена.
69
Овде се мисли само на овце и козе (тур. davar).
110 Nahija Prizren
ушур од лана 18
надокнада за сено 40
укупно нијабет, младарина, пољачина и друго 36
Укупно 1300142
[80] Приход
спенџа по 10 180
пшеница товара 8 400
јечам товара 8 192
баџ на вино 194
укупно нијабет, младарина, тапијска такса и друго 200
Укупно 1166
142
У списку села Призренске нахије грешком је уписано 1200 акчи прихода.
143
Налазило се западно од Урошевца, у близини села Језерце. Гора Прозрак
помиње се у српским средњовековним изворима (Архиепископ Данило II,
Животи краљева и епископа српских, изд. Ђ. Даничић, Загреб 1866, 213) и у
путопису Јастребова, руског конзула у Призрену. Према његовим наводима, на
Прозраку је, својевремено, била караула. Туда је ишао пут од Призрена до
Неродимља у трајању од 6 ½ сати. У народу су Прозрак и Неродимка чешће
називане Језерским планинама. И. С. Ястребов, „Стара Сербія и Албанія“,
Споменик СКА, XLI (1904), 52, 102, 106.
144
Тур. denk, пола коњског товара.
145
Бадухава, назив за групу дажбина, која је, у зависности од области, обухва-
тала крвнину (новчану казну за крвне деликте) и порезе као што су: младарина,
пољачина, ресум на тапију, казне и глобе и друго.
Op{irni popis Prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 111
Приход
спенџа 300
пшеница товара 6 300
јечам товара 10 240
мешаница товара 13 260
траварина 50
ресум на повртњак 20
ресум на дрва 20
ушур од кошница 25
свињарина и Божић 10
ушур од купуса 22
надокнада за сено 28
укупно нијабет, младарина, пољачина и друго 45
Укупно 1334146
Тимар Хусејина
146
Тачан збир је 1320 акчи.
147
Могуће да се налазило на месту данашњег села Дубрава, 1,5 km од Сопине.
Зарковић, Метохија, 134.
112 Nahija Prizren
148
Данас село Гражданик, западно од Призрена. У средњем веку Ограђеник.
149
Сузи Челебија, чувени османски песник, био је дервиш накшибендијског реда.
Он је у Призрену успоставио свој вакуф, који се састојао од месџида с основном
[118]
[119]
[u}enovci
Osojani
a
(Oslovica)
Pedeq
Trnava
n
Cvetwe Leposavi}
Zahova
Ujni~e G.- Popovce
z
Cepeq Mija~inovi}
Grebno Pridvorica
g
Cerovik 1231 Rogozna Ugrakinik
o Birovo
^rqan
1118
R Vu~je
Izvor
Grubovica
Gri`ani
[ipova
r
ba
LEGENDA
preko 100 ku}a pusta sela i mezre Junak I
Mihali}
od 81 - 100 ku}a tvr|ava
od 26 - 80 ku}a Bu|eva naseqe u drugoj nahiji
od 10 -25 ku}a Luka nesigurna ubikacija
od 1 - 9 ku}a
Bawska
Visinska skala Razmera 1: 200 000
Babudavica
0 1 2 3 4 5 10 Jo{evik 15 km
0 500 1000 1500 2000 m
[200]
[202]
Vap
a
Duga Poqana
Bele Vode
Trijebine
Slavkovi}
Kami~ica
1416
V. Re~ica @abreni
Jelenak Me|ugorje
1617 r
a
G m
Cvetanovi} Hranoti}
i o 1461
Homar TVRDI[EVA
q
H
e 1499
Hrasna Pru`wa
Bu|eva
v
a
Go{eva
P
A
G. Bikova
a
vrh
{k
Ra
D. Bikova
LEGENDA
Rudnica
K
preko 100 ku}a pusta sela i mezre
od 81 - 100 ku}a tvr|ava
