Professional Documents
Culture Documents
ЧАЛУКОВИЋ РАСПОПОВИЋ
Физи~
2М
Збирка решених задатака
за други разред Математичке гимназије
и за припремаље такмичења
фанултетима.
ЗАДАЦИ
1 Кинети•ша теорија гасова и тср~юдина~Јиk:а
Кинетичка теорија гасова ..... ооооооооооооооооооооооооооооооооооооо······оооооооооооооо····•оооо ••• 7
111 Елсk:тростапша
Кулонов закон и јачина електричног поља ООоооооооооооооооооооооооооооооооооооооо. 36
IV Едеk:три'lна струја
Закони електричне струје ООООООООООООООООООООООООООООООООООооооооооооооооооооооооооооооооооооооо 57
РЕШЕЊА
1 К11нети'1ь:а теорија гасова 11 термодина~шка
Кинетична теорија гасова ооооООООооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооООооооООООооо 87
11 Молекулска физика
Топлотно ширење чврстих тела и течности ..................................... 130
Еластичне особине чврстих тела ......................................................... 134
Површински напон течности ................................................................ 145
Фазни прелази ......................................................................................... 158
111 Електростатика
!{улонов закон и јачина електричноr поља ....................................... 167
Рад електричноr поља. Потенцијал поља .......................................... 186
Проводник у електричном пољу .......................................................... 197
Кондензатори ............................................................................................ 208
Диелектрици .............................................................................................. 221
IV Електри•tна струја
Закони електричне струје ..................................................................... 230
Електрична струја у разним срединама ............................................. 265
V Маrнетно поље и маrнетне силе
Маг н етно поље у вакууму ..................................................................... 273
Деловање маrнетноr поља на наелектрисане честице .................. 277
Деловање маrнетноr поља на струјни проводник ........................... 290
КИНЕТИЧКА ТЕОРИЈА ГАСОВА
И ТЕРМОДИНАМИКА
1. У суду :за11реминс 41 налази се О,бg 11еног ЈЋС<i 11а nритиСЈ<у 200kPa. Колина ј<~
средЈЫi Ј<Вадратна брзина молеЈ<ула тоЈ· гаса?
6. ;(na суда једЈЈаЈ<ИХ занрсмина сnојена су усЈ;им ЈiаЈЈа.ю~Ј (слиЈ;а). У ЈЬИ.\Ја се на.. Јази
N \!О.'Јенула. при чсчу ј<~ Ј(ОЈЈцентрација \!ОЛСЈ;ула доnољЈю .чала ла се ~ЈОЈ')
:ш~н~марити њихоuи ~ЈС!Јусобни судари. !{олиЈ<О има ~юлеЈ(ула у r.ваЈ(ОМ од судова. аЈ;о
је л~чпература у једном ТЈ. а у другом Т2 ?
ш .
.
8*. Тон.сютно изоловани дугачЈ<И L)'д ЈЈОдсљсн је ;щсма npeгpa ..ra~ta. са једнаЈ;и~Ј
щtлим отnорима, на три дела (слина). У суду се налази разреt)СЈЈ гас. Колини је
нритисан гаса у централном делу суда, ано се у друЈ-а два дела одржава нонстантан
18. Стаюtени ба.'\011 је на11уње11 нени~t гаr.ом 11а притисну р. Маса бало11а са
tЋсом је т. :~атим се бало11 отвори и. нада се 11ритисан гаса у њему смањи до р1,
но11оnо се :затвори. Тада је маса бало11а са гасом т1• Нолина је маса тог гаса ноји
ttшуњава ба.•ю11 11ри 110рмал11ом анюсфсрсном 11ритисну р0? Сматрати да је
ГC\tllcpaтypa t·aca у свюt с:tу•шјевима иr.та.
19. О,tрt:нити ~IИIItHta.IIIIИ no.'IYIIPC'IIIИH бало11а иснуњеног хе:tијумом, при 1\о.че t:e
ба.1011 IIOJli·IJI;I';. ВаЗ:tУ\)'. М~са 6ало11а 110 једИНИЦИ llOIIpliiИIIe је 50g/ш2 . аТ~ЮСфt'рСI>И
ltpllтнca~> jt• 11орча.1а11. а температура је 27°С. За11емарити 11ритисаli tюји је
IIOt:.ll',\1111<\ t'.lai.T\1'11\И\ 1:\l.'la.
22*. Xep.\lt:'I'И 1 1HI1 :!aтuopt:lla i(ИCTCplla BИCИIII' Н IIOTHYIIO је ИCII)'ЊCIIa ВОДОМ. С ТИ~1
што се 11а дну цистерне налази мехурић ваздуха. Г!рип1ош на дну циr.тсрне је Ро·
1{о.1ини ће бити nритисан на дну ано мехурић ис11лина'? Сматрати да је nритисан у
10 ФИЗИКА 2М
Ро
в t-z.----+-t
Ро
h
Ро
1
Слика уз задатак 31 Слика уЈ задатак 32
31. Суд npaвoyraoнor пресека nодељен је танким непропусним клипом на два
дела (слика). Лево од клипа налази се жива (изнад ноје је вакуум), а десно ваздух. У
nочетном тренутку клип је у равнотежи 11 дели суд на два једнака дела дужина l. За
коли"о ће се померити Ј!Л11П ако се темnература система смањи три nута? Трење је
занемарљиво.
32*. На површини воде плива цилиндри•ЈНИ суд танЈ<ИХ зидова (слиЈ<а). Висина
суда је h. а потопљсна је половина суда. Атмосферr.ки притиса" је р0 • На којој
12 ФИЗИКА 2М
дубини ће се налазити отворени Ј<рај суда, ако се суд окрене за 180° о1ю
хори:юнталнс осе? Темпсратуру сматрати константном.
ноефицијента еластичности
тренутку клиn је у равнотежи на средини суда,
k. У nочетном Ро
1' Ро То tS_ОО~РОо
_ _ _ _ О~
_ _
лево од ње1-а је ваздух на атмосферском
nритисЈ<У р0 и темnератури Т0 • Колико nута
треба повећати темnературу тог ваздуха, да би
Слика УЈ заЈЈатак З З
му се заnремина удвостручила? Маса суда са
IUJиnoм је т. Трење измеЬу Ј<ЛИЈЈа и зидова суда је занемарљиво. Сматрати да се
процес ширеља гаса одвија cnopo. ДисЈ<утовати резултат.
40. У :Јатuореном суду нала:Ји се смеша јсдно1· мола нисrонина и два ~Ю!Ш
водониt<а 11а llfJИTИCI<y р 0. ИзмеtЈу гасова се юазовr хемијсюt рt~аtщије и добије ct•
nолена пара. l{олини ltc бити nритисан у суду 11анон хлаl)ења ЈЮ нрвоGитнl'
темнературе'! l{онденэација паре се не дешава.
42. Наlш силу ноја делује на чеспщу у хомоt·еtюм пољу. а1ю jt• однос
нонцентрација честица на два нивоа. меl)усобно удаљена lm, једнан е. Те~тература
је у свим тачt<ама nоља једнака ЗООК.
Закони термодинами'ке
47. Нена t<Оли•tина гаса заrрева се од ЗООК до 400К. при •tему се заnремина
1-аса меља унраво сразмерно темnератури. Нолини рад изврши гас у овом nроцесу.
а1<0 је nочетна заnремина гаса 3dm а t<рајљи nритисан IOOkPa?
3
•
14 ФИЗИКА 2М
р
50. Стањс једног мола гаса мења се но датом
дијаграму (слина). При томе гас изврши рад А. Halнt
'L
2 з
однос ЩЈИтисю<а гаса у почст110М и нрајњем стању. а~>о
је у оба та стања иста темnература
51.
При
Водонин масс
нонстантном
6,5g
притис~>у гасу
t-aca Т.
има тсмнературу
се nреда
27°С.
олрсl)ена
ноли•1И11а тоnлоте и запремина се удвостручи. НаiЈИ
v нромену у11утрашње е11ергије. рад гаса и 1!0личи11у
Слика y:t :.ада так 5О тонлоте 1юју nрими 1-ас у овом nроцесу.
53. један ~10:1 јещюато~ю;оr гаса nрво се зarpeua. а затим хлади. та~>о ;щ се
процес састоји од изохоре, изотерщ~ и изобаре. а ~>рајње стањс се 1101<ла11а са
по•1еп1им . .-\Ј>о су р1 и V1 11ритисан и заnреми11а гаса у IIO'ICTIIO~I стању. а р2
нритиса~> после 11зохорс~>ог за!'рсuања, одредити ноличину топлотс ~>оју гас отнусти
TOifOM хлаiЈСЊа.
54. У uерпшалном цилиiШРИ'IIIОМ суду, исnод ланОI' нпиnа. 11аЈ1ази се један ~10.'1
гаса на температури Т. Изнад li.~ипа је ваздух на атмосферсном nритис~>у. l{oлиi>II
рад треба извршити да би г.е. полако nодижући нлиn, заnремина гаса nовеtшла k 11ута
при констант11ој темnератури? Трење је занемарљиво.
56. Пrи адијабатсi<О\1 сабијању заnреми11а гаса г.с смањила 10 нута. а притисан
сР новећао 21,4 нуга. l{о.lини је cнcno11et1T адијабате :щ тај гас?
58. l{aiio се nромени број удара молеl<ула двоатомсног гаса ва јсди11ицу површи11е
суда у јединици вpc,\ICIIa. а~>о се занремина суда адијабатс1ш удвостру•1и'!
Книетичка теорија гасова и термодинамика 15
61. У веома дуга ч кој тоnлотно изолованој цеви. измеl)у два једнана r<лиnа маса т.
налази се један мол гаса •rија је моларна изохорсr<а тоnлота Cv. Изван тог дела у цеви
је ваr<уум. У вочстном тренутну једа11 клиn има брзину Зv, а други v (као на слици).
а темвература гаса тада је То- До ноје температуре ће се загрејати гас? К:липови IH'
вроводе тоnлоту 11 клизе дуж цеви без трења. Тоnлотни наnацитети клиnова и цеви су
занемарљиви.
62. l{лиn масе т нреће се без трења дуж непокретне затворене дyгa•llie цеви
(слиr<а). Са десне стране нлиnа у цеви је једноатомсни гас, а са леве је вакуум. У
nочетном тренутку nритисак гаса је р 0 • заnремина V0 • темnература То. а клиn има
брзину v у назначевом смеру. Наћи темnературу и заnремину гаса нада буде
мансимално сабијен. Uеви и r<лиn су тоnлотно неnроводни и њихови топлотни
каnацитети су занемарљиви.
63*. У дуrа•rној цеви nоnрсчног nресека S. лево од r<лиnа валази се један мол r-ac:a
ва темnератури Т0 и nритиску р0 • Десво од клиnа је атмосферсни притисаr< Ро
(слика). Мансимална сила трења између клиnа и цеви је F. Гас no•rнe да се заr·рева
nомоћу грејача. К:ако темnература гаса зависи од ноличине тоnлоте nримљене од
грејача. ано се nоловина тоnлоте ослобођене nри трењу nредаје гасу са леве стране
нлиnа? Моларна изохорсr<а тоnлота гаса је Cv. К:лип и цев су тоnлотно неnроводни. а
њихови тоnлотни каnацитети су занемарљиви. Сматрати да се кл и n r<рсће споро.
~----lв
m,S
р
t--1-----IA
Ро т h
70. Три мола гаса темnературе 0°С изотермсt<И се шире дон им се эапреш111а
повећа nет nута. а затим изохорсt<и загревају до почетtюг rtритисЈ<а. У тоt;у целог
Киистичка теорија гасова и тt..pM(JЛNllilMJ!Ka 17
---------------------- --------
процеса IЋС је ЩЈИМИО I!OJIИ'IИHY TOIIJIOTe 80kJ. ОдредИТИ eJIOIOHeHT адијабатс даТОЈ'
r-aca.
71. У хори:юнтатюм, затвореном, цилинщЈи•rrюм суду налази ct~ нлин ноји може
да r<лизи дуж су ла бе:1 треља. Клип је снојен са левом базом цилиндра номоl1у лане
~~ластичrн~ orrpyr·e. Лено од rurипa је вануум. а десно јещюатомсr<и r-ac у занремини
V0, на rrритисr<у р 0 и л~мператури Т0 . Одрt~дити тошютни r<аншtитет овог система.
l{aщt је у rtt~лoм сулу ваr<уум, рашютежни rюложај r<лиrш је уа десну базу цилиндра и
orrpyr-a тада није деформисана. Суд и rurин су топлопюненроrюлни и љихови
TOH.IIOTHИ IШIIai(ИTI~TИ су :ЈаiiСМарЉИВИ.
г-~] 1 р
75*. Из затвореног суда нроз мали отвор исти•1с гас. у вануум (с.~ина). У суду се
помоћу нлипа одржава нонстантан nритисан. Тс~шература гаса у суду танође се
одршава на константној вредности Т. а, због адијабатсног ширења у ваиуум, на
излазу из суда темnература гаса пада на вредност блисну апсолутној 11ули. Наћи
бр:ЈИну истицаља гаса ироз отвор, аио је изобарсна моларна тонлота гаса СР, а
моларна маса М.
вакуум, ако је број молекула nрвог гаса у смеши х пута nећи од броја молекула
другог.
77*. Наћи брзину адијабатско1· истицања гаса из широког суда кроз мали отnор,
ако је у суду притисак р 1 и темnература Т,, а nан суда је nритисак р2 • Моларна
маса гаса је М, а ексnонент адијабате је у.
79. један мол гаса учествује у циклусу nриказаном на слици. Наћи рад гаса у
једном циклусу ако је Т0 =400 К.
р
р
т. iт, 4Т 0 т
v
С..ика уз задатак 79 Слика уз задатак 8О
81. један мол једноатомсЈЮЈ' гаса врши циЈmус ЈЈрИЈ<азан на слици. ТемЈЈератуЈН'
у стањима 1 и З су ТЈ и Т3 , а та•ше 2 и 4 нrипадају истој и:нт:рми. Одредити
стt~ЈЈен Јюрисног дејства ooor· цинлуса.
р р р
~~Ј
2г---13
1~4 з
v v v
С.Јiика у:1 :~ааатак 81 CJIИKi\ Y.l :li\Jiii'IЋK 8з
82. lla слици jr. нриназан ЦИЈ!.'IУС у Ј<Ојем учt~стuује један мшЈ ЈЋСа чији је
t~J<<:JIOIIellт адијабате у. l{риоа 1-3 је аЈtијабата. Одредити стснен норисЈюг дејстuа
цинлуса. аЈЮ су ТЈ, Т2 и Т3 темнсратурс гаса у стањима 1, 2 и З.
84. 1{оЈЈИЈ(11 је степен Ј!ОрИСЈЈОЈ' _цсјства цинлуса нринаааног на с.'Јици. ано је радно
л~ло једноатомг.ни гас? Процеси 2-3 и 4-5 c:v ЈЈрРнстављени Ј<рун;ним ,ЈуЈ<ОВЈНЈа.
р
р
5
4р,
З р, з 4/
2р, 2 .Ј
р,1
1 6
86. ДвоатомсЈ<И гас врши цин.·ЈУС ноји се г.астоји од две адијабате и две изохоре.
К:олики је стеnен корисног дејства цинлуса. ано је IЈаЈ;симална заnремина Ј-аса 10
nута већа од минималне?
88. Идеална тошютна машина (која ради нао l{apнoou мотор) троши у тону
једног сата 50kg угља liaЛOJ111'1fle моћи 2,9·10 7 J/kg. Темr1ература водt~ у нотлу је
200°С, а из.11а:нн~ r1ape и:1 машинс 50°С. l{олина је 1юрис11а снага машине?
р
90. Најмања :1аnрсмина гаса у l{арнооuом
ци1<Лусу (сли"а) је 153/. Одредити највеl1у
заnремину, а1ю jt> запремина гаса на 11рају
изотермсi<ОI" ширеља 600/. а на 11рај~
нзотермс1юг сабијања 189/.
93. l{а.щ се систt~~~ •·реја•• - rално тело- хладња" "ористи liao ~ютоr liojи ра.tи
110 l{apiiOOII<Ш llИii!IYC). он И\Ја сгепен норисЈЮI" дејства 10%. Нолиliи "оефициј<'IП
x.lal)eњa има исти сисп~.\1 ано се 1<0ристи liao расхла:tни урсЬај?
95*. Радно те.~о у l{аrноовuм мотору је ваздух масt~ 2kg. Те~нн~ратура греја•1а је
673К. хлалња1<а 293К. а цинлус траје ls. Одrедити снагу ноју гас троши и
liOIJИCII) снаг) \Ютора. aliO је притисан на нрају изuтермс1юг ширеља једнан нритисi<У
на IIO'ICTI(Y адијабатсliОI' сабијања.
96*. Радно тело тонлотне машине врши l{арноов циклус измсl)) изотерми Т1 и Т
(ели на). Х.1адњак је ТОПЛОТНИ резервоар HOIICIЋHTIIC темnературс Т2 = 200 К.
То11потна рюмена из~•еl)у радног тела и хладњана врши се тоr1лоп1им 11ровоt)ењем:
но:111чина тоn.'юте I<Oj'y радно тело преда хладњаi<У у јединици времена је
q = а(Т- Т2 ). где је а= 1 kW/K. Тоnлотна размена радног тела и грсја'lа врши се
р
р
~;
2
2р,
т2
р,
,~,
v, V, v
v т
Слика уз задаl'ак 96 Слика уз зала·rак 97
97* У даl'ОМ ци"лусу у•1ествујс један мол једноатомr.1юг гаса. 1-Iаћи стеnен 1юрисног
дејства ци1<.~уса. Коли1<а је ма"сималана могућа вредност степена 1юрисног дејстава
мотора •1ији грејач и хладњан имају маl<сималну. односно минимаm1у. темнературу
;IaTOI' ЦИI<Луса.
98. l{олиi<У 1юличину тоnлотс треба nредати 1·асу да би се. 11ри сталној
тсм11сратури 290К. термодинамичl<а вероватноl1а стања nонеl1ала за 1%?
100. Два мола гаса најnре се изохорс1ш охладе. а затим изобарСI(И шире до" гас Hf'
;юстигнс по•1етну темnературу. l{оли"и је прираштај ентропије 1-аса у том нр<щесу.
а1ю r.e нритиса" 11ромснио три nута?
р
101. У датом циклусу учествује један мол 1
двшtто~1с11ог !'аса. А"о се nроцес 1-2 одвија при
I<OнcтaiiТIIOj тсмnератури ЗООК, одредити:
2
а) el<crpeмllc темnературе гаса у циклусу;
rac nрима од rрејача, tюличина тоnлоте tюју nредаје хладњану и рад !'аса у једном
ЦИI{Лусу?
106*. У HCIIOM nроцесу заnремина два мола јеДiюатомскоr raca ноuеl1ала се два
пута, а nритиса" се смањио три nута. Ноли"а је nромена еtпропијс raca?
т т
(а)
s (б)
s
Слика уз задатак 105
собнојтемnератури?
Тошютно ширење
109. ЧaшJIIIИii са H.'laTIIO~I у TOiiy j~дiiOI' Јtана <li.VJ>11 .11! s~ при Л'МII~ратури 15°С.
а Јiасни 1Os 11 ри те~111ерат) ри 30°С. l-lalнt !iO<'фv!llИjt:нт .'tИI!eapl!ot· тort.'toТtюt
IIJI!j>CН.3 ·IH'Ta.lla ОЈ! !iOI' је l!atipaii.ЪCIIO 11ЛаТ110.
111. :~а 1{().1111\0 Гj>t:fia .Jai'JH:jaT\1 Г110З)(С1111 обр) Ч tipt'ЧIIИ!i<l 995mrn 11 I'I'Mtll:jJa'I.YjJ<'
0°С. .Щ fiи t.l' lla!lyiШO на ;LJ!BI'IIИ TUЧali IIJ!~'II!Иtia 1m'! Ј{осфИ!lИјt:IП .IИII~aptiOI
ширења пю;t,IЈа jt• 1,2-10-5 К -t > Топлот11о ширсње щш~та је занемарљино.
114. :За за1·реuање 110~1ада •1слнна утроше11а је IЮЛИ'IИНа топ .. ютr: 1680kJ. За
t.o..JИt(O ct' нри то11е tювеlш.Ја :tа1!рсмина'1 l{оефицијент линеарног ширења •1.-:лиt<а је
1,1 · 10-
5
к- 1 . гуr.тина (пре зat'fJCRaњa) је 7800kg/m3• ЈЮН је сnецифи•ttiИ тоn.:ют11и
tiанацитст 460J/kgК.
24 ФИЗИКА 2М
116. При темnератури О0С ста11лени балон је напуње11 живом до врха. Маса живе
у балону тада је била 100g. Нако11 загревања бало11а до 20°С, у бало11у је остало
99,7g живе. Одредити 1юефицијент линеарног тошютног ширеља стакла, юю се зна
да је коефицијент топлотног ширења живе 1,8 ·10-4 К -l.
117. У 1шарцни суд заnремине 2,5/ nостављен је месингани ваљан масе 8,5kg.
Преостали део суда испуњеп је водом. При заrревању за ЗК ниво воде у суду није се
променио. Коефицијент ли11сарноr ширења 1шарца је 4,2·10-7 к·'. месинrа
5
1,9 ·10- к·'. ДОI{ је rустина МССИНПi (пре загревања) 8,5g/cm3• Одредити IЮСфици
јент топлотноr ширења воде.
119. Те;~>ина станлене ну1·лице мери се три nута: у ваздуху њена вредност је Р; у
теч1юсти температуре t1 тежина l<углицс је Р1 , а у истој течносп1 темnературе t2
тежина је Р2 • Ано је f3 1юефицијент заnреминсi<Оr ширења станла. одредити
1юефицијент тоnлотноr ширења течности.
Ј
120. Два сnојена суда наnуњена су течношhу до
висине h (с.~ина). Површина nonpe•1110r пресена 1 г----
десног суда. нао и ужеr дела левоr суда. дупло је
мања од површине попречноr пресека ширеr дела
122. Чсли•ttю уже. о ноје је обешен лифт у мировању. треба да има мивималви
IIJH~'IIIИI< 9mm. l{олини је минимални пречнин челичног ужета нојим може да буде
uсэан лифт IШJta се нpelle убр:шњем 0,5g?
123. Жи1щ дужине 2/ Јатегнута је измеl)у дuа ненонретна зида (t;лиt<а). f{ада С:!~
Ја средину жицс обес:и терет масе т. та•в<а оешања терета сnусти се за х (х<< 1 ).
1-laltи зависност х од т. llp!~'IHИI< жице је d, а модул еластичности је Е. Користити
нрибm1ж1н~ формуле .Ј];;;2"' 1+ta (tюја оажи за јај <<Ј) и sin а"' tga (ноја
uюни за мале углове).
124. ТсрРт \lace т обешен је о три ужета нао на слици (угао а с:матрати
tнпнати.\1). Сва три ужста су од истог материјала.
а) 1-Ialtи однос нормалних напона у ужадима, сматрајући деформације малим.
б) Alio cna три ужста имају исте nречниl{е, наћи силу затезања у сваком
ytl\eтy.
125. .'laliи нрути штан зглобно је у•шршћен у тачни О тако да може да ротира у
вертина.'llюј равни (слиt<а). За средину и за крај штаnа везане су лаке оnруге
tюсфицијената еластичности k 1 и k2 . На крај шатаnа делује се вертикалном силом F
ванижс. l{олина ће бити еластична сила сване оnруге у равнотежном nоложају
сиr.тема'? (С~1атрати да су оnруге и у том nоложају вертикалне).
2 з
F t)m
СЈЈика уЈ задатак 12 5 СЈЈика уз задатак 12б
ФИЗИКА 2М
26
126*. На три лане еластичне нити истих дужина обешен је ла1ш 11рути штш1: нити
1 и З везане су за крајеве, а нит 2 за средину штана (слина). Све нити су од исто1·
материјала и имају попреч11е пресеие површина S1, Sz и S3• На средини растојања
између нити 1 и 2 за штап се оначи терет масе т. Одредити силе затезања у сшшuј
нити и наћи услов да све три нити буду истег11уте.
130. Колином минималном брзином може да ротира хомогени тана11 прст!'н о1;о
своје осе (нормалне на раван прстена). ако је р густина • а ak напон ни;щња
материјала од ног је направљен?
133*. Метални штаn дужине L обешен је горњим крајем :за nлафон. llal111
нормални наnон у штапу у зависности од растојања од nлафона и аnсолутно истеза16е
штапа услед соnствене тежине. Густина датог метала је р. а моду л еласти;ЈЈюсти Е.
140. Han живе добијена је сnајањем двеју наnи nолуnречника по lmm. Ако је
nроцес сnајања адијабатски, одредити за 1юлико је темnература живе после спајања
наnи већа него пре. Ноефицијент површинског наnона живе је 0,5N/m, гуr.тина
13600 kg/m 3 , а сnецифи•1ни тоnлотни каnацитет 138 J/kgK. Сматрати да каnи
имају сферни облИI<.
141. На хоризонталну nодлогу са висине Н падне l<an живе масе т. При судару
се она разбије на n једнаких l<апљица. Колика количина тоnлоте се ослободи nри
28 ФИЗИКА 2М
144. На води nливају две једнаr<е rюцке странице lcm, наnрашьепе ол материјала
rюји вола нваси. једна коцница премаже се nарафиrюм (који вола не rшаси). rra се
поново стави у воду. Која коцrшца ће бити дубље у води и за rroлиrro? l{вашење
(неr<Вашење) сматрати nотпуним. Коефицијент nовршинсrюг напона воде је 0,07N/m.
\
145. Петља неправилног облиrш, направљена ол гумене пити дужине l. с:тапљена
је на опну од саnунице. Када је пробијена опна унутар nетље, нит је добила облиr<
кружнице nолупречниr<а R. Одредити rюефицијент сластичности гумене нити.
Коефицијент rювршинског наnона сапунице је у.
147. У суду са nоr<ретним нлипом налази се неrш гас и у њему мехур ол сапунице
nолуnречнина г. При изотермсном сабијању гаса под нлиnом nолунречниr< мехура се
nреnолови. Ако је nритисак гаса у суду пре сабијања био р. rюлики је nocre
сабијања? Коефицијент nовршинског наnона саnунице је у.
(слина). l{олина је маса капи ако је љена висина h. а nолунречник линије која
ограничана додирну IIOBJШIИIIY каnи и хори:юнталне 1юдлоrе је r? l'устина течности
jf~ р, а IЮефицијеНТ IIОП(ЈШИIIСКОГ llaiiOHa r
152*. Унутар мехура 011 сапунице. 1Юлу11ре•шика r, налази се идеалан
јf~д1юатомс11и •·ас. llритиса11 ваздуха пан мехура је р0 • а коефиltијент 1ювршинс1юг
на1юmt санунице је r Одредити моларни топлотни капацитет овог •·аса.
153. И:1меiЈУ две наралелне стаклене Оl<ругле IIJJO'If~ налази се мала 1юличина воде
масе m. l'астојање ИЗМf~l)у IIJIO'Ia је d (и MIIOI'O је мање ОД IIO.IIYIIpe'IHИI{a IIJIOЧe).
liOJIИ!Ia си.'ш је 1ютребна да би се раздвојиле нло•1е? !{оефИЈ{ијент IIШ!ЈШIИнског
на11011а IIO)tl' jt• r f{вашење је ПОТПУНО.
fi) У ра;tити исти :шдата" а11о су у воду rютпљене шю•1е 1юје нода не кваси.
157. Cт<tiC'Icнa ~>аnиларна 1\CU, унутрашљег пр1~чнина 0,5 mm nотnољt~на је) воду.
та1.о _ш је 11:111ад воле део 1\CIНI душине 2cm. Ню<ав облин има мениск? !{оефицијент
IIШ!piiiИHCiiOI" 11а11011а ВОде је 0,Q7N/m.
в) !{олики слој уља, Ј'устине р, треба налити изнад воде у суду (nри
мировању) да би нивои воде у капилари и уља у суду били на истој висини·~
160*. У дпс дугачне вертиЈ<алнс Ј<аnиларе, отворене 11а оба нраја. налазе се
стубиtш воде дужина 2cm и 4cm. Наћи nолуnречнине Ј<ривина дољих менисна воде
у сваној цеви. а1ю је унутрашњи noлynpe'IIIИK сване капиларс 0,5mm. l{оефицијснт
површинског 11аnона воде је О, 07N/m. Квашење је nотnуно.
"((Nim)
0,075 \
f\
\
~~ .... 1
\
h . ··· . . 2 \
0,070
\
;:г'----- 10 20 30 40 50 t( 'С)
слика уз задатак 161 Слика уз задатак 1б 2
Л~Miit'paтypa Cf' ~lt~Њa !IИIII~apiiO са OИCИIIO~I. Ощн:ЈtИТИ IIИCИII)' ,ю ltOjt: fн: Cf' IIOJtИflИ
IIO;ta у liaiiИ.II<tpИ. aliO jt• :taBИCIIOCT НОСфИI(Ијt~IIТа IIOBpiiiИIICIIOГ 11а11011а OJt l'f:Mt~paтype
.taт<t c:tP;telю\1 т<tбелом:
Т(0С) о 20 50 90
Y(mN/m) 76 73 67 60
Фазни прелази
l)ројве вредности неких uеличина tюје треба нористити нри изради задатака:
166. У суду се. nод nоt<ретним t<лиnом. налази 1,9 g засићене паре моларне масе
17g/mol у заrtремини 10/. Суд се nостави у термостат темnературе -57°С. Колика
маса паре ће се кондензовати ако се њена запремива nреnолови? Притисак лате
засићене п<tрс на температури -57°С је 26,7kPa.
167. У еваt<уисаки суд заnремине 500cm 3 уведен је водоник на темnератури 20°С
и притисt<у 26,6kPa. У други исти такав суд уведен је кисеоник на истој темnератури
и nритисllу !З,ЗkРа. Судови се cnoje. na се еле1причном варttицом изазове
с<tгоревањс смеше гасова. Колика је маса воде која ће се tюндензовати на зидовима
суда nри љиховом хлаt)ељу до nрвобитне темnературе? Притиса)( засићене водене
паре на 20°С је 2,3kPa.
32 ФИЗИКА 2М
168. У суду се nод ~<лиnом налази засићена водена пара темнературе Т. Ноли11а
маса воде ће се добити изотермсним сабијањем napc, а110 се nри томе изврши ра;~ А?
1 : [ : 1
Слика уз задатак 171 Слика уз задатак 172
172*. У цилиндри•1ном суду се налазе два нлиnа ноји могу да клизе без трења душ
зидова суда. У левом делу суда (слина) је водена napa на nритиСЈ<у р. у десно~! је
ваздух на истом nритисну. а ван суда је атмосферс1ш ваздух. један клип је на
растојању L од затвореног нраја суда, а други на растојању 2L. Десни нлиn nолано
се nомери улево за /. За нолино ће се nомерити леви нлиn, а1<о је температура
система 1<онстантна. а П[ЈИтисан засићене водене nape nри тој темnератури jr. 2р.
Диснутовати резултат (у зависности од различитих вредности величина L и /).
б) l{omшa l1c бити релативна влюююст at<O се заnремина смањи 10 пута ttpи
tюнстаtпtюј темпсратури (беа уношења воде)?
llритисаt< засићеttе водене нарс при тсмпсратури 303К је 4,2kPa.
175. Сферни балоtt заnремине 15m3 обешен је за лаtю уже. Tc\tnt~paтypa онолtюг
uа:щуха је 280К. Услед nовећања uлажности ваздуха. сила затезаља нити nромени с<:
:щ 0,7N. За tюлиtю се ttроменила релативна влантост ваздуха'( Притисан шси!Јеttс
tюдснс паре ttpи темttсратури 280К је 1,9kPa.
177. До t<oje темrtературе треба да буде загрејана а.:tуминијумсt<а tюцt<а да би. нада
u· постави на лед темnературс О0С. она потпуно nотонула? Густина леда је
900kg/m , а:tу~tинијума 2700kglm • сnщифични топлотни наnщитет алуминију~tа је
3 3
179. Епр_уnета у tюјој је 12g воде nостао и се у хладну средину. где се вода
ttрсхлади до те.,шсратурс -5°С. Потом се сnрувета изнtсе и nротресе, nри чему се део
воде замрзне. l{олиt<о uоде се замрзне'! Сматрати да нема тоnлотне размене између
еnруветс 11 оt>олине. Атмосферсt<и nритисаt< је нормалан. Топлотни t<аnацитет
спрувсте је занемарљив.
180. У цилиндри•нюм суду, nод лаt<им клиnом, налази се засићена водсна вара
температуре Т. Колики рад се изврши nри изотермском сабијању парс. аtю с.е
185. У суду иэ tюr се брзо еваl<уишу ваздух и пара налази се мала количина воде
ТI'ШЈсратурt• 0°С. На рачун брзог исnаравња лолази до 1юсте1н:но1· за~tрэавања водt:.
Ј{олини део IJO'ICTiн: маеt~ воде мона: на тај на•1ин де ct• нрt•веде у леЈ<'!
186. Ра:щсн.ива•t топЈюте је шира. TOII.IIUTIIO юшювана цев унутар ноје је ун;а.
Сllирално увијена цевчица {r.лиt<а). У цеuчицу улази пара са прото110м 1kg/s и
Tt'\IIICpaтypo~t 100°С. У суr.рет љој. кроз 11111ру цев. струји вода са HJJOTOI{O~t IOkg/s.
Олрt~лити тешtературу воде на излазу из цеnи. аtю је темnература на улазу 20°С.
rtapa
187. У то11.:ютво изо.•ювюю~1 суду налази се :Јасиlн~на водена пара. Ј{роз сун се. по
снирално саu11јеној цеви. 11ропушта х.:tадва вода (с:tи"а). Температура воде 11а :vлacliy
у ltt~u jt~ Т0 . \110 се вода t<peћt> брзи11ом v 1. њена ТР~1ература на и:тас1;у ю суда је
Т1 • -\но се во;tа пушта веном друго~t брзиtю~t v2• ~1аса парс tюја се у С)'..!}' tюн;tснзује
у је,1иници времена иста је нао нри брзини v 1. Ј{олиЈ;а је та:tа тс~tература воде на
из .. tазу из судн'! Густину оодс сматрати tювстанпюм.
188*. Ј{а;щ во;tа прf~.'lа:щ из чврсте фазе у те•tну. ентропија (no tiИJIOMO!Iy) се IIOвclш
4
Ја 2,2 ·1 0 km~I·K . \llоларна то nлота тон.ъењн леда nри нормалном нт.,юсферсliом
НЈнписну је 6,01·10 6 k~ol. Зашто се .'tед, при нормалном атмосферсном 11ритисну, Ht'
топи и nри темnсратурама исnод О0С?
189*. !Зола ~1асс lkg. нључајуl111 НЈЩ tюр~tалном апюсферсtюм nритисну. 1ютпу1ю
преt)е у засићену пару. За IIO.'II11iO се nри томе промене ентропија и унутрашња
енергија воде?
190. У нофи r.e налази смеша леда и воде. Маса те см<~ше јс IOkg. Кофа је унета
у собу и олмал се почспо ен ,11ерење~1 темnературе сме111<~ ~ њој. ,.(обијсll jt~ графин
liOjи је nриtШЗаЈI на c.:tИI\11. J{om·tнa jt: маса леда у нофи пре у11ошења у собу'?
\пюсфt:рсtш tipитиr.Hii је вор~tала\1. Тонлотни наnаttитет Јiофс је занбtарљиn. а
МоАекуАска физика
35
количина тошюте ноју смеша узима од околине у јединици времена може се сматрати
I{OIICTaiiTIIOM.
Т( С)
0
340
Т( С)
0
330
2 320
't(min)
310
20 40 60 5 10 15 20 25 t(min)
Ошка уЈ задатак 190 Слика уз задатак 191
+q
Слика у.1 зааатак \96 С..лика уз зuатак 197
в) . la ''" fiи то био ноложај стабилне рав1ютенн~ ("углищ· у нсви) IШ;ta iiи
1.~ 1,/Иita би.1а IIPIЋTИll/10 НаС!IС!ПрИсана~
199. 1 (1н· ј•·дщшt· "YI':IИilC маса O,lg обешене су о неисте1љинс .1ане юола:rор• ""
нин1 дун;нна 110 20cm. Горњи "рајепи 11ити учвршf1е11и су у једној та•11<и. !{ада се
~;~т:ЈищtМ<t"i''':tajy исл~ Ј>ОЈIИ'Iинс наелсl{трисања. оне се одбију та1ю да је угао измсl))
нн т н 60°. ( l,tpt:;tитн наеле1присања "уrлица.
IIOЉ<t. 110. ло. ~~-~~~"TIIOH 111~ IЦЮm'ТИ I((ЈОЭ њу~ llо.еm~Јсгрисањс елентрона је 1,6·10- 19 С.
а масо. 9,1·10- 31 kg.
1
212. \еспщо. мо.сР т и но.елс1присања q улеlн: у ро.ван Ј<ОНдl~нзо.тор дунавн~ 1
iiOJl YI'.IHЩ а ) OJ!IIOCY на II.IIO'IC. а IOJIC!Je IIOД YI'.IIOM {3. НаО ШТО је iipИHa:Jo.HO На
C.•IИltИ. 0ЩЈ\:;!ИТИ НИIН:ТИ'IНУ CHCiJI'Иjy 'IССПЩt' IШ улазу у IЮНДСНЗатор, ;шо је јаЧИНа
ноља у IHHiдt~н:to.тopy Е.
213*. Уэ llо:Јитивно но.елеliТрисану nлочу равног Јi011деэаторо. налази с1: извор 1Юј11
емитује eJJCI(TiJOIIC нннети•1нил енерпtја W nол углом а у односу на пло·н~ {слина).
У гаона дивepl'l'llltИja сЈюnо. еле1прона lia је мала. К:оюши треба да је упю а да 011
поnршина II.IIO'It: на ноју се uраћају cлeiПIJOIIИ било. ~tИHШiaJIIia?
216. Две је;шанс правоугаоttс nара .. Јелне nовршине, димензија !Ocm и 15cm.
ностављенс су на щ!лом (у порсl)ењу са лиманзијама датих поuршина) меl)усобном
ро.стојању. llo. једној 110вршини равномерно је раснореl)сно наеле"трисање +50 nC. а
на другој +150 nC. Одредити ја•Јину поља ооог система.
7
235. У хоризонталан раван I!Ондензатор улети електрон брзином 10 m/s у
вравцу nара:rелвом nло•rама. У тренутку излетања из кондензатора брзина елеl!трова
заi<лаnа угао 30° са хоризонтало~1. Дужина ковдензатора је IOcm, а растојаљс
ИЗ-\Iеt)) љеговил нло•1а је 2mm. К:олиl!и је наnон између nлоча кондензатора 7
На
и
2r
!0 :
Н~ /'.'IН Bt':H11/a jt• :Ја :111,1 .'/a/i0\1. 1/t:JICTI'I'.'bll/10\l, И:IO.•JaTOj)Cii0\1 1111П/ Ј,оја \ЈО,/,1' .la /l.l.ljJ,/,/1
шшсима.rн1у С/1.'/У :tал::шЈ,а Т. llpвa I>уЈ·ла џ• ЈЈуст11. Олрl:,tити fip.IИ/11' Ji~I.IIJ но1 .. 11'
aiiCШIYТIIO 111:е.•lастн•нюЈ· судара. Сматрати ,щ с~ наслl:!iтрисан.а CJII' HJH'MI' p<ШHIЩI'J>IIo
раснор1:IЈ1:11а 110 liyl·лaмa. ,'(иснутовати р1::1у!IТат.
о"'!'
нo.:Iyirpe•JIIИiia R надају нап и течности o,t нојих свю;а И\tа
наелентрисање q !слина). l{олина треба ;ta је щtј~Јања
lz
висина са Ј(()је 11адај) Ј<апи да би се посула Jto npxa
..
о
напунила те•Јношћу? II()Л)'IIJJC'IIIИJi нани је r ( r << R ). а
,•...............
'а rш~лсrприсање IOnC из та•ше 1 у 1-а•rну 2 (слиr(а). flalш
nролази нро:1 љегов Ltентар и норма .. tнаје на љегов nравац, изгюси 2-10-9 kgm 2 .
ЕАектростатика 45
256. У ра11ан Ј<Ондензатор унесе ct~ елс1при•ши дИIJ<J.il момента р и Јюстаuи нао на
слици. l{олини рад је 11ри томе извршен'? llовршина ЈЈлоче нонлензатора jt• S. а
ЈЮЛИ'IИЈШ наелентрисања на њој је Q.
