НАТАША МИЛАН

ЧАЛУКОВИЋ РАСПОПОВИЋ

Физи~
2М
Збирка решених задатака
за други разред Математичке гимназије
и за припремаље такмичења

f::\ "К Р У Г"

~БЕОГРАД, 2003.
 n Р Е д г о в о Р

Физшт 2М је збирка задатака која се у Математичкој

гимназији користи у оквиру редоrше наставе и за nриnремање ученика
за такмичења на свим нивои~Iа. Наравно. наVЈењена је и ученицима
др _у г их ш кола који желе да раде фи љу ви ш Р. него што то .захР'ва
њихов школски nрограм.

Збирка има 510 задатака с.вриани\ у IIe< веtЈИ\ Uf'·IИIЫ.

1. Кинетичка теорија гасова и тep~!OJIIIIa чи ка
2. Молекулска физика
3. Електростатика
4 Електрична струја
5. Магнетно nоље и магнетне силе

Сви задаци су комnлетно решени и решења ~югу nослужити

ученицима и да уче физику.

У збирци нема оних најједноставнијих задатака. који се решавају

само заменом бројних вредности у одговарајуl1у формулу. Застуnљени
су сложенији задаци за чије је решавање потребно познавањf
физичких закона. размишљање и nовезивање знања. Има и прилично
тешких задатака (обележени су звездиiiом) за најдаровитије и
најуnорније ученике.

Сматрамо да ова књига може бити врло корисна ученицима који

воле физику, желе да nрошире и. пре свега. продубе своје знање, да се
такмиче и освајају награде на такмичењима од школског до савезног,
па и међународног нивоа.
4

Збирку смо наменили и наставницима физике у Математи'lкој

гимназији (односно одељењима која раде по nрограмима Математичне
гимназије). Њима npenopy'lyjeмo збирку и за редовну и за додатну
наставу, али снрећемо nажњу да задаци са звездицом не треба да буду
услов за одличну оцену из физике.

Наше је мишљење да Физка 2М може користити и студентима

за nриnремање исnита на nриродно-математи'lким и техни'lним

фанултетима.

Да Физка 2М добије садашњи облик знатно су доnринели

рецензенти - Наташа /{аделбург и Весна Раnаић и ми им се
захваљујемо на свим nримедбама, nредлозима, нритикама . . . Бићемо
захвални и свим у'lеницима и колегама који ће се јавити са новим
сугестијама и идејама.

Наташа Чалуковић и Милан Распоповић

 САДРЖАЈ

ЗАДАЦИ
1 Кинети•ша теорија гасова и тср~юдина~Јиk:а
Кинетичка теорија гасова ..... ооооооооооооооооооооооооооооооооооооо······оооооооооооооо····•оооо ••• 7

Закони термодинамике ООООООООООООООООООООООООООООООооооооооооооооооооооооооооооООоооооооооооооооо 13

Термодинамички циклуси. Ентропија оооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо.18

11 Модеkулсkа фиЗiша
Топлотно ширење чврстих тела и течности оооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо23
Еластичне особине чврстих тела оооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо. 25

Површински напон течности ООООООООООООООООоооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо 27

Фазни прелази ... оооо оо ооооо•••оо••оооооооооо••оо··•оооо····оо···оо·оо··оо······оооо

•• •• ••• оооо •••••••••• 3 1

111 Елсk:тростапша
Кулонов закон и јачина електричног поља ООоооооооооооооооооооооооооооооооооооооо. 36

Рад елентричног поља. Потенцијал поља ООООООООООООООООООООООооООООООооооооООоооооо 41

Проводнин у елентричном пољу ооооооооооооооооооооооооооооооООоооооооооооооооооооооооооооо 45

Кондензатори ... оооооооооооо·····оо···ооооо•оо····оо···оооо•·оо····оо••ооооооооо•··········оо·•·оо•оооо···· 49

Диелектрици .... оооооооооооо••••оооооооооооооо•оооооооооооооооооооооо оооооо······оо····оооо····оооо•оо···

•• 54

IV Едеk:три'lна струја
Закони електричне струје ООООООООООООООООООООООООООООООООООооооооооооооооооооооооооооооооооооооо 57

Елентрична струја у разним срединама ооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооо 70

V Маrнетно поље 11 ,,шrнетне сиде

Магнетно поље у ванууму ооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооООоооооооооо• 76

Деловање магнетног поља на наелектрисане честице 00000000000000000000 78

Деловање магнетног поља на струјни проводник 00000000000000000000000000000 83

РЕШЕЊА
1 К11нети'1ь:а теорија гасова 11 термодина~шка
Кинетична теорија гасова ооооООООооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооооООооооООООооо 87

Закон и термодинамине ООООООООООООООООООООооооооооооооооооооооооооооооООооооооооооо 000000000000 104

Термодинамички цик луси. Ентропија ООООООООООООООооООООооООООооОООООООООООООООООО 1 18

б

11 Молекулска физика
Топлотно ширење чврстих тела и течности ..................................... 130
Еластичне особине чврстих тела ......................................................... 134
Површински напон течности ................................................................ 145
Фазни прелази ......................................................................................... 158
111 Електростатика
!{улонов закон и јачина електричноr поља ....................................... 167
Рад електричноr поља. Потенцијал поља .......................................... 186
Проводник у електричном пољу .......................................................... 197
Кондензатори ............................................................................................ 208
Диелектрици .............................................................................................. 221
IV Електри•tна струја
Закони електричне струје ..................................................................... 230
Електрична струја у разним срединама ............................................. 265
V Маrнетно поље и маrнетне силе
Маг н етно поље у вакууму ..................................................................... 273
Деловање маrнетноr поља на наелектрисане честице .................. 277
Деловање маrнетноr поља на струјни проводник ........................... 290
 КИНЕТИЧКА ТЕОРИЈА ГАСОВА
И ТЕРМОДИНАМИКА

Кинетичка теорија гасова

1. У суду :за11реминс 41 налази се О,бg 11еног ЈЋС<i 11а nритиСЈ<у 200kPa. Колина ј<~
средЈЫi Ј<Вадратна брзина молеЈ<ула тоЈ· гаса?

2. llpи ПfJ-HTHLJ<Y 26kPa средња нвадрат11а брзина ,\JO.'Jeнy.lla uо;юниЈ<а је 2,4kш/s.

f{o.'JИJiO има молеЈ<ула nщюнина у занремини од 1сш 3 ?

З. Средња аритметичЈ;а брзина молеЈ;ула неЈЮЈ' гаса у !lорма .. Јним услоuи~ш је

425шls. Колино има молеЈ<ула у lg тог гаса?

4. У суду запремине ll налази се 0,28g азота загр<'јаноr до те.\tпсратуре 1500К.

При тој тсмnератури 30% \ЈО:Н~Ј<ула азота је .tнсосовано на атомс. Одредити
11ритисан гаса у сулу.

5. У суд)' u· налази с.чеша а:юта 11 вононЈша. llpи JћlllepaтypJJ Т. Jia.Ja је а:нл

nотпуно дисосоuан. а дисоцијанија ЈЮ,ЮНИЈiа је занс\tарiЫЈва. ЈЈритииш гаса )' С)'.Ј) ј<~
р. При тсмператури 2Т. Јiа.ца су оба гаса нотЈЈ) но .tисосоnана. притисан је З р.
Одре .. !ИТ11 однос маса водониЈ<а и а:юта у оtеши.

6. ;(na суда једЈЈаЈ<ИХ занрсмина сnојена су усЈ;им ЈiаЈЈа.ю~Ј (слиЈ;а). У ЈЬИ.\Ја се на.. Јази
N \!О.'Јенула. при чсчу ј<~ Ј(ОЈЈцентрација \!ОЛСЈ;ула доnољЈю .чала ла се ~ЈОЈ')
:ш~н~марити њихоuи ~ЈС!Јусобни судари. !{олиЈ<О има ~юлеЈ(ула у r.ваЈ(ОМ од судова. аЈ;о
је л~чпература у једном ТЈ. а у другом Т2 ?

ш .
.

Слика уз задатак б Ошка уз заЈiатак 7 Слика уз зааатак 8

7. У С)' ду са јано разреl)еним гасом одржава r.e нонстантна темnература Т0 . Изван

сула је гас на притисЈ<У р и темnератури Т kлиЈ;а). Колини је nритисаЈ< гаса у
су л)'. ан о се на зиду суда налази мали отвор'!

8*. Тон.сютно изоловани дугачЈ<И L)'д ЈЈОдсљсн је ;щсма npeгpa ..ra~ta. са једнаЈ;и~Ј
щtлим отnорима, на три дела (слина). У суду се налази разреt)СЈЈ гас. Колини је
нритисан гаса у централном делу суда, ано се у друЈ-а два дела одржава нонстантан

нритисан р 11 ЈюнстаЈmн~ темпсратурс Т и 2Т?

 ФИЗИКА 2М
8

9. У цилиндричној цеnи. затвореној на једном крају. налази се гас ноји је од

атмосферс"ог ваздуха одвојен стубићем живе дужине /. \{ада се цеn постави у
всртинаЈЈаЈI положај. тано да је затворен горњи нрај. нужина гасног стуба у цt~ви је / 1.
А1ю је цев nертинална, та1ю да је затворени нрај онрснут доле, дужина стуба гаса је
/ 2. Одредити атмосферсi<И притисан. Дужина цеви је nећа од
l + /1 . Темnература је нонстантна.

10. У жиnин барометар А (слика) је ушао мехурић

ваздуха, услед чега барометар поЈ<азује мањи nритисак од
стварног. При уnореr)ивању барометра А са исправним
барометром В констатовано је: Ј<ада је у барометру В
висина живиног стуба 768mm, у барометру А је 748mm,
при •1ему је растојање од nовршине живе у цеви до горњсг г---=-

"раја цеви 80mm. Колики је стварни nритиса" а1ю је у

барометру А висина живе 734mm? Сматрати да је
темnература при свим мерењима иста. Густина живе је
Слика y:t заЈiатак 1О
!3600kg/m3 .
11*. У ла1юј вертиЈ<аmюј еnрувети душине l и нонречног Jipt~ceнa S. •1ији је
аатворени "рај О!iренут горе. налази се неки гас. Одо:що је 1-ас затвоџен стубиlн~~~
аiивс. Доњи iipaj живиног стубића ЈЈОЈ<лапа се са доњим lipajcм
t~нџувстс. \!Ја би та1ша еnрувета мировала, на њу треба
деловати веџтиналном силом F. l{оликим убрзањсм ће се
Ј<ретати е11рувста са живом, ано се на њу делује дуnло nећом
вертикаЛЈЈО\1 силом? Атмосферски nритисан је нормалан,
температура је константна. а трење је занемарљиво.

12*. Доњи iipaj всрп1Јiа.:нн~ у с Ј< е цеви души не 1,52m је

эатворен. У доњој nоловини цеви налази се гас на темнt~ратур11
ЗООК. а у горЊОЈ Је щива (спиЈ<а). До "оје шшималне
темnературе треба загрејати гас у цеви да би r.c cna жиnа
истиснула из цеви? А.тмосферсни nритисак је 760mmHg. Слика уз за!lатак 12

13*. Enpyneтa дужине l наnуњена је водониЈЮ\1 на

притис•<У р. затворена лаЈ<ИМ ПОЈ<рстним Ј<:Јиnом и онда

потоnљена у суд са живо~1 на дубин) h "ао на слищ1.

l{оли"а ћс бити дуњина дела с11рувете у ){Ојем је водон111>~
.·\пюсферсЈ<И nритисак је р 0 . Темnература је 1юнстантна.
а трење је завемар.ъиво.

14*. У хоризонталној дугач1юј цеви. затnоревој на

једном ){рају. на растојању l од тог краја налази се ~>лиn
масс т и nовршине S. Са обе стране Ј<ЈЈИЈЈа је ва:щу\ на
атмосфсрс1юм nритис){у Ро· Цеn nочне ла ротира угаоном
Слика у:~ ЈаЈiатак 1З
брзино~1 (Ј) око верти1<алве осе 1<0ја пролази нроз њен
штворени 1<рај. На ном растојању од осе l1e се налазити нлип? Трење је занемарљиво,
а те~111ература се може сматрати новстантном.
 Кинетичка теорпјд гасова 11 термо,Тfшамика
9

15. Цилиндри•tан хоризонтални суд подељен је ПОiiретним юtи11ом на дuа јед11ана

ю:ла. Са обt: странt: нлина налази се 11ени tЋС. !{ад се суд 11оп-ави у uертиliалан
ншюн;ај. 11рн темnератури ЗООК у panнoтt~ЖIIOM стању је занреми11а иснод liJIИIIa
ду11ло мања tюro из11ад. До tюје темnературс треба загрејати гас у лоњем делу суда,
да fiи с<: изједllа•tилс заnреми11е t-aca у оба дела? Суд и нлиn су топлот11о 11епровод11и.
Трt>ЊС је за11смарљиuо.

16. :ЗатвореНИ ВСјЈТИiiаЛНИ ЦИЛИIЩЈЈИ'IНИ суд ПО)\t:ЉсН је 1101<рСТНИМ НЛИIIОМ Ш\ два

;ц:ла у tюјима се 11ала:н~ једнане масс истоt· tЋса 11а тt:мnератури Т. У равнотеншом
стању за11рсми11а дела испон t<лиnа је три пута маља llet·o изнад. l{at<aв ће бити оююс
занремина и:!IIШ! и исtюл t<лиlla аtю се температура утростру•tи?

17. Затворе11и суд А. заnремине 9 l. сноје11 је liратном цеu•ttщом са затвореншt

судо~t В занреми11е 1/. У t(еnчици се налази nе11тил иоји дозвољава nролаэ t-aca из
суда А у суд В само ано је притиr.аt< у нрuом бар :!а 120kPa ве11И 11его у другом.
У ночет11ом тpellyTt<Y у суду А је IЋС 11а температури ЗООК и nритис"у IOOkPa. а
у суну В је ваt<уум. Ве11тил се отвори. а цео систем се загреје до 420К. Нолиt;н су
та;tа nритисци) суноuима А и В?

18. Стаюtени ба.'\011 је на11уње11 нени~t гаr.ом 11а притисну р. Маса бало11а са
tЋсом је т. :~атим се бало11 отвори и. нада се 11ритисан гаса у њему смањи до р1,
но11оnо се :затвори. Тада је маса бало11а са гасом т1• Нолина је маса тог гаса ноји
ttшуњава ба.•ю11 11ри 110рмал11ом анюсфсрсном 11ритисну р0? Сматрати да је
ГC\tllcpaтypa t·aca у свюt с:tу•шјевима иr.та.

19. О,tрt:нити ~IИIItHta.IIIIИ no.'IYIIPC'IIIИH бало11а иснуњеног хе:tијумом, при 1\о.че t:e
ба.1011 IIOJli·IJI;I';. ВаЗ:tУ\)'. М~са 6ало11а 110 једИНИЦИ llOIIpliiИIIe је 50g/ш2 . аТ~ЮСфt'рСI>И
ltpllтнca~> jt• 11орча.1а11. а температура је 27°С. За11емарити 11ритисаli tюји је
IIOt:.ll',\1111<\ t'.lai.T\1'11\И\ 1:\l.'la.

20. И:t\II'IJ.\ :!llt' 110:tусфере делимичtю је еuануисан

ва:1.1.1 '· та~>о .ta OIIL' •t1111e r:фер;. (слина). Te~tnepaтypa
ва:t:!) \а ;. сфt•ри јо· Т0 . l'optыt t<paj сфере је обешен
tll'lll:·tt•t·.t.!ШOit 11\ITII.
l{;џа ct: за доњи нрај оначи тег масе М
11о 1.1 t.фt:pt• t:<' ра:Јшtајају. :{о ноје темnературс би требало
.;at pt:jaтll ва:џу\ иэчеl)у llo.tycфepa да би се о11е раздвојиле
бt·:t ~>а•н:ља т<~га'1 Маса cnaнl' llo.tycфcpe је т. сrюљашњи
IIO!tyнpt"IIIИii је r, а анюсферсt<И nритисаt< је Ро·
За11смарити тошюлю ширење r.фере.

Слика уз зала так 2О

21. llлallt>Ty 11ar.c т ,; нoлyllpC'IIiИt\a r о~>ружујс атмосфера сталне густи11е.

'VIo.•taplla ltaca \IO.'II~t<):ta <tтчосфер<: је М. Наtш темnературу атмосфеr· уз nоврши11у
ll.:l<iiiCТI' i\1<0 jt• .!t'U:bl\lla aTIIOI.ф:: 1 )Ci<OГ СЛОја h ( h << r).

22*. Xep.\lt:'I'И 1 1HI1 :!aтuopt:lla i(ИCTCplla BИCИIII' Н IIOTHYIIO је ИCII)'ЊCIIa ВОДОМ. С ТИ~1
што се 11а дну цистерне налази мехурић ваздуха. Г!рип1ош на дну циr.тсрне је Ро·
1{о.1ини ће бити nритисан на дну ано мехурић ис11лина'? Сматрати да је nритисан у
10 ФИЗИКА 2М

мехурићу исти као nритисак у течности оно мехурића и да је темnература

константна.

23* Херметички затворе11а цистерна висине Зm nотnуно је исnуњена водом, с тим

што се на дну цистерне налазе два јещ1ака мехурића ваздуха. llритисан 11а дну
цистерне је 150kPa. Колини ћа бити nритисак на дну tщстерне ако: а) исnлива један
мехурић; б) испливају оба мехурића? Сматрати да је nритисак у мехурићу исти нао
притисан у течности оно мехурића и да је темnература нонстантна.

24. Хоризонтални цилиндрични суд nодељен је нлиnом на два дела А и В. У

почетном тренутну у оба дела 11ала:т се гас темnературе ЗООК. llритисан гаса у делу
А је 200kPa. у делу В је IOOkPa, а заnремине оба дела су по 1/. Тада се н:1ип
от1ючи. Колини ће бити nритисци и заnремине гаса у деловима суда нада се НЈIИП
заустави у ревнотеншом nоложају? Трење је занемарљиво, а темnература је
константна.

25. Цилиндрични суд заnремине V, наnуњен гасом, има сигурносни вентил у

облину малог цилиндра са клиnом и сабијеном оnругом 1юсфицијента еластичности k
(с.~ина). Када је темnература гаса Т 1 , клиn је на растојању l од отвора l<роз 1юји се
исnушта гас. До које температуре треба загрејати гас да би се исnустио јеЈtан његов
део'? Површина клиnа је S. маса гаса у суду је т. а моларна маса М. Заnреми11а
ве11тила је занемарљива у односу на заnреми11у суда. Сматрати да се nроцес ширења
гаса одвија споро.

Ро

в t-z.----+-t

Слика уз зааатак 25 Слика уз зааатак 26 Слика у:1 зааатак 27

26. У вертиналном цилиндричном суду изнад нлиnа А налази се ваздух затворен

нлипом В (с.~ина). Изнад нлиnа В. до врха суда, наливена је течност густине р. У
том положају растојање нлиnа В од врха суда је Н0 • док је растојање измеt)у
нлиnова h0 • За колико треба навише nомерити нлип А. да би над Ј;;Јиnом В ocrao
слој течности дебљине Н? Маса нлиnа В и трење измеt)у клиnопа и суда су
занемарљиви. Атмосфсрски nритисак је р 0 , а темnература је константна.

27. У дуга•11<ом цилиндри•1ном суду, nод nокретним нлиnом поnречног нресена

100cm2, налази се 28g азота темnературе 100°С. За нлиn је. nомоћу лане
неистегљиве нити и учврш!Јених нотурова. везан тег масе 50kg (слина). С_уд се
охлади до 0°С. За колико се спусти клиn? Атмосферсни nритисаЈ< је IOOkPa. Маса
нлипа и трсње су занемарљиви.
 Кннетнчка теорија гасова н термодннамнка 11

28. У цилиндричном суду дужине 2m налази се клиn који је са основама

цилиндра спојен помоhу две једнаке еластичне опруге коефицијената еластичности
1493N/m (слика). У почепюм тренут"у из суда је ева"уисан ваздух, а опруге су
недеформисане. За коли1ю ће се померити Ј!ЛИП а1ю се у један део суда уведе 28g
азота температуре 0°С?

Слика уЈ задатак 28 ('_.лика уз задатак 29

29. У вертИЈ(алном затвореном цилиндричном суду, у којем је вакуум, налази се

I(.'ЈИП обешен за лаку еластичну опруrу (с.~и"а). Равнотежни положај клипа је на дну
суда и у том нолошају Ј<ЛИП не притиска дно. !{ада се под клип уведе неЈ(а количина
raca температуре Т. равнотежни положај 1mипа је 11а висини h од дна суда.
Одредити равнотежни положај клипа над се rac заrреје до температуре 2Т.

30*. У вертикалном цилиндричном суду, испуњеном ваздухом, налазе се у

равнотежи два једнака танка тешка клипа. Растојање између клиnова, као 11 растојање
доњеr Ј<лиnа од дна суда, износи !Ocm. Притисак ваздуха између 1mиnова је 2р 0 , а
атмосферс"и притисак је р0 • На rорњи клиn се делује силом. та110 да се он nостави на
место на ком се. на nочетку. налазио доњи клиn. На Ј(ОМ растојању од дна суда је тада
,юњи клип? Трење је занемарљиво. а температура је 1юнстантна.

Ро
h
Ро

1
Слика уз задатак 31 Слика уЈ задатак 32
31. Суд npaвoyraoнor пресека nодељен је танким непропусним клипом на два
дела (слика). Лево од клипа налази се жива (изнад ноје је вакуум), а десно ваздух. У
nочетном тренутку клип је у равнотежи 11 дели суд на два једнака дела дужина l. За
коли"о ће се померити Ј!Л11П ако се темnература система смањи три nута? Трење је
занемарљиво.

32*. На површини воде плива цилиндри•ЈНИ суд танЈ<ИХ зидова (слиЈ<а). Висина
суда је h. а потопљсна је половина суда. Атмосферr.ки притиса" је р0 • На којој
12 ФИЗИКА 2М

дубини ће се налазити отворени Ј<рај суда, ако се суд окрене за 180° о1ю
хори:юнталнс осе? Темпсратуру сматрати константном.

33*. Цили11дрични суд дужине 2/, са танким нлиnом nоnршине S, може да се

нрећс но хориэонталној подлози са 1юефицијентом трења Ј1 (слИЈ<а). Клиn је повезан
са неnоЈЦЈетним зидом номоћу лаЈ<С оnруге 1 1

ноефицијента еластичности
тренутку клиn је у равнотежи на средини суда,
k. У nочетном Ро
1' Ро То tS_ОО~РОо
_ _ _ _ О~
_ _
лево од ње1-а је ваздух на атмосферском
nритисЈ<У р0 и темnератури Т0 • Колико nута
треба повећати темnературу тог ваздуха, да би
Слика УЈ заЈЈатак З З
му се заnремина удвостручила? Маса суда са
IUJиnoм је т. Трење измеЬу Ј<ЛИЈЈа и зидова суда је занемарљиво. Сматрати да се
процес ширеља гаса одвија cnopo. ДисЈ<утовати резултат.

34. Цилиндрични вертика.;ши суд затворен је nокретним клиnом. Измеt)у Ј<лиnа и

дна суда налази се неnокретна преграда са малим отвором у нојем је заnушач.
Гlритисан ваздуха исnод nреграде је р1 • Масе ваздуха изнад и исnод nреграде су
једнане. При нретању 1mиna заnушач излећс из nреграде Ј<ада је разлиЈ<а притиса.ш са
једне и друге његовс стране /';р. Ако се у том тренуп<у нлиn заустави, Јюлини ће
бити нрајњи 11ритисан ваздуха у суду? Темnературу сматрати константном.

35. Два једнака суда раздвојена су неnонретном nреградом. У nо•1етном тренутну

) једном суд)' је смеша водоника и хелијума. а у другом је вакуум. Гlреграда је
проnусна за хелијум. Након усnостављаља равнотеже. 11ритисаЈ< у nрвом суду је опао
за 10%. На\111 однос маса хелијума и водонина у смеши. Сматрати да је темnература
l«mстантна.

36. У затвореном, вертикалном. цилиндричном суду налази се тежак 1:.~иn 1юји

~юже да нлюи без трења дуж зидова суда. Под клиn се уведе смеша хелијума и
водоника. та.ю да се клиn заустави на средини суда. Током времена клиn се сnушта,
јер клиn nочиље да nроnушта хелијум. !{рајњи nоложај у 1юјем се заустави клиn ја на
једној трећини висине цилиндра. Одредити однос маса хелијума и водоника у с~1еши.
сматрајући процес изотермским.

37. У затвореном. вертикалном. цили11дричном су ду висине 40cm и nопречнш·

нресе11а 100cm налази се nонретни клиn масе IOkg. У nочетном тре11утку !<.'lИn је
2
•
урашютежен на средини суда. изнад њега је хелијум на nритиску 2kPa. а исnод је
нисеониl<. \{.:Ји п nроnушта атоме хелијума, дО!< је за кисеоник неnроnусан. За 1юлико
ће с<~ nомертити нлиn до свог новог равнотежног nолон;аја? Трење је занемарљиво. а
темnература ј<~ константна.

38. На средини хоризонталног. затвореног, цилиндричног суда дужине 2/ и

nопречног nресена S, налази се 1mиn. Лево и десно од клиnа су два разли•1ита гаса
на нетом nритисЈ<У р. За ноли1ю ће се nомерити клиn а1ю nостане nponycaн за један
ог 1·acona? Сила трења измеЬу !<лиnа и суда је F. Температуру сматрати
нонстантном. ДисЈ<утовати резулатат.

39*. На глапюј хоризонталној nодлози лежи суд nодељен неnонретном преградом

на лва једню<а дела (слика). У једном делу је нисео1шн. а у другом азот на истој
 Кииети'!ка теорија гасова и термолннамнка 13

п~мнератури. Притисаt< азота је дуnло nећи од

nrжrиct<a 1шсеонина. За I<ОЛИIЮ ће се nомерити суд
no нодлози. юю 11реграда ностане nронусна за оба
02 N2
1·аса? Дужина суда је l. а маса суда је эансмарљиnа.
Сматрати да jt~ температура tюнстанпtа.
1
Слика у:1 :~матак 39

40. У :Јатuореном суду нала:Ји се смеша јсдно1· мола нисrонина и два ~Ю!Ш
водониt<а 11а llfJИTИCI<y р 0. ИзмеtЈу гасова се юазовr хемијсюt рt~аtщије и добије ct•
nолена пара. l{олини ltc бити nритисан у суду 11анон хлаl)ења ЈЮ нрвоGитнl'
темнературе'! l{онденэација паре се не дешава.

41. У затнореном суду ct~ налази смt~ша 0,5g noJIOIIИнa и 8g нисr•ониliа на

nритисliу 235kPa. Измеt)у гасова се иза:юnе хемијсна реанција и лобијf с!' водена
нара. Но.'ЈИI<И lte бити нритисан у суду nосле хлаt)ења до ttрнобитнс тt~Mitepaтypt~?
l{ондензација nape се не дешава.

42. Наlш силу ноја делује на чеспщу у хомоt·еtюм пољу. а1ю jt• однос
нонцентрација честица на два нивоа. меl)усобно удаљена lm, једнан е. Те~тература
је у свим тачt<ама nоља једнака ЗООК.

43. На површини Земљf I<Оtщентрација хелијума у ваздуху је 105 пvта мања од

нонцентрацијt> а:юта. а ншщентрација водонина мања је од нонцентрациј.е азота 106
нута. На нојој висини је tюнцеtпрација хелију\tа. односно uодониtщ, једнана
tюtщентрацији азота у атмосфери? Сматрати да је темнература у целој атмосфери
О0С и .1а је гравитационо убрзаље константно.

44. Сферна сонда нре•11Н11iа D. направљена ол нt·ра!.теrљиве тнанинt~. испуњена

хе!lијумом. tю:tижс се са зсмљt~ вертинално наuише. ,~Lo liOje маношалнс висиllf~ ltc
ст11ltи сонда, ано је температура атмосфере t<Онстантна·~ Густине ваздуха и xt~.шjy~ta
при ноuршини Земље су р0 и р 1 • темnература атмосфере је Т. а маса сонде је т.
Сматрати да је гравитаци0110 убр:зање нонстантно.

45*. Ротор центрифугалне машине обрће се нонс1-антном угаоном брзином са У

ротору се налазе честице масе т. Одредити расподелу концентрације честица нао
функцију растојаља од осе ротације.

Закони термодинами'ке

46. У цилиндричном суду nод клиnом се налази нека tюли•tина водонина на

теператури 130°С. nритиску 200kPa и у заnремини 8dm3 . За I<ОЛИI<О се nромени
темnература водоника. ано се на њему. nри константном nритиску. изврши рад 50Ј?

47. Нена t<Оли•tина гаса заrрева се од ЗООК до 400К. при •tему се заnремина
1-аса меља унраво сразмерно темnератури. Нолини рад изврши гас у овом nроцесу.
а1<0 је nочетна заnремина гаса 3dm а t<рајљи nритисан IOOkPa?
3
•
14 ФИЗИКА 2М

48. .Један мол гаса прелази из стања са nритисном р 0 и заnремином V0 у стан.е

са ду н ло uehoм заnремином и дуnло nећим nритис1юм. На р- V дијаграму тај H[JOit<~c
jt~ nредстаuљt~н nравом линијом. f{олини рад изврши l'ac у том nроцесу?

49. Темнература гаса, масе т и моларне масе М. мења се по эаlшну

Т= aV 2
, !'де је V запреми11а. а а дата I!ОI!станта. f{олиi<И рад изврши гас при
ширењу од запремине V 1 до заnремине V2'!

р
50. Стањс једног мола гаса мења се но датом
дијаграму (слина). При томе гас изврши рад А. Halнt

'L
2 з
однос ЩЈИтисю<а гаса у почст110М и нрајњем стању. а~>о
је у оба та стања иста темnература

51.
При
Водонин масс
нонстантном
6,5g
притис~>у гасу
t-aca Т.

има тсмнературу
се nреда
27°С.
олрсl)ена
ноли•1И11а тоnлоте и запремина се удвостручи. НаiЈИ
v нромену у11утрашње е11ергије. рад гаса и 1!0личи11у
Слика y:t :.ада так 5О тонлоте 1юју nрими 1-ас у овом nроцесу.

52. Јед11оатомски гас масе т и молар11е масс М налази се под пр!НИСIШМ р 1 .

Из тог стања гас се иэотермски сабија до притис1<а Р2• nри чему се изврши рад А.
Затим се гасу, при I<OIIcтaнтll0~1 11ритисну, nреда I<OJIИ'IИIJa тоnлотс једнана о11ој 1юју је
011 отnустио ври сабијању. Одредити l<рајњу темnсратуру гаса.

53. један ~10:1 јещюато~ю;оr гаса nрво се зarpeua. а затим хлади. та~>о ;щ се
процес састоји од изохоре, изотерщ~ и изобаре. а ~>рајње стањс се 1101<ла11а са
по•1еп1им . .-\Ј>о су р1 и V1 11ритисан и заnреми11а гаса у IIO'ICTIIO~I стању. а р2
нритиса~> после 11зохорс~>ог за!'рсuања, одредити ноличину топлотс ~>оју гас отнусти
TOifOM хлаiЈСЊа.

54. У uерпшалном цилиiШРИ'IIIОМ суду, исnод ланОI' нпиnа. 11аЈ1ази се један ~10.'1
гаса на температури Т. Изнад li.~ипа је ваздух на атмосферсном nритис~>у. l{oлиi>II
рад треба извршити да би г.е. полако nодижући нлиn, заnремина гаса nовеtшла k 11ута
при констант11ој темnератури? Трење је занемарљиво.

55. :3атuоре11, TOIJЛOTIIO изолован. хоризонтални I!Идиндрични суд 110,1еље11 је

IIOii()CTIIИ\1 liЛипо~t на два дела. У оба дела суда нала:ш се гас у једнаним заnре~tи11ама
V0, 11а jcдllaliи~t припн:ц11ма р0 11 на истој тс\lnератури. Ноли1m рад треба
I!ЭЩЈШIIТИ. ,,ага110 no~IepajyiJИ 1и1иn при нонстантној тсш1сратури. да би зallpCШIIIa
јешюг дела суда била k пута веhа од :1апрс~1И11е другог дела? Трење је занемарљиво.

56. Пrи адијабатсi<О\1 сабијању заnреми11а гаса г.с смањила 10 нута. а притисан
сР новећао 21,4 нуга. l{о.lини је cнcno11et1T адијабате :щ тај гас?

57. .-\эот ,\tace 2g и темнературе ЗООК адијабатсliИ се сабија до 10 nута мање

аапрсминс. Одредити те~111сратуру IЋСа после сабијања и рад изорше11 у овом нроцссу.

58. l{aiio се nромени број удара молеl<ула двоатомсног гаса ва јсди11ицу површи11е
суда у јединици вpc,\ICIIa. а~>о се занремина суда адијабатс1ш удвостру•1и'!
 Книетичка теорија гасова и термодинамика 15

59. Понретви юrип се држи у средини цилив­

дричвог суда дужине 2/ (слиr<а). l{лип је спојев са
једним нрајем суда помоћу оnруге rюефицијента
сластичности k. Лево од нлипа је ваr<уум. а десно
један мол гаса моларне изохорсне тоnлоте Cv ва
1
темnсратури Т1 . l-laiiИ темnературу ноја ће се Слика уЈ заЈiатак 59
успоставити rюсле ослобаl)аља нлиnа. Дужина
опруге у ведеформисаном стаљу је 2/. Трење је :1анемарљиво. а суд И I<ЛИII су

товлотно изо.'lовави и љихови топлотни напацитети су занемарљиви.

60. Вертиrшлан. товлотво изолован. rtиливдри•IIIИ суд затворен је r<липом масс

М. Изнад нлиrш је вакуум. а испод једвоа1"омсни гас. У nочст1IОМ тренутr<у клиn се
држи ва висини h од дна суда, а nритисаr< гаса је р. Затим се нлип ослободи и.
ванов всr<олиrю осцилација. сам се заустави. На rюм растојаљу од rю•rепюг положаја
се заустави? Попре•ши nресен суда има површину S. Тоnлотни наваrtитети суда и
li.IIИria и треље су занемарљиви.

61. У веома дуга ч кој тоnлотно изолованој цеви. измеl)у два једнана r<лиnа маса т.
налази се један мол гаса •rија је моларна изохорсr<а тоnлота Cv. Изван тог дела у цеви
је ваr<уум. У вочстном тренутну једа11 клиn има брзину Зv, а други v (као на слици).
а темвература гаса тада је То- До ноје температуре ће се загрејати гас? К:липови IH'
вроводе тоnлоту 11 клизе дуж цеви без трења. Тоnлотни наnацитети клиnова и цеви су
занемарљиви.

Слика уз задатак б 1 uщка уз заЈiатак б 2

62. l{лиn масе т нреће се без трења дуж непокретне затворене дyгa•llie цеви
(слиr<а). Са десне стране нлиnа у цеви је једноатомсни гас, а са леве је вакуум. У
nочетном тренутку nритисак гаса је р 0 • заnремина V0 • темnература То. а клиn има
брзину v у назначевом смеру. Наћи темnературу и заnремину гаса нада буде
мансимално сабијен. Uеви и r<лиn су тоnлотно неnроводни и њихови топлотни
каnацитети су занемарљиви.

63*. У дуrа•rној цеви nоnрсчног nресека S. лево од r<лиnа валази се један мол r-ac:a
ва темnератури Т0 и nритиску р0 • Десво од клиnа је атмосферсни притисаr< Ро
(слика). Мансимална сила трења између клиnа и цеви је F. Гас no•rнe да се заr·рева
nомоћу грејача. К:ако темnература гаса зависи од ноличине тоnлоте nримљене од
грејача. ано се nоловина тоnлоте ослобођене nри трењу nредаје гасу са леве стране
нлиnа? Моларна изохорсr<а тоnлота гаса је Cv. К:лип и цев су тоnлотно неnроводни. а
њихови тоnлотни каnацитети су занемарљиви. Сматрати да се кл и n r<рсће споро.

64*. У вертикалном затвореном цилиндричном суду може да се креће без треља

t<лиn масе т (слика). У nочетном тренутку нлиn је учвршћен, изнад њега је вануум,
 ФИЗИКА 2М
16

а испод једноатомски гас на темвератури Т и притис1<у р. llовршина попречног

пресе1<а суда је S, а висина дела суда испуњеног гасом је h. Клип се ослободи.
HallИ максималну брзину 1юју ће достићи а1<0: а) вема размене топлоте гаса са судом.
клипом и околином; б) температура гаса у суду се одржава константном.

~----lв
m,S

р
t--1-----IA
Ро т h

Слика уз задатак б З Слика уз задатак б4 Слика уз задатак б б

65. У дугачном. топлотво изолованом. цилиндричном суду. 11а висини h од дна.

виси на неистегљивој нити топлотно непроводни клиn масе т. Испод !<ЛИПа у суду је
један мол гаса на темnсратури Т0 и притиску једнаком сnољашњем nритисну
ваздуха. Колину ноличину тоnлоте треба довести гасу испод кл и nа. да би се. лаганим
померањем 1mипа. његова заnремина удвостручила? Моларва изохорска тоnлота гаса
је Cv. Трење и топлот11и напацитети суда и клипа су занемарљиви.

66*. У топлот1ю изолованом вертиналном цилиндри•1ном суду налази се пан1

ТОПЛОТНО nрОUОДНИ НЛИn А И '!аСИВНИ КЛИП В КОјИ IIC ПрОВОДИ ТОП.1ОТу. У IIO'ICTHO~I
тренутку систем је у равнотењи. у стању приназаном на <.• tини. при чему је 1 = 40cm.
У сваtюм затвореном делу су да налази се по један мол је;шоатомсног гаса. Систем се
полако загрева тако што nрими количину тоnлоте 2001. Одредити минима:шу
вредност силе трења измеГЈу нлипа А и суда при којој l1e тај tmиn остати
неnоt<ретан. Трење измеГЈУ нлиnа В и суда је занемарљиво. као и тоnлотни напаци·
тети суда и нлипова.

67*. У вертикалном ttилиндричном суду испод nокретног tmиna се налази

једноатомсt<И гас. Максимална вредност силе трења између клипа и суда је већа од
збира тежине клипа и силе атмосферсног nритиска на t<лип. Суд се полано загрсва.
при чему прими ноличину топлоте Q. Потом се хлади отпуштајући исту толику
ноличину тоttлоте. Колиtю nута се промени притисаt< гаса од почетка ширења до
завршетка хлаГ)ења. ако се запремина за то време удвостручи? Топлотни нанацитети
нлипа и суда су занемарљиви.

68. Наћи изохорски и изобарсни сnецифични тоnлотни капацитет смеше у t<ojoj

је 80% неона и 20% водоника.

69. Наћи експонент адијабате за смешу наја садржи lOg хелијума и 4g

ВОДОIIИКа.

70. Три мола гаса темnературе 0°С изотермсt<И се шире дон им се эапреш111а
повећа nет nута. а затим изохорсt<и загревају до почетtюг rtритисЈ<а. У тоt;у целог
 Киистичка теорија гасова и тt..pM(JЛNllilMJ!Ka 17
---------------------- --------

процеса IЋС је ЩЈИМИО I!OJIИ'IИHY TOIIJIOTe 80kJ. ОдредИТИ eJIOIOHeHT адијабатс даТОЈ'
r-aca.

71. У хори:юнтатюм, затвореном, цилинщЈи•rrюм суду налази ct~ нлин ноји може
да r<лизи дуж су ла бе:1 треља. Клип је снојен са левом базом цилиндра номоl1у лане
~~ластичrн~ orrpyr·e. Лено од rurипa је вануум. а десно јещюатомсr<и r-ac у занремини
V0, на rrритисr<у р 0 и л~мператури Т0 . Одрt~дити тошютни r<аншtитет овог система.
l{aщt је у rtt~лoм сулу ваr<уум, рашютежни rюложај r<лиrш је уа десну базу цилиндра и
orrpyr-a тада није деформисана. Суд и rurин су топлопюненроrюлни и љихови
TOH.IIOTHИ IШIIai(ИTI~TИ су :ЈаiiСМарЉИВИ.

72*. :Јанрt:мина r-aca мења се са тt~мrrературом по занону V =а/Т, гдР је а

rrщитивна нонслшта. llalш мола рни топлотни r<аrrацитст гаса у овом процесу. аrш је
мшrарна юохорсна тошюта гаса Cv.

73*. При ширt~њу гаса притисан се мења rю :шнону р= р 0 +aV. I'JLC је V

:1анремиrш, а р0 и а су нонстанте. Одредити моларни тоrrлотни r<апацитет гаса у
оном процесу. Изохорсна моларна топлота гаса је Cv.

74*. Цилиндрични суд са гасом подељен је прt~ГIЖдом са веrпиЈюм на два дела

(слина). Попре•rни пресен суда је 100cm2. Дуж сула може да ct~ нреће нлип, rюји.
нао и зидови суда и преграда, не проводи топлоту. Вентил на rrpcr·paди се отвара нада
је нритисан са љегове десне стране всhи него са лсв•~- У почстном тренутну дужине
оба дела суда (/) су 110 112cm, с& леве стране прсграде је 12g хелијума, а са десне
2g хелијума. Температура у оба дела суда је 0°С. !{Јrип се полано помера на
нрегради. заустави се 1;ада се вентил отвори. а на1ш11 успостављаља тремодинамичке

равнотеже r·ypa се до rrреграде. l{олини рал се и:шрши нри том процесу 7

-\нюсферп'и rrритисаr; је IOOkPa, изохорсни снеrtифи'lни тошютни r;аnацитет
хе.~rијума је З, 15kJ/kgK, а изобарс!<И 5,25kJ/kgК.

г-~] 1 р

Слика уз задатак 74 Слика уЈ задатак 75

75*. Из затвореног суда нроз мали отвор исти•1с гас. у вануум (с.~ина). У суду се
помоћу нлипа одржава нонстантан nритисан. Тс~шература гаса у суду танође се
одршава на константној вредности Т. а, због адијабатсног ширења у ваиуум, на
излазу из суда темnература гаса пада на вредност блисну апсолутној 11ули. Наћи
бр:ЈИну истицаља гаса ироз отвор, аио је изобарсна моларна тонлота гаса СР, а
моларна маса М.

76*. У суду се налази смеша двоатомсних гасова моларних маса М1 и М2 на

темпаратури Т. Одредити бр:зину адијабатсиог истиltања овог гаса IЦЈШ мали отвор у
 ФИЗИКА 2М
18

вакуум, ако је број молекула nрвог гаса у смеши х пута nећи од броја молекула
другог.

77*. Наћи брзину адијабатско1· истицања гаса из широког суда кроз мали отnор,
ако је у суду притисак р 1 и темnература Т,, а nан суда је nритисак р2 • Моларна
маса гаса је М, а ексnонент адијабате је у.

78*. Кроз дугачку хоризонталну цеn сталног

nоnре•шог nресека струји гас. На једном делу се
гас загреnа номоћу грејне спирале (слика). Два
термометра мере темnературу гаса на улазу у тај
део и на излазу из љега. Ако је изобарска
моларна тонлота гаса 29,3J/molK. моларна
маса 29g/mol, nроток гаса 720kg!h и
nоказиваља термометара Т2 и Т 1 се разликују
за 5°С, одредити снагу грејача. Сматрати да се Слика уз задатак 78
гасу предаје сва тоnлота коју грејач отnусти.

' Термодинамички циклуси. Ентропија'

79. један мол гаса учествује у циклусу nриказаном на слици. Наћи рад гаса у
једном циклусу ако је Т0 =400 К.
р
р

т. iт, 4Т 0 т
v
С..ика уз задатак 79 Слика уз задатак 8О

80. На слици је nриказан термодинамички циклус у којем учествује неки гас.

Када гас nрелази из стања 1 у стаље 2 nроцесом 1-3-2, он nрими количину
тоnлоте 80Ј и изврши рад ЗОЈ.
а) Одредити количину тоnлоте коју nрими гас у nроцесу 1-4-2 ако nри томе
врши рад !ОЈ.
б) У nроцесу 2-1 на гасу се врши рад 201. Да ли гас nри томе nрима или
отnушта тоnлоту и колика је количина те тоnлоте?
n) Одредити количине тоnлоте које гас размени са другим телима у
nроцесима 1-4 и 4-2, ако се зна да је разлика унутрашљих енергија у
стаљима 4 и 1 једнака 401.
 Кютетичк<~ теориј<~ rасов<1 и термодинамика 19

81. један мол једноатомсЈЮЈ' гаса врши циЈmус ЈЈрИЈ<азан на слици. ТемЈЈератуЈН'
у стањима 1 и З су ТЈ и Т3 , а та•ше 2 и 4 нrипадају истој и:нт:рми. Одредити
стt~ЈЈен Јюрисног дејства ooor· цинлуса.

р р р

~~Ј
2г---13

1~4 з
v v v
С.Јiика у:1 :~ааатак 81 CJIИKi\ Y.l :li\Jiii'IЋK 8з

82. lla слици jr. нриназан ЦИЈ!.'IУС у Ј<Ојем учt~стuује један мшЈ ЈЋСа чији је
t~J<<:JIOIIellт адијабате у. l{риоа 1-3 је аЈtијабата. Одредити стснен норисЈюг дејстuа
цинлуса. аЈЮ су ТЈ, Т2 и Т3 темнсратурс гаса у стањима 1, 2 и З.

83*. Одрr.дити стеnен ЈюрисЈюг лсјстuа цикл)са приказаног на слиЈtИ. ано јР

мансимална тr.~щература у Јtинлусу Т1 • а ~1ИЈЈимаmЈа Т2 . ЦинЈЈус врши један ~Ю.·Ј
гаса чији је енсnонент адијабате у.

84. 1{оЈЈИЈ(11 је степен Ј!ОрИСЈЈОЈ' _цсјства цинлуса нринаааног на с.'Јици. ано је радно
л~ло једноатомг.ни гас? Процеси 2-3 и 4-5 c:v ЈЈрРнстављени Ј<рун;ним ,ЈуЈ<ОВЈНЈа.

р
р

5
4р,

З р, з 4/
2р, 2 .Ј
р,1
1 6

V, 2V, 3V, 4V0 v v

Слика уЈ задатак 84 Сл11ка у.з задатак 85

85*. ЦиЈ;лус nриказан на слици. састоји се од юотерми и адијабата. Одредити

сп~пен ноrисног дејства цинлуса. ан() о• нри сваЈЮ~! изотермском 111ирењу запремина
гаса повећа исти број пута. Темnературе ТЈ, Т2 и Т3 с11атрати пщнатим.

86. ДвоатомсЈ<И гас врши цин.·ЈУС ноји се г.астоји од две адијабате и две изохоре.
К:олики је стеnен корисног дејства цинлуса. ано је IЈаЈ;симална заnремина Ј-аса 10
nута већа од минималне?

87. У циЈ<лусу Јюји се састоји од дuе адијабал· 11 ;нн· изобаре маЈ<симални

притисак је х nута већи од минималног. К:олини jf' сл·tн'ЈЈ Jiopиt:JIOГ дејства, а110 је
радно тело двоатомски гас?
20 ФИЗИКА 2М

88. Идеална тошютна машина (која ради нао l{apнoou мотор) троши у тону
једног сата 50kg угља liaЛOJ111'1fle моћи 2,9·10 7 J/kg. Темr1ература водt~ у нотлу је
200°С, а из.11а:нн~ r1ape и:1 машинс 50°С. l{олина је 1юрис11а снага машине?

89. Темнература гpt~ja•ta у l{арнооном мотору је 470К. а хлалњю<а 280К. При

и:ютермс1<0М ширењу га<.: изврши рал IOOJ. Одредити ноли'lину тонлоте 1юју гас
11рt•да хлалшшу у једном цию1усу.

р
90. Најмања :1аnрсмина гаса у l{арнооuом
ци1<Лусу (сли"а) је 153/. Одредити највеl1у
заnремину, а1ю jt> запремина гаса на 11рају
изотермсi<ОI" ширеља 600/. а на 11рај~
нзотермс1юг сабијања 189/.

91. У Карноовом цинлусу. 11ри!iазаном на

з слици. је v2 = 121 и Vз =!б!. l{о .. IИКИ је
v стеnен норисног дејства Jti1J(Jf)'t:a. а"о је радно
V1 v, тело двоатомс"и •·ас?

uшка уз за:tатак 9о, 9 1

92. Одрt~дити стеnен liорисног дејства Нарноовог ЦИЈ(.'Јуса а"о се нри

а.tијабатсfiО\1 ширењу: а) запремина гаса удвостру•1и; б) nритисан гаса прt:но .. юви.
Ра;tно тело jt• ;tвоатомt:Ј(\1 гас.

93. l{а.щ се систt~~~ •·реја•• - rално тело- хладња" "ористи liao ~ютоr liojи ра.tи
110 l{apiiOOII<Ш llИii!IYC). он И\Ја сгепен норисЈЮI" дејства 10%. Нолиliи "оефициј<'IП
x.lal)eњa има исти сисп~.\1 ано се 1<0ристи liao расхла:tни урсЬај?

94. У уреlщј) за x.lal)eњe •ютрсбно је IOOkg вощ• температуре 0°С за,\lрэнути у

:н~,t исте темнературt>. l{о.иши рад аа то треба ювршити. а"о машина ра;tи нре\Ја
обрнутом l{арlюоrюм llИiiilycy"t Темпеrатура онолине је 27°С. Кш1И'11111а тonnrпt> 1юја
се ослободи нри :lа\lрзавањ) јслиниltе масе воде је 3,3·10 5 J/kg.

95*. Радно те.~о у l{аrноовuм мотору је ваздух масt~ 2kg. Те~нн~ратура греја•1а је
673К. хлалња1<а 293К. а цинлус траје ls. Одrедити снагу ноју гас троши и
liOIJИCII) снаг) \Ютора. aliO је притисан на нрају изuтермс1юг ширеља једнан нритисi<У
на IIO'ICTI(Y адијабатсliОI' сабијања.

96*. Радно тело тонлотне машине врши l{арноов циклус измсl)) изотерми Т1 и Т
(ели на). Х.1адњак је ТОПЛОТНИ резервоар HOIICIЋHTIIC темnературс Т2 = 200 К.
То11потна рюмена из~•еl)у радног тела и хладњана врши се тоr1лоп1им 11ровоt)ењем:
но:111чина тоn.'юте I<Oj'y радно тело преда хладњаi<У у јединици времена је
q = а(Т- Т2 ). где је а= 1 kW/K. Тоnлотна размена радног тела и грсја'lа врши се

llt'l10cpeд1IO н ри тем111~ратури Т1 = 800 К. Сматрајући да изотермСI<И нроцсси трају

нодјrднано дуго. а алијаfiатсни врло !<ратно. наl111 тсмнературу Т nри нојој је <.:нага
то11Лотноr мотора макси~•ална. Нолина је та снага·?
 Кииетu•1ка теорија гасова u термодинамика 21

р
р

~;
2
2р,

т2
р,
,~,
v, V, v
v т
Слика уз задаl'ак 96 Слика уз зала·rак 97

97* У даl'ОМ ци"лусу у•1ествујс један мол једноатомr.1юг гаса. 1-Iаћи стеnен 1юрисног
дејства ци1<.~уса. Коли1<а је ма"сималана могућа вредност степена 1юрисног дејстава
мотора •1ији грејач и хладњан имају маl<сималну. односно минимаm1у. темнературу
;IaTOI' ЦИI<Луса.

98. l{олиi<У 1юличину тоnлотс треба nредати 1·асу да би се. 11ри сталној
тсм11сратури 290К. термодинамичl<а вероватноl1а стања nонеl1ала за 1%?

99. Нисеони" масс 2kg шири се до nетостру1ю веће заnремине. l{оли"а је

промена ентроnије. а1<0 се ширење одвија: а) изотсрмi.I<И; б) алијабатСI<и'!

100. Два мола гаса најnре се изохорс1ш охладе. а затим изобарСI(И шире до" гас Hf'
;юстигнс по•1етну темnературу. l{оли"и је прираштај ентропије 1-аса у том нр<щесу.
а1ю r.e нритиса" 11ромснио три nута?
р
101. У датом циклусу учествује један мол 1
двшtто~1с11ог !'аса. А"о се nроцес 1-2 одвија при
I<OнcтaiiТIIOj тсмnератури ЗООК, одредити:
2
а) el<crpeмllc темnературе гаса у циклусу;

б) ноличи11у тollJJOTe ноју 11рими гас у једно~' <Ј

циl<лусу: в) рад гаса у једном цинлусу; г) стеnен о
норисноl' дејства ци1mуса: д) nромену ентроnије : ;з
гаr.а у nроцесу 2-3. : ; v
102. Тоnлот11о изоловани суд nодељен је
5V
11рсградом на два дела. од којих једа11 има k nута Слика уз задаl'ак 1О 1
( k > 1) већу заnремину него други. У мањем делу суда налази се n1 молова азота, а

у већем n2 молова нисеониl<а. Темnература у оба дела суда је иста. На nрегради се

nојави отвор и гасови се измешају. Одредити nрираштај ентроnије система.

103. Разлика ентроnија двеју адијабата у l{арнооnом циклусу је 4,18kJ/K, а

разлиl(а температура изотерми је IООК. Колики рад изврши гас у јед11ом циклусу'!

104. У својству параметара стања гаса могу се користити температура и

с11троnија. Приказати \{арноов циклус на T-S дијаграму (на аnсциси је ентро11ија. а
11а ординати темnература). l{ако се са графика могу одредити I<Оли•lина тоnлоте 1юју
22 ФИЗИКА 2М

rac nрима од rрејача, tюличина тоnлоте tюју nредаје хладњану и рад !'аса у једном
ЦИI{Лусу?

105*. Одредити стевене tюрисноr дејства циt<луса 11ри1<азаних на слици.

106*. У HCIIOM nроцесу заnремина два мола јеДiюатомскоr raca ноuеl1ала се два
пута, а nритиса" се смањио три nута. Ноли"а је nромена еtпропијс raca?

т т

(а)
s (б)
s
Слика уз задатак 105

107*. Дисоцијацијом оодоника (Н 2 ~ 2Н) ентровија тоr raca nовећа се за

10 km~I·K. Тонлота дисоцијације је 4,2·10 Jlkrnol. Зашто оодониt< не дисосујс на

5 8

собнојтемnератури?

108*. Тоnлотни t<аnацитет raca зависи од темnературе no заtюну С= di 2 • где је

а константа. Одредити nромену снтроnије raca nри заrревању од темnературе Т 1 до
темnературе Т2 •
 МОЛЕКУЛСКА ФИЗИКА

Тошютно ширење

109. ЧaшJIIIИii са H.'laTIIO~I у TOiiy j~дiiOI' Јtана <li.VJ>11 .11! s~ при Л'МII~ратури 15°С.
а Јiасни 1Os 11 ри те~111ерат) ри 30°С. l-lalнt !iO<'фv!llИjt:нт .'tИI!eapl!ot· тort.'toТtюt
IIJI!j>CН.3 ·IH'Ta.lla ОЈ! !iOI' је l!atipaii.ЪCIIO 11ЛаТ110.

110. }lв•· ши11не. ВН 11 CD. jt:нllatil1\ ,t)<liHII<t. в

ll<lllj><IИ.'I,t:lll' 0;1 \lатернја.tа 'llljИ jt• liOI'фИHИji'IIT
.IИIII~ЩJIIOI' 11111ЈН'Ња а1 • Cllojt•!!t' С_\ IH~IJ,I't:Ofii!O 11 са D
IIIИIIIiO~I ВС шарнирима ) ·1·a•tlii:l~ta А, В н С
(t .. tина). IJJJHtli<t ВС llalipaвљt:l!a је• OJL \ll't'R.fla чији jt·
t>tн:фИttltjt:tп IIIIH'api!OI' IIIИJH'Ibll ~- l-la !ip<tjt'IIP
н
lllllllliH )ЧBptitiH:IIt' С) ЦCBII AD 11 АН jt:.'tll1!1iИ\
.t) <lilllta. l!al!paв.J.l'llt' o,t истш· II<Пt'JНija .. ta liao н 11111111ia
ВС. Ј{аt>ав ip<'fia ,щ је: од11ос. !iОефЈщнјс:ttата а1 и ~
Ја fiи рапојањс· DH остаја:ю liOIICTai!TIIO 11р11
CJIИIOI y:t .1<\Пi\Till\ 11о
IIJHЩ!'IIИ Tt'\IIII'J>31') рс>!