Bu|eva naseqe u drugoj nahiji
[
od 26 - 80 ku}a
Sutje od 10 -25 ku}a Luka nesigurna ubikacija
Di`eva A od 1 - 9 ku}a
I
PAZAR
ba
Podbjeq
r
-Gra~ani
Zabr|ani
D.- [avci Vareva
Hodojevi} Zlatarevina
G.- Oko{an [u}enovci
a
Trgovi{te G.- Osojani
Doqani
ka
-Likocreva
D.- (Oslovica)
{
Ra
n
SEBE^EVA Cvetwe Pedeq Leposavi}
Trnava
Crno~a Slatina Zahova
z
Ujni~e G.-
Vrbasi} Tolci Crnac Popovce
Beberu{a Zlati Kamen -Gwe`dane
Le~ Dubokova D.- Jo{anica
o
Dolac
Goranxa Cepeq Mija~inovi}
Grebno Pridvorica
g
Cerovik
1231 Rogozna Ugrakinik
o
1118 Birovo
^rqan
R Vu~je
Izvor
Grubovica
Gri`ani
[ipova
Crni{
@upa Jezdrevi}
I Popi}
Bawska
B Babudavica Luka
Vrujak Kamenica
A (Ribari}) Jo{evik
Dobriwe Vili{te
R
Simira| S
Mojstir K
(Petrad) I
K Iba
Mojstir O
Zubin
Potok r Zve~an
DRAGA L
A
[
1750 I
S N
u
a v
a Crepuqa
r
o
p
g Ru{ci
l.
a
r
k
o Razmera 1: 200 000
M 0 1 2 3 4 5 10 15 km
Остаци старог Трговишта
на локалитету Пазариште код Н. Пазара
Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 275
1. Само Трговиште1
1
Данас археолошки локалитет Пазариште, код Новог Пазара, на ушћу
Себечевске реке у Рашку.
Op{irni popis prizrenskog sanxaka iz 1571. godine 295
29
Данас Горње и Доње Ђерекаре на Пештери.
[320]
[322]
[324]
Нахија Бихор
Поп Војо; Живко Војо; Живко Бежан; Јоко Живко неожењен; Цветко
Дејан; Степан Цветко неожењен; Јован Никола; Рајо Јован неожењен;
Јерковац Степан; Живко Вукашин; Живко Стојан; Мојша2 Живко
неожењен; Вук Гвозден; Радоје Вукча; Радивој Радоје; Павле Радоје
неожењен; Петар Радоје; Јова Петар неожењен; Милосав Вук; Вук
Радисав; Пејчин Радисав; Јован Раден; Живко Раден неожењен; Рајчета
Страхиња; Павле Рајчета неожењен; Радоња Вукдраг; Радун Вукдраг
неожењен; Вукмир Радисав; Вучета Вукмир; Јован Радисав; Петар Јован
неожењен; Марин Вукча; Павле Вукча; Радисав поп; Живко Радисав;
Владисав Влад; Јован Владисав неожењен; Степан Маринко; Петар
Радич; Тадија Радич; Павле Иван; баштина Вукић држи је Живко Бежан;
баштина Ђорђе држи је Јерковац; баштина Вук држи је поп Живко;
баштина Радоја златара у рукама становника села; баштина Вукман у
рукама становника села; Радоња преселац; Браноје преселац; Петар
Радоња; Вук Иван; Вукашин Иван; Радисав доселац; баштина Јунус
држи је Али б. Мустафа; баштина Иван држи је Цветко; баштина Радивој
држи је Вукдраг; баштина Вукмир држи је Рајчета.
Кућа и баштина 45 Неожењених 11
[325]
Хајмани наведеног села
Петар Жива у селу Прушка3; Лазар Никола у селу Љешница4; Нико
Радоња у селу Љетине5; Нико поп у селу Орах6; Јаков Ђуриша у селу
1
У средњем веку познато и као Никољ Пазар и Никољ Трг, једна од станица на
путу дубровачких каравана. Данас Никољац, код Бијелог Поља, с друге стране
Лима. Лутовац, Бихор и Корита, 62-63. Ст. Новаковић, „Никољ Пазар и Бихор
град“, Годишњица Николе Чупића IV (1882), 323-347.