Е
+Q-------
-q/+q
-Q------
с~ика уз заЈiатак
256 <.:лика уз :sадатак 257
261 *. Да би се сnојиле две једнаке танке пло•1е истих наелентрисаља, 1юјс су биле
на великом међусобном растојаљу. требало је извршити рад А. Коли1;и рад треба
извршити да би се спојиле: а) три танве плоче; б) n та1ших nлоча?
262. 1-!а двема металним Ј<углама, nолупре•ЈНИЈ<а 5cm и IOcm. налазе се. редом,
I!Оличине ЈЈасле1присаља +80nC и -20nC. Кугле се налазе на велИЈюм меl)усобном
растојаљу. l{олико ће ЈЈаеле1присаље проћи нроз дуr-а•Јну. танну. nроводну шицу Јюјо~'
се Ј<уrле c.noje?
266. Матална нугла полупречнина 2cm има наелентрисање +13,3nC. Оtю "У''лс
је ностављена I(Оtщентри•tна тан"а сферна метална љусна nолуnречни"а 5cm и
наелектриt:аља -20nC. Одредити јачину nоља и nотенцијал у та•шама А, В и С
удаљеним lcm, 4cm и бсm од центра "угле.
271. Метална "угла nолупречника lOcm постављена је, као на слици, унутар
сфсрноt· металноr 11роволника унутрашњсr nолуnре•1нина 20cm и r:nољашњсг ЗОсm.
ЕАектростатик.1 47
276. Четири велине танне металне nлоче nостављене су nаралелно једна другој
(с.~ина). Површина (једне стране) nлоче је S, а растојање између сване дuе суссд111~
плоче је d. f{рајње nлоче сnојене су танном провощюм жицом, а средњс две су
сгюјене са извором напо11а И. Наћи јачине nоља у nросторима између плоча и
наелентрисање сваке плоче.
(-
Слика у:~ :~адатак 27 б Слика уз :~адатак 277 Слика уз :~адатак 278
48 ФИЗИКА 2М
277*. Измеl)у две веваелектрисаве мета.1111е шю•1е ностави ct: 11роводна фолија истих
;tимешија нао fi.IIO'IC (слика). На фолији је раввомерно f1UCIIOJH~IJt:Ho нает~нтrисаље q.
ll.1ю•н: су сnојене тав1юм nроnоююм шицом. а растојаљt> иљ1еl)у љих jt: d. Ноли1ю !Је
IIUt:ЛCIПJJИCUЊC нро!Ји l!рОЗ !КИЦу. ai<U се фолија НОМt:ри :Ја f"? Деfiљиве IIJIO'Ia И фОЛИјt:
су :1анемарљиве.
278*. И:tмt~l)y ;ше уземљене мета.1111е 11.1ю•н: нш1юи ct: наеле1присана фолијu (слина).
llовршинсl<а 1·усти11а наелектрисања на фолији је а. Растојаш: фолијс OJt 1·орн.е
н.•Ю'IС jt~ а, а од доње Ь. Наћи јачивt: ноља и:ще!Ју фш1ије и сваt((: од нлоча. Деб.ъи1н:
Н.1юча и фолијс су :~ансмарљиве. Растојаља и:з~н:IЈУ фо .. 1ијс и шю•1а шю1·о су маља од
.tищ:н:tија шюча.
281*. Две бесноначвс проводне равни се1;у се нол 11рави~1 у1·лш1. Hal111 силу i(Oja
ЛРлује на тачнасто наслснтрисањс q нодједнано у,щљено од обt: раuни. rастојаш~
та•н;астог наелентрисања од линије 11pcr.e1ia раuни jt: d.
+q
282*. Три тач1<аста наелс"трисања щ во 11!!С т-----------.~.1-q
---q: ·,
11остаuљена су у темснима нвадрата стrав1ще 50cm. ••• 1
285*. Две једнане металне нyг.ll!ilC. no.lyпpt"IH111ia 110 1mm, својt~lн: су танnи~1
:t)тачним nроводшtном. Једна куглица се на.ызи у разрсl)еном ваздуху, а друга се
llJ!iiiИ у средини tюморе у I<Ojoj је ван н м. На н~ глиlt~ у вануу~1у r.a uслиног растојаља
сп1н;у t~лентрони. Далеко од nYI'.~IIItC љихова браина је З 000 km!s. Ko.'IИnO се
наt~.r1е1присање мошс вакуnити на 1<углица~1а'1 Ka1ia11 jt: одговор ;шо је IIO'ICTIIa брзина
t~nt:нтрона 10000 krn/s ·~ Еле1при•111И 11робој у pa:tpt~IJeнo.\1 нацуху нешава ct: IIJHI
4
јачининоља Е 0 =3·10 V/m.
ЕАектростатика 49
Кондензатори
тори се раздвоје. а nотом nоново cnoje 1\ао на слици (б). Колики ће бити нрајљи
11анони на ~>он,lt'ltзаторима·г
(~шка у.1 :llШt'riiK 29 1 UIИKa Y:l ЗаЈtатак 292 Слика у:1 :1адатак 293
с\
lcT1_
u1. ·r, ~ 1u 2
uшка уз задатак 294 Слика у:1 задатак 295
295. Одредити наелеrсгрисања 1юја npol)y у назначеним смеровима нроз пресегн~ 1
и 2 датт· нола (с.~ина) нанон затварања npei(ИJla•!a. Све всли•rинс обе.1е;г;снс на
ЩЈТ!'<Гi) с\lатрати nознатим.
(а)
Слика уз задатак
li~r-tr
2 9б
(б) с
Е1ектроститию1 51
Ji*~
с, с, с,
'--1~~1 I I .з
2 -·--с·ЈГ~_с_·Ј[~_с·ЈГ~_с_·ЈГ~. 4
3С
С.ЈЈика y.s за11атак 297 ('.лика y:s :sада1"ак 298
299*. Наl1и снnивалентни t<аnаuитет лате везе конлензатора kлина) иэмсl)) тa•tatca
а и Ь.
ЗС бС
~~) бС 12С
301 *· Измеl)у сване две. o.:t n датих тачака. nрикљу•tен је кондензатор наnаuитета
С. Одредити енвивалентни нanattИT(.'T везе између било ноје две та чне (од датих п).
·~с~~~'т·. ·--J'ty . ·-
,~~~~·· -1'f:I- . _
С 2С 4С 2'с
UIИI\11 уз ЗI\JI.IITI\1\ з о з
304. Четири једнане ~1еталне плоче nосrављенс су паралелно једна другој, Ј(ао на
слици. Површина плоче је 220cm2, растојање измеt)у сван(~ двr сусещtе п:юче је
1mm. Одредити енвива.'Јентни напаttитет измеl)у та•ЈаЈ<а а и Ь за оба случаја
nриказана на слици. Измеt)у nлo•ta је ваздух.
а
-----------------а
ь
-------ь
(а) (б)
305. Кано r.e промени t<апацитет равног Ј<Ондснзатора када се он стави ) 111~тални
~>анез (сли!iа)'? l{ано l1e се nроменити Јiаnацитет аtю се једна ll.·юча Јюll.:н~юатора
нратко сnоји са навезом'l
т
d
l
d
h
d 1
Слика уз
•
за:tатак ЗО5 Слика УЈ
L
зааатак ЗОб
1C«l
~и
"---.о.~~~--- ---:----!d/2
d;.1... _ _ _"'!!!_ _ _ _ - - - - - -
cr
315*. Три једнаке танке металне nлоче nостављене су нао на слици. Растојање
средње nлоче од доње је d 1, а од горње d2• На средњој nлочи је наелентрисање +q,
на доњој -q, а горња nлоча није наелентрисана. Колина количина тоnлоте ће се
ослободити на отnорнину након затварања nренидача?
54 ФИЗИКА 2М
316*. Раван но11дешатuр jt~ нрИiiључеll :Ја И3ВОр IJ<ШOila И (сл11на). llоврши11а
uбnuп~ нонщ:н:1атuра јеS. а растојање измеl)у обжн·а је d. lla ;юњој обпши држи ct~
метална пло•1а лебљине d 2. понршипе (једне стра11е) S и масе m. llлоча се нусти.
llahи бр3ину нојом lte ударити у 1·орњу обло1·у IIOIIJtt~н:Jaтopa. :~амепарнти :Зt:мљину
тежу.
Диелектр11 ц и
·.1.~1
327. У равном IЮIIдензатору налази се диелс1прин
релативне nроnустљивости е,. (сли11а). Површина
d.... t·!__..,.e..., _......__.
2·... nло•1с кондензатора је S 1, а nовршина nлоче
о
328. Каnацитет равног 1юндензатора је 20nF. а
растојање измеt)у њ~гових плоча је d. У 1юндеюатор r.c
унесе шю•1а дебљине О,бd и ностани nаралелно облогама
нондензатора (слиЈ<а). Нондензатор се nринључи на и:шор
наnона 200V. Када се напуни. одвоји се од извора. на се
nлоча лагано изву•1е из њега. Коли1ш рад се nри томе изврши
ан о је nло•1а: а) метал11а; б) станлена (Е г =б)?
и
(',.ЈIИК3 уз ааЈtатак 328
~
333. У Ј<олу на слици у почепюм тренутку кондензатор је
наелектрисан до наnона U, а 11рекидач је отворен.
Јюличина тоnлоте ће се ослободити у колу nосле затварања
11ренидача? Електромоторна сила извора је
нанацитет кондензатора је С.
Е=
Колика
5U , а u-E
CLU
R
Слика уз задатак З З З
zEI+---
Eч
с
с (а) (б}
Слика уз задатак ЗЗ4 Слика уз задатак З З 5
336. "Атомсни извор струје" •rине две концентричне nроводне сфере измсt)у ној11х
је ваздух. Унутрашња сфера је од радиоактивноr материјала који емитује бр:н'
еле1проне. Брзина електрона и њихова јионизациона способност у nростору измеt)у
сфера могу се сматрати нонстантним. Пролетеnши кроз ваздушни 11ростор. слеЈ!трошt
се аnсорбују у сnољашњој сфери. Када батерија није укљу•1ена у струјно ноло у њој
се усnоставља равнотежа: густина струје брзих елентрона изједна•1и се са густино~t
ФИЗИКА 2М
58
струје јова насталих ври сударима елентрона и честица ваздуха. Наћи ја•tину
<~.•Iеtпричног нољ<t у нростору и:!меl)у r.фсра. а1ю је <:.>Iеtпромоторна сила ове Gатерије
и0, а нолущ)l"IНици унутрашље н сllољашњс сф<~р с~ г и R.
Cl+e- -4Cl-. Лtю је с.:tаба струја. ври обра:ювању јtщвоt· мола AgCI у и:нюру се
ослободи енергија 13,64kJ. Ина•tе. ври добијању jeдiiOI' мола AgCI рt:анцијом
Ag +Cl-4 AgCI ослобаiЈа се HOJIИ'IИIIa тонлот<~ 122,22kJ. l{олина је
338*. Решити задатан 331 уз nретноставну да jt: tюндензатор све време везан за
и:шор нонстантног напона и и да је елеtпри•tни отtюр tюла зане~шрљио.
d
339*. Јlад НОЩЈШИIЮМ тe•IIIOCTИ у ШИЈЮIЮМ суду
IIOCTai!ЉeH је раван IЮНден:штор (сшша). ГЈовршина ПЛО'Iе
liOII:tcнзaтopa ј<~ S. ;tужина /. а растојање и:шеf)у пло•1а је
d. Густина те•11юстн је р. а релативна лиt:.•tентрична
IIЈЮIIустљивост jt: Е,. l{онлен:штор се веже за извор
нонстантног 11апона и. Њtlнt .чаt{(:ющлну 1111С11ну до ноје ћс
се IIO.ilИIIи течноr.т у l(OII;teюaтopy и uиr.ину на tюјој ће се
Сл11ка y:t :tа.~;пак З З 9 зауставити течноr.т. E.•teiiTJH·I'IIII1 отпор нола је :зане~1арљив.
342. Од нtшала бакра масе 300g юву•1ена је \11\IOГella il>ица nоnре•11юг npecclia
O,lmm2. l{о.'lики је отпор те жице 7 CIICitiiti>И'IIIa 11рово:tвост бакра је
8 1 1 3
0,59·10 .Q- m· • аrупина 8900 kg!m .
344. Пло•tа равног нондеюатора има оGлиi< liвадрата странице 2lcm. Растојање
измеl)у плоча је 2mm. l{ондензатор је веза11 :щ извор нallolla 750V. У вростор иэмеl)у
шюча унла•1и с<~ лиелетрин релативне: ПЈюnуr.тљивости 7 liОнстантном брзином
0,8rnls. l{олина је јачи11а струје ноја nри тщн~ те·н~ нроз I(O:IO"~
ЕАектричн;~ струј<~
59
!!!!!!!!!!!!!!!!
345*.
y:Jt~мљt~ttи.
ЈЈа XOMOI'I'IIИ III'IЋII
нада широн
d
R
ј ј ј ј ;TL:_"--------1
11----Е- - - - - - '
(:;rика у:. Зl\1111'111\ З 5Q Сдика у:. зааатак З 5 [
60 ФИЗИКА 2М
r ь
I:~·=~· L
r
Ь R R R
а
354. Наћи отпор измсt)у суседних темена коцt<е. ако је отпор сваt<е странице
ЈiОЦЈ!С Г.
355. Наћи отпор између крајева мале дијаго11але коцке, ано је отпор сnане
странице ноtще r.
а r
r
с
ь ь
Слика уз :~антак 356 Слика уз задатак 357 Слика уз задатак 3 58
356. Отпор сваке стра11ице ноцне је г, а кроз дату страницу тече струја ја чине
(сЛiша). Колики је напон између тачака а и Ь?
357. Страница сваког (11ајмањег) квадрата у мрежи приказаној на слици има отпор
г. Колики је сквивалентни отпор мреже између та•tана: а) а и Ь; б) с и d?
358. l{вадрат abcd је наnрављен од хомогене проводне жице. Отnор једне
странице нвадрата је г. Дијагонале ad и Ьс напарављене су од проводниt<а нешто
веf1е проводности, тако да и свака дијагонала има отпор r. Одредити отпор измеt)У
та•tака а и Ь ако је прекида•t отворен и ако је затворен.
360. Нн c.tttщи је 11риюt:шна 1111'\lil Jti'Лiпe:ыt II<IIЮIШ. Канав тp1:fia да је олнос от11ора
R1 11 R1 да f5и на сва н ом c•I!'Jtelн·" OТIIOJHIIII>Y R2 (онносно r) наtюн fiиo 1О 11~ лt
\l<ti!.H 111'1'0 1111 llp!'TXOJ!IIO~(I
ь а
6R 4R
Сдика у:1 .1/Шtтаk 36 1 (;.,шка У' .1а~атаl\ 362
362. У ~<O.·I.' 1111 с.<11щн llalloll ю~1I'IJ~ тач<ш! а и Ь ј1• 24V, н врt~лнuст плюра R
jt• lk.Q. J{().'lllli,\ ja•IИII)' СТр) ј<' 11!>1.1\.l~jl' H,!I'<!.IIIИ IЋ'IB1!110\II'Tap'1
363. Од \O\IOГell!' нроnодне ;ющ!' 11аnрав.1.1'11а ј1• 1•''" Г\ ра нно 1111 c.IИIНI. \но ј!' r
от11ор jt~JtHt' стра111Щ1' ~<Ва;tрата 11 Ј јачи на 1 ·1р~ј1· li\'IJ.! .1аги д1•о 1;0:1а. наћи у~<) 1111~
ја'IИНУ cтryjt> l{()ja Тl~'l!: ().'1 T<l'll>l' а \i<l ·ln'llill Ь 11 0.1\>1'1111 v' I~IШI·II!<I.-1!:1\TIIИ OTIIOp liO.'I<i
и:щРIЈ~ та :tвt' тачl<е.
с
а
r
___1_.
/
ь а L----c:=:::J--- Ь
Rt
(:;шка y:t ЈаЈtатак 363 С;шка уЈ :шlitl·al\ 364
364. а) Ta'llit: а и Ь но.·lа 11а стщ11 m~'") t.l' :1а швоr (1) I.OIII.TaiП\11' t.труј1· / 1.
Оцредити ja•111Ht' струја 1юје те~<.\ !ipo:! tlpoвt~.tll\11,1' т 110p:t R, R2 и Rз.
б) Тачtн• Ь и с нола на слици ве<~.~ с1• :Ја 11:mop (2) I.OIIПЋIITIII' ир)јс 11. Олрl'.tИIИ
јачи11е струја ~>оје л~ну t<po:! IIJIOAUJНIИ~<I: от11uра R1. R2 и R 3.
п) Нолиtн: струје тену нро:1 от1юрнине R 1, R 2 н R 3 at.o су истоврt'\II'НО BL'Ja\tll ювuр
1 и:!мсiЈУ тачаliа а и Ь и и:шор 2 н:щt:l),\' та•шш Ь 11 с'1
62 ФИЗИКА 2М
r а
367. При t<pajy nроцеса нуњења аr<умулатора l<роз њега те•rе струја јачине 4А. а
наnон измеl)у ЊСI"ОВИХ noлoua је 12,6V. !{ада се аr<умулатор rrpa:JIIи. 11ри струји бА
наrюн измеl)у полова је 11,1 V. Одредити струју !<ратног спо ја акуму .оrатора.
368. Колиrш наnон показује идеални волнtетар у датом tюлу (c.•tиr;a). Све
BC!IИ'IИiiC обслсжене на цртен;у с~1атрати nознатим.
369. l{олиrш наnон nоказује идса,IIIИ волтмстар у rю~у nриназа110~1 на c.·IИIIИ? Св1·
UI'ШI'IИHC о:нrаченс на цртен;у сматрати познати~•-
rr
R, R,
Е, r,
R, d R, Е, Е,
и,
R2 =2 Q, Е1 =2 V, Е2 = 4 V. Одредити елек
372. А1ю се ред1ю са волтметром веже неки додатни от11ор. \Юрни оnсег оолтмt~тра
IIOIН~IШ сеn II)Ta. Са друПЈМ додатним OTIIOjJOM ТО IIOIH'IШЉt' jt> 111 11ута. Ј{ШIИНО нута
СР IIОВеЈшва OIIO'J' CIНI.flt' BO.fiПIPTpa. а110 Ct~ Ј«Ю JlOJl<lТII11 0"1 11ор НОЈЈИСТИ 11аралt:.1111а Вt~:щ
нретхонна два отнорнина'!
г-----iА
373. За а~111ерметар су веэана два шанта 11ао на C.IIИiliJ.
Ctiaлa амперметра има 100 ноделаЈ<а. i'шо сР
амнерметар уt<ључује у JIO.'IO у нриl<љу•щима и 2
щн•ююст јеюю1· ноде.1ы<а на СЈ<али је 0,01А/rюдељан. а
aJiO ct• нористс IIЈЩI<ључци 2 11 3 вредност 1Юде.rы<а ј<'
,1) шю uel1a. Ј{олиl<а Ма/((:имална јачи11а струје моше да о·
.\Н'ЈН1 амнер\Н~тром. а1ю се он ую1.учује у 1юло ЩЈено ( :Jiиl\a у:. Јад атак З 73
IIЈЈИНЉУ'IаШЈ. Ј И 3?
374. Мансиматш uрешюст ja•IИIIP струје на Сliали амllt~Јнн:тра jt• 2Л. .-\110 се :Ја
амперметар веже шант отвора 0,5Q оредност једно•· подељна на с1<али новећа се 10
пута. Нолини додатни отnор треба везати рсд11о са ;щтим и11струментом, да би се 011
~юrао tюристити за мrрење напона ~Јаl((:ималне uрещюсти 220V'!
и
СЈ111ка уз зматик 377 Слика уз за!! атак 37 8
t99
његовог затвараља'? Унутрашњи отпор
извора је занемарљив. а вели•tине означене
на цртежу сматрати nознатим.
R,
Е
Ј,
Rj
Слика y.t задатак З 8 5 UIИKa уз :taJiaтal\ З 8б
387. За IЮ.fiiii<O he С<~ нроменити ја•1ина струје ~>оју no1raзyje идеа.rши l'<tJII!aJюмeтap
~ liU.I) на с.:1ици ако се вредност једног од отнора удвостручи? Извор струје и~1а
(':lе"тромоторну с:илу Е и :1анемарљив унутрашњи от11ор. ВреЈЈнuс:т отnора R
счатрати но:татом.
Е
r
8фtЈ R R
R
391*. Од једнаliих
извора елентромоторних
сила Е и упутрашњих
отnора r и 11роводниt<а
отnора R наnрављено је •
1\ОЛО Са бeCI<OIIa'IIIO MHOI'O Ь
ћслија (слиюt). Шта ће Слика У.Ј ЈаЈЈ.атак 39!
nоиазивати идеални rалванометар аtш с.е всн;е између тачака а и Ь?
395*. Када се на греја•t доведе наnон 120V вода у суду nроt<ључа наtюн 20min.
При наnону IIOV, вода пронључа за 28min. За ноје nреме nрокључа ис.та ноли•tина
Ел.ектри'lшl струј:~ 67
воде ано се 1·реја•1 унљу'lи на нююн IOOV? Ј{оли'lина TOIIJIOTe ноју 1·pcja'l ОТ11ушта у
онолИIIУ сра:1мерна је времену, а эависност отнора l'peja'la од темнературс је
занемарљива.
396. !{ада ct~ 110лови извора с1юје прено отnорнинu ол 200.Q на том отпорнину
троши се сна1Ћ 200W. Иста снага се троши и a1m су 110Јюш1 и:тора сtюјсни nрено
отrюрни11а од 500.Q. Одредити струју I![Јалюг сноја и:тора.
399*. l{олину мансималну снагу на сгюљашње~t олюру кола мo<lit~ лати анумулатор
eлctiTJIOMOTOJHit~ сит~ IOV и ytlyтpattiiЫ:I· олюра 1.Q? l{о.:1и1;и је 11ри томе стснс11
IЮрисноt· дејства "ощt~
400*. ЕлеiПЈ!I!'IНИ rreja'l. састав.ъен щ •1етири д1~.·tа једнани~ отнора I.Q, нанаја
et: из извора t~лt~tсrромоторнс сиm: 8V и унутрашњеt· отпора 1.Q. l{atю треба ла буду
ве:шни лс.•юви I'Jн:ja'la ;щ би cr вода эагrевала :Ја најмаtы~ нре~1е'' Ј{олиt;у снагу при
тощ~ троши ali~ ~~~ :1атор'r (Сви де .. юш1 t·peja'la треба ,ш uуду yt;:l.y'lt'tt и.)
402. E.ll'li'l J>ll'lll<l Clll~jJI'I·Ija С(' Hj)I'IIOCII ual;apllll\1 I!О;ЮВИ\Ја !В ll:mopa ;l() IIOTjJOIШ!'I<l
y.,ta.t.l:lюt·
Skш. llo.t liOjl·l\1 IIUIIOIJ0\1 тpefia 1 .tат11 t:tt<:pпtj). ,Ш б11 IIJHI t·ycпltllt струје)
вo.tOIHI11a 2,5 · 10 5 А/ш 2 . 1·~ fittttt1 tщtt't' шtча tl:moclt.lll 1о/о cнat't' и:шора'l
8
Ctн·tttii\>И'IIIII отtюр баt;ра jt· 1,7 ·10- .Qш.
403. 1'1:1 швора 1ta11011a IOOkV tютрt~бно је IIJ><'Itcти cttat·) 5MW на рапојањс
Skш. Јозво.·ы·ни губитаl{ нанона на IIJIOBOЛIIИillt\ta t;ojtl снајају IIJвop са tютрошач<:)l је
1%. J{omtlia jt' \1111111Ча.Ша IIOBJ!IIIИIIa ПOilj)C'IHOI' IIJH'I.Cii<l IIJ!OBO;tlllllia IIOI'IЏH11\ За Т<Ш<lВ
8
ttpeнoc t::н•t;тptt•ttt<' etн:pt'lljc'' Ctl<'lliii)>И'IIIII отtюр баt;ра jl' 1,7 ·10- .Qш.
404*. Звl':ца. llattpaвљcнa o:t \0\ЈОГене llfJOIIOJlHI' <lilllt!:, YICЪ)''II'IIa jt• у стrујно liOЛ{) у
тa'llia11a с 11 g (c .. нlt;a). Отнор сваt;е страницl' :11н::Ј;tе jt: R. llalн1 o,ttюc нo.:tи'ltlнa
тоtt.юте t;oj1· с<' :щ ttcтo ВЈН'\Н' ocnoбo;tc на IIJIOBO!liiИili.J\1<! bcl, Ьс, cd, аЬ 11 Ье. Ј{ано
fн~ С<' llj)0\1<'1111ТII ТИ 0;lii0C11 <lliO Cl' ОТНОЈ1 II:J.\1<~1)) Ta'l<lli<l Ь 11 d CBI~IlC на 11) ,:Ју. а
tt:Jч<:l;.\ та•t<ШI с 11 с/ на 2R''
68 ФИЗИКА 2М
407. Наћи количину тоnлоте која се ослободи за 5s на отnорни ку од 5Q, ако се:
Rz
С...а уз зцатак
RJ
RJ
408
ь _L~
Е~С
Слика уз
О
задатак
u_
409
Uo U
/(mA)
4 6 8 10 U(V)
Слика y:r JIIJiaтaк 4 1О UlltKii y:r JiiJII\TIIK 4Ј 1
-
/(А )
1,2 / R,
1. о /
Ј
о. 8
О, б
1 1
Е
s
о. 4
1
О,
2v И( V)
4
Слика уз зааатак 4 12
413*. На слици су nриназани део струјног нола и временска зависност наnона ноји
се доводи између тачана а и Ь. Сматрајуl111 да се у тоr<у једrrог nериода наrrон на
ФИЗИКА 2М
70
~
на 1юндензатору. Вели·
чине r, R, С, Uo. Т и -.1..
-r су nознате. а диода
је идеална.
Слика уЈ заЈiатак 4 13
416*. На металну куглу, уземљену nреко отnора R, nада сноn електрона који су
далеко од ње имали брзине v. Колика снага се издваја на кугли, ако на куглу nада n
елеtпрона у јединици времена?
417. Метални штаn дужине IOm креће се брзином 200m/s у nравцу своје
;~ужине. Одредити количину наелектрисања које nрође кроз галванометар, везан за
t<рајеве штаnа. nри наглом кочењу штаnа. Укуnан отnор кола је lOmQ.
(..- ....•в
А ,,-_-_·Q:...
в
Слика уз задатак 421 CJIИI\a ) .1 JI\.11\TI\K 4 22
моларна маса 64 g/mol. Сматрати да свани атом у I<ристалној решсТЈ<И баЈ<ра ослобаl)а
no jeдali елеiПЈЮН.
428. Лампа сню·е 100W је nри"љу•1ена на наrюн 120V. При томе је темнература
влакна ламне 2000°С, а onop влюша је 10 nута uehи него на температури О0С.
Одредити тем11ературски иоефицијент отпора влакна и отпор uла1ша на О0С.
429. !{ада је сијалица прикључена на наnон 220V нроз волфрамово вла"но те•1е
струја 0,68А. НолиЈ<а је темnература вла"на? Темnературсi<И 1юефицијент отnора
uолфрама је 4,6 · 1о-з к·' • а отnор вла"на на 20°С је 36!2.
430. При температури О0С отnор алуминијумСЈ(а щице је 3!2. а гвоздене 2!2.
Ноли1ш је термич"и ноефицијент отnора редне везе ових жица? Термич"и
431. Угљени штаn везан је редно са свозденим штаnом истог попречног пресена.
При ком односу дужина ових штаnова yi<ynaн отnор везе не зависи од темnературе'!
432*. У топљивом осигурачу оловна жица nречнина 1mm топи се при сталној
струји ја•1ине 8А. При иојој јачини струје се тоnи оловна жица дуnло већег
nолуnречнина? Сматрати да је 1юличина тоnлоте ноју отnушта жица сразмерна
nовршини шице и разлици темnература жице и околине.
433*. На крајеве оловне жице дужине 5cm nрикљу•1и се константни наnон 100V.
Ако је nочетна темnература жице О0С. nосле коли1ю времена ће жица nочети да се
топи? Густина олова је 11300 kg/mз, сnецифи•Iни отnор на О0С је 2,2 · 10-5 .Q.m.
термички 1юефицијент отnора 4,4 ·10-з к·', сnецифични тоnлотни иапацитет
130J/kgK. а температура тоnљења 327°С. Занемарити тоnлотно ширење жицс и
губитан тоnлоте у оЈюлину.
436. l{олино наеле1присаље вроl)е 1rроз раствор CuS0 4 за IOs, ано јачива струје
:ш то време рашюмерво расте од нуле 110 4А? !{олиЈrо се ба11ра при томе издвоји на
441. l{oлиllo времена треба вршити еле1пролизу за11ишељевt> иоде, 11р11 јачиви
струје IOOA, да би се добијеним водовином могао, у нормалним условима, наnунити
ваздушни балон тано ла сипа 11оја ra nодиже у ваздуху буде 2kN'r Маса балона је
занемарљива.
4,4 ·10-8 m2Ns и 6,6·10-8 m2Ns . а мола р на маса кухињске соли је 58g/mol.
446. Одредити npe•IIIИI! ку1·лице која има исто наелеl!трисање l!ao јон сребра и
креhе се, у слабом воденом раствору AgNOз. nод дејством електричног nоља, истом
брзином као тај јон. Сматрати да на l!углицу делује сила отnора одре~ена Сто1<соuим
законом: F01 =6яr11v, где су r и v nолупре•шик и брзина куглице, а Т/
2cm 2Ns?
448. llpи 1юм напону се nали неонска ламnа. ако је растојање измеt)у равиих
е,н~•прода d? Енергија јонизације атома неона је W. а дужина слободног пута
··С.'Iсктрона измсt)у дпа судара са атомоима је А.
Заnрсмина гаса у гасиој цеви је 0,5dm • При укљученом јонизатору "РОЗ 1\СВ
3
449.
тс•1е струја засиhења 4nA. Нолико nарова јона ствара јонизатор у јединици времена'!
Наелектрисање јона је е.
l (J.LA)
R,
в и
Слика уз заЈiатак Слика уЈ за)lатак 451
ЕАектрична струја 75
451. lla слици је 11\)ИЈ(азана :ш111сност јачинс струје од 11апона нри несамостал1нш
nражњењу у неном 1-асу. Ано је 1\CII са 1·асом редно незана са нt~ним реостатом 11
нринључt~на на и:шор на1юна 2kV. щюз гас те•1е струја 5!ЈА. Ка1ю тџеба променити
отпор реостата. да би ја•1ина струје достигла вредност струје засићења?
2
452. Ваздух измеiЈУ дне паралелне шю•ю. ноuршина no 500cm . на меl)усобном
растојању 2сш, јонизује се рсндгенсним арачењем. Одредити нонцентрацију
позитинних јона. юю nри напону од 1OOV измеiЈУ шю•1а тече струја ја•1инt~ ЗЈlА.
llонретљивости nозитивних и неЈЋТИВIIИХ јона nаздуха су 1,37cm 2Ns и 1,9lcm 2Ns.
Наеле1присање јона је е. а струја засиl1ења много је јача од З!ЈА.
МАГНЕТНО ПОЉЕ И МАГНЕТНЕ СИЛЕ
453. l{роз два бес1юначна нрава проводнииа. удаљена 5cm један од другог. тсну
струје ja•IИIIe IOA. Одредити индуl(lщју магнепюг поља у та•ши ноја се на:1а:Ји 11а
средини растојања између nроподнина:
а) ано су nровод11ици nаралелни и кроз њих TCI<Y струје у истом смеру;
б) аrю су nроuодниuи паралелни и кроз њих тену струје у супротним
смерови ма;
nроводнииа?
455. ({ошн;а је јачи на струје нроз нрунши nроводниli nолупречнина 1Ocm. а~о је у
тачни А (слика) индукција маг11етног nоља l!J.T?
. . о
~ R
~ ~
Ј
Слика у.1 заЈiатак 455 Слика уз заЈ~атак 456
456. ({роз бесиона•1ан nроподниr<. савије н liao на слици, те•1е струја Јачипс 1О А.
l{олина је индукција магнетног nоља у тачни О, ано је r = IOcm? (Ta•rr<a О је у
раuни nроводпина).
457. l{роз бесrюна•rап праu nроuош1ин тече струја јачинс 50А. Проnодниr< је на
једном делу савије11 у петљу облика l<ружног лука rюлуnречнина IOcm. Одредити
индунцију мап1етног nоља у тачки О у три случаја nриказана на слици.
Магнетно поА>с и магнетне сиАе 77
~
~------Y.L__
о
-4 Q (а)
Слика уз заЈiатак
__.1___.
458
G (б)
:r ''
' ''
R/2
~--._
--- /
---т+ -г
(а) (б) (в)
F..-----..,.E
460*. !{ада нроз страну AВGFA
Af'-~--rТD ноцне, наnрављене од тa.rr<e
462*. !{рш нtши нроволнн нрсл:н тt:че струја. У та•tни ноја ct: нam.t:tи на оси
нрстt:ва (вор\tатюј на раван нрстена). на растојан.у !т OJl lli'I!Tpa. ИIIJtytщиja
чat·llt'ТIIOI' 11шt.а jt: !OnT. Олрс)lити мап11:т11и ~ю~н:нт 11рсл:11а. ано jt· љеt·ов
IIIH) HjH''HIИt; \11101'0 Matbl1 O)t [т.
tнц:- iillltje 1,2Т? Маса a.:tфa·•tccтиttt: jt: 6,64-10-27 kg. а наелеtп[НЮIЉI' 3,3·10- 19 С.
466. Сно11 врото11а вро:шзи Ge:~ снретања ~>[ЮЗ 11pocmp у tiO·\tC нo1.:rojt· .\O\IOI'CIIO
I'.'IC!iTjJИ'IBO IIUЉC ja'IИIIe J20kV/т И .\O~IOI'CIIO ~Јаt·нетtЮ IIOЉI: llll;t)'IЩИje 50mT.
llpauttи 11оља и нpauat~ нрстања 11ротона су мcl)ycofiнo tюp~tamtи. llo и:з . tасн) из те
об:tасти щюто11и надају 11а y:lc~tљclly мет). ОдрСЈtити си.1у 11ojo~t прото11и де.'l)ј) ва
\ICT), ai{O је ја•tина струје вротона 0,8mA. Маса вротова је 1,66-I0-27 kg, а
19
наслеtприсање 1,6·10- С.
[Ј
у
~-ЕЈ
Е в
m,q .
х
о v; х
Слика у:1 задатак 475 Слика уз задатак 476 Слика уз задатак 477
476. Уски сноn јона сребра (т= 1,8 ·10-25 kg, q = 1,6 ·10- 19 С) улеће брзином
v у nростор између nолова магнета. Поnречни nресеци nолова магнета су кругови
nо!lуnречника бсm, а између nолова је магнетно nоље индукције 0,5Т. Може се
сматрати да је поље између nолова магнета хомогено. а изван тог nростора nоље не
nостоји. Одредити брзину v. ако су npe уласка у nоље јони усмерени дуж осе
магнета (слика), а no изласку из nоља отклоњени су за 30° од тог nравца.
477*. У nростору у коме nостоје хомогено електрично јачине Е и хомогено
мю·нетно nоље индукције В. из тачке О (слика) креће честица масе т и
наелектрисања q брзином v0• Вектори nочетне брзине честице, јачине електричног
nоља и магнетне индукције nриказани су на слици. Одредити: а) координату Уп
•tестице у тренутку када она n- ти nут nресеца у
e.'I<'IП'JIOIIИ фонусирати 11<1 IIO:!ИTИBIIOj IIЛОЧИ'? Од ЧCI'<l ПрИ TOMI~ :!<!ВИСИ lllllpИII<l
C.'ICiiTJIOIICI(C "мрљt~" на llo:JИTИBIIOj IIЛОЧИ?
479. (]о (;ОЈЮВОј теорији У <!ТОМУ IIOJlOIIИIШ C.IICIПfJOII СС l(pt~fн• OIIO llt~IIOHJ>CTIIOI'
IIJIOTOII<! 110 l!fJ)'ЖIIOj 11) таљи. \1(0 се аТОМ IIOt:TaiiИ у XOMOI't~IIO Mal'llt~TIIO IIOJЫ'
и11ду1щије В. чије су .111111ијс нормалне ва ра11а11 nутаље еле1про11а. щю~tе1111 се
фрС!ШСIIЦИја обртања I~ЛCIПjJOIIa. :Јансмарујући IIJIOMCIIY IIO.'I)'IIfH~'IIIИI<a OfJUИTI',
OJlPCJliiTИ IЮЛИI<а је та llfiOMt~lla фpCI!I!(~IIЦИje. с~tатрати да је llpOMCIIa ФЈН'IНН~IЩИјt~
обртан.а еле1прона м11ого мања од саме фре1Ше1щијс обртања сде1прона о1ю протона.
Cдlll\a у:1 Ja;ta·пtl\ 48О осо.11 ltИJНIIIJtpa. При 1юјој нрt'дl!ости мап!СТIIС 1111ду1щије
јачи на струје нада ва 11)'.'1)'?
dј:(,./~.(.
;f'
Слика уз задатак 485, 486 СЈ1ика уз задатак 4 87
486. Та111ш метална nлочица. кроз коју тече струја. налази се у хомогеном
маrнетном пољу инду1щије 2Т (слика). Сnецифични отnор метала је 1,7 ·10-8 .Qm,
а !ЮНцентЈжција слободних еле1прона у њсму је 1,1·10
23
m· .
3
Наlш однос јачи на
r.ле1при•11юr поља у nравцу то1ш струје и nравцу нормалr. на то1с
487. По проводној траци дебљи не h тече струја јачи не 1 (слика). Трана се налази
у хомогеном магнетном nољу индукције В. нормалном на раван тракr.. Наћи разли•<У
rюте1щијала тачака 1 и 2. ако је заnреминска rустина наелеЈ<трисања траке р.
490.*. Хомm·ени метални uал,ан нолущ>е•ши"а 20cm ротира оно сиојс уздуншс осе
)'I'<IOIIOM бp:IИIIOM )()()() rad/s. !{ОЛИIШ треба да jt~ ИНД)'IЩИја XOMOI't~IIOГ маГНеТIЮI'
ноља. •1ије су линије наралелне са осом ншыш. да би нююн иамеl)у осе и површине
IШЉI(а био јед!IШ( нули·~
491*. Дуt-ачан хомогени наљан tюлущ>ечнина 5cm ротира о1ю сноје осе угаоном
брзином 45rad/s. Ваљаt( се налази у хомоа·сtюм мапн~пюм пољу иtщуtщијс IOmT
чије су линије паралелне са осом пал,аtа. Зансмарујуllи магнетно поље индунованих
наелеt(трисања. одредити љихову запрсминсt(у и noнptiiИHCI(Y густину.
494. На хоризонталним паралелним шинама, дуж nравца нормалних 11а њих, лежи
проводни штап масе 300g и дужине 20cm. Шине се налазе у хомогеном магнетном
nољу индунције IOOmT. Коефицијент трења измеt)у штапа и шина ј~ 0,2. Н:олину
струју треба пустити кроз штаn, да би се он нретао дУЈ:!' шюtа?
сп
L:J l,r
. .
х · а
т,/
НСИСТСI'ЉИDС IIJIOUOДIIe IIИТИ (слина). У I{(ЈМ смеру И HO.IIИify струју Tp<~fia lljJOIIYCTИTИ
r<роэ штаn да би сила зал~эања нити била јсдна!fа нушr"!
496. llopeд дугачrюr· правог прооодпина. r<pm rюји тече струја ја•rине / 1•
nостаuљс11а је лаrш праооугаопа струјпа контура нао на слиr(и. l{рщ rюнтуру т~:ч<:
струја јачине / 2. Одредити силу rюјом треба де;юrшти па rю11·rypy Jta Gи Gила у
раонотежи. Дужине х, а и Ь сматрати nо:шатим.
О'
О'
503*. Од танке проводне жице • која по јединици дужине има масу Jl.. направљена
је кружна нонтура са пречагом дуж једног пречнина. Ко1пура је причвршћена за
nроводну хоризонталну осовину ОО' (као на слици) и постављена у хомогено
маrнетно поље, индунције В, чије су линије вериналне. За 1юлини угао од вертинале
ће се отклонити рам, ано нроз њега тече струја ја чине /?
Hg
одредити маса водови1<а, а nотом и број моле11ула (уз nознату моларну масу М и
Аnогадроо број Nл):
8kT
3. Из f.l=-2-.
itV ~•r
т тnv;r
Број моленула у маси т је: N=-=--.
f.l 8kT
У нормалним условима темnература је 273К. na је: N = 1,9 ·10 22 .
mNл
4. Број моленула у маси т аэота је: No=--.