111. :~а 1{().1111\0 Гj>t:fia .Jai'JH:jaT\1 Г110З)(С1111 обр) Ч tipt'ЧIIИ!i<l 995mrn 11 I'I'Mtll:jJa'I.YjJ<'
0°С. .Щ fiи t.l' lla!lyiШO на ;LJ!BI'IIИ TUЧali IIJ!~'II!Иtia 1m'! Ј{осфИ!lИјt:IП .IИII~aptiOI
ширења пю;t,IЈа jt• 1,2-10-5 К -t > Топлот11о ширсње щш~та је занемарљино.

112. Jy<JiИI!t' I'BtJ:IJLI'IIOI' и fiанар1юг шта11а при тсмпсратури 50°С разлушују се за

2cm. Иста то.1ина је pa:t .. tиt;a њюових д)жина и при те\Јnератури 450°С. Одредити
,t) <liиtн• ofia Јtпана 11ри л~щн~рат)·ри 0°С. Коефиције11т :1инеарног ширења пюжl)а је
1,2 ·10-5 К -t. а банра 1,7 · 10-5 К -l.

113. 1\ileotlltЋI!a Clia!ta жиRиног барометра башдарсна је на 0°С. Када је

л·мпература 18°С. барож·тар not;aзyje nритнсан 760mmHg. Колиt;и је тада стварни
атмосферс1ш 11ритисан (у mrnHg)'? l{оефиt\Ијент линсарног ширења месинга је
1,9·10- К' , а запреМИIIС110Г ширr.ња Hii1Be 1,8·10-4 К' .
5 1 1

114. :За за1·реuање 110~1ада •1слнна утроше11а је IЮЛИ'IИНа топ .. ютr: 1680kJ. За
t.o..JИt(O ct' нри то11е tювеlш.Ја :tа1!рсмина'1 l{оефицијент линеарног ширења •1.-:лиt<а је

1,1 · 10-
5
к- 1 . гуr.тина (пре зat'fJCRaњa) је 7800kg/m3• ЈЮН је сnецифи•ttiИ тоn.:ют11и
tiанацитст 460J/kgК.
24 ФИЗИКА 2М

115. За одреЬивање ноефицијснта топлот1юг ширења те•Јiюсти 1юристи се U-цсв

•1ији се 11раци држе на разли•1итим темпсратурама. А1ю се један кра!< држи у смеши
леда и воде, температуре О0С, а други у смеши парс и воде температурс 100°С,
висине течности у l<рацима цеви су различите. Како се мерењем тих писина може
одредити коефицијент топлот1юг ширења течности?

116. При темnератури О0С ста11лени балон је напуње11 живом до врха. Маса живе
у балону тада је била 100g. Нако11 загревања бало11а до 20°С, у бало11у је остало
99,7g живе. Одредити 1юефицијент линеарног тошютног ширеља стакла, юю се зна
да је коефицијент топлотног ширења живе 1,8 ·10-4 К -l.

117. У 1шарцни суд заnремине 2,5/ nостављен је месингани ваљан масе 8,5kg.
Преостали део суда испуњеп је водом. При заrревању за ЗК ниво воде у суду није се
променио. Коефицијент ли11сарноr ширења 1шарца је 4,2·10-7 к·'. месинrа
5
1,9 ·10- к·'. ДОI{ је rустина МССИНПi (пре загревања) 8,5g/cm3• Одредити IЮСфици­
јент топлотноr ширења воде.

118. У цилиндрични суд наливена је течност. При темnератури 0°С

nритисан
течности на дно суда је р0 . Наћи притисак течности на дно суда при т.емnератури
t
( 0С). ано је а носфицијент линеарног тоnлотноr ширења материјала од 1юг је
направљен суд. Сматрати да теч1юст не истиче из суда при заrревању.

119. Те;~>ина станлене ну1·лице мери се три nута: у ваздуху њена вредност је Р; у
теч1юсти температуре t1 тежина l<углицс је Р1 , а у истој течносп1 темnературе t2
тежина је Р2 • Ано је f3 1юефицијент заnреминсi<Оr ширења станла. одредити
1юефицијент тоnлотноr ширења течности.

Ј
120. Два сnојена суда наnуњена су течношhу до
висине h (с.~ина). Површина nonpe•1110r пресена 1 г----
десног суда. нао и ужеr дела левоr суда. дупло је
мања од површине попречноr пресека ширеr дела

лсвоr суда. На којој висини ће бити nовршина

течности у десном суду, ако се темnература левоr h
суда nовећа за !1t (без nромене темnературе у
,1есном суду)? Коефицијент тоnлотноr ширења
течности је /3. а ширење суда је занемарљиво. При
загревању се теч11ост не излива из суда. Слика у:~ задатак 120

121 *· У једној чаши се налази 300cm3 течности температуре 0°С. а у другој

110cm3 исте течности темо1сратуре 100°С. Колика l1e бити запремина п~чности. ано
3
се те две ноли•1ине nомешају'r Ноефицијент тоnлотног ширења течности је 10- к-'.
 МоАекуАска фи3ИКа 25

Еластичне особине чврстих тела

122. Чсли•ttю уже. о ноје је обешен лифт у мировању. треба да има мивималви
IIJH~'IIIИI< 9mm. l{олини је минимални пречнин челичног ужета нојим може да буде
uсэан лифт IШJta се нpelle убр:шњем 0,5g?

123. Жи1щ дужине 2/ Јатегнута је измеl)у дuа ненонретна зида (t;лиt<а). f{ада С:!~
Ја средину жицс обес:и терет масе т. та•в<а оешања терета сnусти се за х (х<< 1 ).
1-laltи зависност х од т. llp!~'IHИI< жице је d, а модул еластичности је Е. Користити

нрибm1ж1н~ формуле .Ј];;;2"' 1+ta (tюја оажи за јај <<Ј) и sin а"' tga (ноја
uюни за мале углове).

СЈшка у:. :~алатак 123 СЈЈика уз :~алатак 124

124. ТсрРт \lace т обешен је о три ужета нао на слици (угао а с:матрати
tнпнати.\1). Сва три ужста су од истог материјала.
а) 1-Ialtи однос нормалних напона у ужадима, сматрајући деформације малим.
б) Alio cna три ужста имају исте nречниl{е, наћи силу затезања у сваком
ytl\eтy.

:~аtн~марити истсзање ужста вод дејством соnствене тежине.

125. .'laliи нрути штан зглобно је у•шршћен у тачни О тако да може да ротира у
вертина.'llюј равни (слиt<а). За средину и за крај штаnа везане су лаке оnруге
tюсфицијената еластичности k 1 и k2 . На крај шатаnа делује се вертикалном силом F
ванижс. l{олина ће бити еластична сила сване оnруге у равнотежном nоложају
сиr.тема'? (С~1атрати да су оnруге и у том nоложају вертикалне).

2 з

F t)m
СЈЈика уЈ задатак 12 5 СЈЈика уз задатак 12б
 ФИЗИКА 2М
26

126*. На три лане еластичне нити истих дужина обешен је ла1ш 11рути штш1: нити
1 и З везане су за крајеве, а нит 2 за средину штана (слина). Све нити су од исто1·
материјала и имају попреч11е пресеие површина S1, Sz и S3• На средини растојања
између нити 1 и 2 за штап се оначи терет масе т. Одредити силе затезања у сшшuј
нити и наћи услов да све три нити буду истег11уте.

127. Измеt)у два непокретна верти1шлна зида у1·лављен је хори:юнтални

недеформисани челични штап попре•Јног пресеиа 1cm2• Колиним силама !Је штан
дt~Јювати на зидове, ано се загреје за 5°С? Ј{оефицијснт ли11еарноr тонлuпю1· ширења
•1еликаје Џ·10-5 К. 1 , амодулеластич1юстијс 2·10 11 N/m 2 .

128. Измеt)у два llепоiцн;тна вертиi!аЈЈЈЈа

зида углављена су два хоризонта.:ша

11едеформиса11а штапа нао 11а слици. Попречни

пресек сваког штапа је S. дужине су им /1 и
11
/ 2• модули еласти•IЈюсти Е1 и Е2 • а Ј!Осфи·
цијенти линеарног топлоТЈЮГ ширења а1 и
(Xz. Наћи силу нојом ће један штап деловати на
Слика уЈ задатак 128
други после загреваља за bt.

129. Колики притисак изнутра може издржати стаклена Ltилиндрична цеu

унутрашљег полупречнина 25mm и дебљине 1mm? Напон иидања станла је

7 2
5·10 N/m .

130. Колином минималном брзином може да ротира хомогени тана11 прст!'н о1;о
своје осе (нормалне на раван прстена). ако је р густина • а ak напон ни;щња
материјала од ног је направљен?

131*. Хоризонтални хомогени бакарни штап дужине 1m ротира оно верпшалне

осе која пролази кроз његов центар масе. Наћи еластичну силу у штапу у зависности
од растојања од осе ротације. При коликој фреивенцији ће се пренинути штан?

Густина бакра је 8900kglm3, а напон нидања 3·10 8 N/m 2 .

132*. На један крај хомогеног. хоризонташюг. еластичног штапа делује

хоризонтална сила F услед чега се штап нреће по глатној хоризонта.1ној nодлози.
Површина nопречног пресеиа штапа је S. а моду л еластичности материјала од ког је
направљен је Е. Деловање силе F је равно~1ерно по целој површини п ресена штана.
Наћи релативну деформацију штаnа у хоризонталном правцу.

133*. Метални штаn дужине L обешен је горњим крајем :за nлафон. llal111
нормални наnон у штапу у зависности од растојања од nлафона и аnсолутно истеза16е
штапа услед соnствене тежине. Густина датог метала је р. а моду л еласти;ЈЈюсти Е.

134. Да ли се за телефонсну везу са бало1юм на висини ЗООm мон;е нориг.ппи

набл од тан11е банарне жице у оловној Iюшуљици? Наnсш 11идања олова jl'
7
2 ·10 N/m
2
• а густина 11300 kg/m 3.
 Л1оАекуАска физика 27

135*. На глаТiюј стрмој равни наrиба q> налази

се хомогена шипка масе т, дужине L и
110npe•1110r пресс11а S. један крај шиnке одуnире се
о учвршhену препреку, а на други се делује силом
F =тg , равномерно pacnoper)eнoj по целом
11011речном пресену шипне (слика). За колино ће се
11роменити дужина шипне ано се препрена уклони? Слика уз задатак 135

136. Дужина баiщЈноr штапа је 2m, а nовршина њеrовоr поnречног nресена је

2mm
2
. 1{олина ћс бити релативна промена дужине штаnа, а1ю се за његово истезање
изврши рад 0,24Ј? Моду л еластичности банра је 10 11 N/m 2 .

137. Нормални наnон у истегнутом челичном штапу је 300N/m • Коли1<а је

2

заnреминска густина е11ергије? Моду л еластичности челика је 2-10 11 N/m 2 •

138. Тана1< дисl< масе т nада са висине l на граничниl< на !<рају лаког

всртикалног штаnа (сЛИiiа). Дужина штаnа је /, nоnречни пресек S, а модул
сласти•1ности Е. Одредити максимално истезање штаnа и одговарајући нормални
наnон. Судар диска и rраничника сматрати еластичним.

СЈшка уЈ заЈЈ.атак 1 3 8 Слика уз задатак 13 9

139. Две nлоче, маса т1 и т:ъ спојене су лаком верТИI<алном еластичном

опругом нао на слици. Колином минималном силом (F) треба деловати на горњу
nлочу вертинално наниже, да би, no nрестанку њеног деловања, доња nлоча одскочила
од подлоге?

Површински напон течности

140. Han живе добијена је сnајањем двеју наnи nолуnречника по lmm. Ако је
nроцес сnајања адијабатски, одредити за 1юлико је темnература живе после спајања
наnи већа него пре. Ноефицијент површинског наnона живе је 0,5N/m, гуr.тина
13600 kg/m 3 , а сnецифи•1ни тоnлотни каnацитет 138 J/kgK. Сматрати да каnи
имају сферни облИI<.
141. На хоризонталну nодлогу са висине Н падне l<an живе масе т. При судару
се она разбије на n једнаких l<апљица. Колика количина тоnлоте се ослободи nри
28 ФИЗИКА 2М

овом процесу? Коефицијент површинског напона живе је у. а густина р. Сматрати

да су капи сферног облика и да им је полупречник много мањи од Н.

142. Процепити енергију која се ослободи при сnајању кишних l<allИ,

претпостављајући да на јединицу nовршине земље nадне слој воде дебљипе h.
Сматрати да је пречник каnи које стижу до земље k пута оећи rrer·o у висинама и
једнан је d.
143. Прстен унутрашњег rrре•rнина 25mm и сnољашњег 26mm. обешен за лаr<у
вертикалну опругу коефицијента еластичности 0,98N/m, додирује равну пoвpurиrry
те•rности у суду. Када се суд полано сnусти за 5,3mm прстен се одвоји од течности.
Одредити rюефицијент површинсrюг наnона течности. Кпашење је потпуно.

144. На води nливају две једнаr<е rюцке странице lcm, наnрашьепе ол материјала
rюји вола нваси. једна коцница премаже се nарафиrюм (који вола не rшаси). rra се
поново стави у воду. Која коцrшца ће бити дубље у води и за rroлиrro? l{вашење
(неr<Вашење) сматрати nотпуним. Коефицијент nовршинсrюг напона воде је 0,07N/m.
\
145. Петља неправилног облиrш, направљена ол гумене пити дужине l. с:тапљена
је на опну од саnунице. Када је пробијена опна унутар nетље, нит је добила облиr<
кружнице nолупречниr<а R. Одредити rюефицијент сластичности гумене нити.
Коефицијент rювршинског наnона сапунице је у.

146. У течности, ноефицијента nовршинског наnона у. нала:т се паздушни мехур

nолуnречнина г. Колиr<а је разлина nритисака у меху ру и ван њега?

147. У суду са nоr<ретним нлипом налази се неrш гас и у њему мехур ол сапунице
nолуnречнина г. При изотермсном сабијању гаса под нлиnом nолунречниr< мехура се
nреnолови. Ако је nритисак гаса у суду пре сабијања био р. rюлики је nocre
сабијања? Коефицијент nовршинског наnона саnунице је у.

148. Колики рад треба извршити да би се изотермски налувао мехур ол сапунице

полупречнина г, ако је сnољашњи nритисак р0 , а коефицијент површинсног наnона
сапунице 'f.
149. Мехур од саnунице, исnуњен тоnлим ваздухом, лебди у атмосфери.
Атмосферски nритисак је р 0 , а темnература атмосфере је То- Густина саnунице је
р. коефицијент површинског напона у; полупречнин мехура г, а дебљина оrше је d
(d<<г). Колина је темnература ваздуха
у мехуру?

150. Одредити полуnrечвин

кривине опне од сапунице rюја раздваја
h два мехура nолуnречнина г1 и г2

(слика). Колике уг лове граде три оп не

на свом споју?

~ 151*. Полуnре•rник нривине наnи

Сл. уз зад. 150 Слика уз задатак 151 течности у њеној највишој тачни је R
 МоАекуАска физика 29

(слина). l{олина је маса капи ако је љена висина h. а nолунречник линије која
ограничана додирну IIOBJШIИIIY каnи и хори:юнталне 1юдлоrе је r? l'устина течности
jf~ р, а IЮефицијеНТ IIОП(ЈШИIIСКОГ llaiiOHa r
152*. Унутар мехура 011 сапунице. 1Юлу11ре•шика r, налази се идеалан
јf~д1юатомс11и •·ас. llритиса11 ваздуха пан мехура је р0 • а коефиltијент 1ювршинс1юг
на1юmt санунице је r Одредити моларни топлотни капацитет овог •·аса.

153. И:1меiЈУ две наралелне стаклене Оl<ругле IIJJO'If~ налази се мала 1юличина воде
масе m. l'астојање ИЗМf~l)у IIJIO'Ia је d (и MIIOI'O је мање ОД IIO.IIYIIpe'IHИI{a IIJIOЧe).
liOJIИ!Ia си.'ш је 1ютребна да би се раздвојиле нло•1е? !{оефИЈ{ијент IIШ!ЈШIИнског
на11011а IIO)tl' jt• r f{вашење је ПОТПУНО.

154. а) )(llf~ паралелне uертиналне стштене шю·н~ ннадратног облика делимично

су ното11љt~IН' у воду. lllиpИIШ плоче је 12cm. а растојање и:1ме!)у п;ю••а је O,Imm.
C~I<!Tpajylщ Щl се ВОда и:!МС\)у IIJIO'Ia НС ПОДИПIС ДО 11\)Xil И да је KUatlleiЫ~ IIOTПYIIO,
11аlн1 си;1у 1юјом се nривлаче нло•Је. l{оефицијf~нт пов(нпинскоr IШПО!!а воде је
0,07N/m.

fi) У ра;tити исти :шдата" а11о су у воду rютпљене шю•1е 1юје нода не кваси.

155. Ста!I;Н~ни штап прсчника 1,5mm постављен је у стаклену це11 унутрашњеr

110.1~ 11рt~чшља 2mm и ипt~ дужине ~>ао штап. Осе шта11а и цеви се нокла11ају. Тај
t.ltcтe-\1t:t' 1юслши у llepтиliamюм положају на IЮВЈНШшу воде. До које висине hc се
IIO.tlllш IЮ;щ у цеви"1 Коефицијент 110вршинснш· на11011а ноде је О, 07N/m. \{вашење је
IIOIII~IIO.

156. Суд је nодељен на два лсла '\Ори:юнталном тоЈЈлопю­

непроuодном r1рсградом са ма .. •им отворО\1. Горљи :~.ео суда.
висине 9cm. испуљен је уљем. а исно.t је гас на притиску
800Ра (слина). Над отвором jt~ фop\lllpaн мехуриlt raca
IIО:Iунречника Imm. На!ш однос те\lнература у:1.а и гаса
при 1юјем се нс щ~ња nолупре•1нин мсхуриftа. Густина у.ъа је
р
3
870kg/m , а I(Оt~фИitИјент нощн11инсно•· напона је O,OЗN/m.
С\lатрати да ј~; темnература гаса у \Јсхуру иста као
Л'\lllepaтypa у.ъа и да је 110.'1) н речник отвора \IHOro мањи од
срс;ньег слободног nута щЈ.Iенула •·аса.
uшки У-' .ш,штик 156

157. Cт<tiC'Icнa ~>аnиларна 1\CU, унутрашљег пр1~чнина 0,5 mm nотnољt~на је) воду.
та1.о _ш је 11:111ад воле део 1\CIНI душине 2cm. Ню<ав облин има мениск? !{оефицијент
IIШ!piiiИHCiiOI" 11а11011а ВОде је 0,Q7N/m.

158. ;l~лt•ша отворена ~>аllи.:Јарна 11ев дуЖИIIf~ 15cm nостави се у вертикалном

IIO.'IO<~>aj) ~ воду. тако да је IIOJI водом део цеви дужине l = 8 cm . У каnилари се вода
но;tипн· ;to висине h = 4 cm (у односу на ниво воде <шо капиларе). Дво каnиларе се
:~атвор11 и It<'B ct~ (у верти~>а.. нюм положају) изнесе II:Јволе. /{оли~>а маса воде ftc остати
 30 ФИЗИКА 2М

у наnилари ai<O се она поново отвори? Коефицијент nовршинсног наrюна воде је

0,07N/m. Квашење је потnуно.

159. Отворена вертикална капиларна цев унутрашњеr полуnречника r :щюњена

је у ооду у широком суду. Коефицијент површинског наnона воде је у. rустина Ро. а
угао квашења је 6. Атмосферски nритисак је р 0 .
а) Ка1ю се мења притисак у води, у каnилари, у зависности од висине?
б) !{олина је висина воде у Ј<аnилари ако се суд Ј<реће пертиЈ<ално наnише
убрзањем а?

в) !{олики слој уља, Ј'устине р, треба налити изнад воде у суду (nри
мировању) да би нивои воде у капилари и уља у суду били на истој висини·~

160*. У дпс дугачне вертиЈ<алнс Ј<аnиларе, отворене 11а оба нраја. налазе се
стубиtш воде дужина 2cm и 4cm. Наћи nолуnречнине Ј<ривина дољих менисна воде
у сваној цеви. а1ю је унутрашњи noлynpe'IIIИK сване капиларс 0,5mm. l{оефицијснт
површинског 11аnона воде је О, 07N/m. Квашење је nотnуно.

161*. Широк отворен суд сnојен је са отворе11ом капиларно~t цсои висине h и

унутрашњег nолупречника r (слика). У nраза11 суд налива се те•11юст та1ю да се ниво
течности у суду nодиже нонстантном брзином v. Кано се , у зависности од времена.
мења разлика нивоа теч11ости у каnилари и у суду? Пос.ле колико времена ће течност
nочети да ис.тиче из Ј<аnиларе? Густина течности је р, а коефицијент новршинс"ог
наnона у. Квашење је nотnуно.

"((Nim)

0,075 \
f\
\
~~ .... 1
\
h . ··· . . 2 \
0,070

\
;:г'-----­ 10 20 30 40 50 t( 'С)
слика уз задатак 161 Слика уз задатак 1б 2

162*. У суд са водом nостављена је савијена наnиларна цев као на слици.

Унутрашњи nолуnречнин Ј<аЈЈиларе је O,lmm, вис.ина изнад нивоа воде у суду је
h=l4,lcm. док је доњи !<рај каnиларе за H=l5,lcm исnод нивоа воде у суду.
Користећи дату зависност коефицијента nовршинс.ког наnона воде од темnературе,
одредити у ком темnературском интервалу вода исти•1е из каnиларе.

163*. Доњи крај отворене вертИЈ<алне каnиларне tteoи унутрашњег nолуnречнина

0,2mm и дужине 8cm nос.таољен је на nовршину воде. Темnература на горњем крају
Ј<аnиларе је 100°С. дОЈ< је темnература воде О0С. Од једног до другог !<раја наnиларе
 М<мекуАСК:l фнэнк:Ј 31

Л~Miit'paтypa Cf' ~lt~Њa !IИIII~apiiO са OИCИIIO~I. Ощн:ЈtИТИ IIИCИII)' ,ю ltOjt: fн: Cf' IIOJtИflИ
IIO;ta у liaiiИ.II<tpИ. aliO jt• :taBИCIIOCT НОСфИI(Ијt~IIТа IIOBpiiiИIICIIOГ 11а11011а OJt l'f:Mt~paтype
.taт<t c:tP;telю\1 т<tбелом:

Т(0С) о 20 50 90

Y(mN/m) 76 73 67 60

ЭанемарtiПI .tависtюст t·устинt~ ол тсмнсратуре.

164*, .lOIЫI iip<tj llf'jJTИii<l.!IIIC OTIIOpCIIC llaiiИ.IIЩJIIt' fti'IIИ

IIOTOif.l,f'/1 jt• п:•IIIOCT I'YCTИIIC р И liОСфtЩИјt:вта
11011p111ИIICI.ot' ll<liiOIIa у f{OJIИ((a KO.IIИ'IИIIa TUII.IIOTe се
oc.tofio.tн нри tю;tюањ~ п~·нюr.ти у ttапилари? f{шtщеtы~ јР н
IIOTIIYIIO.

165*. ,.to loojt• IIИCИIIt: Cf' IIOJtИШl' ВОда ) конусвој

~><tttt1.t<tpt1 •нtји jt• упю а<< lrad (сшш<t)? Висина
,,<!IIИ:tapt• jt• Н. liOCфИttftjt~IIT IIOB/)IIIИIICiiOI' наtюна IIOJte је
у. а tшatut:њt· је нотнуно. Сматрати Jt<l је tюлупре•tниt<
~;а11иларе tш t·орњем щжју нриблинаю јелнаt< нули.
CJJИKil уз Зi\Jii\Ti\K 1б 5

Фазни прелази

l)ројве вредности неких uеличина tюје треба нористити нри изради задатака:

t:llettифи•tни топлотни "аnацитет воде 4,2 k;Јк ;

сnецифични тоnлотни капацитет леда 2,1 k;Јк ;
r.nецифична топлота исnараваља воде (nри нормалном притиску) ззз.ы. о
kg •

сnецифична топлота тоnљења леда (nри нормалном nритиску) 226

• МЈ'
kg •

166. У суду се. nод nоt<ретним t<лиnом. налази 1,9 g засићене паре моларне масе
17g/mol у заrtремини 10/. Суд се nостави у термостат темnературе -57°С. Колика
маса паре ће се кондензовати ако се њена запремива nреnолови? Притисак лате
засићене п<tрс на температури -57°С је 26,7kPa.
167. У еваt<уисаки суд заnремине 500cm 3 уведен је водоник на темnератури 20°С
и притисt<у 26,6kPa. У други исти такав суд уведен је кисеоник на истој темnератури
и nритисllу !З,ЗkРа. Судови се cnoje. na се еле1причном варttицом изазове
с<tгоревањс смеше гасова. Колика је маса воде која ће се tюндензовати на зидовима
суда nри љиховом хлаt)ељу до nрвобитне темnературе? Притиса)( засићене водене
паре на 20°С је 2,3kPa.
32 ФИЗИКА 2М

168. У суду се nод ~<лиnом налази засићена водена пара темнературе Т. Ноли11а
маса воде ће се добити изотермсним сабијањем napc, а110 се nри томе изврши ра;~ А?

169. У вертиналном цилиндричном суду. исnод нлиnа масе !Okg и површинс

400cm2 , налази се нена I<ОЛИ'!Ина ваздуха, воде и вадене nape на температури 100°С.
У рашютежном положају JU!Иn је на висини 20cm од дна суда. Када се суд ностави у
хори:юнаталан ноложај. Ј<лип се номери за Зсm од свог IIO'II~тнoг рав1юн~ншо1·
nоложаја. КолиЈ<а је маса воде ноја је на ночетну била на дну суда'r Атмосферс1m
nритисан је нормалан. Сматрати да је заnремина воде мала и да је темнература
система константна. Трење је занемарљиво.

170. На средини хоризонталног цили1щричног затвореног суда налази се понретни

H.'IИII. Леuо и дес110 ол клиnа је napa на притисну р. Када се суд nостави у
оертиЈ<алан положај заr1ремина исnод нлиnа смањи се 4 nута. Површина поnречног
п ресена суда је S. Знајући да napa I<Ондензује на nритисну 2р. одредити масу !<липа.
Темnература је 1<онстантна. а трење измеt)у ~<липа и суда је занемарљиво.

171. Преврнути цилиндрични суд је учвршћен за зид широног отвореног суда са

водом. У цилиндру се изнад воде налази ваздух на атмосферс1юм nритисну (слина)
Температура система је 0°С. Висина дна цилиндра изнад нивоа воде је 1cm. Эа
нолино ће се померити ниuо воде у цилиндру nри загревању до 100°С (а1ю при то~н'
вода не nронључа)? Притисан засићене водене nape на 0°С је занемарљив.

1 : [ : 1
Слика уз задатак 171 Слика уз задатак 172

172*. У цилиндри•1ном суду се налазе два нлиnа ноји могу да клизе без трења душ
зидова суда. У левом делу суда (слина) је водена napa на nритиСЈ<у р. у десно~! је
ваздух на истом nритисну. а ван суда је атмосферс1ш ваздух. један клип је на
растојању L од затвореног нраја суда, а други на растојању 2L. Десни нлиn nолано
се nомери улево за /. За нолино ће се nомерити леви нлиn, а1<о је температура
система 1<онстантна. а П[ЈИтисан засићене водене nape nри тој темnератури jr. 2р.
Диснутовати резултат (у зависности од различитих вредности величина L и /).

173*. Наћи брзину исnаравања воде nри темnератури Т. Сматрати да од N

молекула nape, ноји nриђу nовршини воде, у те•1ну фазу npet)e kN моленула.
Притисан засићене водене napc nри темnератури Т је р.
 МоАекуАсюi фи.зию1 33

У затвореном суду заnремине на тсмнератури 303К. на.11ази С<~

3
174. O,lm •
uаздух релативне uлажtюсти 30%.
а) Нолиt<а l1e бити релативна uлюююст ваздуха. аtю се у суд унесе lg вою~
исте темnсратурс'r

б) l{omшa l1c бити релативна влюююст at<O се заnремина смањи 10 пута ttpи
tюнстаtпtюј темпсратури (беа уношења воде)?
llритисаt< засићеttе водене нарс при тсмпсратури 303К је 4,2kPa.

175. Сферни балоtt заnремине 15m3 обешен је за лаtю уже. Tc\tnt~paтypa онолtюг
uа:щуха је 280К. Услед nовећања uлажности ваздуха. сила затезаља нити nромени с<:
:щ 0,7N. За tюлиtю се ttроменила релативна влантост ваздуха'( Притисан шси!Јеttс
tюдснс паре ttpи темttсратури 280К је 1,9kPa.

176. У t>алориметру се налази лед. За загреваље тоt· система од -3°С до -! 0С

утроши се t<Оличина тоnлотс 1,3k1. а за загреваље од -! 0С до +1°С nотроши се
34,8kJ. l{олиt<и је тоnлотни t<аnацитет t<алоримстра?

177. До t<oje темrtературе треба да буде загрејана а.:tуминијумсt<а tюцt<а да би. нада
u· постави на лед темnературс О0С. она потпуно nотонула? Густина леда је
900kg/m , а:tу~tинијума 2700kglm • сnщифични топлотни наnщитет алуминију~tа је
3 3

8361/kgK. l{о.:tи•tина леда је толина да се неће сав истоnити.

178. У t<алориметру занемарљивог тоnлотног t<аnацитета налази се 400g nодс

тешtературе 5°С. КолИЈ<а се температура усnостаnи ю;о се се дода још 200g воде
ттнtературе 10°С 11 400g леда темttсратуре -60°C'r

179. Епр_уnета у tюјој је 12g воде nостао и се у хладну средину. где се вода
ttрсхлади до те.,шсратурс -5°С. Потом се сnрувета изнtсе и nротресе, nри чему се део
воде замрзне. l{олиt<о uоде се замрзне'! Сматрати да нема тоnлотне размене између
еnруветс 11 оt>олине. Атмосферсt<и nритисаt< је нормалан. Топлотни t<аnацитет
спрувсте је занемарљив.

180. У цилиндри•нюм суду, nод лаt<им клиnом, налази се засићена водсна вара
температуре Т. Колики рад се изврши nри изотермском сабијању парс. аtю с.е

ослободи tюличина тоnлоте Q? Сnецифична тоnлота ис.nаравања воде је А. Трење и

тонлотни капацитети суда и кл и nа су занемарљиви.

У тоtt.~отно изолованом С) ду nоnречног npecet<a 410cm • испод лаtюг t>ЛИЈtа,

2
181.
на:1ази се 20g воде тсмпературе О 0С. Атмос.ферс101 nритисан је нор\tалан. За
tтлико 1\е се померити клиrt ако сР води nреда tюли•tина тоnлотс 20k1? Трсње 11
тоttлотни t<апацитети суда и или nа су занемарљиви.

182*. У вис.оtюм тоnлотно изолоnапом суду nоnречног nрессна 100cm2 • исnод

нлиnа се налази 18g воде темnературе 0°С. Маса нлиnа и тега на њему је IOOkg.
·\тмосферсtш притисак је IOOkPa. За нолико ће се nодићи клиn ако се суд загреје до
200°С'? Гlритисан засиl1сне водене паре nри темnератури 200°С је !,бМРа. Трењс и
тоttлотни наnацитети суда и 11лиnа су занемарљиви.
34 ФИЗИКА 2М

183*. У тоttлопю изоловаtюм циливдричном суду попре•шог прсr.ена 1000сш 2 tюд

.•tаким кли11<щ налази се 1kg воле темнсратуре 0°С. У воду се убаци номал гвткl;а
~tace lkg 11 л:мнературе 1100°С. За колико ile се tюдићи нли11? Апюсферсни
нритисаt< jt• нормалан. Специфични тонлотпи нана:цитет гвонфа jt• 0,5kJ/kgK. Tpt:њt:
и ·t·ошютни кшtацитсти суда и t<!tина су занемарљиви.

184. У то11лотtю и:юлованом ttилинщшчtюм суду исnод лаtюt· Н!llllta 11ала:ЈИ се lg

засиlю11t~ водене наре. У суд r.c уведе lg воде температуре 22°С. Ј{олиtш рал lн·
и:шршити сила атмосферсtюг llpltтиct<a при спуштању tс~ипа? .\тмосферсни tlpитиcali
jt• нормалан. Трењt• и топ!ютни на11ацитети суда и t<лина су занс~tарљиви.

185. У суду иэ tюr се брзо еваl<уишу ваздух и пара налази се мала количина воде
ТI'ШЈсратурt• 0°С. На рачун брзог исnаравња лолази до 1юсте1н:но1· за~tрэавања водt:.
Ј{олини део IJO'ICTiн: маеt~ воде мона: на тај на•1ин де ct• нрt•веде у леЈ<'!

186. Ра:щсн.ива•t топЈюте је шира. TOII.IIUTIIO юшювана цев унутар ноје је ун;а.
Сllирално увијена цевчица {r.лиt<а). У цеuчицу улази пара са прото110м 1kg/s и
Tt'\IIICpaтypo~t 100°С. У суr.рет љој. кроз 11111ру цев. струји вода са HJJOTOI{O~t IOkg/s.
Олрt~лити тешtературу воде на излазу из цеnи. аtю је темnература на улазу 20°С.

rtapa

\..Јшка уЈ задата!\ 18 б С;шка у.1 :~а:ытак 18 7

187. У то11.:ютво изо.•ювюю~1 суду налази се :Јасиlн~на водена пара. Ј{роз сун се. по
снирално саu11јеној цеви. 11ропушта х.:tадва вода (с:tи"а). Температура воде 11а :vлacliy
у ltt~u jt~ Т0 . \110 се вода t<peћt> брзи11ом v 1. њена ТР~1ература на и:тас1;у ю суда је
Т1 • -\но се во;tа пушта веном друго~t брзиtю~t v2• ~1аса парс tюја се у С)'..!}' tюн;tснзује
у је,1иници времена иста је нао нри брзини v 1. Ј{олиЈ;а је та:tа тс~tература воде на
из .. tазу из судн'! Густину оодс сматрати tювстанпюм.

188*. Ј{а;щ во;tа прf~.'lа:щ из чврсте фазе у те•tну. ентропија (no tiИJIOMO!Iy) се IIOвclш
4
Ја 2,2 ·1 0 km~I·K . \llоларна то nлота тон.ъењн леда nри нормалном нт.,юсферсliом
НЈнписну је 6,01·10 6 k~ol. Зашто се .'tед, при нормалном атмосферсном 11ритисну, Ht'
топи и nри темnсратурама исnод О0С?

189*. !Зола ~1асс lkg. нључајуl111 НЈЩ tюр~tалном апюсферсtюм nритисну. 1ютпу1ю
преt)е у засићену пару. За IIO.'II11iO се nри томе промене ентропија и унутрашња
енергија воде?

190. У нофи r.e налази смеша леда и воде. Маса те см<~ше јс IOkg. Кофа је унета
у собу и олмал се почспо ен ,11ерење~1 темnературе сме111<~ ~ њој. ,.(обијсll jt~ графин
liOjи је nриtШЗаЈI на c.:tИI\11. J{om·tнa jt: маса леда у нофи пре у11ошења у собу'?
\пюсфt:рсtш tipитиr.Hii је вор~tала\1. Тонлотни наnаttитет Јiофс је занбtарљиn. а
 МоАекуАска физика
35

количина тошюте ноју смеша узима од околине у јединици времена може се сматрати
I{OIICTaiiTIIOM.

Т( С)
0

340
Т( С)
0

330

2 320

't(min)
310
20 40 60 5 10 15 20 25 t(min)
Ошка уЈ задатак 190 Слика уз задатак 191

191*. Нека количина тешкотопивоr материјала заrрева се помоћу снажног rpeja•Ja,

На слици је приказан rрафик зависности температуре материјала од времена. Знајући
да је специфични топлотни каnацитет тоr материјала и у чврстом и у течном стању
lЗOJ/kgK и да је снага rрејача нонстантна, одредити специфичну топлоту тоnљења.
 ЕЛЕКТРОСТАТИКА

Ку лопов закон и јачи на електричноr поља

192. Доа та•11<аста наеле1Стрисања од 1JLC и -1 JLC учвршће11а су 11а меt)усобном

растојању !Ocm. Одредити силу 1юја делује на тачкасто наелсктрисање 0,1 JLC
удаљено бсm од nрвог и 8cm од другог наеле1Стрисања.

193. У темс11има nравилног шестоугао11ика странице lOcm редом су расnореЬена

та•шаста 11аелектрисаља q, 2q, Зq, ... 6q, где је q =0,1 JLC . Наhи силу 1юја делује
на тачкасто 11аслснтрисаље q 1юје лежи у равни шестоугаонина и nодједнаtю је
удаље11о од соа1Сог његооог темсна.

194. Елентрон кружи о1ю неnо11ретног nротона

угао н ом брзи11ом 1016 rad/s. Н:олини је nолупречни11
31
11утање? Маса сле1про11а је 9,1·10- kg . а наелсктри·
саља npOTOIIa И СЛСIП()О11а С) 1Ю 1,6· ЈО- 19 С.

195. Оно 11еnоliретног nротона 11руже •1стири

еле1про11а смештсна у тсменима 1Сnадрата странице а

(с.~и1Са). 1{оли1<а је брзина еле1Строна ? Маса елентро11а је

Слика уЈ зааатак 195
т. а наеле1Стрисања елс1прона и nрото11а су по е.

196. Четири та•шаста наелектрисања сnојена су неистегљиним изолаторским

тши~1 11итима нао на слици. Одредити силу затезаља нити 110јом су nовезана
11аеле1присања Q.

+q
Слика у.1 зааатак \96 С..лика уз зuатак 197

197. Систем nри1<аза11 на слици је у равнотсжи. Н:олики су углови између лаких

неистегљивих изолаторсi<ИХ нити којим су повезане наелентрисане Ј<углице?
 Ен=ктростатика 37

198. Дун; лори:ю1палне гла·шс цеви дужине

IOcm .110/1(1~ да се щн~ће наеле1присана "углица.
lla !(рајенима
нает~нтрисан.а q 1
цеви у•шршl1сне
=4 nC и q2
су
= 1nC
мала тела
(слИЈrа).
IH +q1 •
+q
~1
+q2
а) Одредити nо.rюжај равнотеже "угли­
Сtаика у.1 :ЈаЈtатак 198
!ll'. Л.а ЈIИ је то стабилна равнотежа?
б) ,'la .1н би то fiиo rюложај стабилне равнотеже нада би се цев уl{лонила~

в) . la ''" fiи то био ноложај стабилне рав1ютенн~ ("углищ· у нсви) IШ;ta iiи
1.~ 1,/Иita би.1а IIPIЋTИll/10 НаС!IС!ПрИсана~

199. 1 (1н· ј•·дщшt· "YI':IИilC маса O,lg обешене су о неисте1љинс .1ане юола:rор• ""
нин1 дун;нна 110 20cm. Горњи "рајепи 11ити учвршf1е11и су у једној та•11<и. !{ада се
~;~т:ЈищtМ<t"i''':tajy исл~ Ј>ОЈIИ'Iинс наелсl{трисања. оне се одбију та1ю да је угао измсl))
нн т н 60°. ( l,tpt:;tитн наеле1присања "уrлица.

200. Љн· jt~Jtшtнc мt~TШIIIC нуглице обсшене су о лане неисте1·љиuе изолаторt:~>t'

нитн. l'ор11.и нрајеви нити у•шршћени су у једној lЋЧЈ(И. На нуг.:шцама r ~ jl';tHa~>t'
~>Ш111'1ИНl' нае!Јентрисања. на оне стоје на меl)усобном растојаљу 5cm. Је;ша ttJI
J>)'l .. ltщa се р;нелс1при11н~. На I{OM растојању hc се после тога :1ауставити нуглнцс'1
С'!атратн Jl<l jt• .tужина нити много ueha ол растојања ю~tel)} нугшща.

201 *· lla нРистегљиuи~t лан им нзолаторским нитшtа, чији С) горљи l(paj~uи

.1 чвршГн~ни ) јt~ююј та•11ш. обешено је N једна1он наеле1присаних ну1·лица. f{aд<l jt>
•.истсм у раннол~жи .v ваз:tуху. угао ю~tcl)y сване нити и вертиналt• jl' а. Уноли1;о ч
'•) г:Јицt' ypoњt'llt: у течност 1·успtнt> р0 , угао измеl)у
А
нtпи 11 верп11;а.1е је [3.
Одрс;tити релативну ЛИt'Ж'Ј{­
тричн) пропустњивост дате течности. 1'усти11а \fатr.ри­ а;

јала OJl IШГ су напраВЉСIIС Ј;УI'ЛИШ~ је р,

202. Нас!ЈСtприсана нуЈ·лицt• \tace IOg. обешена за

------~----·-
лану. неистеr.ъиву. юолаторску нит. ротира уrаоном
~---Lr---i''O '
брзином !Orad/s по l<ружшщи полуtЈречника 5cm у +q,m ----------~-----------
хоризонтатюј равни (слика). Иснод та•1не нешања А.
11а истој вертИЈrали. учnршћ~ва је ваеле1присава
нутли1щ В. Растојања ОА и ОВ су једнака. а упю
измеl)у нити и вертинат~ ј\' 45°. Одредити +q.B
наелсtприсања liуrлица ако су она једнана. Слика уЈ :1a1taпu.: 202

203. llo увутрашњој nовршини глатне и:юлаюрсне сфере nре•1нина d може да се

нреl1с нуглиtщ масе т и наеле1присања q. l{олиЈю ·1а•шасто наелентрисање треба да
буде учвршlн~во у вајнижој тачни сфере. да би "углищ1 била у стабилној равнотежи ~
Јlајвишој тачi\И сфере?

204. По танном nрстену nолуnрс•ЈниЈrа R равномерно је распоређена

ваелентрисање q. У центру nрстсна учвршћсно је тачнасто наелектрисањс Q
(Q>>q). 1-ialш силу ноја растсже nрстен.
 ФИЗИКА 2М
38

205*. }l{ичани nрсте11 се nрекида ако се равномер1ю наелснтрише ноличи1юм

наеле1сгрисања q. l{олиlю наеле1присање треба nредати nрстену три пута ucl1c1'
нолуnре•1ника наnравље11ом од три пута дебље жице (од истог материјала), да би се и
он прекинуо? Дебљи на нрсте11а је за11емарљиво мала у односу на nолуnречнин.

206. Та•1касто наелсктрисање 4 ·10- 16 С налази се 11а растојању 20ст од

слс1сгричног ди nола момента 10- 10 Ст , на nравцу диnола. Наћи силу 1юјом
та ч касто 11аеле1присање делује 11а ди nол. Дужи11а ди nола је много маља од 20ст.

207. Два електрична диnола, момената 1-10- 12 Ст и 4·10- 12 Ст налазе се на

меt)усобном растојању r = 2ст (слина). Наћи силу којом један диrюл делује на
други. Души на ди nола је м1юго маља од r.

~q,f ................... ~ ...................1+q,

....:-.
+q, -q, q, ........................................ -q,

С.11ика уз :ЈIIЈ\атак 207 UIИKa уз Jllllll'fitK 20 8

208*. Два сле1прична дипола истих дужина и момената 1·10- 12 Ст и

4 ·1 о-
12
Ст налазе се на међусоб11ом растојању r = 2 ст (сли"а). Наћи си.'IУ нојом
један диnол делује на други. Дужина диnола је много мања од r. Користити
nриближну формулу:

(1+х)- 312 =1-~х. за lxl«1.

2
209. По сфери nолуnре•шиl{а бОст равномерно је распореt)ена ноличина
наелектрисања q =+5 nC. На сфери се 11алази мали отвор nолуnречника 2тт.
Одредити јачину и смер еле1при•шог nоља у центру сфере.

210. Две куглице наелектрисања q 1 и q2 у nочетном тренутку су имале јеюш<е

брзине (нао векторе). Потом је неко време било укључено хомогено елентрич11о
поље, услед •1ега се nравац нретања nрве честице обрнуо за 60°. друге за 90°, а
инте11зитет брзи11е nрве куглице се nреnоловио.

а) l{alio се nроме11ио интензитет брзине дру1·е нуглице?

б) Колико је сnецифи•шо 11аелектрисање друге куrлице. ано је сnсttифично
наетприсање nрве k 1?
Занемарити елеtпростатичну интеракцију између куглица.
Е
211. Област у којој nостоји хомогено елек­
трично noљt~ ја•1И11е 200 N/C креће се брзином т~........... _ _ _ _
6
2-10 m/s у сусрет елентрону (сл и на). Еле1<·
трон има брзи н у 10 6 m/s усмерен у nод уг лом v,
45° у односу на nравац поља. Колика треба да
је минимална ширина области елентри•11юг Слика уз за11атак 2 11
 E\(•K7JJ<JCTUTJ/K<I
39

IIOЉ<t. 110. ло. ~~-~~~"TIIOH 111~ IЦЮm'ТИ I((ЈОЭ њу~ llо.еm~Јсгрисањс елентрона је 1,6·10- 19 С.
а масо. 9,1·10- 31 kg.
1
212. \еспщо. мо.сР т и но.елс1присања q улеlн: у ро.ван Ј<ОНдl~нзо.тор дунавн~ 1
iiOJl YI'.IHЩ а ) OJ!IIOCY на II.IIO'IC. а IOJIC!Je IIOД YI'.IIOM {3. НаО ШТО је iipИHa:Jo.HO На
C.•IИltИ. 0ЩЈ\:;!ИТИ НИIН:ТИ'IНУ CHCiJI'Иjy 'IССПЩt' IШ улазу у IЮНДСНЗатор, ;шо је јаЧИНа
ноља у IHHiдt~н:to.тopy Е.

СЈЈика у:~ :~адатак 2 13

213*. Уэ llо:Јитивно но.елеliТрисану nлочу равног Јi011деэаторо. налази с1: извор 1Юј11
емитује eJJCI(TiJOIIC нннети•1нил енерпtја W nол углом а у односу на пло·н~ {слина).
У гаона дивepl'l'llltИja сЈюnо. еле1прона lia је мала. К:оюши треба да је упю а да 011
поnршина II.IIO'It: на ноју се uраћају cлeiПIJOIIИ било. ~tИHШiaJIIia?

214. Површинсна Ј'УСТИI\а наелентрисања но. бecJIOII<IЧIIOj paUIIO~iepiiO

наелентрисаној равни је СЈ. Одредити јачину nоља те равни.

215. Одредити јачину поља двеју nаралелних рашюмер110 Јtаеле1присанил pauiiИ.

ано је ЈювршиЈЈсt;а густина наелснтрисо.ња на једној +СЈ. а на другој -СЈ.

216. Две је;шанс правоугаоttс nара .. Јелне nовршине, димензија !Ocm и 15cm.
ностављенс су на щ!лом (у порсl)ењу са лиманзијама датих поuршина) меl)усобном
ро.стојању. llo. једној 110вршини равномерно је раснореl)сно наеле"трисање +50 nC. а
на другој +150 nC. Одредити ја•Јину поља ооог система.

217. Одредити јачину nоља равномерно наслентрисанс сфере noлynpeЧIIИJia R и

Јювршинсне густине наеле"трисања СЈ. јачину пољо. изразити у заnисности од
растојања од центра сфере.

218. О,1редити јачину поља равномерно заnрешшсни наелснтрисане нуглс

нолуnре•шина R и запреминс11е густине наелентрисаља
р . .Јачину поља изразити у зависности од растојања o:t
центра I!YI'ЛC.

219*. Дате су две раономерно наелентрисане Ј!угле

1юје се ССЈ!)' на једном делу. Заnреминсна густина
наеле1присањо. једне 11угле је +р. а друге -р.
Растојање из~1сl)у центара нугли је а. До11азати да је
а
елеЈПРИ'IIЮ поље у области нресеЈ!а Ј!угли хомогено и Слика уЈ заЈiатак 2 19
наћи његоuу ја•!Ину.
40 ФИЗИКА 2М

220* Простор измеt)у две 1юнцентричне сфере rюлуnречника R1 и R2 ( R 1 < R2 )

наелектрисан је тако да је заnреминсна густина наслсктрисања обрнуто сразмерна
I<Вадрату растојања од центра сфера. а укуnна коли•1ина наелектрисања је Q. HallИ
ја•1ину nоља овог система у зависности од растојања од центра сфера.

221. Одредити јачину nоља бесконачнс равномерно наеле1сrрисане танне 11paue

нити на растојању r од ње. Линијс1<а густина наеле1присања на нити је Л.

222. У nољу равномерно наеле1<трисанс равни и равномерно наелектрисане дYIЋ'IIfC

нити налази се та•шасто наелектрисање lOnC на растојању !Ocm од 11ити.
2
Површинс1<а густина наелеlfтрисања равни је 400 nC/m • а линијска густина
наелектрисања нити је IOOnC/m. l{олика сила делује на та•1насто наеле1пр1н.:ање
юю оно и нит леже у истој равни. nаралелној са датом наеле1присаном равни?

223. Запреминска густина наелектрисања бес1юна•ше равномерно наелеприсанt~

нланnаралелне плоче је р, а дебљи на nлоче је d. Одредити јачину еле1причног поља
у фунiЩији растојања од средине nлоче.

224*. У равномерно наеле1сrрисаној бесноначној

р
планnаралелној nлочи наnрављена је сферна шуn.ъина
као на слици. Дебљина nлоче и nречниl< шуnљинс су
no d. а заnреминсна I")'Стина наелентрисања nлоче је
р. Одредити јачине с.'IС1сrри•шо1· nоља)' та•шама А и
В. Како ја•1ина nоља дуж r1paвua ОА зависи ОЈ
Слика уа задатак 224 растојања од тач1<е О?

225*. Унутар дугачког наелентрисаног ваљlfа. запреминске густине наеле~;трисања

р, налази се дуга•1ка цилиндрична шуnљина. Растојање између осе ваљка и осе
шуnљине је а. Доказати да је електрично nоље у шуnљини хомогено и наћи његову
јачину.

226. Израчунати заnреминску густину наелектрисања у атмосфери. а1<о се зна да

је јачи на еле1причног nоља на nовршини Земље 100 N/C, а на висини lkrn nо.ъе је
дуnло слабије. Сматрати да је наелектрисање у атмосфери равномерно распоре!)ено.
Полуnречниl< Земље је 6370krn.
227*. По сфери nолуnречника R равномерно је
расnоређена количина наелектрисања q. Одредити
притисак у сфери изазван еле1простатичким одбијањем
њеног наеле1присања.

228*. Наћи силу којом интерагују две nолусфере

истих nолуnречника R. юю су обе равномерно
наелектрисане на једној је nовршинска густина
Слика уз за11.атак 228
наелектрисања а1 , а на другој а2 (слика) .

.229*. Колико наелектрисање треба nредати мехуру од саnунице. nолупречника

!ст. да би му се полуnречниl( удвостручио nри 1(011Стантној темnератури?
 ЕАектростатика 41

Ј{оефицијевт IIовршиiiсног ваnона сапувице је 0,04N/m, а 11ритисан сnољашњег

на:щуха је IOOkPa. У ком слу•Iају rювршински наnон не утиче на резултат. а у I<OM је
његов утицај доминантав?

230*. а) Та•rкасто наелектрисање q nостављево је у центру равномерно

наеле1присане nолусфере чија је nовршинска густина наелектрисања Колином а.
силом делује тачкасто наелеrприсање на rюлусферу? l{оликом силом делује lЋ'Iкасто
наелентрисање на једну половину полусфере?

б) l{oлИira је јачина поља у центру rrаелектрисане nолукугле. аrю је зanpeмиiiCI<a

1·устина насле1присања р?

Рад електричноr поља. Потенцијал поља

231. Оно тсШI!ОГ језгра наелентрисање Ze (Z је редви број елемента у nериодвuм

систе~Iу. а е наелентрисање nротона) обрће се елеЈП[ЈОН по кружниtiи nолуnречника
г. l{олина jt~ енергија тог система? Маса елентрона је т. а наелентрисање је е.

232. Позитронијум је систем саставл.. ен од nозитрова и електрона ноји се 11рећу но

нружницама оно центра масе система. Елеrпро11 и nозитрон су честице истих маса и
истих наелеliтрисања е (с тим што је наелентрисање електрона негативно, а
IIUЗИTj)OHa НОЗИТИВIIО). Наћи ОДНОС ПОТеНЦИјалве И YI!)'IIHe !!ИНеТИ'II!е е11ергије ОВОЈ'
с1н.:тема.

233. l{oJJИI01 рад треба извршити да би се јонизовао атом водоi!ИI<а? Гlолупречвин

!iружне nутањс електрона OI!O nротова је 0,53·10-8 cm. Нелектрисање електрова је
1,6·10-
19
С. l{ивети•ll<а евсргија 11ретања nротона је завемарљива.

234. Еле1прон се креће у nравцу хомогеног електри•1ног nоља. У некој тачни

4 7
воља. где је nотенцијал 10 V, електрон има брзину 6·10 m/s. Одредити nатен·
цијал nоља у та•1ки у којој електрон има дуnло мању брзину. Наелектрисање enei<·
трона је 1,6 ·1 о- 19 с .а маса 9,1·1 о-
31
kg.

7
235. У хоризонталан раван I!Ондензатор улети електрон брзином 10 m/s у
вравцу nара:rелвом nло•rама. У тренутку излетања из кондензатора брзина елеl!трова
заi<лаnа угао 30° са хоризонтало~1. Дужина ковдензатора је IOcm, а растојаљс
ИЗ-\Iеt)) љеговил нло•1а је 2mm. К:олиl!и је наnон између nлоча кондензатора 7

l·lаt~лектрисање електрона је 1,6 ·1 о- 19 С . а маса 9,1·1 о-31 kg .

7
236. Еле!!трон )лети у хоризонталви раван I!Ондензатор брзином 10 m/s.
nаралелно са плочама и по средини растојања између њих. Дужина кондензатора је
IOcm, а растојање измеt)у nлоча је 2mm. К:олиl!и треба да је наnон измеt)у nлоча
liОIIдензатора. да електрон не би излетео из rюндензатора? Наелектрисање електрона

јР 1,6·10- 19 С. а маса 9,l·I0-31 kg.

42 ФИЗИКА 2М

237. Дuе јсднане ну1·.:1ице наелентрисања q и маса т. с1юјt:1Н~ .11аншt.

нсистегљиuом, изолаторсном 11ити дужине /, леже на хоризонтатюј I!Одло:ЈИ. Нит се
прегори шибицом и l<углицс nо•1ињу да се нрећу 110 nодлози. Ј{олиi<У щшсима!lну
бр:1ину lн~ достићи, ано је !Юефицијснт треља Jl?
238. На хоризонталној подлози учuршl1ена је нуглица наелентрисања +q 1. МаЈю
тело масе т и 11аелектрисан..а +q2 може слободно да се креће по тој IIOJl.'IO:iИ. У
ночt~т1юм тр1~нутну то тело се држи у стаљу мирооања на растојаљу /0 ол нуг.'IИIЏ~. На
ном растојаљу од 11углицс l1e се тело зауставити нада се 11усти. ано је ноi~<)>ИI\Ијент
трења измеiЈУ њега и подло1·е џ?

239. Два мала тела маса т 1 11 т 2 и IIOЗИTИIIIIИX 11а1~Лентrисања q 1 и q2 lipi~IJy r.e

дуж истог IIJЖIII\a. једно 11р1~ма другом. У једном тре11утну растојан.<· иэмеiЈУ њих је r 1.
а брзине те.11а су v 1 и ђ. До 1101' МИ!Iимално1· растојања he се тела 11риблюli11ТИ·1

240*. Унутар глаТ!«~ непрооодне сфере масе М и

110ЛУ11речнина R на.11азс се дuе нуглице маса т и
наслентрисаља q. У по·н~т1юм тrенутну 11углице се држе
11а растојаљу l 11ао на слици. Ј{оЛИI<У мю<сималну бр:ЈИну
lн~ достиl111 сфера нада се нугшще пусте'?

Слика у.1 заЈiатак 240

241*. Три једнаке куглице маса т и наелектриr.ања q
ностаољсне се у теменима једна1юстраничног троугла страниttе /. Ј{углИI\С су с1юје11!'
:ш;и\1. неист<~г.ъиоим. изолаторсним нитима. Једна ол нити С<' 11ре"и''е. Наћи
\talюHia:шy брзи11)' ноју lн~ достиl111 она liуглица 1юја остаје оезана за две нил1.

242*. Дос l<угтще су учоршћсне на меl)усобн(щ

растојању /. једна li)TЛИita има наелсliриr.аш~ -q 1•
а д[>уга +q2. Чести1щ масе т 11 наеленрисања +q
креће се дуж nраве 1юја nролази I!ЈЮЗ нуглицс
(слина). ){ОЛИI!У MИIIIH!aЛH)' брзину Т[>Сба јЩ 11~1<1
честица дале1ю од нуг.'Iица ла би стигла до
Слика уз заЈiатак 242
негатионо наелентрисане l(уrлнцf'?