2
Влашко име, забележено у повељама.
3
Село датира још из средњег века, данас је део Бијелог Поља.
4
Истоимено село северно од Бијелог Поља, између река Љешница и Липница,
није Љешница источно од Биоче која је уписана као 92. село Бихорске нахије.
5
Истоимено село код Бијелог Поља, јужно од Лима.
6
Истоимено село прекопута Бродарева.
430 Nahija Bihor
Приход
спенџа
особа 56 1400
ресум на хајмане 288
пшеница товара 13 650
јечам товара 10 240
раж товара 8 288
мешаница товара 13 260
траварина 225
ресум на повртњак 90
ресум на дрва 90
ресум на чување шума 90
ушур од лана 28
ушур од кошница 200
свињарина 50
хаса ливада 113
надокнада за сено 86
7
Непознато.
8
Данас Његњево северно од Бијелог Поља, на десној страни Лима.
9
Истоимено село поред Бијелог Поља, на десној страни Лима.
10
Истоимено село на десној обали Лима, између Бијелог Поља и Његњева.
11
Новчана дажбина коју је господар земље узимао од сваког одраслог мушкарца
који би дошао на његов тимар и ту боравио извесно време, а притом није спадао
у његову рају нити се бавио земљорадњом.
12
Данас потес у селу Затон у подножју брда Оброва.
РЕЧНИК ТЕРМИНА1
Бала – пола коњског товара (тур. denk) , који је најчешће тежио око 65
килограма, а могао је имати и до 90 килограма.
баџ – такса за промет робе на велико, која је износила, у просеку, 2,5 %
од вредности робе.Узимана је од продавца, а некада и од продавца
и од купца, на тргу на коме се одвијала купопродаја (пијачни, тј.
пазарни баџ). Баџу је подлегала само она роба која је стизала на
пазар у великим количинама, у коњским или колским товарима, а
не и она која је служила за продају на мало, која је доношена у
нарамцима, свежњевима, у торбама на леђима, судовима ношеним
на глави и слично. У попису Призренског санџака регистровани су
баџ на вино, тј. такса за промет вина на велико, на медовину (домаће
алкохолно пиће од меда) и на ћумур.
баштина – посед, имање (њиве и ливаде) на државној земљи с тачно
утврђеним обавезама, кога је власник имао право да прода,
поклони или завешта било коме, с тим што је нови поседник с
баштином преузимао и њене обавезе. Са земљорадничких
баштина скупљани су сви порези (спенџа (в.), ушури (в.) од
житарица, ресум на дрва (в.), траварина (в.) итд.) као и са поседа,
који су уз тапију, давани у наследно плодоуживање једном
рајинском домаћинству, кући (в.). Баштина је могла бити већа од
просечног хришћанског или муслиманског рајинског поседа и у
том случају је порез с ње узиман одсеком. Уколико је дуже била у
1
Дата су објашњења у контексту дефтера Призренског санџака из 1571. године,
а не сва значења речи.
594 Re~nik termina
Заим – уживалац, поседник зеамета (в.), спахија (в.) у рангу бега, коме
су додељени приходи између 20.000 и 99.999 акчи.
зеамет – војничко лено, тимар (в.), чији су укупни приходи износили од
20.000 до 99.999 акчи. Села која су припадала зеамету могла су се
налазити у оквиру једне или више нахија (в.). Јавни ред и мир на њи-
ховом подручју одржавао је искључиво заим – притежавалац зеамета,
што значи да је област уживала својеврсни територијални имунитет.
земин – земљиште; општи назив за обрадиво земљиште, познатих међа.
Један земин се могао састојати од само једне њиве, а могао је
обухватати и преко двадесет њива. Спадао је у категорију државне
земље и даван је под закуп. Након плаћања таксе на тапију (в.),
чија је висина зависила од величине земина, корисник га је
обрађивао под условима наведеним у тапији и од добијених
приноса давао ушур (в.) или одсеком утврђени годишњи порез.
зимија – штићеник, немуслимански поданик Османског царства.