!1
Од тог броја дисосовано је 30% моленула, na су унуnан број честица у суду и
одговарајући nритисан:
N 1,3тN лkТ ,
N = 2·0,3N 0 +0,7N 0 =1,3N0 и p=-kT= 1,6·10· Ра.
V MV
6. Моленули у сваком суду се крећу хаотично nри чему се може сматрати да су сви
nравци и смерови кретања nодједнако веероватни. Нека је nравац Ј<анала х - оса.
Средља предЈЈОСТ комnоненте брзине молекула ду}f{ х- осе у nрвом суду је v 1x, а у
другом Yzx· l{онцентрација молекула у nрвом суду је n 1, а у другом n2. !{ако нема
судара измсtЈУ молеЈ<ула, то ће из nрвог суда у други за време llt t<роз tшшл nроћи
вредност I<омnоненте брзине моленула иста дуж сва три правца: v; + v; + v; = viv:
Зv .z,. = 3kT
Jl
,·
vx =vy =v,
{kТ ).
=v-;
l{акоје N=N 1 +N 2 . следи: N,.ЈТ: =(N-N 1).ji;;
N.ji; Nji;
N1 = и N2 =----;:::=-''---':=
.JТ:+Fz JТ:+Fz.
7. У стању равнотеже l<роз отвор у јединици времена уђе и изађе исти број моленула.
Нена је концентрација молеi<ула у суду n0 , а ван суда n. Услов равнотеже своди се
на једначин{
8. У сrањ\ равнотеже број моленула 1юји изаiЈУ из централног дела суда једнан је
броју моле"у,;ш ноји у њега yt)y. Одатле следи: 2п 0 v0 = n 1v 1x + n 2 v 2 x.
Термодинамика, решења 89
з з з Ј Ј Ј
Нена је у том случају дужина ваздушног стуба у цеви А једнаиа х. Када се промени
атмосферсЈ<и притисаЈ< (таЈ<О да је у цеви В висиttа живи1юг стуба
h 2). дужина
ваздушног стуба је у. а притисак ваздуха је р 2 • По Бојл-Мариотовом зююну је:
Кююје h1 +x=h 2 +y. следи: y=h 1 +x-h 2 =94mm. Из(*) и(**) сеналази:
80
Pz = 20mmHg·-=17 mmHg.
94
Атмосфсрсни притисаи је: р 0 '= р 2 + pgh 2 = 751 mmHg = 1,002·10 5 Ра.
11. Не"а су m 1 и / 1 маса и дужина стубића живе нада епрувета мирује. Услов
равнотеше снрувете са живом и гасо\! је:
F = m 1g (масе епрувете и гаса су занемарљиве).
90 ФИЗИКА 2М
F
с.~н~ди: F = pSl 1g . односно t, =--.
pSg
Притисан гаса у еnрувети је (слика а):
F
Pt =po-pgl, =ро--·
s
!{ада се на еnрувету делује силом 2F, она ће се кретати
напише неtшм убрзањем а. Стога ће на живу деловати
инерцијал11а сила и део живе ће изаћи из еnрувете. а
дужина стуба tюји оста11е биће / 2 (слиt<а б). За кретање
енруuете са жиuом и гасом важи:
_ 2F Слнl\а уз решење 11
Следи: l 2-
pS(a+g)
.lслначина t<ретања самог живи н ог стубића је: т' а= (р 0 - р 2 )S- т' g .
Следи: pl 2 (a+g)=po-P2 · ·. (**)
2F
Из (*) и (**) се добија: (р 0 - р 2 )S = 2F. тј. Р2 = Ро - - .
s
По Бојл-Мариотовом заtюну за гас у еnрувети важи: р 1 (l-1 1 ) = р 2 (l-l 2 ).
( Po_!_Jz
S Л
_
pSg
_!_)=(po- 2FJz_ S Л
ZF
pS(a+g)
)·
ЗF- p 0 S- plSg
Решавањем nоследње једна•tине добија се: a=g
F- p 0 S + plSg
12. Нека се nроцес загрепања гаса одвија споро, тако да се може сматрати да је
систем у сваtюм тренутку у равнотежи (nри сnором загревању р., р.,
и треба гасу nредати мању количину тоnлоте за загревање,
јер је nро~на нинетичке е11ергије живе занемарљива). Нека је
) 11еком nоложају дужина стуба гаса у цеви х, а температура
гаса Т (слика). За то и nочетно стање гаса важи:
pV p 0 V0 (p 01 +pg(2l-x))x (p 01 +pgl)l
--=- - тј.
Т Т0 Т
Одатле се МШЈ>е добити :Ј<ШИСЈюст темнературе гаса од дун>ине Ј'iЈ.СЈюг с.тубu у цеви:
T0 (3lx-x 2 )
Т= .
2/2
'l'ермнература Т је мансима.:ша онда нада нnадратва фушщијu у= -х + 3/х
2
И\Ја
мансималну вредност:
:ш
3/ з
x=--=-l
-2 2
је Т=~(зz.
2/2
31
2
-~).
4
тј.
9
Т=-Т0 =337,5К.
8
Дali.'Jt~. J"U<: у цt~ви трt~ба лаr·а1ю :1агревати до темnсратуре 337,5К. llpи том<~ lн~ наша
Јюлано юлазип1 и:1 цеви. !{ада се достиЈ·не та температура. довољно је да се она
o;tp<J>aua на тој uрещюсти и шива ће наставити ла истиче ю цеви (щща можl' и м. ct·
оЈаљује 'J"t~\IJH:paтypa сагпасно 11ртн~н11 наuедеве ЈiВ<tдратнt: фуннцијt:).
13. llo [јој.11·Мариотовом зшюну :~а nодониЈ< у ноч<~тншЈ стаљу (нада иснун,аuа цt:.'J:V
t:нрувету) и Јiрајљем стаљу ваши:
pl = [р 0 + pg(h-x)]x.
Одат.'ЈС ct~ доб11ја нвалратна једвачина:
(-
Ро --О 1(Роpg +h
2
в) .
\JiOJC (-+/1
Ро
pg )
2
4pl
--->0
pg
је;ща•ЈИЈЈа има дnа решења:
.!.(~+h)2
4 pg
pl
pg
и
Xz =21(Ро
pg +h )+
Оба решеља су ~югућа. с лш што једно одговара nо.~ожају стабитн~. а друго ЈЈО.'ЈОн>ају
.. Јаби:ЈЈЈI' рашюн:<Ј>С ЈiЛИШ!. То је вајјешюставвије р
иt:ЈЈитати llmюћy графЈЈЈiа (слина). Притисан 11а
н.'Јип одоЈго је р1 =p 0 +pg(h-x) што је
JJpeJtпanл.ello o.1I'OBapajyћmJ право~1 на графину.
pl
llpiПIJt.:aJ> 11а Јiлип одоздо је р2 =- што је
х
НР"а је ренн%е эадат1<а х 1 • ..\но се нлиn из тог nоложаја nомери мало наниже (тј. х
на графину се смањи у односу на х 1 >• са слине се ниди да је тада хиnербола изнад
11равс. То зlla'l"' да је у том пложају > р 1 • тј. већа је сила притисна на нлиn
р2
одоздо. па се нлиn upaf1a 11азад. Сли•11ю. ано би се нлиn из положаја х 1 померио
11анише. 11ритисан р 1 био би оећи од Р2· тј. резултујућа сила nритиска враћала би
Jurиn на rюложају ран11отеже. Данле. решење х 1 одговара nоложају стабил11е
раннотеше.
tleюt је решење задатна х 2 • .\но би се из тог положаја Ј<лиn nомерио мало нанише.
притисаЈ< на 1ьсга био би већи одозго него одоздо. тј. резултујуhа сила притиска
11омерала би rmиn још више наниже (r<a nоложају х 1 ). Ако би се клиn из nоложаја х 2
померио мало наnише. био би већи nритисак одоздо и rmиn би се кретао нави111Р
(иэлстео би и:1 еnруоете). Даrте. решење х2 одговара nоложају лабилне равнотен;t>.
l{aJ<O су слу•rајни nорсмећаји nоложаја нлиnа врло вероватни, може се сматрати ;ta се
нли11 нс залржава у nоложају лабилне равнотеже, тј. рсшење задатна је:
14. У референтном систему везаном за цев на нлиn делују две силе притисна
ва:щуха и це11трифугална сила (слина а). У том систему нлиn мирује. па важи:
тю 2 r 2 - p 0 Sr p 0 Sl =О.
+
Ј,
Ј
(а} (б}
Слика уЈ Ј>ешење 14
а) .]сдначина 11е~1а реалних решења ано је:
PoS
б) \но ј<~ 4mm 2 l = p 0 S ЈН~шење једначине је: r=---.
2mm 2
једначина има дnа решења:
Ј и Гz =~[~+ Ј·
2
1- 4mlm2 1_ 4mlm
2
PoS 2mm PoS
Оба решеља су могућа. с тим што једно одговара nоложају стабиюн~. а друго rю.•юшај)
лабилне равrютеже к.1rина. То се монн~ доказати сличним nостунrюм нао у решељу
нретходноr· :lадап<а. Наиме. јелначина (**) се може написати у облину:
Слично се доr;азује да је
2
1- 4
mlm
PoS
2
Ј.
15. Стаља гаса приr<азана су на слици. По Бојл·Мариотовом закону важи:
V 2V V V . 3 3
Pr 2 = Pz 3 и Pr 2 = Рз 3 · одакле ЈС- Pz = 4 Pr и Рз = 2 Pr ·
р,
р,
2 V/2
2VI3
Pr Pr т
V/2 V/2 т
рј
т т
V/2
Рз V/3 2
Т'
т
За IIO'ICTIIO и нрајње стањс гаса у делу 2 важи !!Ј..= .!!.1. . па је р 5 = р 1 Т' ... (**)
т Т' т
У сл оо раонотеже нлиnа у крајњем стању система је: p5S = р 1 S + mg ... (***)
Рл =
( -Рvл-0 +дрvвЈ
Т Т
т
- - ---=1,38·10
+V
s
Vл 8
Ра; Рв= Р л -~p=l8kPa.
то
За гас 11ри нормалном 11ритисну Ро је: PoV=-RT.
м
Ро то
Дељењем IЮСЈН~дње једна•1ине nрвом. добија се: -=---
р т-ть
р
0 рт-рт 1 р 0 (т-т 1 )
то=-
р р-р, р-р,
(т+М)g +N = (р 0 - p)nr 2 .
У сл у •1ају 11ада се nолу сфере раздвајају је N =О. на је:
(М +т)g
(т+М)g =(Ро- p)nr2, одаа;ле се добија р= Po-
nr2
Уliо.1ико за сферу није ока'lсн тег. попусфере се раздвајају нада jt':
2 тg
тg = nr (р 0 - р 1 ). односно р1 = Ро --- .
nr 2
l{al\o је зан ре~• и на ваздуха у сфери иста и пре и noc,1P заrревања. то је:
Р Р1 Р1 To(Po7rr -тg)
2
- =- односно Т
1 = Т0 - Следи: Т
1 =_.::...:.;;....::..____::..с.._
То т, р Po7rr2 -(М +т)g
pRT т }Мтh
21. Из р= pgh. р=-- и g =у- добија се: Т=--.
2
м ,2 Rr
22. ~~апрt>мина воде у nуном, хермети'lки затворент1 суду је 1юнстантна. па је
нонr:тантна и за11ремина мехурића. Према услову задатна не мења се ни темnература.
96 ФИЗИКА 2М
ш1 следи да је и притисан ва:щуха у мехуриl1у нада исплива исти нао и када је мехуриh
био на дну цистерне. Дакле. нада мехурић иснлива на горњи крај цистерне. онла је 1ш
1·орњем "рају цистсрне притисак р0 , па је притиса1< на дну: р= р 0 + pgH .
23. а) \{ада исплива један мехурић његова запремина биће нећа од запремине
мехурића 1юји је остао на дну (јер је притисаl< на дну већи). Збир запремина мсхурића
се нс мења:
и v2 =PoV
-- .. (**Ј
Р2
1
Из јсдва•tина (*) и (**) се добија: Ро(....!._+-
Pt Р2
-Ј= 2. односно
PtPo
l{юю је Р2 = р1 - pgH . следи: р1 - pgH .
2pl- Ро
Одатле се добија 1шадратна једна ч ива: 2р~- 2(р 0 + pgH)p 1 + p 0 pgH =О.
б) Када испливају оба мехуриhа, nритисак ва дну ("ао у претходном задатну) је:
Pt = Ро + pgH = 180kPa.
24. За гас у деловима А и В важи: PoAVOA =pAVA и РовVов =рвVв.
рА = р в. то је: VА = РоА = 2.
Vв Ров
4 2 РоА VoA
с_,,еди: VA =2Vв =-l и Vв=-l, na је РА =---=ISOkPa.
з з VA
25. Нена је mk1 маса нлипа. х деформација опруге. а р 1 притисак гаса у суду
у вочетвом стању система. Услов ранвотеже t<лиnа је:
mk,g +kx
следи:
Pt= S
:3агревањем се вовећава nритисак гаса. опруга се сабија и у тренутну !<ада гас по•1не
да излази сабијена је за x+l. !{ако се клип иреl1е споро. може се сматрати да је и у
том тренутну у равнотсжи. na ваши:
mklg+kx kl kl
односно Р2 = +- тј. Р2 =р,+-.
S S s
Заnрсмина вентила је много мања од заnремине суда, па се може сматрати щ1 је
заnремина гаса нонстантна. Стога важи:
Термолинамика. реше1м 97
Р2
т2 =Т1 -.
р,
26. \1,01.1: lcHIIl А IIОМ<'јЈИ 11<\UИIIII' :Ш Х. НИСИIIа Tt:'IIIOI' cтyfia .1 C~Jl~ fi11iн· Н. а
111-н 11tra IЫ.!;l) llllt!Jt· стуба иЈм~IЈ.' t<.ItИIIUUa А и В тада је:
h =(Н 0 +h0 )-(H +х).
// рИТИСI(И на: цу Ха И:!MI'fJ:V I<.IIИ 11011а )' IIO'IPTIIIIM И НрајЊt:М СТ<iЊ)' С ,У:
27. H1:1i<1 је Fz <:11.'1<1 .<<не:шња 111tти. а р 11ритиr:ан гаса 11CIIO,t l•.tипа. !'<:.II!JI!И
poi!IIOЛ'ЖI' Л'l'<l И li.lll-11/a <.•\:
mп.~ = F,
mog
!:.l<'.lИ: р= Рп -S-. To.<l1tiи jt· притисан tЋe<i и у 11о·•~т11оч '' ~ нрајњ,~.11<.·1а1~~.
И:1 j1:д11a'lll«il II<>'II'TIIOI 11 iipajll.<'l' спља 1·ап1 .tобија .. ,. ,щ су 11роч1'11а .!<llljl<'~llllll' Пit.<t
llj)И \.'tafJCЊ~ 11 UИ<:HIIa .!а /,О/_1 1.1' CII)'CTИ li.-11111:
тR(Т, -Т,\
дV = 1 _, дh = - -~
дV mR(T1 --1 2 ;
= 1,63 m .
11
Mr S М (p 0 S -m 0 g)
28. 1\.JHII Јн• С<' 11: 11'J'II'III :!<! .t. IIJ!11 '11:\11 /11: Cl: j<'.lll<l Ullpyra .Щ '10.1111>0 II.Ц~>I>IIJ'II.
а .lp~ 1-а <.«•>11111. ! <:.1· pai!IIO'I<',Iit' li.lltlla vнћt•:
х= !._(~1 2
+ R?' -IJ= 0,5 m.
2 k/- Ј
p 0 S +mg = 2p 0 S. односно
mg = PoS. р
F
p 1S = F + p 0 S +mg. односно p 1S=F+2p 0 S. тј. PI=2po+-.
s
Према Бојл·Мариотовом зююну важи: 2p 0 l = р 1 (l-x).
2p 0 l F *
Следи: --=2ро+- . . . ()
/-х S
с.~и·Јно томе. из услова равнотеже доњеr клиnа и Бојл·Мариотовог закона за гас у
најнижем делу суда. добија се:
1 2
Следи:
удесно за х.
PIH =-pgh1
2
Када се темnература смањи. нлиn ће се nомерити
Тада ће висина слоја шивс бити h2•
С;Јики у:. Ј>ешење З 1
lt
а нритисан на:щуха р 2 • тако да ће важити:
Т(рмолииамнка, решеља 99
Следи:
I
р
делу ју у ucpT11J(a.<tJJO~I 11 равцу. l{шю је сила mg
h/2 1юнпЋнтна. следи да и сила Iютиtжа за оба положаја
х
суда има исту upeдiiOCT. Даi<ле. дужина uаздушног
стуба (у суду) исnод nопршине паде је у оба случја
'--'
иста- nрема услову задатi<а она износи h/2.
На C.'IИilИ је· приi<азан l<рајњи положај суда.
С.1ика )'Ј рr.шење 32 Занремина IЋса у сулу тада је:
h
По :1анонима хидростапше је: р= Ро +pg- · (**}
r h(2p 0 +Зpgh)
Решаваљем последље јед11ачинс добија се: х= .
2(2р 0 + pgh)
33. У IJO'I!~TIJO\t трснут1•у на 1mИII са обе стране делује исти вритисак ро. па
OIIIJ)Ta 11ијf' дt~<I>ЩЈ~Iисана. l{aua се гас у суду загрева. вовећаuа се њеrоп nритисаi< и
11а :~а;tЈЫ1 зид l\IOIИHJlpa нелује сила 1юја може ла ЈЮm~ю· JIO нрстања суда no nодлози.
100 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
Ла ли ћс до:lИ до кретања или не. зависи од односа силе притисна и силе трt~ња.
llреТЈюставимо да је трење велико и да при загревању гаса суд остаје у мировању.
llal)имo услов да та претtюставка важи. Услед ширења t-aca опруга се сабија, јавља се
е.tастична сила и повеhапа се њен притисан на юtиtt, што зна•tи да се повеl1э.ва и
ttритиса~< t'aca са друге стране tтипа (t(ЈIИП се креhе споро, па ct~ може сматрати да је
у сваt{()М тренутну у раннотежи). Најuећи притисан у гасу биhе ttaдa ttлип шЈ!)е до
нраја суда. 'Гала је:
F,1 = kl и pS = p 0 S +kl (р- ttритисан гаса са леве стране нлипа).
На :1адњи зид суда улево делује сила: F, =(р- p 0 )S. тј.
Т=2Т0 (1+~)·
p Sl pS2l p 0 Sl (p 0 S + kl)2l
-0- = - - тј. оданлс је
То Т Т0 Т PoS
.\но услов (•) пије исnуњен суд ће мировати дон се клип не помери за толиtш
растојањс х да важи: kx = J.lmg .
p Sl pS(l +х)
а л•щtература се добија из јсдначине стања: -0 - = -'-----'----'-
S(l+x) S2l
OДIIOCBO Т2 = 2Т1 l-
-- = 2Т1 kl = 2Т0 ( 1+ -
J.lmg)
- .
т, т2 l+x kl+J.lmg p0 S
35.
2pl-t:J.p
0,9pV =
(
-
ml+ -
Ml
m2-
2М2
r
хе.'1нју~1а у оба суда бити исти. )Jai(.IIC, једначина стаља за 1-ас у nрвом суду тада ј<~:
Т.
ml 1 m2
~+~ 1+--
0,9= Ml 2М2 9 М1 9 4 m1
----''--'-;----'----~
10 10 1m
~+~ 1 + - 2-
мl м2 2 m1
mg = pS и pS!!:.=(~+~ \,.,т.
2 М1 М2 Г
OДIIOCIIO mg --(~+~)2RT
М
... (*}
м h 1 2
У "рајњем став. у nритиr.а11 хелијума изнад и исnод нлиnа је исти, па је:
p 1Sh+mgh = mg(2h- h1 ).
p 1Sh
Следи: 11h = h- h 1 =- - =4 cm .
mg
38. А1ю је клиn проnусан за гас из десног дела
uилиндра. онда he тај 1·ас дифундовати дoli се његов
!Iарi!ијални nритиса11 (р') не из једна чи у щ~лом С)д).
Стога lн~ се nритисак
са леuс стране нли1Ја
nовеhавати. а са десне смаљивати. na можt' доћи до
нретања нлипа удесно. Гlри 11ретању клиnа мењаће се
и притисан другог гаса (р 1 ). У стању равнотеше
Слика уз решење 38
(слиiш) важиhе: p 1S = F.
По Бојл·Мариотовом заiюну је: р 1 (l +х)= pl .
pS > F > pS
2
О;
Термилшшмика. реШ<:IЫI 103
l
хоризоtпалном нраtщу. на се ttентар масе нс tюм<~р~.
\ :!IC:tИ: т, 4 .. (**)
m2 7
з
И .Ј (*) и (**) се доби ја: х=-1.
44
l{a;Ja щн:I'ЈЈада постанt• t1poн.vc11a. п1сови ће се равномерно распоредити rю цс.>юм суду
и ltентар масе ћа бити на чн:дю1и суда. Ј{ано центар шtсе у односу на сто мора :ш
з
остане 11~ исто~! ~1есту. то t:!ltщи да lн: се С) 1t номерити _у десно за х=-/ .
44
40. Ј{ано је број мо!юва водо11Иiiа .tушю вс11И од броја молоuа liИct•oн" .. a. t ..•н:ни ла
!н: се у рсанцији утрошити цc!IOHYIIHt: Ј<ОЛИ'Iине ових гасова и аобиl1с се нва 'iшla
водене парс ..kлна'lинс стања щ смеш у водоника и нисеонина и ш водену пар) су:
p0 V =(n 1 +n 2 )RT = ЗRТ и pV = 2RT.
PoV з 2
С..1сди: о:нюсно р = З р0 .
pV 2
p 1v =(_!_+_!_ Јут=_!_Rт и
4 4г 2
Р2 6 з
Следи: OдiiOCIIO Р2 =- р 1 = 176,25 kPa .
Р1 8 4
n --
u,-u,
)taJ{.I(e: __!_=е kT ; следи:
n2
У хомОI'еtюм nољу на честицу делује константна сила, na је nромена nотенцијалне
енергије nри преласку честице из једно1· у други nоложај: и 2 -и 1 = Fx.
С.•1еди: F= kT =4,14·10- 21 N.
х
44. Сонда l1e се 11одиi1И до 11исине на 1юјој је сила потиска јсдна1<а З1~мљиној
_ Mgh
nD Ро
ln[ 8nt+nD Ј·
3
Слени: ОЈ\НОСНО h __ RT
Mg 3
р1
45. l-la •1естицу 1юја се налази на рапојаљу r од осе ротације де.:1у jf'
щ~нтрифугална сила: F = тrw •
2
При nомераљу честице са растојаља r1 на
растојање r 2 рад центрифугалне силе је:
тr1 w 2 + тr2 w 2 _ 2w 2 2w 2
А --------
тr
2 1 тr
A=Fvr(r2 -r1 )= (r2 -r1 ). тј.
2 2 2
l{ако је А = и 1 -и 2 . следи да се честици )' пољу центрифугалне силе може
2 2
придрун;ити потенцијална енергија: И=- тr W
2
(уз услоu да је потенцијална енергија честице на оси ротације једнака нули). Следи:
mr2(JJ2
Закони термодинамике
= ----1 =-12,6 К.
p 1V1 АТ
А= nR(T1 -Т2 ) =--(Т 1 -Т2 ): следи: D.T = Т2 -Т1
~ р~
Терм(Ј,fЈЈЈUЈМИКа, pelllt'ff,;,J 105
р
р
Рн· ··
А
+---~-----7--~ v
v" 2V" v, V2
С.шkа у.1 р~шrњr 48 Слиt<а у:1 решење 49
mRa
49. И:1 pV=nRT 11 T=aV
2
следи: p=nRaV=--·V.
м
Тај 11роцt'с 11а p-V лијю·ра~IУ је предстаn.ъе11 правом линијом (слИI(а), а трашени рад
је jeдllal( OO'IIЧCIIOj ПODpUI!-11111:
1 1 mRa
А =-(р 1 + p 2 )(V2 -V1 ): A=---(V1 +V2 )(V2 -V1 );
2 2 м
Р1 ~ Pt Т
-=- OЛIIOCIIO -=-
pz Tz Рз Tz
Рад t-aca у датом процесу је: А= р 3 (V3 - V2 ) = nR(T- Т2 ).
А р1 Т nRT
Следи: Т2 =Т--. najc - ---
nR р3 T-_i_ nRT-A
nR
гаса је Т2 . Та,щ је: р V =.!!!.... RT1 и р· 2V1 =.!!!.... RT2 , одан ле је Т2 = 2Т1 .
м м
5 5 mRT1
с..н,дн: f>.U =nCvf>.T =-nR(T2 -Т1 ) =---=20,2kJ;
2 2 м
т mRT1
А= pf>. V =- Rf>.T =- - = 8,1 kJ; Q = f>.U +А = 28,3 kJ .
м м
106 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
52. У и:ютермском 11роцесу гас отnусти количину тошютс једнану раду
и:шршеном за сабијање:
jQ1=A=nRT1 1 Р2 mRT1 Р2
n-=--ln-.
Р1 М Pt
МА
Одатле се може наћи темnература: 1[=----
mRfn р2
Р1
5 т
У изобарском делу nроцеса је: Q = nC РдТ =2_ М R(T3 -Т1 ).
р
53. Дијаграм nроцеса је nриказан на слици. Тас
::~з
отпушта топлоту у nроцесу 3-1. За аnсолутне
вредности I<ОЛИ'Iине тоnлоте, рада и нромене
3
Q = А 13 + дU 13 = р 1 (V3 - V1 ) +- nR(T2 - Т1 ).
2
1 :: :
:
За nроцес 2-3 важи: v
v,
Сл18<а уз решење 5З
С..1еди:
54. При nодизању клиnа врши се рад nротив силе атмосферског nритиска:
А= Ра 1 дV = Par V(k -1) = nRT(k -1)
(nритисак гаса исnод клиnа једнак је атмосфеском јер клиn нема тежину и nроцес се
однија споро).
Тај рад врше сnољашња сила и гас исnод клиnа:
А= А,Р + nRT ln k. односно А,Р = nRT(k -1)- nRТln k = nRT(k -1-ln k).
Ј
2 2
Тражени рад је: V0 V1 ) =nRT0 1n( -
A=nRT0 ln---ln-- V0- ) =p 0 V0 1n [(k+1)
-----.
( ~ ~ ~~ ~
Термодииамика, решења 107
-------------------------------------------------
T1V?-
1
=Т2 (~~ т-l одакле је Т2 =T ·10r-t.
1
7
Наноје r=-.
5
следи: Т2 =Т1 ·10 5 =753,6К.
т mR
А = D.U =-С v (Т2 - Т1 ) = (Т2 - Т1 ) = 672,3 Ј .
М M(y-I)
58. Бџој судара молекула гаса у јединици времена са јединицом nовршине суда
може се nовезати e<t нритиском гаса. Аtю је Ух средња вредност комnоненте брзине у
правцу норщ1.лс на зид суда, а J.l маса једног моленула. nромена имnулса моленула
nrи судару је 2f.lvx. За uреме tJ.t са зидом nовршине S судари се Ш молеt<ула,
па је притисаt< гаса:
blV ·2J.lVx
односно
р= SD.t
где је z број судара молекула са јединицом nовршипе суда у јединици времена.
V2 = 2V1 се добија:
у-1 - у-1
Pz= - -
- и па је ~=-1-·22 =2
zl 2r
3
А=-дU. тј. -mgx=-дU. односно mgx =- nR(T1 -Т).
2
Следи:
3 pSh
mgx=---(T1 -Т).
2 т
тј. 3 i -1}
mgx = p2Sh (
61. Темnература гаса бићс најnиша у тренуп;у 1шда је он највише с.абијен. Љ•nи
liJIИП ћс се. због деловања с.илс nритисна гаса l<рстати усnорено. а десни убрзано. Гас
се сабије cue ЛОI< је брзина левог нлиnа nсћа од брзине десног. односно мансима.'IНО ће
бити сабијен у тренутну нада се изједначе брзине Ј;лиnова. А1ю у том тренуТI{у
~>:Iипови имају брзину v 1• нрема занону одржања имnулса ван;и:
3mv + mv = 2mv 1 • одан лс је v 1 = 2v .
У~>у ван рад извршен на гасу једнан је смањењу нинети•ii;е енсрије н липова:
2
A=m(Зv) +mv _ 2 m(2v) =mv2.
2 2
2 2 2
Према nрвом занону термодинамине за гас важи:
mv 2
А=-дU. односно - mv 2 =-п С v (Т- Т0 ) . Следи: Т=Т0 +--.
nCv
Кинети<fка теорија гасова и термодинамика, решеља 109
-------------------------------------------------
62. Гас !Је бити мансимално сабијен у тренуТ11У нада је брзина клиnа једнана
нули. Рал и:щршен на r-acy јсднан је смањењу нинстичнс енерr'ије нлиrrа. na ваши:
mv
2
З mv
2
--- =-nR(T -Т0 ); одатле се добија: Т =Т0 +--.
2 2 ~R
па је _ (Т0 Jr~r _
V- V0 - (
V0 ---:3p 0 V0
,..:...:"--''-----
2
)%
Т mv +3p 0 V0
63. При заr·ревању се 11oвellana притисан r-aca. али све док је сила притисна гаса
на н.•rин мања UJI мансималне силе статичног трсња. нлиn се нcllc nомерити. У том
c,r) •rajy запрсмина гаса лево од н липа је константна, па nажи:
F
(р- p 0 )S ~ F. тј. Р~Ро+-:
s
r;arю је у том случају запремина гаса ноrн.:тантна, то ваши:
Р
-
т
=Ро
-
Т0
тј. Т=Т0 -.
Ро
р
тј. т~т0 (1+~):
Spo
cna rюли•rина топлоте rюју гас nрими троши се само на загревање:
F
Q=nCv(T-T0 ), тј. Q~nCT0 -.
Spo
F Q
Даrс1е. ано је Q $ nCvT0 - . температура гаса мења се no закону: Т=Т0 +--.
Spo nCv
F
-\rю је Q > nCvTo ---. клип се креће и у том случају гас nрима тоnлоту и од
Spo
гpt•ja•ra. али и .1со тоnлоте ослобоt)ене nри трењу (по услову задатна то је Fx 12. где
jt• х пут ноји преl)е нлиn). Део примљене топлоте троши се на nромену унутрашње
енерr'ије гаса. а део на рад који гас вrши nротив силе трења и силе атмосферсrюг
11ритисна:
1
Q+-Fx=nCv(T-T0 )+(p0 S+F)x . .. (*)
2
Према услову задатка нли11 се крећс споро, na се може сматрати да је клиn у сваком
тренутну у стању равrютеже. а то значи да је nритисан гаса константан:
110 ФИЗИКА 2М
--------------------------------·-----------------
р=ро+-.
F
s
Следи: pV=nRT. тј. ( Ро + ~ }vo +Sx)=nRT;
F F nRT0
PoV0 +-V0 + p 0 Sx+ Fx=nRT; nRT0 +----+ p 0 Sx+ Fx = nRT;
s S Ро
х= пiТ-То-~
PoS+F
1
\ко се добије11а формула за х уврсти у (*) и израз среди, добија се:
1+--
Q+nCvT0 +nRT0 (1+--)=пTF
Cv +R
2pF0 S ]
.
2p S 0
[ 1+....!._
PoS
Одатле се добија тражена завис11ОСТ темnературе од nримљене тоnлоте:
F
за Q>nCvT0 --- је
Spo
64. Клин ће имати максималну брзину nри nреласку кроз равнотежни nоложај,
тј. када је mg = p 1S. Одатле следи да је притисак гаса у стању коме одговара
mg
рав1ютеж11и положај кл и па (стање 1): р,=-.
s
а) За почепю стање гаса и стање у којем је клип најбржи важи:
pSh p 1____
--=.;:....:. S(h-x)
__ {х- растојање између nочетног и равнотежног nоложаја клиnа).
т
mv 2 3
mgx=--+-nR(T1 -Т).
2 2
llo jt'.IШJ'IИII<tмa IЋCI!OI' стаља је nRT1 = р 1 S(h- r) = mg(h- х) 11 nRT = pSh . на ct·
'IOI .. IP;l/bl! jeдii<J'IИJia CIJO)[H 11<!:
mv 2 3 3
mgx=--+-mg(h-x)--pSh .. (**)
2 2 2
И:' 1
") н (**: ct. 11aiiOII срt>l)иваља. юfiија: V ~ [Ј,_- ( )~
- ~JK"ls- mpSg + 53mpSg] .
ll,liHH.IIO р/1
111.~
= -(/1 ·
s
.<) ( :.1с:ни: х= h(l- pS i_
mg Ј
65. \r,o _jt• р 0 iiТ\10Cфt•pt:HI1 11р1·1ТИПiН •. Щ IIOЧI'TIIO CT<IЉI' гаса ИСIЮЛ !(ЛИПа важи:
p 0 Sh = пRТ0 . . . (*)
Ј{ада IЋI' llj>ll.\1<1 f<)JI.>IOI.\ .... 11111 Cl' I.IIOJ>O IIOJ11Нil-' (тј. \10<1>1' СС СМа1раТ11 да је)' IJJal{l}\1
mg
TJ>t'II.YTI{~ \ p<!IIIIOICJI{II). llil је 11Ј>ИТИС<!Ј; гаса I{()JICTaJITall: р=ро+-.
s
Си.1а зи!'t::~ањ11. 1.оја је у IIO'ICTIIO~I тpt:ti)Тii)' била једнаliа (rю интензитету) сили mg,
H!JII НОДI·I.ЈаЊ~ li.llllla ИШ'IСЗава јер НИТ ВИНН' није затегнута.
Тещн:рат) ра
1 nRT
p,=St.
llритисак гаса измеiЈу дна суда и клиnа А се нри заrревању повећаuа. llpи
Минимална вредност силе трења nри којој ће клиn остати у мировању је:
nR(T2 - Т1 ) nRC:.T
F,r = (р2 - Р1 )S = l • тј. F,r = - - · · · (*)
1
У горњем делу суда (изме!Ју I<Лиnова) одвија се изобарски процес. па је 1юличина
ТОIIЛоте коју nрими гас:
5
Q 1 =nCPC:.T=znRC:.T.
У доњем делу суда одвија се изохорски nроцес, тј. гас nрима коли•1ину тоnлотс:
з
Q2 =-nRC:.T.
2
Унупна 1юли•в1на топлоте коју прими гас је: Q=Q 1 +Љ =4nRt:.T . .. (**)
Q
Из (*) и (**) се добија: F, =-=125N.
r 4l
67. Нако се nроцес одвија споро. следи да се ширење гаса одвија nри
нонстантном nритисну. f-leнa се nри томе темnература гаса noвeha од Т1 до Т2 •
Потом се гас хлади од темnературе Т2 до темnературе Т3 и тај nроцес се одвија nри
нонстантној запремини (јер је mg + p 0 S < F1rrnax ). Једна чине nо•1етноr стања гаса.
стања на крају ширења и стања на крају хлађења, редом, су:
р1V = nRT1 • р1 2V = nRT2 и р2 2V = nRT3 •
Р2 Тз Тз
Из тих једначина се добија: -=-=--
т2 zт,
5
У процесу ширсња гас nрими количину тоnлоте: Q = nCp(T2 -Т1 ) = znRT1 •
з
Q=nCv(T2 -T3 )=-nR(2T1 -T3 ) •• (**)
2
2Q Р2 Тз 1
Из (*) и (**) се добија: Тз =--. Следи: -=--=-
15nR PI zт, б
68. l{оличина тоnлоте 1юја се nреда гасу једнака је збиру 1юличина тоnлоте које
се троше за загреоање номпоне1пи смеше:
Термолшшмика, решења 113
OJIIIOCIIO
с= m 1c 1 +m 2 c 2
С.11еди:
т
Су=
micYI +m2cY2
и
с р = _micpi +m2cp2
___:.___ .:....__
m 1 +m 2
5R 7R
m~--+m2--
70. У дато~! процесу гас врши рад само при изотермсном ширељу, а унутрашња
енергија му с<· меља само при изохОЈЈСЈЮЛI загревању. Рад и промена унутрашље
енергије гаса су:
A=nRTin5 11 (Т- нрајња температура гаса).
Вели•tина Су може се изразити nомоћу СIIСПонента адијабате:
4nRT0
llpeмa првом занону термодинамике је: Q=A+t1U =nRT0 ln5+--.
у-1
4nRT0
Из те jeдtla•tиtte се добија: r= I+
Q-nRT0 ln5
=1.4.
114 ФИЗИКА 2М
2 2
M=k(l+bl) kl nRT0 nRдT
односно
2 2 2 2
nRдT 3
Гlо 11рвом за1юну термодинамиi<е је: дQ = М+дU = --+-nRдT = 2nRдT.
2 2
Топлотни Ј<аiiацитет гаса је: С= дQ =2nR =2 PoVo .
дТ
nRT 2 адТ
елементарни рад је: М= рдV =-----=-nRдT.
а т2
ДQ
С.леди: дQ = -nRдT +nCvдT = n(Cv- R)дТ; C=--=Cv -R.
п дТ
73. Нека је у неком тренутну nритисан гаса р. .\1ю се гасу преда бесконачно
ма.-1а коли•ЈИIЈа тоnлоте промени !Је се његова запремина за дV и температура за дТ.
Г1 ри томе су и дV и дТ та~юl)с беснона•1110 мале вели•1ине. Стога се рад гаса може
рачунати no формули: М= рдV = (р 0 +aV)дV.
nRI1T nRI1T
11V=--- Следи: М=(р 0 +aV)---
Po +2aV Po +2aV
с-- - - -
11Q _ R(p 0 +aV)
Моларни топлотни напацитет је: + Cv.
п11Т р 0 +2aV
m 1RT0 m 2 RT0
11ритищи хелијума лепо и десно од r1реграде: и
Pl = MVo Pz = MVo .
У првом делу процеса. дон пе доЬе до отпарања вентила. гас у десном делу суда сабија
с'~ адијабатсни. До отварања вентила доhи ће када nритисан и у том делу достигне
вр,~дност р 1 • За тај адијабатсни процес ваши:
одакле се добија
Jr
у-1
тЈ
Pz
Т/
---- у-1
односно
TI =То(::
Следи: т, =т,(:: Ј';' = ~os т,.
У тренутку нада је запремина гаса десно од клипа V 1 и темnература Т 1 нлиn се
заустави, вентил се отвори и гасови се мешају дон се не успостави термодинамичка
рашютежа. Не1'а је температура гаса у равнотежном стању Т2 • Тада важи:
m 1cv (Т2 - Т0 ) =m 2 cv (Т1 - Т2 ). одан ле се добија Т2 =1,15 Т0 .
После то1·а гас у суду се адијабатски сабија до запремине V0 и темnературе Т:
~v~ ~v~
M=--+U 2 - - - - U 1 •
2 2
Гlо закону одржања енергије је:
М=М. ОДНОСНО
~vf funv~
p,~v, +--+И,= Pz~Vz +--+Uz.
2 2
l{оннрстно. у датом задатку. један nonpe•11rи nресек флуида (гаса) је неrш nonpe'IIIИ
пресек суда. а други је излаз11и отnор. На nроом nресеку је nритисаr< р и
темnература Т. а на другом (nан суда) и nритисак и темnература су занемарљиоо
мали (јер гас исти•rе у оа11уум). Како је nonpe'lни пресек отnора много мањи од
nonpe•rнoг nресека суда. то је брзина струјања гаса у суду занемарљива у односу на
бр:јиllу истицања гаса 11роэ отвор. Према томе наведена Бернулијеоа једна•rина се
своди на:
односно
Следи:
2
Следи:
Кнпетпчка теорија /'ПСО/111 и термо,џшамика, pemt:IMI 117
Ст~ди:
/јт2 м,
1+----
2 7RT l:ш! 1 М 2
v = - - --____,,.:--___::.._
м, дт 2
1+--
д,п,
1
1+-
7RT х 7RT(x+1)
C.•IP.tИ: v=
м, м хМ 1 +М 2
1+-2-
хм,
( Р2 )r;'
тr
_2_
у-1 •
оданле је Т2 =Т, -;;;
р2
р
79. Дати Itиiиiyc се мож<~ nриназати у p-V
1р,·····[;:]'
дијаграму {слина). Рад је једнан ос<~нченој
новрши11И нраuоу1-аонина:
v,
Слика уз решење 79
v, добије у процесу 1-3-2. а А 1 рад изuрше11 у
том цин .. 1усу: одговарајуlн~ величине за 11роцес
1-4-2 су Q2 и А2.