243*. У шупљој, непроводној, равномерно наелентрисаној сфери ~1асе т1 и

nолуnречника r. на крајевима једног од nре•1нина nробијена r.y дпа ~шла отвора.
Наелс"трисање сфере је q 1. У no•ieпlo~l тренутну сфеrа ~1ирујс. а са оели1юг
растојаља nолази ка њој честица масе m2 и наелектрисања q2 брзиноч vo.
Наеле1приr.ања q 1 и q2 су истог зна11а, а правац брзине v0 nролази "роз отпоре на
сфери. К:оли1ю времена ће честица nровести у унутрашњости сфере·~ Трење 11 отнор
средине се занемарују.

244*. Дое једнане 11угле маса .. 1

tq.m
полупречнина r
измеl)у њихооих центара
држе се тако да је растојање
lOr (слика).
т

На
и
2r
!0 :

једној кугли је равномерно расnоређена JOr

наелснтрисањс +q, а на другој -q. Друга Слика уа :~алатак 244
 Е\сКТЈ><Ј('Т:ЈТЈtК;Ј 43

Н~ /'.'IН Bt':H11/a jt• :Ја :111,1 .'/a/i0\1. 1/t:JICTI'I'.'bll/10\l, И:IO.•JaTOj)Cii0\1 1111П/ Ј,оја \ЈО,/,1' .la /l.l.ljJ,/,/1
шшсима.rн1у С/1.'/У :tал::шЈ,а Т. llpвa I>уЈ·ла џ• ЈЈуст11. Олрl:,tити fip.IИ/11' Ji~I.IIJ но1 .. 11'
aiiCШIYТIIO 111:е.•lастн•нюЈ· судара. Сматрати ,щ с~ наслl:!iтрисан.а CJII' HJH'MI' p<ШHIЩI'J>IIo
раснор1:IЈ1:11а 110 liyl·лaмa. ,'(иснутовати р1::1у!IТат.

245*. У IIJIOCTU!J)' 11:/Mt:IJY двt: IH~IIOHjJt:ТIIt: /{()JЩI'IITJНI'I/11' С<Јн:рt• IIOJiyiiJH"IIII.Jii<l 1' 11 R.

;tун; радијуса се l<pt'fte MIJOJ'O маЈЈ/1\ Ii)T!II·IIl<t llai'.'I<:Jtтpиcaњa q 2• llo IIOI!J>IIJJJHJI
yн;vтpalllll.t' cфt:pt' равномРрiю је pacнopPIJt'IIO IJae.·н·iiTJH1CШt.t' q1 (!Јстш· :ma1;a Ј;ао Cj 2i.
f{,YI'.'IIЩt' Ct' IIJHI lij)PT<tll.) t:.IНtCTH'IJIO C~Jtapajy Са t:ф<:рама. У 'IJH'H.VТ/i) ~ .tapa .1
)'1/)'Tpai/IЉ)' сферу СВа/Ш Ј<)'ГЛНЈЩ И~Ја liИIIt:TH'IH)' <:нt:рЈ·ију W. ( :p<'Jtll./1 IIIJИ'I 1/Са/,
li.YJ'.IIIЩa на YII~ трашњу сфРру је р. Одред/ЈТИ срt:дљи нритисан Ji,YJ'.:IHita на cн<н.aiiiiJ.,
сферу. Инт<:ршщиј<' из~н:IЈу I<)'Г!JИita су :taii<'.IIapл.ивe. f(ao и ра:шРЈЈа нае!I<'Ј;триutЈЈ.а
и;t\Jt:IJy сферt: и tiyi·шщt:.

m,q 246*. :3а tipaj<'вe лш;о1· 111'1 а11а ) •шршlн•ЈЈI' <.,

Јi/Н: I<)ТЛе. а Jl,Yili I/ITalla \/Шiil' ;ta lmИ:НЈ 11 TJ>t'IJa
>------<'; liy Ј' .. Ја (с.·Јtља). Cu<~ три li)'I'.J<~ fшају исте
1/ШI)'IIj)C'I//И/H' 11 ИСТ!' \I<ICI' 111 11
21 ЈЈа<'.'lентрисанt· су je;tJtatiИ.\1 Ј(()! ЈИЧ ин а 11а

C.Jtttюt УЈ ааЈiатак 246 на<:леЈ;трrн:ања q. Њtћи llaliпJщt:IH) r.p:нJit)

CfJCJlH•I' li)' !'.'Је. ШiО jt: ј /10 1 /I'ТI/0\1 ТЈН~/1~ Tli) !1.<:11
I\<'IIТap би() на растојањ) l ол центра .'J<~U<' и 2! o:t lti'HTJJa ж·сrн· I>yl·,н~. Трењt• ј1•
:tallt'llltpљивo. Систем ј•• постављен у Х()ри:юнта.1ној р<ШЈЈИ, а шта11 lca н) гла.1щ) ~JO<Iil'
,щ ct~ !ipt:ћe.

247. У ТI'\Н'ЈЈИЩl прави:шог п-тоуr-аонина страшщ<' а у•Јврiнlн•Јн: су jt•;tiia~>t:

щн• .. ЈеЈi'Ј рисшl<' liуг..нще. У jt:;tiiO~J тренутr;у ()t:.:ЮfioiJ•:нa ј<~ је,tна li) Ј'.'НЩа. а нос. н·
,touo.u/10 :tyJ'()J' нр<:·IIена 11 друга. cyct•.tнa Ji) 1'."1/llta. На вt:.clllli0\1 pacтojarr.) O;t
111101'0) гаонЈн;а pa:Jmlнa IO·JIICHJ'IIiИX енергија oc:юбoiJt:JIIJX li)'Г.11ща .i<' W. O.tpeд!JTII
1/C\t:. н:IПјЈИUiЊС\ li)'I'JlИita.

248. llo та111юч 11рстен) IJO.:ryi!J)l"IHИ!ia R ратю~IеЈНЮ

.i•' paCil()peiJ<'IIO !Јасле1присање +q. На оп1 11рстена. на
растојању h од центра.
држи се e;JeJiTj)()ll (c.lJ!Iia).
f{о.ЈЈшом бр:нfiЮ.\1 ће слентрон. J(aJta cr: пусти. щюlш нроэ
+q !
Јtентар nрстена? Да ли lte ·~:Jr.liTJIOII С/11') fJIIO 11polнr liJIO:t
центар прстена·r
е:н:нтрона.
Маса нрст<,на је \IIЮI'O всlы ()Д щtс<:
с:в=::>
Слика у:1 :~ад атак 2 4 8

1\f------llf-------<, 249. Из пипетс ) шун.ъу сферн) мета:ЈН) Јюсулу

о"'!'
нo.:Iyirpe•JIIИiia R надају нап и течности o,t нојих свю;а И\tа
наелентрисање q !слина). l{олина треба ;ta је щtј~Јања
lz
висина са Ј(()је 11адај) Ј<апи да би се посула Jto npxa

..
о
напунила те•Јношћу? II()Л)'IIJJC'IIIИJi нани је r ( r << R ). а

2 ~Iii Г)'СТ/11/а TC'IIIOCTИ је р.

44 ФИЗИКА 2М

250. l{o.:rиro1 рал изврши слеrпрично поље при +а--------

nр<•мештањ)' тачнастоr наелентрисања
1 у та•rну 2 у IIOilДCil:!a'ГOpy
IOnC
(\.лина)?
из тa•ll<<~
llоврШИНСI<а
-г::_-_::::_·~--: ~ј~
r·усп1па наеm~tприсаља на nло•rама нонленаатора је -а ____________________ ",._ -
0,4f.1C/m 2. а растојањс l износи Зсm.
Слика у:1 задатак 25О
2
,/•
1 ,/ 251. У пољу рашюмерrю наелентри<:ане равни, rювЈннин­
скс густине наелсrприсања 2 f.J.C/m 2 н омера се та•11<асто
,/

,•...............
'а rш~лсrприсање IOnC из та•ше 1 у 1-а•rну 2 (слиr(а). flalш

Слика у.1 :~а11атак 25 1 рад слсtпричног поља. ан о је а= 60° и l = 20 cm.

252*. Наћи разлину nотенцијала измеt)у центра и nоuршине равномерно

наелеrприr.ане "уrле nолунречни"а IOcm. ако је заnреминс"а rуr.тина наслсrприсања
16,7 nC/m 3 .

253*. Танак неnроводни 11рстен ~tar.c М. равrюhн~рно НС.'tеrприсан rmличино~t

наслеrприсања q. има мали проrеэ дун;ине М (слина). Прстен је постављен )
хоризонталној равни и мо;r;<' да ротира оно нертиt(алне осе tюја nролази нроз њеrов
центар О. У rю•reтtю~r тренул<у nрстен мирује. Тада се уt(Ључи хо~юrено е.·rсrпри•11ю
пољ<~ ја•tинс Е, чије су линије норма.1нс на nравац ОА. l{omшy мансималну брзин)
11t' достиlш 11рстсн?

Слика у:~ задатак 2 5З Слика у:~ :tадатак 254

2S4. За неистеrљиву. лану. изолаторс"у нит обешен је елентрични диrюл ~нщ<~нта
°
10- 1 Cm (слина). KaJia се уtfључи хомогено слеrпри•1110 nоље ја•11111с З kV/m. чије
су линије нор~tаюrе на 11раоац динола. нит r.e уврне за 30°. Одредити liонсr-анту
увртања нил1. (l{онстанта уnртаља нити бројно је једнана моменту с11ле "о ји уврће нит
Ја угао од lrad).

255. Нормално на правац елеtпричноr ди nола момента 1,2-10- 11 Cm yliљy•rи се

5
хомогено елегпрично поље јачине 3-10 V/m. Наћи угаону бр:щну tюјо,\1 Јн~ диrюл
нролазити IIJJOЗ равнотсжни ноложај. Момент иrreprtиje дигюла. у односу на осу ноја

nролази нро:1 љегов Ltентар и норма .. tнаје на љегов nравац, изгюси 2-10-9 kgm 2 .
 ЕАектростатика 45

256. У ра11ан Ј<Ондензатор унесе ct~ елс1при•ши дИIJ<J.il момента р и Јюстаuи нао на
слици. l{олини рад је 11ри томе извршен'? llовршина ЈЈлоче нонлензатора jt• S. а
ЈЮЛИ'IИЈШ наелентрисања на њој је Q.
Е

+Q-------
-q/+q
-Q------
с~ика уз заЈiатак
256 <.:лика уз :sадатак 257

257. Две нуrлице једнаних маса т и наелентрис.аља +q и -q. с.појене лаЈ<им

!IITanoм дужине /, нрећу \.С ПО нруНIIIИЦИ у XOMOI'CIIOM СЛе!ПрИ'IIЮМ ПОЉУ јачине Е
(слиЈ<а). l{ада је штап у npaBJ!Y линије с.иле, брзина Ј<углице је v0 • 1-!аlш силу
затезаља у штаnу нада је он нормалан на ЛЈ111ије си.;н~. Занемарити утицај Земљине
теже.

258*. а) И:шссти формулу :за nотенцијалну енергију наелс1присане с.ферс.

б) Колики рад изврше слентричне силе нада се сфера полуnречнина R1 и
наелектрисаља q рашири до nолуnречни1<а R2?
259*. Користећи занон одршаља енергије извести формулу за електростати•1ни
nритисан у сфери nовршинсне густине наслентрисања а.

260*. На изолавану nроволну Ј<}'ГЛ) Јюлунјн~·ЈнИЈ<а R надају елснтрони. На вслиЈЮ.\1

растојању од Ј<УЈ'ЛС брзина сле1прона је v. Эа JiO.'IИJIO се новеlш темnература нуг.'1е.
ано је њен топлотни l!аnацитет С? Е:ЈсЈгrрони HaJIOJJ су ..шра остају на l!уЈ·ли.

261 *. Да би се сnојиле две једнаке танке пло•1е истих наелентрисаља, 1юјс су биле
на великом међусобном растојаљу. требало је извршити рад А. Коли1;и рад треба
извршити да би се спојиле: а) три танве плоче; б) n та1ших nлоча?

Проводник у електрично1н пољу

262. 1-!а двема металним Ј<углама, nолупре•ЈНИЈ<а 5cm и IOcm. налазе се. редом,
I!Оличине ЈЈасле1присаља +80nC и -20nC. Кугле се налазе на велИЈюм меl)усобном
растојаљу. l{олико ће ЈЈаеле1присаље проћи нроз дуr-а•Јну. танну. nроводну шицу Јюјо~'
се Ј<уrле c.noje?

263. Три Јюнце1причне 11роволне. танке. сферне љ)сне имају полуnрсчниЈ<е R, 2R

и ЗR. На љусЈ<ама су, редом. наелентрисаља +q, +2q и -Зq. Одредити nотенцијал
сване љyclie.
46 ФИЗИКА 2М

264. Два мала тела. једtlаЈ<ИХ наслектрисања iq

q. учвршhr-на с.у на растојањима а и Ь од
уземљене металне "у гле полуnречниt<а r ( r <<а.
r << Ь ), l<ao на слици. На!ЈИ силу tюјом тела ьi
делују на "углу.
~
265. llаћи силу tюјом се одбијају две nоловине
металне "уrлице nолуnречника 1,5cm и наелеl(­
ј!Ј.1 ,. . . . . . . . . .~
трисања lOflC. Слика у:1 задатак 264

266. Матална нугла полупречнина 2cm има наелентрисање +13,3nC. Оtю "У''лс
је ностављена I(Оtщентри•tна тан"а сферна метална љусна nолуnречни"а 5cm и
наелектриt:аља -20nC. Одредити јачину nоља и nотенцијал у та•шама А, В и С
удаљеним lcm, 4cm и бсm од центра "угле.

267. Наелектрисана метална кугла полуnречнина R 1 има nотенцијал qJ. О"о

нугле се nоr.тави tюнцентрична, танна, сферна nроводна љусна полуnречни"а R2 .
l{о,ЈИЈ(И he бити потенцијал l<yrлe ако се она сnоји (танком провuдном жицом) са
Љ)'l:IIOM?

268. Оtю наелектрисане проводне кугле nолуnречника R1 и nотенцијала qJ

настави се коtщснтри•1на. танна, проводна с.ферна љус"а nолунречни"а R2. Колини ће
бити потенцијал "угле ако r:e љуr:tш уземљи?

269. Оно ненаеле1присане nроводне кугле noлynpe'lllикa lOcm постављена је

~>онцентри•tна. танна. с.ферна nропuдна .ъуска nолупречнина 20cm са мали~1 отооро~1
(слина). Крш отвор је кугла уземљела. Колини ће бити nотенцијал љус"е ано се на
њу стави наелеЈПрисаље +lOnC?

Слика у:1 за,1атак 269 Слика уз задатак 27О

270. Две проводне нуrле nо.~уnречника r1 и r 2• које се налазе на вели"о~1

меl)усобном растојању, сnојене су танком nроводном жицом. Обе "углс r:y
наслентрисане, тако да је њихооо укуnно наелеtприсање q. О"о nрве "уrле nостави
се уземљена. таtша. проuодна л.ус"а nолуnречшща R нао на слици. l{олина ноличина
наелснтрисања l1e проћи нроз жицу'~

271. Метална "угла nолупречника lOcm постављена је, као на слици, унутар
сфсрноt· металноr 11роволника унутрашњсr nолуnре•1нина 20cm и r:nољашњсг ЗОсm.
 ЕАектростатик.1 47

На нугли је 11аеле1присање +IOflC, а на сферном nроводнику +80f.1C. llащпати

графин зависности nотенцијала од растојаља од це1пра кугле.

С.Ј1ика уз задатак 27 1 С.Ј!ика у.1 задатак 272

272. Та•шасто наелектрисање 3,4nC налази се унутар сфер11ог nровод11ина

унутрашљег IIO.IIyllpeчllинa 5cm и спољашњег 8cm (слиl<а). Удаљеност та•шастог
1ш~лектрисања од ttelпpa сфера (О) је 2,5cm. !{олиi<И је nотенцијал у тач11и О'?

273. Та•шасто наеле1присање q 11алази се 11а растојању l од центра у:н~мљенс

nроводне I<YГ.IIC 110луrtречнина R ( R < l ). Коли1<а је I<Оличина инлунованог
наелектрисања на кугли?

274. Растојање измеlју шюча равног 110ндензатора је +q

5cm. а јачина nоља у њему је ЗOV/m. У кондензатор се
унесе ненаелснтрисана метална 11ЛО•Iа дебљине Jcm. 1<ао 11а
слици. llаћи напон и:1меt)у 110ндензаторских nлоча пре и
110слс уношења металне nлоче. Дебљине nло•1а и растојања
између пло•1а много су мањи од друге две димензије nлоче.

275. Две паралелне металне 11лоче nостављене су на

малом ме!)усобном растојању. Јед11ој nлочи nреда се -
наелектрисањс q. Наhи коли•1ине наелектрисања на свакој d
Слика уЈ :!ада так 274
страни сване од 11лоча. Дебљина nлоче је много мања од
друге две димензије.

276. Четири велине танне металне nлоче nостављене су nаралелно једна другој
(с.~ина). Површина (једне стране) nлоче је S, а растојање између сване дuе суссд111~
плоче је d. f{рајње nлоче сnојене су танном провощюм жицом, а средњс две су
сгюјене са извором напо11а И. Наћи јачине nоља у nросторима између плоча и
наелентрисање сваке плоче.

(-
Слика у:~ :~адатак 27 б Слика уз :~адатак 277 Слика уз :~адатак 278
48 ФИЗИКА 2М

277*. Измеl)у две веваелектрисаве мета.1111е шю•1е ностави ct: 11роводна фолија истих
;tимешија нао fi.IIO'IC (слика). На фолији је раввомерно f1UCIIOJH~IJt:Ho нает~нтrисаље q.
ll.1ю•н: су сnојене тав1юм nроnоююм шицом. а растојаљt> иљ1еl)у љих jt: d. Ноли1ю !Је
IIUt:ЛCIПJJИCUЊC нро!Ји l!рОЗ !КИЦу. ai<U се фолија НОМt:ри :Ја f"? Деfiљиве IIJIO'Ia И фОЛИјt:
су :1анемарљиве.

278*. И:tмt~l)y ;ше уземљене мета.1111е 11.1ю•н: нш1юи ct: наеле1присана фолијu (слина).
llовршинсl<а 1·усти11а наелектрисања на фолији је а. Растојаш: фолијс OJt 1·орн.е
н.•Ю'IС jt~ а, а од доње Ь. Наћи јачивt: ноља и:ще!Ју фш1ије и сваt((: од нлоча. Деб.ъи1н:
Н.1юча и фолијс су :~ансмарљиве. Растојаља и:з~н:IЈУ фо .. 1ијс и шю•1а шю1·о су маља од
.tищ:н:tија шюча.

279*. Измеl)у ;шс узсмљсне 11apam:m1e металне фо:1нјt:. на јед11аtо1~1 растоја11.и~1а h

ол њих. вала:1и се равномерно наеле1присана мt:тa.·llla нлоча (истих лимензија нао
фолијс). Површина плоче је S, маса m, а 1!0Bp1111111cl(a 1·устина нает:нтрисања на љој
jt· а. Коли1<у брзину треба саопштити н.:ючи да би стигла ло горњt: фолијеУ Лсбљина
шюче је веома мала, а растојаљс h је много маље o;t д1вн:юија 0111111.

280*. На растојаљу d ол бccнoml'llle нrюво;tне II.'Юче на.:шзи се тач1<асго

нас.rlе1Пf1И(:ање +q. Наhи силу којом 11Јiоча делује на тa'll(acro нет:нтр11сањс.

281*. Две бесноначвс проводне равни се1;у се нол 11рави~1 у1·лш1. Hal111 силу i(Oja
ЛРлује на тачнасто наслснтрисањс q нодједнано у,щљено од обt: раuни. rастојаш~
та•н;астог наелентрисања од линије 11pcr.e1ia раuни jt: d.
+q
282*. Три тач1<аста наелс"трисања щ во 11!!С т-----------.~.1-q

---q: ·,
11остаuљена су у темснима нвадрата стrав1ще 50cm. ••• 1

llt'IITЩJ кuадрата (та•11<а О на Ullщи) при11ада лин11ји

;t~ '" iiOje се додирују две IIJIOUoднe но.:1ураuни изщ:IЈУ
iiOjиx је nрав у1-ао. Наћи сил) lioja делује на
11аРЛе1Пf1ИСање -q.
283*. Танка бее~юначна нит ностаu.ъсна је нapa:lt:.IIIO
бPt:liOIШ'IIIOj нроводној равни. Јlиt1ијсна l'успнш
наелентрисања нити је А.. а удаљеност нити од Ј)авни
jt~ r. Наhи силу ноја делује на јединицу дужине нити.

284*. Мало тt~ло масе т и наслентрисања q пусти се (бс:з почетне брзине) да се

са BC.<IИI<e удаљености нрсће на бес1юначној пpoвo;tlloj IJ'IO'IИ. Наlш брзину тела на
удаљености d од nлоче.

285*. Две једнане металне нyг.ll!ilC. no.lyпpt"IH111ia 110 1mm, својt~lн: су танnи~1
:t)тачним nроводшtном. Једна куглица се на.ызи у разрсl)еном ваздуху, а друга се
llJ!iiiИ у средини tюморе у I<Ojoj је ван н м. На н~ глиlt~ у вануу~1у r.a uслиног растојаља
сп1н;у t~лентрони. Далеко од nYI'.~IIItC љихова браина је З 000 km!s. Ko.'IИnO се
наt~.r1е1присање мошс вакуnити на 1<углица~1а'1 Ka1ia11 jt: одговор ;шо је IIO'ICTIIa брзина
t~nt:нтрона 10000 krn/s ·~ Еле1при•111И 11робој у pa:tpt~IJeнo.\1 нацуху нешава ct: IIJHI
4
јачининоља Е 0 =3·10 V/m.
 ЕАектростатика 49

286*. У уреЬају за убрзаваље •tестица

(ющелератору) llJIOTOIIИ се убрзавају до
ки11ети•tнс енергије W. а nотом усмеравају
t<a удаљеној металној t<уrли полупречниt<а
R. ј lo н ог нотеtщијала lн~ се наелектрисати
t<yt·лa. ано нравац излетања щютона из

шщелератора нролази на растојању d од

цt~tпра нуrле (слика)? Слика уз заЈtатак 28б

Кондензатори

287. Нонлензатор наnа·

цил~та С1 • наелеtприсан до
нанона И. веже се са вена·
електрисаним t<оttдензатором

1\artai(ИTeTa С2 11а0 на СЛИЦИ

(а). Нанон усностављаља ста· Слика уз за11атак 287
нионарноr стања конденза-

тори се раздвоје. а nотом nоново cnoje 1\ао на слици (б). Колики ће бити нрајљи
11анони на ~>он,lt'ltзаторима·г

288. Три 1\UIIдензатора наnацитета С 1 , С2 и С3 ве;l\у се за извор напона И 11ао

на u1ици. l{олиi<О l1e бити наелектрисањс на свшш~1 1\Ондензатору. а110 је tюте1щијал
11епнивно1· tюла извора 11апона једнак нули 7

Слика уЈ за.~атак 28 8 Слика уз зматак 289 Слика уз ЗaJiaTIIК 290

289. У IШ.·l:Y nриt<азаном на слици у nо•tетном тренутну nренида•t је у положају О.

Зати\1 се nребаци у nоложај 1, а nосле усnостављаља стационарноr стања у nоложај
2. Нолиt<и ће бити !iрајњи наnон на нондезатору liаnацитета с,·г Каnацитете С1 и
С2 и наnоне U1 и U2 сматрати nознатим.

290. Наћи наnо11 и наелентрисање на сваtшм ко11дензатору у колу nриназа11ом на

с.1ици. Све вели чине обележенс на цртежу сматрати nознатим.

291. За но11дензатор 1, t<аnацитета С. наnуњен до наnона И, веже се батерија

IЮ!Iдснзатора истих наnацитета С нао на слици. l{o.~иi<O ће бити наелентрисање на
сваном од tюндензатора?
 ФИЗИКА 2М
50

(~шка у.1 :llШt'riiK 29 1 UIИKa Y:l ЗаЈtатак 292 Слика у:1 :1адатак 293

292. Одр!~Јtити разлину гютснцијала тa•rar<a а и Ь у гюлу rгриназагюм на слиrtи.

Све вели•rинс обслеж!~IIС на цртсжу сматрати nознатим.

293. Одрr~дити нотегщијале тачаr<а 1, 2 и 3 у нолу nриназаном на слици, а"о ј!~

вотенцијал та•ше О јслнаr< нули. Све вели•гинс обележенс на ЩУI'ежу сматрати
вознатим.

294. у ЈЩТОМ liOЛ) (ст !На) је: и= 60 V, с, =2 p.F, с2 =3 J.l.F. Одредити

нае.,rентрисања l<oja нроiЈ) 1\ЈЮЗ n ресене 1 и 2. у назначсном смеру. rroc.'le затварања
IIJH~Iiидa•!a.

с\

lcT1_
u1. ·r, ~ 1u 2
uшка уз задатак 294 Слика у:1 задатак 295
295. Одредити наелеrсгрисања 1юја npol)y у назначеним смеровима нроз пресегн~ 1
и 2 датт· нола (с.~ина) нанон затварања npei(ИJla•!a. Све всли•rинс обе.1е;г;снс на
ЩЈТ!'<Гi) с\lатрати nознатим.

296. Одрсмпи енвива.:1е11тни нанацитет измеt)у тa•rar1a а и Ь система

11риназа1111х на с1ици.

(а)
Слика уз задатак
li~r-tr
2 9б
(б) с
 Е1ектроститию1 51

297. НонЈl(~н:штори наnацитета С1 =5 J1F и С2 =10 J1F uезани су t(ao на слици.

Нанон юмеl)у та•ш'а 1 и 2 је !бУ. Колини је наnон иэмеl)у ·t-a•taнa З и 4~

Ji*~
с, с, с,

'--1~~1 I I .з
2 -·--с·ЈГ~_с_·Ј[~_с·ЈГ~_с_·ЈГ~. 4
3С
С.ЈЈика y.s за11атак 297 ('.лика y:s :sада1"ак 298

298. Одредити енвиnалентни напацитет дате ue:Je IiОНдензатора (слина) измеl)у

та•1ана а и Ь.

299*. Наl1и снnивалентни t<аnаuитет лате везе конлензатора kлина) иэмсl)) тa•tatca
а и Ь.

ЗС бС

~~) бС 12С

(;;шка уз зантак 299 СЈшка уз зааа..-ак 300

300*. Одре;нпи еноива.н'ttтtiи Iiаitацитет дате везе Ј;ондензатора ИЗ\Iеl)) та•ш;а а 11

Ь kл~н,а).

301 *· Измеl)у сване две. o.:t n датих тачака. nрикљу•tен је кондензатор наnаuитета
С. Одредити енвивалентни нanattИT(.'T везе између било ноје две та чне (од датих п).

302*. Одредити ei<BI·Шa.•IeiiТII и

наrtаuитст (измеl))' тачана а и
Ь) бесконачне ~tреже I<ондеша­
тора nриказане на слици.

Слика y:s зма..-ак 302

303*. Одредити екnивалеiпiiи l•aiiaiџпeт (између тача1са а и Ь) бесноначнс мреже

Ј(ОЈIЈlензатора nриназанс на слици.
 ФИЗИКА 2М
52

·~с~~~'т·. ·--J'ty . ·-
,~~~~·· -1'f:I- . _
С 2С 4С 2'с
UIИI\11 уз ЗI\JI.IITI\1\ з о з

304. Четири једнане ~1еталне плоче nосrављенс су паралелно једна другој, Ј(ао на
слици. Површина плоче је 220cm2, растојање измеt)у сван(~ двr сусещtе п:юче је
1mm. Одредити енвива.'Јентни напаttитет измеl)у та•ЈаЈ<а а и Ь за оба случаја
nриказана на слици. Измеt)у nлo•ta је ваздух.

а
-----------------а
ь
-------ь
(а) (б)

Слика уз за!.\а'Ј'ак ЗО4

305. Кано r.e промени t<апацитет равног Ј<Ондснзатора када се он стави ) 111~тални
~>анез (сли!iа)'? l{ано l1e се nроменити Јiаnацитет аtю се једна ll.·юча Јюll.:н~юатора
нратко сnоји са навезом'l

т
d
l
d
h
d 1

Слика уз
•
за:tатак ЗО5 Слика УЈ
L
зааатак ЗОб

306. У раван нондсюатор унета је щ~тална n:1оча дужине l и дебљинс h ~>ао на

с.1ици. Површина об:юге нонлензатора је S, дужина L, а растојање измеђ) об.:юга јР
d. Одредити наnацитет ово1· r.иr.тема. Дебљина плоча 1юндензатора је занмар.·Lива, а
растојање d и дсбљи11а h r.y много мање од дужина l и L.
307. Раван ненаеле1приr.ан кондензатор налази сР у спољашњем ло~ЮI'СЈЈО~Ј
елснтричном пољу јачинс lkV/m. Линије силе поља нор~1а:ше су на ШIO'It'
2
нондензатора. Површи11а плоче нондензатора је 100cm . l{олИI(а ће бити наслс~>­
трисања на п:юча11а нондензатора, ано r.e оне !<ратно с110је'?
 Е1ектростатика 53

308. До пробоја сферпог ваздушног rюпдепзатора, •rије обЈЮI'е имају rюлупречнине

Зсm и 9cm, долази nри минималном наnону 40kV. Одредити минималну јачину
елентри•шог поља при нојој долази до пробоја ваздуха.

309. Раван нондепзатор наелентрисања q налази се у сnољашњем елеrпричrюм

пољу јачине Е. Линије силе nоља су нормалне на плоче нондензатора. Растојање
и:њнЉу плоча је d. l{олини рад треба извршити да би се нопдензатор обрнуо за 180°
оно своје осе, паралелне са плочама'?

310. Два jeдtrar<a rюпдензатора напацитета С снојена су паралелно и везана за

извор наnона и. !{ада се одвоје ол извора. nлоче јелноr· од њих се nолано разми•rу до
в!~линог меtЈУсобrюг растојања. l{олини tle бити наnон па другом нондензатору и
енергија другог rюrшензатора?

311. Два ноrщензатора капацитета С 1 и С2 наелентрисани су, редом, до наrюна

и, и и2 • llоназати да се nри паралелном везиваљу тих нондензатора њихова унунна
енергија смаљује. Зашто се то дешава'?

312*. Раван нондензатор капацитета 20nF везан је за извор напона IOOV.

а) !{ада се наелентрише, 1юндензатор се одвоји од извора наnона. Колики рад
треба извршити да би се растојање измеt)у nлоча 1шндеюатора
удвостручило?
б) Да ли би рад 1юји треба извршити nротив елентричних сила nри
размицању плоча био веtlи или мањи ано би нондензатор све време био
везан за извор наnона?

313. Одредити енергију у датој батерији нондезатора (слика). Величине С и и

оtатрати nознатим.

1C«l
~и
"---.о.~~~--- ---:----!d/2
d;.1... _ _ _"'!!!_ _ _ _ - - - - - -

cr

Слика уЈ задатак З 1З Слика уз задатак З 14

314. Нолини рад треба извршити да би се nлоче једног нондензатора увунле у

друr'И кондензатор као што је nриказано на слици? Аnсолутна вредност nовршинс1<е
густине наеле1присања на свакој nлочи је а. а растојање између nлоча сваког
IЮНдензатора је d.

315*. Три једнаке танке металне nлоче nостављене су нао на слици. Растојање
средње nлоче од доње је d 1, а од горње d2• На средњој nлочи је наелентрисање +q,
на доњој -q, а горња nлоча није наелентрисана. Колина количина тоnлоте ће се
ослободити на отnорнину након затварања nренидача?
54 ФИЗИКА 2М

(:лика y:t :~малtк З 1б

316*. Раван но11дешатuр jt~ нрИiiључеll :Ја И3ВОр IJ<ШOila И (сл11на). llоврши11а
uбnuп~ нонщ:н:1атuра јеS. а растојање измеl)у обжн·а је d. lla ;юњој обпши држи ct~
метална пло•1а лебљине d 2. понршипе (једне стра11е) S и масе m. llлоча се нусти.
llahи бр3ину нојом lte ударити у 1·орњу обло1·у IIOIIJtt~н:Jaтopa. :~амепарнти :Зt:мљину
тежу.

Диелектр11 ц и

317. Неполарни молеliул nоларизабитюсти а на.щ:1и се на вепином растојању

tц JIO.'IЩ>Hol· мопекула ЈtИЈюmюг момента р. llaltи силу liOjoм интера1·ују та нuа
мo .. Jeli) ла, ш; о је ueJiTOp дино:ню1· момента opиjt'IIТI!caн дy;ii 11 ран ца но ји с11аја
\IO.·ICii) .'Је.

318. ;_(Иl:.leiiTpИћ је ИЗI·раЈ)еН Од JtИIIO.'IIIИX ЩI.III~Hyлa I!ОД liOjИX растојањt~ (/)

И:Ј,\Н;Ј)у центара H(I:\ИTHUIIOI' И JJeiЋTИUIIOГ llat~ЛCIПpi!C<IЊ<I :Ј<ШИО! ОД j<t'IHIII' IIOJbll )'
!tИe:JCiiTpl11i)' IIO ~анону:

kf = qE, !' ..11: jt~ k liOHCT<IIIЛl, а q Hat•.:н:I(TiJИПlll.t~ ;tИIIOЛa.

Нена се у јединици заЩЈС\111НС нала:ш n ~ю.. н:Ј<ула. O;tpt~JtiiТИ релативну лнеm~НТЈН!'IНУ

пронустљивuст тог диелснтрина.

319. Растојање измеf)у nлo•ta равног Јюнде11затора је !Omm. а напон IOkV. У

нондензатор cr унесе диелеЈПрин тано да исnуни lti~.'IY запремину Јюнле11затора.
Рt:.шгивна диелснтрична nропустљивост лислснТЈЈИЈ<а је 6. Одредити полариза11ију
дислектрика ако је: а) кондензатор cue време везан :Ја и~вор панона: б) нондснзатор
IIP<' уношења диелектри1;а одвојен од извора напона.

320. Мста.~на кугла полупречнина R1, на liojoj је

наслсliТрисаље q. окрушена је слојем дие.оЈе1при1;а
унутрашњег полупречника R 1 и спољашњег R2 (слина).
Ре.1ативна диелентрична пропустљиuост диеле1прика је er.
Наl1и површннсну густину поларизационих наt~лt:ктрисања
на унутрашњој и па спољашњој поnрши11И лислектриЈ<а и
нацртати графин зависности ја•1ине поља и IIOTCHitиjaлa uл
растојања ол центра нугле.
С..лика уЈ задатак З 20

321. Простор измеЬу две ноЈщентrи•Јне нровод11е r.фере

нолупречника R1 и R2 исnуњен је дилснтри1юм релатиннr лисm~Ј<тричне
 Ьtсктростатика 55

11ронустљивости е,. lla унутрашњој сфери је ваелс1присање +q. а на с1юљашњој

-q. JJaflИ pa:J.IIIШ)' IIОТСIЩИјала Сфера 11 IШnаЦИТСТ OBOI' IЮHДCIIЗaTupa.

322. На танној IIJIOIIoдвoj плочи nовршиве S равномерно је pacrюp!~IJPHO

наелснтрисање q. Изнад II!IO'IC је слој диелс!ПЈ>ИIIа релатиннt~ диелснтри'lне
пропустл.. ивости е, (cшfl{a). l{ошню је поларизационо наслентрисаље на по11ршини
ДИСЛСIПрИI!а?

Слика Y:l 3HJIBПIK 322 UIИKB УЈ 3адатак 323

323. Раuан 11ондснзатор l!аСЛе!присања q допола је исnуњен диеле1сrри110М

релативне нровустљиности е, (слика). Поnршина nлo'lc 1юндензатора је S. Одредити
новршинс11у 1·устину ноларизационих наеле1присања диелс1прина.

324. Ta'lliacтo наелентрисање q налази се у центру ЛИI~!Iентри•шс нуглt

ПО.'I) пpe'IIIИIШ R и релативне диеле1ПЈН1'111е проnустљивости е, 1 • Оно ну1·лс је
бес1швачан диелентри11 релативне nроnустљиuости е,2 . Наћи површинс/(у гусrиву
васле1присања ва додирвој nовршиви два диелентрина.

325. Цела завремива ранвог 1шндевзатора исnуљена је диелентрином релативне

.lИC.'ICHTp11'1111~ нроnуСТ.ЪИIIОСТИ 2. Ј{а/(0 ће СС nромеНИТИ напацитет ОВОГ НОН)lеНЗатора
а~>о се он постави у метални 1<авез? Растојање измеtЈУ зидова 1<авеза је дувло мање од
растојања измеl)у 1юндензторс1шх nлоча.

326. Ра11ан 1юндензатор. чије облогс имају облин

нnадрата странице а. испуњен је са три диелс1прина нао на 2
слици. Релативне диелектри•1нс nроnустљивости материјала
1, 2 и 3, редом, су е,. 1 , е,.2 11 е,.3 . Растојање измеt)у nлоча
нондснзатора је d (d<<a). Н:олини је наnацитет овог
нондензатора·~ l{олики би био наnацитет нада би nonpwинa
1юја раздваја диелентрин 3 од друга два била nроводна?

Слика y:t 3аЈЈ.атак 326

·.1.~1
327. У равном IЮIIдензатору налази се диелс1прин
релативне nроnустљивости е,. (сли11а). Површина
d.... t·!__..,.e..., _......__.
2·... nло•1с кондензатора је S 1, а nовршина nлоче

1 диелентрина је s2. Растојање измеt)у IЮНдензаторсних

nло•1а је d 1, а дебљина диеле1при1ш је d 2• Н:олини је
11аnацитет овог сист~ма?
Слика уЈ 3адатак 327
56 ФИЗИКА 2М

о
328. Каnацитет равног 1юндензатора је 20nF. а
растојање измеt)у њ~гових плоча је d. У 1юндеюатор r.c
унесе шю•1а дебљине О,бd и ностани nаралелно облогама
нондензатора (слиЈ<а). Нондензатор се nринључи на и:шор
наnона 200V. Када се напуни. одвоји се од извора. на се
nлоча лагано изву•1е из њега. Коли1ш рад се nри томе изврши
ан о је nло•1а: а) метал11а; б) станлена (Е г =б)?
и
(',.ЈIИК3 уз ааЈtатак 328

329*. ({ондензатор, исnуњен диелеЈПрИIЮМ, наелс1присан је до наnона и (слиЈ<а).

За нратно време пренидач се затвори. na Ј<ада наnон између облога падне на и/З
ноноnо отвори. Нанон тога наnон на 1юндензатору lн~ nолано расти до 2и/З. l{олина
је релативна нроnустљивост диелс1прина?

Слика уз за!lатак З 29 Слика уЈ :нщатак З З О

330*. ({уг.:Ја од хомогеног диелентрина nостављена је у хомогено елентрично nоље

јачине Е0 • Одредити јачину nоља у диелеЈПрИI<)· и у та•ЈЈ<ама А, В, С и D knиiia)
изван диелеЈПрина Релативна диелектрична nропусгљивост диелеЈ;триiiа је Е,.

331*. Раван кондензатор. 1Јаеле1присан до

на11011а и. nостави се на границу течног

диелеитрина и овај nочиње да се увлачи у

ЈiОндензатор (слииа). Површина nлоче d
Ј;онлензатора је S. растојање изме!)у nлоча је d.
;l~iliинa nлоче је l. Релативна диелентрична
nропустљивост течности је Е,. х

НаiЈИ силу иојом нонлснзатор ;te.~yjc на С.11ика уа ааЈtатак З З!

дн~ле1сrрин у зависности ол дун;ине дисЈЈеlприна у иондснзатору.

332* Једна nлоча 1юндензатора направљена је у

обли1;у густе мреже и постављена на новршину
течности густине р и релативне диелентри•111е

пропустљивости е". llовршина Ј<ондензаторсне

плоче је S. До 1юје висине ће се 1юди!1И те•ЈЈюст у
нондснзатору. ано се овоме преда наеле1присање q?
Слика уа заЈtатак З З 2
 ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА

Закони електричне струје

~
333. У Ј<олу на слици у почепюм тренутку кондензатор је
наелектрисан до наnона U, а 11рекидач је отворен.
Јюличина тоnлоте ће се ослободити у колу nосле затварања
11ренидача? Електромоторна сила извора је
нанацитет кондензатора је С.
Е=
Колика

5U , а u-E
CLU
R
Слика уз задатак З З З

334. Пуњење кондензатора каnацитета С (слика) до наnона 2Е врши се на дш1.

на'lина:

а) nрекидач се nостави у nоложај 3;

б) nренидач се nрво nостави у nоложај 2, na, када се кондензатрор наnуни.
nребаци се у nоложај 3.
Колики је однос стеnени корисног дејства извора у та два случаја?

zEI+---
Eч
с

с (а) (б}
Слика уз задатак ЗЗ4 Слика уз задатак З З 5

335. Колине ноличинс тоnлоте се ослободе у Ј<олима nриказаним на слици nослР

nребацивања nрекида'lа из nоложаја 1 у nоложај 2?

336. "Атомсни извор струје" •rине две концентричне nроводне сфере измсt)у ној11х
је ваздух. Унутрашња сфера је од радиоактивноr материјала који емитује бр:н'
еле1проне. Брзина електрона и њихова јионизациона способност у nростору измеt)у
сфера могу се сматрати нонстантним. Пролетеnши кроз ваздушни 11ростор. слеЈ!трошt
се аnсорбују у сnољашњој сфери. Када батерија није укљу•1ена у струјно ноло у њој
се усnоставља равнотежа: густина струје брзих елентрона изједна•1и се са густино~t
 ФИЗИКА 2М
58

струје јова насталих ври сударима елентрона и честица ваздуха. Наћи ја•tину
<~.•Iеtпричног нољ<t у нростору и:!меl)у r.фсра. а1ю је <:.>Iеtпромоторна сила ове Gатерије
и0, а нолущ)l"IНици унутрашље н сllољашњс сф<~р с~ г и R.

337. У хемијсном и:шору струје на негативној. сребрној. ет~нтроди одвија се

ЈН~аtщија Ag+Cl- -4 AgCI+e-. а 11а 11озитивној е.1н~нтроди рса~щија

Cl+e- -4Cl-. Лtю је с.:tаба струја. ври обра:ювању јtщвоt· мола AgCI у и:нюру се
ослободи енергија 13,64kJ. Ина•tе. ври добијању jeдiiOI' мола AgCI рt:анцијом
Ag +Cl-4 AgCI ослобаiЈа се HOJIИ'IИIIa тонлот<~ 122,22kJ. l{олина је

елентромоторна сила ooot· извора?

338*. Решити задатан 331 уз nретноставну да jt: tюндензатор све време везан за
и:шор нонстантног напона и и да је елеtпри•tни отtюр tюла зане~шрљио.

d
339*. Јlад НОЩЈШИIЮМ тe•IIIOCTИ у ШИЈЮIЮМ суду
IIOCTai!ЉeH је раван IЮНден:штор (сшша). ГЈовршина ПЛО'Iе
liOII:tcнзaтopa ј<~ S. ;tужина /. а растојање и:шеf)у пло•1а је
d. Густина те•11юстн је р. а релативна лиt:.•tентрична
IIЈЮIIустљивост jt: Е,. l{онлен:штор се веже за извор
нонстантног 11апона и. Њtlнt .чаt{(:ющлну 1111С11ну до ноје ћс
се IIO.ilИIIи течноr.т у l(OII;teюaтopy и uиr.ину на tюјој ће се
Сл11ка y:t :tа.~;пак З З 9 зауставити течноr.т. E.•teiiTJH·I'IIII1 отпор нола је :зане~1арљив.

340*. Раоан I«НI;tснзатор.

1-IЗ~teiJ) •1ијил II.·IO'Ia ј1· растојаљ1: lmm. ве:Јан је :ш изоор
l~!leiПpUMOTOJ>Ilt' t:И.'IC У XOJJIIЗOillЋЛIIO'l IIO.'IO;I(aj) liOII}Jell:JaTOp СС IIUCTaBИ на
5kY.
IIОВрШИНУ воде liOja га, IIЈЈОЛазећи lipoз ПОрОЗilу дољу 11.'10'1)'. IIOTII)'IIO ИCII)'IIИ. За
нолино је nритиса" воле на шю•tе Iiондеюатора ве!Iи него што би био у
неваелеtприr.анО\1 новлензатору? Репативва диenetпpи•llta nро11устљивост воде је 81.
Занемарити елепричНи отnор lioлa и те<~;иву ооле у liОнлевзатору.

341. · Одредити срсдњу брзину усмереног 1;рстања слеliтрона душ банарноr

вроводника ври rустиви струје 1,1·10 7 Nm 2 • ш;о сва101 атом баt<ра ослобаt)а по
ј<~лан елснтрон. Моларна ~1аса бalipa је 64 g/mol. а I·устиiш је 8900 kg/m 3 .

342. Од нtшала бакра масе 300g юву•1ена је \11\IOГella il>ица nоnре•11юг npecclia
O,lmm2. l{о.'lики је отпор те жице 7 CIICitiiti>И'IIIa 11рово:tвост бакра је
8 1 1 3
0,59·10 .Q- m· • аrупина 8900 kg!m .

343. Раван IЮIIдензатор је испуње11 те•11юшii~ релативне шн~.'lе1причне

IIЈЮilустљиrюсти Е, и Сllсцифичног опюра р. l{о.Iи~;и је отnор liонлензатоrа. ано је
љ1~1·ов каnацитет С1

344. Пло•tа равног нондеюатора има оGлиi< liвадрата странице 2lcm. Растојање
измеl)у плоча је 2mm. l{ондензатор је веза11 :щ извор нallolla 750V. У вростор иэмеl)у
шюча унла•1и с<~ лиелетрин релативне: ПЈюnуr.тљивости 7 liОнстантном брзином
0,8rnls. l{олина је јачи11а струје ноја nри тщн~ те·н~ нроз I(O:IO"~
 ЕАектричн;~ струј<~
59

!!!!!!!!!!!!!!!!
345*.
y:Jt~мљt~ttи.
ЈЈа XOMOI'I'IIИ III'IЋII
нада широн

шта11а. аtю је јачиttа струјt~ узсмљења

OTIIOpa R. ЧИјИ су нрајt:ВИ
t:IJOII елснтро11а (слина).
t•лентроllа нојн у јед11ици вре~нта падtн• 11а jt~дИIIИI\Y лужине
шта11а је t<шtста11тан.
Број

llaltи нatЮII измеt)у срели11е и tipajt~IШ

/.
9
e.JIИKII y:s ЗI\Ј\111"1\К З45

346*. lloлyllpt~'IIIИI(И об.rюtЋ сфt~рtюг ноннен:штора су а и Ь а ttаелеtприсањt·

нонлt~н:зuторн је q. Простор иамеl)у облоrа испуљРн jt• cmtбo ttјЈОtюлним \tатеријшюм
CIIPЦИфИ'IIIOI' OTIIOpa р 11 pC.IIaH1BIIC ДИС.i1СIПЈН1'1111' НјЈ011)'СТЉ111ЈОСТИ Е,. Ј-ЈаЈЈИ ја•tИН)
струјt• 11 C.•IPii'l'j)И'IIIИ ОТЈIО[) ИЗ.\1е[)у облога IIOIIJliii:IJ:JaTO(Ht.

347*. У 11111ЈЮН CJICIП'JIOIICHИ CIIOII, са l'yt:TИII(Щ струје [!-JA/cm 2. IIOCTaBЉt:tJa jt~

метална нупtа нолуrtрсчниt<а !Ocm. llocлe нолиtю врt>~1е11а lte се t<yrлa ttаелеt;триснти
ДО IIOTCIIЦИjaлa 220V'! ГЈотt~IЩИја.rt нуr.rн: CMaтpaTII ЛOIIOЉIIO МаЛИМ да IIC )'ТИЧI' НН
t;pt•Tall.l' t:Лt:J;TjiOHa у CIIOHy.

348*. Раван ~ори:юнталttи HOII;lCtt:taтop часР М ofit:tJteв је на t:лacпt•itJOj ottpy:1и.

При ТО~! С је }\(~формација OIIJ>)Tf: 11/. У liОНЛеН:Јатор Ct~ усмери CHOII C.<IIЖI рона liOjl1 на
y.ta:J) у нонЈtензатор имају бр:!Иttе v0 у хорюоttта:ttюм 11раuцу. За но_,ЈI·tно lн: Cl' још
ИCTI'I'II)'TИ OlljJ)'Гa. atiO jt~ ja•tиlla СТ)Ј)јС C.IICIПjJOIIa f И atiO I'ЛCIП'jiOIIII IH•IaЗC И:Ј
tювден:Јатора ) правцу t;оји :ЈаЈ>.:tана угао а са хори:юнта:юм? ~3анемарити ефентt•
t;рајева.

349*. Ctюrr Р.Јt~нтрона у;н~Јн• у раван. хоризовта.нtи liондевзатор ) ~оризонта.1шом

нраlщ) .• l.) ши на tющензатора је l. а растојање и:11н:IЈ~ ttлоча је d. П ресен св оп а jt•
право) rauttиt; шири не х и писи11е d. rустина струје t:лснтрона је ј. а
liOIIЦCIIТpattИja ('.'ICIПpOHa
) СНОПУ ј<~ n. J{o.rJИiiO t:.rtet;тpoнa падЈН~ у једИ1111ЦИ I!(Jeo\lt~ЩJ
на IIOЗИTИ!IIIO наеЛСКТ)ЈИСаllу IIЛO'I)' HOHДI~IIЗaTOpa. atiO је IJallOH на HOHJlCII:Jaтop~ U'1

350*. Снон елсt;тЈюна ~ .:tt~lн' у ранан. хори:юнтални нондензатор брзином vo у

хори:юнталном rlpatнt_\ (с.нtна). Поnречни нрессt; сноnа једнаti је ttpeceнy
ноttдензатора. [{оtшеш;" "i' jt•. н рск о отtюЈщ и t<a R. веэан за извор ~~-·lСtсrрощпорне
t:ll.·te 1 (~;ю1на t;он.tt·вщтора је l. ширива х. а растојање и:шеl)у плоча је d.
Е.
l{оrщевтраt.tија слектрона :- свопу је n. f{олиrш је јачива струје ноја тече нро:Ј
отtюрниt<'! Ун)трашн.и отtюр и:шора је заш~марљив.

351*. Измеl;у t;ратно снојеннх облоt-а нондевзатора tipche се брзнно.\1 v рапвомерно

васлеt;трисава танна пло•tа !слина). Наелентрисање пло•tе је q. а растојање измеl)у

d
R
ј ј ј ј ;TL:_"--------1
11----Е- - - - - - '
(:;rика у:. Зl\1111'111\ З 5Q Сдика у:. зааатак З 5 [
60 ФИЗИКА 2М

облога tюндензатора је d. Колику јачину струје при томе поt<азујс идеални

амttсрметар?

352. Одредити екuиваЈiеtпни отпор између тачана а и Ь, ано је отпор сване

cтpallиt(e малоt· квадрата г (слиt<а).

r ь

I:~·=~· L
r

Ь R R R
а

С.Јtика у:1 :~аЈtатак 352 Слика уз задатак 353

353. l{олиt<и отпор треба укључити између тачака с и d (слина) да унупан отпор
измеt)у тачака а и Ь не би зависио од броја ћелија?

354. Наћи отпор измсt)у суседних темена коцt<е. ако је отпор сваt<е странице
ЈiОЦЈ!С Г.

355. Наћи отпор између крајева мале дијаго11але коцке, ано је отпор сnане
странице ноtще r.

а r
r
с

ь ь
Слика уз :~антак 356 Слика уз задатак 357 Слика уз задатак 3 58

356. Отпор сваке стра11ице ноцне је г, а кроз дату страницу тече струја ја чине
(сЛiша). Колики је напон између тачака а и Ь?

357. Страница сваког (11ајмањег) квадрата у мрежи приказаној на слици има отпор
г. Колики је сквивалентни отпор мреже између та•tана: а) а и Ь; б) с и d?
358. l{вадрат abcd је наnрављен од хомогене проводне жице. Отnор једне
странице нвадрата је г. Дијагонале ad и Ьс напарављене су од проводниt<а нешто
веf1е проводности, тако да и свака дијагонала има отпор r. Одредити отпор измеt)У
та•tака а и Ь ако је прекида•t отворен и ако је затворен.

359. Од хомогене жице nопречног nресека S и сnецифичног отnора р

наnрављена је tюнтура приt<азана на слици. Сматрајући дужине а и Ь познатим,
одредити отпор tюнтуре између та•tана: а) 1 и 2; б) З и 4.
 Еtектричиа струја 61

Сяика у:~ :tа.~атак З 59 (;_,1111\il )'.1 .li\JIIIПIK 36Q

360. Нн c.tttщи је 11риюt:шна 1111'\lil Jti'Лiпe:ыt II<IIЮIШ. Канав тp1:fia да је олнос от11ора
R1 11 R1 да f5и на сва н ом c•I!'Jtelн·" OТIIOJHIIII>Y R2 (онносно r) наtюн fiиo 1О 11~ лt
\l<ti!.H 111'1'0 1111 llp!'TXOJ!IIO~(I

361. О.tрt:днтн CliBИЩ!Лt'HTIIII отвор н:!\II~IJ~ та ч ана а 11 Ь (C.III·Iнa) ан о ј!' r = 1О .Q

и R = 20.Q.
3R 4R

ь а

6R 4R
Сдика у:1 .1/Шtтаk 36 1 (;.,шка У' .1а~атаl\ 362

362. У ~<O.·I.' 1111 с.<11щн llalloll ю~1I'IJ~ тач<ш! а и Ь ј1• 24V, н врt~лнuст плюра R
jt• lk.Q. J{().'lllli,\ ja•IИII)' СТр) ј<' 11!>1.1\.l~jl' H,!I'<!.IIIИ IЋ'IB1!110\II'Tap'1

363. Од \O\IOГell!' нроnодне ;ющ!' 11аnрав.1.1'11а ј1• 1•''" Г\ ра нно 1111 c.IИIНI. \но ј!' r
от11ор jt~JtHt' стра111Щ1' ~<Ва;tрата 11 Ј јачи на 1 ·1р~ј1· li\'IJ.! .1аги д1•о 1;0:1а. наћи у~<) 1111~
ја'IИНУ cтryjt> l{()ja Тl~'l!: ().'1 T<l'll>l' а \i<l ·ln'llill Ь 11 0.1\>1'1111 v' I~IШI·II!<I.-1!:1\TIIИ OTIIOp liO.'I<i
и:щРIЈ~ та :tвt' тачl<е.

с
а

r
___1_.

/
ь а L----c:=:::J--- Ь
Rt
(:;шка y:t ЈаЈtатак 363 С;шка уЈ :шlitl·al\ 364

364. а) Ta'llit: а и Ь но.·lа 11а стщ11 m~'") t.l' :1а швоr (1) I.OIII.TaiП\11' t.труј1· / 1.
Оцредити ja•111Ht' струја 1юје те~<.\ !ipo:! tlpoвt~.tll\11,1' т 110p:t R, R2 и Rз.
б) Тачtн• Ь и с нола на слици ве<~.~ с1• :Ја 11:mop (2) I.OIIПЋIITIII' ир)јс 11. Олрl'.tИIИ
јачи11е струја ~>оје л~ну t<po:! IIJIOAUJНIИ~<I: от11uра R1. R2 и R 3.
п) Нолиtн: струје тену нро:1 от1юрнине R 1, R 2 н R 3 at.o су истоврt'\II'НО BL'Ja\tll ювuр
1 и:!мсiЈУ тачаliа а и Ь и и:шор 2 н:щt:l),\' та•шш Ь 11 с'1
62 ФИЗИКА 2М

365*. Одредити еrшиuалентни отnор измеt)у ·r-a•raнa а и Ь бсснона•rне 11роnод11е

мреже састављене од rшадрата чија свака страница има отnор r (с.~ина).

r а

СЈrика уЈ :sадатак Зб5 С'..лика y:s :sадатак З б б

366*. Одредити еrшивалентни отrюр беснона•rнс nровошrс мр1~жс састаnљ1~не од

праnилних шспоугаонина (слина) измеt)у тачака: а) а и Ь: б) а и с. Опюр једне
странице шестоугаонина је r.

367. При t<pajy nроцеса нуњења аr<умулатора l<роз њега те•rе струја јачине 4А. а
наnон измеl)у ЊСI"ОВИХ noлoua је 12,6V. !{ада се аr<умулатор rrpa:JIIи. 11ри струји бА
наrюн измеl)у полова је 11,1 V. Одредити струју !<ратног спо ја акуму .оrатора.

368. Колиrш наnон показује идеални волнtетар у датом tюлу (c.•tиr;a). Све
BC!IИ'IИiiC обслсжене на цртен;у с~1атрати nознатим.

369. l{олиrш наnон nоказује идса,IIIИ волтмстар у rю~у nриназа110~1 на c.·IИIIИ? Св1·
UI'ШI'IИHC о:нrаченс на цртен;у сматрати познати~•-

rr
R, R,

Е, r,
R, d R, Е, Е,

и,

Слика уз :sадатак Зб8 Слика уз задатак 369 Слика уз за!lа-rак З 7 О

370. У КОЛУ на СЛИЦИ је

R2 =2 Q, Е1 =2 V, Е2 = 4 V. Одредити елек­

тромоторну силу Е. ar(() галванометар показује

нулу. Унутрашњи отnори извора су занемарљиви.

371. У колу на слици је

R 1 =R 2 =4Q, R3 =6Q, E 1 =24V, E 3 =12V.
Одредити елснтромоторну силу Ez и јачину
струје која ·геоrс нроз извор Е1 • Унутрашњи
отnори извора r.y занемарљиви. y:s :sа!lатак З 71
 Еtектрпчиа струја 63

372. А1ю се ред1ю са волтметром веже неки додатни от11ор. \Юрни оnсег оолтмt~тра
IIOIН~IШ сеn II)Ta. Са друПЈМ додатним OTIIOjJOM ТО IIOIH'IШЉt' jt> 111 11ута. Ј{ШIИНО нута
СР IIОВеЈшва OIIO'J' CIНI.flt' BO.fiПIPTpa. а110 Ct~ Ј«Ю JlOJl<lТII11 0"1 11ор НОЈЈИСТИ 11аралt:.1111а Вt~:щ
нретхонна два отнорнина'!

г-----iА
373. За а~111ерметар су веэана два шанта 11ао на C.IIИiliJ.
Ctiaлa амперметра има 100 ноделаЈ<а. i'шо сР
амнерметар уt<ључује у JIO.'IO у нриl<љу•щима и 2
щн•ююст јеюю1· ноде.1ы<а на СЈ<али је 0,01А/rюдељан. а
aJiO ct• нористс IIЈЩI<ључци 2 11 3 вредност 1Юде.rы<а ј<'
,1) шю uel1a. Ј{олиl<а Ма/((:имална јачи11а струје моше да о·
.\Н'ЈН1 амнер\Н~тром. а1ю се он ую1.учује у 1юло ЩЈено ( :Jiиl\a у:. Јад атак З 73
IIЈЈИНЉУ'IаШЈ. Ј И 3?

374. Мансиматш uрешюст ja•IИIIP струје на Сliали амllt~Јнн:тра jt• 2Л. .-\110 се :Ја
амперметар веже шант отвора 0,5Q оредност једно•· подељна на с1<али новећа се 10
пута. Нолини додатни отnор треба везати рсд11о са ;щтим и11струментом, да би се 011
~юrао tюристити за мrрење напона ~Јаl((:ималне uрещюсти 220V'!

375. У струјном но.Ју су а1iу~1улатор. OTIIOJmин и ;ll!a амперметра. !{ада су

а.\Ј11!'р~н~ТЈН1 ве:шни паралt>:ню jt>JЩII са другим. један o;t љих 110на:Јује 2А, а ,tp)-ПI
ЗА. -\Jio ct: а~шермстри вежу рсдно. IJOI<aзyjy 4А. J{o:IИI<a јачина струје те•1е 11роз
лато liO.ю ано се избаце ам11ерметри'!

376. У с-:·рујном но:1у n ри1iаза110~1 на

слици су три једнана отпор11и1<а 11 три
jP;tHalia ВО.'П'\Н'Тра. f{o ..-IИiiИ НаПОН IIOI!aЗyjr,
.lJ!.\ п-1 во.'lпн•тар. aliO IIJШII IIOiia:Jyje IOV. а
трt~lш 8V?
(;JIИKil уз Jil!lill"i\K 376

377. У датом нолу (слиiiа) је Е= 5V, R = 3 Q, г= 1 Q. Одредити nотенцијал

та•ше а.

и
СЈ111ка уз зматик 377 Слика уз за!! атак 37 8

378. Одредити пасле1присање но11дензатора у нолу на слици, ано је С= 5 JlF и

И =12V.
64 ФИЗИКА 2М

379. /{олиtю је наелектрисање на уземљеној пло•tи tюндензатора 2 у tюлу 11а

слици? Све величине озна•tене 11а цртежу сматрати познатим.

Слика уЈ задатак З 79 Слика уЈ задатак 38О

380. Одредити наелентрисања свих кондензатора у tюлу на слици. Унутрашtьи

отnор извора је занемарљив. а величине означене на цртежу сматрати nознатим.

381. /{олино наеж "трисање npof)e ''роз 2R ЗR

ttрекида•t у датом колу (слиt,а) 11акон

t99
његовог затвараља'? Унутрашњи отпор
извора је занемарљив. а вели•tине означене
на цртежу сматрати nознатим.

382. а) Наелектрисани tюндензатор

t<апацитета С веже се за "рајеве
проводниtш nроменљивог отnора.
Слика уЈ задатак З 8 l
Одредити како се мења отnор са временом.
ако је у nо•tетном тренутку његова вредност R0 , а ја•tина струје кроз nроводни" је
"овстантна током пражњења tюндензатора.

б) Наелектрисани кондензатор променљивог каnацитета веже се за l!рајеве nроводни"а

tюнстантног отnора R. Одредити зависност капацитета од времена. аtю је у ночетно~t
тренутку његова вредност С0 , а ја•tина струје кроз nроводник је константна TOI(OM
nражњења "онде11Затора.

383. У НОЛУ на СЛИЦИ је: R 1 =R 2 =R3 =R4 =lkQ, Е1 =1,5V, Е2 =1,8V.

Унутрашњи отnори извора су занемарљиви. Одредити јачине струје кроз сва •tетири
отnорни ка.

R,

Слика уз задатак З 8 З Слика уз задатак З 84

 ЕАектрична стр.!'!" 65

384. Уно.:Јунаслициј<': E 1 =40V E 2 =72V. R1 =4k.Q. R2 =3k.Q и

R3 = 12k.Q. Унутрашњи uт1юри из1юра су щнсмар.I.ИIНI. Коли~>u ј•· јачина струје нрш
1·ра11у
abl
385. У Јюлу на слици jt' R 1 = 2 .Q. R3 =5,5.Q.
R5 = 2 .Q и /4 =0,5 А . Одрt:дити ·~·'lентромоторн) сю1у и:июра стр~ ј<~. ан о ј .. њ~1·ов
ун~ трашњи отнор эанемарљии.

Е
Ј,

Rj
Слика y.t задатак З 8 5 UIИKa уз :taJiaтal\ З 8б

386. У Витстuновом \ЮС.Т)' (слина) галваном~тар нlн;а~ује ну.:Ј). Одрещпи uтнор

R,. ано с~ нознати от1юри R1, !<.2 и R3• l{олиl<) ја•1ину струј•: hr~ поназиuати
1·а.-шанометар а1ю :1амени место у I<ОЛ) <.:а извором стр у је'!

387. За IЮ.fiiii<O he С<~ нроменити ја•1ина струје ~>оју no1raзyje идеа.rши l'<tJII!aJюмeтap
~ liU.I) на с.:1ици ако се вредност једног од отнора удвостручи? Извор струје и~1а
(':lе"тромоторну с:илу Е и :1анемарљив унутрашњи от11ор. ВреЈЈнuс:т отnора R
счатрати но:татом.

Е
r

Слика уЈ зидапtl\ 38 7 Слим УЈ Jll:tiiП\1\ 388

388. У колу nриказаном на слици су три извора истих ~.1е1арuщпорню си;lа Е и

унутрашњих uт11upa r. Колики наnон nоназујс волт\!етар? Кол111;е су .i«'IИIIC r.трује
1юје те"у 1rроз изворе?

389. а) Два извора елентромоторних сила е 1 и ђ и у11утрашн.нх U111r.pa r 1 11 r 2

\ЮГУ C:f' замс11ити једним извором елентромоторне с:илf' Е и унутрашњег u·1rюpa r.
та"о да је nад наnова ва nроизвољ1юм сnољашњем отnору R у оба слу•1аја исн1
(слика). Одредити еквивалснтну елентромоторну силу Е и Сl<вивалентllи
унутрашњи отnор r а1ю су е1, ђ, r1 и ђ nознати.
66 ФИЗИКА 2М

б) Одредити ен11и11алентну елентромоторну силу n паралелно везаних изnора

елентромоторних сила е1, еъ ... , е. и унутрашњих отnора r 1, rъ . .. , r•.

8фtЈ R R
R

Слика УЈ JaJtaTaK 3 89 Слика уЈ Јцатак 39О

390*. Од 400 једнаних изnора елентромоторне силе наnрављена је батерија тано

што је редно везано n група no т паралелно nезюtих извора (слина). Унутрашљи
отnор извора је !Q. За ноје вредности т и n дата батерија даје мансималну јачи ву
струје t<роз снољашљи отпор од !OOQ?

391*. Од једнаliих
извора елентромоторних

сила Е и упутрашњих
отnора r и 11роводниt<а

отnора R наnрављено је •
1\ОЛО Са бeCI<OIIa'IIIO MHOI'O Ь
ћслија (слиюt). Шта ће Слика У.Ј ЈаЈЈ.атак 39!
nоиазивати идеални rалванометар аtш с.е всн;е између тачака а и Ь?

392. Чслична и бакарна жица, једнаtшх дужина и nопре•нtих npecet<a. yliљy•tyjy се

у с.трујно иоло најnре редно, nотом паралелено. Наћи однос количина топлоте које се
за исто време ослободе на редној и nаралелној вези ових nроводника. ако у оба случаја
lipoз челичну жицу тече струја исте јачине. Сnецифични отnор челиt<а је
1,2·10-7 Qm. абаира 1,7·10-8 Qm.

393. За време од 40s па nотрошачу састављено~! од три једнака. паралелено

везана uтпорнина. ослободи се нека количина тоnлоте. За tюје време ће се
ослободити иста tюли•tина тоnлоте на редпој вези тих отnорника у нолу с.а истим
извором елсliтромоторнс силе? Унутрашњи отпор извора је занемарљив.

394. Помоl'tу електричноr rрејача. састављеног од два једнака отnорниt<а.

потребно је загрејати 2/ воде ОД 20°С ДО t<ључања. Сваки nојединачни део rpeja•ta,
унључен у градску мрежу. развија с.нагу 250W. За tюје време се загреје вода юю се
унључи: а) један део rpeja•ta: б) оба дела редно: в) оба дела nаралелно? Стеnен
норисноr дејства rрсјача у с11а три случаја је 80%. Снецифични тоnлотни иапацитст
воде је 4,19 kJ/kgK .

395*. Када се на греја•t доведе наnон 120V вода у суду nроt<ључа наtюн 20min.
При наnону IIOV, вода пронључа за 28min. За ноје nреме nрокључа ис.та ноли•tина
 Ел.ектри'lшl струј:~ 67

воде ано се 1·реја•1 унљу'lи на нююн IOOV? Ј{оли'lина TOIIJIOTe ноју 1·pcja'l ОТ11ушта у
онолИIIУ сра:1мерна је времену, а эависност отнора l'peja'la од темнературс је
занемарљива.

396. !{ада ct~ 110лови извора с1юје прено отnорнинu ол 200.Q на том отпорнину
троши се сна1Ћ 200W. Иста снага се троши и a1m су 110Јюш1 и:тора сtюјсни nрено
отrюрни11а од 500.Q. Одредити струју I![Јалюг сноја и:тора.

397. )_(na једнана IIJIOIIOJtiiИHa, олюра но IOO.Q, 11рию1.у'lују ct~ на и:шор

елентромоторн1~ сиm~ IIUjiiJн~ Јн~юю. нотом наралеЈшо. У оба слу'lаја с11а1Ћ нојu се
Т[ЈОНIИ lla СЈШЈ(О\1 IIJIOIIO}lHИI!Y jt~ ИСТа. ЈЈаЈн1 С)ЈРIП'Ј>ШЮТОр11)' СИ.'IУ и:шора. ано НЈН1
редној ве:ЈИ нрш от1юрнИI!С те•1е струја ja'IИIH: IA.

398. У стр) ј1юм I!ШIY су и:mor ет:нтро~юторне силе и HJIOBOJliiИH. 11 ри IЈО!!еlшн,у

отнора IIJIOIIOJlHИiia ОД 3.Q ДО J0,5.Q CTeiiCH HOJH1CHOI' дејстава I(()Jia Ct: YJLIIOCTj)Y'IИ.
Колиt!И је унутрашљи отtюр и:шора'~

399*. l{олину мансималну снагу на сгюљашње~t олюру кола мo<lit~ лати анумулатор
eлctiTJIOMOTOJHit~ сит~ IOV и ytlyтpattiiЫ:I· олюра 1.Q? l{о.:1и1;и је 11ри томе стснс11
IЮрисноt· дејства "ощt~

400*. ЕлеiПЈ!I!'IНИ rreja'l. састав.ъен щ •1етири д1~.·tа једнани~ отнора I.Q, нанаја
et: из извора t~лt~tсrромоторнс сиm: 8V и унутрашњеt· отпора 1.Q. l{atю треба ла буду
ве:шни лс.•юви I'Jн:ja'la ;щ би cr вода эагrевала :Ја најмаtы~ нре~1е'' Ј{олиt;у снагу при
тощ~ троши ali~ ~~~ :1атор'r (Сви де .. юш1 t·peja'la треба ,ш uуду yt;:l.y'lt'tt и.)

401. У бал:рији састашы~ној од n je;tвatill\ ЈН:;шо tн::I<ШII\ a.t;y~ly.:taтopa.

ун~ трашњ11 \ mtюpa r. ~ с.:н:,t ызара JJ<tt· .. ю је ttopac·t ао увутраш11.и отвор }'JIIOI' о л
a.t;ylt) .1атора. (:а тal;tюlt fiaтep11jm1 на. tiOTJIOIIta'l~ олюра R ос.юuаlщ се н ена сваt-а.
Ј]ш;а:!а.Ю Cl: ;ш 1:1' На IIOTJIOIIIa'l)' Ot:.JOfiaJ;a ИСТа 1.11а1·а 11 aliO 1.1' IIO.IOBИ OIIIT<:JJCIIUI'
aliyчy.:taтopa t.paтt;o спојР. l{o.ltlliO 11ута с1: tlom·IJao ) tiYTJJ<l!IIЊII отtюр at;~ )1) :tатора
nри tiBЩJ~ ~

402. E.ll'li'l J>ll'lll<l Clll~jJI'I·Ija С(' Hj)I'IIOCII ual;apllll\1 I!О;ЮВИ\Ја !В ll:mopa ;l() IIOTjJOIШ!'I<l
y.,ta.t.l:lюt·
Skш. llo.t liOjl·l\1 IIUIIOIJ0\1 тpefia 1 .tат11 t:tt<:pпtj). ,Ш б11 IIJHI t·ycпltllt струје)

вo.tOIHI11a 2,5 · 10 5 А/ш 2 . 1·~ fittttt1 tщtt't' шtча tl:moclt.lll 1о/о cнat't' и:шора'l
8
Ctн·tttii\>И'IIIII отtюр баt;ра jt· 1,7 ·10- .Qш.

403. 1'1:1 швора 1ta11011a IOOkV tютрt~бно је IIJ><'Itcти cttat·) 5MW на рапојањс
Skш. Јозво.·ы·ни губитаl{ нанона на IIJIOBOЛIIИillt\ta t;ojtl снајају IIJвop са tютрошач<:)l је
1%. J{omtlia jt' \1111111Ча.Ша IIOBJ!IIIИIIa ПOilj)C'IHOI' IIJH'I.Cii<l IIJ!OBO;tlllllia IIOI'IЏH11\ За Т<Ш<lВ
8
ttpeнoc t::н•t;тptt•ttt<' etн:pt'lljc'' Ctl<'lliii)>И'IIIII отtюр баt;ра jl' 1,7 ·10- .Qш.

404*. Звl':ца. llattpaвљcнa o:t \0\ЈОГене llfJOIIOJlHI' <lilllt!:, YICЪ)''II'IIa jt• у стrујно liOЛ{) у
тa'llia11a с 11 g (c .. нlt;a). Отнор сваt;е страницl' :11н::Ј;tе jt: R. llalн1 o,ttюc нo.:tи'ltlнa
тоtt.юте t;oj1· с<' :щ ttcтo ВЈН'\Н' ocnoбo;tc на IIJIOBO!liiИili.J\1<! bcl, Ьс, cd, аЬ 11 Ье. Ј{ано
fн~ С<' llj)0\1<'1111ТII ТИ 0;lii0C11 <lliO Cl' ОТНОЈ1 II:J.\1<~1)) Ta'l<lli<l Ь 11 d CBI~IlC на 11) ,:Ју. а
tt:Jч<:l;.\ та•t<ШI с 11 с/ на 2R''
68 ФИЗИКА 2М

С.•а уз зцатак 404 Слика уз зцатак 405 Слика уЈ задатак 406

405*. Звезда, наnрављена од хомогене nроводне жице. укључена је у струно Ј<ОЈЮ у

тачкама Ь и е (слика). Отnор nроводника ас једнан је нули. отnор nроводнина Ьс
је ЗR, а све остале странице звезде имају отnоре R. Одредити јачину струје нроз
страницу ас и количину тоnлоте која се ослобађа у јединици времена на целој
звезди, ако кроз звезду тече струја ја чине /.

406*. У nочетном тренутку наnон на једном од кондензатора у датом колу (слика)

је и. други кондензатор је nразан. а nрекидач је отворен. !{аnацитет сваног
кондензатора је С. Колика количина тоnлоте ће се ослободити на сва1юм од
отnорника R1 и R2 nосле затварања nрекидача?

407. Наћи количину тоnлоте која се ослободи за 5s на отnорни ку од 5Q, ако се:

а) јачи на струје мења са временом no закону 1 = Jki, где је k = 4 А 2 1s; б) наnон

на отnорни ку мења са временом no закону и= Ја, где је с= 4 V 2 1 s.
408. У колу на слици је R1 =30 Q, R2 =60 Q. а ди ода је идеална. Одредити
еквивалентни отnор између тачака а и Ь ако је nотенцијал тачке а: а) виши;
б) нижи од nотенцијала тачке Ь.

Rz
С...а уз зцатак
RJ

RJ
408
ь _L~
Е~С

Слика уз
О
задатак
u_
409
Uo U

409*. На слици су nриказани струјно коло са диодом и струјно·наnонска

карактеристика те диоде. У nочетном тренутку nрекидач је отворен, а кондснзатор
није наелектрисан. Наћи количину тоnлоте која ће се ослободити у колу nосле
затварања nрекидача, ако је електромоторна сила извора Е, а каnацитет
кондензатора С.
 69

410*. lla слици је нрина:~ана струјно-наrюrrсна rщщнтеристина rrerюr· cтpyjrror·

елем(~нта. Ано се тај (~лемеrrт унљу•rи редно са и:шором елентромоторrrе силе и
реостатом отпора ЗOOkQ, нро~ њега те•rе струја 0,5mA. Лrю се oтrrop реостата
смањи rra lOOkQ, ja•rиrra струје нроз дати елемент се удностручи. l{олиr<а је јачиrrа
струје нроз слсмеrrт ано се нрајсuи реостата нратно споје~

/(mA)

4 6 8 10 U(V)
Слика y:r JIIJiaтaк 4 1О UlltKii y:r JiiJII\TIIK 4Ј 1

411*. Диода, чија је струјно-напонсна нараrперистина npиr<aзarra rra слици. везаrrа

је у струјно ноЈrо рсдно са рсостатом и извором елентромоторrrе силе бУ и
заrrсмарљивог унутрашњсг отпора. Колина је ja•rиrra струје у rюлу нада је отnор
реостата 1,5kQ? При r;ојим вредrrостима отнора рсостата диода нрсстајс да ради rra
п раuол и ни јсном делу r<араr;тсристи не?

-
/(А )

1,2 / R,
1. о /
Ј
о. 8
О, б
1 1
Е
s
о. 4
1
О,
2v И( V)
4
Слика уз зааатак 4 12

412*. На слици је r1риназано струјно ноло са ламном ·S и струјно- наnонсна

нарантеристина те ламnе. Колина снага се издnаја на ламnи у нолу. ан о је
R1 =ЗОQ, R 2 =20Q, E=l5V?

413*. На слици су nриназани део струјног нола и временска зависност наnона ноји
се доводи између тачана а и Ь. Сматрајуl111 да се у тоr<у једrrог nериода наrrон на
 ФИЗИКА 2М
70

tюндензатору врло мало и

11ромени. наћи наnон
ноји ће се усnоставити R и,.

~
на 1юндензатору. Вели·
чине r, R, С, Uo. Т и -.1..
-r су nознате. а диода

је идеална.
Слика уЈ заЈiатак 4 13

414. Проводна мрежа је уземљена nреко реостата отnора R (слика). На мрежу са

uелиног растојања равномерно стижу електрани. Колиt<а количиttа тоnлоте се
ослободи у јединици времена услед бомбардовања мреже слектронима, at<o далеtю од
мреже електрани имају брзину v, а јачи на струје уземљсња је /.

Слика уз задат а к 4 14 Слика уз :ЈаЈiатак 4 15

415*. Кугла nолуnречника а је уземљена nреко реостата отnора R (слиt<а). Из

бесtюначности на куглу долази сноn електрона. Концентрација електрона у сноnу је
n. а далеко од кугле елеtпрони имају брзину v. Одредити нона•tно наелектрисање
кугле, сматрајући брзи н) v довољно nелином (у nopel)eњy са којом величином?)

416*. На металну куглу, уземљену nреко отnора R, nада сноn електрона који су
далеко од ње имали брзине v. Колика снага се издваја на кугли, ако на куглу nада n
елеtпрона у јединици времена?

Електрична струја у разниl\-1 срединама

417. Метални штаn дужине IOm креће се брзином 200m/s у nравцу своје
;~ужине. Одредити количину наелектрисања које nрође кроз галванометар, везан за
t<рајеве штаnа. nри наглом кочењу штаnа. Укуnан отnор кола је lOmQ.

418. Проводни бакарни npcтett nолуnречника

lOcm ротира око свеје осе
(нормалне на раван nрстена) угаоном брзином
lOOOrad/s. Колика је јачи на струје кроз
nрстен nри њсговом равномерном заустављању за lms? Површина nоnречног nресена
nрстена је 0,5cm 2, а сnецифични отnор бакра је 1,7 · ю-8 Qm.
 Енектрична струја 71

419. Ђнша мстална пло•tиtщ кpeht: се КUIIПЋнтним

~ бр:щњем а у правцу своје најнраlн.: с.траниuс (ели на). Наћи
_јачину CJ!CIПpИ'IH()I' HU.Ibll у HJIU'IIЩИ И IIOBpiiiИH<:I!Y I'YC"I ИН у
наелентрисан.а на странама 11лочиш~.

Слика у.1 за~аrак 4 19

R
420*. Метални диt.:l! tюлynpt>'IIIИI<a l рuтира 01.0 с.воје
осе Yl'aOIIOM брзином ill ;.(исн је ве~ш1 у струј11о ншю
t.:a нроводникuм отnора R нре1ю нлюних tюнтаt.ата нао
на с.•IИUИ. Колика снага ct> развија на ПIIOBOHIIИ~>y ·r
Елентри•tни отnор диl"на занемаrљив је у оЈlносу на
Слика уЈ :11\Jiill"itK 420 отnор проводника.

421. Густина струје у нровояниi<У (с.~ина) ј<' ј. а сnецифич11а iipoвo..tнoo ~lатери­

ја.ш је а. l{o.rtиtш је наnон из~tеЬу тача~>а А и В. а"о је расгојање ~шн:IЈу 11.их l'!
Угао а сма·1 рати по:татим.

(..- ....•в
А ,,-_-_·Q:...

в
Слика уз задатак 421 CJIИI\a ) .1 JI\.11\TI\K 4 22

422*. Наlщ напон између тачаliа А и В сtюјенил по.'l)I•IЈУ"аюм струјном 1;онтуром

(слина). l'усти11а струје је ј. растuјање юмf'IЈУ та•iа~>а А и В jt: l. а Cllt'UИ<\>И'IHa
nровnдtюст средине је а.
2
423. !{роз ба!iарни ПрОВОДIIИК Ј\УЖИНР 2m И nollpt"IIIOГ npl't.t'!,a 0,4mm те•н~
e,;leiiтpи•tнa стр) ја. Пр11 томе се у llpuвuщшli) ) сшн.ој <..CI•~ "-''1 ог юбаlщ 1iОЛИЧИ11а
TOHJIOTI' 0,351. /{О.'IИК{) е.IН'I('Грона IIIJU.•Ia:JИ) једној t.~I!)H,\И iipO:J llOiipt:ЧHИ np<'< o'l( TOI'
8
проводнина? \.ntщифични от1юр банра је 1,7-10- .Q.ш.

424. При nротицању нонстантне струје lфОЗ алуминијумски ПIJOIJ!),LHИI· ~altf"''"'IIC

6cm 3 :за lшin пr.лободи се /iопичина топпоте 2161. Ko.~иlia jt: јичина <'лeнpii'JHUI"
8
поља у nроводнИI<у? Снецифи•1ни отnор алуминијума ј~: 2,6 ·10- .Q.m.
425. Колино је средње време између два судара рлентрона са јо11имн ,,ристал11е
3
pt~ШCTI!C банра'! Сnсцифични отnор бакра је 1,7 ·10-8 .Q.m. гуr.тина 8900kg/m . а
72 ФИЗИКА 2М

моларна маса 64 g/mol. Сматрати да свани атом у I<ристалној решсТЈ<И баЈ<ра ослобаl)а
no jeдali елеiПЈЮН.

426. Сnецифична nроводност метала је lOMSrnlm. а Јюнцентрација слободних

еле1прона у њему је 1029m· 3 • Одредити средњи слобош1и nут елентрона измеЬу два
судара са јоЈЈИМа нристалне решеп<е. а1ю је средња брзина тоnлотног I<ретања 106 m/s.

427. У металном проuоднину густине р и моларне масе М. у Јюмс је

успостављено слс1прично ноље јачине Е. у јединици времена и јединици заnремине

ос.rюбаl)а се Iшли•Iина тоnлоте р lwtcmз ј. Одредити средње време између два

судара елентрона са јонима нристалне решетне.

428. Лампа сню·е 100W је nри"љу•1ена на наrюн 120V. При томе је темнература
влакна ламне 2000°С, а onop влюша је 10 nута uehи него на температури О0С.
Одредити тем11ературски иоефицијент отпора влакна и отпор uла1ша на О0С.

429. !{ада је сијалица прикључена на наnон 220V нроз волфрамово вла"но те•1е
струја 0,68А. НолиЈ<а је темnература вла"на? Темnературсi<И 1юефицијент отnора
uолфрама је 4,6 · 1о-з к·' • а отnор вла"на на 20°С је 36!2.

430. При температури О0С отnор алуминијумСЈ(а щице је 3!2. а гвоздене 2!2.
Ноли1ш је термич"и ноефицијент отnора редне везе ових жица? Термич"и

ЈЮефицијент отnора алуминијума је 4,2 · 10-З К-! . а гвощЬа 6 · 10-З к-I.

431. Угљени штаn везан је редно са свозденим штаnом истог попречног пресена.
При ком односу дужина ових штаnова yi<ynaн отnор везе не зависи од темnературе'!

Снецифи•Јни отnори гвожt)а и угља. редом. на 20°С8

су 9,8 · 10- .Q.m и
5
4 · 10- .Q.m. темnературсни Јюефицијенти отnора Ј'Вощt)а и _угља. редом. су
6-10-зК' 1 и -8·10-4К- 1 •

432*. У топљивом осигурачу оловна жица nречнина 1mm топи се при сталној
струји ја•1ине 8А. При иојој јачини струје се тоnи оловна жица дуnло већег
nолуnречнина? Сматрати да је 1юличина тоnлоте ноју отnушта жица сразмерна
nовршини шице и разлици темnература жице и околине.

433*. На крајеве оловне жице дужине 5cm nрикљу•1и се константни наnон 100V.
Ако је nочетна темnература жице О0С. nосле коли1ю времена ће жица nочети да се
топи? Густина олова је 11300 kg/mз, сnецифи•Iни отnор на О0С је 2,2 · 10-5 .Q.m.
термички 1юефицијент отnора 4,4 ·10-з к·', сnецифични тоnлотни иапацитет
130J/kgK. а температура тоnљења 327°С. Занемарити тоnлотно ширење жицс и
губитан тоnлоте у оЈюлину.

434. При ни"ловању 11еног nредмета за два сата на његовој nовршини се

наталожио слој никла дебљине 0,03mm. Нолика је rустина струје nри овом nроцесу?
Густина ни1та је 8800kg/m3 • а елеитрохемијсни еквивалент је 3 · 1о- kg/C .
7
 ЕАектри•ша струја 73

435. Да би се проиерила ис11раиност волтметра. он је ушьу•1сн варалелно са

опюрни1юм од 30.Q. а редно са оиом везом принључева је нада у нојој се одвија
еле1пролиаа сребра. Эа 5min у нади се издвојила 55,6mg сребра. при чему је
волтметар нш<азиuао 5V. l{олина је грешна у IIОЈ<азиваљу uолтметра'r

Е:лентрохемијс1rи енuивалент сребра је 1,1 18 ·1 0-6 kg!C . Отnор волтметра MIIOJ'O је

m:l1и од осталих отвора у нолу.

436. l{олино наеле1присаље вроl)е 1rроз раствор CuS0 4 за IOs, ано јачива струје
:ш то време рашюмерво расте од нуле 110 4А? !{олиЈrо се ба11ра при томе издвоји на

натоли'? f.лентрохемијсни СIШИВаЛСНТ банра је 3,3 .) 0-7 kg/C .

437. Эа е.:I!:Iпролизу банра утроши се 5kWh енергије. П ри томе је наrюн юмеl)у

~~.:ЈеНТЈЮIШ IOV, а стенев норисноr дејства 75%. Коли1ю се излвоји ба11ра'?
(k = 3,3 -10-7 kg!C ).
438. ЕлеiПЈЈОЛитичllа 11ада са раствором AgN0 3
YliЉ)"ICIIa је у струјно 1юло 11ао на слици. Ј<:ле1промоторне R
си.-1е оба извора су no 2V. а увутрашњи отnори no 1!2.
Отвор слсiПЈЮлита је 7,5.Q, а от11орви11а 2!2. За 11оје време
с1~ ва 11атоди издвоји 134шg сребра'( ( k = 1,118 ·10- kg!C ).
7

439. l{oлиllo се наеле!iтрисаље налази на шю•1ама

AgN0 3
liOHJtCIOaтopa IIOTOnЉeiiOГ у растuор CuS04 11ада 11рОЗ
раствор теч1~ струја 0,5А? Специфичви отnор раствора је
Слика уЈ задатак 4З 8
0,5nш. а р1~лативна диелентрична nроnустљивост је 81.

440. Коли11u наелсктрисање треба нропустити liJJOЗ еле1пропитич11у lla;tV са

заliишељеЈю~' водом, да би се добио ldш3 IIJЖCIIauoJ· гаса на темnератури 27°С и
nритисну lOOkPa?

441. l{oлиllo времена треба вршити еле1пролизу за11ишељевt> иоде, 11р11 јачиви
струје IOOA, да би се добијеним водовином могао, у нормалним условима, наnунити
ваздушни балон тано ла сипа 11оја ra nодиже у ваздуху буде 2kN'r Маса балона је
занемарљива.

442. Топ .. юта саrорс11ања водовина је Л= 119700kJ/kg. При нолином мивиоiаmюм

наnону измеl)) елt>нтрода. ) елеiiтролити•Јној liади са за11ишељеном водом. може ла се
одвија слентролиза воде?

443*. llроводна сфера полуnречнина 5сш постављена је у елРНТЈЮЛИТ11Чну наду

на11уњен:~- раствором банар·сулфата. На 110вршини сфере је мали отвор nолуnрсчнина
0,5шш. За ноли1ю l1e се вовећати маса нуrле. ако се елентролиза одвија 30min nри
rус.ти1ш струје O,OIA/cm ? Моларна маса банра је 64g!шol.
2

444. Дес.етопроцевтви раствор нухињсliе соли. масt> 780g. валивсв је у суд

вравоуrаоноr llunpe•11юr пресена. Супротни зидови суда, меt)уr.обво удаљени за
25сш. представљају еле1проде. Отnор раствора је IO.Q. Одредити сте11св
 74 ФИЗИКА 2М

дисоцијю(ијс раствора. Покретљивости јо11а натријума и хлора, редом. су

4,4 ·10-8 m2Ns и 6,6·10-8 m2Ns . а мола р на маса кухињске соли је 58g/mol.

445. Ноефицијент дисоцијације воденог раствора, који садржи 0,064g азотне

киселинс у lcm3 • је 0,824. Нолика је сnсt(ифична nроводност раствора?
Покретљивости јона Н+ и N03-, редом. су 32,4 ·10-4 cm 2Ns и 6,4 · 10-4 cm 2Ns .

446. Одредити npe•IIIИI! ку1·лице која има исто наелеl!трисање l!ao јон сребра и
креhе се, у слабом воденом раствору AgNOз. nод дејством електричног nоља, истом
брзином као тај јон. Сматрати да на l!углицу делује сила отnора одре~ена Сто1<соuим
законом: F01 =6яr11v, где су r и v nолупре•шик и брзина куглице, а Т/

IЮСфИцИјСIIТ UИСКОЗНОСТ те•IIЮСТИ. П011ретЉИВОСТ јона сребра је 5,6· 10-S m2Ns, а

коефИI(ијент вискозиости раствора је 1,1· ю- Ns/m. 3

447. По средини растојања измеl)у електрода јонизационе коморе пролстсла је

алфа-честица. крећући се наралелно са равним еле1продама. На свом nуту честица је
образооала низ јонс1шх nарова. После колико времена ти јони стигну до елснтрола.
ако је растојањс изме~у елентрода 4cm, наnон 5kV и nокретљивост јона оба Зllal<a је

2cm 2Ns?

448. llpи 1юм напону се nали неонска ламnа. ако је растојање измеt)у равиих
е,н~•прода d? Енергија јонизације атома неона је W. а дужина слободног пута
··С.'Iсктрона измсt)у дпа судара са атомоима је А.

Заnрсмина гаса у гасиој цеви је 0,5dm • При укљученом јонизатору "РОЗ 1\СВ
3
449.
тс•1е струја засиhења 4nA. Нолико nарова јона ствара јонизатор у јединици времена'!
Наелектрисање јона је е.

450. Ваздух изме~у nлоча кондензатора. у 1юлу nриказаном на слици. Јо11изује се

рендгенским зрачењем које ствара 109 јонских nарова у ls у lcm ваздуха.
Димензије п .. юча су IOcmxlOcm, а растојање измс~у њих је 2,5cm. Вредности
отnора R 1 и R 2 су исте - no 10 100. а наnон изме~у тачака А и D је 1,ЗkV.
Колика струја тече кроз отnорник R 1• ако кроз гас у кондензатору те•1е струја
засићења? Наелектрисање јана је е.

l (J.LA)

R,

в и
Слика уз заЈiатак Слика уЈ за)lатак 451
 ЕАектрична струја 75

451. lla слици је 11\)ИЈ(азана :ш111сност јачинс струје од 11апона нри несамостал1нш
nражњењу у неном 1-асу. Ано је 1\CII са 1·асом редно незана са нt~ним реостатом 11
нринључt~на на и:шор на1юна 2kV. щюз гас те•1е струја 5!ЈА. Ка1ю тџеба променити
отпор реостата. да би ја•1ина струје достигла вредност струје засићења?
2
452. Ваздух измеiЈУ дне паралелне шю•ю. ноuршина no 500cm . на меl)усобном
растојању 2сш, јонизује се рсндгенсним арачењем. Одредити нонцентрацију
позитинних јона. юю nри напону од 1OOV измеiЈУ шю•1а тече струја ја•1инt~ ЗЈlА.
llонретљивости nозитивних и неЈЋТИВIIИХ јона nаздуха су 1,37cm 2Ns и 1,9lcm 2Ns.
Наеле1присање јона је е. а струја засиl1ења много је јача од З!ЈА.
 МАГНЕТНО ПОЉЕ И МАГНЕТНЕ СИЛЕ

Маrнетно поље у вакууму

453. l{роз два бес1юначна нрава проводнииа. удаљена 5cm један од другог. тсну
струје ja•IИIIe IOA. Одредити индуl(lщју магнепюг поља у та•ши ноја се на:1а:Ји 11а
средини растојања између nроподнина:
а) ано су nровод11ици nаралелни и кроз њих TCI<Y струје у истом смеру;
б) аrю су nроuодниuи паралелни и кроз њих тену струје у супротним
смерови ма;

u) ано су провошшци меt)усобно пармални.

454. Два наралелна бссноначпа nроводпииа 11алазе се на меl)усобном растојаљу

IOcm. ({роз оба проподiiИI<а тс•1е. у истом смеру, струја јачипе бОЛ. ({олина је
индунција маг11етног поља у тачни удаљеној 5cm од јед11ог и 12cm од другог

nроводнииа?

455. ({ошн;а је јачи на струје нроз нрунши nроводниli nолупречнина 1Ocm. а~о је у
тачни А (слика) индукција маг11етног nоља l!J.T?

. . о

~ R
~ ~
Ј
Слика у.1 заЈiатак 455 Слика уз заЈ~атак 456

456. ({роз бесиона•1ан nроподниr<. савије н liao на слици, те•1е струја Јачипс 1О А.
l{олина је индукција магнетног nоља у тачни О, ано је r = IOcm? (Ta•rr<a О је у
раuни nроводпина).

457. l{роз бесrюна•rап праu nроuош1ин тече струја јачинс 50А. Проnодниr< је на
једном делу савије11 у петљу облика l<ружног лука rюлуnречнина IOcm. Одредити
индунцију мап1етног nоља у тачки О у три случаја nриказана на слици.
 Магнетно поА>с и магнетне сиАе 77

~
~------Y.L__
о

(а) (б) (в)

Слика УЈ ЗIIAIITIIK 457

458. Бесноначан nрав nроводнин на једном делу је савијен у нрушну nетљу

nолупречниr<а !Ocm. l{роз проводниr< течс струја ја•rине 50А. l{олина је индунција
магентноr nоља у центру нрушноr дела у слу•rајсвима приказаним на слици?

-4 Q (а)
Слика уз заЈiатак
__.1___.

458
G (б)

459. Индукција магнетноr nоља nравог nроводнина коначне дужине (слина а) у

тачки на симетрали nроводнина одре ена Је формулом: ђ . В __ Jlol cos ср _

2т-
Одредити индунцију маrнетноr nоља у тачни О nроводника nриказаних на слинама
(б) и (в), ано је јачина струје 50А, а nолуnречнин кружноr дела nроводника износи
!Ocm. Прав nроводнип на слици (в) је бесконачан.
А
.·~.

:r ''
' ''
R/2
~--._
--- /

---т+ -г
(а) (б) (в)

Слика уз заЈ\атак 459

F..-----..,.E
460*. !{ада нроз страну AВGFA
Af'-~--rТD ноцне, наnрављене од тa.rr<e

nроводне шице, тече струја ја чине /,

у uенру коuне индукција маrнетноr
nоља је В. l{олина је индукција
магнетноr nоља у центру ноцне, ано

стр у ја Ј те че кроз 1юнтуру

(а) (б) FADCHGF (слина)?
Слика уЈ за;tатак 460
78 ФИЗИКА 2М

461 *. llo ·иtнној, хори:юi!Та .. нюј. и:юлаторс1mј н ру н; н ој 11.110'111 нoлyllpt:•tttиtщ R

paвtю\it'ptю jt· расноре!)t:но в;н·m:tп рисаљt: q. Нш1и1>а jt· ИBJtYiii\Иja ~tаП11:тво1· 1юља у
lli'I!Tj>.\' 11.110'11'. at,o HJIO'I<I ротира 01;0 CBOjt: 111:pT111ia.•tlll: IIO' _I'IЋOIIOM fip:!IIBШI й) '(

462*. !{рш нtши нроволнн нрсл:н тt:че струја. У та•tни ноја ct: нam.t:tи на оси
нрстt:ва (вор\tатюј на раван нрстена). на растојан.у !т OJl lli'I!Tpa. ИIIJtytщиja
чat·llt'ТIIOI' 11шt.а jt: !OnT. Олрс)lити мап11:т11и ~ю~н:нт 11рсл:11а. ано jt· љеt·ов
IIIH) HjH''HIИt; \11101'0 Matbl1 O)t [т.

463*. llo та11ном и:юлаторtжом 11рстt:11у масе IOg и tюлyнpe•tiiИt<a ЈОст

IHIIIIIШII'pllo jt: pacllopt:lyt:llo 11аr.m:нтрисаљt: IOnC. llpcтt:ll рашюме[НIО ротира оно свој!'
()(.(' (ttop~taJIIII' lla paвall ilpCTCIIa) Y'ICГIЋI!OIIIIty 1os·'. ()Jlpi:JtИTИ .\Jai'IIC'IIIII ,\J(ЩCIIT
BJ>CТI'II<I И IЦВОС Mai'BI:TBOI' ~IO~II:BTa И MC\aiiii'IHOI' MO\II:BTa И.\!IIY.III:a lljJCТI'Ita.

Деловаље ~tаrнетноr поља на наеле1присанс чесп1цс

464. !{олиt<а је ни11стична е11срrија алфа·чеслщl' ~>оја се нреlн: 110 tiру;нниltИ

BO.-I:V l!pt:'IIIИ!>a 49ст у раUВИ HOpMa.'IIIOj ва ЛIIBIIjt• XO\IOГI:IIOI' \Нli'IICTHOI' IIO.'bll

tнц:- iillltje 1,2Т? Маса a.:tфa·•tccтиttt: jt: 6,64-10-27 kg. а наелеtп[НЮIЉI' 3,3·10- 19 С.

465. У јt:ююм делу нростора постоје XO\IOI'CIIO мat·tteтtю поље ИIIJlY"'tиjc 1О тТ и

\О\101'1'110 t:m:~>ТfH1'1110 tюљс ja•tиlle \OkV/m. Bet;TO[HI Е 11 В су \II:IJ)t:oбtю

tюрщt;нtи. У ouaj простор Y-'telн: наелентрисана чеслща у вравну tJO[J\taлii0.\1 на оба

tюъа. 1-\uлина је брзина честице анu се она t{po:t ова поља нpelte раt1номерно
11 раво:tи вијсt;и'1

466. Сно11 врото11а вро:шзи Ge:~ снретања ~>[ЮЗ 11pocmp у tiO·\tC нo1.:rojt· .\O\IOI'CIIO
I'.'IC!iTjJИ'IBO IIUЉC ja'IИIIe J20kV/т И .\O~IOI'CIIO ~Јаt·нетtЮ IIOЉI: llll;t)'IЩИje 50mT.
llpauttи 11оља и нpauat~ нрстања 11ротона су мcl)ycofiнo tюp~tamtи. llo и:з . tасн) из те
об:tасти щюто11и надају 11а y:lc~tљclly мет). ОдрСЈtити си.1у 11ojo~t прото11и де.'l)ј) ва
\ICT), ai{O је ја•tина струје вротона 0,8mA. Маса вротова је 1,66-I0-27 kg, а
19
наслеtприсање 1,6·10- С.

467. Наелентрисана честица се нреће бе:1 110четнс бровне у хомогеном елентри•tном

IIOЉ)'. ГlрешаВШИ ПОТеiiЦI!јалну раЗЛИНУ ОД 20V, 1 1ССТИ!lа улети у .\0,\IOГCIIO ~laГI!CTIIO
поље индуtщије 5тТ rде се t;pelte по нруж11ој нутаљи tюлyttpe•ннtt{a Зтт.
Одрслити специфично наелентрисање честице.

468. На слици је nриt;азана шема маrнстног спеt;тромстра. У јонизатору А

;юбијају се јони ноји се убрзавају наnоном !OkV, а нотом I{[)ОЗ усну пуtютину улазе у
хомоt·еtю магнетно nоље индукције 0,\Т. После tiретања по tюлуtцЈуи;ној nутањи
jotttt надају на фотоnло•tу и осгаuљају зацрњени траг (трану).

а) На tюм растојању од пуноти11с се налаэс тра~>е јона н+ (т 1 = 1,66 ·1 о- 27

kg ),
2
Н + ( m2 = 2т 1 ) и 3
Н + ( тз = 3mr )'?
 Маrнетно поље и маrнетне сиАе 79

б) Колика треба да је ширина nукотине да би траке јона 0 16+ (m0 = lбm 1 )

14
и N + (тN = 14т 1 ) на фотоnлочи биле раздвојене?

Сдика уз задатак 468 Сдика уз задатак 469

469*. l{олиl!и наnон треба довести на облоге цилиндри•1ног кондензатора, да би он

захватио на l<ружну орбиту електроне убрзане наnоном и (слиl!а)? Н:ондензатор се
налази у хомогеном магнетном nољу индукције В, чије су линије nаралелне са осом
кондензатора. Растојање h између облога конде11затора је много мање од средње1·
nолу11речника I!Ондензатора R.
470. Мало тело масе т и наеле1присања q. везано за
неистегљиву нит дужине /, може да се нреће у вертикалној
равни. Хомо1·ено магнепю nоље инду1щије В нормално је
на ту раван и усмерено као на слици. Колину минималну
брзину треба да има тело у најнижој тачни nутање да би
могло да оnише цео круг?

471. Линије хомогеног маrнетног ноља индукције В

усмерене су вертинално навише. У том nољу креће се мало
UIHKa уз задатак 47О
тело масе т и насле1присања q, обсшено за лаку
нсистегљиву нит дужине /. Путања тела је нруншица у хоризонталној равни. l{олиl!и
је nолуnречниl\ nутање. ако је nериод обртања тела Т?

472. Еле1прон (т=9,1·I0-31 kg, e=I,6·10- 19 C) улеће брзином 2·106 m/s у

хомогено магнетно nоље индукције ЗОmТ. По•1етна,брзина елентрона заклапа угао
30° са линијама магнетне индунције. Одредити полупречнин и i!оран nутање
елентрона у маrнетном nољу.

473. Прешавши у елентри•1ном nољу nотенцијалну разлику и. елентрон

(т= 9,1·1 о-зl kg, е= 1,6 ·1 о- 19 С) улети у хомогено магнетно nоље унутар солено­
ида дужине l са N навоја. У nочетном тренутну (у соленоиду) еле1прон је на оси
соленоида, а њсгова брзина занлаnа угао ср са nравцем вентора магнетне инду1щијс.
а) l{олИIЮ времена ће елентрон остати у соленоиду?
б) Н:оли1<а треба да буде минимална јачина струје нроз соленоид, да би
еле1прон два пута npecel<ao осу соленоида?

Занемарити нехомогеност nоља на i!рајевима соленоида и сматрати да је 11олупречни1!

соленоида већи од прсчни1<а nутањс елентрона у соленоиду.
80 ФИЗИКА 2М

474*. Сноn наелектрисаних честица, убрзаних наnоtюм U, улеће у дуга•tак

r.uленоид у некој тачни А на његовој оси. Угао дивергенције cttona је веома мали.
Мењањем ja•tиtte струје кроз соленоид, континуирано се мења и индукција магштюг
nоља у њему. Примећсно је да се nри вреднос-rи индукције В 1 честице фокусирају у
тачни М (на оси соленоида), удаљеној за l од. тачке А. Потом се nоље nојачава и
nри индукцији В 2 честице се nоново фокусирају у тачни М. Одредити сnецифичttо
ttаелектрисање •tестица. Сматрати да је nолуnречник соленоида већи од nречним
nутање честица у соленоиду.

475. У области у tюјој постоје хомогено електрично nоље јачине Е и хомогено

маt·нетно nоље индукције В равномерно nраволинијски се креће протон. Веtпори
јачине електри•tног поља. магнетне индукције и брзине nротона nриказани су на
слици (угао q> је nознат). Одредити корак завојнице no којој ће се кретати npoтott
nосле искључсња електричног nоља.

[Ј
у

~-ЕЈ
Е в
m,q .
х

о v; х

Слика у:1 задатак 475 Слика уз задатак 476 Слика уз задатак 477

476. Уски сноn јона сребра (т= 1,8 ·10-25 kg, q = 1,6 ·10- 19 С) улеће брзином
v у nростор између nолова магнета. Поnречни nресеци nолова магнета су кругови
nо!lуnречника бсm, а између nолова је магнетно nоље индукције 0,5Т. Може се
сматрати да је поље између nолова магнета хомогено. а изван тог nростора nоље не
nостоји. Одредити брзину v. ако су npe уласка у nоље јони усмерени дуж осе
магнета (слика), а no изласку из nоља отклоњени су за 30° од тог nравца.
477*. У nростору у коме nостоје хомогено електрично јачине Е и хомогено
мю·нетно nоље индукције В. из тачке О (слика) креће честица масе т и
наелектрисања q брзином v0• Вектори nочетне брзине честице, јачине електричног
nоља и магнетне индукције nриказани су на слици. Одредити: а) координату Уп
•tестице у тренутку када она n- ти nут nресеца у

- осу; б) угао између nравца брзине честице и у

-осе у том тренутку.

478*. П.rю•tе равног кондензатора nостављене су

нормално на линије магнетног nоља индукције В
(слика). Растојање између nлоча је d. У близини
неt-ативно наелектрисане nлоче налази се извор в
спорих електрона који излећу у разним nравцима.
llpи којим вредностима наnона између nлоча ће се Слика уЈ :lаЈiатак 4 78
 Маrиетнзам 81

e.'I<'IП'JIOIIИ фонусирати 11<1 IIO:!ИTИBIIOj IIЛОЧИ'? Од ЧCI'<l ПрИ TOMI~ :!<!ВИСИ lllllpИII<l
C.'ICiiTJIOIICI(C "мрљt~" на llo:JИTИBIIOj IIЛОЧИ?

479. (]о (;ОЈЮВОј теорији У <!ТОМУ IIOJlOIIИIШ C.IICIПfJOII СС l(pt~fн• OIIO llt~IIOHJ>CTIIOI'
IIJIOTOII<! 110 l!fJ)'ЖIIOj 11) таљи. \1(0 се аТОМ IIOt:TaiiИ у XOMOI't~IIO Mal'llt~TIIO IIOJЫ'
и11ду1щије В. чије су .111111ијс нормалне ва ра11а11 nутаље еле1про11а. щю~tе1111 се
фрС!ШСIIЦИја обртања I~ЛCIПjJOIIa. :Јансмарујући IIJIOMCIIY IIO.'I)'IIfH~'IIIИI<a OfJUИTI',
OJlPCJliiTИ IЮЛИI<а је та llfiOMt~lla фpCI!I!(~IIЦИje. с~tатрати да је llpOMCIIa ФЈН'IНН~IЩИјt~
обртан.а еле1прона м11ого мања од саме фре1Ше1щијс обртања сде1прона о1ю протона.

480. Дуж ОСР TaiiiiOI' llfJOIIOJНIOI' llH.!IИII;!p<!

IIO.'IYIIPC'IIIИiia R IЮСТШ!љева ј<' та111<а ··liИita. При
:шгрсвању наща емитује с.rн~liтроне у ралијадним 11ршщима
(cnиlia). Број емитонаню t'.'H~IПfЮIIa у јслиниltИ нрt~~н~ва је
n И IIOIICTai!Tall је. а I<ИIICTИ'II<a СНСрi'Ија CJit~I<ТpOIIa !!рИ
иалетању ю жицt~ је W. Нацртати 1·рафин заuис11ости
јачиве струјt~ коју ПОI<<1:1ујс амnерметар од и11ду1щије
XOMOI'I~IIOI' MaГIICTIIOГ ПОЉа В ЧИје су .'IИIIИjC 118.p<!.IIC.'IIIC Cl~

Cдlll\a у:1 Ja;ta·пtl\ 48О осо.11 ltИJНIIIJtpa. При 1юјој нрt'дl!ости мап!СТIIС 1111ду1щије
јачи на струје нада ва 11)'.'1)'?

481. У )'llfiOIIIflCIIOj IIH~ШI M<IГIII'TIIOI' ХИдрОдИII<!МИЧIЮI' I'СНератора 1\:IOOp струје је

раван "овдt~шатор у хомоге11ом маrнепюм пољу И11.1.VIщијс В. усмсре11ом нао на
C.IIЩI1. l{pm IIOIIДCн:JaTOp струји TCЧIIOCT CПCitИ<jJИ'IIII~ ПЈ>ОВОДНОСТИ (ј бр:Н1110М V.
llapa.'IC.IIII0\1 са шю•1ама нон.uензатора. Површива шю•1с је S, а растојањt: 11:щеiЈ)
II.'IO'Ia је d. l{o,.lи"a снага се раЈвија ва нотроша•1у отнора R?

C.!lltl\a у:~ за;tатаl\ 48 1 UIИI\6 уз ]itJiitTRI\ 482

482*. raвllщtcpнo llаелс!присаl!и изолаторсi<И прстен nолуnрсчни1<а R и линијс1<е

густине 11аеле1присања Л.. 1<pcl1e се луж аксија!llю·симетри•Јноr магнетноr nоља
бр:m11ом v (слина). На растојању R од осе си~tетрије nоља радијална 1юмrюне1па
~1аг11стнс инду!Щије је BR. Одредити момс11т силе ноји делује на nрстен.

483*. .JOI><i:!aTИ да је ilpИp<!IIIT<ij ~IO\Iei!Ta И~!Пулса !J.L ПpCTCIIa ИЗ 11pt~TXOДIIOI'

:I<IJl<iTI<a СЈЖ~\Н~ран nриранпају мапн~тноr флунса дФ l<роз nрсте11:

М= iLдФ (Q је наелсктрисање прстена).

27!
 ФИЗИКА 2М
82

У до"азу 1юристити ••ињсниltУ да је у а1н;ијално-симетри•шом пољу магнетни флу!{(;

I<ЈЮЗ омота•• једнан разлици флуl<сева l<роз базе. В

484*. Танан наеле1присани nрстен ротира великом ·::::~~ ~=~~;ср (i)

угаоном брзином Ш оно своје осе у хомогеном магнетном /
нољу инду1щије В (с.~ика). Маса прстена је т. а
наслентрисаље q. Наћи угаону брзину нрецесије nрстена
(тј. угаону брзину 1юјом оса nрсн~на ротира оно нрапца m,q
магнетне индуiЩије).

Слика уЈ задатак 484

485. Холон наnон на металној пло•1ици nриказаној на
слици је 55mV. Димензије nлочице су L = IOcm. l = 2cm и d = 1mm. а
инду1щија мап1спю1' поља је O,IT. Одредити •юнцснтЈжцију слободних еЈн~•прона у
н.:ючици и љен cnettИ<I>И'IIIИ отnор, юю идеални волтметар и амнсрметар по1<азују
8,5mV и IOA.

dј:(,./~.(.
;f'
Слика уз задатак 485, 486 СЈ1ика уз задатак 4 87

486. Та111ш метална nлочица. кроз коју тече струја. налази се у хомогеном
маrнетном пољу инду1щије 2Т (слика). Сnецифични отnор метала је 1,7 ·10-8 .Qm,
а !ЮНцентЈжција слободних еле1прона у њсму је 1,1·10
23
m· .
3
Наlш однос јачи на
r.ле1при•11юr поља у nравцу то1ш струје и nравцу нормалr. на то1с

487. По проводној траци дебљи не h тече струја јачи не 1 (слика). Трана се налази
у хомогеном магнетном nољу индукције В. нормалном на раван тракr.. Наћи разли•<У
rюте1щијала тачака 1 и 2. ако је заnреминска rустина наелеЈ<трисања траке р.

488. Танка метална nло•1ица дебљине d l<реће се

сталном бр:1ином v у хомогеном магнетном пољу
инду1щије В (СЛИI<а). Наlш разлику потенцијала
11Змеf)у бо•11111\ ПОВрШ11На IIЛО'IИЦС И fiOBpШИHCI<C
густи не наеле"трисања на њима.
v
489. У хо.1югсном магнетном nољу индуiЩијс В
нрсl1е се сталном брзином v метална l<углица
полуnречнина r. Угао измеf)у вектора брзине и Слика уЈ задатак 4 88
 Магиетио uол~· н маГЈЈС111С снАс 83

llt~IПOpa MШ'IICTIIC ИIIЈЈ.УIЩИје је а Измсl)у IЮјИХ Пl'lана I(УI'ЛИЦе је најоеhа ра:!ЛИIШ

нотенцијала и 1юлиаю она и:нюси?