а) Гlро~н~на унутрашље енергије гаса при прелазу и:Ј стаља 1 у стаље 2 је:
!!.и 12 =и 2 -и 1 =Q 1 -А 1 =50Ј: следи: Q 2 =А 2 +!!.и 12 =60Ј.
(б) lleiia и· у щюцес) 2-1 на 1-асу изврши рад А. Тада је liОЛИ'IИНа топлоте liOjy
ра:шени 1-ас са онолином: Q=~А+(и,-и 2 )=-70Ј. l{aiюje Q<O. следила
гас отпушта тонлоту.
- 1= -
р Т1
-1= -
р Т2
и
Р2 Т2 Р2 Тз
Q= пR(~т
2
3 -Т2 -~Т
2
1 )=..!._nR~T
2
3 -ЗТ1 -2~Т1 Т3 ).
А 2(Т1 +Т3 -2~Т1 Т3 )
Стеnен 1<0рисноr дејства ци1шуса је: 1Ј = - = --'--'----'---'-;:===:'='-
Q 5Т3 -З 1 -2~Т1 Т~ .
82. Р<iд IЋСа у једном ЦИI(Лусу једнак је збиру радова у nроцесима 1-2 и З-1.
Гас nрима тоnлоту само у nроцесу 1-2, na jt:,G'I'en н "ОР г,дејства:
1Ј =
A,z +Азl
__:_::с___~
Q,z -LlU,z -ilИзt 1-·· С~'(Тz -Т, +Т,-
Q,z Q,z "-........с_"п2_- т,)
Рад гаса у једном циклусу је: А =..!._ ( р 1 - р 2 )(V1 - V2 ) =..!._ nR(T1 + Т2 - 2~Т1 Т2 ) .
2 2
Гас nрима тоnлоту у nроцесу 2-З-1:
R Ry
Q = nCv(T3 -T2 )+nCP(T1 -Т3 ) =п--(Т3 -T2 )+n--(T1 -Т3 ):
у-1 у-1
Q= nR
у-1
{rr, -Т2 -(y-I)~T1 T2 ).
120 ФИЗИКА 2М
84. За дати циклус врло једноставно се добија количина тоnлоте ноју гас
з
отnусти: Qz =1Qs6 +Q61j = А1 6 +L'1U 15 = Зр 0 V0 +-nR(T5 -Т1 );
2
з 51
Qz =ЗроVо +-(!6poVo- PoVo)=- PoVo.
2 2
Рад гаса у једtюм циклусу једнак је nовршини унутар циклуса: А= 6p 0 V0 .
6З
Ј{оличиttа тоnлоте коју гас nрими у једном циклусу је: Q1 =Q2 +А=- p 0 V0 .
2
А 4
Стеnен корисног дејства циклуса је: 1]=-=-.
Q, 21
А=
~
nR1[ In--nCy(T ~ ~ -Т3 );
2 -1[)+nRT2 In--nCv(T3 -T2 )+nRT3 \n--nCy(1[
~ ~ ~
А= nR1j lnx+nRT2 1n x-nRT3 ln х 2 =nR(T1 +Т2 -2T3 )Inx.
Примљена ноличина тоnлоте у једном циклусу је:
р
За стања 1 и 4 ваши:
т? тЈ
,, .... ~ (xp)r-1 - pr-1 .
одаt<Ле је
р ..... ј········4 i i :з
Следи: А=пСР(Т3 -т4 {хт;• -1).
v Гас nрима тоnлоту само у процесу 1-2:
v, v, v2 Уз
Сл18<а УЈ решење 87
Q =п С Р (Tz - Т1 ) =п С Р (Т3 - Т4 )х т
А
_L::.'. z
Стеnен корисног дејства цинлуса је: Т/=-=1-х т =1-х- 1
Q
88. Нена је Т1 темnература воде у котлу, Ћ темnература излазне паре, Pk
корисна снага машине и Р. уложена снага горива. Стеnен корисног дејства машине
је:
следи:
-\ко је т маса угља но ји сагори за време t, а k калорична моћ угља, онда је:
Р = mk
и
·• следи: pk = mk(T,-Tz) =128kW
t ст,
122 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
89. При изотермском ширењу гас изврши рад једнак количини тоnлоте tюју
nрими од гре јача: А= Q1 •
Ако је Q2 tюли•tина тоnлоте коју гас nредаје хладњаку, а т, и т2 темnературе
грејача и хладњака, онда важи:
Q, т,
следи:
Q2 = Т2:
90. Стања гаса и 4, као и 2 и З су на адијабатама, na важи:
Т V r-1 -Т V r-1 и
тvr-1 -т
1 2 - 2
vr-1 .
з
1 1 - 2 4
11 2 - 3 • ТЈ.
т, V3
Ј
у-1
т2 v2
Следи: 17=1-т;-=1- Vз
( =-11%.
з
92. а )и . з ЈСдначине
тvr-1
,, 2 =т2 vr-1 з
v
04
следи Т2 =(v2Jr-' =(.!.) ' Слжа уз решење
v2 Уз
91
Т1 V3 2
2 Т 1
па је: 11 =1---=1--04 =24,2%.
т, 2.
тr тr
б) Из једначине 2
- 1 - - --
у-1 - у-1
следи
Р2 Рз
2
Т2 (1
17=1---=1--
т, 2
)7 =18%.
т2
93. Из 11 =1--- следи
т,
95. ){оли•!ина ТОIЈЈюте ноју 11рими радно тело у једном цинлусу је:
Q1 = nRT1 ln( ;: Ј р
Стања 4 и 1 су на адијабати, па је: Pt
тј.
V1 v. V2 v
Q, = rmRT1
М(у-1)
ln(!iJ.
т2
Слжа у.о решење 95
Pmax =!!_(ji;
2
-{i;J =lOOkW.
Т<1 ~шн:имална нред1юст достиже се при температури Т одреЬеној једначином:
3
Q12 =-nR(T 3( -PoVo
--) 3 V
2 -T1 )=- p 0 V0 =-p 0 0 •
2 2 2 4
р р
v v
{а) {б)
Слика уЈ решење 97
У нроцесу 3-1 IЋС отнушщ тоnлоту. а у nроцесу 2-3 до неке тачке гас прим<!, а
:штим OTIIYШT<I тоnлоту. На слици (а) је nриказано неколико изотерми. Највиша
темнература r-aca је у та•ши 4. До те тачке гас се и шири и загрева. ощюсrю свю<ано
нрима тоrr.'юту. Након тога I'<IC се шири. али се хлади. тано да он nрима тоnлоту до
нРr<с тач1н• 5 1юја се н<1лази негде измеt)у 4 и 3. Потребно је одредити nараметре
та•1не 5 (р и V на слици б). Количина тоnлоте ноју гас nрими у nроцесу 2-5 је:
Vo
2р0 =а-Ь- и p0 =a-bV0 .
2
'v·1 :Ј .
тих ЈСдначина се до
б И Ја
. а=
3Р о 11
Ь =---.
2Ро ТЈ.
. .
Једна ч и на праnс Је
. (#))
Vo
-\но се тај юраа за р убаttи у формулу за Q добија се:
Термодинамика, решења 125
Q= Povo
2
( 5 _ 2 ~r~-.!.)+
V V 2
3povo [ 3 ~_ 2 v: -\Ј.
2 V v
0 0 0 0
Q
25
= PoVo
4
[-IJ~)2
vl\6
+30·~-11]=
16
49 V.
64 Ро о
Cт<~llCII корисног дејства ltинлуса је:
PoVo
ТЈ= __А__ = --:---:-:-----'-4-:-::-----::-:- -=16,5%.
\6
Q,2 +Q25 3poVo 49poVo 97
--+---
4 64
ТсоријСiiИ мю<иlмални сте11ен норисног дејства је:
3р 0 3V0 Vo
Иэ једна•1ина стања ----=nRT 4 и p 0 -=nRT1 је:
2 4 2
4 5
ТЈС =1--=-=556%.
9 9 '
р, ............ 1
100. На слици је 11рИ1<азаЈЈ дијаграм датог \
нроцеса. Промена ентроnије зависи само од
ночетног и "рајњеr· стаља nроцеса. Да"ле, за
дати r1роцсс нромена ентропиј<: иста је "ао у \ .•......
и:ютермсi{ОМ nроцесу 1-З: ............ _...
+----~з
6S = Q =nR ln .Е.!_ ; 2
т Р2
6S = nR!n З= 18,ЗЈ/К. Слика УЈ решење 1ОО
v
1 1 То -04
Tтin(SV)r- =T0 vr-; Tтin =---=Т0 ·5 ' =157,6К.
sr-1
б) l'ac nрима тоnлоту само у nроцесу 1-2: Q = А 12=nRT0 !n S =4 kJ.
n) Рад гас.а ј једном циклусу је: А= А 12 + А 23 + А 31 = nRT0 ln S- 6U 31 ;
А
s
= nRT0 ln S-- nR(T0 - Т3 ) ; А = nRT0 ln S-- nR(T0
s -Тmin ) = 1 kJ .
2 2
А
г) Стеnен 1шрисног дејтва циЈuЈус.а је: 1Ј = - = 0,25.
Q
д) llромена ентроnије у затвореном nроцесу једнака је нули:
Q
6S 12 + 6S 23 + 6S 31 =О; следи: 6S 23 = -!;;5 12 = --- = -nR !n S = -1 З,4 Ј/К .
То
102. Оба гаса се изотермс1ш шире o;r своје по•1епн~ запремине до заnре~11111е целог
Q1 (k+I)V
суда (V}. Гlроменаентронијеазотаје: 6S 1 =--=n 1Rin---=n 1Rin(k+l).
т v
Про~юна ентроnије кисеони"а је:
105. А1ю гас nрими бeciiOIIa'IHO малу IIOЛИ'IИIIY тоnлоте L'J.Q може се сматрати да
му ј1~ темnература nри томе IЮ!Iстантна. Одr·оварајућа промена ентропије гаса (такоiЈе
f..Q
б!~сtюна'lно мала) је: f..S = - . Следи: f..Q =Т· C!S.
т
То :ша•tи да је Iюли•tина тоitлоте tюју гас nрими (отnусти) у nроизвољном nроце<:у
једнака је Iювршини на T-S дијаграму (11ао што из релације f..s = v · f..t следи да је
nут јед н ан nовршини на графику зависности брзине од времена; или из М= F · f..s
следи да је рад једнан nовршини на графину зависности силе од nута).
а) Само у процесу 1-2 датог цинлуса промена ентроnије је nозитивна, што эна'lи да
1
<:а мо у том процесу гас n рима тоnлоту: Q1 =- (Т1 + Т2 )(S 2 - S 3 ) .
2
У процесу 2-3 гас отnушта тоn.rюту: Q 2 =Т2 (S 2 - S 3 ).
1
Рад гаса у цинлусу је: A=Q 1 -Q 2 =-(S 2 -Sз)(T1 -Tz).
2
А Т1 -Т2
Стеnен корисtюг дејтва циклуса је: 17 = - = - - - .
QI Tt +Tz
б) У овом циклусу гас nрима тоnлоту у nроцесу 1-2, а отnушта у nроцесу 2-3:
1
Q1 =T1(S 2 -S 3 ); Q 2 =z(T1 +T2 )(S 2 -S 3 ):
106. Нека је дати процес nредстављен нривом на слици (а). Промена ентроnије не
зависи од начина nреласна гаса из стаља 1 у стаље 2. Она је иста нао када гас из
једног у друго стаље nрелази nроцесом nриказаним на слици (б) који се састоји од
изотермс 1-3 и адијабате 3-2. У nроцесу 3-2 ентроnија се не мења. на је:
128 ФИЗИКА 2М
Q А
дS = nR ln ...1..
v
dS12 =дStз =-=-. односно . (*)
т т v
Однос запремина може се добити из једна ч и на изотерме и адијабатс:
pV
pV=p 3 V3 • оданлеје р3 =v;
з
; =( 2; )y-l
l
2r )r-t 2nR (, )
Сада из (*) следи: dS = nR ln -
( = -r-1- \ln 2r -ln
з
З ;
2
dS = nR (r In 2-ln З)= nR(5ln 2-Зln З)= 2,8 Ј/К.
у-1
р р
р ........... !~
Рз · .......... .!. ............... 3
: ;
: :
р/3· ............ f.............. ) ....... 2
: ' :
v v
v (а)
2V v (б)
С.1ика У.• решење 106
AS
Ll
. _
d ka
Qdi., >О односно
Тг Qdis
vo onr Т - • dS vodonika
Заменом бројних вредности датих у задатку. добија се Т г 4200 К што је знатно
ни ше од собне темnературе.
t.Ql
Ою·ооарајуiЈа бесноначно мала промена с1пропије 1-аса је: t.S 1 = - - = dГ1 С. Т.
Tl
Следе !Ји изотермсr<и процес одвија се при темnератури Т1 +С. Т и у њсму је:
а 2 а 2 2
t.S =dГ1 (Т2 -Т1 )+-(Т2 -Т1 ) =-(Т2 -Т1 ) •
2 2
Много једноставније се nромена ентропије може
f
одредити графи'lt<И: ано при температури Т гас
прими бесtюначно малу ноли•1ину топлоте f>.Q
промена ентропије (бесlюна•tно мала) је:
t.S = t.Q'
т
Како је t.Q =Ct.T . следи:
с
t.S=-·f.T=f·C.T. где је !=с'
т, т, т т т
С.1ика у:о решење 1О 8 Данле. промена ентроnиЈе Једнака је nовршини
на графику зависности f од Т.
с
У датом слу•tају је f=-=dГ. а одговарајући графиl< приказан је на слици.
т
Тражена промена ентропије једнака је осенченој nовршини:
dГ1 +dГ2 а 2 2
t.S= (T2-Tt)=-(T2 -Tl ).
2 2
МОЛЕКУЛСКА ФИЗИКА
109. Н ена клатно та•1tюr часовника за време 't' =24 h =86 400s наnрави N
осцилација. При темnератури t1 =15 °С клатно исти број осцилација наnрави за
uреме -r 1 =86 395 s . Период осциловања клатна тада је:
-r, {l;"
т, =н=2nv8 ... ()*
При темnератури t 2 = 30 °С клатно наnрави N осцилација за време -r 2 =86410s.
па је nериод осциловања:
't'z
Tz = li =
{1; ... (**Ј
2nV-g
2
Из
-r1 ]
(*) и (**) следи: -:;- =1-
1 l+at
=- -- 1
па је
( •2 12 l+at 2
добија се: и
lu, t.,
lнь lнь
о о 450
(а) (б)
Слика у.1 решење 112
113. /{ако је скала ба";дарена на 0°С. то ври тој температури разман измеiЈУ две
суседнР цртице на <.:t<али барощ~тра има дун;ину ! 0 = 1mm. На тем11ератури
t = 18 °С живин <.:туб "заузима" 760 нодељана ct<a.te. тј. његова ;tужина је:
h = 760! = 760! 0 (1 +at). где је а ноефицијент линеарног ширења меси н га.
OДHOCIIO
117. Из услова задатка следи да је запремина суда и пре и nосле заrрсвања једнака
абиру заnремива оаљ1<а и воде. дно се индекси 1, 2 и 3, редом. од1юсе на кварц,
·\I('CИIIГ И ВОду. ОНда је:
в рс аагревања: V1 =V2 + Vз :
Следи:
т
V3 =V1 - - добија се:
р
-3,59·10- 5 к-'.
118. Притиса1< теч1юсти на дно суда nоследица је тежине тсности. ~liO је т маса
л~ч1юсти. а S0 новршина дна суда nри темnератури 0°С. онда је:
тg
на 0°С nритисак је: Ро=-:
So
тg тg
0
на t ( С) nритисак је: р=-=
S S0 (1+2at)
133
Ро
( :.Н'!IИ: р=--.
1+2at
119. У:~ врепюстаВЈ(У ла jt• сила tютисt<а у ваздуху :швмарљина. тt·шива t<углиttе у
ва:туху је: Р= mg.
У тt·чнuсти темвератуrс t1 и гус.тиш• р 1 л:жива t<уt·лице эапрсмивt• V1 је:
~ =mg-p 1V1g .
.\1m jt• Ро t·устива тсчtюсти на 0°С, V0 :шttремива нуt·лице на 0°С. {31 t<Оt:фиttијевт
1'011.•\0TIIOI' IIIIIJ!CЊa Тt"IIIOCT\1, а /З IЮt:фИЦИјСIIТ :lalljH:MИIICI{QГ 111Ирt:Ња ClЋI<Jia, 011)1<1 је:
1+/Зt, 1+/Зt,
Р1 =P-p0 V0 g - - - . тј. Р-Р1 =p0 V0 g - - - .
1+/Зrti 1+/Зrtl
I+f3t 2
С . внно. на тt~мператури t2 је: Р- Р2 = PoVog - - - .
1+ /Зrt2
(1 + {Зt, )(\ + /Зrt2)
C.te.tи:
(l+/Зrtl)(l+/Зt2).
fЗr = (Р- Р,)(\+ /Зt 2 )-(Р- Р2 )(1 + f3t 1 )
O;taт:tt~ п· ;tofiвja:
ЏР- Р2 )(1 + {Зt 1 )-1 1 (Р- Р1 )(! + {Зt 2 )
120. JJt:lia jt• IIИDO Tt''IIIOCTИ ) .'lt~IIOM С)'Д) 11а ВИСИНИ h + /',.h, а у j(t~t:HШI 11<1 BИCI1HII
х k.ll11ia). )·слов рашютt:жс прtписаt<а на дll) суда је:
p 1 gx=p 2 g(h+/',.h). ОДНОСЈIО
р,
p 1 x=--(h+дh).
1+ /Здt
С.н:ди: х
= h+дh . . . (*)
1+ /Здt
Унунна .\\аСа TC'IIIOCTИ у С)' Ј!.\' jt: IШIICТ<iiПHa:
,, р, р, х
и
134 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
Ою·оварајуће масе тих те•нюсти су:
PoV,
т,= PoVo, = - - - и
1+ /Зt,
!{ада се те дне течности помешају у тоnлопю изолованом суду, усnоставиће се 11е1<а
тсм11ература t. Ноли•IИIIа тоnлоте коју nри томе отnусти тоnлија течност једнака је
IЮЛИ'IИIIИ тошюте коју nрими хладнија:
122. Нека је М маса лифта. d 1 r1речник у;nета које може да "издржи" лифт у
мировању. а d 2 минимални nречнин ужета за које може бити везан лифт :r l<ретању.
l{а;щ .'!Ифт мирује напон кидања челика (_ужета) је:
СЈ = Mg • односно СЈ = 4 Mg . . . (*)
s, d?tr
Нормални наnон у ужету највећи је када је убрзање лифта усмерено навише. Тада је
напон кидања:
mg
(а) (б)
mg =R. mg = 2Fsina. ES l .
lj. тј. mк= 2 -Д Stna.
1
IJa < 11:11011~ 11p11fi.•II1ЖIIИ \ формула ;l<ITI1X у ~aiO\ТiiY U<IHШ:
2ES х 2
х
(::н:;tи: mg=----. тј.
l 2/ 1
124. <1) lla <.. 1111111 (а) IIJ>Иita~allи с~ IIO.юtt;ajlf ;f!Иita 11рс: истс•:щња (иciipc'HI.tai!И~t
lltiiИj<l\1<11 11 нос:.н· tн.н·:сан.а (llyllи~t :IИIIијама). Ис:л::шња ~>pajtыl\ ;t;нlщ <:) 110 х 1 • а
ис:н•:tаЊ<' с.рс•.tње .tiИil<' је• х 2 • l(ш;о <:<'ради о щt.:tим .t<:форм;щија~Ј<I. т jt•:
х1 = х2 cosa.
Jlpt'\1<1 \) t.ощш :caliOII) I!IOIIИ:
х1 а 1 at х1/2
11 Одаt!ЛС jt:
11 Е 12 Е а2 x2l1
mg
(а) (б)
Сдика у:< ()ешење 124
(i) lla <.. lllllll (fil llfJИiia:t<lllt' су си .. 1е I(Ojt' Д(~лују 11а терt>т: F1 је eлacпt•ltla си:1а нрајњr:
,filщt·. а F2 t:.tacпt'lll<l cИ.·I<I средњ.: Ж1111<' (пые 1юјt: ct~ тражt у :taд<ITiiy имају исп:
нраtщс• и интеll:mтсте ~>ао п1ле F 1 и F 2 • а делују у су11ротним он~ровима од љих).
F2 а2 1 2
( );tlloc си.с1а ј<:: - = - = - -2- . олак~е је F1 = F 2 cos а .
F1 а1 cos а
136 ФИЗИКА 2М
О је:
l 1
Fl=F1 -+F2l. тј. F=-F1 +F2 .
2 2 F
1
ОДНОСНО F=-k 1x 1 +k 2x2. Слжа УЈ решење 12 5
2
И:Ј сличности троуrлоnа следи да је х2 = 2х 1 • па се nоследња једна ч и на своди на:
х 1 +х
3
х2 =--- ... (*)
2
Услов равнотеже сила ноје делују на штаn је:
mg=k 1x 1 +k 2x 2 +k 3 x 3 • • • (**)
У слов равнотеже момената силе у односу на
та•шу вешања терета је:
l l 31
ktxt-=kzxz -+kзхз-.
4 4 4
Следи:
\но с.\ нити ип~rнут!' :ш сваку од љих је х> О. \но је х 1 >О из добијених
2ES 1 ES 2
2k 1 -k 2 >0. тј. -->---. тј.
[ l
127. l{ано :н1д01111 нс дозво!l.авају ширењс штапа. то lн~ после за.греnања штнп бити
<ЋUIIjcп за: Ы = /(1./j,t.
Ы 1 F
llo X~liOBtщ :щ1;опу је:
l+bl Е S
l{ано је Ы << l . с .. н~,111 l +Ы = l . па је:
Ы F fa./j,t F
O;tliOCIIO --- =- одаюн~ је F = ES(X./j,t = Џ kN.
ES l ES
128. l{н,ta би шTHitonи били слобо.:tни. Уliупно повсћање њихових дужина при
:Jai'IH~В<lЉ) б11.10 би:
Ы = б/ 1 +д/ 2 =a 1 l 1 дt+a 2 l 2 дt.
\{al;o :нцоnи IH' :ю:шо.t.нnај) нроме!l)
) I>YIIIII' ;t~ЖИIН' штаnоон. то \)(; свани
o,t њих б!·пн сабијеп: штн11 1 за
д/ 1 '. а штап 2 за д/2 '. Сто1-а ће
. t<~lll1 шта н ;tе.•юuати на :н~nи зид и на 2
,ti'<.:IIИ штап си.10~1 F 1• ;ЮН ће десни
IIITatl дслоuати ва десни зид и на леви
Слика уз решење 128
штап силщt F2 (ели на). У r.лon
рнв1ютеж<~ си:1а на додиру штапова је:
тј.
ФИЗИКА 2М
138
-------------------------------------------------
Следи:
129. Изщюјмо делић нсои у облиi'У yc"or 110јаса 1юји се са осе цеви види nод
у1·лом f:J.a (слика а). На слици (б) nрИI<азане су силе I(Oje делују на тај делић: p!!.S
jr сила притис"а· а F су еластичне силе које делују на "рајевима делиl1а; на слици
су силе F ра:1ложене на номпоненте. Услов рашютен:е уоченоr делиlщ цеви jt~:
'' '
h F .. ''
F' \\ '
' 1
' 1 '
R',~,'
\Ао./
''1'
.'
'-- 'W
(а) (б)
Слика уЈ решење 12 9
. l!.a l!.a
Ка1ю jr !1S =hbl =hRI!.a и sш- = - . следи: phRI!.a = Fl!.a. тј. F = phR.
2 2
Сила F делује дуж nресека цеви nовршине S =hd. где је d дебљи на цеви. Дакле,
нормални наnон у цеви је:
F pR
а=-=-. Следи:
s d
da
р=-=:;---,
dak
тј. р=:;;2МРа.
:
1
R R :
1
1 2 2 2
аа i- ти дели !Ј је: - pSm (х;+! -х; ) = F; - F;+!.
2
1 2 2 2
Сабирањем Тll\ једна•11111а ;(Обија се: - pSm (l -х; ) = F;.
2
-\носе узме даје Х; =х и F; =F, добија се трашсна зависност силе од растојаља:
2
F =.!..psm 2 (l 2 -х 2 ). тј. F=тm ~2-х2).
2 4/
I'Нt' је т .\taca штаnа (т= 2pSl ).
140 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
Из добијене формуле се uи,ци да је нанрезање највећс за х= О. тј. па оси ротације.
Данле. юю ;юl)е до нуцања штаnа. 011 ће пући по средини. Минимална фрt~rшепција
11ри rюјој lи~ се то десити одреl)епа је условом:
Fтax=Sak. тј. 2 2
}_pSm l =Sak. тј. 2pк 2 f 2 l 2 =ak.
2
С.•IСДИ:
132. llerш сила F делује па 11рсдњи I<J>aj штапа. За "рстањt~ штаnа uаши
јслна•rипа: та= F.
Изделимо штан па велИ((И број (n~ оо) n п-Ј З 2 Ј F
ус((ИХ дслиlш маса !:1т и дужина Ы (r.лиr<а =!1: : : !: 1=":1=='=1='1'===~
а). њ~r<а је F 1 еласти•ша сила која делује на
1
исти ( k= ~~} а нс1<а су <it 1• <it2• • • • • litn аnсолутна истезања тих делића. Тада:
:sa r;ретањt~ лела штана без делића 1 важи:
за r;рР1ЋЊ!' дела штапа без лелиlш и 2 важи: (n- 2)D.m ·а = F 2 =k& 2 :
за r<ретање делића n -1 и n (заједно) важи: 2D.m ·а= Fп-2 = k&п-2:
за нретањс n -тог ;tелиhа важи: D.m. а= Fп-r =k&п-1 .
Сабирањем т11х једпачипа добија се:
[(n-l)+(n-2)+ .... +2+1~·a=k(<it 1 +<it 2 + ... +&n_ 1 ).
f
F
ES
(б)
Слика уз решење 132
l{alю n ~оо • НЈ ј<' n-1 "'n . на jt· (n-I)L'..m =т и nt..l = L . 11<1 11oc.•н~,lll·<'
jt',tllii'IИHa ,юбиј<~ облин:
Ы,
F, f:..x
=-=F,-. ЩIIIOCIIO f:..x -
bl.= та- x).
( F- тј.
Ы = FL-xma f:..x.
k ES ·' ES L ' ESL-
f ( х)
= FL-xma.
\iio jt• ESL oll;t<t је: Ых = j(x)·f:..x.
Jlot..I!~.IЊH H:lp<i:! 1101(11.Зујс .1<1 jt• )"H)'IIHO 11<:ТI~:I<IIbl' IIIТ<ill<l jCJtllatiO IIUIIJ!IJIИIIИ На I"Ј>афИН)
:Jalll1t:HOCП1 III';IИ'IИHC ј ОД pacTOj<IIЫI Х (H<IO ШТО И:! фopM)".IlC dS = V • d/ C.-IC;IИ -1<1 ј(•
Yli) 11а11 11ре!)е11И н ут jeдllali IЮЩЈШини 11<1 графtшу за!lисlюсти бp~ИIIt' од времРIIа. 11.11-1
ш фор~1у.-н· М= F · t..s следи да је yliynaн р<!д једн<!н IIO!IJ>IIIИIIИ 11а 1·рафи1•.\
.шн1сно<.тн t:ll.lt' од II)Т<t н Т<tlю ла.:1.с). З<! ;!<!Ту зависност f(x) I"ЈЈ<!фиr; ј<' III>ИI(a:шl
на 1 .IIЩИ (н). <! <iHCO.'IYТIIO IICТI':J<IЉI' IIIТ11.H<I jeдH<IIIO ј(' tiO:H'H~HOj ГIOIIj>HIИHИ:
n
n·l
n-2
(n·l)L'..mg
L-x
т
OДIIOCIIO GxS =-(L-x)g.
L
т SLp
Следи: ax=-(L-x)g=-(L-x)g, тј. ax=P(L-x)g.
SL SL
l{юю је нормални rrarюrr различит на разним rrресецима штаnа. то су (ЖЗЈIИ'IИ1Ћ и
ащ:олутна исте:шr,а разrrих дслића штапа. Изделимо штан на n (n --7 оо) ус"и~
ж:лиlrа маса Ып и дужина Ы као ва слици (б). Her<a је ва горљем r<pajy штаnа
c.,racти•rrra сила F0 • а ва додирrюј rювршини дслића Ј и 2 еластична сила је F2 (та
сила истежt: делић 2). Услов равнотеже дела штаnа без делића Ј је:
F0 = F 2 +(n- J)blпg. oлarme је kt:./ 2 = F0 - (n- J)дmg . . . (1)
C.>IИ'IIIO томе. из услова раоrютеже дела штапа без делића Ј и 2 добија се:
kt:./ 3 = Fo -(n- 2)дmg . . . (2)
За штап без делиhа Ј, 2 и З је:
11арљиuо јер ва његооом доњем r<pajy не делује нина"ва сила. а маса blrl, ошюс.1ю
Земљина тежа. је бесноначrю мала). Следи:
(n -1)n
kt:.l =(n-1)F0 -дmg--.
2
Сила F0 jcдrrar1a је тежини целог штана (с.1иr<а в), па следи:
ES (n- J)n
- - t:.l =(n -1)тg - - - - дmg : t:.l =_L[т(n- Ј)&- nдm. (n-1)&]
& 2 ES 2
2
t:.l =_L(тL-]_тL)= тgL тј.
t:.l= pgL
ES 2 2ES 2Е
Аrю се упеле пеличина /(х)= gp (L- х), онда је: lll х =/(х) ·llx. Даt!ЛС,
Е
уну111ю истсзање штана јсднаrю је nовршини на r·рафиr<у f(x) (слиr<а д):
2
lll = pgL
2Е
134. l{arю је nоказано у решењу nретходног задатка, нормални нанон се r.мањује
линеарно са растојањем од ropњer· l!paja кабла. Дat(Jie, неће доћи до l!идања наб.1ш аrю
је нормални llaiiOtt на њеrоном горњем t<pajy мањи од наnона кидања олова (тежина
банра је занемарљива у односу на тежину олооа):
mg = F . тј. pSLg = aS , тј. а = pLg .
(jk
Следи: pLg < ak, тј. L<-=180,4m.
gp
!{а но је 300 т> \80,4 т . следи да се датим наблом не може остварити телефонсliа
ве:Ја са балоном.
Дуж шиrше де.,rује и номnонеrпа Земљине теже rюја истеже шиnну. Нормални наnон
изазван деловањем ове силе различит је на разним пресецима шиnне. Слично r<ao у
задатну \33 може се добити да је аnсолутно истезање, изазвано деловањем
rшмrюне1пе земљине теже:
lll
2
= mg sin <р .
2ES
Г1 ри истовремеrюм деловању сила F =mg
и mg sin <р шипка је сабијсна за:
Иэделимо шиrшу на n (n~ оо) у<.;ких делића маса Ып и дужина Ы (слика). Нека
је F1 сласти•rна сила на граничној nовршини измеГ)у делића
1 и 2 (тј. еластична
сила де.1rића F 2 елапи•rна сила 11а rраничној nовршини делића 2 и З (тј.
\),
еластина сила де.~ића 2) и таrю даље.
За 11рета1ы~ шта11а без делића 1 важи: (n -I)Ыn ·а= F1 -(n -1)/lmg sin <р;
заштанбе:ЈЈелиhа \и 2 је: (n-2)/lm·a=F2 -(n-2)/lmgsin<p:
. ) (n-I)Мl·nAr
( а + g sш q> = ESAf"
и (bl " је унунна деформација штаnа);
2
mL(a + g sin q>) = ES!!.l". одакле је дl"=--(а+
mL . mLg
g sш q>) = - - .
2 2ES 2ES
Ла1;ле. носле ослобаl)ања шипке њена дужина ће се нроменити за:
1 ES ( )2
=Е(Ы}
2
137. ~3анреминска густина енергије је: w=W =1-z-bl
V Sl 2 l
2
(ј
w=~= 2 25·10-7 J/m 3 .
/':,.[
l<aiio је -=- следи:
[ Е 2Е '
mg(l+bl)= ES (Ы) 2 .
2[
( :.IC.111:
2
Q =mgH -4prR (if;; -l)=mgH -4J'7r(if;; Зт ЈЗ
-1)( 47rp
142. На 1юurшину S земље nадне слој киншице :Јапрем1111е: V = Sh.
6
1
N-7Cd 3 =N 1 -к- 1 (dk )
6
OДIIOCHO
d
2 2) =-(k-1).
6'}Sh
Ос,юбоl)сна енергија је: Q=J'7r N 1 --Nd
2 ( k d
ФИЗИКА 2М
146
------~----~-----------------------------------
kx
одакле је У = 0,032 N/m .
:rr(dl +dz)
144. Ако вода 1шаси ноцку сила nовршинс1юг наnона делује на nовршину воде
11авише. а шt коцr<у 11аниже (слика а). На коцку 1юју не кваси, вода делује напише
(слиЈ<а б). У:1 силе. nовршинског наnона делују и Земљина тежа и силе nотисЈ<а. na су
услови равиотсже једне и друге ЈЮЦЈ<е:
F,.,
mg + F,.
(б)
x-y=~=5,7mm.
pag
145. На делић нити дужине Ы = rD.a
kде су Ы и да бесноначно мали) делују
P.iJaCTИ'IHe силе и сила површИЈЈСIЮГ 11аrюна ''
(слика). Услов равнотешс је: '''
. D.a F, ''' F,
Fp = 2 F, sш --. односно
'''
2
2ybl = F,D.a. тј. 2yr = F,. ' ~'
'''
llpи пуцању оn не у r1етљи дужина нити се
\/}ј·О.,/
\..,/
nроменила :Ја 2:rrr -[ . па се rюследња
Слика уз решење 145
једначина своди на облиЈ<:
МоАекуАска физика, решења 147
--------~---------------------------------------
{а)
•----------------
{б)
---·
Сян~.:а у.1 решење 146
Иста фop\ly.•la ~юже се ,юбити 1юмоћу Лаnласовог зютна. Дuе \tе!)усобно нормалне
раВНИ СИМf~Трије МСХура Cei<Y СЛОбОдНУ IIOUpШИHY TC'IIIOCTИ 110 l<p)'ЖIIИl!a~Ja
nолуnречни1<а г (слина б). Центри обеју l<ружница су ван течности. na је разлина
ПЈ)ИТИС!iа у TP'IHOCT И ИЗВаН ТГ-ЧНОСТИ:
2у
следи: Р1- Pz =-- ·
г
Дан:1с. а1<0 С) р1 и р. редом. нритисан гаса у мехуру и nритисан гаса у суду npe
сабијаља. а р 2 и р' одгоuарајуhи 11ритисци после сабијања. онда важи:
4у ' 4у
Р1 -Р =- и Pz -Р =- ·
г г
2
ФИЗИКА 2М
148
--------------------------------------------------
4у ' 8у
Следи: р 1 =р+-- и Pz =р+--.
г г
4
р, зт-
3 4 (г)
= Pz 31r 2 OДIIOCIIO р+--=- 4у ' 8у) .
1 ( р+--
г 8 г
24у
Следи: p'=Sp+--.
г
2 р 4у
A=Spz:r +nnrRTin-, гдеје р=р 0 +--.
Ро г
149. Не1Н1 је т маса ваздуха у меху ру, а m 1 маса саnу11ице. За гас у ме\уру
важи:
( Ро+--
г 3
)4
4у -т- 3 ---
_ т RT
М
· одан ле је т= 4т-з М (Ро + 4у )·
3RT г
.. (*)
4 3
(т+т 1 ) g=p 1 -7rrg, OДIIO<:IIO 4 2d
т+p7rr 4 3
=p 1 -7rr . . (**)
3 3
Њ jcдlla'IИHa (*), (**) и р1 =~
РоМ
добија се:
Т = _Т...::.о_М_('-'гр=-о"--+_4.:..у'-')
о
Mp 0 г-3pdRT0
о .
;rузнмање~1 друге Једна•ЈИIIС од nрве до б иЈа
. се: р, - Pz -- 4у- 4у ... (*)
г
1 2
г
р1 - р2
- -4у- . . .
- (**) (г ЈС
. noлynpe•JBИI< нрноиве те оn ве.
)
г
г г
1 2
И:i (*) н (**) IЛСДИ: г=---.
г1 +г2
lla сва1ш делиl1 дужи11е Ы ва споју три опне делују три силе noвpшиiiCIIOI' наnона
истог интензитета ( 2'}Z'1.l ); свана од тих сила делује у nравцу тавгенте ва
o,tгoвapajylly о11ну. а н;шо је BPJcropCIHI збир тих сила јrднан нули (равнотс<~>а делиllа)
с:н•ди да су углови иљн~l)у сван1~ две силе (односно он ве) по 120°.
149
-------------------------------------------------
2у
т--'( Po+R+pgh ) =mg+Fo. где је F0 сила атмосферсно1· 11ритисна 11а lii!ll.
Сила F0 je,нlalia јР шли lfOjoм атмосф•:рсlfи ваздух делује на затамњени део lia!IИ. ј1:р
Cf' сит: npiПIICIШ "ojt' де.'l)'ју на 11реостали део нани у разним тач1шма ~н:l>усобно
вош1шатавај). Да1rпс:
m- 2(p 0 +
2
J +pgh)=mg+p 0 m-
2
• одаlс~•:се;юбија m=m- 2 (~: +ph}
152. \но !'ас 11ри11и 1н:li) G•:clfO!I(!'IIIO \НН) liO.:IИ'II111) топлоте t.Q . юl1и l1e ,\0
ш11рења 11 :~аi'!Н'вања 1·аса ) ~ICX) ру. llpи TO\IC се повећапа евсрrија те•1ности.
унутран1ља 1'1н:р1·11ја гаса 11 вр11111 се рад lljiOтиu с11ле апюсферсlfоr 11ритисlfа:
t1Q = 2yt1S +nmCvt1T + p 0 !1V ... ( 1 )
\]рО\н:на ПОЛ) lljH:'IIIИii<l \Н:\) ра t.r jt' \IHOI'O \li!Њa 0.:1 IIUЛYIIPC'IIIИiia Г, Па С)' llpO~H:IIC
:Jallpi'\IИIH: !'аса 11 IIOBj)IIJIIHe \ICXypa:
t1V = ±.~r[(r+t1r )3 - r
3
]= 4m- 2
М. .
3
11 bl=4.~rkr+M) 2 -r 2 J=sm-м.
./t'н11ачи11r: паља гаса у ш•хуру су:
Оду:н1~1ан,f'.\1 тll\ je;tlla'!ИIIa (уз !Юриш!Јсlt.е ус.lюва да ј•: t1r << r) .:юбија се:
2 32
4лр 0 r t1r + -.7r'fГl1r =п т Rt1T.
3
3n 111 Rt1T
t1r=--.:.::_ _ __
Слели:
47rr(3p 0r+8y)
Из јед11ачи11а ( 1) до ( 4 ) нобија се:
ФИЗИКА 2М
150
-------------------------------------------------
С=~= R(12y+3p 0 r).
Моларни тоr1лотни каnацитет гаса је:
nmt:.T 8y+3p 0 r
1~-----------------------,1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
: 1
! ' 2r 2
1
:
1
Друга раван је 11ормал11а 11а раван nло•Ја; она ce•re слободну nовршину течности по
rюлyt<pyжlloj линији нре•1ника d (слика о): цеtЈтар те линије је ван теч1юсти. па је
d .
!IO.IJYJJPC'JIIИJ< r;риоине r 2 = --. Данле. разли на nритисака у те•1ности и ван ње Је:
2
2у
Ро = Ро --+ pgh ·
d
оданm· је h= 2у .
(а) (б)
pgd
С••нка y:t реш~њ~ 154
Даnле. вода делује на ri.!IO'I) силом:
2у 2 а
F=p 0 ah-F1 =--=12N.
pgd2
б) Ако те•11tост ••е liBacи n.rючс. она ће се сnустити измеГ)у њих ;ю нr~не дуfiинr· h
(слика б). C.'IИ'IHO l<ao у nр<~тхоююм слу•1ају добија с<~: h= ~. llритисан и:!\iel)y
pgd
nло•1а је ат~юсфt~рс1ш. а вода са дру1·е стране llдO•Ie дt~.•Jyjr nритис1;ом 1шји jf' веllИ од
апюсфСЈЮюl·. на опет резултујућа сила nритисliа на је;tну пло•1~ ича <.\I<'P 1<а .tpyroj
плочи. Интt'ЮИТt'Т п· силе је:
2 2
F = (Р ..г _ Ро )S =( Р о +Р о + pgh Р о h = pgah =
2
r ~ = 12 N .