490.*. Хомm·ени метални uал,ан нолущ>е•ши"а 20cm ротира оно сиојс уздуншс осе
)'I'<IOIIOM бp:IИIIOM )()()() rad/s. !{ОЛИIШ треба да jt~ ИНД)'IЩИја XOMOI't~IIOГ маГНеТIЮI'
ноља. •1ије су линије наралелне са осом ншыш. да би нююн иамеl)у осе и површине
IШЉI(а био јед!IШ( нули·~

491*. Дуt-ачан хомогени наљан tюлущ>ечнина 5cm ротира о1ю сноје осе угаоном
брзином 45rad/s. Ваљаt( се налази у хомоа·сtюм мапн~пюм пољу иtщуtщијс IOmT
чије су линије паралелне са осом пал,аtа. Зансмарујуllи магнетно поље индунованих
наелеt(трисања. одредити љихову запрсминсt(у и noнptiiИHCI(Y густину.

492*. Од и:юлаторсtЮI' материјала нап она I(Идања Pk и гу ст ине р нанрављсна је

тан"а ду1-ачна цев. Цеп се наслентрише површинсtюм t·устиtюм наелектрисања а и
заротира мансималном угаоном брзином 01(0 своје ~
уздушне осе. Одредити индунцију мапtепюг 1юља у
цеви.

493*. Две једнш(е Оl(руглс металне nлоче.

ностављене на малом мсl)усобном растојаљу d 1шо на
слиltИ. ротирају 0110 својих оса jcдllai(ИM угаоним
брлшама (Ј) у сунротним смеровима. У нраваtу
IIOJЩa.OIIIOM на раван IIJIO'Ia УI(ЉуЧеНО је ХОМОГено
мапн~тно 110ље индунцијс В. Ааю су центри плоча в
с1юјени тан"им проподНИI(ОМ, нано је распореl)еlю Слика уз зuатак 4 9 З
наслентџисање на нлочама~

Деловање маrнетноr поља на струјне проводнике

494. На хоризонталним паралелним шинама, дуж nравца нормалних 11а њих, лежи
проводни штап масе 300g и дужине 20cm. Шине се налазе у хомогеном магнетном
nољу индунције IOOmT. Коефицијент трења измеt)у штапа и шина ј~ 0,2. Н:олину
струју треба пустити кроз штаn, да би се он нретао дУЈ:!' шюtа?

495. У хомогеном магнетном пољу индунције 50mT. чије су линије хоризонталне,

налази се проводни штан масе 5g и дужине 50cm. обешен за. две једнане

сп
L:J l,r
. .
х · а

т,/

Слика уЈ задатак 4 95 Слика уЈ задатак 496

84 ФИЗИКА 2М

НСИСТСI'ЉИDС IIJIOUOДIIe IIИТИ (слина). У I{(ЈМ смеру И HO.IIИify струју Tp<~fia lljJOIIYCTИTИ
r<роэ штаn да би сила зал~эања нити била јсдна!fа нушr"!

496. llopeд дугачrюr· правог прооодпина. r<pm rюји тече струја ја•rине / 1•
nостаuљс11а је лаrш праооугаопа струјпа контура нао на слиr(и. l{рщ rюнтуру т~:ч<:
струја јачине / 2. Одредити силу rюјом треба де;юrшти па rю11·rypy Jta Gи Gила у
раонотежи. Дужине х, а и Ь сматрати nо:шатим.

497. На нраu нроnодниr< дущине l. IЮСТ<ШЉеН

нормално на линије хомогеног мапrетrюr· поља. 11ри

нротицању струје јачине /, делује Ампероuа сила
интензитета F. l{оликом силом исто 110ље делује на
11роооднин душинс L+l саuијсн нод уr·;юм q> нао на
слици. ако кроз тај НЈЮIЈоднин тс•rс струја јачи нс / 1"! CJIИKil УЈ Зillli1Ti\K 4 97

498. Проводни ШlЋII масе масе 160g oGeшt:ll је :~а

две лаке нсистегљиое щюводне нити (слина). Ц~:нтра·
лни део штапа. дужи11е 80cm, налази се у xo~IOI'elloм
мапrетном пољу индукније !Т. чије су линије rн:рти·
налне. Нити су ван магпстног поља. За колиr<и угаn од
вертикале се отклоне нити са штапом. аrю се нrюз њих

nусти струја ја•rине 2А?

499. На две таrше проводне 11еистегљиnе нити

(::Лика уЈ за11атак
обешен је хоризонтални проводни штан масс IOOg и
дужине !Ocm (слика). Штап се налази у вертиналном магнетном пољу инЈlуrщијс
O,IT, а нити су ван магнетног nоља. Кроз штаn тече струја ја чине 2А, услед •1era се
систем понаша као клатно које осцилује око свог раонотежног положаја. Ако се штан
пусти да осцилује са висине 2cm (од свог најнижег положаја). до rюје максималне
висине ће стићи nосле проласка кроз магнетно nоље? Сматрати да поље nостоји само
измеt)у nолова магнета и да је ширина те области d = 5 ст.
500. На оси к ружне струјне контуре магнетног момента 10-2 Ат 2 налази се
иста таква контура. Вектор магнетног момента друге
контуре нормалан је на осу прве. Одредити момент
силе који делује на другу контуру, ако је растојање
између центара контура 50cm, а nолуnречник контуре
је много мањи од 50cm.
501. Квадратни проводни рам, странице а и масс
т. учвршћен је тако да може да ротира око једне своје
хоризонталне странице (слика). Рам је постављен у
хомогено магнетно поље индукције В, чије су линије
вертикалне. При nротицању струје рам се отклони од
вертикале за угао q>. Одредити јачину струје која тече
кроз рам.
Слика уз за11атак 5О 1
 Магнетно поље и маrнетне снАе 85

502. Проводни рам. облина једнююстраничноr троугла, може да ротира оно

хоризонталне осе ноја пролази нроз једно њеrово теме (слИЈ<а). Маса јединице дужине
проводника је Jl., а јачина струје кроз рам је /. /{олини је угао отнлона равни
троугла од вертикале у вертикалном маrнетном пољу индунције В'?

О'
О'

Слика уз задатак 502 Слика уз задатак 503

503*. Од танке проводне жице • која по јединици дужине има масу Jl.. направљена
је кружна нонтура са пречагом дуж једног пречнина. Ко1пура је причвршћена за
nроводну хоризонталну осовину ОО' (као на слици) и постављена у хомогено
маrнетно поље, индунције В, чије су линије вериналне. За 1юлини угао од вертинале
ће се отклонити рам, ано нроз њега тече струја ја чине /?

504*. Соленоид је постављен је у вертиналном положају на хоризонталну подло•·у.

у хомогеном магнетном пољу инду1щије В. Линије магнетне индунције су
хоризонталне. Маса соленоида је т. полупречнин R, а број навојака N. /{олиf(у
струју треба пустити кроз соленоид да би се преврнуо?

505*. Проводни прстен полупречнИI<а R постављен је у хомогено магнетно поље

•1ије су линије нормалне на раван прстена. Максимална сила затезаља ноју прt:тен
може да издржи је F. Ако кроз прстен тече струја јачи не /, nри коликој ивдунцији
магнетног поља ће се прстен пренинути? Занемарити деловање магнетног поља струје
l на прстен.

506*. Дуж дугачког цилиндричног проводнина. унутрашњег полупречнина 5cm и

занемарљиве дебљине, тече струја јачине 50А. Колики притисан трпе зидови
цилиндра?

507*. У вертиналној равни је постављен танак проводни

прстен у чијем центру је учвршћен један крај танког
проводног штапа масе т и дужине L. Други нрај штапа
може да клизи без трења дуж прстена (слиl<а). Нормално
на раван прстена унљу•1ено је хомогено магнетно поље
,]
индукције В. По ком закону треба да се мења јачина
струје кроз штап тоном времена, да би штап ротирао
новстантном угаонuм брзином ш око свог учвршћевоr
нраја? Узети да је у почетном тренутку штап био у Слика уЈ задатак 507
највишем положају.
 ФИЗИКА 2М
86

508*. Метални дИСI< масе т и llолуnречнИI<а R налази се

у хомогеном маrнепюм nољу инду1щије В, чије су линије
нормалне на раван диска (слика). Када се између ю1изних
1юнтаката а и Ь пушта струја јачи не /, долази до обртања ь
дИСI<а. Одредити уrаоно убрзање диска и снагу коју диск
развија у тренуп<у нада је фреi<Венција њеrовог .обртања f.
509*. У nравоугаону I<Ивету дужине Ь и ширине а
(слиl<а) налинсн је електролит густине р и сnецифич11е
пrювоююсти а. Две суnротне стране l<ивете су nроводне и
Слика уз задатак 5О 8
измеl)у њих је доведен нанон U. Остале стране кивете су
изолатори. l{инета се налази у хомогеном магнетном пољу индукције В чије су
линије вертиl<алне. Одредити разлику нивоа течности уз nредњу и уз задњу страну
аивете.

Hg

Слика уЈ заЈ\атак 509 Слика уз заЈ\атак 5 1О

510*. МХД- пумnа је канал nравоугаоног npece1<a висине h = lOcm и ш ирине

l = 5 mm на 1юји се надовезује изолаторска цев (сл и на). Две супротне стране канала
су проводне и између њих се доводи наnон 1V. Друге две стране су и зола тор и и у
праuцу норматюм на њих постоји хомогено магнетно nоље индукције O,lT. Доњи
l(paj канала додирује nовршину живе. До које висине се nодиже жива у пумnи?
Густина живе је 13600kgtm3 , а сnецифични отnор 10--6 Qm.
 КИНЕТИЧКА ТЕОРИЈА ГАСОВА
И ТЕРМОДИНАМИКА

Кинетичка теорија гасова

1. l-leJ<a је f1 маr.а једног молсЈ<ула. т маса гаса. N број моленула. а n

Јюнцентрација молеЈ<ула. Из једначива
2
2 - 2N- _
Еk - - -
flVkv
p=-nEk =-Ek и
3 3V 2
Nџviv
следи:
р=зv=зv·
mviv
ОДНОСНО vkv =~ 3 :v =2krnls.
2. Из формуле (изведене у решењу nретходног задаТЈ<а) може се

одредити маса водови1<а, а nотом и број моле11ула (уз nознату моларну масу М и
Аnогадроо број Nл):

8kT
3. Из f.l=-2-.
itV ~•r

т тnv;r
Број моленула у маси т је: N=-=--.
f.l 8kT
У нормалним условима темnература је 273К. na је: N = 1,9 ·10 22 .

mNл
4. Број моленула у маси т аэота је: No=--.
!1
Од тог броја дисосовано је 30% моленула, na су унуnан број честица у суду и
одговарајући nритисан:
N 1,3тN лkТ ,
N = 2·0,3N 0 +0,7N 0 =1,3N0 и p=-kT= 1,6·10· Ра.
V MV

5. Не11а се у смеш и налази N1 молснула азота и N2 моленула оодонина. Тада је:

2N 1 +N 2 2N 1 +2N 2 k T
р= kT и 3 р= 2 .
v v
88 ФИЗИКА 2М

Из тих једttачина се добија: N 2 =2N 1 •

Одtюс маса а:юта и водонина је: ~= N 1M 1 =?.

mz NzMz

6. Моленули у сваком суду се крећу хаотично nри чему се може сматрати да су сви
nравци и смерови кретања nодједнако веероватни. Нека је nравац Ј<анала х - оса.
Средља предЈЈОСТ комnоненте брзине молекула ду}f{ х- осе у nрвом суду је v 1x, а у
другом Yzx· l{онцентрација молекула у nрвом суду је n 1, а у другом n2. !{ако нема
судара измсtЈУ молеЈ<ула, то ће из nрвог суда у други за време llt t<роз tшшл nроћи

LlN 1 молсЈ<ула, а из другог суда у nрви LlN2 молекула:

1 1
ЫV 1 =-n 1Sv.xL'I.t и ЫV 2 =-n 2 Sv 2xL'I.t
2 2
(фюпор 1/2 се узима збо1· два могућа смера брзине Ух).
У стању равнотсже је: ЫV 1 =L'I.N 2 •
( ::н~ди: n 1v 1x = n 2 v2x, односно -;-1 -_ V
VN 1 ~kT N 2 ~kT2
--;;- ·

(За средљу вредност х - Јюмnоненте брзине узето је

~
VJ; зато што је средња

вредност I<омnоненте брзине моленула иста дуж сва три правца: v; + v; + v; = viv:
Зv .z,. = 3kT
Jl
,·
vx =vy =v,
{kТ ).
=v-;
l{акоје N=N 1 +N 2 . следи: N,.ЈТ: =(N-N 1).ji;;
N.ji; Nji;
N1 = и N2 =----;:::=-''---':=
.JТ:+Fz JТ:+Fz.
7. У стању равнотеже l<роз отвор у јединици времена уђе и изађе исти број моленула.
Нена је концентрација молеi<ула у суду n0 , а ван суда n. Услов равнотеже своди се
на једначин{

ОДНОСНО no..{i; =n.fi: следи: n 0 =n {I ... (*)

vТо
Ро n 0 kT0
Однос 11ритисана у суду и ван њеrа је: ... (**)
р nkT
rт;
Њ (*) и (**) се добија: Ро =Р 'Ј т.

8. У сrањ\ равнотеже број моленула 1юји изаiЈУ из централног дела суда једнан је
броју моле"у,;ш ноји у њега yt)y. Одатле следи: 2п 0 v0 = n 1v 1x + n 2 v 2 x.
 Термодинамика, решења 89

А но је Ро nритиса" у централном делу суда. nретходна једна ч и на се своди на:

р(.Ј2+1)= 2р0 (*)

ОДНОСНО
fii ... ..[т;

l{aJ<O су тсмнература и број честица у централном делу r.уда 1<0нстюпни, константна је

и љихова унуrша Ј<ИЈЈети•Јиа енергија (нема тоnлотне размене и рад је једна!< 11ули).
ДаЈ<Ле, yJ<YJllla Ј<инети•ша енергија молеЈ<ула 1юји у јединици времена улазе у
централни део суда једнана је укуnној нинети•нюј енергији молеЈ<ула иоји излазе из
тог дела:

з з з Ј Ј Ј

n 1v1x 7.kT1 +n 2 v 2, '2k2T = 2n 0 7.kT0 • тј. n 1T/i + n 2 (2Т) 2 = 2п 0 Т0 2

:

следи: .Е_ Т t +_.Е__ (2Т) t = 2 .EQ. Т. t тј.

Т 2Т Т0 °
Из (*) и (**) се добија: Т0 =Т .Ј2 и р0 = p(I + .Гz). 2 -~ .

9. Стања гаса прИI<азана су на слици. Услови равнотеже су:

Ро = Р1 + pgl и Pz = Ро + pgl · Ро
l{ано је тсм11ература Ј<Онстантна, важи:
p 1Sl 1 = PzSl 2 • односно (р 0 - pgl)l 1 = (р 0 + pgl)l 2 •
рgЩ +lz)
И:Ј nослсдње једна•1ине се добија: Ро
Ро = l -l .
1 2
СЈ1ика у:о решење 9

10. Ано је h висина живиног стуба у цеви исправног барометра В. онда је

апюсферсни нритисаЈ<: р0 = pgh.
У цеви барометра А изнад живе се налази ваздух. те је висина живиног стуба h1
маља од h. ПритисаЈ< ваздуха у цеви је: р1 = Ро- pgh 1 •
Следи: р1 = pg(h- h1) = 20 mmHg ... (*)

Нена је у том случају дужина ваздушног стуба у цеви А једнаиа х. Када се промени
атмосферсЈ<и притисаЈ< (таЈ<О да је у цеви В висиttа живи1юг стуба
h 2). дужина
ваздушног стуба је у. а притисак ваздуха је р 2 • По Бојл-Мариотовом зююну је:

ОДНОСЈЮ Pz = Р1 ..::_ · · · (**)

.$·

Кююје h1 +x=h 2 +y. следи: y=h 1 +x-h 2 =94mm. Из(*) и(**) сеналази:

80
Pz = 20mmHg·-=17 mmHg.
94
Атмосфсрсни притисаи је: р 0 '= р 2 + pgh 2 = 751 mmHg = 1,002·10 5 Ра.

11. Не"а су m 1 и / 1 маса и дужина стубића живе нада епрувета мирује. Услов
равнотеше снрувете са живом и гасо\! је:
F = m 1g (масе епрувете и гаса су занемарљиве).
90 ФИЗИКА 2М

F
с.~н~ди: F = pSl 1g . односно t, =--.
pSg
Притисан гаса у еnрувети је (слика а):
F
Pt =po-pgl, =ро--·
s
!{ада се на еnрувету делује силом 2F, она ће се кретати
напише неtшм убрзањем а. Стога ће на живу деловати
инерцијал11а сила и део живе ће изаћи из еnрувете. а
дужина стуба tюји оста11е биће / 2 (слиt<а б). За кретање
енруuете са жиuом и гасом важи:

т'а=2F-т'g. тј. т'(a+g)=2F,

Ро Ро
тј. pSl 2 (a+g)=2F ... (*) {а) (б)

_ 2F Слнl\а уз решење 11
Следи: l 2-
pS(a+g)
.lслначина t<ретања самог живи н ог стубића је: т' а= (р 0 - р 2 )S- т' g .
Следи: pl 2 (a+g)=po-P2 · ·. (**)
2F
Из (*) и (**) се добија: (р 0 - р 2 )S = 2F. тј. Р2 = Ро - - .
s
По Бојл-Мариотовом заtюну за гас у еnрувети важи: р 1 (l-1 1 ) = р 2 (l-l 2 ).

С.tели: (p 0 -~}t-l,)=(p 0 - ;}t-l 2 ): 2

( Po_!_Jz
S Л
_
pSg
_!_)=(po- 2FJz_ S Л
ZF
pS(a+g)
)·

ЗF- p 0 S- plSg
Решавањем nоследње једна•tине добија се: a=g
F- p 0 S + plSg

12. Нека се nроцес загрепања гаса одвија споро, тако да се може сматрати да је
систем у сваtюм тренутку у равнотежи (nри сnором загревању р., р.,
и треба гасу nредати мању количину тоnлоте за загревање,
јер је nро~на нинетичке е11ергије живе занемарљива). Нека је
) 11еком nоложају дужина стуба гаса у цеви х, а температура
гаса Т (слика). За то и nочетно стање гаса важи:
pV p 0 V0 (p 01 +pg(2l-x))x (p 01 +pgl)l
--=- - тј.
Т Т0 Т

У задатку је дато да је l = 760 mrn и Par = 760 mmHg. па се

може закључити да је Pat = pgl. Стога се nоследња

једначина може свести на облиt<: Слнl\а уз решен.е 12

pg(Зl-x)x 2pgl 2 (Зl- х)х 2/ 2

односно
Т Т0 Т Т0
 Тсрмо, џшамика, peшclbll 91

Одатле се МШЈ>е добити :Ј<ШИСЈюст темнературе гаса од дун>ине Ј'iЈ.СЈюг с.тубu у цеви:

T0 (3lx-x 2 )
Т= .
2/2
'l'ермнература Т је мансима.:ша онда нада нnадратва фушщијu у= -х + 3/х
2
И\Ја
мансималну вредност:

:ш
3/ з
x=--=-l
-2 2
је Т=~(зz.
2/2
31
2
-~).
4
тј.
9
Т=-Т0 =337,5К.
8
Дali.'Jt~. J"U<: у цt~ви трt~ба лаr·а1ю :1агревати до темnсратуре 337,5К. llpи том<~ lн~ наша
Јюлано юлазип1 и:1 цеви. !{ада се достиЈ·не та температура. довољно је да се она
o;tp<J>aua на тој uрещюсти и шива ће наставити ла истиче ю цеви (щща можl' и м. ct·
оЈаљује 'J"t~\IJH:paтypa сагпасно 11ртн~н11 наuедеве ЈiВ<tдратнt: фуннцијt:).

13. llo [јој.11·Мариотовом зшюну :~а nодониЈ< у ноч<~тншЈ стаљу (нада иснун,аuа цt:.'J:V
t:нрувету) и Јiрајљем стаљу ваши:
pl = [р 0 + pg(h-x)]x.
Одат.'ЈС ct~ доб11ја нвалратна једвачина:

односно x 2 -(~+h Ју+~=О.

pgx 2 -(p 0 +pgh)x+pl=0.
pg r pg

а) Jc,tJJa'llllla ЈЈС~Ја rн:a.:JJJI1X решења aiiO је ( :; +h Ј-~~ <0. у ТО\1 С.·I)'Ј<ф

пrнписаЈi ЈЮ,tnнЈша jt• толиЈin вс.нши ла избацује •Јеп из enpynr.тe.

(-
Ро --О 1(Роpg +h
2

()) \Ј;оје pg +h} 4pl решсњејслначивсје: х= ).

2
_ pg

в) .
\JiOJC (-+/1
Ро
pg )
2
4pl
--->0
pg
је;ща•ЈИЈЈа има дnа решења:

.!.(~+h)2
4 pg
pl
pg
и
Xz =21(Ро
pg +h )+

Оба решеља су ~югућа. с лш што једно одговара nо.~ожају стабитн~. а друго ЈЈО.'ЈОн>ају
.. Јаби:ЈЈЈI' рашюн:<Ј>С ЈiЛИШ!. То је вајјешюставвије р
иt:ЈЈитати llmюћy графЈЈЈiа (слина). Притисан 11а
н.'Јип одоЈго је р1 =p 0 +pg(h-x) што је
JJpeJtпanл.ello o.1I'OBapajyћmJ право~1 на графину.
pl
llpiПIJt.:aJ> 11а Јiлип одоздо је р2 =- што је
х

npиiia:JaJIO O;li'OIШpajyJю~t liJ)ИBOM (\ИIIСрболом) ЈЈа р,

1·рафИ1<у. Пpt~Ct"JIIC та•ЈЈiе прапr. 11 нрипе одреt)ују
[JPIIII'Ibl! je;tll<l'IIШe Х 1 11 Х 2 . х, х, х

Слика У.! реше1ы~ 13

92 ФИЗИКА 2М

НР"а је ренн%е эадат1<а х 1 • ..\но се нлиn из тог nоложаја nомери мало наниже (тј. х
на графину се смањи у односу на х 1 >• са слине се ниди да је тада хиnербола изнад
11равс. То зlla'l"' да је у том пложају > р 1 • тј. већа је сила притисна на нлиn
р2
одоздо. па се нлиn upaf1a 11азад. Сли•11ю. ано би се нлиn из положаја х 1 померио
11анише. 11ритисан р 1 био би оећи од Р2· тј. резултујућа сила nритиска враћала би
Jurиn на rюложају ран11отеже. Данле. решење х 1 одговара nоложају стабил11е
раннотеше.

tleюt је решење задатна х 2 • .\но би се из тог положаја Ј<лиn nомерио мало нанише.
притисаЈ< на 1ьсга био би већи одозго него одоздо. тј. резултујуhа сила притиска
11омерала би rmиn још више наниже (r<a nоложају х 1 ). Ако би се клиn из nоложаја х 2
померио мало наnише. био би већи nритисак одоздо и rmиn би се кретао нави111Р
(иэлстео би и:1 еnруоете). Даrте. решење х2 одговара nоложају лабилне равнотен;t>.
l{aJ<O су слу•rајни nорсмећаји nоложаја нлиnа врло вероватни, може се сматрати ;ta се
нли11 нс залржава у nоложају лабилне равнотеже, тј. рсшење задатна је:

14. У референтном систему везаном за цев на нлиn делују две силе притисна
ва:щуха и це11трифугална сила (слина а). У том систему нлиn мирује. па важи:

PoS = pS + Fcf • односно (р- p 0 )S = mrю 2 ••. (*)

tlo Бојл-Мариотовом за1юну за ваздух у затвореном делу цеви важи:
Pol
p 0 l = pr. оданле је р=--
r
\~;о се то убаци у јед11ачину (*) добија се:

тrю 2 = p 0 S( 1-~). односно

Tpю~>ello растојање r добија се решавањем нвадратне једначине:

тю 2 r 2 - p 0 Sr p 0 Sl =О.
+

Ј,
Ј

(а} (б}
Слика уЈ Ј>ешење 14
а) .]сдначина 11е~1а реалних решења ано је:

p~S -4тю 2 p 0 Sl <О.

2
тј.

У том случају центрифугална сила је толино јана да избацује кл и n из цеви.

 Термодинамика, решења 93

PoS
б) \но ј<~ 4mm 2 l = p 0 S ЈН~шење једначине је: r=---.
2mm 2
једначина има дnа решења:

Ј и Гz =~[~+ Ј·
2
1- 4mlm2 1_ 4mlm
2
PoS 2mm PoS

Оба решеља су могућа. с тим што једно одговара nоложају стабиюн~. а друго rю.•юшај)
лабилне равrютеже к.1rина. То се монн~ доказати сличним nостунrюм нао у решељу
нретходноr· :lадап<а. Наиме. јелначина (**) се може написати у облину:

mr 2 m 2 = p 0 Sr- pSr, тј. mr 2 m 2 = (р 0 - p)Sr.

Са леве стране rюслелње једнакости је фунЈЩија f 1 = mr 2 m 2 ноја представља
нроизвол центрифугалне силе и растојања r. Графин те функције је нриnа на слиttи
б. Са десне стране једнаrюсти је фуНЈщија ! 2 = (р 0 - p)Sr ноја rlреЈtпавља

rrpoи:шo!l ре:1ултујуlн~ силе rrpитi1cr<a на нлин и растојања- олговарајуllИ графrш је

нрава. llреп~чнс тачrн~ rrараболе и nраве одреt)ују решења једначине rr и Гz.

Фуннција f 1 је сразмерrrа rtеrrтрифугалrюј сили rюја нс клиrr делује удесно. а

фуннција f 2 сразмерна је сили nритиска која на r<лиn делује y. reuo. Ar<o је r; .. rин у
nоложају r 1 и nомери се мало удесно. биће / 2 > / 1• тј. резу.:rтујућа сила делује
у .. н~во и nраћа нлиn назад. Слично. ано се нлиn помери из rю .. юн.аја r1 улево.
р<~зу.пујућа сила бићс усмерена удесно и враћаће нлиn назад. .Јаr<ле. решењс r1
одговара nоложају стабилне равнотеже r<лиn.

Слично се доr;азује да је

према томе. решење задатr<а је: Гr = ~r1-

2mm
r2 nо ..южај лабилне равнотсже клиnа.

2
1- 4
mlm
PoS
2
Ј.
15. Стаља гаса приr<азана су на слици. По Бојл·Мариотовом закону важи:
V 2V V V . 3 3
Pr 2 = Pz 3 и Pr 2 = Рз 3 · одакле ЈС- Pz = 4 Pr и Рз = 2 Pr ·

р,
р,
2 V/2
2VI3
Pr Pr т
V/2 V/2 т
рј
т т
V/2
Рз V/3 2
Т'
т

(а} (б} (и)

Слн~а y:r решење 15
94 ФИЗИКА 2М

Услов равнотежс Ј<липа у всртиi<алном суду (слИI<а б) је:

з
mg=(p 3 -p 2 )S. оносно mg=-p 1S . . . (*)
4
У по'lепюм и нрајњем стаљу гас у делу 1 има исту запремину и исту температуру,
па следи да је исти и притисак: р4 = PI .

За IIO'ICTIIO и нрајње стањс гаса у делу 2 важи !!Ј..= .!!.1. . па је р 5 = р 1 Т' ... (**)
т Т' т
У сл оо раонотеже нлиnа у крајњем стању система је: p5S = р 1 S + mg ... (***)

Њ (*). (**) и (***) се добија:

16. Стаља гаса приназана су на слици. У по'lетном стању је:

V1 = n V2 • г де је n =З .
Пошто је у оба дела суда исти број молова гаса на истој темnератури, то важи:
p 1V1 = p 2 V2 • па је р2 =np 1 •

Услов равнотеже нлиnа је:

Pt
v, р,' v.
1 оданлеје mklg=(n-1)p 1S.
т,
т, Када се nромени темnература nромениће се и
nритисци и заnремине гасова у оба дела суда.
р,
р, V'2 !!сна nри темnератури Т2 буде V1 '= kV2 '. где је
v, т,
k вс,1и'lина која се тражи у задатку. Као у nрвом
т,
слу'lају. у другом ће оажити:
Сднка У-' решење 16 mk1 g=(k-1)p 1 'S.
Pt k-1 k-1
Следи: (n -1) р 1 = (k -1) р 1 '. односно - =-- =--
р,' n-1 2
p,V, р,Ђ' PI TlVI'
По једна'lини гасног стаља важи: --=--- тј. -=--
р,' TzVI
Т kV
k-1 Ј k+1 4k
Следи: =---=--- (V је заnремина целог суда).
2 зт, зv 9(k+1)
4
Следи: 9k 2 -8k-9=0. одаliле је k =1,54 .
17. За nо'lетно стање гаса важи: рVл = nRT0 .

За крајње стање у деловима А и В (уз услов р л -р 8 =!:.р) је:

РлVл =nлRT и (р л -t:,.p}v8 =n 8 RT.

РVл РлVл (Р л -t:.p)Vв
Ј{анојс n=nл+n 8 • следи: --=--+ :
Т0 Т Т
 Тсрмодииамика, решеља 95

Рл =
( -Рvл-0 +дрvвЈ
Т Т
т
- - ---=1,38·10
+V
s
Vл 8
Ра; Рв= Р л -~p=l8kPa.

18. Не1<а ј~ ть маса бал она. Тада је:

т-ть
_т_,,_-_т__::_ь RT .
pV=--RT и
м м

Следи: ..!!....= т-ть oдai(Jie се добија

р1 т 1 -ть

то
За гас 11ри нормалном 11ритисну Ро је: PoV=-RT.
м

Ро то
Дељењем IЮСЈН~дње једна•1ине nрвом. добија се: -=---
р т-ть

р
0 рт-рт 1 р 0 (т-т 1 )
то=-
р р-р, р-р,

19. l-lel<a је т 1 маса балона, а т 2 маса хелијума у балону. ,Ца би се балон

110дизао, сила нотисна мора бити nећа од Земљине п~же:

FР01 >(т 1 +т 2 )g. односно р rn}:3

3 2 2 4
1 .±nr g>(J147rr +M p
3 ЗRТ
PM 1 r pM 2r 3RTJ1
r> = 15cm.
ЗRТ > Ј1 + ЗRТ : р( М 1 -М 2)
20. Нt~11а jt• р 11ритисаl\ 1-аса у сфери, а N сила нормалног nритие~<а једне
IЈО.Јусфере на :~р:rгу. Услоu рашютеже доње попусфере са тегом је:

(т+М)g +N = (р 0 - p)nr 2 .
У сл у •1ају 11ада се nолу сфере раздвајају је N =О. на је:
(М +т)g
(т+М)g =(Ро- p)nr2, одаа;ле се добија р= Po-
nr2
Уliо.1ико за сферу није ока'lсн тег. попусфере се раздвајају нада jt':
2 тg
тg = nr (р 0 - р 1 ). односно р1 = Ро --- .
nr 2
l{al\o је зан ре~• и на ваздуха у сфери иста и пре и noc,1P заrревања. то је:
Р Р1 Р1 To(Po7rr -тg)
2
- =- односно Т
1 = Т0 - Следи: Т
1 =_.::...:.;;....::..____::..с.._
То т, р Po7rr2 -(М +т)g

pRT т }Мтh
21. Из р= pgh. р=-- и g =у- добија се: Т=--.
2
м ,2 Rr
22. ~~апрt>мина воде у nуном, хермети'lки затворент1 суду је 1юнстантна. па је
нонr:тантна и за11ремина мехурића. Према услову задатна не мења се ни темnература.
96 ФИЗИКА 2М

ш1 следи да је и притисан ва:щуха у мехуриl1у нада исплива исти нао и када је мехуриh
био на дну цистерне. Дакле. нада мехурић иснлива на горњи крај цистерне. онла је 1ш
1·орњем "рају цистсрне притисак р0 , па је притиса1< на дну: р= р 0 + pgH .
23. а) \{ада исплива један мехурић његова запремина биће нећа од запремине
мехурића 1юји је остао на дну (јер је притисаl< на дну већи). Збир запремина мсхурића
се нс мења:

V1 +V2 =2V ... (*)

По Бојл·Мариотовом зан ову важи: р 0 V = р 1 V1 и Р о V = р 2 V2 • ода!< Ле је:

и v2 =PoV
-- .. (**Ј
Р2

1
Из јсдва•tина (*) и (**) се добија: Ро(....!._+-
Pt Р2
-Ј= 2. односно
PtPo
l{юю је Р2 = р1 - pgH . следи: р1 - pgH .
2pl- Ро
Одатле се добија 1шадратна једна ч ива: 2р~- 2(р 0 + pgH)p 1 + p 0 pgH =О.

Ро + pgH +~р~ +(pgH) 2

Решсње јед1tа•tине је: Pt= =lббkРа.
2
Друго решењс (13,5kPa) не долази у обзир. јер притисаt< на дну је всhи од ISOkPa.

б) Када испливају оба мехуриhа, nритисак ва дну ("ао у претходном задатну) је:
Pt = Ро + pgH = 180kPa.
24. За гас у деловима А и В важи: PoAVOA =pAVA и РовVов =рвVв.

рА = р в. то је: VА = РоА = 2.
Vв Ров
4 2 РоА VoA
с_,,еди: VA =2Vв =-l и Vв=-l, na је РА =---=ISOkPa.
з з VA

25. Нена је mk1 маса нлипа. х деформација опруге. а р 1 притисак гаса у суду
у вочетвом стању система. Услов ранвотеже t<лиnа је:
mk,g +kx
следи:
Pt= S
:3агревањем се вовећава nритисак гаса. опруга се сабија и у тренутну !<ада гас по•1не
да излази сабијена је за x+l. !{ако се клип иреl1е споро. може се сматрати да је и у
том тренутну у равнотсжи. na ваши:

mklg+kx kl kl
односно Р2 = +- тј. Р2 =р,+-.
S S s
Заnрсмина вентила је много мања од заnремине суда, па се може сматрати щ1 је
заnремина гаса нонстантна. Стога важи:
 Термолинамика. реше1м 97

Р2
т2 =Т1 -.
р,

l{ано ј1· р1 Јюfiија Cl': т2 =Т,

k/MV ) .
1+---
( SmRT1

26. \1,01.1: lcHIIl А IIОМ<'јЈИ 11<\UИIIII' :Ш Х. НИСИIIа Tt:'IIIOI' cтyfia .1 C~Jl~ fi11iн· Н. а
111-н 11tra IЫ.!;l) llllt!Jt· стуба иЈм~IЈ.' t<.ItИIIUUa А и В тада је:
h =(Н 0 +h0 )-(H +х).
// рИТИСI(И на: цу Ха И:!MI'fJ:V I<.IIИ 11011а )' IIO'IPTIIIIM И НрајЊt:М СТ<iЊ)' С ,У:

Pr = Ро .,.. pgH о и Р2 = Р о+ pgH ·

1!о r;oj . l Vlариотовом :taiiOII,I важи:
p 1h0 = p 7 h . однос11о (р 0 +pgH 0 )h0 - r JJu +pgH)(H 0 +h0 -Н -х).

C.н:.llt: x~(H 0 -H)(i- pgho )·

Ро + pgH

27. H1:1i<1 је Fz <:11.'1<1 .<<не:шња 111tти. а р 11ритиr:ан гаса 11CIIO,t l•.tипа. !'<:.II!JI!И
poi!IIOЛ'ЖI' Л'l'<l И li.lll-11/a <.•\:

mп.~ = F,
mog
!:.l<'.lИ: р= Рп -S-. To.<l1tiи jt· притисан tЋe<i и у 11о·•~т11оч '' ~ нрајњ,~.11<.·1а1~~.

И:1 j1:д11a'lll«il II<>'II'TIIOI 11 iipajll.<'l' спља 1·ап1 .tобија .. ,. ,щ су 11роч1'11а .!<llljl<'~llllll' Пit.<t
llj)И \.'tafJCЊ~ 11 UИ<:HIIa .!а /,О/_1 1.1' CII)'CTИ li.-11111:
тR(Т, -Т,\
дV = 1 _, дh = - -~
дV mR(T1 --1 2 ;
= 1,63 m .
11
Mr S М (p 0 S -m 0 g)

28. 1\.JHII Јн• С<' 11: 11'J'II'III :!<! .t. IIJ!11 '11:\11 /11: Cl: j<'.lll<l Ullpyra .Щ '10.1111>0 II.Ц~>I>IIJ'II.
а .lp~ 1-а <.«•>11111. ! <:.1· pai!IIO'I<',Iit' li.lltlla vнћt•:

uS = 2kx. OJti!Of llt! mRTS = 2kx.

M.V
_mRT = 2kx. , RT
C.i<'.l11: IIJIIIOCIIO х-+[х--=0.
M(l+x) 2k
i'I'IIII:Њl' '11' lill<l.lj)<l 1'111' jt'./11<1'111111: (liOjt• ИМа фИЗИ'IIIОГ CMИC.'t<l) је:

х= !._(~1 2
+ R?' -IJ= 0,5 m.
2 k/- Ј

29. llcнa је т ~taca '•-•tИIIa. а k ноефицијент еласпt•l!юсти OIIP.I'I'I'. У

J!<IBIIOТI~iiШ0\1 IIO.IU>Ii<lj_l I>.IИIIa Ollj))'IЋ је ;(t'l(ЮJЊIHLiill<l :Ја Х Ti:IHO Да на,r;и: mg = kx.
l{<tJ!<I је 1<.'11111 11<1 ВИСИIIИ h ОЈ. .JIIa l.);ta. y! ..'IOU tbl.:I'OUt' jJ<IUIIUI'I~ЖC је:
ms-+-k(h-x!=pS. OJJIIU•·11o kh=pS.
98 ФИЗИКА 2М

Следи: kh= nRTS. односно kh 2 =nRT.

Sh
Сли•11ю томе. нада је нлип на висини h 1 важи: kh12 = nR1[.
, h!2 TI Гт: Г::
Следи: }1 =Т. тј. h1 = hVY =hv2 .
Pu
30. Почетно стање система
nриi,азано је на слици (а). Услов
равнотеше горњег 1mиna (масе m) је: 2ро

p 0 S +mg = 2p 0 S. односно

mg = PoS. р

Услов равнотеже доњег нлипа је:

2p 0 S+mg=pS. тј. 3p 0 S=pS. (и) (б)
Слика уз решење З О
тј. р=3Ро·
На слици (б) nриказано је крајње стање система. Тада је услов равнотеже горњег
нлиnа:

F
p 1S = F + p 0 S +mg. односно p 1S=F+2p 0 S. тј. PI=2po+-.
s
Према Бојл·Мариотовом зююну важи: 2p 0 l = р 1 (l-x).
2p 0 l F *
Следи: --=2ро+- . . . ()
/-х S
с.~и·Јно томе. из услова равнотеже доњеr клиnа и Бојл·Мариотовог закона за гас у
најнижем делу суда. добија се:

И:1 (*) и (**) следи: 3p 0 l = (Ро + 2/-х

Pol}. односно
2/х
3/=х+--.
/-х

Из nоследње једна•Јине се добија: х2 - 6/х + 3/ 2 =О.

Решење те једначине је: х= z{з- .Јб)= 5,5 ст. Друго решење је немоrуће (не
може бити х > l ).
31. Нем је р 1 притисак ваздуха. р," средњи nритисак живе на нлиn. h1 nиси на
живе у суду. а Н висина суда (с1ика).Услов равнотеже нлиnа у nочетном тренутну
је: 1 1
P!S = PsrS 1 • односно

1 2
Следи:

удесно за х.
PIH =-pgh1
2
Када се темnература смањи. нлиn ће се nомерити
Тада ће висина слоја шивс бити h2•
С;Јики у:. Ј>ешење З 1
lt
а нритисан на:щуха р 2 • тако да ће важити:
 Т(рмолииамнка, решеља 99

Следи:

И:1 услова IIOIICIЋIIТJJO<:ти запремине живе следи:

lh 1 = (/ + x)h 2 , ОДНОСНО .!!1_ = [+Х ••• (**)

h2 l

И:! (*} и (**) се доби ја:

Оююс 11ритиса1< може се добити и rюмоћу једна•1ина гаr.1ю1· стања:

р 1 Sl p 2 S(l- х)
- 1= - - -
р З(/- х)
-- одаю1еје .. (##)
т т Р2
з
Њ (#) и (##) се добија I<uадратна једна ч и на: х 2 + Slx- 2/ 2 =О.

!'ешење једна•1ине (liojc 1н1а физи•11i01' смисла) је: х= .J33-sl=O,З7l.

2
32. Уr.лоп равнотеже суда је јеннаi<ост
р, интензитета Земљине теже и силе rютисi<а. јер су. и
пре 11 после онретања суда, то јt~дине силе 1юјt~

I
р
делу ју у ucpT11J(a.<tJJO~I 11 равцу. l{шю је сила mg
h/2 1юнпЋнтна. следи да и сила Iютиtжа за оба положаја
х
суда има исту upeдiiOCT. Даi<ле. дужина uаздушног
стуба (у суду) исnод nопршине паде је у оба случја
'--'
иста- nрема услову задатi<а она износи h/2.
На C.'IИilИ је· приi<азан l<рајњи положај суда.
С.1ика )'Ј рr.шење 32 Занремина IЋса у сулу тада је:

v= s[ h- (х-%)] =s( з; -х}

По Бој.~~-Мариотопом заi<ону је:

Posh= pse; -х} тј. Poh = р( з; -х} .. (*)

h
По :1анонима хидростапше је: р= Ро +pg- · (**}

И:1 (*) и (**) с.:н~ди: Poh = (Р о + p~h з; -х}

2

r h(2p 0 +Зpgh)
Решаваљем последље јед11ачинс добија се: х= .
2(2р 0 + pgh)
33. У IJO'I!~TIJO\t трснут1•у на 1mИII са обе стране делује исти вритисак ро. па
OIIIJ)Ta 11ијf' дt~<I>ЩЈ~Iисана. l{aua се гас у суду загрева. вовећаuа се њеrоп nритисаi< и
11а :~а;tЈЫ1 зид l\IOIИHJlpa нелује сила 1юја може ла ЈЮm~ю· JIO нрстања суда no nодлози.
100 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
Ла ли ћс до:lИ до кретања или не. зависи од односа силе притисна и силе трt~ња.
llреТЈюставимо да је трење велико и да при загревању гаса суд остаје у мировању.
llal)имo услов да та претtюставка важи. Услед ширења t-aca опруга се сабија, јавља се
е.tастична сила и повеhапа се њен притисан на юtиtt, што зна•tи да се повеl1э.ва и
ttритиса~< t'aca са друге стране tтипа (t(ЈIИП се креhе споро, па ct~ може сматрати да је
у сваt{()М тренутну у раннотежи). Најuећи притисан у гасу биhе ttaдa ttлип шЈ!)е до
нраја суда. 'Гала је:
F,1 = kl и pS = p 0 S +kl (р- ttритисан гаса са леве стране нлипа).
На :1адњи зид суда улево делује сила: F, =(р- p 0 )S. тј.

.'la би цилиндар мировао. мора бити: J.lmg > kl . . . (*)

Та пејелнаност 11редставља услов да се суд не креl1е. У том случају, по јсшtа•tини
стаља t-aca (примењеној ва tючстtю и ttpajњc стањс) важи:

Т=2Т0 (1+~)·
p Sl pS2l p 0 Sl (p 0 S + kl)2l
-0- = - - тј. оданлс је
То Т Т0 Т PoS
.\но услов (•) пије исnуњен суд ће мировати дон се клип не помери за толиtш
растојањс х да важи: kx = J.lmg .

У том трснутн) ttритиса\i гаса је: Р= Р о+ Skx = Р о + -J.lmg

5
- ·

p Sl pS(l +х)
а л•щtература се добија из јсдначине стања: -0 - = -'-----'----'-

С.\РДИ: тј. Т1 = Т0 (1 + J.lmg

p S
rl + J.lmg
kl
)·
0
Од тог тренутна нреће се суд, а нлиn мирује. Дatute. nроцес ширења одвија се при
liOtн:тattтtюм притиску. па је:

S(l+x) S2l
OДIIOCBO Т2 = 2Т1 l-
-- = 2Т1 kl = 2Т0 ( 1+ -
J.lmg)
- .
т, т2 l+x kl+J.lmg p0 S

Дat;;tc, ако је J.lmg > kl , решење задатна је Т=2Т0 (1+~)·

PoS
J1mg) .
·\tio је J.lmg :5: kl. решењ<~ је Т2 = 2Т0
(1+--
PoS
34. Нена је n број молова ваздуха изнад и испод nрсграде, а V1 запремина
ва:шуха ИС\IОЈ\ пре граде. Тада је: Pt vl = nRT .
.·\но се t<.~ип помери нанижс. повећаuа се nритисан и:тад преграде и. нада достигне
вр('дност р 1 +др. запушач излеће из прсграде. l-lcnocpeдt\0 пре излетања запушача

:~аttремина ващуха измеt)у ttлипа и преграде је V2 и ваши: (Pt + др)V2 = nRT.

И:1 наведених једна•tина се добија: и v2 = ____!!!!!___

Pt +др
 Термодииамика, решеља 101
-------------------------------------------------
Од трепутщt над је занушач излетео. запремина ва:щуха се више не меља (I(ЛИП се
:щуставио}. али се 11ритисан мсња. јер l1e nаздух иа нростора изнад 11рсграде слободно
11рРлазити у нроr.тор ис1юд ље. У IЮвачном стању нритиса11 ваздуха у ltслом суду
биће р 2 • а ј<~Јtна•1ина стаља је:

Р2 (VI + v2) =2nRT . OЛIIOCIIO Р2 · nRT(_!_

Pl
1
+ ---- ) = 2nRT .
Pi +!:Ј.р
2pl (pl +др)
СлђtИ: Р2 =
2pl +!:Ј.р
.\но се нли11 1<pel1e вавише и чен he излетети навише. У том случају се добије да је
2pi(Pi -t:J.p)
!iрајњи 11ритииш: р2 = ·

35.
2pl-t:J.p

У IЈО'I<~пюм трсН)"Ј'I(У за гас у првом суду важи: pV= -

ml+m2
( М
-
1 М2
r Т.

l{роз полу11ропусну преграду атоми хелијума ћс nролазити дОI( се не изј1~дна•1е

пщщијални 11ритищи \слијума у оба суда. l{ано оба суда имају исте аанрt;МИН!~ и у
оба је иста тгмвература. следи да !Је 1Ја1юн усностављаља ра1шотсже и број молоnа

0,9pV =
(
-
ml+ -
Ml
m2-
2М2
r
хе.'1нју~1а у оба суда бити исти. )Jai(.IIC, једначина стаља за 1-ас у nрвом суду тада ј<~:

Т.

Иа наведених једна•1ипа с1щ1и:

ml 1 m2
~+~ 1+--
0,9= Ml 2М2 9 М1 9 4 m1
----''--'-;----'----~
10 10 1m
~+~ 1 + - 2-
мl м2 2 m1

l'<~шаnањсм последље једна чине добија се:

36. Нена је т маса нлиnа. а S lюоршина nопречноr npecc11a цилиндра (и

li:IИIIa). \{ада jt; нлип на средини суда. nажи:

mg = pS и pS!!:.=(~+~ \,.,т.
2 М1 М2 Г

OДIIOCIIO mg --(~+~)2RT
М
... (*}
м h 1 2
У "рајњем став. у nритиr.а11 хелијума изнад и исnод нлиnа је исти, па је:

, !!:_ __ ~RT. mg __ 3m 1RT .. (**}

mg = р' S 11 P5 OДIIOCHO
з М 1 M 1h

И:Ј (*) и (**) сР лобија: тј.

 ФИЗИКА 2М
102
-------------------------------------------------
:~меном бројних вредности моларних маса и ~щщчунавањем. налази се да је
m 1 =m 2 .

37. Услов раnнотежс !!липа у IIОЧетном стању (сли11а а) је: p2S = p 1S + mg .

l{оначно рашютежно сrаш~ (сли11а б)
усноставићс се када се изједначе nарција.пни
h,I р,'
11ритисци хслијума и:шад и исnод нли1ш.
р, Тада ваши:
p 3S=p 1'S+mg и Рз =р 1 '+Р2',
где су р1 и Р2' 11арцијални нритисци
Рз
хелијума и нисеонина.
h Р2
Следи:
' mg
Р2 =-
S
(а} (б}
l{ано је nроцес юотермсни. за нисеоник важи:
Слика УЈ решење 37 P2Sh = Р2 'S(2h- h,). ОДНОСНО

p 1Sh+mgh = mg(2h- h1 ).
p 1Sh
Следи: 11h = h- h 1 =- - =4 cm .
mg
38. А1ю је клиn проnусан за гас из десног дела
uилиндра. онда he тај 1·ас дифундовати дoli се његов
!Iарi!ијални nритиса11 (р') не из једна чи у щ~лом С)д).
Стога lн~ се nритисак
са леuс стране нли1Ја
nовеhавати. а са десне смаљивати. na можt' доћи до
нретања нлипа удесно. Гlри 11ретању клиnа мењаће се
и притисан другог гаса (р 1 ). У стању равнотеше
Слика уз решење 38
(слиiш) важиhе: p 1S = F.
По Бојл·Мариотовом заiюну је: р 1 (l +х)= pl .

Из наведених једначина следи: F(l +х)= plS . тј.

х={~-1}
Ово решење важи al\o је pS > F. Ако тај услов није испуњен. клип се не креће

(због велиног статичног трсња). ТакоЬе. I!ai!O х не може бити веће од l:

{~-l)<l. оданлеследи pS<2F.

pS > F > pS
2

Према томе, рсшење задатка је: х= l;

О;
 Термилшшмика. реШ<:IЫI 103

39. У oвor.t систему 111~ дслуј) спољаtнtы· силl' у

l
хоризоtпалном нраtщу. на се ttентар масе нс tюм<~р~.

У но•tспюм трt~ttутну ц::нтар масt: снстсма је на

растојаљу х од rtрсграде (слика). ·\но jt• m 1 маса
ю1t:t~<Нiина. а m2 маса азота. онда је: 1.
m ~+х )=m ±-х). .
1( 2( (*)
1/4 1/4
('.лика у:~ (>ешењ~ 39
llo јсдна'lинама t'асtюг стања ваши:
т, mz
p 1V =-RT и p 2 V =-RT. Oдai!Jit: је
м, Mz

\ :!IC:tИ: т, 4 .. (**)
m2 7
з
И .Ј (*) и (**) се доби ја: х=-1.
44
l{a;Ja щн:I'ЈЈада постанt• t1poн.vc11a. п1сови ће се равномерно распоредити rю цс.>юм суду
и ltентар масе ћа бити на чн:дю1и суда. Ј{ано центар шtсе у односу на сто мора :ш
з
остане 11~ исто~! ~1есту. то t:!ltщи да lн: се С) 1t номерити _у десно за х=-/ .
44
40. Ј{ано је број мо!юва водо11Иiiа .tушю вс11И од броја молоuа liИct•oн" .. a. t ..•н:ни ла
!н: се у рсанцији утрошити цc!IOHYIIHt: Ј<ОЛИ'Iине ових гасова и аобиl1с се нва 'iшla
водене парс ..kлна'lинс стања щ смеш у водоника и нисеонина и ш водену пар) су:
p0 V =(n 1 +n 2 )RT = ЗRТ и pV = 2RT.
PoV з 2
С..1сди: о:нюсно р = З р0 .
pV 2

41. Из nодатака датю у :шдаТЈ() вили се да сР ) суд) налази једна •1ствртина

'юла подонина и једна 'lt'тuртина мола нисеонина. llpeмa то,н·. ~ реанцији ћt> ct>
потрошити ltелонупна I<O.'IИ'IИIIa водонина и нола liO.·IИ'IИIH' кисеониliа. O!liiO<.IIO IIOUie
реакције у суду l1e се налазити једна 'lетвртина мопа uo;teнe паре и једна осмина ~юла
l<исеонина.

Једначине стања смеше пре и lюсле реанције су:

p 1v =(_!_+_!_ Јут=_!_Rт и
4 4г 2
Р2 6 з
Следи: OдiiOCIIO Р2 =- р 1 = 176,25 kPa .
Р1 8 4

42. Ако су U 1 11 U2 дне вредности IIOIIOTeJщиja!IHt' енергије честице у пољу

IICI(C силе. а n 1 и n 2 број 'lестица 1юјс имају Tt' тн~р1·ијс. онда пащи формула (тзв.
_ и,-и 1
барnметаrсна расrюлf'ла): kT
104 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

n --
u,-u,
)taJ{.I(e: __!_=е kT ; следи:

n2
У хомОI'еtюм nољу на честицу делује константна сила, na је nромена nотенцијалне
енергије nри преласку честице из једно1· у други nоложај: и 2 -и 1 = Fx.

С.•1еди: F= kT =4,14·10- 21 N.
х

43. Л1ю је гранитационо убрзањс I(Онстантно. нотенцијална енергија моле"ула

масе т на висини х је: и= тgh. Барометарс"е фоџмуле за азот и хелијум, редом
_ m1gh1 _ m0 gh1
су:
kT и по'= noe kT Следи:

gh, (m,-m ) gh, (М -М )

105=ekT
0
=eRT ' о OДtiOCHO h1 = SRТ!n 10 = 111 km.
g(M 1 -М 0 )
С.:1ичпо се :ш азот и вuдони" добија: h2=123km.

44. Сонда l1e се 11одиi1И до 11исине на 1юјој је сила потиска јсдна1<а З1~мљиној
_ Mgh

тсжи: OJIHOCHO Рое RT V =т+ р, V .

nD Ро
ln[ 8nt+nD Ј·
3
Слени: ОЈ\НОСНО h __ RT
Mg 3
р1

45. l-la •1естицу 1юја се налази на рапојаљу r од осе ротације де.:1у jf'
щ~нтрифугална сила: F = тrw •
2
При nомераљу честице са растојаља r1 на
растојање r 2 рад центрифугалне силе је:
тr1 w 2 + тr2 w 2 _ 2w 2 2w 2
А --------
тr
2 1 тr
A=Fvr(r2 -r1 )= (r2 -r1 ). тј.
2 2 2
l{ако је А = и 1 -и 2 . следи да се честици )' пољу центрифугалне силе може

2 2
придрун;ити потенцијална енергија: И=- тr W
2
(уз услоu да је потенцијална енергија честице на оси ротације једнака нули). Следи:
mr2(JJ2

(n 0 - концентрација честица на оси, а n на растојаљу r од осе).

Закони термодинамике

46. Не1<а је n број молоuа. При сабијању гаса изuрши се рад:

= ----1 =-12,6 К.
p 1V1 АТ
А= nR(T1 -Т2 ) =--(Т 1 -Т2 ): следи: D.T = Т2 -Т1
~ р~
 Терм(Ј,fЈЈЈUЈМИКа, pelllt'ff,;,J 105

47. Јанр1•мина IЋI.a ј1• ,!Иp!'liTIIU cpa.i\H,pll<l 1.а I'!'Мnератур1щ } юofiapt:IШ\1

!IJ>Oil!'! \. IIH ј1•:

48. l'a.l .Ј!' il';lltal, OI.!,IIЧ!'IIOJ IIOIJI>IIIИIIH 11а р- V tија1·рам~ (!.лина):

р
р

Рн· ··
А

+---~-----7--~ v
v" 2V" v, V2
С.шkа у.1 р~шrњr 48 Слиt<а у:1 решење 49

mRa
49. И:1 pV=nRT 11 T=aV
2
следи: p=nRaV=--·V.
м
Тај 11роцt'с 11а p-V лијю·ра~IУ је предстаn.ъе11 правом линијом (слИI(а), а трашени рад
је jeдllal( OO'IIЧCIIOj ПODpUI!-11111:

1 1 mRa
А =-(р 1 + p 2 )(V2 -V1 ): A=---(V1 +V2 )(V2 -V1 );
2 2 м

50. llритисан у t(рајњсм стању исти је t(ao nритисаt( у стању 2, а за изохорсни

np011ec 1-2 ваши:

Р1 ~ Pt Т
-=- OЛIIOCIIO -=-
pz Tz Рз Tz
Рад t-aca у датом процесу је: А= р 3 (V3 - V2 ) = nR(T- Т2 ).
А р1 Т nRT
Следи: Т2 =Т--. najc - ---
nR р3 T-_i_ nRT-A
nR

51. I-ICI(a с.у nараметри nочспюr стања гаса р, V 1 и Т1 • а нрајња темnература

гаса је Т2 . Та,щ је: р V =.!!!.... RT1 и р· 2V1 =.!!!.... RT2 , одан ле је Т2 = 2Т1 .
м м
5 5 mRT1
с..н,дн: f>.U =nCvf>.T =-nR(T2 -Т1 ) =---=20,2kJ;
2 2 м
т mRT1
А= pf>. V =- Rf>.T =- - = 8,1 kJ; Q = f>.U +А = 28,3 kJ .
м м
106 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
52. У и:ютермском 11роцесу гас отnусти количину тошютс једнану раду
и:шршеном за сабијање:

jQ1=A=nRT1 1 Р2 mRT1 Р2
n-=--ln-.
Р1 М Pt
МА
Одатле се може наћи темnература: 1[=----
mRfn р2
Р1
5 т
У изобарском делу nроцеса је: Q = nC РдТ =2_ М R(T3 -Т1 ).