2 } 2 pgd"
155. lla Iювршину тс•l!ю~.;ти измеГ)у штапа и ttеви дс .. 1ују силе IIOBJ!IIIИIIt.loOJ· наnона
дуж JIOJHIJ>IIt' .1иније са штаnом и дуж додирнl' линиј<' са цеви. Та t.ll.l!' t.) усмt~рt'не
навинн· и ;юводе до издизања те•11юсти у ttеви. .\но је h виси11а издизања. у
равнотежном 110дожају су изједначени интt•н:ЈИтети укуnне силе нuвршинскоr наnона
и 3е\tљине теже:
4
С .. iђ\И: h= У =5,7cm.
p(d2 -d, )g
156. Г1 ре ма услову задап<а rac је јако разреГЈеll. Мо .. н~к) ли raca IIJJO!I<I н· нро:Ј отвор
из доњег дела суда у мехур и из мехура ) доњ11 .1ео суда. llo.t~ llрt~чнин \texypa jt~
IЮнстантан i:IIIO је КО11стантан притисак raca у .\1t~xypy (т<~М11Ррат~ ра јР нонстантна
нрt·~•а услову задатна). У r.тању термодинаМII'II;е равнrт~же fipoj 110.1енула ноји нр<Јi)Р
нрш отnор у јРдном о1сру исти је као број \tолеку.<Ја 1юји пpniJP .\ сунротном смt•ру.
\1m су v 1., и v2., средње брзине молек~ ла }
~~~~'~р~ и ·' С) Jl.l. а n1 и n2
HOIIIlt~нтpaниjt· гаса у 11ехуру и у суду, услов раннотеЈiit' <.<' сноди на:
152 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
тј.
:: =Jft.
2у
Притисак гаса у суду је р 2 =р; nритиса1r гаса у меху ру је: РЈ =--+ pgh.
r
2
Следи: 2:!._=(2y+pghr) =1,07.
т2 pr
157. Када би пода имала на расnолагању каnиларну цеп довољно велике дужине,
2у
подигла би се до висине h0 =-- =5,7 cm.
pgr
Како је дужина цеви изнад Јювршине воде у суду h = 2cm • може се занључити да ћс
се пода nодићи до врха наnиларс уз формирање одговарајућсг мсниска (слиЈrа а).
Притисан у води неnосредно испод њене слободне nовршине је:
2ycos8 4ycos8
,.- p=po----r-=po----d-
y тачкама и 2 исти је
nритисак:
4ycose h
Р о= Ро d + pg ·
cose = pghd. R
Следи:
4у
Полуnречнин крипине меtЈис"а
~юже се одредити nомоћу слике
(б):
r 2у (а) (б)
R=--=-=0,1mm.
cose pgh Слика уз решење 15 7
158. !{ада се каnилара отвори на њеном доњем крају слободна nовршина течности
ће бити исnупчена, na ће и на горњој и на доњој nопршини воде силе nопршинског
наn она деловати напише.
Из дате висине издизања воде у цеви може се одредити nолуnречнин каnиларе и маса
воде у наnилари npe отпарања њеног доњсг краја:
2у
h= 2у . одакле је r=--. na је
prg pgh
Максимална сила nовршинског наnона. коЈа делује на поду на доњем крају nосле
отварања цеви. одговара углу "вашења 180. Тада је укуnна сила нанише:
8ny2
F = 2/?fd =4prr = - - .
pn pgh
МоАекуАска фн3нка, решења 153
!{ако је h+l > 2h. следи да је тg > Fpn, ошюсно пода ће истицати из каnиларе
159. а) У тачки 2 nритисак је исти као у тачки (слика а), тј. једна!< је
атмосферсном. На висини h притисак у води је: р= Ро- pgh.
p 0 m- h(a + g) =2т-усоs6;
2
(а) (б)
h = 2ycos6 . Сл18<а УЈ решење 159
Por(g+a)
1= 2ycos6
2ycos6
Р о- + Pogl = Ро + pgl ; следи:
r rg(Po- Р)
Слика уз решење 16 О
154 ФИЗИКА 2М
Следи:
cos8 = 2у- prhtg .
2у
21" '
и R= =1,25mm.
prh 2 g-2y
Ро
2r
--+ pgx = Ро + pgvt; следи: x=vt+--.
2r
r pgr
h-vt 1 =--;
2r следи:
h
r, =----.
2r
prg v prgv
(а)
Слика уз решење 16 1
од тренутка t 0 =0 до тренутка
h
t1 =----
2r висина воде у каnилари већа је
v prgv
h 2у h ( . )
од тренутна t1 =---- до тренутка t 2 =- нада Је мениск раван uиси11а
v prgv v
воде у Ј< а п ил а ри већа је него у су ду за М = h- vt ;
после тренуп<а t2 висина воде у суду већа је него у каnилари за М= vt- h.
Те•ЈЈюст ће nо•1сти да истиче из наnиларе када у1Ћ0 нвашења достигне nредност 180°.
l-leнa се то деси у тренуп<у t3• Из услова једнакости nритисака на дну l<аnиларе и дну
цеви, доби ја се:
h 2у
односно tз =-+--
v pgrv
162. Да би вода могла да доЬе у десни крак 1<аr1иларне цеви nотребно је да сила
новршинсi<ОI' IШЮна, 1юја вуче воду напише, буде јача од Земљине теже ноја делује на
водени стуб висине h:
y(mN/m)
60
20
20 40 60 80 Т('С)
Слика уЈ решење 163
Та :Јависност се може nриказати nравом линијом (на слици је та права нацртана r<роз
та•ше (20°С, lбmN/m) и (60°С, 47mN/m)). У npecer<y те nраве и nраве нацртане
на основу табеле дате у задатку добија се тa•rr<a која одреt)ује темnературу на
nовршини воде у каnилари и ноефицијент површинског наnона на поuршини воде.
79
Температура је 79°С, na се rюмоћу (*) одреt)ује висина: h =--т= 6,3 cm.
1250
164. Висина h=
2
У одговара равнотежном nоложају течности у каnилари. При
prg
тој висини изједначени су интензитети силе nовршинског нanorra и Земљине теже.
Ано су то једине силе које делују у вертикалном nравцу. исnод те висине јача је сила
површинског наnона, па се течност креће убрзано и кроз равнотежни nоложај nролази
максималном брзином; чим течност nређе nоложај равнотеже. Земљина тежа nостаје
јача од силе nовршинсrюг наnона, па се те•нюст креће усnорено до неrюг nоложаја где
се тренутно заустави. затим се убрзано враћа назад и та.ю даље. Данле. ано би
деловале само сила nовршинског наnона и Земљина тежа течност би у канилари
осциловала. Међутим, nостоје и силе трења (вискозности), тано да нема тог
осциловања. веl1 се течност nолако nодиже до равнотежног nоложаја.
Рад силе nовршинског наnона nри nодизању течности до висине h је:
A=F
2r 4nr
2
h=2m-y-=--.
рп prg pg
Промена nотеrщијалне енергије течности nри nодизању до висине h је:
h pm-2h2g 2JrY2
м; pot = mg 2 2 ---pg
2JrY2
Ослобођена коли•rина тоnлоте је: Q=A-Ы:pot =--
pg
165. Притисак у води у тачки А (слика а) једнаr< је атмосферсном:
2у 2у
Pat ---+ pgh = Pat • ОДНОСНО pgh =-- .
r r
МоАекуАска физика, решеља 157
------------------------------------------
2у h- 4у ()
Следи: pgh=-----=---
a
ОДНОСНО
pg - а(Н -h) · · · •
(Н -h)-
2
2
Одатле се добија квадратна једначина: pga·h - pgaR ·h+4y =О.
Реюењаједначинесу: h=!!....[l±~l-
2
lбу Ј·
pgaR2
(и) (б)
Сдика уз Ј>ешење 1б 5
Оба решења су физи•1ни реална. али јед110 одговара положају стабилне. а друго
.шби.'llll' раuнотен;с. Равнотежа теч1юсти одреt)ена је условом (*). Нека је nритисак са
девt~ стране те једна1юсти р 1 • а са десне Р2: сила нритиска р 1 (Земљина тежа) у
тачi<И А nомера тсч1юст нанишс. а сила nритиска р 2 (nовршински наnон) навише. На
сющи (б) nри~>азани су графици завис1юсти nритисака р 1 и р 2 од висине. Пресечне
та•1не ова дuа графиl<а одреl)ују равнотешне nоложаје воде, односно те тачке одговарају
рt~шењима нвалратне јслначинс h 1 и h2.
Нена је висина воде у t>ани:1ари h 1. Тада је течност у равнотежи. Ако би се из тог
nоложаја 'I'C'IIIOCT 110~1ерила мало навише (тј. nовеhа.. ю се h). nритисак р1 • који
делује наниже. био би већи од nритиска Р2: дак:1е. те•Јност би се враћала назад у
рашютежни nоложај. Када би се течност мало спустила из равнотежног nоложаја.
nритисак р 2 би био већи од р,. na би се те•11юст враћала назад. Дакле. висина h 1
одговара стабилној равнотежи те•1ности.
Фазни прелази
p,V -з
пР =nн 2 =--=5,5·10 mol.
RT
Када се napa охлади до 20°С њен nритисак ће бити р Р =2,3 kPa , а број молова:
Pp2V -4
np'=~=9,4·10 mol.
Дакле, кондензовало се n Р -n Р' молова, na је маса воде: т= (n Р -n Р' )М = 82 mg.
168. Ако су т 1 и т 2 масе засићене nape у суду пре и nосле сабијања, онда важи:
Следи: А=тRТ,
м
АМ
где је т маса добијене воде: т=--.
RT
169. Како су у суду и вода и водена napa, следи да се ради о засићеној nари, а њен
nритисак nри темnератури 100°С једнак је атмосферском nритиску р 0 . Нека је т
маса клиnа, а р 1 nритисак ваздуха исnод клиnа (nри вертикалном nоложају суда).
Услов равнотеже клиnа је:
p 0 S+тg=p 0 S+p 1 S. односно тg=p 1 S.
Када се суд nостави у хоризонталан nоложај, укуnан nритисак ваздуха и водене паре
једнак је атмосферском nритиску. Дакле, nритисак паре мањи је од атмосферскоr, na
следи да то више није засићена, већ је незасићена пара, односно сва вода је исnарила и
пара се, заједно са ваздухом, ширила те се nовећала заnремина кују они заузимају.
Нека је у том случају притисак ваздуха р 2 • За nочетно и крајње стање вазлуха ваши:
p 1h тgh
следи:
Р2 = h+blz. тј. р2 = S(h+дh).
МоАекуАска физика, реи1ења 159
А11о је, nосле nомерања леnог клипа за /, тај nритисак мањи од 2р, пара ће остати
незасићена. Ако је nомерање клиnова толи1ю да nритисак паре (и ваздуха) достигне
вредност 2р, napa ће бити засићена и у левом делу суда одвијаћс се њена
IЮНдеiiЗација.
L L L L
р р р р
..L ..._L... ~ 1
р, р, 2р 2р
1==
i.-;-..
1,
Слика уз решење 172 {б)
l
Дакле, за l~L решење задатка је х=-.
2
б) .-\ко је l>L долази до кондензовања nape. na је nритисак у оба дела суда 2р
(сл и на б). За ваздух важи једна ч и на:
L
pL= 2pl 1 , одакле се добија z, =-
2
в) Лrю је l ~ ~ L леnи I!JIИII lю се rюмерити сrюро до !!раја суда, а сва nо де на пара lн·
2
npclш у nолу.
l ~L
2
L з
Према томе, рсшење задатr<а је: х= [-- L<l<-L
2. 2
L,
Дакле:
Промена густине ваздуха једнака је nромени rустине водене nape у њему (rустина
сувоr ваздуха је ко:н:тантна јер је 1юнстантна темnература). Промена nритиска водене
nape је:
с2 Л 1
Ql - + - - + - -Q2
2с 1 с 1 t:.Т 2
Из тих једна•1ина се добија: С = -'---.:.........__;_-----:' - - - = 434 J/kg . (дТ =2К)
1
-2 - - - + -
с дТ дТ л
2cl 2 с1
следи:
178. li<~I<a је т маса леда. т 1 и т 2 масс воде 1юја је била и ноја је додата у суд.
с1 и с2 • редом. сnецифи•IIIИ топлотни 1<аnацитети леда и воде. ђ и t2 температуре
Дакле. на1юн усnостапљања равнотеже у суду се налази 501g леда и 499g воде на
0°С.
179. Нека је т маса воде у еnрувети. а т 1 маса воде 1юја ће се замрзнути. Тада
важи:
(т 1 -т 2 )RТ
А= p(V1 - V2 ) = . где је т 1 -т 2 маса паре ноја се Iюндензоnала.
м
При Iюндензоваљу је ослобоt)сна 1юличина топлоте:
Следи: А= QRT.
МА.
т· т·RТ
p 0 Sh =-' RT . односно h =-'-- = 21,4 cm .
М p 0 SM
Наnомена: nри решавањ) није узет у обзир рад nротив силе атмосферсаюг nритисна
11ри подизаљ) l<липа: тај рад је обухваћен. по дефиницији, сnецифичном тоnлотом
ис:парапања (наиме. и нада нема l<лиnа. водена пара се добија на нормалном
атмосферсном nритиса<у и врши тај рад ширеља).
164 ФИЗИКА 2М
182. Да би 1mиn био у раннотежи 11ритисак паре испод њега треба да буде:
тg
р= Pat +-=198\сРа.
s
({а!ю је nри 200°С nритисак засићене парс l,бМРа. следи да се исnод 11лиnа
налази незасиhена пара. Да1те. сна вода је исnарила и ширила се до nритиска р.
Висина nодизаља кл и nа може се добити из једначинf~ стања паре:
тР тРRТ
PSh=-RT. однос1ю h=--=198m.
М pSM '
QI-Q2
т=--л-=35,4g.
т тRТ
Следи: p 0 Sh=-RT. ОДНОСНО h=--=61cm.
м PoSM
т"RТ
Рад силе атмосферског nритиска nри сnуштању кл и nа је: А= p 0 ~V =--=25Ј.
м
185. Н:ако је nроцес брз. може се сматрати адијабатским. односно систем не добија
никакву енергију сnоља. Дакле. на рачун енергије добијене замрзавањем једног дела
воде долази до исnаравања другог дела:
Следи:
t=ql(A+ctl)+qzclz =76оС.
c(ql +qz)
187. Према услову :ЩtaTI!a IIOЛИ'IИIIa TOII.IIOTC IIOjy IIЈЈИМИ ВОД<l ОД 11арс у jt:JtИIIИI\11
врt:мt:на је у оба слу•шја иста:
Llm 1c(T1 -Т0 ) Llm 2 c(T2 -Т0 )
OJtiiOCIIO
С.'н:ди:
188. llpи 11рслазу cyiiC'IЋIЩИjl: из чuрсто1· )' тсч1ю стање нов1:lшва се е11тронија
С) IICTaiii\Иje. При CIIOIITaii0\1 11р01\ССУ TOII.'I.CЊa CIITpOIIHja СИСТема "лед- OHO.IIИHa" Се
111: С\!<IЊ)'јС: LlS + LlSokol ;;:: О·
O:t онш1и1н' .•lejt у:н1щ1 ощн:l)t:ну liO.'IИ'IИIIY TOIIJIOТI'. Пршн:на темnератур1: ОI<Олине llfHI
Q
·1·о,,н: Ј.<' :lalll'~lafJ.Ъивa. на Ј· е: LlS okol ---Т.
Следи: O.I!IIOCIIO
тренутна 11 =10 min до тренупш 12 =20 min се одвијао процес топљења. а после
тог времена се за1·ревала тe•IIIOCT.
Нада би дати материјал примао од rреја•ш стално исту количину топлоте у једи11ици
времена, наrиби IЮСИХ делова rрафи11а били би исти (наrиб је Р/те, где је Р
IIOЛИ'IИIIa тоnлоте 1юју троши материјал у јединици времена). Меt)утим, носи делови
нису паралелни. na се моше занључити да се са повећањем температуре више енергије
предаје ОIЮЈIИНИ.
Моше се уз(~Ти да је средња оред1юст наrиба (тј. средња брзина щюменс тем11ературе
11ри заrреuању):
d 't' _,, 2 5 5 mш mш
~
F =vr1 +l'z =
Слика уз решење 192
шестоугаовина nри· 3F :
q
.;~'/
каза вс су на сл и ци (а): 5q 5q
F1 је сила иојом се
одбијају дпа наеле11·
трисања
сиим
дпс силе
q.
сабираљем
истих
Ве11тор·
nрава·
по
2q
.-5~·-. : 6F 1 4q 4q
ца и суnротвих смеро·
ва добија се да на
3q (б)
наеле11трисање q у
центру шестоугао·
С.1икк :v.• решење 19 3
виliа делују три силе истих интензи-тета 3F 1 t<ao на слици (б).
kq2
Резултанта тих сила је: F = 6F1 = 6 -2- = 54 mN.
а
a.fi 2 ke 2 3- 2.Ј2
Слщщ: т--w =--·---.
2 2
а 2
4
тј. w=
Сли1<а у Ј решеtЫ" 19 5
+Q
196. На слици су приказане силе 1юје
делују на једно наеле1присање q и ва једно
насл(~iсrрисањс F1
Q: је сила 1юјом се
+q одбијају наелентрисања Q
q. F2 је r.ила и
нојом С(~ одбијају ваелентрисања q и q. F3
сила uдбијања наеле1присања Q и Q. Т 1
си,ш затезања вити l(()јом су повезава
наелентрисања q и Q. а Т2 сила затезања
вити ноја пов(~зујс два ваеле1присања Q.
Слика у.1 решење 196
Услови равнотсще наелентрисања q и Q су:
2Т1 cos 30° =2F1 cos 30° + F2 и Т2 + 2Т1 cos 60° = F3 + 2F1 cos 60°.
,, Т Г-:3 = kqQ Г-:3 + kq2 Т +Т = kQ2 + kqQ
с •.·l~ди: '"ј {2 -.Јј 3{2 и 2 1 z2 {2
2Tcosa=2F1 cosa+F2 и
СлИI<а У• Ј>ешење 19 7
одакле је
Еtектростатика, решењп 169
213
tga= ( ~)
2/3 213
Д<tl\.111~ УI'ЛОUИ ромба r.y: 2а =2arctg( ~ ) и 2/3 = 1t"- 2arctg
(
~)
198. а) l{углица у нспи мошс да се ЩЈеl1е r.амо у једном nравну- душ неuи. ·\1ю ј1~
у рашютсшном IЮ.rюшају она удаљена за х од лепог нрнја цеви. онда пажи:
2
kq 1q kq 2 q
оданле се добија ~ =4
х2 (l-x) 2 • ( l-x ) ·
2
Решење те 1шадратне једна•1ине је: х= -l = 6,67 cm: ( решење х= 21 је немоrуlн;).
з
А1ю се 11уrлица мало помери из раuпотешног 1юложаја улево. noвelшl1c се одбојнн сила
IH>j0\1 на њу делује наеле1присањс q 1, а r.мањиће се одбојна сила нојом делује q 2 -
јЩ!iЛС. резу.пујуlш сила lю вра!Јати 11углицу l<a раuнотежном nоложају. Слично би се
Јl!'сило и нри ~щлом 1юмсрају Н)Т.±IИНС из раuнотежноr положаја удесно. Пре~1а томе.
дати nоложај одгоuарн стаљу стабилне равнотеше.
~
б) !{ада 1н~ би било ltсви. liуглица би. због нс1юr
слу•1ајноr разлога. могла да се nомери мало из F .. .
IЖBIIOTCi!Шor но.:южаја у правцу нормале на дуж ' F,
1юја спаја 11<1елентрисања q1 и q2• У том +q
t;,!учају 11а њ) би деловала рсзултујуlш
с.tентlюстап1'11Ш сила ноја би је још више
у,1аљила из рав11отсжног по.гюжаја (слиiiа).
Даl\ле. то није nоложај стабил11е рапнотеже. Слиюо уЈ pellleli.e 198
н) Уноли1ю би 11углица била негативно наеле1приса11а, дати nоложај би био nоложај
равнотеже, али лабилнс. llаиме. у том nоложају резултанта еле1прич11их си.'1а 1юје
делују на 11уr.rвщу једна"а је нули. Када би се l<уrлиlщ мало nомерила из тог nоложаја.
рсэултујућа сле1простатич1<а сила би одвунла иуrлицу на један 11рај цепи.
tg30° = ~, тј.
1
1
mg : 130
'1
~.... mg
l<ано је из~!сl)у нити угао 60°. то је растојаље измеt)у
ну,·лица једнано души ни 11ити. па је: Слика УЈ flешење 199
170 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------
~ =sonc.
q =tvkJЗ
~/
електростати•tка сила. па ће се куглице додирнути. С об~иром
да су нуглице проводttе и једнаtiС, nри нонтаtпу l1e се
mg 11аелектрисање равномерно расподелити меiЈУ њима. те ће се
оне поново одбити до неког растојања а1. Слично јсдначини
Слика уз реше11.е 2О О
(*) тада ће вашити:
2 2 з
k(q) =af тј. .!:!!__ =:!..!... ... (**)
mg 2 2/ 4mg 2l
аз . а
Ј,ељсњем једна•tине (**) једначином (*) добија се: - = _L. ТЈ. а 1 =,г;
4 аз v4 =3,15cm.
201. У рапнотешном положају система нуrлице
су расrюређене у теменима правитюt· N-
F, тоуrаоника. Резултујућа електростатична сила ноја
делује на свану од куглица је у хоризонталној
kq2
равни (слика) и има интензитет: F =с 1 - 2
-.
а
2
F Ctkq
tga=-=----.
mg mga 2
4
Слика У.• решење 20 1 Ако је r растојање од центра мнoroyгaottИtla до
темена, онда је r = l sin а, где је l дужина нити.
;\.
202. lla с.r11щи су принаэане си.·н~ ,,ojt• JlP.'Iyjy а: а\,
на нугЈIИЦ)'. :За нружно нретањР liYГ!IИII4' у . '
~ори:юнталној равни ваши: ',,{,
та. =Tsina-F,cos(90°-a). тј. . '
--:-----------~,
kq2 .
2 .
mr(J) + -,- sш а =Т sш а . (*1 "·~--
. *-- -~,==~=:::~
["
\ I«'PTИH<i'IIIOM nравцу К)'Г!IИ\lа С<' llf' HpPhf'. IIH је: mg
mg = F,. sin(90° -а) + Т cosa. тј.
kq2
mg--2-cosa=Tcosa. (**) •
Слиюt Yl pt-ll'r,ll.t" 202
l
2 2
ml 2 (gtga- rw 2 ) mr (gtga;rйJ ) =O.l3,uC
()_щl.l•' се .too.<:t: q=
2ksina 2ksin· а
206. Сила којом тачкасто наелектрисање делује на диnол има исти интензитет нао
сила којом ди nол делује на то та ч касто наелектрисање. Дакле:
Слика уз решење 2О 8
r
/2Јз12
3(1+--
r2
(др =F дt ). Тај nравац и смер могу се одредити из датих noдaтalfa за nрву куглицу
(слика а).
(а} (б}
Слика уз решење 21 О
Угао између uектора nочетног ( Ptp) и крајњег имnулса ( Ptk ) је 60° и интензитет
nраваца веtпора Ptp и др 1 угао 30°. Тада дијаграм имnулса друге 11углице
изгледа као на слици (б). Следи:
1
P2k = р 2 Р tg30°, тј. m 2 v 2 = m 2 v0 Ј3 . тј.
с · ·
а слика је јасно да је
Ап
· '-'f'l = Ptp 2Ј3 и др 2 =
2
р 2 р Ј3 , na следи:
Ptpfj ЈЗ q, зт,vо !!Ј...
---·--=-- ОДНОСНО
2 2Р2р
q2 4 q,
Одатле се добија: -=--- тј.
еЕ
а=-- и
т
т(v 0 cosa+v)
тачке t= .
А еЕ
МаксимаЛIIИ nомерај слектрона дуж х- осе је:
еЕ (v 0 cosa+v) 2 т
хт =(v0 cosa+v)t--t 2 =--'~----
2т 2еЕ
Електрон неће nроћи кроз област у којој nостоји nоље
у
ако је: d ~Хт= 10,4cm.
Оrика уЈ решење 211
. f3 =v sшa--t
v 2 sш
. qE v2 cos [3 =v1cosa ... (*)
1 и
т
l
Време (t) liOje чести1щ nроведе у нондензатору је t = - - - , па је:
v1cosa
qEl
v 2 sin f3 =vt sin а---'-- ... (**)
тv1 cosa
qEl
sina---:=---
mv? cosa qEl
И:! (*) и (**) се добија: tg/3 tga--~---
cosa 2Wkin cos 2 а
х= vcosa·t и
.
о =vsшa·t--t
еЕ 2
.
у
2т
Из тих једна ч и на се добија:
= 4W . ( а- да ) cos( а- да ) ;
r
х1 еЕ sш
2 2
х1 =-- . да . да
4W [(sшacos--sш-cosa cosacos-+sш-sшa
да . да . }~ .
еЕ 2 2 2 2
За мале уг лове важи cosqJ == 1
х, =--;в:
. да
и
4W [( sшa-2cosa
sin qJ == qJ.
r
na је:
cosa+2sшa
да . }~u·
з а електроне КОЈИ
· ћ
изле у са nлоче nод уг лом а+-
да слично се до
б ИЈа:
·
4W [( sшa+
х 2 =--;в: . да cosa
2
rcosa-
2
да sшa
2
. }~U.
Према томе, ширина nрстена на који nадају електрони је:
4Wда f 2 . 2 ) 4Wда
d=x 2 -x 1 =---\cos а-sш а. односно d=--cos2a.
еЕ еЕ
Добијени израз има минималну вредност када је:
ф
-- -- -- =
nовршину цилиндра је:
=Е · S м +Е · S 81 +Е · S 82 2ES 8 .
По Гаусовој теореми исти флукс је одреl)ен
215. У nростору између наелектрисаних rавни вектори јачина nоља обеју равни
имају исти nравац и смер (слика), na је у том делу инте11зитет ја чине nоља:
(ј
Е=Е+ +Е_=-
Ео
Лево од леве и десно од десне равни ве1пори јачина nоља имају суnротне смерове. na,
како су им интензитети исти. јачина nоља у том делу nростора јед11ака је нули.
Електростатика, решења 177
Е_ Е_ Е_ Е2 Е2 Е.._
216. Ка"о је растојање између плоча мало, поље у простору између њих маше се
сматрати хомо1·еним и изра•1унати по формулама које важе за поље бес"оначних
равни х површина. У овом случају у простору између плоча поља једне и друге плоче
имају супротнР смерове (слика). па је укупна јачи на поља:
_]Рпо ол .1cn<> и ,\Рснn ол а!'снr плоче јачи на nоља је: Е = q2 + q, = 753 kN/C .
2е0 аЬ
217. Јачина nоља може се добити 110моћу Гay<:ol!f~ теореме. :за налажењf' јачине
поља на расгојању r (r<R) од центра може се nрименити Гаусоnа теорема на с.ферну
нонршин:r S1 (сли"а). l{а!ю унутар тr nовrннинс нема наеле1присања. флу"с пnља
КЈЮЭ поврtШ1Н) S, jeJLHali је ну.lИ. Исти флунс: мон.е се наћи no дефиницији:
-- 2 ,
Ф= Е ·S 1 =E·4:n:r _ \.леди: 0=4:n:r"E. ОЈtа"леседобијадаје Е=О.
k '
~-
R' ·····~
ф __ .!L __ 4;rrR a
2
ф.tiунс поља "раз ноnршину S2:
Ео Ео
178 ФИЗИКА 2М
4 з
односно, nошто је q = р · -l<R nоље је
3
Ја•1ина поља у унутрашњости кугле, на растојању r од центра, може се добити
применом Гаусове теорема на површину S (слика а). Унутар те nовршинс наслеt<-
Е =__p___R =!9..__
о ЗЕ, R'
(а) (б)
Слика уз реwење 218
- р- р
Е =-01 А+-А02 ,
3е0 3е0
Е =L(o;A+AOJ
Зе 0
о, тј. Б=_!!_-;;
3Е 0
Дакле, јачина поља ве зависи од
избора тачке А. тј. векторс1ш је иста
у сnим та•шама nресечне области,
односно електрично nоље је хомо1·епо.
(а) (б}
Сдика у.о решење 2 2 О
:Ја r > R2 јн•IИШ! tюља jt~ Е= __Q__ . што ct~ .. 1а1ш доказује применом Гн.1 cou<'
4ке 0 r 2
тt~ореме (као~ нpt•тxoдlltHI :1адацима).
:ta би се oдpt'Mt.lla јачи на 11оља унутар слоја. па растојању r од ltептра ( R 1 < r < R2 )
IJOШt~ се нри~lеttити 1'нусова теорс~1а нн сферну nовршину нолуnрt•чнина r (сюша б).
llat'.'leliтpиu!Љ<' ган не .-ьуснt' nопуnречника r (слика а) jt~:
а 2
!!"q = - 4т- !lr = 4Jra-1r .
r2
ГJLI' ј<: а r;шн.ынта. YliylltiO паелеtприсање унутар сф<~рr S jt>:
180 ФИЗИКА 2М
Е=~('~:~}
2 4na(r-R 1 )
Следи: 4111' Е= . односно
Ео
Q =4na(R 2 - R 1 ) • па је а=
Q
_ ____:::::..___ Следи: Е= Q .r-R1
4n(R 2 -R 1) 4nEo(R2 -Rt) r2
Према томе ја•rина nоља зависи од растојања r по законима:
О,
Q . r-R 1
E(r)=
4nEo (R2 - Rt) r2
Q 1
4nEo '?•
Е 221. Како је нит бескокачна и
,'f,; -· s - ------ ---.'
..
..' ..
1
1 •
•
. ..
1
1 •
•
равномерко
елеrпричноr
наелектрисана.
nоља нормалне
линије
су на
силе
нит .
.
'' '
' Јачина nоља на растојањ:v r од нити може
се добити nрименом Гаусове теореме на
цилиндричну nовршину S, коаксијалну са
датом нити (слика). Флукс електричноr
nоља кроз базе тог цилиндра једнак је нули,
па је укуnан флукс, по дефиницији и no
СлИ!<а уз решење 221 Гаусовиј теореми, одређен формулама:
Ф=E·211rl и Ф=д_=.3!.._.
Ео Ео
Е=-л-.
}Ј
Следи: 21!1'/Е =- . односно
Ео 2nE0 r
222. 1-!а слици је F 1 сила којом раван делује на
тачкасто наелентрисање q. а F2 је сила којом нит
делује на trаелектрисање q. Укуnна сила која
делује на тачкасто наелектрисање је:
А?
F =_!ј_ а + - 2 -2 = 289 JLN .
2
2е 0 n r
223. l{аЈю је nло•1а равномерно паеле1присана, јасно је да је па равни симетрије.
nаралелном са nовршююм пло•1е. ја•1ина елентри•11ЮГ поља јед11а11а пули. а линије
силе нормалне су па ту раuап. За одреl)ивање јачюн~ поља на растојању r ( r < d /2)
од осе nло•1е може се применити Гаусова теоре~1а па цили1щри•шу nовршипу S1
(с.~ и на). Нс11а је S nовршина базе тог
Е
цилиндра. Тада је флунс rюља нроз
nоврши11у S1 одређен формулама:
'
E2S = .!L. тј. 2
2ES = pS r . г! r:::::.: :g, s1
'
:' г
-, ·г -- -r--·-·- ·-·-·~
' -·-·-· ·-·'-' -·
Ео Ео ''
''
. ----- _... :'
... -..Ј
_-....Ј
Ео
јачина nоља изван fiЛO'Je. па
растојаљу r ( r > d 12 ) може се одре· Слика у:• реwење 22З
дити применом Гаусове теореме на nовршипу S2 (СЛИI!а):
d
r-5,-
2
Да"лс. јачи па слентричпог поља дате nло•1е је:
d
1'?.-
2
-р. У тач11и А nоље nлоче јед11а110 је нули. па је унуnна јачина nоља у тој тачни
р pd
одреl)ена само наеле1присањем нугле: ЕА =-- r =--.
Зе 0 3:: 0
Ду11> 11равца ОА nоље nло•1е jeдllaiiO је нули. na nостоји само nоље н уг ле: Е= Lr.
Зе 0
Због симетрије. јачипа nоља на уздушној оси ва.гьна једнака је нули. а линије nоља
нормалне су на ту осу (слина а). .lачина nоља на растојању r од осе може се
одредити nрименом Гаусове тсореме на цилиндри•1ну nовршину S:
182 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------
2
Е · 2т-l = рт- l oдatmc је E=_E_r, ОДНОС Ј !О
-Е =--r
р
ео 2е 0 2е 0
где је радијус·DСЈ(ТОр r усмерен од осе ва.rы<а "а nосматраној та'ЈЈ(И у tюјој се тражи
поље.
(\ \
s ~
Ј
{а) {б)
Слика уз решење 225
јачина 1юља у
nроизвољној та•11ш у
шуnљини и
одrоварајуflи радијус
-вектори. Јачина
nоља у тачЈ{и А је:
{n)
С.•ика уЈ решење 2 25
Е= Q+q
4ne 0 (R+h/
ilАектростатика, решења 183
E=-..:...q~
47reoR2 ео
Издвојмо делић nовршине сфере
бесконачно мале nовршине !J.S (слика
а). јачина електричног nоља
наелектрисања 1юје се налази на том
делићу иста је и са унутрашње и са
сnољашње nовршине сфере. Нека је
та ја•1ина Е1 . Применом Гаусове
теореме на цилиндричну nовршину
бити a/G~. док је са унутрашње стране тај збир једна" нули. Дакле. вектор Е2 на
унутрашњој страни сфере треба да буде истог интензитета и суnротног смера од
ве"тора Е 1 . Према томе. вектор Е2 нормалан је на nовршину сфере, има смер "из
(ј
сфере" и интензитет Е2 = --.
2е 0
Сила којом на издвојени делић !J.q делује целокуnно nреостало наелектрисање сфере
(ј
је: f:.F =f:.qE 2 =a!J.S-.
2е 0
м
Електростати•1ки nритисак на тај делић је: р=-. тј.
!J.S
228. На бесконачно мали делић nовршине дS 1 једне nолусфере делић дS2 друге
nолусфере делује силом:
184 ФИЗИКА 2М
полупречника полусфера.
/{ада би обе те полусфере имале исте површинске
rустине наелектрисања, сила којом се оне одбијају М1
била би: F0 =си 2
• /{ако је у том случају електроста-
и2
ти•1ки притисак р =-- , то се иста та сила може
2е 0
C..ll8<a уз решеи.е 22 8
представити формулом:
2 и2 2
Дакле: си =--nR одакле је
2е 0
Према томе, сила којом се одбијају две полусфере површинских rустина
7rR2
наелектрисања и1 и 02 је: F=--иlи2-
2ео
229. /{ада меху р није наелектрисан, притисак ваздуха у њему је: Р1 =Pat+-.
4r
Rl
4r и2
У наелектрисаном мехуру притисак је: Р2 = Pat +----.
R2 2е 0
Следи:
( Pat + ~~ )~trRt =( Pat + ::- ~: )~l&R~;
р
( at
4r
+-
R
}4-l&R з = (
З
р 01 +4r- -и- }4
2R 2Ео
2
-n(2R) 3 ;
З
12r 4и 2
1pat+--=--.
R е0
1
!I0\10l1~ Gpoj\111\ 1юлалша ,щтих у задатку. добија ct~ _r_= 4·10- 7 m ШТО jt• Ml\01'0
Put
\\<L\1.1~ щ IIO.I\IIJЧ"IIII11i11\II~X)pa (J0- 2 cm) најс: q=87rR 2 ~7p 01 t: 0 =6,25f.lC.
230. llt~нa ј•• у- ос<! н рана 1<0ја 11ролази t<роз центар и најнижу та•н<у Јю.. tусферс. а
х- ои1 jt• IIOJHia.'ll\a щt н,у и пролази нроз це11тар IIОлусфсре (слиt<а а). lluлycфt~pa се
\H><I•t' IOJIP.IIITИ 11<1 бt~CI!OIIa'IIIO МаЛе ЛСЛОВе IIOHIJШИIIa 6S КОјИ се MUI'Y С\1<1Трати
тa'!lia<:ТII~1 ll<н·.·н·tпрю:ањима. Сила нојом та•11;асто ваелеtприсање q и11терагуј•· са
je.tiiЩI T<lliiiiOI ;H~.'IИIH~M 1\Щ! IIJJallaЦ IIOpMa.•IC lla IIOBJ!IIIИII} IЮЛуСфере И ИIПСIIЗИТеТ:
ЛF = _1_ qa6.S .
47rt:o R2
{n) {б)
ОДНОСНО F=~.
4t:o
Због с.и~н~трије. јасно је. сила I{Oja делује на једну половину 11олусферf. има rtpa11aц
t<Оји са у - осом зatutaпa угао 45° (сли"а б). Тада jf. укупна сила t<Oja J\C!Iyje на
nO.'i:VCф<•py:
- qa
је: Ы'=-
4Ео
Површинска густина наелектрисања на тој љусци
може се наћи на следећи начин: укуnно
Унуnна сила којом све љуске , тј. цела nолукугла, делују на тачкасто наеле1присањс
F
јачина nоља у центру nолукугле је: Е=-. ОдНОСНО E=LR.
q 4е 0
mv 2 Ze 2
енергија језгра је занемарљива): W=--- k - -
2 r
2
Користећи формулу (*) добија се: W=-k Ze .
2r
232. Како електрон и nозитрон имају исте масе. центар масе система је на средини
растојања измеЬу њих. Нека је то растојање 2r, односно nолуnре•1ник nутање сваке
од честица је r. Тада важи:
е2
та п = k - -2 • односно тј.
(2r)
е2
Потенцијална енергија интеракције nозитрона и електрона је: wР =-k--.
2r
2 2
mv 2 е
Укупна кинетичка енергија честица је: wk =2---=mv =k--
2 4r
ЕАектростатика, реиtењп 187
Следи:
2
Е11ерr·ија јо11и:1ације је: Wјоп = W2 - W1 = k ~r = 2,17 ·10- Ј.
18
234. l{юю с<~ брзи ва елсrпро11а смањујс. може ct~ заrсњу•нпи да се 011 креће у смеру
JIИIIИja силе елснтричноr· rюља. Рал ноји слеr<трон изврши nротин елентри•щс силе
јел11ан је а11солут11ој вредности вромене његове rшrн~тичr<е е11ергије:
тv
2
т( v) Зтv
2
Зтv
2 2
е(<р 1 -<р 2 )=----- Следи: <р 2 =<p 1 ---=2322V.
2 2 2 8 8е
235. ,;!{а је Х- ОСа у Правцу IIOЧeTIIe брЗИIIС f:Лf~IП[IOBa, а у- оса је rюрмал11а 11а
њу (c .. rиr<a). У нрашtу х- осе е:rсrпрон
у
С<' iipe(H~ CTa.'IIIOM бр:ЈИIIОМ v0 • а У
11рющу у- ос<' има убр:1ање
+
еЕ eU
а=-=-.
т тd
Време rюје е.~ентрон nроведе у
HOIIJ!CIIЗaтopy 11 Vy- HOMIIOIH~IITa брЗИIIС
на и:J.•racr;y ю нон;tсllзатора су:
1 eUI
t =- и v ,. = at = - - . С1ика у.1 решење 2З 5
l'o · тdv 0
о v,. тdv 2
tgЗO =-'-- тј. OДIIOCIIO И= ~ =б,бV.
vo elvЗ
I
НОIIЈiензатора:
v,
х
v0 t ~ 1.
Вре~ш кретања 'юше се лобити из rюзнатоr·
11реl)е11ог пута по у- оси:
+ + + + + + +
eU 2
у тј. d =-t.
C.•lttkИ )'"t реше11,.. 236 тd
188 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
одакле је t=~md2.
eU
Следи: v0 g и
~l. тј.
237. Када се нит прекине, куглице ћс, под дејством одбојне електростатичке силе
почети да се крећу убрзано. При њиховом удаљаваљу смаљује се и елентростатич1<а
сила. односно убрзаље куглица. Брзина куглица биће максимална када убрзаље буде
једнако нули, тј. када се електростатичка сила изједначи са силом треља. Ако је тада
растојаље између куглица х. важи:
kq2
-=J.lmg ... (*)
х2
По закону одржаља енергије важи:
v= ОДНОСНО v= gl -vJ.l.gl.
г:::-;
испуљен, неће доћи до кретаља куглица јер је одбојна електростатичка сила маља од
максималне силе статичног треља.
~w =А,, . ОДНОСНО
239. Оба тела ће се најnре кретати успорено. а nрво ће се зауставити оно тело које
је у почетном тренутку имало маљи импулс. Након тога то тело ће се кретати убрзано
назад, а друго тело ће и даље успоравати. Растојаље између тела биће минимално
када се љихове брзине изједначе. По законима одржаља импулса и енергије важе
једна чине:
одакле се добија
z..j;
2
По закону одржања енергије оажи: mvo =- kqq, + kqq 2 ••• (**)
2 r l+r
243. Услед деловаља одбојне силе нретаl1е се и сфера. Не11а су v 1 и v2. редом,
брзине сфере и •1естице у тренутку 11ада је честица стигла до блишег отпора. По
законима одржања имnулса и енергије nаже jeдiia'IИite:
1
m v~ 1 2 m v~
1 2 m v~ kq q
m 2 v0 =m 1v1 +m 2 v 2 и ----=----+----+---
2 2 2 r
2 2kq 1q 2 m 2
Одатле следи Iшадратнајсдначина: m 1(m 1 +m 2 )·v 1 -2m 1m 2 v0 ·v 1 + =0.
r
Из те једначине добија се v 1, а затим, из зшюна одржања имnулса, и Vz:
v,-_ vo m2
m 1 +mz
[l - 1- 2kq q (m +m
1 2 1
2
2)
rm 1m 2 v0
Ј
l<инетичка енергија честице у nо•1етном тренутi<У није довољна да она изnрши рад
nротив одбојне елентричне силе и стигне до сфере. У том случају •1еr.тица би 11ришла
сфери до неiюг минималног растојања. а nотом би се честица и сфера убрза1ю
у даљавале једна од друге.
=Т : следи: х= q fi.
2
kq
х2 Vт
Е1ектростатнка, реш<:ЈЬ:I 191
(k
:to Ј<илаља нити мош•~ лоl1и само н рс доnира Ј<угли. UJIJJocJю: х~ 2r. тј. qVт ~ 2r.
llа1юн Ј;идања нити но•н~l1е да се l<peiJC и друга Ј<уЈ·ла. lle1<a ј<~ и бр:ЈИЈЈа Ji)T.'II~ 1 у
треi!)'Т){)' liИдања НИТИ. а V брзина ){)'Г.IIИ IIOCJIC Љlt\ОВОГ aПCШIYTIIO IH~C!I<t<:TИ'IHOГ
судара. llo :ш){онима одршања имнуж:а и енер1·ије важе јещнi'Јине:
2
kq kq 2 mu 2
mu=2mv и ---=---+--
lOr х 2
б) \1ю је qи < 2r. IIИT С<~ Hl'iн• IIIH~IiИII)'TИ, .101111 \н• ДО cy;tapa Н) 1'.'111. а IIOC.I!'
с) дара Ji)'Г.IH' lн~ с1~ щн~тати на з1џу. llcнa је 11 fip:!llнa нуr.н• II<'IIOCpt'.!IIO II!J<'
с) ЈIЩЈа. По :iaHOJIY о;lр;Ј;ања <~III'IH'ИjP BIOJ>Jt:
2 2
kq kq mu 2
---=---+--· C.I!~;IИ: ll=
\Or 2r 2
\)р:mна H)'I'ЋI IIOC.'I!~ Cy.lapa добија се ИЗ ЭaJiUIIa O,lpiliaЊa 11\III).IC<I:
mu=2mv: v-..!..u-
- 2 - vs,;;;
(k;2 ·
245. llpo\H'II<IIШII).IIC<IIi)Г.BЩI' нри•~ .. шсти•ЈЈIШI С).lЩЈ) ј<• 2mv. 1'.11' јР 1111' 11\111).1<.
li)' Г.'ll11l1' II<'IIO<:pCдiiO llpl' С) ,щра. 1\еЈ<а jl' t:JV број Н) 1'. IИIЩ liOje :ш врещ• !:!.t .\ .I<IIH' )
ијн~ру 110.1) lllн''IIIИJia R. <1 W JiИIICПJ'IIia е1н~р1·11ја li) 1'.11111<'. ПpitтiiOil• l•) 1'.1111!<1 11а
С<\Н~р) jl':
246. Одбојна сила нојом на слободну 11углу делује ближа 11угла ја 1 1а је од силе
нојом дС.'Iујс днљн нугла. Стогн lle сР средља 1!у1·ла 11рстати убрзюю. а ма11сималну
бр:н111у имаlн: 11ри щюласliУ нроз равнотешни nолошај. Ано је v брзина средње кугле
нрн IIJIOЛaCI!Y 1;роз равнотснти нолошај. а и брзина штаnа (са учвршl!еним куглама) у
том тренуТЈ;)'. 110 зююнимн одршањн енергије и имnулса оаже једначине:
k 2 k' k2 2 2
.д..._+_![_= 2.д..._+ mv +2~ и mv=2mu.
1 21 1,51 2 2
' \
''
dWP, =kq2(_!_+_!_+ ... +-~-+--1-)·
''
•., а1= 11 1
а _ =а •',
а, а2 an-2 ап-1
4
а~-1 =al 1·де су а 1 , аъ ... , а•. 1• редом. растојања темена из
'\ '' 1юг је одлетела Ј!углица до осталих темена
··-,,,.._
----·----
_. ,/
/
многоугаоЈIИЈ<а
једна!!<! је
(слика).
енергије та nроменн nоте1щијалн1: енергије система
1шнетичној
I!YI'ЛI1l\a дале1ю од шюгоугаоника:
енергији
По закону
коју l1e
одршања
имати
Слика уз решење 24 7
wk, =kq2(_!_+_I_+_ .. +-~-+--~-)-
а, а2 ап-2 an-1
С:ЈИЧIЮ томе. друга 1!) 1'!1Ица. ншюн ула.ъавања на велико растојање од многоугаоника.
11маl1е 1!ИНеН1 1 1НУ енергију:
2 2
С..н•ди: W= Wkl- Wk 2 = kq = kq ОДНОСНО q= ~aW .
an-i а k
248. На t>.1ентрон делује 11Јщвла 1 11!а елеЈпростаТИ 1 1Ка сила услед чега се он креће
убрзано на прстену ..\но nролази кроз центар nрстена брзином v. no закону одржања
енергије важи:
1
mv 2
]) Ј.'. . . . ~~
keq keq
---+---.
R 2 ! -е
2
С.н~ди:
v= ~er~ ~R 2 +h 2 Ј· 1
Е:н:1прон Н!' мора 11роlш "роз центар nрстенн јер + ! +
1
елентрично поље прстенн нијt> хомогено. Приблюнан 1
nриказан је на слици. ,.\Ј(о елеЈ(трон. из неiюr случај1юг разлога. маЈ(ар мало СI<рене са
осе nрстена. на ње1-а l!e деловати шн~Iпрична сила Ј(Оја l!e ra одвуl1и од осе и он l1e
nасти на прстен.
249. !{ада носуда (нoлyiii)(~'JHИI<a R) до прха буде наnуњена п~·IIюшћу. у њој lн~
бити N Ј(апи (полунречниЈ(а r). на !Је I<yrлa имати наелсЈ(трисање:
3
Q=Ne= V.ifere q= R q
vkapi r3 .
llei<a је h тражсна висина (~tерена од центра кугле). Последња I<aii Ј(Оја уснева да
стип1а до носуде у трснутЈ(у додира са нуглом има брзину јсднаЈ(у нули (толиЈ(а
брзина од1·овара миним:11юј писини). Према зююну одржања енергије. 11римењеном на
тренутаi< "ада I<an nо•Iињ<~ да нада и тренутаi< I<ада стин;е до I<угле. важи:
Маса l<a!нt је
m=р~т-3 најс h=3kq2R2
З 47Cpgr 6
250. У IiOIIДCHЗaтopy је XOMOJ'CIIO C.'ICJ(TpИ'IHO JIO.. J,(~. па је разлина llOTeiiциja:!a
та •Ialia 1 и 2: q> 1 - q> 2 = Е/ . Рад nоља је:
251. Равни и
А=
П
Ео
ст
q-1 = 13,6 j.LJ.
(слиЈ(а) су
-- ~ -~-~~~~СIД~-- 2
-11
--~q:.~l.
2
Следи:
q!!..l ER= Mv
ОДНОСНО V IWYl
2nR 2
Е Е
ы ·11q
{б) {в)
Слика уз решење 253
/(f)2 f2PE
О=- рЕ+-- . одакле следи m = V/ = 60 rad/s .
2
256. Извршени рад једнак је енергији коју ће имати дипол у датом nоложају у
електричном nољу:
А= -pEcos(a+!:.)=
2
pEsin а= p_g_sina.
c S 0
257. Дати систем може се nосматрати нао електрични диnол у електричном пољу.
Нека је v брзина куглица у тренутку r<ада је ди nол нормалаrr на 11равац линија nоља.
По заrюну одршања енергије важи:
kq2 kq2
mvJ ----pEcos180° =mv 2 ----pEcos90°; mv 2 =mvJ +рЕ ... (*)
l l
Елсктростатика, решеља 195
------------------------------------------
За нружно t<рстање t<углицс у tю.rюжају у нојем је штаn нормалан на лиttијt~ поља
важи:
2
2v 2 kq
O)IIIOCIIO т--=Т+-- ... (**)
z z2
2mv6 kq 2
Из (*) и (**) се добија: T=--+2qE--.
z z2
258. а) Да би се тело наелентрисало мора са извршити нени рад. што значи ла
сваtю наелеtприсано тело раснолаже неком енергијом. Рад елентростати•tке силе Н<'
зависи од начина наелеtприсаuања тела (електрос.татична сила је tюнзерuативна). па
можемо прt~пюставити да се процес наелеюрисавања сфере одвија тано што се на
Следи:
2(R+M)
lia1ю М ~ О , то је R +М =R • па се последња формула своди на:
1
l{aiю је k=-- и следи:
47reo
262. Нада се нугле споје жицом доlш l1e до nреласна наелснтрисања са једне на
другу - тано да се изјсдна·н~ nотенцијали нугли и жице. Не1<а је тада па nрвој нугли
наелентрисање q 1', а на дру1·ој q2' (паслектрисање lta щици је занемарљиво јер је
занемарљива и дебљина щице). /\l!o су q 1 и q2 апсолутне вредности наеле1присања
кугли пре спајања, онда ваши:
(Због велиi<С меl)усобне удаљености l<угли занемарује се утицај nоља једне кугле на
nотенцијал дру1·с)
, R,(q, -q2) ,
Из наведених једначина се добија: q1 = и q2 = R2(q, -q2) .
R 1 +R 2 R 1 +R 2
Заменом бројних вредности и изра•1унавањем се добија: q 1 '= 20nC и q 2 '= 40nC.
f{роз жицу је прошло наслентрисање: tlq = q 1 -q 1'= q 2 '-q 2 = 60 nC.
q
ЧЈt =k-.
R
ЈЪус1<а nолупре•111Ика 2R је изван nрве. а у унутршњости треће сферне nовршине, na
је њсн nотенцијал:
F= ~ F12+F22=kqQw~ -+-~~~
--+--=krq 2(1 -+--.
а4 Ь4 а ь а4 Ь4
-q,
Да1те. дати систем l<угле и љусi{С представља. заправо. систем три наелентриr.апе
сфернс nовршине: једна има nолуnрr.•шин R1 и наеле1присање +q 1. друга
пo.•Jynpe•JHИii R2 ' и паелентрисање -q 1• а тpella rю.:lyЩJC'IIIИI< R 2" и паеле1,трисање
q 1 -q 2 (стша б). l{аЈю је R 2 '= R 2 "= R 2 • то се може nосматрати и liao систем
267.
Нада се нуг.:1а сnоји с.а љус!iом. с1н~ то постаје један llfЈОIЮднин и на<~лt~нтрисаље Cf'
раснореl)ује но с1юљашљој новрши11И љус1н~. llотеннија.11 сваi<е 'IЋ'II\f' то1· провою1ина
(па И liYI'.IIC) ј<~:
R
ОДПОСIIО ((Ј'=-! ({Ј.
Rz
268.
!{ада <:<~ оно !iугле ностави љуска. па унутрашљој површи11И .-1.усне иэдвојиlн· с<·
па<~.'l<~!iтрисаш· -q, а паслентрисаљс +q из љус1н~ lн~ с~ у даљи ти IIU земљу (тим Р lн~
IIОТСIЩИјал љусне бити једпа11 нули). Тада остају две наеле1присап<• сфернс Iювршипе:
једна има IIO!I)'IIp<~'IHИii R 1 11 наелентрисање q. а дру1-а IIO.:Iynpe•IHИii R2 и
IIaCJieнтpиcaii·<~ -q. Поте1щијал нугле је:
({Ј =k!f_-k_!L=((J(I-~)·
RI Rz Rz
269. Нца с<~ нугла уэРм.rыl на њу ћс са зе~1ље Јtоћи
llf~IЋТI1111IO тн·:н'Iiтрисањf' -q 1 тано да nотсн1tија.1 I<уг.:н~
б~ ш· je;щ<lli пу.-1н. Пол .tејством nоља тог IIасл<~Iприсаља
-q 1 ~ љусци се раздвајај) наелентрисања: на унутрашњој
страни .ъycii<' индунује Cf' наеле1присањt> +q 1 . а
llaC.'If~liTpИI.aiЫ: иде на спољашљу IIOBPIIIИHY
(слиi<а).
Из услова да jf' потснltнја.l пугле јслна1; нули следи:
qRI
ОДIЮ\.ПО ql=-.
Rz
Потепција.•1 љyciiC је:
Сдика УЈ решење 26 9
q-qi kq( 1 - - =225V.
({J=k--=- R1)
Rz Rz Rz
11 Следи: и
l{aJLa се ot<o прве нугле стави љуска. доћи l1e до nрерасnоделе Itаелеtприсања: па
првој нуг.ЋI 611l1f' псно на<'Л<~Iприсање q 1'. па другој q 2 ' и па упутрашн.ој nовршинн
.ъy<:Iie -q 1' (c.'IИI<a). !{ано 1.) и тада потенцијали I<угли исти. ва}!( и:
ФИЗИКА 2М
200
-------------------------------------------------
r2
,_ qr1R
Из тих једначива се добија: ql -
ђ R + r2 R- r 1r2
<р(! o'v)
20 30 r(cm)
(а) (б)
Слика уЈ решење 271
<p=ki-k!L.
1 R
274. Нано су растојања измеl)у шюча мно1·о ~tања од линеарних димсiiЗија nлоча.
IIOЉf' се сматрати да је е:н~1прично поље иэмt•IЈу плоча хомогено.
Е 1 + -Е 1 _ -Е'+Е"=О и
Е'+Е"-Е 1 +- Е 1 _ =О,
Е'
rq
Eq Е'
1 Е"
1 Е'
2 Е"
2
q> -q + q,'
Е +q,"
q>, +q,
q>,
lE, ·q,
q,'
·q,''
q> +q +q
(а)
(б)
Слика уЈ решење 276
На слици (а) су 11риiiазана два еле1при•1на nоља: једно nоље дају наелентрисања
сnољашњих пло•1а. а друго nоље nоти•1е од наелеитрисања унутрашњих nло•1а.
Дштс: и
03е иS
q = e0 ES =-0 - .
е иs
q1 = е0 Е1 S =- - - и Следи:
2d 2d
.Јачи ва nоља измеЬу горље дос nлоче, иао и измеЬу доље две, је: Е=!!_ .
2d
_.!l_+~=_!!.l_+ qz'+qz"
e0 S 2e0 S 2e0 S 2e0 S
Из (#) и (##) се добија: q 1'= q и q•"=2q.
Сличво томе. из услова да је јачина nоља у увутрашљости nлоче 2 једнаиа вули,
добијасе: 2q+q 2 '=q.+qz"·
,;c============::J.q Каио је
даје:
и
q 2 '=2q
q 2 '+q 2 "=
и
q 1 = 3q.
q 2 "=q.
налази се
с=====================::Ј~
+ 2q
Коначно. расnодела
nовршивама nлоча nрииазана је
наелеитрисаља
на слици
no
278. С of):H·IIJOM да С) II.IIO'IC УЗС~IЉСIН:, ll<l CIJ<lliOj O.l ЉИХ IIIIJL)'IiOBaJн: Г.С IH~ПlТИBIIO
ll<!l'.'l<'iПpИe<lll,l: (iiU:JИTИBII<l IIC.IIC!Пpиcaљa "О!l!Ш:ЈС" )' :!1'"1.'!.)'). ЈЈеюt су IIOI!j)IIIИIICIH~
,-устине наст:t>ТIН1сања на горљој и лоњој шю•tи. pt:;toч. а1 и а2 • Та;щ је јачина
ноља и:зчеl)у фолије и горње Јt.rюче:
a+at -az
Е1 = (поље је уон:ре1ю щ фш1ије t>a нлочи).
2е 0
.Јачи на ноља иJ"tciJY фолије и лоње n.10•1e је:
а2 +a-at
Е2 = (nоље је уr.мrрсно o;t фолијt~ lia ttло•Ји).
2е 0
Јlошто су tl.rtoчe 11роволне. јачи нс поља у:з горљу и лон.у н:tt>'IY су:
279. Нсюt се nлоча nомери иэ почстног Јю.rюжаја :1а х "а горњој фолији. Kat>o је
110назаtю у решењу претходноЈ' залатt<а, llOBIHIIИнct{C густине негативних
ст(h+х) ст(h-х)
ст,= 11 0'2 = .
2h 2h
0'2 s
Маt<симална вредност те силе је (за х= h ): =--
2ео
а) Ан о jt' mg ~ Fmax плоча. нојој је дата неt<а tючетна бр:!Ипа \'о. нретаlн~ ct'
равномерно успорено. Аtю је v брзина tюјом она стише ло горље фолије. онда оаши:
mv 2 mv 02
F,.rh =- - + mgh- - -.
2 2
l{ано је сила линеарно заnисна од нута. љена средња врt~двост јелнана је аритметичној
средини. на се претходна једначина своди на:
cт Sh
2
__ mv +mgh- mv~.
2
OllHOCIIO
4е 0 2 2
односно
ст 2 S
, !ali.tf'. alio је mg ~ --. мансимална nо·н~тна брзина н.·ю•tс. при tюјој ће она ~юћи
2е 0
0'2 s
б) \tю је mg < - - . пло•tа, нојој се даје нена пo•teтtta брзина. tipl~тalн' се уснореtю
2е 0
.10 ttо.<южаја) tюјем су исти интензитети елентичне си.·н~ и Земљине те;1;1~. Доuо.. ыю је
;щ у тај tю .. юшај плоча стип11~ са произвољно малом брзином. а nотом lн~ сила нојо~t је
щ>ивла•111 горља фолија бити uelш од силе mg и tlлo•ta he се убрзано нретати до
t·орње фолије. Нена је ho
пут 1юји ПЈнФе плоча до поЈюжаја у liOM је резултујуl1а
си.1а једнаt<а ну:111. Тада uаши:
ст 2 Sh zsh' 2
mg=--o- н :!..____ј_= mgho- mvo .
2e0h 4e 0 h 2
2e 0 mg 2 h
Из тих једна•tина се добија:
ст 2 S
280. Het<a се дато тач1шсто наслеliтрисање на,tази у та•ши А (слина а).
flретпостави~ю да је цео простор лево од дате равни исnуљен rtроuодником.
Интераtщија танног nроводниt<а и та•tнастог наелентрисања иста је I<ao ИЈiтеранција
IIЈЮводне равни и тачнастог наеле1присања Наиме. негативно наслентрисање !Је се
tнtду"овати само но nоuршини nроводниt<а. односно 110 nроводној равни. Леnо од те
равни јачи на ноља једна1ш је нули и може се у!(mtњати слој по слој проводниtш
206 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
(паралелан са датом раш1и), а да се nри томе ништа неtЈе nроменити у слектричном
пољу - таюЈИМ смањипањем дебљинс nроводног слоја на нрају се добија провод11а
раван).
Даю1е, на 11роводној равни издоојиl1е се 11егатив1ю 11аелектрисање (позитивно
наеле1сгрисање l1e се удаљити до бесконач1ю далеких крајева). Да би се одредила сила
1юја делује на тачнасто наелектрисање, nотребно је знати l(aiiO изгледа поље
инду1юnаних наеле1сгрисања равни (кюю густина индукованих наеле1сгрисања није
равномерна. јачина поља те равни не може се ра•1унати по формули за равномерно
наеле1присану раван.
!1 !1
Е
~- d d
······ .........
А
Е
~·····_
>·· ····•
.. ···+q
F= kq: (2..fi-1).
4d
282. Пот<~IIЈtијал обе 1юлуравви јед11ан је
С-''""'' уЈ решењ~ 28 Ј
II)'ЛИ ано се у 'ICTII)ПO~I TCMt~ll)' IШаЈtрата
ll<tJiaзи та•1насто ваеле1прис<tњ<· -q. )tанле. трашена сила ј<~ (нао у претходном
k 2
0 =2mv 2 _ _.!!._., одатле ct' до
б.
ИЈа:
v = ~ kq2 .
2 2d 2md
ва:щ) \) 1 .
одрР Јt~но ЈС ус .. ювом да не сме до 1и до 11ро 1 б'
О Ја ваздуха: !5:!.!_<Е
R 2 - о-
q mvJ kqe
ql =q2 =-; и -~-.
2 2 2R
Аtю је v0 = 3000 km/s неједнакости се своде на:
qmax =0,67·10- 11 С.
k ь
286. l-la t1угли се гомилају протоtrи услед •tега она делује све ја•юм одбојном силом
на нове протоt1е tюји долазе из акцелератора. Стога се nутања протона спе више
нриви. Када се кугла максимално наелектрише nутања nротона тангира nовршину
11угле (слина).
На нуглу такође
делује електрична
сила, али због
1
v0 +е велике разлике у
.-· -·-. -· -· -· -· -·-. -·-. -· -· -· -· -·-. -·-. -·-· -·-.-.-. -· -·-·-· џ маси између кугле
и nротона брзина
крстања кугле је
занемарљива. Нека
у nоложају 2
Слика уз решење 286 nротон има брзину
v. а nотенцијал кугле је q>. По законима одржања енергије и момента имnулса (у
односу tta центар кугле). за nоложаје 1 и 2 важе једна чине:
mv 2
eq>=W--- и ../2mW ·d =mvR.
2
Кондензатори
и
Еtсктростатнка, решс/ЫЈ 209
!{ада <:Р uc:Ja IIJ!I~бatiИ. ;ЮI!И l11' до t1р1:ласка 11аеле"трисања са нo:ntтИIIIIt' 11.<10'11' j<'JtiiOI
tюllдсн:Јатора 11а нсrатиu11у шю•t:< дpyt·ot· 11 oбpttyтu. таtю да !11:. 11аtюн уснuстанљања
спщиОIIЩ>IЮГ стања. уку11tю l!ae.•tcliтpиcaњe кoi!Jteii:J<tтopa бити:
, (С, -C 2 )c,u
q =qt -q2 =
С 1 +С 2
l{шю су IIOIIJН~11:1aтopи uеза11и IIЩJaЛt'.'IIIO. на cвalimt o;t Њll\ ва11011 lн: fi~пи:
U'=--q·-= (CI-Cz)CIU.
CI+C2 (CI+C2)2
=
С 2 ср 1 +С 3 ср 3 C 2U C1C2 U
ср 2 ____::.;_;___...::....;_.=.., qt = С1 (ср2 -срз)=----'---"--
С 1 +С 2 +С 3 С 1 +С 2 +С 3 С1 +С 2 +С,
(С 1 +C 3 )C 2 U
q, = С,(ср,
CCU
3 2 __
_ _:;___"_
q 2 = с 2 (ср, - ср 2 ) = ___;с__---=:....--=- -<Р,)=
с, +С 2 +С 3 · · • · С
1 +С
2 +С
3
289. J{a,ta jt• llj)CIHI;ta•J ~ HO.'IШiiiij)
НО.IИ'IИНа Н<Н'.:Н~IiТIЈИСања: q = C 1U 1 .
1Т"' игi. ,
~,п
1 т ·т-q·
(а) (б)
С.rика у t рt·ш~њt• 289
210 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
После нребаttиваља нренида•rа у nоложај 2 одр(Љена колична наелентрисања са
горље (негатиrше) nлоче rюндензатора С 1 преlш ће 11а доњу nлочу rюндензатора С2 и
rюндензатори !Је бити наелеrприсани нао на слици б. Тада важе једначине:
-q=q,-q2 и и2 -- !!.1...+ __
q, .
с2 с,
с,с 2 и 2 -с, и, 2
2C 1CU
q =С · 2U = - 144 JlC.
е С, +Cz
При томе су леnе ll.lo•re оба rюндензатора нает~rприсанс nозитишю. а десне
негативно.
l{<tJta се 11реr;~rдач затвори. свани кондензатор је nар<tлелно nезан r.a једним изnором. а
нает~"трисања rювдензатора су:
q 1 =C 1U=I20JLC и
q =с,U
CrCzU
наелектрисање сваког од њи х је: =- - - .
Cr +С2
При томе су лева nлоча коrщензатора С, и доња nлоча кондензатора с2
наелентрисане негативно.
296. а) Све тачке сnојене проводником имају исти nотенцијал: лева nлоча
rюндензатора С 1 , десна nлоча кондензатора С2 и лева nлоча кондензатора С3 су на
nотенцијалу тачке а; десна nлоча rюндензатора С 1 • лева nлоча кшrдензатора С2 и
десна nлоча ноrrдензатора С3 су
с с с с
на nотенцијалу тачке Ь. Дакле,
свани кондензатор
nлочу на nотеrщијалу
има
тачке
једну
а, _гт~ _rl ~~ь
ч~~ Ч~----1---~~~
а другу на rютенцијал:r тачке
Ь. na се може закључити да су
I!Ондензатори везани паралелено:
с с с с
С, =С 1 +С 2 +С 3 . {а) {б)
Слжа уз решење 296
б) Шема датоr· система кондензатора може се nредставити и слином (а) са ноје се
види да тачr<е т и n, због симетрије. имају исте nотенцијале. Стога кроз грану mn
неhс nролазити наелектрисање. тј. кондензатор везан између њих се неће nунити. те
ЕАектростатика, решења 213
и нема ни1<а1шу улогу у нолу и може се избацити. а да се nри томе ништа нс промени
(тююЬе се тачне т и n могу нратко сnојити и ништа се неће променити). !{ада с.е он
избаци остаје једнос.таван веза нондензатора nриказана на слици (б}:
l l l l
-=-+-=-; Се =С.
Се 2С 2С С
С, С, С, с, с,
1--tTTI. . т---·3
... 1--1 Т I~i 1---1l
z.., ____
c,I
_._____
..._____
I
.._____..., 4
I2c,=c, z...__c_,I_.___c_,I........__T.... с z12=c,
(а} (fi}
Слика уз решење 297
l 1
Напон измеl)у та •1ана 6 и 4 је: и 64 =и 63 +и 34 = 2и 34 • па је и 34 =-и 64 = -и 62 .
2 2
На сличан начин. даљим уnрошl1а·вањем шеме. нао на с.ликама (б} и (в} добија се:
. 1
и 52 =2и 62 • па Је и 34 =-и 52 •
4 С, с,
тј. и 34 = 2
2
1
и 52 · 1--11 i l 1--1~
!{ан о је и 12 =2и 52 • следи: z..._c_._I.___ __,Tc,n=c, 2··---Т_. с,
1
и34 =зи12 =2V. (в}
2 297 С1ика уз решење
298. Helia су наелектрисања на
кондензаторима pacnopel)eнa liao на слици (а}. По I Кирховљевом nравилу за чnоровс
с и d важи:
и
и ~_!f..i.._!li..=o.
ЗС ЗС 2С
з~s
+q, ·q,
(а} 4
Слика у.1 решењ• 298
214 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------
С = С+ С + С = 2С .
е 2 2
с
а а
'Fт~ '"1 1
т-н-~
_L
ь
:т CI ь
ст ,.Т ь
т
ь
т
(а} (б}
Слиюt уз решење 299
Слично: и аЬ =и ad +U db •
Слика УЈ решење 300
q2 2
и иdь =--С:
12
следи: и ad = 3U аЬ.
Ра:ЈЛИЈ<а nотенцијала тачаr<а с и d је:
Ен:ктростатика. решеља 215
-------------------------------------------------
2 2
<f>c-<f>d =(<рс -<р а)+ (<f>a -<pd) =-зИ аЬ +зИ аЬ = 0 ·
Данле. 'IЋ'II<e с и d су ва истом IЈОТСiщијалу. :\1ю ct~ измеf)у њил вен;!' IIOIIJtcll:!aтop
IICIIO СС IIJJOMCIIIПИ CHIIИOaЛCIITIIИ I<allai~ИTCT ВСЗе. ).[аНЛС, траЖСIIИ CHUИIIaЛCIITIIИ
Ј<аllанитет је:
(. n_-_2....:.)_C_·(:__n_-_2:__)C_ !!..с .
• [ali.IP: c.=C+-
(n- 2)С +(п- 2)С 2
302. Н''"а jt• с. eнoиuaлCIITIIИ I<аllащпет ;tате веэ1· између та1Ја1.а а и Ь. Kat.n
liO.IO И \Ја бCCI{()IIa'IIIO \11101'0 C.'ICЧ!'IIaTa liOjИ Cl' IIOII<IHЉaj,l. Т() jt• И li(!II<ЩI1Tt''l lt' 1<1 НО.•Ја
l<'CIIO ол I'JJ<IIII' mn (t:.-IИI<a) т;н;оiЈt' С,.
(•) (б)
С:шка :v t flt"JIIt•tы• 3О 2
216 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
с
a-JI т
11
ь-јf т Ј72с
с
(б)
(а)
Сдика уз решење З О З
Рсшсњс је х=
-I+.Ji7
.
.
11а ЈС
С, =С .JI7 -l.
8 8
304. а) На ос1юву
рсшења задал<а 276 люю
се ~юже зан.ъу•1ити да је
дати сист<~м металних
11.rюча снвиналентан
нанацитет: С= Е 0
s
-.
(а) (б)
Нюю су нрајњс пло•1е 11а истш1 rютенцијалу. одговарајуtш веза 1юнде11затора је нао на
С.IIИЦИ (а). па је СIШИВаЛСIIТНИ наnацИТСТ:
С 3 3e 0 S -IO
С =-+С=-С=--=29·10 F.
е 2 2 2d '
б) .'шu се једна пло•1а I!OII!leнзaтopa сnоји са навезом (слина а) добиhе се систем два
паралелно везана кондензатора (слина б). Да1mе. каnщитет hc бити 2С, тј.
nonehaћe се дnа пута.
Sl Sz
С=е 0 --+е 0 -;
d-h d
s!_ s L-l
·q,_,- - - L - - - - ;
С =ео _L_+eo __L_: 1
d-h d
С= e0 S
L
(-/-+
d-h
L-l )·
d
Е= kq.
2 • нробој се дешаuа асю је Е pr = k; ... (**)
r r
UR 6
И:с (*) и (**) се добија: Epr =---=2·10 V/m.
r(R-r)
си;
И 2 =:Ј.2. = 2И :
2
q2 = 2СИ: W2 =--=2СИ
с 2
С1И 1
2
С 2 Иi
311. У HOЧCTIIOM ТрСН)'ТI<У yK)'IIIIa енергија IЮIIДСНЗатора је: Wl =-----+ -----
2 2
llакон наралеююг везивања унуnна енергија је:
2
(С1И1 +CzU2)
2
q
Wz
2(С 1 +С 2 ) 2(С 1 +С 2 )
1
то је С 2 =-С 1 . на је:
2
ЕА<.:ктростатика, решеља 219
-------------------------------------------------
б) -\1<0 је Јюндензатор cue време uезан за и:нюр наnона. онда је HaJIOJI измеl)у њеrооих
шю•ш нонслш·1ан. При раљЈиЈtаљу ЈЈ.rю•Ја мења се ЈlаЈЈЮtитет 1юндензатора. на ·1 нме и
њеЈ'ОЈю наЈ~л,~нтrисањЈ~. Поље у ЈЮIЈдензатору се може сматrати хомоrсш1м. на је сила
q q2
1юјом се привлаче ЈЈЛ(Ј'ЈС: F =qE1 = q - - =- - .
2c 0 S 2c 0 S
На1ю се н ри ра:Јмицању JI ..JO'Ja смањујс Ј;анацитет. смањ) ј1~ се и ЈtаЈ~.rн~ЈприсаЈы~. а тиме
и t~.'Н~Јпроста·Ј и•нiа сила нојом се 11риuлачt> JIOIIJll'll:!aтopcJIC
JJJJO'Ie. Сто1-а у оuом сЈЈ)''Јају
IIJ))-1 размиЈщн.у шю•Ја треба вршити мањи pal! неЈ·о у слу•Јај) ла Cl' ЈН' мења
ЈЈа!' . ЈС11ТЈ1И!:аЈЈ,е Нlнtден:Ј<!Тnра.
:!1_ -~-!!..!_=о и
С С 2С
q 7
;Ј,аЈ; . Је. СЈШЈЈuа .. ЈеЈпни на11ацитет дате nезе jt>: С =-=-С.
е И 5
314. l{ада су нондензатори одвојени један од друrо1·. њихuва укуnна енер1·ија је:
2 2
q a Sd
w.=--=----.
С с 0
l{ада се 1<0ндснзатори увуку јеЈ!ан у др~ти. ја•1ина nоља између горњс две (као и
и~~~·~l)у доњс лпе) 11лочс и ош·оварајућа заnреминсЈ<а •·устина eJJeprиjt• су:
(1 1 2 (12
и w1 =-с 0 Е 1 =--
2 2с 0
220 ФИЗИКА 2М
------------------------------------------
20' 1 2 2а 2
Е2 =- и w 2 =-Е 0 Е 2 =--.
Ео 2 Е0
2
30' Sd
Укупна нергија система је: W2 = 2w1V + w 2V =----.
Ео 2
a 2 Sd
Дакле. траже ни рад је: А= W2 - W1 =- -
2Е0
q2 q2d
315. Гlо•1етна енер1·ија датог система је: W1 =-- =- -1
2С1 2E 0S
\{ада се нренилач затвори. доћи ће до 11ретања наелектрисања са једне пло•1е
нонлензатора на другу ;нж им се потенцијали не изједначе. Наеле1присаља ће се
прерасподелити као на слици (тада је ja•IИI!a поља у унутрашљости сване плоче
једна11а нули). Тада је лати систем еквивалента11 систему два nаралелно везана
нондензатора.
q=CU = EoSU .
d 1 -d 2
И:!међу наеле1присања делује привла•ша сила и зато ће nлоча, 11ада се nусти. кренути
навише. \{ада буде на висини х наелентрисања he бити pacnopel)el!a t<ao на слици
(б}. Тада важи:
ЕАектростатика, решења 221
+q
1 +q,
·q,
1
d1-d 2-x и
-=-
Ј
+q,
·q х
1 ·q,
1
(а) (б)
UIИM УЈ 1>ешење З 16
. [ q2
A=F"(d,-d2)= - - +
q2
- -Ј (d,-d2):
·d,--d2
. 2e 0S E0S(d 1 -d 2 ) 2
q2 EoSU2
A=-(d 1 - d 2 ) = - - .
e0 S d 1 -d 2
:k~tљина Т<'<"а је занемарљива. на је занемарљив и рад ноји nло•1а врши nротив ње, те
с<' сав рад е.1<~нтричнс си:н~ троши на ноuећање HИIIt~TИ'IHe енергије п.·ю•rе:
mv 2 {2А 2e0 S
А=-2-. OДIIOCIIO v=v-;;;=V m(d,-d2).
Диелектрици
\{юю је nоЈ<азано у решењу задат1<а 207 сила којом интераrују два диnола •1ији су
динолни моменти истог nравца је:
222 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------
F =6k РРЈ
4 • OДIIOCIIO
nq2
flоларизаttија дислсктрика је: P=np=---E.
k
nq2
Из те формуле и формуле Р=е 0 (е, -1)Е следи: Е =1+---
r kEo
319. а) Када је кшшензатор везан за извор напона. тада је напон између његових
II!IO'Ja константан. па је константна и јачина поља у њему. Поларизација диелектрика
је:
0 Е SU
Како је q =СИ = - - -.
d
q e0 (e,-1)U
следи Р=е 0 (е, -1)Е=Е 0 (Е, -1)-= =7,4J1C/m 2
E0 S E,d
.
ЈС:
Е=-1_.!1._ _ _1_.1__
47rEo r2 47rEo r2
Следи:
q' Е, -1 q q' Е, -1 q
а
1 =---=---- и a2=--=----
47rR,2 Е, 41CRl2 41CRJ Е, 41CR1
Е, =-~q___
4п:е0 е,R 12
ЕАектростатика, решења 223
Е, ............ ,~liџ
1
q>,l--"""'\
~ ~
о R, о
С•rиюt y.r решење 320
q q' ----~
Е=------- и Е= q
4п-Е 0 r 2 47z:E 0 r 2 4п-Е 0 Е,r 2
И:Ј тих <I>O[>M).'Ia добија се полариэационо паслен
' q(E,-1)
трисањс: q= .
Е,
и <f>2 =о.
Сликк у1 решење 32 Ј
q q' "
E=---- и E=-q-.
2E0S E0S 2E 0E,S
Е -1
Из тих формула следи: q'=q-'-. Слика уз решеп.е 32 2
2Е,
323. Уэ эансмаринање ефека1-а l<рајева дати 11011денэатор може се nocщt·l рати као
t:llcтeм два паралелно ве:Јана 11О1Шепзатора 11а11ацитета:
224 ФИЗИКА 2М
------------------------------------------------~
q2
тј. q-q 2 =--, одаi<Леје
Er
1lоuрши11сна густина поларизационох наеле1присања диелектрина једнака је
поларизацији диелектрика:
a'=P=E (Er
0
-1)~= 2q(Er - 1
)
EoErS (Er +1)S
326. Кано је растојање измеt)у nлоча мало. може се сматрати да је nоље у сваком
материјалу хомоге11о (што иначе не важи за нрајеве 1юндензатора и nростор око
грани чне рав11и диелектрика 1 и 2). Стога је nовршина која раздваја материјале 1 и
З е1шиnоте11ци-јална, а исто важи и за nовршину која раздваја материјале 2 и З
ЕАектростатика, решења 225
------------------------------------------------
(потенцијали те две еквипо
тенцијалне новршине нису исти).
Дсшле. дати систем _ мож<' се
nосматрати као систем •1етири
с,
Слика уЈ решrње 327
328. а) \rm је nло•1а МРтална. дати систем еквивалентан
је систе~tј два рРЈ\110 везана 1юндензатора kлика):
С1 = e0S Cz = e0 S С=~=~= С 0
х d-d 1 -x С 1 +С 2 d-d 1 0,4
d (1·д~ је С 0 = 2 nF ).
- си 2 5C0 U 2
Енергија нонденщтора jt': W1 =- - = - - -
2 4
!{ада се п.оюча изнесе. наелектрисање IЮI!денштора остаје исто.
на је енергија:
х
d,
Слиt<и у1 pr11wњr 328
226 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------
2
15C0 U
Трюнени рад је: A=W2 -w,= 1,5mJ.
8
б) Аtю је n.rю•ta станлсна, онда се систем може посматрати нао систем три редно
везана tюндензатора, па је еtшивалентни наnацитет одреl)ен формулом:
_!_=_х_+ _d_
1 _ + _d_-_d__!_ х
1 -__
С E0 S E0 E,S E0 S
Следи:
С= e0 e,S
E,(d-d 1 )+dt
q>, ;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;!1 ::
Ll ·:!=1;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;:1 :: ··:.1___;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;jl ::·.
q>,- ·q q>, - ·q, q>, - ·q,
(а) (б) (в)
Слика уЈ jJelire~ З 29
и q ,_
-q(l - -
1 )-
- Е 0 (Е, -l)SU .
Er d
На слици (б) nриказана је расnодела наелентрисања 11 потенцијала непосредно наtюн
отварања преt<ида•tа. Тада је:
fP1
.,
-q>2
.,
=з
2U
ОДНОСНО ql =С 2U з=-d-
EoErS 2U
3 ...
(**)
А х
{а)
Слика уз реwење З З О
, pl _ nql
Укуnна јачи на nоља у диелектрику је: Е= Е 0 - Е= Е 0 - - - = Е 0
3Е 0 3Е 0
Како је ql ди nолни момент једног молекула, то је nql nоларизација диелектрика, na
следи:
3Е 0
Е= Е _ _!_=Е- Eo(Er-l)E, одакле се добија Е=--.