Ка1<0 је Q =А, следи: Т3 =Т1 2 Р2 ) =

1+-ln- МА- ( -2 - l nР2- ) .
( 5 р1 mR 5 р1

р
53. Дијаграм nроцеса је nриказан на слици. Тас

::~з
отпушта топлоту у nроцесу 3-1. За аnсолутне
вредности I<ОЛИ'Iине тоnлоте, рада и нромене

унутрашње енергије у том nроцесу важи:

3
Q = А 13 + дU 13 = р 1 (V3 - V1 ) +- nR(T2 - Т1 ).
2
1 :: :
:
За nроцес 2-3 важи: v
v,
Сл18<а уз решење 5З

С..1еди:

54. При nодизању клиnа врши се рад nротив силе атмосферског nритиска:
А= Ра 1 дV = Par V(k -1) = nRT(k -1)
(nритисак гаса исnод клиnа једнак је атмосфеском јер клиn нема тежину и nроцес се
однија споро).
Тај рад врше сnољашња сила и гас исnод клиnа:
А= А,Р + nRT ln k. односно А,Р = nRT(k -1)- nRТln k = nRT(k -1-ln k).

55. Како су у nочетном стању исти nритисци, заnремине и темnературе у оба

дела суда, следи да је исти и број молова. Збир радова које изврше сnољашња сила и
гас који се шири једнак је раду сабијања гаса у другом делу суда (количина тоnлоте
једнака је нули јер је систем тоnлотно изолован, а унутрашња енергија је константна
v v
јер се темnература не мења): А,Р + nRT0 !n__.!._= nRT0 !n__!!._ .
Vo v2
2kV 2V
l{ано је V1 + V2 =2V0 и V1 =kV2 , следи:
0
V1 = - - и
0
V2=---
1+k 1+k

Ј
2 2
Тражени рад је: V0 V1 ) =nRT0 1n( -
A=nRT0 ln---ln-- V0- ) =p 0 V0 1n [(k+1)
-----.
( ~ ~ ~~ ~
 Термодииамика, решења 107
-------------------------------------------------

56. l-letш су Pt и V 1 nочетни nритисак и запремипа, а р2 и V2 притисан и

запремина после сабијања. Тада је:

Следи: 1QY = 21,4, ОДНОСНО у= log 21,4 = 1,33.

57. Нсна су Т 1 и V1 темnература и заnремина пре сабијања. а Т2 тсмnератуџа

после сабијања. Тада је:

T1V?-
1
=Т2 (~~ т-l одакле је Т2 =T ·10r-t.
1

7
Наноје r=-.
5
следи: Т2 =Т1 ·10 5 =753,6К.

При сабијању jr, на гасу извршен рад:

т mR
А = D.U =-С v (Т2 - Т1 ) = (Т2 - Т1 ) = 672,3 Ј .
М M(y-I)

58. Бџој судара молекула гаса у јединици времена са јединицом nовршине суда
може се nовезати e<t нритиском гаса. Аtю је Ух средња вредност комnоненте брзине у
правцу норщ1.лс на зид суда, а J.l маса једног моленула. nромена имnулса моленула
nrи судару је 2f.lvx. За uреме tJ.t са зидом nовршине S судари се Ш молеt<ула,
па је притисаt< гаса:

blV ·2J.lVx
односно
р= SD.t
где је z број судара молекула са јединицом nовршипе суда у јединици времена.

Даt<Ле: z =-Р-. Следи: !:2_= P2Vxt =J!.l:.. {1;.

2f.lvx Zt P1Vx2 Pl vт;
И:! jeюta•tиtta адијабатског nроцеса и
~ V r-1 -т V r-1 за
1 1 - 2 2

V2 = 2V1 се добија:
у-1 - у-1
Pz= - -
- и па је ~=-1-·22 =2
zl 2r

За двоатомски гас је r = 1,4, na је ~ = z- 12

• = 0,43.
zl
59. У крајњем nоложају клиn ће бити nомерен (од свог nочетног nоложаја) лево
или десно, зависно од тога да ли је у nочетном стању већа еласти•tна сила оnруге или
сила nритисна гаса. Неtш је нанон заустављања t<лиn удаљен од десног краја суда за
х. Тада су услов равнотеже кли11а и једна ч и на стања гаса:

kx = p 2 S и p 2 Sx = nRT2 . Следи: kx 2 = nRT2 .

Систем је тоnлотпо изолован, na је рад гаса једнак пегативној nромени његове
унутрашље спери је:
108 ФИЗИКА 2М

A=-l!U=-nCv(T2 -T1 ) ••• (*)

Гас врши рад щютиn eлac.ти•iilt' силе (или еласти•ша сила nрши рад на гасу. :1аnиси од
нo•ieTIIИX услова). na је рад једнан нромеiiИ 1ютенцијалне енергије онруге:
k.x2 k/2 .
А=--- . . . . (**)
2 2
Њ (*) и (**) с<~ добија:
k.x2 k/2
---=-nCv(T2 -Т1 ). тј.
2 2
2
k/ +2nCvT
С..н~ди: т2 = -----'---'-1
n(R+2Cv)

60. ~а IIO'H~TIIO стањ<~ 1-ас.а ваши једна•1ина: pSh = nRT . . . (*)

.\но је nосле :Јаустављања нлиn на растојању h-x од дна суда, эа нрајње стање је:
р 1 S(h- х)= nRT1 и р1S = mg . односно:

mg(h- х)= nRT1 (**)

И:Ј (*) и (**) се добија: mg(h- х) =!:!_ ... (***)

pSh Т
Систе\I је тоnлотно изолоnан. na је щюнес у 1юјем учествује гас адијабатсни. На гасу
рад врши ~>лин и тај рад је: А= mgx.
llo nрвом занону термодинамине за гас важи:

3
А=-дU. тј. -mgx=-дU. односно mgx =- nR(T1 -Т).
2

Следи:
3 pSh
mgx=---(T1 -Т).
2 т
тј. 3 i -1}
mgx = p2Sh (

И:1 нослсдњс једна•Iине fi једначине (***) се добија:

3 3h(mg- pS)
mgx =- (mgh- mgx- pSh) . OДIIOCIIO х= .
2 5mg

61. Темnература гаса бићс најnиша у тренуп;у 1шда је он највише с.абијен. Љ•nи
liJIИП ћс се. због деловања с.илс nритисна гаса l<рстати усnорено. а десни убрзано. Гас
се сабије cue ЛОI< је брзина левог нлиnа nсћа од брзине десног. односно мансима.'IНО ће
бити сабијен у тренутну нада се изједначе брзине Ј;лиnова. А1ю у том тренуТI{у
~>:Iипови имају брзину v 1• нрема занону одржања имnулса ван;и:
3mv + mv = 2mv 1 • одан лс је v 1 = 2v .
У~>у ван рад извршен на гасу једнан је смањењу нинети•ii;е енсрије н липова:
2
A=m(Зv) +mv _ 2 m(2v) =mv2.
2 2

2 2 2
Према nрвом занону термодинамине за гас важи:

mv 2
А=-дU. односно - mv 2 =-п С v (Т- Т0 ) . Следи: Т=Т0 +--.
nCv
 Кинети<fка теорија гасова и термодинамика, решеља 109
-------------------------------------------------

62. Гас !Је бити мансимално сабијен у тренуТ11У нада је брзина клиnа једнана
нули. Рал и:щршен на r-acy јсднан је смањењу нинстичнс енерr'ије нлиrrа. na ваши:

mv
2
З mv
2
--- =-nR(T -Т0 ); одатле се добија: Т =Т0 +--.
2 2 ~R

Ј{аrю је р 0 V0 =nRT0 • слсли: Т =Т0 (1 + ~).

ЗроVо
Ј{рајња эапрсмина може се добити из једначине адијабатсrюг nроцеса:

па је _ (Т0 Jr~r _
V- V0 - (
V0 ---:3p 0 V0
,..:...:"--''-----
2
)%
Т mv +3p 0 V0

63. При заr·ревању се 11oвellana притисан r-aca. али све док је сила притисна гаса
на н.•rин мања UJI мансималне силе статичног трсња. нлиn се нcllc nомерити. У том
c,r) •rajy запрсмина гаса лево од н липа је константна, па nажи:

Q=nCv(T-T0 ). оданлс је T=T0 +_g_.

nCv
Потrсбно је одредити услоn nри rюме ће се температура гаса мсњати 110 тој формули.:

пена је р притисан гаса лево од нлина: "-''И н се не нреl1е ан о је:

F
(р- p 0 )S ~ F. тј. Р~Ро+-:
s
r;arю је у том случају запремина гаса ноrн.:тантна, то ваши:

Р
-
т
=Ро
-
Т0
тј. Т=Т0 -.
Ро
р
тј. т~т0 (1+~):
Spo
cna rюли•rина топлоте rюју гас nрими троши се само на загревање:

F
Q=nCv(T-T0 ), тј. Q~nCT0 -.
Spo
F Q
Даrс1е. ано је Q $ nCvT0 - . температура гаса мења се no закону: Т=Т0 +--.
Spo nCv
F
-\rю је Q > nCvTo ---. клип се креће и у том случају гас nрима тоnлоту и од
Spo
гpt•ja•ra. али и .1со тоnлоте ослобоt)ене nри трењу (по услову задатна то је Fx 12. где
jt• х пут ноји преl)е нлиn). Део примљене топлоте троши се на nромену унутрашње
енерr'ије гаса. а део на рад који гас вrши nротив силе трења и силе атмосферсrюг
11ритисна:

1
Q+-Fx=nCv(T-T0 )+(p0 S+F)x . .. (*)
2
Према услову задатка нли11 се крећс споро, na се може сматрати да је клиn у сваком
тренутну у стању равrютеже. а то значи да је nритисан гаса константан:
110 ФИЗИКА 2М
--------------------------------·-----------------

р=ро+-.
F
s
Следи: pV=nRT. тј. ( Ро + ~ }vo +Sx)=nRT;
F F nRT0
PoV0 +-V0 + p 0 Sx+ Fx=nRT; nRT0 +----+ p 0 Sx+ Fx = nRT;
s S Ро

х= пiТ-То-~
PoS+F
1
\ко се добије11а формула за х уврсти у (*) и израз среди, добија се:

1+--
Q+nCvT0 +nRT0 (1+--)=пTF
Cv +R
2pF0 S ]
.
2p S 0
[ 1+....!._
PoS
Одатле се добија тражена завис11ОСТ темnературе од nримљене тоnлоте:

F
за Q>nCvT0 --- је
Spo

64. Клин ће имати максималну брзину nри nреласку кроз равнотежни nоложај,
тј. када је mg = p 1S. Одатле следи да је притисак гаса у стању коме одговара

mg
рав1ютеж11и положај кл и па (стање 1): р,=-.
s
а) За почепю стање гаса и стање у којем је клип најбржи важи:
pSh p 1____
--=.;:....:. S(h-x)
__ {х- растојање између nочетног и равнотежног nоложаја клиnа).
т

Одатле се добија температура гаса у стању 1: т, =Т mg(h-x).

1
pSh
Како нема размене топлоте. nроцес је адијабатски. па важи:
s mg s
p(Sh) 1 = p 1(S(h-x)f. односно ph 3 =-(h-x) 3 .
s
Решавањем посяедње једначи11е добија се:
x={-r~:n ... )•)
-\ко је v брзи11а клиnа при nроласку кроз равнотежни nоложај, no закону одржања
Сltергије важи:
 1t'f'MOД/1HHMI/I01, f>CIJICIШ 111

mv 2 3
mgx=--+-nR(T1 -Т).
2 2
llo jt'.IШJ'IИII<tмa IЋCI!OI' стаља је nRT1 = р 1 S(h- r) = mg(h- х) 11 nRT = pSh . на ct·
'IOI .. IP;l/bl! jeдii<J'IИJia CIJO)[H 11<!:
mv 2 3 3
mgx=--+-mg(h-x)--pSh .. (**)
2 2 2

И:' 1
") н (**: ct. 11aiiOII срt>l)иваља. юfiија: V ~ [Ј,_- ( )~
- ~JK"ls- mpSg + 53mpSg] .

fi) J{<t!l<! СС ра.111 1· 113UTCj1\ICHO\I IIJIIЩI'I .\ lla,c,JI:

ll,liHH.IIO р/1
111.~
= -(/1 ·
s
.<) ( :.1с:ни: х= h(l- pS i_
mg Ј

ово\111ЈНЩt:с. ,, 111111111 ,·ас ..' 11:1ВЈН1111рал: А

m1•
2
mv
=----mg.x=---mgh(
1-- .
2
pS)
2 2 mg

J;ai,O jt• IIJIOЦI'< 11 IC>II:j1\IC1i11. 1'0 _је•: A=nRTinJ!....=pSI7ln(pS )·

р, mg
.-~--------~

- -mgh ( 1 -pS- ) = pShln-

n11,2
- ( pS ) : "= 2gi ,_ ps + ps lп( ps )Ј.
2 mg mg l mg mg mg

65. \r,o _jt• р 0 iiТ\10Cфt•pt:HI1 11р1·1ТИПiН •. Щ IIOЧI'TIIO CT<IЉI' гаса ИСIЮЛ !(ЛИПа важи:
p 0 Sh = пRТ0 . . . (*)
Ј{ада IЋI' llj>ll.\1<1 f<)JI.>IOI.\ .... 11111 Cl' I.IIOJ>O IIOJ11Нil-' (тј. \10<1>1' СС СМа1раТ11 да је)' IJJal{l}\1
mg
TJ>t'II.YTI{~ \ p<!IIIIOICJI{II). llil је 11Ј>ИТИС<!Ј; гаса I{()JICTaJITall: р=ро+-.
s
Си.1а зи!'t::~ањ11. 1.оја је у IIO'ICTIIO~I тpt:ti)Тii)' била једнаliа (rю интензитету) сили mg,
H!JII НОДI·I.ЈаЊ~ li.llllla ИШ'IСЗава јер НИТ ВИНН' није затегнута.

С.н·,нt: Q=A+дU=(p 0 +~gfh+nCv(T-T0 ) . • • (**)

Тещн:рат) ра

Т= 2Т0 (1 + mg ) ... (***)

Spo

И:1 (*). (**) 11 (***) се добија: 2Cv) +T0 (Cv +R).

Q=mgh l+R
(
66. Нt•r;a су Т 1 и Т2 температуре гаса пре и нослс загревања ("ли п А проводи
топлnту на. r;шm се процес одвија споро, ~юн;е ct~ сматрати да је гас у сва"ом тренутliу
112 ФИЗИКА 2М

у термодинамичкој раuнотсши. тј. темnература гаса у целом суду исnод нлипа В је

иста). дтмосферски nритиса1< је константан, а клиn В је у сваком тренутi<у у
раонотежи. па следи да је nритисак гаса између клиnова константан и износи:

1 nRT
p,=St.
llритисак гаса измеiЈу дна суда и клиnа А се нри заrревању повећаuа. llpи

темnератури Т2 његооа вредност је:

Минимална вредност силе трења nри којој ће клиn остати у мировању је:
nR(T2 - Т1 ) nRC:.T
F,r = (р2 - Р1 )S = l • тј. F,r = - - · · · (*)
1
У горњем делу суда (изме!Ју I<Лиnова) одвија се изобарски процес. па је 1юличина
ТОIIЛоте коју nрими гас:

5
Q 1 =nCPC:.T=znRC:.T.
У доњем делу суда одвија се изохорски nроцес, тј. гас nрима коли•1ину тоnлотс:

з
Q2 =-nRC:.T.
2
Унупна 1юли•в1на топлоте коју прими гас је: Q=Q 1 +Љ =4nRt:.T . .. (**)
Q
Из (*) и (**) се добија: F, =-=125N.
r 4l
67. Нако се nроцес одвија споро. следи да се ширење гаса одвија nри
нонстантном nритисну. f-leнa се nри томе темnература гаса noвeha од Т1 до Т2 •
Потом се гас хлади од темnературе Т2 до темnературе Т3 и тај nроцес се одвија nри
нонстантној запремини (јер је mg + p 0 S < F1rrnax ). Једна чине nо•1етноr стања гаса.
стања на крају ширења и стања на крају хлађења, редом, су:
р1V = nRT1 • р1 2V = nRT2 и р2 2V = nRT3 •
Р2 Тз Тз
Из тих једначина се добија: -=-=--
т2 zт,

5
У процесу ширсња гас nрими количину тоnлоте: Q = nCp(T2 -Т1 ) = znRT1 •

Следи: т,= 2Q . . . (*)

5nR
У процесу хлађења гас отnусти количину тоnлоте:

з
Q=nCv(T2 -T3 )=-nR(2T1 -T3 ) •• (**)
2
2Q Р2 Тз 1
Из (*) и (**) се добија: Тз =--. Следи: -=--=-
15nR PI zт, б

68. l{оличина тоnлоте 1юја се nреда гасу једнака је збиру 1юличина тоnлоте које
се троше за загреоање номпоне1пи смеше:
 Термолшшмика, решења 113

OJIIIOCIIO

с= m 1c 1 +m 2 c 2
С.11еди:
т

Ј{аЈю је m1 =O,Sm и m2 =0,2m . то је: c=O,Sc 1 +0,2с 2 ••• (*)

И:юхоџсни СIЈt~цифи•Јни TOII.IIt/ТIJИ Ј<аmщитt~ти неона и ЈЮЈЮНиЈ<а, редом, су:
Су 1 3R 5R
Су
1 =--=-- И Су
2 =--.
М 2М 1 2М 2

Према •iЮрмули ( ). It:юхо 1 ~сЈш спсцифични тошютни напаuитет смеше је:

4 3R 1 5R
Су=---+---:
5 2М 1 5 2М 2

!\ан о је М1= 20 g/mol 11 М2 = 2 g/mol . добија и~: Су = 2,58 k~~

Сли•ню се нала:1и !·!Зобарс:;и сrн.:цифични тоЈЈлотни Ј;апацитет смеше:

=±2!!_ + .!_ .l.!i_ = 3 73 ....!;!_.

сР 5 2М 1 5 2М
2
' kgK

69. l{ao у решењу 11рt~тхоююг задатна, лобија ct~:

Су=
micYI +m2cY2
и
с р = _micpi +m2cp2
___:.___ .:....__
m 1 +m 2
5R 7R
m~--+m2--

EJIOJOJielJT адијабатс :Ја дату ОIСШу IЋCOI!a је: = ~= 2М 1 2М 2 = 151 .

у Су 3R 5R '
m 1 --+m 2 - -
2M1 2М 2

70. У дато~! процесу гас врши рад само при изотермсном ширељу, а унутрашња
енергија му с<· меља само при изохОЈЈСЈЮЛI загревању. Рад и промена унутрашље
енергије гаса су:
A=nRTin5 11 (Т- нрајња температура гаса).
Вели•tина Су може се изразити nомоћу СIIСПонента адијабате:

СР Cy+R R nR(T -Т0 )

у=--=---. oдatmeje Су=--. Следи: !:1U = .
Су Су у-1 у-1

Нрајњи nритисак гаса једнан је по•ЈетЈюм (р 0 ). а крајња заnремина једна11а је

занремини на нрају изотермсtюr ширења (V). Следи:

!:1U = . :. .Р. : .оV_-....:.P....::o_Vo=- нано је V=5V0 , тоје

!:1U = 4p0 V0 = 4nRT0 .
y-1 у-1 у-1

4nRT0
llpeмa првом занону термодинамике је: Q=A+t1U =nRT0 ln5+--.
у-1

4nRT0
Из те jeдtla•tиtte се добија: r= I+
Q-nRT0 ln5
=1.4.
114 ФИЗИКА 2М

71. Нена је k коефицијент еластичности опруге. а S nоnршина nо11речног

щн~се1rа суда (и I<ЛИIIa). Услов ратютеже клиnа и једначина 110чtпног стаља гаса су:
p 0 S = kl и p 0 Sl = nRT0 . Следи: kl 2 = nRT0 .
1-!ена се 1-асу преда елементарна ноличина тоnлоте дQ и nри томе се темnература
гаса nовећа за дТ, а IUIИП се nомери за Ы. Из услова равнотеше за ново стаље гаса

следи једначина: k(l+д/) 2 =nR(T0 +дТ).

У овом процесу гас је извршио рад који је једнан нромени nотенцијалне енер1·ије
о11руге:

2 2
M=k(l+bl) kl nRT0 nRдT
односно
2 2 2 2
nRдT 3
Гlо 11рвом за1юну термодинамиi<е је: дQ = М+дU = --+-nRдT = 2nRдT.
2 2
Топлотни Ј<аiiацитет гаса је: С= дQ =2nR =2 PoVo .
дТ

72. Да би се тем11сратура гаса nроменила за беr.Јюна•Iно малу нредност дТ гас

треба да nрими коли•1ину тоnлоте:
дQ=М+дU = рдV +nCvдT.
f::_,Iемеiпарни рад М може cr изразити n рено промене темnературе:

из Т=!!_ и pV=nRT следи: p=nRT 2

V а

беСЈюначно мала про.\lена запремине је:

адТ адТ
дV =--а __ !!_= (Т+ дТ = Т јер је дТ $Т );
Т+дТ Т Т(Т+дТ) т2

nRT 2 адТ
елементарни рад је: М= рдV =-----=-nRдT.
а т2
ДQ
С.леди: дQ = -nRдT +nCvдT = n(Cv- R)дТ; C=--=Cv -R.
п дТ

73. Нека је у неком тренутну nритисан гаса р. .\1ю се гасу преда бесконачно
ма.-1а коли•ЈИIЈа тоnлоте промени !Је се његова запремина за дV и температура за дТ.
Г1 ри томе су и дV и дТ та~юl)с беснона•1110 мале вели•1ине. Стога се рад гаса може
рачунати no формули: М= рдV = (р 0 +aV)дV.

!{ада је заnремина гаса V, no једна•Јиiiи стања је: (р 0 + aV)V = nRT .

А1юјезаnремина V+дV, ондаје: [p 0 +a(V+дV)lV+дV)=nR(T+дT).
Одузимаљем nретпоследље једна чине од nоследље, добија се:

(p 0 +2aV)дV +а(дV) 2 =nRдT.

l{юю је дV бесконачно мала величина. то се •1лан а(дV) 2 занемарује. па се
добија:
 Термодинамика, решења 115

nRI1T nRI1T
11V=--- Следи: М=(р 0 +aV)---
Po +2aV Po +2aV

Даљеје: 11Q=M+11U= Po+aV nRI1T+nCvi1T=( Po+aV R+Cv}I1T.

р 0 +2aV р 0 +2aV

с-- - - -
11Q _ R(p 0 +aV)
Моларни топлотни напацитет је: + Cv.
п11Т р 0 +2aV

74. Систем је топлопю изолован, па је промена унутрашње енергије гаса у суду

јед11а1'а збиру радова које на нлипу изврше сила атмосферсног nритиска и сnољашња
сила ноја сабија гас:
11U = p 0Sl + А,Р. одакле је А,Р = 11U- p 0Sl .
Следи:

Потребно је одредити нрајњу темnературу гаса Т. Нека су р1 и Pz по•1ет11И

m 1RT0 m 2 RT0
11ритищи хелијума лепо и десно од r1реграде: и
Pl = MVo Pz = MVo .
У првом делу процеса. дон пе доЬе до отпарања вентила. гас у десном делу суда сабија
с'~ адијабатсни. До отварања вентила доhи ће када nритисан и у том делу достигне
вр,~дност р 1 • За тај адијабатсни процес ваши:

одакле се добија

l{ю;о је r = :_g_ 11 !!.Ј.. mz добија се:

cv р1 m1
Температура гаса у десном делу суда може се добити из једна чине адијабате:

Jr
у-1

тЈ
Pz
Т/
---- у-1
односно
TI =То(::
Следи: т, =т,(:: Ј';' = ~os т,.
У тренутку нада је запремина гаса десно од клипа V 1 и темnература Т 1 нлиn се
заустави, вентил се отвори и гасови се мешају дон се не успостави термодинамичка
рашютежа. Не1'а је температура гаса у равнотежном стању Т2 • Тада важи:
m 1cv (Т2 - Т0 ) =m 2 cv (Т1 - Т2 ). одан ле се добија Т2 =1,15 Т0 .
После то1·а гас у суду се адијабатски сабија до запремине V0 и темnературе Т:

Tz (Vo + v, )y-l = тvor-I. одакле је т= Tz(l + ~: J-l

Изра•1унавањем се добија: Т= 1,4 Т0 •

Следи: А= (m 1 +m 2 )cv ·0,4Т0 - p 0 Sl =3,7kJ.

116 ФИЗИКА 2М

75. Задата11 се решава 11омоћу заrюна одршања енергије, односно 11рименом

Бернулијеве јсдна•rине у нешто општијем облиt<у од оног 110ји је раЬен у динамици
флу ида.
ller<a имамо хоризонталну струјну цео нроз коју стационарно струји флуид (слиr<а).
Посматрајмо део флуида измеl)у
попрс'lних нресена S1 и S2 - нанон
бесrюна•1110 малог времена М тај део
флуида ишуњаоаће део цеои измеt)у
rrpcceкa S1 ' и S/. При CTat\ИOнapiiOM
струјању у делу цеви измеl)у S1 ' и S2 <:е
11ишта 11ије nроменило, на је крстање
уо'lеног дела флуида еноивалентно
нремештању делића флуида измеl)у ('.лика уз 11ешење 75
нресеt<а S1 и S1 ' у дслиl1 измеt)у S2 и
Sz'.
Рад <:ила 11ритисr<а 11а уо'lеном делу флу ида је:
У оnштем слу•rају 11ри ооом кретању мења се механи•rка. али и унутрашња енерr·ија
флуида. А1ю је Ып маса флуида rюја за ореме Ы npobe кроз nonpe•rни п ресен цеои,
промена енергије тог делиl1а 11ри преласr<у из nоложаја 1 у nоложај 2 је:

~v~ ~v~
M=--+U 2 - - - - U 1 •
2 2
Гlо закону одржања енергије је:

М=М. ОДНОСНО

Одатле следи Берну лијева једна'lина у облиi<у:

~vf funv~
p,~v, +--+И,= Pz~Vz +--+Uz.
2 2
l{оннрстно. у датом задатку. један nonpe•11rи nресек флуида (гаса) је неrш nonpe'IIIИ
пресек суда. а други је излаз11и отnор. На nроом nресеку је nритисаr< р и
темnература Т. а на другом (nан суда) и nритисак и темnература су занемарљиоо
мали (јер гас исти•rе у оа11уум). Како је nonpe'lни пресек отnора много мањи од
nonpe•rнoг nресека суда. то је брзина струјања гаса у суду занемарљива у односу на
бр:јиllу истицања гаса 11роэ отвор. Према томе наведена Бернулијеоа једна•rина се
своди на:

односно

Следи:
2

76. Слн'lно као у рсшењу nретходног задатка. овде ваши:

Следи:
 Кнпетпчка теорија /'ПСО/111 и термо,џшамика, pemt:IMI 117

Ст~ди:

/јт2 м,
1+----
2 7RT l:ш! 1 М 2
v = - - --____,,.:--___::.._
м, дт 2
1+--
д,п,

!:ш!, ыv2м2 N2M2 м2

Однос маса је: --·=
~:ш~, ыv,м, N 1M 1 хм,

1
1+-
7RT х 7RT(x+1)
C.•IP.tИ: v=
м, м хМ 1 +М 2
1+-2-
хм,

77. l)р:нша 1·аса ~· суду је занемарљива у оююсу на бр:тну исти1щња. на се

1-iepit) лијева јi~дна•Iюtа своди на облин:
l:ш!v2
р 1 дv1 +И 1 = Р2дV2 +И2 +--.
2
дm(R+Cv) 2 2СР
С.н·щt: --'---'-'-(Т1 - Т2 ). тј. v =--(Т1 -Т2).
2 м м
Te\ttlt~paтypa Т2 се може ;юбитн из јејща•tине адијабатсtтг процеса:

( Р2 )r;'
тr
_2_
у-1 •
оданле је Т2 =Т, -;;;
р2

С.1СЮ1: v= 2С РТ1 1-(.!!..1_)r;'] = 2R"{Г, [ 1-(.!!2)r;'].

М
[
р1 М(у-1) р1

78. Hct;a су р 1 и р 2 nритисци гаса на nоnре•tним nресецима 1 и 2 (сюtЈ;а).

At;o :1а време !!.t Ј<роэ nOII[JC'IIIИ n ресен цеви npol)e 1-ас масе дт, 11а делу гаса измеl)у
нр1~сена 1 и 2 силе nритисliа изврше рад: М= р 1 дV1 - р 2 дV2 .

Уз то. тај гас од грсјача с11а1·е Р nрими ноли·

'IИНУ тонлоте: ДQ = Рдt.
Гlри.шьена liоличина топ.~отс и рад се троше на
nроме11у у11утрашње енергије 1·аса (цев је
хори:юнтална. па се н1~ меља нол~нцијална
СНСрПtја; ПOilpC'IHИ 11pCCCI( !!СВИ је IIOHCTaHTaH,
11а је и liинети•ша енергија на сваtюм nресену
цеви иста). Данле:
Рдt+ р 1 дV1 - Р2дV2 =(И 2 -U,);
Сл..,; а У.• (lешење 78
 118 ФИЗИКА 2М

&n &n &n

P!!.t+-RT1--RT2 =-Cv(T2 -Т1 );
м м м
!!.т &n
P!!.t=M(Cv +R)(T2 -Т1 )=МСР!!.Т.
t!.mCPt:;.T qCPt:;.T
С.•1еди: Р= =--<=lkW.
дtМ М

Термодина!\шчюt циклуси. Ентропија

р
79. Дати Itиiиiyc се мож<~ nриназати у p-V

1р,·····[;:]'
дијаграму {слина). Рад је једнан ос<~нченој
новрши11И нраuоу1-аонина:

А= p 0 (V2 -V1) =nR(T3 -Т4 ):

A=nRT0 =3,32kJ.
Ро· ....... 4; ;3
80. Неюt ј<' Q 1 количина тоnлоте ноју гас

v,
Слика уз решење 79
v, добије у процесу 1-3-2. а А 1 рад изuрше11 у
том цин .. 1усу: одговарајуlн~ величине за 11роцес
1-4-2 су Q2 и А2.
а) Гlро~н~на унутрашље енергије гаса при прелазу и:Ј стаља 1 у стаље 2 је:
!!.и 12 =и 2 -и 1 =Q 1 -А 1 =50Ј: следи: Q 2 =А 2 +!!.и 12 =60Ј.

(б) lleiia и· у щюцес) 2-1 на 1-асу изврши рад А. Тада је liОЛИ'IИНа топлоте liOjy
ра:шени 1-ас са онолином: Q=~А+(и,-и 2 )=-70Ј. l{aiюje Q<O. следила
гас отпушта тонлоту.

u) lle1<a је Q3 количина ТОI!лоте 1юју гас размени са Оlюлиtюм у процесу 1-4. а Q4 у

11роцесу 4-2. Рад у щюцесу 4-2 јсднаt< је нули. па је:
Q4 =и 2 -и 4 =(и 2 -и 1 ) - (и 4 -и 1 ) = 1О Ј: Q3 = Q2 - Q4 = 50 Ј .

81. Нс11а је р 1 nритисан у стањима 1 и 4, р 2 rtритисан у стањима 2 и 3, V1

занремина у стањима 1 и 2, а V3 заnремина у стањима 3 и 4. Једна чине стања 1,
2, 3 и 4, редом. су:
p 1V1 =nRT1: p 2V1 =nRT2 : p 2V3 =nRT3 и p 1V3 =nRT2 .
И:Ј нрве и Ј!ру1·е једllа'!Ине. оююсно из трећс и 'll'тврте. се добија:

- 1= -
р Т1
-1= -
р Т2
и

Р2 Т2 Р2 Тз

ОДНОСНО Т2 =Т4 =~Т1 Т3 .

Pa:t 1-аса у једном цИimусу је:
А= (р2 - Р1 )(Vз - V,) = Р2 Vз - Pt Vз - Р2 V, + Pt V, :
 Термодинамика, решења 119

А =nR(T3 - Т2 - Т2 + Т1 ) =nR(T1 + Тз - 2~Т1 Т3 ) •

Гас прима тошюту у делу процеса 1-2-З:

з з з
Q = А 123 +ilU 13 = p 2 (V3 - V1 )+-nR(T3 -Т1 ) = nR(T3 -Т2 +-Т3 --Т1 );
2 2 2

Q= пR(~т
2
3 -Т2 -~Т
2
1 )=..!._nR~T
2
3 -ЗТ1 -2~Т1 Т3 ).
А 2(Т1 +Т3 -2~Т1 Т3 )
Стеnен 1<0рисноr дејства ци1шуса је: 1Ј = - = --'--'----'---'-;:===:'='-
Q 5Т3 -З 1 -2~Т1 Т~ .

82. Р<iд IЋСа у једном ЦИI(Лусу једнак је збиру радова у nроцесима 1-2 и З-1.
Гас nрима тоnлоту само у nроцесу 1-2, na jt:,G'I'en н "ОР г,дејства:

1Ј =
A,z +Азl
__:_::с___~
Q,z -LlU,z -ilИзt 1-·· С~'(Тz -Т, +Т,-
Q,z Q,z "-........с_"п2_- т,)

83. За стаља гаса 1, 2, З и 4 у nроцесу nриl(азаном на слици, важе. редом.

једна чине:
p 1V1 =nRT1 •
Из једна ч и на стања 1 и З се добија:
р

5_=!Ј_ ... (*)

Vz Тз
Из једначина СIЋЊа З и 2 се добија:

.!!..!._= Тз ... (**)

''
'
Pz Tz ''
Та•ше 2 и 1 су на nравој која nролази кроз
Р: ···:.·.·.:::2: ----- ___________ .. 4
"оординатни nочетак. па важи:
v
!!Ј....= .!!2. односно .!!..!._ = 5_ ... (#),
v, Vz Pz Vz
односно р 1 V2 = р 2 V1 ... (##)
Из једна•1ина (*), (**) и (#) следи: тј.

Из једна ч и на стања З и 4 и једна•1ине (##) следи: Т4 = Т3 .

Рад гаса у једном циклусу је: А =..!._ ( р 1 - р 2 )(V1 - V2 ) =..!._ nR(T1 + Т2 - 2~Т1 Т2 ) .
2 2
Гас nрима тоnлоту у nроцесу 2-З-1:
R Ry
Q = nCv(T3 -T2 )+nCP(T1 -Т3 ) =п--(Т3 -T2 )+n--(T1 -Т3 ):
у-1 у-1

Q= nR
у-1
{rr, -Т2 -(y-I)~T1 T2 ).
120 ФИЗИКА 2М

Степен иорисtюг дејства ци ил уса је:

84. За дати циклус врло једноставно се добија количина тоnлоте ноју гас

з
отnусти: Qz =1Qs6 +Q61j = А1 6 +L'1U 15 = Зр 0 V0 +-nR(T5 -Т1 );
2
з 51
Qz =ЗроVо +-(!6poVo- PoVo)=- PoVo.
2 2
Рад гаса у једtюм циклусу једнак је nовршини унутар циклуса: А= 6p 0 V0 .
6З
Ј{оличиttа тоnлоте коју гас nрими у једном циклусу је: Q1 =Q2 +А=- p 0 V0 .
2
А 4
Стеnен корисног дејства циклуса је: 1]=-=-.
Q, 21

85. Ј{арантеристи•ша стања гаса обележена су на слици уз задатак бројевима

до 6. Према услову задатка важи: V2 =xV1 и V4 =xV3 •
Стања 2 и З су на адијабати, na је:

Даље је: V4 = xV3 = x V{ ;:

2
y-l.
За стања 4 и 5 важи:
1 1

Tz v :-! = т3 v ;-! . ОДНОСНО Vs = v4 ( Тт3 Ју-1 =х v, (т3

2 2 Т1 Jr-I .
1

За стања 6 и 1 важи: т3 vz-l =т, V( 1. ОДНОСНО v6 = v, ( ;: y-l

Рад гаса у једном циклусу је: А= А 12 + А 23 + А 34 + А 45 + А56 + А 61 ;

А=
~
nR1[ In--nCy(T ~ ~ -Т3 );
2 -1[)+nRT2 In--nCv(T3 -T2 )+nRT3 \n--nCy(1[
~ ~ ~
А= nR1j lnx+nRT2 1n x-nRT3 ln х 2 =nR(T1 +Т2 -2T3 )Inx.
Примљена ноличина тоnлоте у једном циклусу је:

Q= А 12 + А 34 = nRT1 ln x+nRT2 ln х= nR(T1 +Т2 ) ln х.

А Т1 +Т2 -2Т3
Стеnен норисног дејства је: 1Ј = - = --'---"----"'-
Q Т1 +Т2
 Термодинамнка, решења 121

86. Рад гаса у једном циклусу је:

А= А 12 + А 34 = -f.U 12 -~t.U 34 = nCv (Т1
- Т2 +Т3 - Т4 ).
За стања 1 и 2, oд!IOCIIO З и4 (слика), важи:
т,vr-' =T2 (10V)r-t и т4 vr-l =T3(10V)r-l.

Следи: Т1 = Т2 ·1 or-t и Т4 = Т3 .юr-l . р

Тада је рад гаса у једном цию1усу:

А= nCv (Т2 - Т3 )(юr-t -1).

Гас прима тошюту само у 11роцесу 4-1: 4
Q=f.U 41 =nCv(T1 -T4 ). 2

тј. Q = nCv (Т2 - Т3 )!Oy-l .

Стеnен 1юрисног дејства ЦИI<Луса је: з
v
1А -04
17=-=1---=1-IQ · =0,6. v
Q юr-1 Слика уз решење 86

87. Дати 1\ИI<ЛУС је nриназан на слици. Рад гаса је: А= А 12 + А 2 з + Аз 4 + А 41 :

А= nR(T2 -Т1 )-nCv (Т3 -T2 )+nR(T4 -T3 )-nCv (Т1 - Т4 ):

А= n(R+Cv )(Т2 -Т1 -Т3 +Т4 ).

р
За стања 1 и 4 ваши:

т? тЈ
,, .... ~ (xp)r-1 - pr-1 .
одаt<Ле је

Слично, за стања 2 и 3 важи: Т2 =Т3 х т

р ..... ј········4 i i :з
Следи: А=пСР(Т3 -т4 {хт;• -1).
v Гас nрима тоnлоту само у процесу 1-2:
v, v, v2 Уз
Сл18<а УЈ решење 87
Q =п С Р (Tz - Т1 ) =п С Р (Т3 - Т4 )х т

А
_L::.'. z
Стеnен корисног дејства цинлуса је: Т/=-=1-х т =1-х- 1
Q
88. Нена је Т1 темnература воде у котлу, Ћ темnература излазне паре, Pk
корисна снага машине и Р. уложена снага горива. Стеnен корисног дејства машине
је:

следи:

-\ко је т маса угља но ји сагори за време t, а k калорична моћ угља, онда је:

Р = mk
и
·• следи: pk = mk(T,-Tz) =128kW
t ст,
122 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
89. При изотермском ширењу гас изврши рад једнак количини тоnлоте tюју
nрими од гре јача: А= Q1 •
Ако је Q2 tюли•tина тоnлоте коју гас nредаје хладњаку, а т, и т2 темnературе
грејача и хладњака, онда важи:

Q, т,
следи:
Q2 = Т2:
90. Стања гаса и 4, као и 2 и З су на адијабатама, na важи:
Т V r-1 -Т V r-1 и
тvr-1 -т
1 2 - 2
vr-1 .
з
1 1 - 2 4

)Ј.сљсњем ових једна ч и на добија се

v,
- - =--,
V4
na је:
v2v4
Vз =--=741,2/.
V2 Vз v,
91. За стања 2 и З (слика) важи:

тvr-1 -т2 vr-1 . т2 =(v2 Jr-1

р

11 2 - 3 • ТЈ.
т, V3

Ј
у-1
т2 v2
Следи: 17=1-т;-=1- Vз
( =-11%.

з
92. а )и . з ЈСдначине
тvr-1
,, 2 =т2 vr-1 з
v
04
следи Т2 =(v2Jr-' =(.!.) ' Слжа уз решење
v2 Уз
91
Т1 V3 2

2 Т 1
па је: 11 =1---=1--04 =24,2%.
т, 2.

тr тr
б) Из једначине 2
- 1 - - --
у-1 - у-1
следи

Р2 Рз
2

Т2 (1
17=1---=1--
т, 2
)7 =18%.
т2
93. Из 11 =1--- следи
т,

l{осфицијент хлађења Карноовог расхладног уређаја је:

94. Машина узима од хладњана (темnературе Т2 ) тоnлоту која се ослобађа

зам рзавањем воде: Q2 =тА. (Л= З,З ·10 5 J/kg ).

Ноличина тошюте коју машина nредаје околини (темnературе Т 1 ) је:

 Термолинамика, решеља
123
-------------------------------------------------

Уложени рад је: А= Q1 -Q =тА{;: -1 Ј= 3,26 МЈ.

2

95. ){оли•!ина ТОIЈЈюте ноју 11рими радно тело у једном цинлусу је:

Q1 = nRT1 ln( ;: Ј р
Стања 4 и 1 су на адијабати, па је: Pt

тј.

с'""" =~ ;~ Ј,', . =[ OJHIOCIIO

V1 v. V2 v
Q, = rmRT1
М(у-1)
ln(!iJ.
т2
Слжа у.о решење 95

Мотор троши снагу: Q,

Ри/=--= rmRт, т, Ј "'1120kW.
ln( --
r М(у-1) 2Т

){орисна снага ~ютора је: Pkor = 1ЈРи 1 =Ри/ ( 1- ~~ ) "'633 kW.

96. За вр(~ме r хладњаli nрими I!ОЛИ'IИНУ тоnлоте: Q2 =qr =а(Т- Т2 )-r.
За Карноов ци нлус важи

Корипа1, рад щ1шине је:

){ано се тај рад изврши за време 2r. снага мотора је:

Р =~=~(т,- т,т2 -Т+Т2 )= Р =~((т, +Т2)- т,т2 -т).

2r 2 т 2 Т
Да би се одредила мансималва снага. може се трансформисати израз у загради
nоt:ледње формуле:

Р=%[<т. +Т,)-Uт;, --Гт Ј -2~Т,Т, Ј.

P=%[W. -Af -[#--Гт п
За нонстюmн' вреююпи Т 1 и Т2 тај израз има мансималну вредност:
124 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

Pmax =!!_(ji;
2
-{i;J =lOOkW.
Т<1 ~шн:имална нред1юст достиже се при температури Т одреЬеној једначином:

[~T~z -.ЈТЈ=О: следи: Т=~Т1 Т2 =400К.

97. У нроцесу 1-2 гас nри~ш1юлии•шу тоnлоте:

3
Q12 =-nR(T 3( -PoVo
--) 3 V
2 -T1 )=- p 0 V0 =-p 0 0 •
2 2 2 4
р р

v v
{а) {б)
Слика уЈ решење 97

У нроцесу 3-1 IЋС отнушщ тоnлоту. а у nроцесу 2-3 до неке тачке гас прим<!, а
:штим OTIIYШT<I тоnлоту. На слици (а) је nриказано неколико изотерми. Највиша
темнература r-aca је у та•ши 4. До те тачке гас се и шири и загрева. ощюсrю свю<ано
нрима тоrr.'юту. Након тога I'<IC се шири. али се хлади. тано да он nрима тоnлоту до
нРr<с тач1н• 5 1юја се н<1лази негде измеt)у 4 и 3. Потребно је одредити nараметре
та•1не 5 (р и V на слици б). Количина тоnлоте ноју гас nрими у nроцесу 2-5 је:

Q= А25 +дИ 25 =~(2р 0 +р{ V- V; )+%пR(Т5 -Т2 );

Q = .!_(2Ро
2
+ p)(v- Vo
2
)+ ~(pV-
2
PoVo).

Величине р и V нису меt)усобно независне: та•11<а 5 је на пр<1вој која nролази кроз

2ро
та•rнс 2 и З. тј. на правој чија је једна•1ина: р=3р 0 ----·V ... (#)
Vo
(./едначинатс праuеје: p=a-bV. Затачке 2 и 3 је:

Vo
2р0 =а-Ь- и p0 =a-bV0 .
2
'v·1 :Ј .
тих ЈСдначина се до
б И Ја
. а=
3Р о 11
Ь =---.
2Ро ТЈ.
. .
Једна ч и на праnс Је
. (#))
Vo
-\но се тај юраа за р убаttи у формулу за Q добија се:
 Термодинамика, решења 125

Q= Povo
2
( 5 _ 2 ~r~-.!.)+
V V 2
3povo [ 3 ~_ 2 v: -\Ј.
2 V v
0 0 0 0

lle"aje х=~. Тадаје: 3

Q=p 0V0 (5-2x)(x-.!.)+ p 0V0 (3x-2x 2 -1).
V0 2 2 2
PoVo 2
.\1(0 се тај и:1раз среди, добија се: Q=--(-16x +30х-11) .
4
30 15 15
Фуiii<ЦИја Q(x) има ~ш<симум за: х=---=-. тј. за V5 =-Vo.
-32 16 \6
До те запр<~мине 1·ас прима тонлоту (при бсс"оначно малом порасту защЈеми•н~ t.V ј<~
дQ >О): тоном даљег шир<~ња гас отнушта то11лоту тошюту (при бсс"она•i!Ю маЈiом
норасту запрРМИIН' il V ј<• дQ <О). Следи:

Q
25
= PoVo
4
[-IJ~)2
vl\6
+30·~-11]=
16
49 V.
64 Ро о
Cт<~llCII корисног дејства ltинлуса је:

PoVo
ТЈ= __А__ = --:---:-:-----'-4-:-::-----::-:- -=16,5%.
\6
Q,2 +Q25 3poVo 49poVo 97
--+---
4 64
ТсоријСiiИ мю<иlмални сте11ен норисног дејства је:

ттах -тmin = т4 -т,

ТЈс =.....:.:::=-------"'~
=1-!i.
Tmax Т4 Т4

Због симетрије. параметри стања 4 су (% V %р 0 }

0,

3р 0 3V0 Vo
Иэ једна•1ина стања ----=nRT 4 и p 0 -=nRT1 је:
2 4 2
4 5
ТЈС =1--=-=556%.
9 9 '

98. Промена ентроnије је: дS =S 2 - S 1 = kT In \,0\w- kT In w;

М= kT In 1,0\w = kT In 1,01 = 4·10- 23 Ј/К.

w
Примљена iiОличина топлотс је: Q = ТдS = \,15· 10-20 Ј.

99. а) Промена ентроnије у изотермс.ном nроцесу је:

дS = дQ =~: дS = nRin V2 =~Rln5 =835Ј/К.

т т 1 м v
б) Промена CIITponиjc у адијабатском nроцесу једнана је н;ули.
 ФИЗИКА 2М
126
--------------------------------------------------
р

р, ............ 1
100. На слици је 11рИ1<азаЈЈ дијаграм датог \
нроцеса. Промена ентроnије зависи само од
ночетног и "рајњеr· стаља nроцеса. Да"ле, за
дати r1роцсс нромена ентропиј<: иста је "ао у \ .•......
и:ютермсi{ОМ nроцесу 1-З: ............ _...
+----~з
6S = Q =nR ln .Е.!_ ; 2
т Р2
6S = nR!n З= 18,ЗЈ/К. Слика УЈ решење 1ОО
v

101. YllpOI(ecy З-1 је 6S=O. штозначидајетоадијабатс"инроцес.

а) Највиша темnература гаса је: Ттах =То =ЗОО К .

Најниша тсмrrература је у стаљу З и мошс се одредити из једна•rин1· адијабате З-1:

1 1 То -04
Tтin(SV)r- =T0 vr-; Tтin =---=Т0 ·5 ' =157,6К.
sr-1
б) l'ac nрима тоnлоту само у nроцесу 1-2: Q = А 12=nRT0 !n S =4 kJ.
n) Рад гас.а ј једном циклусу је: А= А 12 + А 23 + А 31 = nRT0 ln S- 6U 31 ;

А
s
= nRT0 ln S-- nR(T0 - Т3 ) ; А = nRT0 ln S-- nR(T0
s -Тmin ) = 1 kJ .
2 2
А
г) Стеnен 1шрисног дејтва циЈuЈус.а је: 1Ј = - = 0,25.
Q
д) llромена ентроnије у затвореном nроцесу једнака је нули:
Q
6S 12 + 6S 23 + 6S 31 =О; следи: 6S 23 = -!;;5 12 = --- = -nR !n S = -1 З,4 Ј/К .
То

102. Оба гаса се изотермс1ш шире o;r своје по•1епн~ запремине до заnре~11111е целог
Q1 (k+I)V
суда (V}. Гlроменаентронијеазотаје: 6S 1 =--=n 1Rin---=n 1Rin(k+l).
т v
Про~юна ентроnије кисеони"а је:

r1роме на с нт рон и је система је: k+l) .

t;;S = 6S 1 + !;;5 2 = R n 1 ln(k + 1) + п 2 ln --k-
(

103. Hciia су 1 и 2 ЈЈочетно и "рајље стање 1·аса на изотерми ширења, а З и 4

ночетно и "рајље стање на изотерми сабијања. Тада је:
Q, Q2
S 2 -S 1 =-- и S 3 -S 4 = - .
Т1 Т2

Ј'дР С} Т 1 и Т2 темnературе грејача и хладњана, а Q1 и Q2 Јюли•Јинс тоnлоте у:Јет1:

од грејача. ошюсно 11\)СЈtате хладња"У·
 Термодинамика, решења 127

Спш..а 2 и з. ОДНОСНО 1 и 4 су наадијабати.наје: s2 =Sз и sl =S4.

Следи: S2 -S 1 =S3 -S 4 =C!S. naje Q 1 =T1C!S и Q 2 =T2C!S.
Рад пн:а у једном циклусу је: А = Q 1 - Q2 = (Т1 - Т2 )C!S = 418 kJ .
т
104. Дијаi"IЈаМ I\ИI!луса приказан је на слици.
Га<: од греја•ш узима топлоту у npOI\er.y 1-2:
Q 1 =T1f..S=T1 (S 2 -S 1 ).
Та IЮЛИ'IИНа ТОНЛОТС једнака је nоврШИIIИ исnод
nраве 1-2 11а графику.
Сли'IНО томе. I!OЛИ'IИIIa топлоте ноју гас преда
хладљану једнака је nовршиiiИ исnод nраве 3-4. s
Рад гаса у једном цинлусу једнак је nовршини
правоугаонина ноји r1редставља дати ци1тус.
s, s2
Сл1t1<а у:1 1•ешење 1О 4

105. А1ю гас nрими бeciiOIIa'IHO малу IIOЛИ'IИIIY тоnлоте L'J.Q може се сматрати да
му ј1~ темnература nри томе IЮ!Iстантна. Одr·оварајућа промена ентропије гаса (такоiЈе
f..Q
б!~сtюна'lно мала) је: f..S = - . Следи: f..Q =Т· C!S.
т
То :ша•tи да је Iюли•tина тоitлоте tюју гас nрими (отnусти) у nроизвољном nроце<:у
једнака је Iювршини на T-S дијаграму (11ао што из релације f..s = v · f..t следи да је
nут јед н ан nовршини на графику зависности брзине од времена; или из М= F · f..s
следи да је рад једнан nовршини на графину зависности силе од nута).

а) Само у процесу 1-2 датог цинлуса промена ентроnије је nозитивна, што эна'lи да
1
<:а мо у том процесу гас n рима тоnлоту: Q1 =- (Т1 + Т2 )(S 2 - S 3 ) .
2
У процесу 2-3 гас отnушта тоn.rюту: Q 2 =Т2 (S 2 - S 3 ).
1
Рад гаса у цинлусу је: A=Q 1 -Q 2 =-(S 2 -Sз)(T1 -Tz).
2
А Т1 -Т2
Стеnен корисtюг дејтва циклуса је: 17 = - = - - - .
QI Tt +Tz

б) У овом циклусу гас nрима тоnлоту у nроцесу 1-2, а отnушта у nроцесу 2-3:
1
Q1 =T1(S 2 -S 3 ); Q 2 =z(T1 +T2 )(S 2 -S 3 ):

106. Нека је дати процес nредстављен нривом на слици (а). Промена ентроnије не
зависи од начина nреласна гаса из стаља 1 у стаље 2. Она је иста нао када гас из
једног у друго стаље nрелази nроцесом nриказаним на слици (б) који се састоји од
изотермс 1-3 и адијабате 3-2. У nроцесу 3-2 ентроnија се не мења. на је:
128 ФИЗИКА 2М

Q А
дS = nR ln ...1..
v
dS12 =дStз =-=-. односно . (*)
т т v
Однос запремина може се добити из једна ч и на изотерме и адијабатс:
pV
pV=p 3 V3 • оданлеје р3 =v;
з

; =( 2; )y-l
l

2r )r-t 2nR (, )
Сада из (*) следи: dS = nR ln -
( = -r-1- \ln 2r -ln
з
З ;

2
dS = nR (r In 2-ln З)= nR(5ln 2-Зln З)= 2,8 Ј/К.
у-1
р р

р ........... !~
Рз · .......... .!. ............... 3
: ;
: :
р/3· ............ f.............. ) ....... 2
: ' :
v v
v (а)
2V v (б)
С.1ика У.• решење 106

107. У сваном nроцесу је укуш1а nромена ентроnије свемира ненегативна:

dS г О • ОДНОСНО dS vodonika - dS okoline г О·
..\щ 1юдонин дисосује на сталној темnератури узимајући тоnлоту из околине. следи:

AS
Ll
. _
d ka
Qdi., >О односно
Тг Qdis
vo onr Т - • dS vodonika
Заменом бројних вредности датих у задатку. добија се Т г 4200 К што је знатно
ни ше од собне темnературе.

108. Произвољан nроцес може се nосматрати као низ бесконачно много

и:ютсрмских процеса таквих да се темnература наредног nроцеса бесконачно мало
разликује од темnературе nретходног. При сваком од тих nроцеса гас прими
OCCIIOIIaЧIIO Малу IЮЛИЧИIIУ ТОnЛОТе.
Први изотермски nроцес одnија је nри темnератури Т1 и у том nроцесу гас прими
количину тоnлоте:
 Термодинамика, решен,а 129

t.Ql
Ою·ооарајуiЈа бесноначно мала промена с1пропије 1-аса је: t.S 1 = - - = dГ1 С. Т.
Tl
Следе !Ји изотермсr<и процес одвија се при темnератури Т1 +С. Т и у њсму је:

t.Q2 =а(Т1 +дТ) 2 ·дТ и t.S 2 =а(Т1 +t.T)·!':..T.