о ЗЕ о о 3Е о 2+Er
Јачи на nоља изван куrли једнака је векторском збиру јачи на сnољашњег nоља и nоља
кугли. Како је nоље наелектрисане кугле еквивалентно nољу тачкастог
наелектрисаља смештен ог у љеном центру, то се укуnно nоље обеју кугли може
nосматрати као nоље диnола (слика б). Дужина тог диnола је l. а наелектрисаље
је:
4 з
Q=nVq=-trR nq.
з
Јачи не nоља у тачкама А, В, С и D су:
228 ФИЗИКА 2М
Ql 2nql 2Р 2 ЗеrЕо
Ел =Ес =Ео +2k-=E0 +--=Е 0 +-=Е0 +-(Ег -l)E=--;
R3 Зе 0 3Ео 3 2+Er
Ql Р ЗЕ0
Е 8 =Е 0 =E0 - k - =Е0 --=--.
R3 3Е 0 2+Er
Sx
и С2 =ЕоЕ -.
r dl
Следи:
WJ = 2d[l+(Er -l)fЈ.
После елементарно малог uремена дужина диелектрика у кондензатору nовећаће се за
бесноначно мало & и тада ће коrшензатор имати енергију:
w,~ u[l+(::s~:т].
!{ако је iU бесконачна мало. може се сматрати да је рад силе F nри тој nромени
дужине: М= FIU.
Како је и М = !:1 W . следи:
332. До rюдизања течности долази зато што електрично nоље кондензатора делује
на nоларизациона наелектрисања диелектрика.
Следи: OДIIOCHO
ДаюiС. сила 1юјом елеi<ТрИ'IIЮ nоље делује на те•11ю<:т не зависи од дебљине те•шог
слоја. У суnротном смеру на те'IЈЮСТ делује Земљина тежа, na је рашютежно стаље
Oдpet)eJIO jeдlla'IИIIOM:
2
q (е,-1) ::: рSh g ,
..:..___:__:._..;... ОДаЈ(ЈЈС је
F =mg, тј.
2e 0 e,S
ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА
333. ){ада се затвори 11рскида'l тећи l1e струја щюз Јюло док се не изједна•1е на11он
11а Ј<ондензатору и IJaiiOH измеl)у nолова извора струје. llo'lcтнo и Ј<рајњс
l!аi~Ле!присањс Јюндензатора су: q 1 =си и q2 =СЕ.
У оба CJIY'Iaja rорња шю'lа нонде11затора је 11озитивно наеле1приса11а. што зна•1и да је
l<po:J извор струје 11рош.•ю наеле"три<:ање: q = q2 - q 1 = С(Е -и).
Рад сnољашње силе у извору трошио се на 11ромсну енергије кондснзатора и
О<; .. ЈОбО))еНу liOIO·I'IИHY TOIJ.IIOTe:
2
СЕ си 2
Л, =ДW + Q , ОДНОСНО qE=-----+Q.
2 2
с (Е -и 2 2
) =8Си2.
С. Једи: Q= СЕ(Е-и)
2
334. Стеnен корисног дејства је однос енергије 1юндензатора 11 рада 1юји је
и:шршен у изnору да би се Јюндеi!Затор напунио.
al С11е време nуњења ко11дензатора укrьу'lена су оба извора. Наелентрисање које нроз
љих npo~e једнако је нрајњем наелектрисању I<Онлензатора: q = 2СЕ.
Рад изврше11 у изворима је: А =q2E=4CE 2
•
_!_ С(2Е) 2
Стеnен 1юрис11оr дејства је:
w 2
11 ' =А =-=-4-С-Е-::2-
2
бll<ада је прекидач у nоложају 2. 11аслектрисање nролази само нроз један изнор. У
том извору изврши се рад: А'= q' Е= СЕ 2 .
!{ада се nреl<идач nребаци у nоложај З радиће оба извора док се ко11де11затор не
11аелектрише до наnо11а 2Е. Кроз коло ће тада nроћи 11аелектрисање:
q"=C2E-CE=CE.
W 2СЕ 2 2
У изворима се изврши рад А"= 2q" Е= 2СЕ 2 , па је 1/z = - - = - - = -.
А'+А" ЗСЕ
2
З
Следи:
Е/iектричиа струја, решеља 231
------------------------------------------
qi ,=_!_C Е=.!_СЕ.
2 е З
llocлe нребацивања nрСI<Ида•Ја. наеле1присање 11<1
q =q 1"-q 1' =З СЕ .
1
1
про )С наеле1присање:
1 2
Q=A, =Eq=-CE
з
б) !{ада ј<' 11ренида•1 у Јю.rюжају 11аnон 11а нонлс11затору је Е. лесна шю•1а
HOHДCIIЗaTOp<t ј<~ llaCЛCHTpИCalla IICIЋTИBIIO, а лева НОЗИТИВНО. После 11рсбацивања
нре1<ида•1а. 11апон на IЮI!дензатору је оnет Е. али је лесна nло•ш сада nозитиu11а. а
лепа 11егатиuна. Према томе. 11аелентрисање које нроt)е 1\роз изворе и ослобоl)е!Ја
llrи обра~оuаљ) једно,- мо.н~нула AgCI на негативној <~-'IС!проли 11звора струје. нроз
и:шор нроl)е ј<',!аН e.•Jt:liTJIOH. Ја би се издвојио j<~ЛII<I мол AgCI нро~ извор треба .1а
нроiЈ<' н<t<'."H~Iiтpиcall.!' Nле (Nл- ·\BOIЋ;!JIOII број). Лан.'IС. е.<Јентромоторна си.•1а извора
А А
}~: Е=-=--= ЏЗV.
q N ле
232 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
Е0SИ (Е,х
q 1 =СИ=---- -+--- =----
l-x) Е0 SИ ((Е, -1)х +1 ) .
тора је:
d l l d l
Енергија коtщензатора тада је:
WI
1
=-СИ
2=-----
Е 0 SИ (Е,х
2
Е0 SИ ((Е, -1)х +1 ) .
l-x) =-----
--+---
2
2 2d l l 2d l
!{ада је дужина диелектрика х+ Лх ( Лх ~О) наелектрисање и енергија
!{ако је отпор tюла занемарљив, нема губитаt<а енергије на топлоту, па се један део
рада спољашње силе у извору троши на повећавање енергије кондензатора, а други на
увлачење диелеt<триt<а у кондензатор:
2
Е 0 (Е, -1)SИ Лх 2
•- Ео(Е, -1)SИ Лх
AqИ=FЛx+W2 -W 1 , тј. =Fti.<+ .
dl 2dl
Следи:
339. Према решењу претходног задатка сила којом електрично поље увлачи
Ео(Е, -1)SИ
2
Маt<симална висина ноју достиже течност може се одредити nомоћу закона одржања
енерегије, уз претпоставку да су губици енергије због трења при кретању до тог
положаја занемарљиви (то је реална претпоставка јер је трење у течности и између
те•tности и кондензаторских плоча мало):
н
FH = mg- (Н- максимална писи на до које се подиже течност);
2
Е 0 (Е, -1)SИ 2 pSHdg
2dl =-2-l-;
Течност ће се зауставити на висини h, одређеној условом:
hSd Е 0 (Е,-1)SИ 2
односно
Р[ g= 2dl
ЕАектричпа струја, решења 233
Следи:
Следи:
t: Sи ( I+(Er -1)--/-
q2 =-d-
0 х+~) .
345. Изделимо штав на бесконачна велиаш број 2N делића дебљи на .:ix (слиаш).
На једном таквом делићу ја•аина струје се може сматрати константном. Струју нроз
делић 1 чине електрани из сноnа аюји nадну на тај делић. Струју кроз делић 2 чине
електрани из сноnа који падну на тај дслић. али и е.1еапрони који долазе из делиl1а 1.
Даате: 12 = 2/ 1 •
1 1
N/ 1 =-/, одакле се добија Ј,=-.
2 2N
Отrюр једног делића штаnа је R/2N, а nад наnон а ва k- том делићу је:
R k/R
иk =Zk-=--.
2N 4N 2
Наnон измеt)у средине и краја штаnа је: и =и 1 +и 2 + ... +и N ;
E=---q~- и
4KEoEгr2
За елементарно мало време Ы кроз сферу нолуnре•tниt<а r nрође I!Q.IIИ'IИIIa
наелектрисања:
Дакле, јачи на струје кроз nростор између облоrа је: l=!!..q =-q-.
!!..t ЕоЕгР
!l_ = jJrR2.
закону:
q
<p=---=---t.
t
Потенцијал 1<уrле nовећава се са временом no
47CE 0 R 4Е 0
jR "'~"""''"'"''Q"' ...
... ',................
... .............
1
~.
... r..............
:::
1
,i::::::::::::::.
. ..:::. .
R
. ...
...
----2 v.
Истом толиtюм
F, =---=----.
!!..t
ј eU t 2
l=v 0 t=-t и Уо=--.
ne md 2
Ul 2 n 2 e 3
-
у·1 :......'"'"''''',_._.__._. .-·.-:·.: : ::::·-.......
Следи: у
0
- 2m/d
Дакле, на nозитивну плочу кондензатора nадају
електрони који npot)y кроз nоnречни nресек
nовршине S = ху 0 . За време Ы кроз тај nресек
Слика уЈ f>ешење З 49
nрође !:JV електрона:
2
ј Ul n 2 e 2 xt!..t
дN = nSv0 6t =- y 0 xl!..t = .
е 2m]d
У јединици времена на nлочу кондензатора nада n, електрона:
Ul 2 n 2 e 2 x
/!;N
n=-=----
1 t!..t 2mjd
ne 2 xl 2U
струје: Ј= n 1 e = (*)
2mdv 0
Наnон између nлоча кондензатора је: U = Е -IR . . . (**)
Е
Из (*) и (**) се добија: l=----
2mdvo
R+--
ne2 xl 2
351. Нека је у неком тренутку растојаље nлоче од горље облоге кондензатора а, а
од доље Ь. Како је nоказано у решељу задатка 278 тада су индукована
qb qa
наелектрисаља на горљој и дољој облози: q, = а +Ь и q2 = а+ Ь ·
После времена l!..t наелектрисаља облога кондензатора су:
, q(b+vt!..t) , q(a-vbl)
q, = а+Ь и q2 = а+Ь ·
Дакле, кроз nроводник 1юји спаја облоге кондензатора nрође наелектрисаље:
_____________________Е_А_е_к_тр_и_ч_I_ы__с_тР_У-_Р_~'__
р_еUЈ
__е_ња
_____________________ 237
л , , qvдt
uq=q,-q, =q2 -q2 = - - .
а+Ь
дq qv qv
Амперметар mоказ_ује јачину струје: / =--- = ---- = - .
дt а+Ь d
352. Та·%•е које имају исте потенцијале могу се сnајати или раздвајати. а да се при
томе нс ме•><ају ја•1ине струје у нолу, односно енвивалентни отпор 1<0ла. Данле, дато
коло еквивалнтно је 1<0лу
с 11 nриназаном на слици (а).
Та•1ке е и f. ощюс110 с
и d, због симетрије
е d имају исте nотенцијале.
па се веза OTIIOpHИJ<a
''
, - '
'' '
Одатле сt
једначина Ч1Мј1еје решење:
д<Јбија квадратна R R R '
'
''
R
1r /
,'
.т=н(Гз -1). R R '-, __ !-__ _
Слика уз решење З5З
354. Та·ч~t:е с и g (слика а), због симетрије, имају исти nотенцијал. Исто важи
и за та•11<е ci и h, па се дати систем може nредставити шемом на слици б.
е
Ј R
с - d {::::}
R/2
R/2
R/2
R/2
R/2
а Ь\ а R Ь
(б}
Слика уз решење З 54
7
r·-r
5 7
След1~: R=---=-r.
7 12
r+-r
5
238 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
355. Та•ше с и g (слика а) због симетрије имају исти nотенцијал. Исто nажи и
:ш та•rнс d и Ј. па се rюло може прсдстаuити шемом на слици (б). Са те слиr<е лаrю
се може заr<љу•rити да тачнс с и d имају исти rютеrщијал: ако је и напон измеt)у
та•rана а 11 Ь, онда је измеl)у тачака а и с наnон и/2: таrюl)е је и измеt)у а и d
наnон и12. на слели да су потенцијали тачака с и d исти. Дar{.l(e, могу се иэбацити
нроuодници везани измеl)у тачана с и d, на је еквиnалентни отnор везе:
r·Зr З
R=----=-r.
r+4r 4
d
r/2 d r/2
с
{:::::>
Ј
а r/2 r/2
с ь
а g
(а) (б)
Слика УЈ решење 355
356. На слици (а) су истим словима обележсне тачr;е ноје имају исти nотеrщијал.
а на слици (б) је нриr<азана еквивалентна шема rюла.
r r 5
Еквиuалентни отпор rюла измеt)у тa•rar<a а и Ь је: R=2·-+-=-r.
з 6 6
а ь
с
(б)
(а)
Слика уз решење З 56
Кроз свани отпорник измеt)у тачака с и d тече струје јачине i. што значи да је
јачи на струјr~ ноја улази у чвор а: l =6i. Наnон измеt)у тачака а и Ь је:
и =IR =5ir.
357. а) На слици (а) су раздвојене тачке са истим nотенцијалом и истим
бројевима су при((азане тачке које такође имају исте nотенцијале. На истој слици
при"азана је еквивалентна шема нола. Еквивалентни отnор је:
r 2r r 4r
-+-+-
R=!....+ 2 4 r IЗ
2 2 +-=-r.
2 r 2r r 4r 2 7
-+-+-+-
2 4 2 2
ЕАектричш.Ј струја, решења 239
-----------------------------------------------------------
1 2 1 2 4r
а а
1 3 1 3
2 4 2 4
'-
2r
ь
б) l-la с,шци (б) су 11риназана три с1шиnат~нтнс шеме (на другој шеми избачени су
IIJI0110ЛIII1ЦИ ИЗ~нЉу Ta•IaJ<a 1 И 1, UДHOCIIO 4 И 4 И ращюјснс су тa•ll{{~ са ИСТ11~1
IЮТСIIЦИјалима).
2r
r/2лr/2
~
(а} (б}
Слика уЈ решење З 58
R = r·(r+2r13) 5
-r.
Тада је снвивалентни отnор нола:
r+r+ 2r/3 8
р(а+Ь) р~
r1 =r 2 = S и rз = S .
'· 'ь
___!_.
<=> 4
4~ 'ь
Сли1<а уз решење 359
'·
б) На слици су nриi<азане ја'lине струја које теку l<роз nоједине отnоре кола. На
основу расвореда отnора у 1юлу моше се закључити да је 11 =14 и /2 =! 5 .
Изједна'lина 11 +1 3 =1 2 и l 1 ra+l 3 r4 -l 2 rь=O добијасе:
з
2
Ј а+Ь+2~а +Ь 2
ачина струје која улази у чвор је: / -/ _
- 1 + 12 - 11 ------::====--
Ь+~а2 +Ь 2
Навон измеt)у тачака З и 4 је:
р 2аЬ+(а+Ь)~
U = l 1ra + I 2 rь = 11 - г-:;--::,
s b+vaz +bz
u __
___ р 2аЬ+(а+Ь)~а 2 +Ь 2
ЕЈ<вивалентни отnор између тачака З и 4 је: R
1 S а+Ь+2~а 2 +Ь 2
360. На слици су nриказане nоследње две ћелије кола. Према услову задатка
наnон измеt)у та'!ака З и О је 10 nута мањи од наnона између та'!ака 2 и О:
--- U 20 =10U 30 . тј. l 3R 1 +1 3r=IOU 30 ,
R, 3'-,\,, тј. l 3R 1 +1 3r=10! 3r.
, Следи: R 1 =9r.
'' Нека је r' отnор дела кола заокрушеноr
r 1
исnрекиданом линијом на слици. Тада,
1
: слично nретходном, ваши:
,'/
R 1 =9r' , односно односно
_.......
?,/
r.
Слиюt уз решење 360
ЕАектричиа струја, решења 241
-----------------------------------------
R ·10r
2 10
Следи: -=----=r одакле се добија R2 =-r, naje
R 2 +10r 9
R (Уочимодаје 12 =1 4 и 15 =1 1 -истосе
могло закључити и без решавања овог система
т
....!... 1,! ....!...
једначина, на основу расnореда от11ора у колу;
иnа11, рађено је nрено система једначина јер се
а ь
исти nостуnан може nрименити и нада
!Ј.. отnорници имају nроизвољне вредности отnора).
R јачина струје која тече кроз дату везу између
Слика УЈ решење 361
R+3r
тачака а и Ь је:
l=/1+1 2 =/1---.
R+r
r(r+3R)
Наnонизмеђутачака а и Ь је: U=/ 1r+l 4 R=l 1 .
R+r
R -
-И r(r+3R)
Е1шивалентни отnор везе је: 14 .Q.
е Ј R+3r
1
Галванометар nоказује јачину струје: 10 =1 1-1 3 =-1=1mA.
б
242 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
а 1 2
а 1
21 1
/,! /1 1/ 21
/~
1
1
__!__ '
_Ј.
з 4 5 5
--+
1, т 2/
1,! 121 1,
~
6
~ ь
ь {б) {в)
{а)
Слика уз (Јешење 363
Према томе, ако кроз nроводник 2-5 тече струја /, иста толика струја тече и
кроз проводник 4-5; следи да кроз nроводник 5-Ь тече струја 2/.
Напон између та•rака а и
2 исти је као наnон измеt)у 2 и Ь (једнак nоловини
напона између а и Ь); nошто је наnон између 1 и 2 исти као између 2 и 5,
следи да је наnон између а и 1 исти као напон између 5 и Ь; отуда следи да
кроз nроводник а-1 тече струја 21 (као од 5 до Ь).
У чвор 1 улази струја 2/. а како nрема тачки 2 иде струја /, следи да и кроз
проводнин 1-4 тече струја /.
Нена је lx јачи на струје која те•1е од чвора а. nре1ю тачке З, на ч вору 4. У чвор
4 улазе струје Ј и lx: према тач1ш 5 из чвора 4 излази струја /, па следи да
од •1вора 4 ка та•ши 6 тече струја lx·
R, = Зr·4r =~r.
Зr+4r 7
364. а) Нека кроз отnорнине тену струје r<ao на слици (а). Из једначина
/ 1 = / 11 +/ 12 и / 12 (R 2 +R 3 ) = / 11 R1 добија се:
(R 2 +R 3 )/ 1
кроз отnорник R1 те•1е струја / 11 =-'--"---"-'--'-
R1 +Rz +Rз
Е1сктри•ша струја, решеtыl 243
-------------------------------------------------
(а) (б)
Слика уз f>eltteњe З 64
OД!IOCIIO
OДJIOCIIO
Треба уочити да нроз сва1нt отrюрнин nри истоврсменом везивању оба извора тсче
стр~·ја 1юја је једнана збиру струја ноје тену nри везивању појединачних извора. Исто
ва;t>и :Ја tюло са нроизвољним бројем отпорЈЈИна:
• а1<0 се изщфу две тачнс 1юла веже извор Јюнстантнс струје /'. нроз от1юрнине
тен у струје Ј,', Ј2 ', ... /п', ...
а1ю се измсt)у две тюще кола (не морају бити исте нао у nрвом слу•Јају) вснн~
извор Јюнстюпне струје /" кроз отпорни не теку струје Ј 1 ", Ј 2 ", ••• ln ", ...
I<ада се истовремено вежу оба извора (између истих та•1ана нао у претходним
случајеnима) нроз отпорни нс теку струје Ј 1 '+/ 1". Ј 2 '+Ј 2 " ....• Ј n '+Ј n" •...
365. НеЈ<а је један nол извора струје / 0 везан за тачку а, а други аа неку
бесконачна далеЈ<У тачЈ<У (сли1<а а). У чвор а улази струја lo и 011а се дели на
1 1еТИрИ
lo
jeдllal<e СТрује ја•ЈИЈЈа: / 1 =-- ·
4
\ 1
L
~~ rт~l.J... 12!
ь
l)1,
l1а
1/1 12 r/2 /2
Нека је негативан nол истог таквог извора струје везан :ш тачЈ<У Ь. а nозитиван nол
за бесконачно далеЈ<У та•щу (слина б). Тада из •шора Ь излази струја / 0. што значи
lo
да ИЗ та•Јке а l<a та•ЈКИ Ь те•Је СТруја / 2 =--.
4
НеЈ<а су истовремено везана оба извора струје. Тада се 1юло може nре;н:тавити шемом
на слици (u): с је бескона•1но далеЈ<а тачка, r је отпор nроводнина који спаја та чне а
и Ь. а R0 nредставља отnор остатна бесконачне мреже. Према 11ринциnу
/0 /0 1
суперnозиције важи: 1 =--+-- = -1 0 .
4 4 2
У чвору а (слина u) струја / 0 се грана на две: једна тече нроз nроводниli и:1~1еЬу
тачЈ<а а и Ь. а друга Ј<роз остатак мреже; кано је nрва једнана nоловини струје / 0.
следи да је толика и струја која иде у остатан мреже. Према томе, и отпор остал<а
мреже везаног између тачЈ<а а и Ь исти је као отnор nроводнина ноји rювr,зујс ове
две тачке. Дакле, укуnан отnор измеt)у тачака а и Ь је:
1 1 1 r
-- = -+-. одакле је Rаь =-.
Rаь r r 2
366. а) НеЈ<а је nозитиван nол извора струје / 0 везан за тачну а. а негативан за
бес1юна•ню далену тачку (слика а). Тада кроз nроводнин који спаја та•1ке а и Ь
тече стр у ја Ir/3.
{а) (б)
Слика уз решење 366
ЕАектричиа струја, решен,а 245
њ~на је за н<~1-ативан нол uезан исти танав извор струје. а позитиuа11 пол за бt~t:I<OIIa•1нo
Щl.IICI<Y та•IН)'. И тада I!ЈЮЗ 11p0BOДIIИI! ОД а l<a Ь Te'le струја /of3. ;\но су ВI'Зана оба
и:шора. тада у •шор а улази струја / 0, из •mopa Ь излази струја /0• а l<роз
nrюводник аЬ те•1е струја 2/of3. Данле. нроз остатю< мреже иде струја /of3, однос11о
ако је r отпор провод11ика аЬ. отпор остатна мреже везаноr за тачl<е а и Ь је два
__ r·2r __ 2r.
пута веliи. Еквивалент11и отпор је: Rab
r+2r 3
б) Нека је позитиван пол извора струје /0 везан за тачну а, а неrатива11 :Ја
бесно11а'1110 далену тачl<у. Тада l<роз провод11ик аЬ тече струја /of3. а кроз
llfJOBOдiiИI< Ьс тече струја /оfб.
Л1ю jt• 11еrативан rюл истог извора струје везан за та•1ну с. а по:нпива11 :Ја бecнolla'IIIO
дале1<у тачi<У, тада од та чне Ь l<a та•11<И с течс струја /of3, па следи Jta OJL а на Ь
те•1е струја /оfб (слина б). Када су везана оба извора, у чвор а улази струја / 0 , из
•шора Ь излази струја / 0• а и l<роз nроводвин аЬ и 11роводвин Ьс те•1с струја:
lo lo lo
/=-+-=-.
3 б 2
Данле, нроз IIЈЮводнин аЬс. отнора 2r. те•1с половина струје ноја )'ла:Ји .\ •шор а.
што зна•1и да и остатак мреже lЋI<OI)c има отпор 2r. llpeмa томе. е~;вива.:н·впllt о·!нор
2r
иэ~н~IЈу та •1ана а и с је: Rac =2=r.
{~]
r= И 1 -И 2 = 0,15 Q
/1 +/2
1,
E=И 1 -1 1 r=l2V.
Е
/ 0 =-=80А. (а) (G}
r С1июt уз решењr 367
368. l{pm идеа.~ни вшпметар не тс•1е струја. на ј<~ ја•1ива струјt· ноја тt~'lt' нrюэ
= Е 1 -Е 2
от11орник 11 кроз изворе: 1
R+r1 +r2
Вшп метар п1111а:Јујс напон из~1еl)у полова извора елР-tпромоторн" си.-~t· Е,:
E 1 (R+r2 )+E 2 r1
И =Е1 r
- / 1 =--'---=----.::.....:...
R+ r 1 +r2
369. l{ано је волтметар идеалан. 1'0 нро:t њега Hl' тРче струја . .lачинt> стр.lје нрщ
опЮЈН1111<С R1 11 R 2 • односно R3 11 R4 су:
246 ФИЗИКА 2М
и
и
-
l 2- о
Rз +R4
Разлике потенцијала измеt)у тачака а и с. однос1ю а и d су:
UoRI ИоRз
<f>a -q>c = /1R1 = - - - И <f>a -q>d = /2Rз = --=-----"-
~+~ ~+~
370. !{ако IЋ.rшанометар но казује нулу, то следи да 11роз оба опюрника те че иста
. .
струја ја•lине:
I-- Е2 -Е,.
R1 +R 2
Електромоторна сила Е једнана је напону између тача11а а и Ь:
E 1R2 +E2R,
Е=Е 1 +IR1 = 3,5V.
R1 +R 2
371. Ако 11роз галванометар не те•1е струја, онда I!ЈЮЗ отпорниliе R2 и R3 тече
Ез
иста струја јачи не: / 2 =-
Rз
Ез(R2 +Rз)
Електромоторна сила Е2 је: E 2 =1 2(R 2 +R3 )= =20V.
Rз
Пад нанона на отnорнику R 1 једнаli је разлици епентромоторних сила
= -1 - - =
Е -Е 2
нроз отнорни11 R 1 тече струја: /1 lA.
R,
и и,
и -=-
r R
А1ю заштитни отnор има вредност R 1, nрема услову задатна је И'= nU. na следи:
и и,
и -=-
г R1
Иа тих једна ч и на се добија:
Сли•шо томе, да би се оnсег скале uолтметра noвehao т nута. заштитни отпор треба
је: R2 = (m- l)r ... (**)
Нада су та два отnорнИI<а везана nаралелно. оnсег Сl<але повећа се k пута. нри чему
R1R2
наши: --- = (k- l)r ... (***)
R 1 +R 2
mn-1
Из (*), (**) и (***) се добија: k=---
m+n-2
373. Да би се noвehao оnсег амnерметра. заштитни отnор (шант) се везује
паралелно са инструментом. Не1<а је r унутрашљи отnор
амnерметра. R1 отnор измеfЈУ тачака 1 и 2, R 2 отпор
измеl)у тачю<а 2 и З, а Ја маЈ<симална јачи на струје ноја
се може nустити нроз амnерметар.
1 r R2
~
. . ..
.t-ио--= .~
и
(б)
Слика у.1 решење 374
248 ФИЗИКА 2М
одюте следи
/=/ 0 (1+ ; }
1
А1<0 се тај инструме1п нористи нао волтметар, максимални наnон 1юји се може ;Ю!Јести
на његов унутрашњи отпор је: U 0 = l 0 r = 9 V.
А1ю се редно са инструментом веже додатни oтnor R2 (слика б), на "рајеве везе
може се довести мансимални наnон: U = U 0 + l 0 R2.
U-U 0
Следи: R 2 =--=105,5Q.
lo
375. Не1<а су r 1 и r2 унутрашњи отnори амnерметара. Е и г сле1промоторна
сила и унутрашњи отпор извора. а R отпор сnољашњег дела кола.
!{ада су амnсрметри везани паралелно 11роз њих теку струје /2 /1 и н ри чему uажи:
r2 2 /1
/ 1r 1 =/ 2 r 2 , одаклеседобија -=-=-
r1 /2 З
Е
Према Омовом занону за коло важи једначина: /1 +/2 = - - - - -
r + R + __!lli_
r1 +r2
Е
!{ада су юЈПсрметри везани рещю, важи: lз=----
r+R+r1 +r2
~
волтметра и нена кроз друга два отnорнина
12 -1 _Vz_Uз+Uz
Ja•IИ!Ia струје l!рОЗ другИ OTПOpiiИI! је: - З+ - ----"--=-
r r
И:1 jt'I\IIa•lиlla (*) и (**), слиминисањем величине Rlr, добија се нвадрат11а једна•1И11а:
И~ +ИзИz -Uз(UI +Из)=О.
-Из +~И} +4Из(И 1 +Из)
Решењс те једна чине је: И2 = 8,65V.
2
а~ Е
4El4r
-тl
cLui и
378. Нс11а, нанон усrюстављања стаi{Ионарног режима, кроз коло тену струје као
на t:лици. Наелентрисање кондензатора је: q = С(<ра -<рь) =C(/ 2 R + IR).
1 4
/ 2 =-/ и q=-CRI.
з з
=_и_= __и__ зи 4
Јачи на струје 1 је: 1 Следи: q=-CU =48,uC.
R R 5R 5
е +R·2R
--
ЗR
379. У стационар1юм режиму струја тече само кроз отnорнике и њена јачи на је:
f=<pa-fPd =..!L
3R ЗR
250 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
f{J
И1 +U 3 ---2R=O. тј.
ЗR
зи 1 +зи 3 - 2qJ = о ... (**) Слика уз решење 37 9
Cm1'11IO томе. за 1юнтуру bcdb је:
U 3 +lR-U 2 =0. тј. ЗU 3 +qЈ-ЗИ 2 =0 ... (***)
4
И:Ј (*). {**) и (***) се добија: u2 =-fP.
9
4
Наслс1присаље на уземљеној плочи 1юндснзатора 2 је: q=-CU, =--Ctn.
" 9 .,-
q 3 =C 3 !R, = - - -2 .
C 2 UR 1 СзИR
q 1 =C 1U. q 2 =C 2 /R 1 =-----.
Rl +R2 . Rl +R2
5 5
l =!!_. U 1 =l-5R=-U и q 1 =-СИ.
6R 6 6
Наnон на нондr.нзатору 2С и наслсктрисаљс кондензатора 2С су:
и
U 2 =l ,ЗR=- и
2 2R 3R
q2 =2CU 2 =СИ.
l{роз rЈрСЈ<идач је прошло наелеЈ<·
трисањс које се сада налази на десној
Јlлочи иондевзатора С 11 доњој nло•1и
НОIIДСНЗатора 2С : 1
---+
11
tщ=q 1 +q 2 =-СИ. и
6 Слика у.1 решење З 8 1
ЕАектричиа струја, решења 251
Следи: д..=~(l--t-J
CR RC R C '
односно R=R0
t
--
C
0 0
Ј 1 +Ј 3 =Ј 2 • и
Е1 = J3 R 3 -J 1R 1 .
Решавањем то1· система једначина добија се:
Ј1 = -0,4 тА . Ј2 = 0,7 тА . Ј3 = 1,1 mA .
•lобијени ре:Ј).rпат показује да струја / 1 тече) d
C)'IIIJOTHOM otepy од претпостављеног. ел.... у:. решење 38 3
384. Нена је / 1 јачи на струје 1юја тече кроз извор Е 1 , / 2 јачи на струјr кроз грану
аЬ, а / 3 јачи на струје кроз извор Е2 . Према !{ирховљевим nравилима ваше једначинс:
/ 1 +/ 3 =Ј 2 • Е2 =1 2 R 2 +l 3 R 3 и Е1 =l 2 R 2 +1 1R 1 .
РРшавањсм тог система једначина добије се:
/2 == 8 mA (те•! е од а на Ь).
I 5 =1 4 -=1A.
R4 1,
JL----L_J---=~
Rs R,
CJtl8<a у:. решење 3 8 5
252 ФИЗИКА 2М
па следи
386. /{ада rалванометар nоказује нулу. иста струја / 1 те•rе кроз отnорнинс R, и
R3 (слина а). односно иста струја / 2 тече кроз опюрнине R 1 и R 2• Пад нанона на
rалuаномстру једнак је нули. односно исти су nотенцијали тачана с и d, па важи:
/ 1 Rx = / 2R1 и / 1 Rз = / 2R 2 .
Следи: OДIIOCIIO
Слика уз решење З 86
Rx R1
Шеме на сликама (б) и (в) су енвиваленпrе. Ј{ано је - - следи
Rз R2
односно мост 11а слици (в) је уравrютежен. па rалванометар оnет nol\aзjye н ул).
ь
1 2
Ј, =-1 и /2=-/.
з з
Из једначина f=lз+l 4 и IзR=1 4 R следи:
1
fз =/4 =-:/· _ј_
ј ~=---lt-::E:------'
За затворену ноrпуру adbefa је:
Е = / 1 • 2R + /з R . Слика УЈ решење 387
ЕАектрична струја, решења 253
/ = 6Е.
7
Из наведених једна ч и на добија се: E=-IR, тј.'
6 7R
1 Е
Ја•tина струје lipoз rалваtюмстар је: 10 =1 2 -1 4 =-1=-.
6 7R
388. Нена нроз tiOJIO тену струје као што је nриназано на слици. Ако је rv
унутрашњи отnор волтмстра, важе једна•tине:
:Ј..+~
,., '2
<>.liiOCIIO
R R
1+-+-
,, '2
ll<t:l нанона на <:IIO.'Ы\llllt.cм отtюру R
:Ј..+~
(а)Слиюt у1 решење 3 89 (б)
jl': и= IR = R ' 1 ' 2 ••• (*)
1+-+-
r,
R R
'2
)' ~<O.'Iy на с:нщtt (б) rta;t llatюнa lla отnору R је: и= ER ... (**)
r+R
Е=(::+::}.
254 ФИЗИКА 2М
~+~
И:! IIОСЛеЛIЫ' дuе јед!Ја'!ИНС добија се: Е=~
1 1
-+-
и
-=-+-.
1
'
1
'1 '2
1
'Ј '2
б) По аналогији са nретходним, за n nаралелно везаних извора елеtпромоторна сила
и унутрашњи отпор одређени су једtш•tинама:
..
~+~+ +~
Е= Гt Г2
-+-+ . . +-
1 1
'п
1
и
-=-+-+ . . +-.
1
r
1
't
1
'2
1
'п
'1 '2 'п
То тврl)ење се може доказати математи•ttюм индущијом што преnуштамо читаоцу.
е
т-
г
Е=--'=е и re =-.
1 т
т
r
За n јешшних редно везаних извора електромоторнил си:ш е и унутрашњих отnора
Е= ne и '• = nr .
(Претходно торt)ење се тшо доназује nримеtюм Омоnuг закона на tюло са n рсдно
везаних истих извора и сnољашњим отnором R и еквивалентно коло са једним
извором и истим сnољашњим отnором).
У колу датом у задатку јачи на струје t<роз отпор R је: 1 = __п_е_ =_!!!!!!..._
R+n!... тR+nr ·
т
тR+nr
.Ја•tина стр у је је максима;ша када је минимална вредност израза х=---
тп
R r
'шо се тај израз наnише у облину х=-+-. следи лаје:
n т
Дакле:
Електрична струја, решења 255
R nr
Следи: -+--= IQ. односно 40000+n 2 =400n.-
n 400
Ре шеље те једна чине је n= 200. па следи да је т= 2.
а R R R
Ј
(1) (2)
-ј~;- ~
--1k:?- с, Cz с,
Е Е Е Е Е
(а) •
ь
Iь
I
ь
... I ь
(б)
Слика уз решење З91
~---Ь-г ~~\
ь
Ef-i-···--i···
ь ь·· ь··
. L J ( ... __f·:.)
с ··············-·········-···············
(в) (г)
Слика уз решење З 91
1=: {~·RJ
=
(д)
Слика уз решење З 9 1
и2
393. Из једвачина Q=-t следи: tr =9t р =6 min .
3R '
394. Heiia је 1Ј степен корисвог дејства грсјача. Р снага ноју троши греја•1,
време рада 1·рејача. а Q ноли•1ина топлоте потрсбва за :Јагревањс воде. Тада је:
mc!!..T
Q = 7JPt и Q = mc!!..T = 670400 Ј . OJtaюle је t =--.
1ЈР
а) Кала је укључен један део греја•ш његова снага је Р= 250 W , па је:
mci!..T .
t 1 =--=56mш.
1ЈР
б) !{ада с_у уюьучсна оба дела редно. снага ноју они развијају је:
и
2
и
2
Р 2mc!!..T .
Р=-=--=- Следи: t =---=112mш.
' 2R и2 2 ' 1ЈР
2-
р
и2 2и 2 mc!!..T .
Р =-=--=2Р и t =--=28mш.
р !!_ и 2 Р 21ЈР
2 р
иГ и;
-tl =Q+ktl и -t2 =Q+kt2.
R R
и;r 2 -и 1\
С..1еди: k = . . . (*)
R(t 2 -t 1 )
Нf'на се н ри ваnону и= 100 V вода загреје за време t. С.~и•1но nретходном. важи
једва ч и на:
1'\ 1 Е
2 2 2
E R
р2 = (2) R=4(R ) 2 R= (R+2r) 2 .
-+r
2
Из услова Р1 =Р2 следи: r = R = 1ОО .Q.
Електромоторна сила се добија из Омовог закона: E=/(2R+r)=300V.
E2 R
399. На nотрошачу отnора R се развија снага: P=-----
(R+r)2
Е2
Тај израз може се трансформисати у облик: Р=----2-.
R+2r+!:._
R
,2
Снага је мансимална када величина х= R + 2r +-- има минималну вредност:
R
Е2 R
Pmax =-=25W и 1]=--=0,5.
4r R+r
400. nрема решењу претходног задатка максимална снага на сnољашњем отnору
добија се када је тај отnор једнак унутрашњем отnору извора. Дакле, делове греја•tа
треба повезати тако да еквивалентни отnор буде lfi. То је могуће на два начина
приказана на слици. У том случају
акумулатортрошисttагу: ~ ~
2 Е 2
~~
Р=/ (Re +r)=-=32W.
2r Слика уз решење 400
р_(
2
(n -l)E ) R
(n-l)r+R
R R
Из тих формула се добија: - 1 = l +---
r r(n-1)
402. Снага коју даје извор и губици снаге на водовима, редом. су:
l
P=UI и Р1 =12 2р-.
s
Из услова Р1 =O.OlP следи: 2jpl = O,OIU • односно U = 200jpl = 4,25 kW.
404. Тачке Ь и d због симетрије имају исти nотенцијал, na кроз nроводник који
их спаја не тече струје. Дакле, ако у чвор с улази струја /0 , онда је:
l
lсь =lcd =-:zlo.
1
Следи: односно и lь, =-lo ·
з
Како сви делови звезде имају исти отnор, тражени однос количи.tа тоnлоте једнак је
односу квадрата одговарајућих јачиttа струје:
1 1 1 1
QЬd : Qьс : Qcd : Qah : Qhe =О:-:-:-:-= О: 9 : 9 : 1: 4
4 4 36 9
-\tю jt~ RЬd =О и Rcd = 2R . пl'll({' Ь и
d су на истом поте111tија:1~ и нn.'ю <.t' \IШiit'
llj>CJtCTaiiИTИ IIH~MOM 113 C'IИIIH. :Ја 1IIIOJI ,. 1•
IIOIITYPY cbdc jf': fl ?(1,,
1О = 1('Ь +Ј cd ~~ 1cfo R:::: 1cd 2R · IIH
-----~--
СЛI'јiИ
'
Са с .. 1111;•· jt· P'llll-..teJtiiO :ta t•'
/
!,=}~=~Io
4 :.шkn v 1 JнaiJJrЊr 404
чвор) Ь • тр~ј<1 1': ,н· 111 1 ,. на .lj'\ ;~· i~.·
и 1,".:
1 1
11 1ь,. - 2/ ь". 11а <..IP.lll 1,", =-1 1 с:-/ 0 н
3 6
с_,,. !11:
!!ј><' l< Tilll!lll! 1/1<'11011 1111 '· IIЩII lai Е1.1<1111<1. н·вtllll от11ор :ш1':1ш~ је:
R =]_R+3_R=~R
е 4 3 12
r '"
Ocлoбul)ella
звезди ј1~:
P=I 2 R
е
=~1
12
2
c11at·a
R.
на
n роводн и 1( ас ~юже се
добити IIOM{)ћy
енвивалентне шt~ме на
СдИI\И (б).
(а) (б) Из 1 = 1Ьа + 1Ьс и
С.ЈИ"а .1.1 I ...IUfthe 405
lь0 R=lьc3R следи:
3
fь = -/ и
а 4
( :, р)ј!' / 1 и / 2 . ~ н•:т" ј<·р су исти нотснцијали та•1ана а и с и иста је расподела
1
ottюpa излн~IЈ:V IЋ'I!.!' и 11 та•1не е нао изм1~l)) тачана с 11 е: / 1 =/ 2 =-/.