С.rн~дећи nрщес је па температури Т1 + 2дТ и у њему је: t.S 3 = а(Т1 + 2t.T) ·С. Т.
Унунна промена ентроnије 1-аса nри загревању од Т 1 до Т2 је:

t.S =t.S 1 + t.S 2 + t.S 3 + ... +t.Sn (t-де n -t оо);

t.S =dГ1 ·!':..Т+а(Т1 +t.T)·f.T+a(T1+2t.T)·f.T+ ... +a[T1+(n-1)t.T].t.T;
2
t.S = ndГ1 t.T +a(t.T) (1 + 2+ 3+ ... +(n -1)):
(n-l)n
t.S =dГ1 · nt.T + a(t.T) 2 - -,
2
l<atю n -t оо , то је n -l"' n . Такоt)е је nt.T = Т2 - Т1 . па следи:

а 2 а 2 2
t.S =dГ1 (Т2 -Т1 )+-(Т2 -Т1 ) =-(Т2 -Т1 ) •
2 2
Много једноставније се nромена ентропије може
f
одредити графи'lt<И: ано при температури Т гас
прими бесtюначно малу ноли•1ину топлоте f>.Q
промена ентропије (бесlюна•tно мала) је:

t.S = t.Q'
т
Како је t.Q =Ct.T . следи:

с
t.S=-·f.T=f·C.T. где је !=с'
т, т, т т т
С.1ика у:о решење 1О 8 Данле. промена ентроnиЈе Једнака је nовршини
на графику зависности f од Т.
с
У датом слу•tају је f=-=dГ. а одговарајући графиl< приказан је на слици.
т
Тражена промена ентропије једнака је осенченој nовршини:

dГ1 +dГ2 а 2 2
t.S= (T2-Tt)=-(T2 -Tl ).
2 2
 МОЛЕКУЛСКА ФИЗИКА

Топлотно ширеље чврстих тела и течности

109. Н ена клатно та•1tюr часовника за време 't' =24 h =86 400s наnрави N
осцилација. При темnератури t1 =15 °С клатно исти број осцилација наnрави за
uреме -r 1 =86 395 s . Период осциловања клатна тада је:

-r, {l;"
т, =н=2nv8 ... ()*
При темnератури t 2 = 30 °С клатно наnрави N осцилација за време -r 2 =86410s.
па је nериод осциловања:

't'z
Tz = li =
{1; ... (**Ј
2nV-g
2
Из
-r1 ]
(*) и (**) следи: -:;- =1-
1 l+at
=- -- 1
па је
( •2 12 l+at 2

110. Нека су 11, 12 и /3, редом, дужине шипtш АС, ВС и AD nри

темnератури 0°С. На основу сличности троуrлова ВСА и HAD важи:

DH = AD • односно DH =ВС AD • тј. DH =

1213 .
ВС АС АС 11

с•ли•1tю. nри произвољНО]. темnератури t Је:

. DH __ l 2 (l+a 2 t)l 3 (l+a 2 t) .
l 1 (l+a 1t)
И:з услова задат1<а следи:
Како коефицијент ливеар1юr тоnлопюr ширења има мале вредности (реда величине
10-5 к·'). члан a~t 2 се у збиру може занемарити. na се добија: а1 = 2а 2 .
111. Обруч ће моћи да се навуче на то•1ак ако је њеrова дуншна nосле заrревања
једнака обиму точка:

л:d, =71d2(1+at), одакле је t= dr-dz =-420 ос.

adz
112. Моrућа с.у два с.'Iучаја нојима одговарају rраф1щи ва сликама (а) и (б).
 Мљн:куАска физика, решења 131
-------------------------------------------------

а) У оuом сл)"tају и на t1 = 50 °С и на t 2 = 450 °С гвоздени штю1 је дужи од

банарног. Из једна ч и на
Ы = 108 (1 +a 8 t 1 )-/ 0ь(1 +аьt 1 ) и Ы = 108 (1 +а 8 t 2 )-10ь (1 +аьt 2 )

добија се: и

lu, t.,
lнь lнь

о о 450
(а) (б)
Слика у.1 решење 112

'i) У овом c.~ty•tajy на t1 = 50 °С гuо:здени шта н је дужи пд баиарноt·, а н<.t

·2 = 450 °С је дужи баиарни. Из једна ч и на
L!.l=l 08 (1+a t 1 )-l 0 ь(l+aьt 1 )
8 11 bl=l 0 ь(l+aьt 2 )-l 08 (1+a 8 t 2 )

. 2+аь(1 1 +tz) 2+ag (t 1 +t 2 )

tобиЈа се: 108 = Ы = 20,085 т и 1 0ь = log = 20,065 т.
(aь-a )(t 2 -t 1 )
8 2+аь(t 1 +t 2 )

113. /{ако је скала ба";дарена на 0°С. то ври тој температури разман измеiЈУ две
суседнР цртице на <.:t<али барощ~тра има дун;ину ! 0 = 1mm. На тем11ератури

t = 18 °С живин <.:туб "заузима" 760 нодељана ct<a.te. тј. његова ;tужина је:
h = 760! = 760! 0 (1 +at). где је а ноефицијент линеарног ширења меси н га.

Густина шиве на темnератури t је: р =__f!!L.

1+ fЗt
p 0 gl 0 ·760(1+at)
Притисак је: р= pgh= .
1+ fЗt
Г:kтtчина p 0 gl0 nредставља nритисаt< од 1mmHg. na је:
760(1+at) н
р= mm g. тј. p=757,8mmHg.
1+ /Зt
114. Њједначина Q=mct!.t и L!.V=/ЗVL!.t добијасе:

Q _те _рс одаклеЈ·е L!.V=QfЗ=ЗQa=l,5·10- 5 m 3 .

L!.V- fЗV -/3. ср ср
132 ФИЗИКА 2М

115. l'уп·ива тсч1юсти је всћа у l<раку нише тсм11ературе. Нена је у хладнијсм

!<рану цеви ниси11а те•ню1· стуба h 1, а у топлијем нрану h2• Из услова раюютеже
нритисю<а ва дну U-!(еви следи:

OДHOCIIO

Одатле се добија: тј.

116. Защ>сми11а теч11ОСТИ у пуном суду једнана је заnремини суда. На темнератури

t 0 =0°С маса живе у суду је: m0 = p0 V0 (Ро је густина живе, а Vo за11ремИ11а
живе, тј. суда. ва О0С).
·\1ю је а 1юефицијевт ливеарвог ширеља cтaima. а f3 коефицијент тон.<~отвог
ширеља живе. маса живе у суду на темnератури t = 20 °С је:
1+3at
т=~V0 (1+3at). тј. т=т
0 ---.
Ј+ /Зt 1+ /Зt

С.rн~ди: а=т(l+Ј3t)-то 9,8·1О-6 к·'.

3т 0 t

117. Из услова задатка следи да је запремина суда и пре и nосле заrрсвања једнака
абиру заnремива оаљ1<а и воде. дно се индекси 1, 2 и 3, редом. од1юсе на кварц,
·\I('CИIIГ И ВОду. ОНда је:

в рс аагревања: V1 =V2 + Vз :

Следи:

т
V3 =V1 - - добија се:
р

-3,59·10- 5 к-'.

Негативан nредзвак у резултату nоказује да је сnоменути оглед вршен nри не1юј

темnсратури измеl)у О0С и 4°С.

118. Притиса1< теч1юсти на дно суда nоследица је тежине тсности. ~liO је т маса
л~ч1юсти. а S0 новршина дна суда nри темnератури 0°С. онда је:
тg
на 0°С nритисак је: Ро=-:
So
тg тg
0
на t ( С) nритисак је: р=-=
S S0 (1+2at)
 133

Ро
( :.Н'!IИ: р=--.
1+2at
119. У:~ врепюстаВЈ(У ла jt• сила tютисt<а у ваздуху :швмарљина. тt·шива t<углиttе у
ва:туху је: Р= mg.
У тt·чнuсти темвератуrс t1 и гус.тиш• р 1 л:жива t<уt·лице эапрсмивt• V1 је:
~ =mg-p 1V1g .
.\1m jt• Ро t·устива тсчtюсти на 0°С, V0 :шttремива нуt·лице на 0°С. {31 t<Оt:фиttијевт
1'011.•\0TIIOI' IIIIIJ!CЊa Тt"IIIOCT\1, а /З IЮt:фИЦИјСIIТ :lalljH:MИIICI{QГ 111Ирt:Ња ClЋI<Jia, 011)1<1 је:
1+/Зt, 1+/Зt,
Р1 =P-p0 V0 g - - - . тј. Р-Р1 =p0 V0 g - - - .
1+/Зrti 1+/Зrtl
I+f3t 2
С . внно. на тt~мператури t2 је: Р- Р2 = PoVog - - - .
1+ /Зrt2
(1 + {Зt, )(\ + /Зrt2)
C.te.tи:
(l+/Зrtl)(l+/Зt2).
fЗr = (Р- Р,)(\+ /Зt 2 )-(Р- Р2 )(1 + f3t 1 )
O;taт:tt~ п· ;tofiвja:
ЏР- Р2 )(1 + {Зt 1 )-1 1 (Р- Р1 )(! + {Зt 2 )

120. JJt:lia jt• IIИDO Tt''IIIOCTИ ) .'lt~IIOM С)'Д) 11а ВИСИНИ h + /',.h, а у j(t~t:HШI 11<1 BИCI1HII
х k.ll11ia). )·слов рашютt:жс прtписаt<а на дll) суда је:
p 1 gx=p 2 g(h+/',.h). ОДНОСЈIО

р,
p 1 x=--(h+дh).
1+ /Здt

С.н:ди: х
= h+дh . . . (*)
1+ /Здt
Унунна .\\аСа TC'IIIOCTИ у С)' Ј!.\' jt: IШIICТ<iiПHa:
,, р, р, х

p 1 (2Sh+Sh) = p 1 Sx+-p-1 -(2Sh+Sдh).

1+ /Здt

С.tели: Зh =х+ h+дh2

. . . (**)
(:.1Иh.Н ~'1 реше•ы· 120
1+ /Здt
дh = Зh{Здt h(2+3/Здt)
Иэ (*) и (**) се добија: и х= .
2 2(1 + /Здt)

121. 1klia су t1 и t2 .tве произвољне вредности темnературс. Ан о је V1

:щнрt'.\IИ!Iа нt:t.t· но.:111'11111е л:•11юсти на л:1tпсратури t 1. а V2 запремина венr друt'С
liO.IИ'IIIIIt' Тt:'IIIOCTII Т<:Ш1Сратурt: t2 , ОНда С) fJ;tГODapajyћe ЗanpeMИIIC ТИХ IЮЛИЧИ!Iа
Тt"IIIOt.ти ва 0°С:

и
134 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
Ою·оварајуће масе тих те•нюсти су:
PoV,
т,= PoVo, = - - - и
1+ /Зt,
!{ада се те дне течности помешају у тоnлопю изолованом суду, усnоставиће се 11е1<а
тсм11ература t. Ноли•IИIIа тоnлоте коју nри томе отnусти тоnлија течност једнака је
IЮЛИ'IИIIИ тошюте коју nрими хладнија:

т 2 c(t 2 -t)=т 1 c(l-1 1 ), одаклеје t=т 111 +т 212

т 1 +т 2

Њ формуле (*) добија се: 1

-- V111 (1+ /Зt 2 )+V2 1 2 (1 + /Зt 1 ) . • . (**)
v, (1 + /Зt 2 )+ V2 (1 + /31,)
V=т 1 +m 2 (т 1 +т 2 )(1+/Зt)
;~аnремина течности на темnератури 1 је:
Р Ро
Нада се у nоследњој једна•tини замене т 1 и т 2 из формула (*) и t из формуле
(**). среl)иваљем се добија:
V =V1 +V2 =410cm 3 .
!-lанле. yi<YПIIa заnремина те•1ности остаје иста као пре мешања.

Еластичне особине чврстих тела

122. Нека је М маса лифта. d 1 r1речник у;nета које може да "издржи" лифт у
мировању. а d 2 минимални nречнин ужета за које може бити везан лифт :r l<ретању.
l{а;щ .'!Ифт мирује напон кидања челика (_ужета) је:

СЈ = Mg • односно СЈ = 4 Mg . . . (*)
s, d?tr
Нормални наnон у ужету највећи је када је убрзање лифта усмерено навише. Тада је
напон кидања:

СЈ = M(g +а) ЗМg

ОДНОСНО
6Mg
(Ј=-- . . . (**)
S2 2S 2 ditr

Из (*) и (**) се добија: d2 =d 1 И=llmm.

123. На слици (а) су nриказане силе које делују на терет: F је еластична сила
дела жиuе од тачке вешања терета до зида. а R је резултанта двеју еластичних сила.

mg
(а) (б)

Слика уз реwењ~ 12З

 135

~·, .юв р<!Шitпс:ш<' л:рt:та је:

mg =R. mg = 2Fsina. ES l .
lj. тј. mк= 2 -Д Stna.
1
IJa < 11:11011~ 11p11fi.•II1ЖIIИ \ формула ;l<ITI1X у ~aiO\ТiiY U<IHШ:

sin а == tga = _:: (ЈЈИ;IИ ели 11у fi)

l

11 Ы =~/2 н2 -/ =lJJ+( Т Ј-/ ={1+ ~22 )-/. lj.

'
Ы=~.
2/

2ES х 2
х
(::н:;tи: mg=----. тј.
l 2/ 1

J:l:. IIOI ..'It'.lЊI' фtip\11 .:н• t.l' .tofi~lj<l:

124. <1) lla <.. 1111111 (а) IIJ>Иita~allи с~ IIO.юtt;ajlf ;f!Иita 11рс: истс•:щња (иciipc'HI.tai!И~t
lltiiИj<l\1<11 11 нос:.н· tн.н·:сан.а (llyllи~t :IИIIијама). Ис:л::шња ~>pajtыl\ ;t;нlщ <:) 110 х 1 • а
ис:н•:tаЊ<' с.рс•.tње .tiИil<' је• х 2 • l(ш;о <:<'ради о щt.:tим .t<:форм;щија~Ј<I. т jt•:
х1 = х2 cosa.
Jlpt'\1<1 \) t.ощш :caliOII) I!IOIIИ:
х1 а 1 at х1/2
11 Одаt!ЛС jt:
11 Е 12 Е а2 x2l1

lialio jt· / 2 = 11 cosa. c.l<'.tи: ~=cos 2 а.

а2

mg
(а) (б)
Сдика у:< ()ешење 124

(i) lla <.. lllllll (fil llfJИiia:t<lllt' су си .. 1е I(Ojt' Д(~лују 11а терt>т: F1 је eлacпt•ltla си:1а нрајњr:
,filщt·. а F2 t:.tacпt'lll<l cИ.·I<I средњ.: Ж1111<' (пые 1юјt: ct~ тражt у :taд<ITiiy имају исп:
нраtщс• и интеll:mтсте ~>ао п1ле F 1 и F 2 • а делују у су11ротним он~ровима од љих).
F2 а2 1 2
( );tlloc си.с1а ј<:: - = - = - -2- . олак~е је F1 = F 2 cos а .
F1 а1 cos а
136 ФИЗИКА 2М

Услов равtютсще терета је: mg = F2 +2F1 cosa = F2 (1 +cos 3 а).

F _ mgcos а
2
mg
Следи: F2 = з и
1
l+cos а - l+cos 3 a ·

125. У раuнотежном nоложају opyrc су

0
истспtуте за х1 и х2 (слиt<а). Услоu
раоtютсже момената силе у односу на та•tну

О је:
l 1
Fl=F1 -+F2l. тј. F=-F1 +F2 .
2 2 F
1
ОДНОСНО F=-k 1x 1 +k 2x2. Слжа УЈ решење 12 5
2
И:Ј сличности троуrлоnа следи да је х2 = 2х 1 • па се nоследња једна ч и на своди на:

~ласти•tна си.11а оnруге везане за t<paj штаnа је:

Е.rtастична сила оnруге везане за средину штаnа је:

126. Het<a су k1, k2 и k3• редом. ноефиuијенти с.1асти•11юсти нити 1, 2 и З, а

х1, х2 и х3 њихооа ансолут11а истезања у равнотен;ном стању система (с.~ина). Из
Г(~омстријс је 11ознато да uан;и:

х 1 +х
3
х2 =--- ... (*)
2
Услов равнотеже сила ноје делују на штаn је:
mg=k 1x 1 +k 2x 2 +k 3 x 3 • • • (**)
У слов равнотеже момената силе у односу на
та•шу вешања терета је:

l l 31
ktxt-=kzxz -+kзхз-.
4 4 4

mg тј. k1x1 = k 2 x 2 + Зk 3 х 3 ..• (***)

ел ....а уз решење 12б Из једначина (*) и (***) се добија:
x 1 (2k 1 -k 2 ) x 1(k 1 +3k 3 )
х3 = и х2 = .
k 2 +6k 3 k 2 +6k 3
f{a;ta се то уврсти у формул) (**), биће:
2х 1 (k 1k 2 +k 2k 3 +4k 3 k1 )
mg = , ОДа!{ ЛС је
k 2 +6k 3
 Мљ. екуАска фн.тка, решења 137
-------------------------------------------------

Следи:

x 1(2k 1 -k 2 ) mg(2k 1 -kJ

Хз = k 2 + 6k 3 = 2(k 1k2 +k 2 k 3 + 4k 3 k 1 ) ·
Си,н~ :~<п<~:шња пити су: F 1 = k 1x 1 = ( k 1mg(kz +бkз) ):
2 k 1k 2 +k 2 k 3 +4k 3 k 1
Fz = kzXz = kzmg(k! +Зkз) : Fз = kзхз = kзmg(2kt- kz) -
2(k 1k 2 +k 2 k 3 +4k 3 k 1 ) - 2(k 1k 2 +k 2 k 3 +4k 3 k 1 )
ES mg S 1 (S 2 +65 3 )
l{ано ј<' k =- . следи: F1 = - ;
l 2 (S 1S 2 +S 2 S 3 +4S 3 S 1 )
mg S 2 (S 1 +35 3 ) Fз __ mg S 3 (2S 1 -S 2 )
Fz- 2 (S 1S 2 +S 2 S3 +4S 3 S 1 ): 2 (S 1S 2 +S 2 S 3 +4S 3 S 1 )

\но с.\ нити ип~rнут!' :ш сваку од љих је х> О. \но је х 1 >О из добијених

фор'l~ .ш <. н•.tи да је сва н ан о 11 х 2 >О .а у сл оn х 3 >О се своди па:

2ES 1 ES 2
2k 1 -k 2 >0. тј. -->---. тј.
[ l
127. l{ано :н1д01111 нс дозво!l.авају ширењс штапа. то lн~ после за.греnања штнп бити
<ЋUIIjcп за: Ы = /(1./j,t.
Ы 1 F
llo X~liOBtщ :щ1;опу је:
l+bl Е S
l{ано је Ы << l . с .. н~,111 l +Ы = l . па је:

Ы F fa./j,t F
O;tliOCIIO --- =- одаюн~ је F = ES(X./j,t = Џ kN.
ES l ES

128. l{н,ta би шTHitonи били слобо.:tни. Уliупно повсћање њихових дужина при
:Jai'IH~В<lЉ) б11.10 би:
Ы = б/ 1 +д/ 2 =a 1 l 1 дt+a 2 l 2 дt.
\{al;o :нцоnи IH' :ю:шо.t.нnај) нроме!l)
) I>YIIIII' ;t~ЖИIН' штаnоон. то \)(; свани
o,t њих б!·пн сабијеп: штн11 1 за
д/ 1 '. а штап 2 за д/2 '. Сто1-а ће
. t<~lll1 шта н ;tе.•юuати на :н~nи зид и на 2
,ti'<.:IIИ штап си.10~1 F 1• ;ЮН ће десни
IIITatl дслоuати ва десни зид и на леви
Слика уз решење 128
штап силщt F2 (ели на). У r.лon
рнв1ютеж<~ си:1а на додиру штапова је:

тј.
 ФИЗИКА 2М
138
-------------------------------------------------

У"уnна деформација шта11ова је:

Следи:

129. Изщюјмо делић нсои у облиi'У yc"or 110јаса 1юји се са осе цеви види nод
у1·лом f:J.a (слика а). На слици (б) nрИI<азане су силе I(Oje делују на тај делић: p!!.S
jr сила притис"а· а F су еластичне силе које делују на "рајевима делиl1а; на слици
су силе F ра:1ложене на номпоненте. Услов рашютен:е уоченоr делиlщ цеви jt~:

p!!.S = 2F" , тј. pi!.S = 2F sin l!.a .

2
г-~ ~.!:Ј.©

'' '
h F .. ''
F' \\ '
' 1
' 1 '
R',~,'
\Ао./
''1'
.'
'-- 'W

(а) (б)
Слика уЈ решење 12 9

. l!.a l!.a
Ка1ю jr !1S =hbl =hRI!.a и sш- = - . следи: phRI!.a = Fl!.a. тј. F = phR.
2 2
Сила F делује дуж nресека цеви nовршине S =hd. где је d дебљи на цеви. Дакле,
нормални наnон у цеви је:
F pR
а=-=-. Следи:
s d
da
р=-=:;---,
dak
тј. р=:;;2МРа.
:
1

R R :
1

130. Издвојмо делић nрстсна дужине F :

1
F
Ы 1юји се из центра nрстена види nод :
1

бсскона•шо малим уrлом f:J.a kлиl<а). У '

R\~,'
1 '

обртном рефt~рентном систему. везан ом за \!!:..а/

11рстен. на тај делић делују еластичне силе '.'
\~/

F и центрифуiЋЛI!а сила Fcf· Услов

Слика уЈ решење 13 О
 МљtекуАска физика, решеља 139
-------------------------------------------------

p<IIIIIOTCH;c Д<~."!Иiнt jt~: Fcf = 2F'. тј. illnRm 2 = 2F sin да .

2
г.!l' јР m упюна брэина ротаније 11рстсва.
\но ј<~
S ноuршина 11011р<~·11юг нресена шице од IIOJC ЈС наnрављен 11рсте11. онда jl'
дт= рSЫ = pSRдa. 11а је: pSR 2 m 2 дa = Fда. тј. F = pSR 2m 2 .
llорма:111И 11а11011 у 11рсн~11) је: (ј-- Fs -- pR2m2. ,, ll('.ди·. (Ј)-- ~R(j2p ::; Rl VP
r .. ra;pk .

. lи11ијсt;а бр:<ина сви\ та•1а1<а прстена је: v = Rm::;fi .

131. llоо1атрајмо j<';!ll) llo.>IOIJИIIY штапа. ф(l)

'
И.<.IР . IИ\10 ј<· на ш~.'IИни број (n~ оо) усни~
.l<'.i!ИIJa \!аса !:1m (c.•IИI<a). У референтном
<.I·I<.T<'~I) ве:шно~1 за шта11 на i - ти делић
.!l'.'l)·j) 11а нрајевима с.•1астич111~ силе F; и
F,+i· а ) 111~11тру \1асс центрифугална сила
F,1. У с. юв раmют<~Ш<' тш· д<':tи!ш је:
F,J = F; - Fi+l . OJIIIOCIIO Слики у.1 решење 1З 1
Х; +xi+l 2
дт 2 m = F; - F;+l .
\t;() ј<' р I')'CТI!IIa l!IТ<\IIa, а S IIOU(>UIИII<I ПOII)JI~'II!OГ 11pi~CI~Ha. Ollдa је
2 2
illn = pS(xi+l -Х;) • на слr;tи: pSm2 X;+l -Х; = F; - Fi+l .
2
1 2 2 2
:~а n- ти делнh је: - pSm (/ -Xn)= Fn;
2

:ш n -1 -nн д<'.'IНћ је: 21 pSm 2 (X n2 - Xn-l)

2
= Fn-l - Fn;

за n-2- п1 дслић је: 21 pSm 2 (xn-!

2
-
2
Xn-2) = Fn-2 - Fn-l

1 2 2 2
аа i- ти дели !Ј је: - pSm (х;+! -х; ) = F; - F;+!.
2
1 2 2 2
Сабирањем Тll\ једна•11111а ;(Обија се: - pSm (l -х; ) = F;.
2
-\носе узме даје Х; =х и F; =F, добија се трашсна зависност силе од растојаља:
2
F =.!..psm 2 (l 2 -х 2 ). тј. F=тm ~2-х2).
2 4/
I'Нt' је т .\taca штаnа (т= 2pSl ).
140 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
Из добијене формуле се uи,ци да је нанрезање највећс за х= О. тј. па оси ротације.
Данле. юю ;юl)е до нуцања штаnа. 011 ће пући по средини. Минимална фрt~rшепција
11ри rюјој lи~ се то десити одреl)епа је условом:

Fтax=Sak. тј. 2 2
}_pSm l =Sak. тј. 2pк 2 f 2 l 2 =ak.
2

С.•IСДИ:

132. llerш сила F делује па 11рсдњи I<J>aj штапа. За "рстањt~ штаnа uаши
јслна•rипа: та= F.
Изделимо штан па велИ((И број (n~ оо) n п-Ј З 2 Ј F
ус((ИХ дслиlш маса !:1т и дужина Ы (r.лиr<а =!1: : : !: 1=":1=='=1='1'===~
а). њ~r<а је F 1 еласти•ша сила која делује на
1

.-н~вш1 t<pajy лелића 1. односно на десном Ј F

нрају дслиlш 2: F2 је еласrична сила која /Шf§Ьi'11;:t$$i~'f4llit\jitlif+--+
делује па левом !<рају делиlш 2. ошюсrю не
(а)
десном крају делића З и тако даље.
Ноефиrtијенти епастичности ових дслића су G1ика уЈ Јlешење 132

исти ( k= ~~} а нс1<а су <it 1• <it2• • • • • litn аnсолутна истезања тих делића. Тада:
:sa r;ретањt~ лела штана без делића 1 важи:
за r;рР1ЋЊ!' дела штапа без лелиlш и 2 важи: (n- 2)D.m ·а = F 2 =k& 2 :
за r<ретање делића n -1 и n (заједно) важи: 2D.m ·а= Fп-2 = k&п-2:
за нретањс n -тог ;tелиhа важи: D.m. а= Fп-r =k&п-1 .
Сабирањем т11х једпачипа добија се:
[(n-l)+(n-2)+ .... +2+1~·a=k(<it 1 +<it 2 + ... +&n_ 1 ).

f
F
ES

(б)
Слика уз решење 132

У ааrради са десне стране знака јешrаrюсти у nоследњој једначини је апсолутно

истсзање целог штаnа: & 1 + & 2 + ... +&n-! = <it.

С..tеди: (n -l)n D.m ·а = k& = ES & . одtюсtю (n-I)D.m·nbl а= ES&.

2 dl 2
 .\-/и.iеку"н:ка tjJJJ.1JJKii, pt.:JJJeiJ .... I 141

l{alю n ~оо • НЈ ј<' n-1 "'n . на jt· (n-I)L'..m =т и nt..l = L . 11<1 11oc.•н~,lll·<'
jt',tllii'IИHa ,юбиј<~ облин:

mLa =ES!:..x. .!:_ F = ES!:..x. (:m•;tи::

f:..x F
lj.
2 2 L 2ES
И<:·н·:шљt• 111"1"<11111 \ЮЖ<' <:<' о;цн~;нti"И и 1·paфt·l'lliИ. 1kна јР F, еласти•111а си.:щ 1ta llpt~c"н)
IIIT<III<I у !(<IЉI~IIOM :1<1 Х ОЈ! 11/)I~;IЊI~I' 1(р11.ја IIIT<III<I (ели на б). За KIJI'T<IЉI' OCCII'I!~IIOI" ,(1'.·1<1
mx
a х.
111
I!IT11.11<1 uан;и: т ха= F- Fx. OJIIIOCIIO -a=F-Fx. 11<1 је F =F-
L х L
\IICO;I)'TI\0 11СТI~З<!Ње ;(С.'IИIШ IIIТ<iiЩ ;l)"ЖИIII~ dx, )'Jl<I.·I,I~IIOГ За Х OJI IIJJI~Jlll>l'l" iipajn
IIITall<!. је:

Ы,
F, f:..x
=-=F,-. ЩIIIOCIIO f:..x -
bl.= та- x).
( F- тј.
Ы = FL-xma f:..x.
k ES ·' ES L ' ESL-

f ( х)
= FL-xma.
\iio jt• ESL oll;t<t је: Ых = j(x)·f:..x.

Jlot..I!~.IЊH H:lp<i:! 1101(11.Зујс .1<1 jt• )"H)'IIHO 11<:ТI~:I<IIbl' IIIТ<ill<l jCJtllatiO IIUIIJ!IJIИIIИ На I"Ј>афИН)
:Jalll1t:HOCП1 III';IИ'IИHC ј ОД pacTOj<IIЫI Х (H<IO ШТО И:! фopM)".IlC dS = V • d/ C.-IC;IИ -1<1 ј(•
Yli) 11а11 11ре!)е11И н ут jeдllali IЮЩЈШини 11<1 графtшу за!lисlюсти бp~ИIIt' од времРIIа. 11.11-1
ш фор~1у.-н· М= F · t..s следи да је yliynaн р<!д једн<!н IIO!IJ>IIIИIIИ 11а 1·рафи1•.\
.шн1сно<.тн t:ll.lt' од II)Т<t н Т<tlю ла.:1.с). З<! ;!<!Ту зависност f(x) I"ЈЈ<!фиr; ј<' III>ИI(a:шl
на 1 .IIЩИ (н). <! <iHCO.'IYТIIO IICТI':J<IЉI' IIIТ11.H<I jeдH<IIIO ј(' tiO:H'H~HOj ГIOIIj>HIИHИ:

Ы=Ј._ F2L = F2L тј. Ы= FL. Слсли: Ы F

2 maES 2FES 2ES L 2ES

133. , la би се одрешю IIOjЩ<I.IIIH 11<111011 у нпаll). 1111. растојаљу х o;t љеговог

) •шршlн~но1· l(p<!j<l. може ct• нооштр<Јти оr.енчt·ни лео штана на сли1tи (а). lla тај део
Ш\1111111<' :tt~лyjc е.•tасти•tн<t сила Fx. а нани;не :~емљина теша. па је )слов равнотсше:

n
n·l
n-2

(n·l)L'..mg
L-x

{а) {б) {в)

С.•1ика у.1 решење 1З З

142 ФИЗИКА 2М
------------------------------------------

т
OДIIOCIIO GxS =-(L-x)g.
L
т SLp
Следи: ax=-(L-x)g=-(L-x)g, тј. ax=P(L-x)g.
SL SL
l{юю је нормални rrarюrr различит на разним rrресецима штаnа. то су (ЖЗЈIИ'IИ1Ћ и
ащ:олутна исте:шr,а разrrих дслића штапа. Изделимо штан на n (n --7 оо) ус"и~
ж:лиlrа маса Ып и дужина Ы као ва слици (б). Her<a је ва горљем r<pajy штаnа
c.,racти•rrra сила F0 • а ва додирrюј rювршини дслића Ј и 2 еластична сила је F2 (та
сила истежt: делић 2). Услов равнотеже дела штаnа без делића Ј је:
F0 = F 2 +(n- J)blпg. oлarme је kt:./ 2 = F0 - (n- J)дmg . . . (1)
C.>IИ'IIIO томе. из услова раоrютеже дела штапа без делића Ј и 2 добија се:
kt:./ 3 = Fo -(n- 2)дmg . . . (2)
За штап без делиhа Ј, 2 и З је:

Зt• делиl1е n -1 и n (заједrю) је: Mln-l = F0 - 2дmg . . . ("' 2)

За делиl1 n је: kt:.ln = F0 - дmg . . . ("- 1)
Сабирањем једна•1ина ('), е) .... , ("- 1) се добија:
k(t:./ 2 +t:./3 + ... +~Џ=(n-l)F0 -~тg[(n-l)+(n-2)+ ... +2+1].
У1;уr1но истсзање штапа је t:.l =t:./ 2 +t:./3 + ... +t:.ln (истезањс ,rелића 1 jl' :!ане-

11арљиuо јер ва његооом доњем r<pajy не делује нина"ва сила. а маса blrl, ошюс.1ю
Земљина тежа. је бесноначrю мала). Следи:
(n -1)n
kt:.l =(n-1)F0 -дmg--.
2
Сила F0 jcдrrar1a је тежини целог штана (с.1иr<а в), па следи:

ES (n- J)n
- - t:.l =(n -1)тg - - - - дmg : t:.l =_L[т(n- Ј)&- nдm. (n-1)&]
& 2 ES 2
2
t:.l =_L(тL-]_тL)= тgL тј.
t:.l= pgL
ES 2 2ES 2Е

YliYIIIIO 11сте:rање штапа може

се одредити и графичrш.
У(Ј'IИМО дслиl1 дужине Ы f
( & --7 О) на растојаљу х од
1·орњег "раја штаnа (с.лиl<а г).
По Ху"ооол1 зако11у за тај
ili:.'JИIJ uажи:
Ых ах
--=-- тј.
& Е
х

t:.l = pg(L- х) & . L

х Е (г) (д)
Ошка уз решење 13 3
 МоАекуАска физика, решења 143

Аrю се упеле пеличина /(х)= gp (L- х), онда је: lll х =/(х) ·llx. Даt!ЛС,
Е
уну111ю истсзање штана јсднаrю је nовршини на r·рафиr<у f(x) (слиr<а д):
2
lll = pgL
2Е
134. l{arю је nоказано у решењу nретходног задатка, нормални нанон се r.мањује
линеарно са растојањем од ropњer· l!paja кабла. Дat(Jie, неће доћи до l!идања наб.1ш аrю
је нормални llaiiOtt на њеrоном горњем t<pajy мањи од наnона кидања олова (тежина
банра је занемарљива у односу на тежину олооа):
mg = F . тј. pSLg = aS , тј. а = pLg .
(jk
Следи: pLg < ak, тј. L<-=180,4m.
gp
!{а но је 300 т> \80,4 т . следи да се датим наблом не може остварити телефонсliа
ве:Ја са балоном.

135. lloл дејством силе F шиш<а се сабија за:

Дуж шиrше де.,rује и номnонеrпа Земљине теже rюја истеже шиnну. Нормални наnон
изазван деловањем ове силе различит је на разним пресецима шиnне. Слично r<ao у
задатну \33 може се добити да је аnсолутно истезање, изазвано деловањем
rшмrюне1пе земљине теже:

lll
2
= mg sin <р .
2ES
Г1 ри истовремеrюм деловању сила F =mg
и mg sin <р шипка је сабијсна за:

lll '= lll 1 - Ы2 = mgL (2 -sin <р).

2ES
Када се ун.·юни преnрена шиnна l1e се
l!ретати уз I.ТЈН!У раван убрзањем:
F-mgsin<p Сл~~~<а уз решење 135
а= . тј. а= g(l-sin<p).
т

Иэделимо шиrшу на n (n~ оо) у<.;ких делића маса Ып и дужина Ы (слика). Нека
је F1 сласти•rна сила на граничној nовршини измеГ)у делића
1 и 2 (тј. еластична
сила де.1rића F 2 елапи•rна сила 11а rраничној nовршини делића 2 и З (тј.
\),
еластина сила де.~ића 2) и таrю даље.

За 11рета1ы~ шта11а без делића 1 важи: (n -I)Ыn ·а= F1 -(n -1)/lmg sin <р;
заштанбе:ЈЈелиhа \и 2 је: (n-2)/lm·a=F2 -(n-2)/lmgsin<p:

за делићс n -I и n (заједно) је: 2/lm ·а = Fn_ 2 - 2/lmg sin <р;

за дслић n је: дт· а = Fn-l -llmg sin <р •
144 ФИЗИКА 2М

Сабирањем тих једна•в111а. узимајуl1и у обзир да је F; =kдl;. добија се:

Мl(a+gsinq>)[(n-l)+(n-2)+ .... +2+1]= ES (Ы 1 +6l 2 + ... +Ып - 1 ): 6х

. ) (n-I)Мl·nAr
( а + g sш q> = ESAf"
и (bl " је унунна деформација штаnа);
2
mL(a + g sin q>) = ES!!.l". одакле је дl"=--(а+
mL . mLg
g sш q>) = - - .
2 2ES 2ES
Ла1;ле. носле ослобаl)ања шипке њена дужина ће се нроменити за:

Ы = дl '-Ы "= mgL (1-sitt q>).

2ES

136. Из формуле А=--

IES(/':,.[ )2 .
добија се: Ы =~2А =01%.
2 l l ESl '

1 ES ( )2
=Е(Ы}
2
137. ~3анреминска густина енергије је: w=W =1-z-bl
V Sl 2 l
2
(ј
w=~= 2 25·10-7 J/m 3 .
/':,.[
l<aiio је -=- следи:
[ Е 2Е '

138. Нена је Ы мансимално истезање штаnа. l{а!ю је судар еластичан. нема

губитака меха!IИ'Iе енергије нри судару. na. по закону одржања енргије. важи:

mg(l+bl)= ES (Ы) 2 .
2[

Уз логичну nретnостаuну да је Ы << l из те једна•1инt~ t:e добија: bl=l~2mg.

ES

Од1·оварајући 110рмални напон је: а = Е 6l =~ 2Emg .

l s
139. По престанку де!ювања силе F (1) (2)
сабијена опруга ће се враћати l<a свом
llеЈtеформисаном стању. а l'орња nло•1а
ћ(> се l<ретати навише (најnре убрзано. а
nосле nроласна равнотежног nоложаја
успорено). Да би се доња nло•1а
одвојила од подлоге. nотребно је да се
онруr-а истегне толи1ю да се еластична

си.•1а барем из једна чи са силом mzg.

lla слици t:y nриназана два ноложаја
сисл~ма: rючстни (док делује сила F) и
Јю;юн;ај у 1юјt~м се доња nло•1а одваја од
IЮ;tлоп~. Испрекидана .'lинија nред- Слика уз решењ~ 139
 МоАекуАска физика, решења И5

с 1 авља ниuо ноји одговара недеформисаној опрузи. Эа IЈОЈюжаје 1 и 2 важи:

т1 g + F = kx 1 и m2 g = kx 2 •
Према .11\liOII:'< одр>IШIЫ! енергије (а за случај да r.ила F има минималну вредност, 1'ј.
Jt<' у грt~нутliу ()ДUајања Јtоње n.rю•1c горља плоча нема бр:зину) важи:
kx~
2
kx
1
-= - + m 1g(x 1 +х 2 ).
2 2
ИЈ ttaвe:lCIIII\ формула се добија: F=(m 1 +m 2 )g.

Површински ttanoн течности

140. ( :најањем 1<а11и <.:ман. у је Ct' слободна nопршина тt·•tносп1. а тиме 11

одговарајуltа енергија. l\а1ю је нроцес адијабатсни. то ће та llpo~>~eнa t'llcpгиje отиf,,,
11а IIOI!t~lшњe унутра!ЈIЊI' 1'11Сргије. однос1ю темnературе течнопи. lleiia је r
пo.'l)'llpi''IIIИI< ~1аље. а R нолупре•1ни" оеће каnи. Заnремина Bl'iн· >alll1 j<'Jlllatщ i•·
:vн.~tнюј ·1а11рt~мини "апи iioje се r.11ajajy. па следи.
4 3 4 3
-lrR = 2·-lrr , ОДНОСНО
з з

С.н~.tи· dT = Зу( 2 -?Ј4) 1,6·10-4 К.

2prc
141. \iiU jt• R IIO!IYIIPC'IHИH uеће наЈIИ, а Г ПОЛуnреЧНИI{ мање. нао .\ ptЋII'Њ.\
нpt~no;tiiOI' :1адатка лобија се да је: R = гif;;.
2 2
llpe~ta :JaliOJiy одржања енергије важи: mgH = 4J'7r(nr - R ) + Q.
2

( :.IC.111:
2
Q =mgH -4prR (if;; -l)=mgH -4J'7r(if;; Зт ЈЗ
-1)( 47rp
142. На 1юurшину S земље nадне слој киншице :Јапрем1111е: V = Sh.

\ноје N бројнапиутомс:юју.он.1аје: V=N±7rr3 =J...N7Cd 3 .

з б

И:1 те две je,нta•lиlle следи: N = 6Sh3 .

7Cd
Тих N l<anи добијено је спајањем N1 мањих t<anи nречнина d/k:
3

6
1
N-7Cd 3 =N 1 -к- 1 (dk )
6
OДIIOCHO

d
2 2) =-(k-1).
6'}Sh
Ос,юбоl)сна енергија је: Q=J'7r N 1 --Nd
2 ( k d
 ФИЗИКА 2М
146
------~----~-----------------------------------

143. У nо•Јепюм Јюлошају изједиа•Јене су Земљина тежа која на прстен делује

наииже и еласти•ша сила опруге која делује !Јавише. Када се суд са течиошћу сnушта,
ЩЈиви се rювршина теч1юсти и на nрстен наниже делује и сила nоnршинсног наnона. а
11авише еластична сила 1юја је све већа што се суд nише сnусти. Ако до одвајања
ирстеиа долази нада се суд сnусти за х. овда важи:

kx
одакле је У = 0,032 N/m .
:rr(dl +dz)

144. Ако вода 1шаси ноцку сила nовршинс1юг наnона делује на nовршину воде
11авише. а шt коцr<у 11аниже (слика а). На коцку 1юју не кваси, вода делује напише
(слиЈ<а б). У:1 силе. nовршинског наnона делују и Земљина тежа и силе nотисЈ<а. na су
услови равиотсже једне и друге ЈЮЦЈ<е:

F,.,

mg + F,.
(б)

Слика уз решење 144

И:з тих једна ч и на добијају се дубине до но ји х су nотоnљене ЈЮЦЈ<е:

Дакле. више је nотоnљела ЈЮЦЈ>а 1<0ја није nремазана nарафином и то за:

x-y=~=5,7mm.
pag
145. На делић нити дужине Ы = rD.a
kде су Ы и да бесноначно мали) делују
P.iJaCTИ'IHe силе и сила површИЈЈСIЮГ 11аrюна ''
(слика). Услов равнотешс је: '''
. D.a F, ''' F,
Fp = 2 F, sш --. односно
'''
2
2ybl = F,D.a. тј. 2yr = F,. ' ~'
'''
llpи пуцању оn не у r1етљи дужина нити се
\/}ј·О.,/
\..,/
nроменила :Ја 2:rrr -[ . па се rюследња
Слика уз решење 145
једначина своди на облиЈ<:
 МоАекуАска физика, решења 147
--------~---------------------------------------

2}1" = k(21Cr -/), ода!< Ле се добија r= k(27rr2г -/) .

146. Не11а је р, притиса1< у мехуру, а р 2 nритисан ван мехура (слиЈ<а а). Да би
се nолуnречнин мехура повећао за бесЈюна•11ю малу uред1юст !Ј.г. силе нритисна

треба да и:шрше рад: М= (р 1 - р 2 )S · дг = (р 1 - р 2 )4т- 2 дг.

При томе се мења слободна новршина течности. na је:
2
(р 1 - Pz )4т- дг =у~7r(г+дг) -4т- ј. 2 2
тј. (р 1 - р 2 )г 2 дг =rkг+дr) 2 - г 2 ј.
l{аноје дг<<г тоје (г+дг) 2 -г 2 ",2гдг. наследи:
2у
(р 1 - р 2 )г 2 дг = 2}1"дг . односно p,-pz =--.
г

{а)
•----------------
{б)
---·
Сян~.:а у.1 решење 146

Иста фop\ly.•la ~юже се ,юбити 1юмоћу Лаnласовог зютна. Дuе \tе!)усобно нормалне
раВНИ СИМf~Трије МСХура Cei<Y СЛОбОдНУ IIOUpШИHY TC'IIIOCTИ 110 l<p)'ЖIIИl!a~Ja
nолуnречни1<а г (слина б). Центри обеју l<ружница су ван течности. na је разлина
ПЈ)ИТИС!iа у TP'IHOCT И ИЗВаН ТГ-ЧНОСТИ:

2у
следи: Р1- Pz =-- ·
г

147. Нена је р 1 nритисан у мРхуру. р 11ритисан унутар саме оnне (у течности), а

р 2 притис.аli гаса nан мехура. Према решењу претходног задаТ!{а важи:
2у 2у
р,-р=-; и p-pz = г+d (d једебљинаоnне).

Сабирањем тих једна ч и на и Ј<Оришlн~њем чиљсниЈtе да је г +d =г. добија се:

4у
p,-pz = - .
г

Дан:1с. а1<0 С) р1 и р. редом. нритисан гаса у мехуру и nритисан гаса у суду npe
сабијаља. а р 2 и р' одгоuарајуhи 11ритисци после сабијања. онда важи:

4у ' 4у
Р1 -Р =- и Pz -Р =- ·
г г

2
 ФИЗИКА 2М
148
--------------------------------------------------

4у ' 8у
Следи: р 1 =р+-- и Pz =р+--.
г г

llpoцec сабијања гаса је изотеrмсни, na важи:

3

4
р, зт-
3 4 (г)
= Pz 31r 2 OДIIOCIIO р+--=- 4у ' 8у) .
1 ( р+--
г 8 г

24у
Следи: p'=Sp+--.
г

148. llpИ.I1111IOM формираља мехура 11овећава се његова слободна поiЈршина. тиме и

од1·онарајућа !~вергија. а и гас у М!~хуру се изотерм<:ни шири nри чему врши нени рад.
Ланле. уну11ан рад 1юји треба извршити ла би се 11адувао ~1ехур је:

2 р 4у
A=Spz:r +nnrRTin-, гдеје р=р 0 +--.
Ро г

С.1еди: А= 8pz:r 2 +pim-

3
3
ln(l +~)= 8pz:r 2 +(Ро + у )im-
гр 0 3
3
ln(l +~)·
4
г гр 0

149. Не1Н1 је т маса ваздуха у меху ру, а m 1 маса саnу11ице. За гас у ме\уру
важи:

( Ро+--
г 3
)4
4у -т- 3 ---
_ т RT
М
· одан ле је т= 4т-з М (Ро + 4у )·
3RT г
.. (*)

\1m је р 1 1·уп·ина апюсферсног ваздуха. услов раонотеже мехура је:

4 3
(т+т 1 ) g=p 1 -7rrg, OДIIO<:IIO 4 2d
т+p7rr 4 3
=p 1 -7rr . . (**)
3 3
Њ jcдlla'IИHa (*), (**) и р1 =~
РоМ
добија се:
Т = _Т...::.о_М_('-'гр=-о"--+_4.:..у'-')
о
Mp 0 г-3pdRT0

150. Helia С) р 1 , р 2 и Ро· редом. притисци у мањем ме х) ру. већсм ~ICX) ру и у

4у 4у
апюсфсри оно мехура. Тада важи: р 1 -Р о =-- н р 2 -Р о =-- .
г
1 г
2

о .
;rузнмање~1 друге Једна•ЈИIIС од nрве до б иЈа
. се: р, - Pz -- 4у- 4у ... (*)
г
1 2
г

Разли1;а 11ритисака са јсл11с и друге страве оn не 1юја ра:щваја ~1exypиlle је:

р1 - р2
- -4у- . . .
- (**) (г ЈС
. noлynpe•JBИI< нрноиве те оn ве.
)
г

г г
1 2
И:i (*) н (**) IЛСДИ: г=---.
г1 +г2

lla сва1ш делиl1 дужи11е Ы ва споју три опне делују три силе noвpшиiiCIIOI' наnона
истог интензитета ( 2'}Z'1.l ); свана од тих сила делује у nравцу тавгенте ва
o,tгoвapajylly о11ну. а н;шо је BPJcropCIHI збир тих сила јrднан нули (равнотс<~>а делиllа)
с:н•ди да су углови иљн~l)у сван1~ две силе (односно он ве) по 120°.
 149
-------------------------------------------------

151. llc1<a је р0 CIIOЉi!IIIЉИ 11ритисан (слиi<а).

Притисюr у н:•ll!ости. у 11ајнишој та•ши. је:
2у
р= Ро +R.
h
у 11 ај11ИЖОј та•11Н1 TI''IIIOCТII lljJИTIICaH је:
2у
Р1 =р+ pgh = Ро +--+ pgh ·
R
Сила 11ритис1ш IШIIИ 11а IIOHЛOI'Y је:
C.rtН\It .\''1 IJ~IIIe-Њ~ 15 1

F = p,m-2 = m-2( Ро + ~ + pgh}

Истом то.•111но~' си.rю\1 11 IIOJl.•IOIЋ ,t<: .• ,yje 11а 1ш11 вepтиlfa.riiiO llaШIIIH'. 11<1 ј•· ) , .'IOB
paBIIOTeЖt' IН\ШI:

2у
т--'( Po+R+pgh ) =mg+Fo. где је F0 сила атмосферсно1· 11ритисна 11а lii!ll.

Сила F0 je,нlalia јР шли lfOjoм атмосф•:рсlfи ваздух делује на затамњени део lia!IИ. ј1:р
Cf' сит: npiПIICIШ "ojt' де.'l)'ју на 11реостали део нани у разним тач1шма ~н:l>усобно
вош1шатавај). Да1rпс:

m- 2(p 0 +
2
J +pgh)=mg+p 0 m-
2
• одаlс~•:се;юбија m=m- 2 (~: +ph}
152. \но !'ас 11ри11и 1н:li) G•:clfO!I(!'IIIO \НН) liO.:IИ'II111) топлоте t.Q . юl1и l1e ,\0
ш11рења 11 :~аi'!Н'вања 1·аса ) ~ICX) ру. llpи TO\IC се повећапа евсрrија те•1ности.
унутран1ља 1'1н:р1·11ја гаса 11 вр11111 се рад lljiOтиu с11ле апюсферсlfоr 11ритисlfа:
t1Q = 2yt1S +nmCvt1T + p 0 !1V ... ( 1 )

\]рО\н:на ПОЛ) lljH:'IIIИii<l \Н:\) ра t.r jt' \IHOI'O \li!Њa 0.:1 IIUЛYIIPC'IIIИiia Г, Па С)' llpO~H:IIC
:Jallpi'\IИIH: !'аса 11 IIOBj)IIJIIHe \ICXypa:

t1V = ±.~r[(r+t1r )3 - r
3
]= 4m- 2
М. .
3
11 bl=4.~rkr+M) 2 -r 2 J=sm-м.
./t'н11ачи11r: паља гаса у ш•хуру су:

(Po+ :)~7rr 3 =nmRT

4
11

Оду:н1~1ан,f'.\1 тll\ je;tlla'!ИIIa (уз !Юриш!Јсlt.е ус.lюва да ј•: t1r << r) .:юбија се:
2 32
4лр 0 r t1r + -.7r'fГl1r =п т Rt1T.
3
3n 111 Rt1T
t1r=--.:.::_ _ __
Слели:
47rr(3p 0r+8y)
Из јед11ачи11а ( 1) до ( 4 ) нобија се:
 ФИЗИКА 2М
150
-------------------------------------------------
С=~= R(12y+3p 0 r).
Моларни тоr1лотни каnацитет гаса је:
nmt:.T 8y+3p 0 r

153. Притисаr; у води (р) мањи је од атмосферског nритиска (р 0 ), па ЈС Јача сила

којом атмосферс1ш nритисак делује на n;ю•ry од силе нојом делује вода. Да би се
H.IJO'Ie раздrюјиле на сваку треба деловати силом: F = (р 0 - p)S (слИЈ<а а).
Разлиr;а nритисака може се одредити rюмоhу Лапласовог зююна. За једну раван
симетрије слободне нонршине воде може се узети paoatr nаралелна са nлочама kлина
б): она сечс слободну површину воде 110 Ј<ружници •rији је центар у те•ЈЈюсти, па је
rюлynpeчtrиr; тог n ресена r1 = R. r·де је R nриближно једнако nолуnречниЈ<У nлоче;

1~-----------------------,1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
1 1
: 1

! ' 2r 2
1

:
1

~-- ------ ____________ _5_~

(а) (б) (в)
С.1ика уз решење 15З

Друга раван је 11ормал11а 11а раван nло•Ја; она ce•re слободну nовршину течности по
rюлyt<pyжlloj линији нре•1ника d (слика о): цеtЈтар те линије је ван теч1юсти. па је
d .
!IO.IJYJJPC'JIIИJ< r;риоине r 2 = --. Данле. разли на nритисака у те•1ности и ван ње Је:
2

р-ро={:1 + :J=r(~-~} Следи: Ро-р={~-~Ј=~.

ДаЈ<ле, па плочу треба деловати силом:

Маса воде је: т= p7rR 2

d. па је R= ~ Р":ш . Следи: F = 2Јtп2
pd
.

154. а) Притисан у води измеГ)у плоча мањи је од атмосферског. па резултујућа

сила 11а плочу делује у смеру од јсд11е Ј>а другој плочи - тј. као да између плоча
делује привлачпа сила (слина а). l'аЈ.•Јика притисЈ<а изнад и испод слободне
rювршипе те•шости може се добити помоl1у Лаnласовог закона: једна раван симетријс
је паралелна са плочама и она ссче слободну површину течности по правој линији
(rюлупречник кривипе је бескопачап): друга раван симетрије је нормална на плоче и
она сече слободну површину те•нюсти по полукружrюј линији nолупречника d/2.
2у 2у
Дакле: p-p 0 =-d. тј. Po-p=d.
 Мо.-tскуАсК.1 фи.1иК.1, решс!ЫЈ 151

Притисаl< р делује у води

неnосредно исnод љене слободне Ро
Ро
nовршине. Са дубином се 11ритиr.а11
у води noocl1aua. а у та•ши А
једнак је атмосфt~rююм:
Ро = р+ pgh . тј.

2у
Ро = Ро --+ pgh ·
d

оданm· је h= 2у .
(а) (б)
pgd
С••нка y:t реш~њ~ 154
Даnле. вода делује на ri.!IO'I) силом:

/) = P.тrs = Р~Ро ah = ( Ро -~ )~; (а је 11111j)Иtla II.'IO'IC).