2
260 ФИЗИКА 2М
l
Следи: /ас= lьа -1, =-! ·
4
406. После затварања nрекидача nрелазиl!е наелеt<трисање са једног tta други
tЮIЈдензатор док се наnони на њима не изједначе. Не11а је у неком тренут11у (док се
наnони још нису изједначили) U1 наnон на кондензатору који се празни. U 2 наnон
на кондензтору који се nуни. а Ј тренутна ја•tина струје. За бес1юначно мало време
tJ.t (ра•1унато од тог тренутка) на отnорни цима ћа се ослободити количине тошюте:
и Следи:
си
2
cu' 2
си 2
--=2--+Q, +Q2. односно --=Q, +Q2 ... (**)
2 2 4
Rl R
(а)
Ј{5;1. ~R2 (б) (в)
Слика уз решење 408
ЕАектрич!fа струја, решења 261
-------------------------------------------------
а) Нада је (/Ја> qЈь диода је идеалан nроводник и дато коло еквивалентна је колу на
6 6 10 U(V)
(а) (б)
Слика уз решење 4 11
E-U E-U U
Ј1 =----= / 2 +/; ----=-+!;
R1 R1 R2
Нада се у nоследњу једна•1ину убаци E=15V, R 1 =ЗО.Q и R 2 =20.Q. добија се
једначина npauc:
ЕАектрич!fа струја, решења 263
-------------------------------------------------
1 1 ЦА )
l =---И (/у амnерима, И у волтима).
2 12 1-
Та права је приказана на датом графику /
1,2
(Слика) и у љеном пресеку са карактери·
етиком лампе добија се тачка која одређује Ј, о
/
врсд1юсти наnона на лампи и јачину струје О, 8
Ј
кроз лампу у датом колу:
О, 6
v
И =1,25V и Ј =0,4А. _/
О, 4 .......... .....
Да11ЛС, снага ламnе је: P=IU =0,5W. г-...
о.
2/ r--..... 1'--. U( V)
413. Када се измеt)у тачка а и Ь доооди 6
напон И0 диода се nонаша као идеалан
Слика уЈ решење 412
проводник; у том делу nериода кондензатор се
отпора R.
Дакле, у nо•1стку ће се кондензатор nунити и nразнити тако да то1юм nуњења добије
више наелентрисања него што ће са љега отићи то1юм nражљеља. Стога се nовећава
11аnон на кондензатору и cue је слабија струја у делу када диода nроводи, па су сос
маље "nорције" наелектрисаља које 1юндензатор добија nри nуњењу. Када се
усnостави стационарни режим изједначиће се количина наелектрисања ноју добије
кондензатор (у једном nериоду) nри nуњењу и ноличина наелектрисаља која са њсга
оде nри nражњењу.
D.q=-.(И 0 :И -~}
У nроцесу nражњеља кондензатора, које траје тоном времена Т--., струја тече само
кроз део кола са кондензатором и отnором R. Тада је nромена наелектрисања
Јюндензатора:
( --r--R
И 0 -И и) =R(T--.);
и И 0 R-.
Следи: -. одатле се добија: И=--.
rT +R-.
2
mv
n--=1 2 R+Q,.
2
пџ~ је Q, ншrи•rина тошюте rюја се у јединици uремена ослободи на мрежи.
т= n7ra vtlt.
2
neJra v =Ј . оююсtю
2
Онисани прощ~с дешава се само ако електрони имају довољно велиt<у нинети•н;у
енергију да могу uршити рад trротив силе којом их одбија кугла:
2 2
mv mv
-->eq>; -->eiR·
2 .
2 т
416. Hetia је Р снага ноја се и:щваја на кугли. Према закону одржаtьа енергије
2
mv
важи: n--=P+J 2 R.
2
Наtю је Ј = ne . следи:
mv2 2 .
То решењс важи аtю је - - > ne R. У суnротном Је Р= О (тада електрони немају
2
довољну кинетичну енергију да стигну до кугле ноја их одбија).
ЕАектрична струја, решења 265
-------------------------------------------------
а = ео Е = еот,а .
е
420. При обртању дисна на слобошtс rлентронс де.•tује центрифуt-ална си.:tа. услед
•tега се они гомилају на ободу дисtiа. те се измеt)у центра и ttериферије дисна
ин;tуt;ује е.•tеt;трично nо.ъе. Аtю се елснтров налази на растојању r од центра дисl(а.
~а њсгово нретањс важи:
тm2
тrm 2 = еЕ: одатле се добија јачи на елеtпричног nоља: E=---r.
е
422. llшlylipyжнa линија силе ст~нчт•11юг поља. 1юја сваја та·ш~ А и В. ~юже
ct~ ноделити на бес1юна•шо мно1·о ;tели!Ја дужина t:J.!. Танав један беснона•11111 мали
дели !Ј мошt~ се сматрати праuи.\1. па је над напона на љему 1:1и = ЕЫ (праваrt воља
ct> rюклапа са нраrщем делића). Раэшша потс1щијала тачана А и В једнана је эбиру
напона на свим тим малим ш:лиl1шrа:
l
423. :>а upc\le t у пpouoдiiИI<Y се ослободи 1юли•1ина топлотс: Q =Ј 2 Rt =Ј
2
p-t.
s
Ј = fQS ' OДIIOCIIO -Ne = ~s
- . где ЈС. N трашсни број слепрона.
VPh' t plt
и 2s
--·t
Q
Vt
pt
=----sh = pf.
1 и2
OДIIOCIIO
Q
Vt р
С.о1сди: Е = ~ pQ
Vt
= 0,125 V/m .
~ nе Л
2
пit,E 2
иz
428. Из формула R =- R = 10Ro и R = Ro(l +са) се добија:
р
иz
Ro =-=14,4Q и
IOP
формула R=-
и
и R=Ro(l+ca) следи: Ro = и ... (*ј
Ј /(1 +са)
Отnор влакна на t1 = 20 °С је: R1 = Ro(l + са 1 ) ..• (**ј
Из (*ј и (**ј следи: R1/ (1 +са)= и (1 + са 1 ) •
atRot +azRoz
aRot = (a1Ro 1 +a2 Ro2 )t. односно а=-'--"-'----'~=-
Rot +Roz
431. Нека су Pog· Ptg и /)zg. редом, сnецифични отnори гвожђа на 0°С. ва
t 1 = 20 °С и на nроизвољној темnератури t, а одговарајуће оеличине за угаљ
(графит) су Pou• Ptu и Pzu. Укуnан отnор везе на температури
t је:
lg l lg l
R = R8 + Ru = Pz 8 -+ Рzи ...!L = Ро 8 (1 +a8 t)-+ Pou(l +aJ)...!L:
s s s s
268 ФИЗИКА 2М
R=~(l+agt)!I_+......&_(I+aиt)~;
1+ аgђ s 1+ autl s
R = Ptglg + Ptulu +t[ Ptgaglg + Ptuaulu ] .
(1 +agt 1)S (1 +aut 1)S (1 +agt 1)S (1 +aut 1)S
Из nоследње формуле види се да отnор не зависи од температуре ако је:
2 4pl
ОДНОСНО l -- = k7fdl(t- tok) , где је k нека константа.
7fd2
2 4pl
/2-
2
= k7fd2l(t- t k). 0
тј.
7fd2
и2 и2
Ј -d~ =mcdt, ОДНОСНО ----d~ = mcdt.
R Ro(l +at)
!,
А - mcRo(l +at) А
Следи: '-'~- иt.
2
и
!,,
Увођењем величине f(t) = mcRo(I/at). nоследњи
и
ttop израз добија облик: d~ = f(t) · & . Отуда следи да је
Слика уз решење 433 тражено време једнако nовршини на графину
зависности величине f од темnературе t.
Одговарајући rрафин nриказан је на слици, nри чему је:
и Rт
т = kJt = k - 0 t . оданле је и0 =-=4,97V.
R kt
Гре ш на nона:Јивања волтметра је: !!..и =и -и 0 =0,03 V .
436. l{alю се ја•1ина струје мења са временом, при израчунавању ноличи11е
11аелентрисања 1юја проtЈС нроз IЮЛО треба узети њену средњу вредност:
Ј
т= kJ,.,t = k'2t =6,6 mg.
и
J=-------- 0,2А; t=~=IOmin.
ri2+R+R, kJ
pV
440. У ку пан број молова n раскавог гаса је: n=-.
RT
Две трећине тог броја је водоник, а једна трећюtа кисеоник. Дакле, маса водоника у
датој смеш и је:
2 pV
т= --М т, где је Мт моларна маса молекула водоника.
З RT
270 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
1 ма
По другом Фаралејеnом зак011у је: т=---q.
F z
•·дс је Ма моларна маса атома водоника, z његова валенца ( z =1), а F = N ле је
Фарадејев бџој. Следи:
2pVMm Maq
=-- одакле се добија
= 2pFVMm = 4pVF =SiбOC.
ЗRТ F q ЗRТМ а ЗRТ
441. Балон у ваздуху подиже сила једнака разлици силе nотисна и Земљине теже
ноја делује на балон са гасом у њему:
У нормалним условима (р= 100 kPa, Т= 273 К) густине ваздуха и водоника су:
pMz
Pz = - - .
RT
PRT
Следи: ОДНОСНО V=--------
pg(M1 -М 2 )
РМ 2
Маса водонина у балону је: т = Pz V = ------=--- (*)
g(M1 -Mz)
Mq?..
При сагоревању тог водоника добија се количина топлоте: W=т?..=--.
eNA
Према закону одржања енергије, количина тоnлоте W не може бити већа од рада
уложеног у извору напона:
Mq?.. мл
qИ?.--, одакле је И тin = --- =1,24 V ,
eNA eNA
ЕАектрична струја, решења 271
т=--lt.
IM
тј. т =Ј_ м 4n:R 2 jt = 1,88g.
F 2 F 2
444. Не1<а је n концентрација моленула соли у раствору. а коефицијент
дисоцијације. а и+ и и· покретљивости 110зитивних и негативних јона. Отnор
електролита је:
R=----
ane(и+ +и-) S
O,lт·N А
l{онцентрација молекула NaCl је: n=---..:.:.. где је т маса раст11ора. М
VM
моларна маса кухињске соли. а V заnремина у којој се одвија елентролиза. Следи:
O,lтN А
n=---. односно
S/M
446. Брзина јона сребра у електролиту, nри јачини nоља Е, одреl)ена је формулом
v =иЕ. На 11углицу делују електрична сила и сила отnора, а nри усnостављеној
сталној брзини кретања интензитети тих сила су исти:
еЕ =6:rrr71v = 37rdТ/V, где је d nре•1ник ку г лице.
еЕ
С.'lеди: иЕ=--, ОДНОСНО d =-е-= 2,8·10-10 т.
37rdТ/ 31С7Ји
d и d2
- = vt = иЕt = иt-; следи: t =--=0,8ms.
2 d 2иИ
272 ФИЗИКА 2М
и е иЈ.
E=- и Wkiп =еи 1 =еЕЈ.: следи: wkin = - - '
d d
449. .-\но је N YI!YHall број jOHCiiИX нарооа нојt) јонизатое нанраои за nреме t,
450. Не11а је / 1 јачина струје !iроз отnор R 1, / 2 нроз R2. а / 3 нрш I!ОIIдсн:!атор.
Ta,tajt•:
451. Са графиl!а r.e nили да и nри струји /1 = 5 f.lA и nри /2 = 10 f.1A ван;и
Очов заноп за 1-асну цев. тј. отnор гаса је 11онстаптан. Л11о је R отnор гаса, R0
отпор реостата и r унутрашњи отnор извора наnона. онда је:
E=/ 1 (R 1 +R+r)
aS
= иsnе(и+ +и-). ld
Следи: 1 OДHOCIIO n= = 2,3 о Ј 0 14 m -З о
d иSе(и+ +и-)
МАГНЕТНО nо~ъЕ И МАГНЕТНЕ СИЛЕ
453. а) Вентори индунцијс магнстних поља прооодни1<а у датој та•ши имају исти
нравац. а суnротне смеронс. na је: В= В 1 - В 2 =О.
б) !Зе1пори ивду1щије магнетних nоља npoooдiiИlfa у датој тачки имају исти и нранац
и смер, на је:
Jl.ol
В=В 1 +В 2 =2-=lбОрТ.
r7!
о) На слици су нрИI<а:!ане линије мai'HCTIIC
инду1щијс 1<0је нролазс lfpoa тачlfу А
(нодјсд!Јаi<О удаљену од оба про1юдни1ш):
линија nоља струје 11 је lfружница у ранни
цртсња. а линија 11оља струје / 2 је нружница
у ранни IIOJmaлнoj на раван цртежа. Веlfтори
C.1111<1t )':1 pPIIIPIL~ 453 ''агнслн· ИIIJt) щије једног 11 дру1·ог поља у
тачки А су меt)усобно
IIOj)\laЛIIИ. на ј(~ 1111TCIIЗИTI'T )'!()'ni!C MaГHCTIIe llll;lylщИjt':
В=
~В 2 2 Jl.ol ~
1 +В 2 =-v2=113pT.
r7! в
.
454. На слици су nриl\азанн вентори и нд) lfције
магнетног поља cвat<Or нроводниlfа и ве1пор • -о
рt~зултују11е ~шгнетне индунцијс у тач1<и А:
в = Jl.o- Ј -z+-z+----
1 1 2 cos а _ Т
300 Jl. '
2,. r r 1
rr 2 1 2
274 ФИЗИКА 2М
------------------------------------------
455. На растојању х од центра прстсна магнстна индунција је:
2 3
В= Ј1.
о
IR 2 J1. 0 IR
в=----'-~---
Jl.ol sin
в=.:..___::_ __q>.;_
2~(R 2 +х 2
r 3
2(R 2 +~J2"
2R
tg q>
Следи:
l= 2RB 30,4А.
3
Jl.o sin q>
456. Инду1Щија магнепюг поља бесrюначноr· правог проводнина у тачни О kлиr<а
Jl.ol
а) oдpet)erra је формулом: В = --.
2т-
Може се сматрати да се то поље добија суперпоаицијом поља про!!одrrина
(нолуправа лево од испреrшданс линије) и прово.:тиr<а 2 (десно од испрекидане
шtније). Због r.иметрије су та два поља иста. па је:
2
---т+
(а) (б)
бј
в ......... 9............ с
'
''
'
лL--~-~-
--- ... D
~
(а) (б)
Слика уз реwење 459
Да1с~е:
Влв =Bcv = 1 Jl.olcos({', =-Jl._o_I cos45o =-Jl._o_z..fi_2;
2 27CR 4кR 87CR
Вvл
Jl.ol о J.Lol..fi
=--cos45 = - - - ;
Jl.ol
Ввс =--кR=--.
Jl.ol
27CR 47CR 4кR 2 4R
276 ФИЗИКА 2М
f.lol(I- - - - =180рТ.
В=-В 1 +В 2 +В 3 =- 2-.ЈЗ)
R З 27r
460. !{ада струја тс•rе нроз квадратну rюнтуру вектор магнетне индукције на оси
те нонтурс има правац дуж осе (слика а). а интензитет тог веrпора сразмеран је
ја•rини струје: В= kl . где је k фактор који зависи од дужине странице нвадрата.
Маrнетно nоље струје l кроз контуру FADCHGF исто је као магнетно nоље трију
rшадратних rюнтура: FAВGF, ADCBA и BCHGB, нроз које теку струје јачи на l у
с~rеровима приказаним на слици (б). Свака од ових "онтура у центр) коцке даје nоље
индунцијс В. а праощ1 uснтора та три поља су меl)усобно нормални. Дакле. магнетна
Јl.оСТ(Ј) ( )
B=ftJJ 1 +М 2 +М 3 + ... =---- дr+дr+дr+ ... ;
2
В = Jl.oC1(J) R = Jl.o(J)R _!!.__ = Jl.oOXJ .
2 2 7ТR 2 27ТR
Слика уз Ј!ешење 46 1
2
462. Магнетни момент "ружне струјне [(ОНтуре је: Р т = IS = l~rR .
Јачи на струје се може добити из формуле за магнстну индукцију на оси контуре:
џ 0IR 2 џ IR 2
В= ; за R<<d је: В=--0---
3 2d3
2 (R 2 +d 2 )2
Следи: I= 2d ~
3
и
3
2
Pm= d Bir=0,05Am 2
џ0 R Jl.o
mv2 R2q2B2
Ниliетичка енергија честице је: Wkiп =--2-= =2,7·10-12 Ј.
2m
278 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
465. У унрштс1юм елснтрич1юм и маrнспюм nољу наелснтрисана честица се нреће
равномср110 11раволинијсни ако nоља на њу делују силама истог nравца и интензитета,
а супротних l:мсрова:
Е 6
qE=qvB; следи: v=-=10 rnls.
в
Следи:
дN Ј
ОДНОСНО F = /Ет = 2 ·10-5 N .
t!.t е Ве
тv
и v=~2~U.
2
,"''
.... ---- ....
''
v /
/
0-
в
' \
\
1 \
1
2R
2R 0
(а) Слика уз реwење 468 (б)
Магнетно поље н магнетне снАе, решења 279
-------------------------------------------------
тv 2
--- =qvB; d =2R =2тv, тј. d = l:_J2mqи =~~W т .
R qB qB В q
Следи: dн• =28,8cm; d н; = 40,6cm; dн+
Ј
=49,9cm.
G) )(а би трш((~ Ј(Исеониl<а и азота биле ра:щиојене. азuтови јопи који из:1еl1у уз дес11у
ИIIИilY IIYHOTИHC треба да ОПИСују nутаљу МаЊСI' ПpC'IIIИKa ОД КИССОIIИКОИИХ јона КОјИ
ю.1н~ћу у:~ леuу ииицу 11унотиttе (слина б). Следи:
Ј{аtю је h << R може се сматрати да је Е =~. пе Је. и1 напо11 из111е >У о 1 блога
h
, 2еи и
liOII;Leнзaтopa. Следи:---= е __ј_- е В --- • одаt;,н~ ј<~
i2еи и, =W_!!_+hBi2eU.
R h т R т
v0 = 5gl+-q---
282/2[ l-
и
[
2m 2
280 ФИЗИКА 2М
472. Брзина електрона има две комnонеапе: једну (vp) nаралелну са линијама
магнетне индукције, другу (v.) нормалну на њих. Под дејством Лоренцове силе
електрон се креће no кружној nутањи у равни нормалној на линије магнетне индукције
.константном брзином v.; истовремено, креће се и равномерно nраволинијски,
брзином vp, дуж линија поља. Дакле, nутања електрона је заоојница nолупрсчника R
и корака Н (слика).
За кретање у равни нормалној на линије nоља важи:
vz
та. = FL. тј. . т_.!!_= ev.B. Следи: R = mvsinq> =0,19mm.
R еВ
Корак завојнице је nут који nређе електрон у
правцу поља за време док 11аnрави један обртај у
равни нормалној на nоље:
27rR
Н= v Т= vcosq>---;
Р vsinq>
473. Ако се занемаре ефекти крајева, у соленоиду је хомогено магнетно nоље чије
су линије nаралелне са осом соленоида. Стога се електрон у соле1юиду креhе по
завојници. Индукција магнепюг nоља, nолуnречник и корак завојнице су:
1 1 z/m
t =;;= vcosq> = )2eU '
cosq> ---
тј. t = cosq> vz;u.
т
()) E.rн~KTIIOII l11~ бар два 11ута нресеlщ осу соленоида ано дужина соленоида вије мања
он 2Н:
Н = 2mnvcosq> .
!(ора н заnој11 и lll' но нојој l1e се lфСтати чест и 11а у соле11оиду је:
qB
У1-ао <р 110 )С.ЮВ) занатна jt~ чали. па с.:н~ди: cosq> = 1. тј.
Н= 2mnv.
qB
1
it'CTИЩI Јн• IIIH'CI~iiИ ОС) CO.:te110И)t3 IIOC.IН: СВ3НОГ периода обртаља. OJliiOCIIO fJOI..Ie
111н'IJPIIOI' lt<:JIOI' браја шрана :швојшщс дуж IIJ1aBita наља. Ланле:
F, = еЕ и F"' = evBcosq>.
1
lt>r.тина ct• Jipt>lн· paBIIO\tepвo нраволинијс101 а1ю је:
Е
F, = F," . OЛIIOГ.IIO v = --- .
Bcosq>
f{;ца Cl' 11Cii.·I•Y'IИ e.'ICIП'IJИ'IIIO nаље II[JOTOII IJr r.e нрета·1 И 110
.!аЈюјниЈtИ 1>npa1>a:
Н= 2mnEtgq>
Н = VSin. qJ ·Т = VSin. <р---.
2mn
тј.
е8
2
еВ
476. lloчm·нa брэина јона је нормална на 11раваu
\l:ti'IH'TiiOI' IIO.Ъa. lla fн: Cl: ј011 liiH~TaTИ H()JICTaiiTIIOM брЗИIIОМ
JltJ нр~ ЖЈЈо,\t .lyliy нoлynpt''lllинa R (сл и на):
ФИЗИКА 2М
282
-------------------------------------------------
-
R = ABtg/3 = rtg (к-а)
- - .
2
тј. R = rtg75°.
о
v2
Из т-= qvB следи: v = qBrtg15 = 10s mls.
R т
477. На честицу у nравцу х-осе не делује ни11а11оа сила, na се душ те осе она
креће стално~! брзином v.., =v0 . Душ у-осе tta честицу делује константна
qE
слс11три•1на CИ,Ita, na се у том праоцу чес.тица 11реће сталним убрзањсм: а,. =-.
. т
Душ z-occ на чес.тицу делује Ј/оренцооа сила Fz =qv..,B = qv0 B. услед чега се у
равни нормалној на у-осу •1естица креће no нруншој nутањи брзином v0 и са
nериодом: т __ 2тп.
qB
а) IЈестица ће n -ти nут nрес.ећи у-осу наtюн што наnрави n обртаја у равнима
нормалним на правац магнетног nоља (тј. у-осу). Тада је њена у- координата:
v-;; v;u
t= {2d=d{2r;.
Еле1прони ће се скуnити у једној тачни на nозитивној nлочи ако је време t целобројан
умножак nериода ротације (који је исти за спе електроне јер не зависи од брзине):
eU
d = vt+--t 2 .
2md
OДIIOCIIO време ПОСЛС IIOI' елСНТЈЮIIИ СТ111'11)' ЈЮ IIOЗИTИBIIC ПЛО'IС ЗаUИt:И ОД брЗИIIС V, тј.
неће COfl слс1пrюни при nреласну са јед11с на другу пло•1у 11аnравити цео број обртаја.
те 11el11' ни 11асти у исту lЋ'II<Y 11а позитивној плочи. Данле. шири11а ~tрљ1· у 1юју
дпла:Јt' еле1про11и заниси ол бр:ш11а нојима еле1проt1и полазе са IICIЋTИIIHI' 11.•10'11\
2 1 е2
об1:збеl)ује l{улонова сила: mr(J) =---.
4:7rEo r2
.\1ю је атом у магнст11ом нољу. душ rюлунре•щи1<а путаље делује и .llоренцооа сила. на
, 1 е2
је: mr(J)1- = - - ±erro1B (зна~; зависи ол смера мarнt:TIIot' поља).
4m::0 2r
Одузимањем јсднt~ јсдна•1инс од лругс. добија се: mrjro1 - roj(ro1 +(Ј))= erro1B.
l{atю је ro1 -(Ј)<< (1)1 +(Ј). мон;1: се узети да је ro1 +(Ј)= 2ro1 • на следи:
6ro = еВ .
2m
480. Елс1прони. смито11ани са жицс. нрсћу r.c по
~;руншим 11)"1Ћњама у раuнима нормалним на ос)
/"1------~
ЦИ.'111Ндра. \iiO IIЈН~'IНИЦИ Нј)И!IИНа ТИХ путања НИСу
М<IЊИ Од R еЛСIПЈЮНИ Јн: падати на ЦИЛИНдар И
струј1ю IЮЖЈ lн: бити :штпорсно. тј. тећи ће
1:Л1'1прич11а стр)ја. Дан.11:. ампсрметаr поназуј1•
ja•IHH) стр)јl' раз.'ЈИ'IИТУ од нуле а1ю је: 2r ~ R. !) в
в"
2 v ~ Rо
111
lj.
Сли~<и у.о рt·ш~,.,.. 480
еВ
\1ю је
В> 2 .Ј2тW. амперм(~'IЋР 1Юii11:!yje ну.11)· јер елеитропи не стижу ЈЮ
eR
цилИ11Јtр11. тј. с.трујно tюло јР пренинутu. Ою·оu11рају!ЈИ графин :!11ВИС!Юсти јачинс
струје ОД М11ГНСТIН~ ИIIД)'IЩИјС llpИI!<IЗ11H је Н11 СЈIИЦИ. Струј11 IШЛ11 1111 11y.•ry :щ:
Во =2.Ј2тW.
eR
481. До р11:щвајан.а наелеtприсаља на пло•tама нонле11затора (тј. на половима
и:нюра) лола:щ :1ато што 11а носиоце струје (q) у течности делуј(~ Јlор(~Јщова сила у
нршщу rюp.щt.IIIШI нё\ шю•tе. ГЈреююст слснтро>.~оторtн~ си.<н~ извора (иЈ добија сР из
једНё1'111НС:
и
qvB = qE = q-; следи: и= Bvd.
d
2 222
На rютрошачу се ослобаl)а с11ага: P=l2R= ( r~R ) R=(Bdv d R)2.
-+R
aS
482. lla fiюю ноји сле'>1ентарни део nрстена д)'жине Ы (Ы ~О) Д(~.l)jt'
.'lорснцоuа си:1а: дFL = дqvBR = MlvBR .
Та сн.<ш. ~а сnа11и дС.'Iић. и~ш правац та11гентс н11 прстен. па је у") 1111н \!ОМ(~ нт си:1с
1юји делуј1~ 1111 цео прстен једна11 алr·1~барс~;ом збиру ~юмената ноји делују на Cllt'
лслићс прсп~на:
М = nRдFL . где је n (n ~оо) број делића:
имnулса: М=М дt .
Bl'liTOp М има исти правац као вс1пор М , тј. нормала11 је и 11а осу nрсте11а и па
l{ai{O је угаопа брзина ротације прстсна око своје осе uелика, то и вектор L има
нао на с.rнщи (б). Bei<TOp L има nравац осе прстсна, што значи да оса прстена
ротира OliO нраоца маrнстне индукције- то liрстање осе nрстспа назива се nрецесијом.
286 ФИЗИКА 2М
У1-аона брзина прецесије MOil{e се одредити помоhу слике (н). У llt~кoм трс~нуТiiУ
и~туж:а је Ы- · даl(ле. оса 11рстсна описала је у1-ао дq>. Угао11а fiрзина 11рецесије је:
и
485. Холон напон ностоји измеiЈУ rорње и доњс rю11ршине п.сюч1ще. а нос.rн~Јtица је
делонања Јlоренцове силе на слеtпроне који се усмерено 1<рећу кроз плочиttу. lloд
дсјст11ом Лоренцове силе електрони добијају 1<омnоненту брзине у nранцу нормале на
струјни то" и t<рећу се t<a горњој страни nJ\O'IИftC. Тиме се у ПЛО'IИitИ индуl<.\'је
HOI!peЧIIO (у ОДНОСу на СТр)'јНИ ТО!< И у ОДНОСУ На маП!СТIЮ nоље) C.IIC!iTpИЧHO НОЉ('.
чија је јачи на одрс!)ена једначином:
FL = F,[ • односно evB=eE. односно Е= vB .
Наnон измеiЈУ доње и горњс стране rtлочице је: U н= El = vBl.
l:iрзина усмерс~ног t<реташl. е.1еtпрона може се изразити пре1<0 јачине струје:
Ј
Ј = neSv = neldv . oдatme је v = -- .
neld
1/В
П ре ма томе. Х о лов на нон је одре!)ен форму лом: Uн = - - .
ne d
488. lla cжJfioдiiC e.'H'IПJIOIH~ у \lеталу де.:rује Jlopeнuoua сила ноја И\ вуче 11а јед11у
fi0 1111! IIOIIpUJИII) II.IIO'IИitC. ТИ~!(' С(~ Иll)l)'Hyje IIOilJH~'IIIO e.IICIПpИ'IIIO IIOЉC 'IИја је ja'IИIIa
одрРI)епа фОЏ\!улом: е Е= е1 1 В. , larc.rc: Е= vB. Наноп иамеiЈу бочних 11011рши11а
11.'10'1111\t~ је; и = Ed = vBd .
lloљt: у II.IO'IИIIИ се IЮЊС сматрати \OMOI't~llим (:Јбоr· мале дебљи11е 11лочицt~ )
110рt•(ЈСЊ~ са .\pyr·e дВе ,\И~II~II:Jиjc). \но је С1 IIOHJНIJИHCK<I I')'CTИIIa ИIIJI)'IiOHaiiИX
IЩC:It:r;тpиcall,a 11а IIOIIЏШИIIa~la II.IIO'IИI(e. Ollдa је:
OJIIIOCHO vB=~:
ео
индунованог eлetпpи•ttiOI' нш1.оа. Према томе. tta растојању r ол осе наљна ја•tина
индуноuаног елеtпричног ноља је:
Е= Bm · r . . . . (*)
Наtю је noнa:tatю у решењу задатна 225 јачина nоља у унутрашњости рашюмсрtю
занреминс•<и наеле•присаtюr ваљна, 11а растојању r од осе одређена је формулом:
Е =...!!_ · r . . . (**)
2е0
Из (*) и (**) следи да је у датом nровошюм Ш!Љiiу, 1юји ротира у магнетtюм rюљу,
на(~.ltеtприсањ•· равномерно распореl)ено no заnремини и да је за11реми11с1<а гус.тина
ttаеле•п·рисања:
р = 2e0 Bm =8 ·1 0- 12 C/m 3 •
·\iio је R полупречпи•< ваљt<а, ја•tива елентричпог nоља па његовој nовршипи је:
Е=Вй>R . . . (#)
,\но је и густина наелентрисања на noupшиltИ rtроводниt<а. јачина елентричнm· ноља
492. l{ано је nоt<азано )' решењу залатна 130 маt<симаЛitа брэина ротације цеви је:
v=fi.
Обртање наелснтрисане це011 (са везаним наелентрисањем) енвиваленпю је nостојаљу
ве .. tиног броја liружних струјюtх нонтура. односно магнетно поље у цеви енвиваленпю
је ltаrнетtюм nољу у солеtюиду са великим бројем навојаt<а (слиt<а). -\ко је ширина
једног навојliа Ы ( Al --7 О), одговарајућа јачи на струје је:
в __ }.JQNI • ОДНОСНО
В __ }.JQuvNbl .
тј. В= J,lQUV.
l l
Лан ле:
ел ..... уз реwење 492
еВ
erwB > mrw 2 • тј. w<-- (што је врло реална нретносташ<а с обзиром нн број1н•
т
-(-
(Ј)
(а) (б}
iос~1атрајмо један ет~1прон на растојању х ол IЏ'НТЈЖ ;tPCHI~ плоче {1:"11111а а). lk1ш ј1·
i: ја•вша ралнјалног I~ЛPIПPИ'IIIOI' 1юља ~ тој 'IЋ'IIOt. Тана :Ја lip~ љ1ю I!Јн~тањ" Јато г
1'. н~!iтрона важи једна ч и на: man =е Е- F1• • оююсно m.xw =е Е- exwB .
2
О;щтn~; ct' 'юже добитн ја•1и1tа paJtltja:tнol· ''-'ll'tПJHt'IIIOI ноља 1 :tai!И<:IIocпt o;t
растојања он ltt~нтra 11.'10'11':
m~ }.
2
Ed(x)=( WB+
! .tшшо 1lВа .ll'.tИIJa 11011ршинс на cвalioj 11.10'111 ~>ао нн I .. IИIIИ (б). IIP!ia С) п1 .!t'.lllllи 11а
растuјањ) r од центара 11.•10'1<1. У центру С11ан1' нлоч•· jl' исти rютенција.•l ср.
IIOTI~шtиjaл је,нюг уо•1еног не:1иlш ј1• ср 1 • а лру1·ог (/)2. Како "'~ јачина поља \Н~ља
.llllll'<iplю са растојаЊI'М ол Цl~нтра плоч1'. \101'~ с•• наlн1 раз.rине IJOTf'IIЦИja .. la:
a = - = 0- - r2.
/J.q Е ш8
l'усти1tа наелеtПЈЈИСања на растојаљу r од центра нло•1е је:
/J.S d
Дато ре111ење важи за случај да је Лоренцоnа сила ноја делује на елентро1н~ ja•ta од
цснтрифуЈЋЈIIIС. У сущюпюм. и на једној и на дру1·ој нло•1и радијално е;н~нтрично
nоље l1c имати исти смер (од центра 1<а nериферији). lla десној нло•1и је ја•1а сила 1юја
делује на e!ICIПpOHe 11а nериферији не1·о на леnој НЛ0 1 1И. А110 fiJIO'Ie НИСу CllOjCHC
11роnодни1юм. центар лепе је "мање позитиван" од центра десне; а1ю се нлоче пюје
ПЈЈОВОЈ\IIиком. електрони l1e се 11ретати са леnе на десну плочу. na lн~ он ет десна бити
110:1ИТИ8НО, а лева НеП!ТfiВНО наелентрисана IIJIO'Ia IЮНД!~Нзатора. _kлнаЧ1111е "РУЖНО!'
нр~~тања елеliтрона на десној и левој nлочи су:
494. Штан lle се нретати ако је А~1перова сила јача (у rpaни•tHO\t случај) једщша)
од ма1н:ималне силе треља:
495. Си:1а Јатезања нити иш•1езапа ако на штаn делује Ампсроnа сила 1юја
••омнензује ~~ешьину т~~"'У· ·\мперопа си,,а деловаће напише ано струја нроз штап теч<~
слева удесно. Ја•1ина струје се добија из:
496. l:!e"тopr.liи збир сила 1юји~Ја меl)усобно интера1·ују странищ• nраво~ rаоне
liOIIType једна" је нули. Tatюf)e је једна11 нули и веliторски збир си.:Ја 1юјима Jt)'IЋ'II<И
нроподни" ю~.·аујс на странице nраnоугаоника дужине а. Тежина nрапоугаонс нонтуре
jt• эанемарљиuа. na. да би та IIOiпypa била у равнотс)l;и, на њу треба де.~овати силом
ноја I!ОМ11ен:1ује pa:mиliY сила којима дуга•lliИ nроводнин делује на краhе странице
нрапоугаоtюа· рама:
тј.
F = f1ofrl2ba .
2т(х+а)
1 L2 L
R = F...l.. 1+--2-cos<p.
Ј 2
t z
·~
димензија контура. може се сматрати да је на месту где се
налази друга контура индукција магнетног nоља nрве Јюнтуре:
_ J.LoJr 2 _ J.LoJr 2
8 1- 3 - 2d3 .
2~2 +d2 f ;
;
;
;
Момент силе 1юјим то nоље делује на другу нонтуру је: ;
d ;
2 J.LoJr2 ;
М = Рт2В1 = JJrr --3- · ;
;
2d ;
Ја•1ина струје кроз контуре може се добити из магнетног ;
····~
момента: Ј = Jrr2
рт . Слика уз решење 500
ФИЗИКА 2М
292
-----------------------------------------
2
С.·!СДИ: М = Jl<JP~ =1,6 ·1 о-•о Nm .
27ГL1
501. У рашютежном HШIOJI.ajy рама ве!ПЩIСiiИ збир момената си.·н~ нuј1н1а на рам
дt>.JI)j)' магнетно поље и :3емљина тсша једнаli је нули. Следи:
. а 28 mga .
p111 BcosqJ = mg-sшqJ, 0)1110\.110 1а COSqJ=--Sin(/J
2 2
= mgtgqJ.
С..н~ди: 1
2аВ
М 1 =mg 2
h sin (/Ј, ОДНОСНО М 1 = 2J1.aghsin (/Ј.
з
Мо~н~11т силе нојом магнетно nоље лслује на троугао је:
IahB
м2 = PmBcosqJ. тј. м2 = --COS(/J.
2
. lahB !В
У стаљу рашютен;с је М 1 = М 2 . тј. 2џaghsшqJ = --cosqJ; следи: tgqJ=-.
2 4J1g
503. lla с:1ици (а) су 11рн1iазан\~ с.трује нnје тен) нро:! делоuс IШIIТYP\~. lle1ш је r
IIЉI) IIР\~'Iннн liОнтуре. а р отпор јели нице дужин\~ жице од ноје је нанрављена
liонтура. Та,щ ва;~;и:
tgq> = ---n~(n__+_4:..._)/_B_
4(n + l)(n + 2)J1g
~
•~.rастичrrс си.-1е (7) и Ампсроuа си .. rа. Услов равнотеше
. . делиl1а је:
@- \
\ / t:..Fл = 2Tsin t:..q> . 0,1\IOCHO /Rt:..q>B = Тt:..q> .
1
2
в \~
...
''
'
'
Следи: Т= IRB.
F
Нит се rшда ar.o jt> Т= F. ТЈ. ако је В=-.
~ lR
Оtиkн у:~ реш~ње 5О 5
bl=l~.
2nR
llађимо силу ноја делује на траку 2
O.JIIaЧe\1)' са 0 на С.ЈИЦИ (б). \
Сн\lетричнс транс 1 и 2 r1a
трю;у 0ДI~Л)' ју ) IIYПII0\1 СИЛОМ:
2
J1Q(bl) / r
t:..F = 2М1 cos q> =
2 -'--"-'--'--
2т- 2R
2
тј. u
AF = J.iQ(bl) l .
2nR
, lш;ле. та сила нс зависи од ) 1·ла /:,/
(а) (б)
q>. што значи ла је унувна си.•1а
liOj0\1 било НОје ДВС \.ИМСТI-ЈИ'IНС
ел ..... уз решење 506
тра1;е "tслуј)' на тран) О та1юt)е једнака liF и И\lа nравац од тrаке О на оси
Itи.rirнщ>a . .\но је N (N ---t оо) број тюших nщюва симетри•1них трю<а, :-ту п на СИЈiа
ноја 111~лује на траi!) О је:
294 ФИЗИКА 2М
2
F = N Jlo(bl) l .
2JrR.
Уну11а11 број трана је 2N + 1"' 2N. rra следи:
2N =.!._ и
ы
507. Ротанију штапа одреl)ују момент Земљине теже и момент Лмnеровс силе. Да
би штан равномерно ротирао та дна момента треба да имају исти щжван и иrrтеrт1тет.
а суnротне смерове. У трt~нутну t штаn са вертиналом занлана yr-ao OJ·t (сЈrина а).
а момеrrтЗемљиrrетежеје: М 1 =mg~sin(OJ·t).
2
/LB
(а) (б)
С.!lика уз решење 5О 7
Момеrrт Амnерове силе може се добити rрафичrш: на делић штаnа дужине tJ.l
(Ы ~О), на растојаљу l од осе ротације делује момент Амnерове силе:
дМ =!1F ·l = /ЫВ ·l .
Ан о је f =/В/. онда је дМ = f ·!11 . што ~нач и да је укунан момент силе r;оји
делује на штап jcдrrali rrовршинн на rрафику зависности вели•rине f од [; тај график
2 2 2 т
МаrЈ!сТ/1.1ам, реитен,.?
295
-------------------------------------------------
509. На T<~'IIIOCТ лелујс .-\мпсрова сила у nрющу 11ормале 11а 11редњу и запњу стра11у
нивете. l{а•ю је те•••юст у рав11отежи. то је интензитет \м11ерове силе једнан разлици
СИ.11а IIJJИТI1Ciia ОВИХ Дll(~jy стра11а I<ИUCTC Jia Te'IJIOCT:
lleнa је х uиси11а жиuе у 1<а11алу (х< h). Тада 11а живу 11авише делује сила:
На11иже на њиву у Јiаналу .:.tC.'I)'je Зсмљи11а те;r;а: mg =Gxlag (G jt~ •·устина живt~).
Обе силс се ли11t~ар1ю Jiouel1auajy са х. што ЗЈiачи да, ано је \,\JIIepoвa t:И.'Ia у
JIO'ICТIIШI тpe!IYTI<Y доuољ11а да Јювуче нашу наuише. cue дон је шиuа у liaнa.ly биlн~
FA > mg и ;1;ива lн: се убрзано нретати наuише.
,.la1<.1e. ано је ив> gGlp ;iiиua ће с~ подизати )' 1шналу и свана1ю tн: нреtщ у
и:ю.ЈаТО[>СН) цев. На1ю11 тш·а. инте11зитет ,-\мnсрове си:1е неће се ~lс11.ати. тежина
;"иве )' JI)'МIНI l1t~ се поuећавати и ншuа lн~ t:t' :јаустаuити )' неном рашютежном
IIO:Юiliajy.
тачнама 1 и 2 (слиЈ<а).