Резултујућа сила која делује на IIЛO'IY у хоризонталном npao1~y је:

2у 2 а
F=p 0 ah-F1 =--=12N.
pgd2
б) Ако те•11tост ••е liBacи n.rючс. она ће се сnустити измеГ)у њих ;ю нr~не дуfiинr· h

(слика б). C.'IИ'IHO l<ao у nр<~тхоююм слу•1ају добија с<~: h= ~. llритисан и:!\iel)y
pgd
nло•1а је ат~юсфt~рс1ш. а вода са дру1·е стране llдO•Ie дt~.•Jyjr nритис1;ом 1шји jf' веllИ од
апюсфСЈЮюl·. на опет резултујућа сила nритисliа на је;tну пло•1~ ича <.\I<'P 1<а .tpyroj
плочи. Интt'ЮИТt'Т п· силе је:
2 2
F = (Р ..г _ Ро )S =( Р о +Р о + pgh Р о h = pgah =
2
r ~ = 12 N .
2 } 2 pgd"

155. lla Iювршину тс•l!ю~.;ти измеГ)у штапа и ttеви дс .. 1ују силе IIOBJ!IIIИIIt.loOJ· наnона
дуж JIOJHIJ>IIt' .1иније са штаnом и дуж додирнl' линиј<' са цеви. Та t.ll.l!' t.) усмt~рt'не
навинн· и ;юводе до издизања те•11юсти у ttеви. .\но је h виси11а издизања. у
равнотежном 110дожају су изједначени интt•н:ЈИтети укуnне силе нuвршинскоr наnона
и 3е\tљине теже:

4
С .. iђ\И: h= У =5,7cm.
p(d2 -d, )g

156. Г1 ре ма услову задап<а rac је јако разреГЈеll. Мо .. н~к) ли raca IIJJO!I<I н· нро:Ј отвор
из доњег дела суда у мехур и из мехура ) доњ11 .1ео суда. llo.t~ llрt~чнин \texypa jt~
IЮнстантан i:IIIO је КО11стантан притисак raca у .\1t~xypy (т<~М11Ррат~ ра јР нонстантна
нрt·~•а услову задатна). У r.тању термодинаМII'II;е равнrт~же fipoj 110.1енула ноји нр<Јi)Р
нрш отnор у јРдном о1сру исти је као број \tолеку.<Ја 1юји пpniJP .\ сунротном смt•ру.
\1m су v 1., и v2., средње брзине молек~ ла }
~~~~'~р~ и ·' С) Jl.l. а n1 и n2
HOIIIlt~нтpaниjt· гаса у 11ехуру и у суду, услов раннотеЈiit' <.<' сноди на:
152 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

тј.
:: =Jft.
2у
Притисак гаса у суду је р 2 =р; nритиса1r гаса у меху ру је: РЈ =--+ pgh.
r
2
Следи: 2:!._=(2y+pghr) =1,07.
т2 pr

157. Када би пода имала на расnолагању каnиларну цеп довољно велике дужине,
2у
подигла би се до висине h0 =-- =5,7 cm.
pgr
Како је дужина цеви изнад Јювршине воде у суду h = 2cm • може се занључити да ћс
се пода nодићи до врха наnиларс уз формирање одговарајућсг мсниска (слиЈrа а).
Притисан у води неnосредно испод њене слободне nовршине је:
2ycos8 4ycos8
,.- p=po----r-=po----d-

y тачкама и 2 исти је
nритисак:

Р о = р+ pgh ' тј.

4ycose h
Р о= Ро d + pg ·

cose = pghd. R
Следи:
4у
Полуnречнин крипине меtЈис"а
~юже се одредити nомоћу слике
(б):

r 2у (а) (б)
R=--=-=0,1mm.
cose pgh Слика уз решење 15 7

158. !{ада се каnилара отвори на њеном доњем крају слободна nовршина течности
ће бити исnупчена, na ће и на горњој и на доњој nопршини воде силе nопршинског
наn она деловати напише.

Из дате висине издизања воде у цеви може се одредити nолуnречнин каnиларе и маса
воде у наnилари npe отпарања њеног доњсг краја:
2у
h= 2у . одакле је r=--. na је
prg pgh

Максимална сила nовршинског наnона. коЈа делује на поду на доњем крају nосле
отварања цеви. одговара углу "вашења 180. Тада је укуnна сила нанише:

8ny2
F = 2/?fd =4prr = - - .
pn pgh
 МоАекуАска фн3нка, решења 153

!{ако је h+l > 2h. следи да је тg > Fpn, ошюсно пода ће истицати из каnиларе

дон се не изједна•1е и1пензитети укупне силе nовршинсног наnона и Земљине теже.

He1ra је т 1 маса воде 1юја ће остати у цеви. Тада је:

тј. 4m-r =т, g ' односно

159. а) У тачки 2 nритисак је исти као у тачки (слика а), тј. једна!< је
атмосферсном. На висини h притисак у води је: р= Ро- pgh.

б) Ано се цев са водом креће

наnише убрзаљем а. онда на
те'lност делује. осим Земљине
теже и силе nовршинског наnона.

још и инерцијална сила. Из услова

равнотеже те'lног стуба добија се:
тg+F;п = Fpn, тј.

т(g +а)= Fpn, тј.

p 0 m- h(a + g) =2т-усоs6;
2
(а) (б)
h = 2ycos6 . Сл18<а УЈ решење 159
Por(g+a)

в) Тачке 3 и 4 (слика б) су на истој хоризонтали у води, те су nритисци у њима

исти:

1= 2ycos6
2ycos6
Р о- + Pogl = Ро + pgl ; следи:
r rg(Po- Р)

160. Када се каnилара nолуnречника 0,5mm nостави на површину воде, вода се у

2r
њој nодигне до висине h =-- = 2,9 cm. При тој висини изједна'lени су интензитети
prg
Земљине теже и силе nовршинског наnона која делује на горњој nовршини течности.

Према услову задатка, у nрвој цепчици (истог

nолуnречника) налази се водени стуб висине
h 1 која је мања од 2,9cm. То значи да је мања
и сила теже 1юја делује на стуб воде од силе
nовршинског наnона на rорњој слободној
nовршини, па следи да на доњој слободној
nовршини сила површинског напона делује
наниже (слика а). Услов равнотеже воденоr
стуба је:

тg + 2m-r cos е = 2m-r • односно

(а) (б) рт- h, g = 2т-у(1- cos 6) .

2

Слика уз решење 16 О
154 ФИЗИКА 2М

Следи:
cos8 = 2у- prhtg .
2у

ПолуnречнИ!r доњег мениска одреt)ује се као у задатку 157:

2
R=-'-= 1" =l,67mm.
cos8 2у- prh1g
У другој цевчици дужина воденог стуба је већа од 2,9cm, па следи да сила
nовршинског наnона на доњnј nовршини воде делује навише (слика б). У овом
случају се добија:

21" '
и R= =1,25mm.
prh 2 g-2y

161. He1ra је у тренутку t висина течности у "аnилари х (слика а). Притиса" на

дну каnиларе исти је "ао nритисак на дну суда:

Ро
2r
--+ pgx = Ро + pgvt; следи: x=vt+--.
2r
r pgr

Разлика висина течности у каnилари и у суду је: ilh=x-vt=--.

2r
prg
Ова разлика висина одржава се све док се течност у каnилари не nопне до врха.

односно до тренутка t1 одређеног једначином:

h-vt 1 =--;
2r следи:
h
r, =----.
2r
prg v prgv

е: о о< е < ro2

7tl2 <е< 7t 6=1t

(а)
Слика уз решење 16 1

Од тренутка t 1 nовршина течности на врху каnиларе се криви, односно угао квашења

tl
(б)

се nовећава као на слици (б). Разлика висина течности у каnилари и у суду у

тренутку t је: ilh = h- vt . Дакле:

од тренутка t 0 =0 до тренутка
h
t1 =----
2r висина воде у каnилари већа је
v prgv

него у суду за ilh =

2
r ;
prg
 МоАекуАСК:l физика, решеља 155

h 2у h ( . )
од тренутна t1 =---- до тренутка t 2 =- нада Је мениск раван uиси11а
v prgv v
воде у Ј< а п ил а ри већа је него у су ду за М = h- vt ;
после тренуп<а t2 висина воде у суду већа је него у каnилари за М= vt- h.
Те•ЈЈюст ће nо•1сти да истиче из наnиларе када у1Ћ0 нвашења достигне nредност 180°.
l-leнa се то деси у тренуп<у t3• Из услова једнакости nритисака на дну l<аnиларе и дну
цеви, доби ја се:
h 2у
односно tз =-+--
v pgrv

162. Да би вода могла да доЬе у десни крак 1<аr1иларне цеви nотребно је да сила
новршинсi<ОI' IШЮна, 1юја вуче воду напише, буде јача од Земљине теже ноја делује на
водени стуб висине h:

односно у > prgh = 0,069 N/m .

2
Притиса.< у води у дес1юм 11раку l<arlилape, на ноnре•шом nресеку 1 (види слику у~
задатан) једна!< је атмосферс1юм. а nритисак на доњу rювршину воде у том крану је
2у
Ро + --. Вода l1e истицати ако је:
r
2у
Ро + pgH > Ро +-. односно у< pgHr = 0,074 N/m.
r 2
Данле. вода ИСП1'1е из суда 11роз 1<аr1илару ако је: 0,069 N/m <у< 0,074 N/m.
Са графИI<а у ~адатку види се да је олговарајући интервал тсмГiература:
15° с < т < 45° с.
163. Из услова да се темnература каnиларне цеви мсња линеарно са висином може
се одредити зависност тсмnературе од вис1111е. Ано је Т100 = 100° С. Т0 =0° С. 1
лужива 1<аnиларе. а Т је темnература ва висини h. онда вати:

Тюо -То Т-То т -Т.

1 =-h-. ОдiЮСНО Т =То + о .h .
IOO
1
Заменом бројних вредности и израчунавањсм добија се: t
Т =1250 ° C/m Ј h ... (*)
·\1<0 је h висина воде у 11аnилари. и~ услова равнотеже воденог стуба се добија:

2:nry = p:nr 2 hg. ОДНОСIЮ h=

2
У ... (**)
prg
Из (*) и (**) се добија још једна зависност коефиltијента nовршинског наnона од
темnературе:

r= prg. т =0,785-7 [mN!m].

2 1250 °C/m
156 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

y(mN/m)

60

20

20 40 60 80 Т('С)
Слика уЈ решење 163

Та :Јависност се може nриказати nравом линијом (на слици је та права нацртана r<роз
та•ше (20°С, lбmN/m) и (60°С, 47mN/m)). У npecer<y те nраве и nраве нацртане
на основу табеле дате у задатку добија се тa•rr<a која одреt)ује темnературу на
nовршини воде у каnилари и ноефицијент површинског наnона на поuршини воде.
79
Температура је 79°С, na се rюмоћу (*) одреt)ује висина: h =--т= 6,3 cm.
1250

164. Висина h=
2
У одговара равнотежном nоложају течности у каnилари. При
prg
тој висини изједначени су интензитети силе nовршинског нanorra и Земљине теже.
Ано су то једине силе које делују у вертикалном nравцу. исnод те висине јача је сила
површинског наnона, па се течност креће убрзано и кроз равнотежни nоложај nролази
максималном брзином; чим течност nређе nоложај равнотеже. Земљина тежа nостаје
јача од силе nовршинсrюг наnона, па се те•нюст креће усnорено до неrюг nоложаја где
се тренутно заустави. затим се убрзано враћа назад и та.ю даље. Данле. ано би
деловале само сила nовршинског наnона и Земљина тежа течност би у канилари
осциловала. Међутим, nостоје и силе трења (вискозности), тано да нема тог
осциловања. веl1 се течност nолако nодиже до равнотежног nоложаја.
Рад силе nовршинског наnона nри nодизању течности до висине h је:

A=F
2r 4nr
2
h=2m-y-=--.
рп prg pg
Промена nотеrщијалне енергије течности nри nодизању до висине h је:
h pm-2h2g 2JrY2
м; pot = mg 2 2 ---pg
2JrY2
Ослобођена коли•rина тоnлоте је: Q=A-Ы:pot =--
pg
165. Притисак у води у тачки А (слика а) једнаr< је атмосферсном:
2у 2у
Pat ---+ pgh = Pat • ОДНОСНО pgh =-- .
r r
 МоАекуАска физика, решеља 157
------------------------------------------
2у h- 4у ()
Следи: pgh=-----=---
a
ОДНОСНО
pg - а(Н -h) · · · •
(Н -h)-
2
2
Одатле се добија квадратна једначина: pga·h - pgaR ·h+4y =О.

Реюењаједначинесу: h=!!....[l±~l-
2
lбу Ј·
pgaR2

(и) (б)
Сдика уз Ј>ешење 1б 5

Оба решења су физи•1ни реална. али јед110 одговара положају стабилне. а друго
.шби.'llll' раuнотен;с. Равнотежа теч1юсти одреt)ена је условом (*). Нека је nритисак са
девt~ стране те једна1юсти р 1 • а са десне Р2: сила нритиска р 1 (Земљина тежа) у
тачi<И А nомера тсч1юст нанишс. а сила nритиска р 2 (nовршински наnон) навише. На
сющи (б) nри~>азани су графици завис1юсти nритисака р 1 и р 2 од висине. Пресечне
та•1не ова дuа графиl<а одреl)ују равнотешне nоложаје воде, односно те тачке одговарају
рt~шењима нвалратне јслначинс h 1 и h2.
Нена је висина воде у t>ани:1ари h 1. Тада је течност у равнотежи. Ако би се из тог
nоложаја 'I'C'IIIOCT 110~1ерила мало навише (тј. nовеhа.. ю се h). nритисак р1 • који
делује наниже. био би већи од nритиска Р2: дак:1е. те•Јност би се враћала назад у
рашютежни nоложај. Када би се течност мало спустила из равнотежног nоложаја.
nритисак р 2 би био већи од р,. na би се те•11юст враћала назад. Дакле. висина h 1
одговара стабилној равнотежи те•1ности.

При висини h2 те•11юст је такоl)с у равнотежи. .\но би се висина мало nовећала,

nритисак р 2 би био већи од р 1 и течност би наставила да се нреће на врху цеви. А но
би <:<' те•Ј!ЮСТ nомерила мало нанижс из раnнотсншог положаја. nритисак р 1 био би
веl111 од р 2 и те•!!ЮСТ би наставила да се крећс наниже l<a висини h 1. Дюте. висина
h2 одговара положају лабилнс равнотеже течности.

11 рсма томе. решење :1адатка је: h =!!....(1- ~1- Ј бу )·

2 pgaR2
158 ФИЗИКА 2М
------------------------------------------

Фазни прелази

166. При изотермском сабијању засићене паре nритисак се не мења. Ако је т 1

маса паре у суду nосле сабијања, онда важи:
V т1 MpV
p односно т,= ZRT .
1 =MRT,
MpV
Дакле, конеднзовала се napa масе: !мп=т- RT =0,64g.
2
167. Како оба гаса имају исте заnремине и темnературе, а nритисаt< водоника је
дуnло већи од nритиска кисеоника, следи да је и број молова водоника дуnло већи од
броја молова tшсеоника. То значи да ће се у реакцији сагоревања nотрошити
целокуnна количина оба гаса и добиће се онолико молова водене nape колиtю је било
молова водоника:

p,V -з
пР =nн 2 =--=5,5·10 mol.
RT
Када се napa охлади до 20°С њен nритисак ће бити р Р =2,3 kPa , а број молова:

Pp2V -4
np'=~=9,4·10 mol.
Дакле, кондензовало се n Р -n Р' молова, na је маса воде: т= (n Р -n Р' )М = 82 mg.
168. Ако су т 1 и т 2 масе засићене nape у суду пре и nосле сабијања, онда важи:

pV1 =: RT и pV2 =:: RT.

Следи: А=тRТ,
м
АМ
где је т маса добијене воде: т=--.
RT
169. Како су у суду и вода и водена napa, следи да се ради о засићеној nари, а њен
nритисак nри темnератури 100°С једнак је атмосферском nритиску р 0 . Нека је т
маса клиnа, а р 1 nритисак ваздуха исnод клиnа (nри вертикалном nоложају суда).
Услов равнотеже клиnа је:
p 0 S+тg=p 0 S+p 1 S. односно тg=p 1 S.
Када се суд nостави у хоризонталан nоложај, укуnан nритисак ваздуха и водене паре
једнак је атмосферском nритиску. Дакле, nритисак паре мањи је од атмосферскоr, na
следи да то више није засићена, већ је незасићена пара, односно сва вода је исnарила и
пара се, заједно са ваздухом, ширила те се nовећала заnремина кују они заузимају.
Нека је у том случају притисак ваздуха р 2 • За nочетно и крајње стање вазлуха ваши:
p 1h тgh
следи:
Р2 = h+blz. тј. р2 = S(h+дh).
 МоАекуАска физика, реи1ења 159

једна чине стања паре у nочетном и крајњем nоложају су:

p 0 Sh =!!!Ј_ RT и (р 0 - Р2 )S(h + bl!) =!!!1._ RT.

м м
Одузимањем претnоследње од nоследње једначине добија се:
m 2 -m 1 m -m
p 0 Sbl!- P2S(h+6.h) = . односно p 0 Sbl!-mgh =--"---'-
2 1
MRT MRT
м
Следи: m 2 -m 1 =-(p0 Sbl!-mgh)=0,58g.
RT
170. Када се суд nостави у вертикалан nолжај, 1rлиn ће кренути 11аt1иже и сабијаће
пару. Притисак паре ће се nри томе nовећавати и када достигне вредност 2р nочеће
кондензовање паре. Током даљег nроцеса неће се мењати nритисак и темnература
засићене паре. У горњем делу суда је незасићена пара чији се nритиса1r током
сnуштања клиnа смањује. Нека је у крајњем nоложају nритисак те паре р 1 • Ако је
заnремина суда 2V за незасићену napy важи:
7 4
pV= p 1 -v. односно Р! =-р.
4 7
Услов равнотеже клиnа у крајњем nоложају је: p 1S+mg=2pS.
S !OpS
Следи: m=-(2p-p 1) = - - .
g 1g
171. У nочетном стању nритисак ваздуха изнад воде у цилиндру једнак је
атмосферском. што значи да су нивои воде у цилиндру и у суду на истој висини.
Када се систем загрева. nовећаваће се nритисак изнад воде у цилиндру. па ће се вода
сnуштати (nромена висине воде у околини је nри томе занемарљива јер је суд широн).

Нека се nри загревању од Т0 =О 0 С до Т= 100 °С вода у

цилиндру сnусти за х (слика). Из једна ч и на стања за ваздух
следи:
h Ро

Poh p(h+x) Ро+Р

х
- - = - - - ... (*)
т 11---..---1· .... ,.. ...
Поред ваздуха изнад воде у цилиндру на 100°С налази се и 2
засићена водена пара на nритиску Ро­ Притисак у води
тачкама 1 и 2 је исти, na следи: Слика уз решење 17 1
Р+ Р о = Р о + pgx. односно р= pgx . . . (**)

Из (*) и (**) се добија квадратна једна ч и на: х 2 + hx- PohT =О.

pgTo

Решење једна чине је: х=- h[

2
0 4р Т
1+---1
pghT0
=37crn. Ј
172. У nочетном nоложају ваздух у суду и водена napa имају исте заnремине,
темnературс и nритиске, па следи да им је исти и број молова.
160 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------
Дсловањем сnољашње силе IIOja nомера десни клиn, сабија се ваздух, na долази и до
nомерања лсвог клиnа. Према услову задатка nомерање се врши споро, na се може
сматрати да су клиnови у сваком тренутку у раввотежи. На леви клиn делују само
силе nритис"а ваздуха и nape, na следи да су ти nритисци у сваком тренутку исти.

А11о је, nосле nомерања леnог клипа за /, тај nритисак мањи од 2р, пара ће остати
незасићена. Ако је nомерање клиnова толи1ю да nритисак паре (и ваздуха) достигне
вредност 2р, napa ће бити засићена и у левом делу суда одвијаћс се њена
IЮНдеiiЗација.

L L L L

р р р р

..L ..._L... ~ 1

р, р, 2р 2р

1==
i.-;-..
1,
Слика уз решење 172 {б)

а) Претnоставимо да nосле nомерања клиnова пара остаје незасићена. Тада су крајње

заnремине левог и десног дела суда исте (исти су nритисци, тсмnературе и број
молова). Тада је (слика а):
l
2L=2L1 +l следи: х=-.
2
Услов да не доl)е до кондензовања nape је: р 1 ~ 2р. Из pSL = p 1SL 1 следи:

pL= р{ L-±} pL~2p( L-±} одакле се добије l ~ L.

l
Дакле, за l~L решење задатка је х=-.
2
б) .-\ко је l>L долази до кондензовања nape. na је nритисак у оба дела суда 2р
(сл и на б). За ваздух важи једна ч и на:
L
pL= 2pl 1 , одакле се добија z, =-
2

Саслике (б) севидидаје: L+x=l 1 +l. Следи: x=!::.+l-L=l-!::..

2 2
L 3
Помсрај х нс може бити већи од L: l - - < L, односно l<-L.
2 2
3 L
Дакле, за L <l <- L решење задатка је х= l--.
2 2
 МоАекуАска фН3НКа, решењп 161

в) Лrю је l ~ ~ L леnи I!JIИII lю се rюмерити сrюро до !!раја суда, а сва nо де на пара lн·
2
npclш у nолу.

l ~L
2
L з
Према томе, рсшење задатr<а је: х= [-- L<l<-L
2. 2
L,

173. Брзина исnаравања бројно је jeдrrar<a маси супстющиј!' rюја у јединици

11ремена npol)!' нроз јединицу rюuршине из течне фа:н: у пару (t:.m/SL:.t). !{ада се
изнад те•rrюсп1 налази засићсrrа пара. брзина испаравања јсшrана је брзини
rюrrдензовања и задатаr! ћемо рсшити таrю што ћемо тражити брзину rюндензоuања .
.'шо rra површину S те•rrюспr за време М naдrre дN молеиула. у течност ће rrpelш
дN 1 = kN моленула. а преосталих дN 2 =(1- k)tlN ће се одб11т11

(rrр!~тnостављамо еластнчrю) од rюuршинс. ·\rю је Ј1 часа једrюr· мол!~r!упа. а vx

номrюнсrпа љегове брзинr rюр~rална на nовршину течrюсти. онда jt~ npoмcrra r·rмny;rca
мoлf't!)'.la ноји се "залспи" аа површину те•~tюсти: др 1 = -pv х: nромена импу.rса

~юленула ноји се одбије од rювршине те•11юсти је !!.р 2 = -2pvx.

,'Ј.ан.1е. сила rюјом сви мо:rсr!ули. ноји падну на rюnrшину S тсчrюспr за npe~rc М.
делује на ту IIОЩШtину је:

F = tlN 1 · JiV х+ W 2 • 2J.Lv х kWj.Lv х+ 2(1- k)дNJ.Lv х (2- k)дNJ.Lv х

L:.t L:.t L:.t
l{ано су бrзинс моленула различите. то у формули за силу треба узети срсдњу
npe:trюcт х-номпоненте брзине. Притисаt! засићене паре је:
F (2-k)дNJ.LVx
p=s= SL:.t .
Одатле се лобија број молскула rюји у јединици времеrrа падну на јединицу rювршнне
дN р
ТеЧНОСТИ:
SL:.t (2-k)J.Lvx
Од свих њих k-ти део прелази у тс•rrюст. па је брзина rюндснзооања (а то значи и
t:.m дN kp
бrзина испаравања): - - = k - - Jl =---'---
SL:.t SL:.t (2-k)vx

За средњу вредност х-rюмпонентс брзиrrс може се узети vх =~ (rшадрат средr~е

. 2 ЗRТ 2 2 2 2
нвадратне бrзинс Је vkv = - - : н ан о је vkv = v х + v У+ v z . а средњс вредности
м
бrзина дуж сва три nравца l!ретања су исте. следи наоелена формула за v).
162 ФИЗИКА 2М

Дакле:

174. У но•1етном стању парt(ијални 11ритисак водене nape у суду је:

р1 =0,3p=1,26kPa.
тRТ
а) .-\ко сва унета вода исnари, nритисак nape се nовећа за: An =--=14kPa.
~1 MV '
Дан ле. nарцијаЛIIИ nритисан nape у суда тада је: Р2 = р 1 +др= 2,66 kPa.
l{<шо је тај nритисак мањи од притис11а засићене nape (р). закљу•1ује се да је сва вода
~ Р2
иснарила, а влюююст ваздуха је: и=-=63,3%.
р

б) Када би се заnремина смањила nута. а маса

nape остала иста. nритиса11 nape
10
био би р2 = 10р 1 = 12,6 kPa. ошюс110 nремашио би nритисак засићене
nape. То,
наравно. није моrуће. Наиме. од тренутка када је nритисак nape достигао вредност
р= 4,2 kPa по•1иње nроцес кондензовања и nритисак nape остаје константан. У суду

је тада засићена napa. односно релативна влажност ваздуха је 100 %.

175. Нена су т и V маса и заnремина балона. F1 и F2 силе затезања ужета npe

и Iюсле nромене влажности ваздуха, а Р1 и Р2 rустине ваздуха у та два случаја.

У слови равнотеже балона су: тg = F1 + р 1 Vg и тg = F 2 + р 2 Vg .

Следи: F 1 - F2 = (Р2 - р 1 )Vg .

Промена густине ваздуха једнака је nромени rустине водене nape у њему (rустина
сувоr ваздуха је ко:н:тантна јер је 1юнстантна темnература). Промена nритиска водене
nape је:

др'- (Р2 - РЈ )RT др'= дFRT.

- м ' односно
MVg

Промена релативне влажности ваздуха је: дБ= др' = дFRT = 32% .

р MVgp

176. Некаје t 1 =-3°C. t 2 =-1°C. t 0 =0°C. t 3 =+1°C, т масаледа.с 1

и с 2 , редом. сnецифични тоnлотни каnацитети леда и воде, а С тоr1лотни каnацитет
1<алориметра. Тада су дате IЮЛИЧИIIе тоnлоте одређене формулама:
Q 1 =тс 1 (t 2 -t 1)+C(t 2 -1 1) и Q 2 =тс 1 (t 0 -t 2 )+тЛ+тс 2 (t 3 -t 0 )+C(t 3 -1 2 ).

с2 Л 1
Ql - + - - + - -Q2
2с 1 с 1 t:.Т 2
Из тих једна•1ина се добија: С = -'---.:.........__;_-----:' - - - = 434 J/kg . (дТ =2К)
1
-2 - - - + -
с дТ дТ л

2cl 2 с1

177. Потребно је да се хлаt)ењем алуминијума ослободи количина тоnлоте за

топљење леда чија је заnремина иста као запремина IIOЦI1e:
 МоАекуАска физика, решења 163

следи:

178. li<~I<a је т маса леда. т 1 и т 2 масс воде 1юја је била и ноја је додата у суд.
с1 и с2 • редом. сnецифи•IIIИ топлотни 1<аnацитети леда и воде. ђ и t2 температуре

хладније и тоnлије воде. а t темnература леда.

А1ю би се вода охладила до 0°С ослободила би се КОЈIИ'IИна топлоте:
Q1 =т 1 c 2 (t 1 -t 0 )+т 2 c 2 (t 2 -t0 )=16,8kJ.
За :1агревање леда до 0°С nотребна је количина тошютс: Q2 = тс 1 (t 0 -t) = 50,4 kJ.
Ка1ю је Q1 < Q 2 следи да l1e се део поде замрзнути •1име ће се обезбедити t~нергија

nотребна за загреваље леда до 0°С. Маса воде 1юја се замрзне је:

т= Љ ~Q, =lOlg.

Дакле. на1юн усnостапљања равнотеже у суду се налази 501g леда и 499g воде на
0°С.

179. Нека је т маса воде у еnрувети. а т 1 маса воде 1юја ће се замрзнути. Тада
важи:

Следи: т 1 = тс!У.Т = 0,38g.

А.

180. При сабијаљу засиhене парс нритисаi< је 1юнстантан. па је рад одреl)ен

формулом:

(т 1 -т 2 )RТ
А= p(V1 - V2 ) = . где је т 1 -т 2 маса паре ноја се Iюндензоnала.
м
При Iюндензоваљу је ослобоt)сна 1юличина топлоте:

Следи: А= QRT.
МА.

181. Део nримљене 1юличине тоnлоте nотрошиће се на загреваље воде. а део на

исnараnање. Маса воде аюја исnари добија се из једна•аине:
Q-тс!У.Т
Q=тс!У.Т+т;А.: следи: т;= А. 5,1g.
Данле. 11еће исnарити сва nода, што значи да ће у суду бити заси!Јена пара
тещ1ературе 100°С на нормалном nритисну. Из једначине стаља може се одредити
заnремина парс. односно висина подизаља нлиnа:

т· т·RТ
p 0 Sh =-' RT . односно h =-'-- = 21,4 cm .
М p 0 SM

Наnомена: nри решавањ) није узет у обзир рад nротив силе атмосферсаюг nритисна
11ри подизаљ) l<липа: тај рад је обухваћен. по дефиницији, сnецифичном тоnлотом
ис:парапања (наиме. и нада нема l<лиnа. водена пара се добија на нормалном
атмосферсном nритиса<у и врши тај рад ширеља).
164 ФИЗИКА 2М

182. Да би 1mиn био у раннотежи 11ритисак паре испод њега треба да буде:
тg
р= Pat +-=198\сРа.
s
({а!ю је nри 200°С nритисак засићене парс l,бМРа. следи да се исnод 11лиnа
налази незасиhена пара. Да1те. сна вода је исnарила и ширила се до nритиска р.
Висина nодизаља кл и nа може се добити из једначинf~ стања паре:

тР тРRТ
PSh=-RT. однос1ю h=--=198m.
М pSM '

183. При хлађењу гвожt)а до тсмnературе 100°С ослободи се 1юличина тоnлоте:

Q1 =т 8 с 8 (tк -t)=500kJ.
За загреваље воде до 100°С nотребна је коли•1ина тоnлоте:
Q2 =тvcv(t -tv) =420 kJ.
Н:юю је Q1 > Q2 • следи да део воде исnари. Маса добијене паре је:

QI-Q2
т=--л-=35,4g.

т тRТ
Следи: p 0 Sh=-RT. ОДНОСНО h=--=61cm.
м PoSM

184. Из услова равнотеже лаког !<Лиnа у nочетном nоложају следи да је nритисак

паре исnод 1mиna једнак нормалном атмосферском притиску изнад клиnа. Према
томе. темnература засићене паре је 100°С. Н:ада се унесе вода. део паре (или сва
пара) ће се 1юндензовати. а вода ће се загрејати до 100°С. За загревање воде од
t 1 = 22 °С до t 2 = 100 °С nотребна је количина тоnлоте:
Q1 = тс(t 2 -t 1) = 327,6Ј.
({ада би се сва пара кондензовала, ослободила би се количина тоnлоте:
Q 2 =тЛ=2260Ј.
Н:ако је Q2 > Q1 следи да ће се !ЮIIдензовати део паре масе тх:

заnремина паре смањи се за:

~V= т"RТ
Мр о

т"RТ
Рад силе атмосферског nритиска nри сnуштању кл и nа је: А= p 0 ~V =--=25Ј.
м

185. Н:ако је nроцес брз. може се сматрати адијабатским. односно систем не добија
никакву енергију сnоља. Дакле. на рачун енергије добијене замрзавањем једног дела
воде долази до исnаравања другог дела:

т 1 А1 =т 2 Л;. односно т 1 А1 =(т-т 1 )А;.

т1 А;
Следи: -=---=87%.
т Л,+Л;
 165

186. У раэ~1сњива•1у TOIIJIOTC н ара. 1юја струји нроз сnиралну цеnчиltУ. се

нoiii\CII:!yje и хлади. а топлота ноја се нри томе ослобаl)а троши се за :шrрснањс 1101\С у
широј 1џ~ни: m 1A+m 1c(t 1 -t)=m 2 c(t-t 2 ).
А1ю су q1 и q2 llfiOTOitИ IIЩ>t: и 1юдt~ l<po:l систем. ш:љењсм 11рстход1н: једначине c<t
вrн:мсном добија се:
q 1A+q 1c(t 1 -t)=q 2 c(t-t 2 ). оююс110 q 1(A+ct 1)+q 2 ct 2 =tc(q 1 +q 2 ).

Следи:
t=ql(A+ctl)+qzclz =76оС.
c(ql +qz)

187. Према услову :ЩtaTI!a IIOЛИ'IИIIa TOII.IIOTC IIOjy IIЈЈИМИ ВОД<l ОД 11арс у jt:JtИIIИI\11
врt:мt:на је у оба слу•шја иста:
Llm 1c(T1 -Т0 ) Llm 2 c(T2 -Т0 )
OJtiiOCIIO

С.'н:ди:

188. llpи 11рслазу cyiiC'IЋIЩИjl: из чuрсто1· )' тсч1ю стање нов1:lшва се е11тронија
С) IICTaiii\Иje. При CIIOIITaii0\1 11р01\ССУ TOII.'I.CЊa CIITpOIIHja СИСТема "лед- OHO.IIИHa" Се
111: С\!<IЊ)'јС: LlS + LlSokol ;;:: О·
O:t онш1и1н' .•lejt у:н1щ1 ощн:l)t:ну liO.'IИ'IИIIY TOIIJIOТI'. Пршн:на темnератур1: ОI<Олине llfHI
Q
·1·о,,н: Ј.<' :lalll'~lafJ.Ъивa. на Ј· е: LlS okol ---Т.

Следи: O.I!IIOCIIO

Ја~>.•н: . .'н:;t се 11<' тоnи сlюнтаlю н ри темнератури нижој од О0С.

189. 1{.1.) •шы: се одвија н ри iiОнстантној TC\IIH:paт) f111. па јР llfiO\Ieнa PllтponиjP

Q тА;
во:tР: LlS = -=--=б kJ/K .
т т

l{оличина топ.ютt: 1юју 11рими снсте~1 на темпсратури Јi.:ьучања дели~IИ'IIЮ се троши на

нрш1сну унутрашње С11Ср1·ијс (изазвану нrоменом стр) liтype супстанције). а ле.•ю~l на
rц ширсња Ј.Юбијсне наре (она се шири) ат1юсферу):

LlU =Q- pllV =тА-: RT =т( А-~ )=2МЈ.

190. Са 1·рафи1ш се uили да се то1юм нрвих 50 чи11ута лед тоnи о ( t =О 0 С ). а
:1атю1 се вода заrревала. Тоном 1Omin TC:\IIH::raт) ра се noucћa.•1a ;10 2°С, што значи
да ј1: систем примио ол онолине нО.·IИЧИII) топлотс: Q = mcllT = 84 kJ.
Ка1ю сисн:м у јединици времена од OIIO.'II1HI~ при.\13 l<онстантну IIO.:IИ'IИIIY тон:юте.
следи да је тоном првих 50 м11нута систеч узео но.~и•1уну тоnлот(: 5Q. 11а jt::
5Q
5Q = m 1A: одатле cf: добија ,\tar:a .. н:;ш: m1 =Т= 1,26 kg.
166 ФИЗИКА 2М

191. Са rрафина се види да се до тpCIIYTI<a 11 = 10 min загревао кристал. од

тренутна 11 =10 min до тренупш 12 =20 min се одвијао процес топљења. а после
тог времена се за1·ревала тe•IIIOCT.

Нада би дати материјал примао од rреја•ш стално исту количину топлоте у једи11ици
времена, наrиби IЮСИХ делова rрафи11а били би исти (наrиб је Р/те, где је Р
IIOЛИ'IИIIa тоnлоте 1юју троши материјал у јединици времена). Меt)утим, носи делови
нису паралелни. na се моше занључити да се са повећањем температуре више енергије
предаје ОIЮЈIИНИ.
Моше се уз(~Ти да је средња оред1юст наrиба (тј. средња брзина щюменс тем11ературе
11ри заrреuању):

( t:.Т) =.!.(328-318 + 337-328 )[ ~ Ј= 1.9 [ ~ Ј.

0 0

d 't' _,, 2 5 5 mш mш

Средња вредност IЮЛИ'IИНС топлоте коју прима материјал од грејача у јединици

времена је: -dQ)

- =те- (dT)
( d't' sr d't' ·"
У интервалу времена од тренутна 11 =10 min до тренутка 12 =20 min примљена

1юличина топлоте је: Q=(dQ) ·(12-tl).

d't' ·"

тА = те( dT ) (1 2 - 11 ) , ОДНОСНО Л.=е(dТ) (1 2 -1 1)=2470J/kg.

d't' sr d't' .\'Г
 ЕЛЕКТРОСТАТИКА

Ку лопов закон и јачина електричноr поља

192. Нако је r =lOcm, r1 =6cm и

r2 =8 cm , следи да су дата наелектрисања

расnоређена у теменима прnоуглог троугла
F (слина). Сила ноја делује на ваелектрисање q
је:

~
F =vr1 +l'z =
Слика уз решење 192

193. Силе које

делују ва ваеле1при· 6q 6q
сање q у центру

шестоугаовина nри· 3F :
q

.;~'/
каза вс су на сл и ци (а): 5q 5q
F1 је сила иојом се
одбијају дпа наеле11·
трисања
сиим
дпс силе
q.
сабираљем
истих
Ве11тор·

nрава·
по
2q
.-5~·-. : 6F 1 4q 4q

ца и суnротвих смеро·

ва добија се да на
3q (б)
наеле11трисање q у

центру шестоугао·
С.1икк :v.• решење 19 3
виliа делују три силе истих интензи-тета 3F 1 t<ao на слици (б).
kq2
Резултанта тих сила је: F = 6F1 = 6 -2- = 54 mN.
а

194. Електрон 11ружи око nротона nол дејством електростатичке силе:

2 2 2
та п = -ke2- . односно mr(J)
2
= -ke2- ; следи:
fge
r = 3 --
2
=1,4 ·10 -10 m.
r r m(J)

195. На слици су врика:Јанс све ~~ле1простати•н1е силе које делују на један од

електрова (исте таtше силе делују и ва сваки други елентрон). Улогу центрипеталне
силе има резултанта свих тих еле11тростатичних сила:
168 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

т af ro' =•,'[[аi'Г -~,12}' -а-',/2] F,

a.fi 2 ke 2 3- 2.Ј2
Слщщ: т--w =--·---.
2 2
а 2

4
тј. w=
Сли1<а у Ј решеtЫ" 19 5

+Q
196. На слици су приказане силе 1юје
делују на једно наеле1присање q и ва једно
насл(~iсrрисањс F1
Q: је сила 1юјом се
+q одбијају наелентрисања Q
q. F2 је r.ила и
нојом С(~ одбијају ваелентрисања q и q. F3
сила uдбијања наеле1присања Q и Q. Т 1
си,ш затезања вити l(()јом су повезава
наелентрисања q и Q. а Т2 сила затезања
вити ноја пов(~зујс два ваеле1присања Q.
Слика у.1 решење 196
Услови равнотсще наелентрисања q и Q су:

2Т1 cos 30° =2F1 cos 30° + F2 и Т2 + 2Т1 cos 60° = F3 + 2F1 cos 60°.
,, Т Г-:3 = kqQ Г-:3 + kq2 Т +Т = kQ2 + kqQ
с •.·l~ди: '"ј {2 -.Јј 3{2 и 2 1 z2 {2

Из тих jeдlla'IИIIa се добија: т2 = {~ ( Q 3~} 2

-

197. На С.11ици С) приказаве силе 1юје

.1елују на по једво од наелектрисања q и Q.
С: и лс затезаља сви л вити с _у. због симетрије. F,
исте. Услови раuвотел;е llа('.~еирисања Q и
q. редом. с~:

2Tcosa=2F1 cosa+F2 и

2Т sin а= 2F1 sin а+ F3 .

СлИI<а У• Ј>ешење 19 7

Следи: F2 = 2(Т- F1 )cosa

одакле је
 Еtектростатика, решењп 169

Ј{юю је F2 добија се:

213

tga= ( ~)
2/3 213
Д<tl\.111~ УI'ЛОUИ ромба r.y: 2а =2arctg( ~ ) и 2/3 = 1t"- 2arctg
(
~)

198. а) l{углица у нспи мошс да се ЩЈеl1е r.амо у једном nравну- душ неuи. ·\1ю ј1~
у рашютсшном IЮ.rюшају она удаљена за х од лепог нрнја цеви. онда пажи:
2
kq 1q kq 2 q
оданле се добија ~ =4
х2 (l-x) 2 • ( l-x ) ·
2
Решење те 1шадратне једна•1ине је: х= -l = 6,67 cm: ( решење х= 21 је немоrуlн;).
з
А1ю се 11уrлица мало помери из раuпотешног 1юложаја улево. noвelшl1c се одбојнн сила
IH>j0\1 на њу делује наеле1присањс q 1, а r.мањиће се одбојна сила нојом делује q 2 -
јЩ!iЛС. резу.пујуlш сила lю вра!Јати 11углицу l<a раuнотежном nоложају. Слично би се
Јl!'сило и нри ~щлом 1юмсрају Н)Т.±IИНС из раuнотежноr положаја удесно. Пре~1а томе.
дати nоложај одгоuарн стаљу стабилне равнотеше.

~
б) !{ада 1н~ би било ltсви. liуглица би. због нс1юr
слу•1ајноr разлога. могла да се nомери мало из F .. .
IЖBIIOTCi!Шor но.:южаја у правцу нормале на дуж ' F,
1юја спаја 11<1елентрисања q1 и q2• У том +q
t;,!учају 11а њ) би деловала рсзултујуlш
с.tентlюстап1'11Ш сила ноја би је још више
у,1аљила из рав11отсжног по.гюжаја (слиiiа).
Даl\ле. то није nоложај стабил11е рапнотеже. Слиюо уЈ pellleli.e 198
н) Уноли1ю би 11углица била негативно наеле1приса11а, дати nоложај би био nоложај
равнотеже, али лабилнс. llаиме. у том nоложају резултанта еле1прич11их си.'1а 1юје
делују на 11уr.rвщу једна"а је нули. Када би се l<уrлиlщ мало nомерила из тог nоложаја.
рсэултујућа сле1простатич1<а сила би одвунла иуrлицу на један 11рај цепи.

199. На слици су nрИI<азане силе ноје делују на 60'

једну од liуглица (исте та1ше силе делују и на другу).
У IЖПIЮТеЖНО~I nОЛОЖају I!УГЛИЦС ве!ПОрСНИ збир
слектростати'lliе силе. Земљине теже и силе затезања
јсд11ан је нули. То зна•1и да ре~ултанта сила Fe и mg
има исти интензитет и nравац нао сила затезања. а

супротан смер. Следи:

tg30° = ~, тј.
1
1
mg : 130
'1
~.... mg
l<ано је из~!сl)у нити угао 60°. то је растојаље измеt)у
ну,·лица једнано души ни 11ити. па је: Слика УЈ flешење 199
170 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------
~ =sonc.
q =tvkJЗ

200. Из сли•11юсти осен•tених троуглова на слици следи:

Fe а kq 2 а
mg = 2h тј. mga 2 = 2h

Како је а<< l, може се сматрати да је h =l , na следи:

2 з

!5:L =!!._ ... (*)

mg 2l
F,
Ано се једна 11уrлица разелентрише. неће делопати

~/
електростати•tка сила. па ће се куглице додирнути. С об~иром
да су нуглице проводttе и једнаtiС, nри нонтаtпу l1e се
mg 11аелектрисање равномерно расподелити меiЈУ њима. те ће се
оне поново одбити до неког растојања а1. Слично јсдначини
Слика уз реше11.е 2О О
(*) тада ће вашити:
2 2 з
k(q) =af тј. .!:!!__ =:!..!... ... (**)
mg 2 2/ 4mg 2l
аз . а
Ј,ељсњем једна•tине (**) једначином (*) добија се: - = _L. ТЈ. а 1 =,г;
4 аз v4 =3,15cm.
201. У рапнотешном положају система нуrлице
су расrюређене у теменима правитюt· N-
F, тоуrаоника. Резултујућа електростатична сила ноја
делује на свану од куглица је у хоризонталној

kq2
равни (слика) и има интензитет: F =с 1 - 2
-.
а

где је с 1 неки број који зависи од броја темена N.

Резултанта силе F и силе mg има правац нити
за коју је везана куглица. Ако је а угао између
нити и вертикале, онда важи:

2
F Ctkq
tga=-=----.
mg mga 2
4
Слика У.• решење 20 1 Ако је r растојање од центра мнoroyгaottИtla до
темена, онда је r = l sin а, где је l дужина нити.

Страница многоугаоника се може изразити преко растојања r:

а= c 2 r (с 2 је број који зависи од броја темена N).

2
ckq 2
Следи: tga = (с број који записи од N); tga·sin 2 a= ckq •
mgl 2 sin 2 а mgl 2
 Електростатика, решења 171

AI<O се I<YI'Jiицe потоне у тс•1ност, уместо IIOilCTatпe k фиrурисаће kiE" а уместо

силе mg деловаl1е разли!<<! те силе и силе 1ютисlй. Да1mе:
. 2 ckqz
tg/3 · SIП f3 = -,2::----~-­
[ E,(mg-p 0 Vg)
tga·sin а 2
ptgasin 2 а
Следи: Е =-~~----~-
tg/3 · sin
2
f3 r (р- Ро )tg/3 sin 2 f3

;\.
202. lla с.r11щи су принаэане си.·н~ ,,ojt• JlP.'Iyjy а: а\,
на нугЈIИЦ)'. :За нружно нретањР liYГ!IИII4' у . '
~ори:юнталној равни ваши: ',,{,
та. =Tsina-F,cos(90°-a). тј. . '
--:-----------~,

kq2 .
2 .
mr(J) + -,- sш а =Т sш а . (*1 "·~--
. *-- -~,==~=:::~
["
\ I«'PTИH<i'IIIOM nравцу К)'Г!IИ\lа С<' llf' HpPhf'. IIH је: mg
mg = F,. sin(90° -а) + Т cosa. тј.
kq2
mg--2-cosa=Tcosa. (**) •
Слиюt Yl pt-ll'r,ll.t" 202
l

Из (*) и (**) следи:

2 2
ml 2 (gtga- rw 2 ) mr (gtga;rйJ ) =O.l3,uC
()_щl.l•' се .too.<:t: q=
2ksina 2ksin· а

203. , ~а fi11 li) I'.'IIЩa би па у cтafi~1.1110j paвнuTt>iliИ ·'

11аiви11111ј 1 1 .11 сфсрl'. нотребно jt' Jl<l нри њрщщ
\la.'I0\1 :·ще1 · ·_, ш тог ноложаја ;H~.'I) је 'IЋIIГ4'11llИja.rшa
с11.1<1 1;оја lн· .i•· враlнни назад. lla ивщи С) 11рина:~анР
t:И. 1<' liUj4' ;l4~.11)',j) lla I!)ГЛIЩ)· IIJ)И OТii.IOII) O.l
paBIIOТt'<liiiOI' nu:юи.аџt Ј.а б11 С4~ HYI'.'IИ!la вратила
,,,,_;a.t. нотр<'fiно је да танrеlщија.·IНа ночнон4'1Па
•· "'l>грост<~пiЧН<' силе будР веl1а OJL танГ4~11\lllја .. tн4'
l;oЧIIOIICHTI' ~Jt'MЉИ!If' ТСЖС:
kqQsina .
Fe sin а > mg sin 2а . тј. --':.=..---=-- > mg st n 2а .
(2rcosa) 2
~Ја~ш.r1сугловеје cosa""I и sina=a. llat:.t<~дlt:
r:_ -1
2 :О.,/
kqQa 2mgd .'
- -->
2
mg2a. OJliiUCHO Q > --- Q ,,
d kq
(:;Шkft Vl Jlt"lllt"JI,f" 20)
204. Halio је ю ј1· Р.II'Нтtюстанt•в<а
q<<Q.
иttтеранција ю~:1иlш n рст1~шt ,\lf'IJ.vcofillo JaiiP~IaJ!. ыш<t ) о.tнос~ tta с11.1~ 1.ојоч на .ll~.·tи IJt'
172 ФИЗИКА 2М

nрстена делује наелектрисање Q. Посматрајмо делић nрстена мале дуживе

!).[ = R!).a (гле !).а --t О). На њега делују силе затезања F и електростатичка сила
F, (слика). Услов равнотеже делића је:
F,
F, 2F'. тј. = kQдq 2F sin !).а . =
R2 2
о Како је nрстен равномерно наелектрисан
:'
о
количином наелектрисања q, то је:
F
F'
: F
/).q =...!L. тј. !).q = qbl = q!).a.
'
о
о
о
о
ы 21rR 21CR. 2;rr
' '
'~
\Аа/ Следи: kQq!).a =2F sin !).а = F!).a ,
'.' 21CR. 2 2
8'Q
СлИkа уз решење 204 тј. F= kqQ .
21CR.2

205. Еластична сила у nрстену сразмерна је nовршини nоnречног nресека жице:

2
FrruJX =ukS=O'k1!r , где је O'k наnон кидања жице, а r nолуnре•1ник жице.
Еластична сила изазвана је електро·статичким одбијањем
између наелектрисаних делића nрстена. Електростатичка
сила 1юја делује на неки делић nрстена сразмерна је
квадрату наелектрисања nрстена, а обрнуто сразмерна
квадрату nолуnречника nрстена (наелектрисање делића
дужине Ы је (qbl)/(21CR.): растојање измеЬу било која

два делића може се изразити у облику х= 2R sin а

(слика); дакле, укуnна сила којом сви други делићи nрстена
делују на делић !).q биће сразмерна са q2, а обрнуто
Сл и>< а уз решење 2О 5
сразмерна са R2).
2
2 q
Према томе, услов кидања жице је: O'kr ;rr =const·-
2
.
R
Ано се nолуnречник nрстена и дебљина жице утроструче, услов кидања биће:
Q2
О' k:rr9r 2 = const · - - •
9R 2
Из наведених јсдначина следи: Q=9q.
Дакле. nрстен три nута већег nолуnречника и три nута веће дебљине кида се ако има
девет nута веће наелектрисање.

206. Сила којом тачкасто наелектрисање делује на диnол има исти интензитет нао
сила којом ди nол делује на то та ч касто наелектрисање. Дакле:

F =qE =q·2k ~ =9·10-

14
N.
r
207. Нена је 12 дужина другог дипола, а q2 његово наелектрисање. Сила која
делује на тај ди nол је:
 ЕАектростатика, решења 173
-------------------------------------------------

f{ано је 12 << r. следи: F = 6k Pt ~ 2 = 1,35 JLN .

r
208. На слици су nриt<азане силе
ноје делују на nолове другог диnола
(F2' је номнонента силе F 2). Из
сличности троуглова следи:

Слика уз решење 2О 8

r
/2Јз12
3(1+--
r2

F2 '= kq,q2 1+.!.__ Ј-3/2 = kq,q2 1-~.!_

2 2 Ј. (
,2 ( ,2 ,2 2 ,2
Унуnна сила ноја делује на други ди nол је:

~~) = Зk q1q2/ Зk Р! р2 = О 675 J1N

2
F = 2Fj - 2F2 '= 2kq,q2 -
2kq,qz (1- =
? ? 2? ~ ~ ' .
209. Шуnљина се може nосматрати нао nовршина t1S на нојој се налазе једнаl<е
IЮ.IIИ4ине nоэитивног и негативног наелентрисања D.q .
.Јачина ноља у центру сфере једнана је векторсном збиру
ја•1ине nоља равномерно наелеl<трисане сфере
(наелентрисања q + D.q ) и nоља наелектрисања -D.q .
.Ја•1ина поља раiЈiюмерно наеле1присане сфере у центру (а и
у свююј другој тачни у унутрашњости сфере) једнака је
нули. Даю1е. у центру сфере nостоји само nоље негативног
наеле1присања tJ.q расnоређеног no малој nовршини дS.
То наеле1присање се. због малих димензија, може сматрати
lЋ'IIiастим. na је н оље ус~tерено 1<ао на слици и има ја4ину:
Слика уз решење 2О 9
 ФИЗИКА 2М
174
-------------------------------------------------
Е = k дq = k адS (а је nовршинска густина наелектрисања на сфери).
R2 R2
q+дq q 2
Ј{юю је дS =1&Г 2 и а =--- = --- • следи: Е= kqr4 = 3,5 ·10- 4 N/C.
47rR2 47rR2 4R

210. а) На нуглице делују силе истог правца и смера (F1 =q 1 E и F2 =q2 E ),

na и вектори промена њихових имнулса морају имати исти nравац и смер

(др =F дt ). Тај nравац и смер могу се одредити из датих noдaтalfa за nрву куглицу
(слика а).

(а} (б}
Слика уз решење 21 О

Угао између uектора nочетног ( Ptp) и крајњег имnулса ( Ptk ) је 60° и интензитет

вектора Ptp је дуnло већи од интензитета вектора Ptk • na следи да је између

nраваца веtпора Ptp и др 1 угао 30°. Тада дијаграм имnулса друге 11углице
изгледа као на слици (б). Следи:
1
P2k = р 2 Р tg30°, тј. m 2 v 2 = m 2 v0 Ј3 . тј.

б) По другом Њутновом закону за куглице важи:

др, др2
--=q 1E и --=q 2 E, одаклеје
дt дt

с · ·
а слика је јасно да је
Ап
· '-'f'l = Ptp 2Ј3 и др 2 =
2
р 2 р Ј3 , na следи:
Ptpfj ЈЗ q, зт,vо !!Ј...
---·--=-- ОДНОСНО

2 2Р2р
q2 4 q,
Одатле се добија: -=--- тј.

211. Посматрајмо 11ретање електрона у односу 11а nосматрану област. Нека је х­

оса у nрв.вц.v и смеру nоља. а у- оса је нормална на њу (слика). Убрзање и nочетва
брзина електрона у nравцу х- осе су:
 ЕАектростатика, решења 175

еЕ
а=-- и
т

У правцу у- осе брзина сле1прона је 1юнстантна: vУ =v0 Y =v0 sin а.

Е , llутања еле!Прона биће nарабола, а у тачни А те
!-----....:::.о nараболе номnонента брзина Vx једнака је нули:
еЕ
х v0 cosa+ v--t =О, па је време кретаља до те
~ т

т(v 0 cosa+v)
тачке t= .
А еЕ
МаксимаЛIIИ nомерај слектрона дуж х- осе је:

еЕ (v 0 cosa+v) 2 т
хт =(v0 cosa+v)t--t 2 =--'~----
2т 2еЕ
Електрон неће nроћи кроз област у којој nостоји nоље
у
ако је: d ~Хт= 10,4cm.
Оrика уЈ решење 211

212. Helia је v 1 брзина 1юјом честица улеће у нондензатор, а v2 брзина којом

из.r1ази из њсrа. Тада за 1юмnонентс тих брзина у nравцу елентричноr nоља у
нондензатору и у nравцу уздужне осе нондензатора важи:

. f3 =v sшa--t
v 2 sш
. qE v2 cos [3 =v1cosa ... (*)
1 и
т

l
Време (t) liOje чести1щ nроведе у нондензатору је t = - - - , па је:
v1cosa
qEl
v 2 sin f3 =vt sin а---'--­ ... (**)
тv1 cosa
qEl
sina---:=---
mv? cosa qEl
И:! (*) и (**) се добија: tg/3 tga--~---
cosa 2Wkin cos 2 а

Тражсна киненl'lка енергија је: wk = qEl

m 2cos 2 a(tga- tg{З)
213. За тa'lliY М (слика) у којој електрон nада на nлочу важи:

х= vcosa·t и
.
о =vsшa·t--t
еЕ 2
.
у

2т
Из тих једна ч и на се добија:

2тv 2 sinacosa 4W.

х=------- --sшacosa.
еЕ еЕ
Дакле. за елентроне 1юји излећу из nлоче nод
м х
да
уrлом а--- биће:
2 х

Слика уз решење 213

 176 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

= 4W . ( а- да ) cos( а- да ) ;

r
х1 еЕ sш
2 2
х1 =-- . да . да
4W [(sшacos--sш-cosa cosacos-+sш-sшa
да . да . }~ .
еЕ 2 2 2 2
За мале уг лове важи cosqJ == 1

х, =--;в:
. да
и

4W [( sшa-2cosa
sin qJ == qJ.

r
na је:

cosa+2sшa
да . }~u·

з а електроне КОЈИ
· ћ
изле у са nлоче nод уг лом а+-
да слично се до
б ИЈа:
·

4W [( sшa+
х 2 =--;в: . да cosa
2
rcosa-
2
да sшa
2
. }~U.
Према томе, ширина nрстена на који nадају електрони је:
4Wда f 2 . 2 ) 4Wда
d=x 2 -x 1 =---\cos а-sш а. односно d=--cos2a.
еЕ еЕ
Добијени израз има минималну вредност када је:

COS 2а =0 , ОДНОСНО 2а =!!_

2 •
ОДНОСНО а=!!_
4
.

214. Како је раван бесконачна и равномерно наелектрисана. линије електричноr

nоља су нормалне на њу (слика). Јачина nоља може се наћи nрименом Гаусове
теореме на nовршину цилиндра чије су базе nаралелне датој равни (слика). Ако су

Sм . S 81 и S 82 вектори nовршива омотача и

Е
база цилиндра, флукс електри•шоr nоља нроз

ф
-- -- -- =
nовршину цилиндра је:

=Е · S м +Е · S 81 +Е · S 82 2ES 8 .
По Гаусовој теореми исти флукс је одреl)ен

формулом: Ф= !L, где је q наелентрисање

Ео
унутар цилиндра (тј. наелектрисање ва осенченој
nовршини равни):

Слика уз решење 214 ф =аSв. С леди:

8
2ES 8 =---;
aS
Е=....!!..__.
Ео Ео 2Е 0

215. У nростору између наелектрисаних rавни вектори јачина nоља обеју равни
имају исти nравац и смер (слика), na је у том делу инте11зитет ја чине nоља:
(ј
Е=Е+ +Е_=-
Ео
Лево од леве и десно од десне равни ве1пори јачина nоља имају суnротне смерове. na,
како су им интензитети исти. јачина nоља у том делу nростора јед11ака је нули.
 Електростатика, решења 177

+<Ј -а tcr, t(J2

Е+ Е+ Е+ Е, Е, Е,

Е_ Е_ Е_ Е2 Е2 Е.._

Слика уЈ решење 215 Слика уз решење 216

216. Ка"о је растојање између плоча мало, поље у простору између њих маше се
сматрати хомо1·еним и изра•1унати по формулама које важе за поље бес"оначних
равни х површина. У овом случају у простору између плоча поља једне и друге плоче
имају супротнР смерове (слика). па је укупна јачи на поља:

Е= а 2 -~= q 2 -q, =377kN/C.

2€ 0 2€ 0 2е 0 аЬ

_]Рпо ол .1cn<> и ,\Рснn ол а!'снr плоче јачи на nоља је: Е = q2 + q, = 753 kN/C .
2е0 аЬ

217. Јачина nоља може се добити 110моћу Гay<:ol!f~ теореме. :за налажењf' јачине
поља на расгојању r (r<R) од центра може се nрименити Гаусоnа теорема на с.ферну
нонршин:r S1 (сли"а). l{а!ю унутар тr nовrннинс нема наеле1присања. флу"с пnља
КЈЮЭ поврtШ1Н) S, jeJLHali је ну.lИ. Исти флунс: мон.е се наћи no дефиницији:
-- 2 ,
Ф= Е ·S 1 =E·4:n:r _ \.леди: 0=4:n:r"E. ОЈtа"леседобијадаје Е=О.

k '
~-
R' ·····~

(а) Слика у.1 решење 2 17 (б)

За нa.tiiOiieњe јачинР- поља на растојаљу r (r>R) од центра сфере, може се применити

l'аусова теорема на сферу S2. Унутар те сфере је целокуnно наеле"трис:ање q. па је

ф __ .!L __ 4;rrR a
2
ф.tiунс поља "раз ноnршину S2:
Ео Ео
178 ФИЗИКА 2М

nоље равномерно наелектрисане сфере је сферно симетрично. па је. по дефиницији,

-- 2
флукскрозnовршинуS2 : Ф=Е ·S 2 =E·4m-.

Следи: 4т- 2 Е= .!L, односно Е= __q_, тј. Е=

2
aR •
2
Ео 2
4m;0 r e 0r
Дакле, у унутрашњости наелектрисане сфере јачиtш nоља једнака је нули. а изван
сфере nоље је еквивалентна пољу тачкастоr наелеt<трисања q смештеtюг у центру
сфере. Графиt< зависности јачине nоља од растојања приказан је на слици.

218. Сли•1но као у случају сферне наелектрисане nовршине, и у овом случају

добија се да је изван кугле јачи на nоља одређена формулом:

4 з
односно, nошто је q = р · -l<R nоље је
3
Ја•1ина поља у унутрашњости кугле, на растојању r од центра, може се добити
применом Гаусове теорема на површину S (слика а). Унутар те nовршинс наслеt<-

трисање је: q = р± trr 3

3

Е =__p___R =!9..__
о ЗЕ, R'

(а) (б)
Слика уз реwење 218

Флукс nоља кроз nовршину S је:

nоље равномерно наелектрисане кугле је сферно симетрично, па је флукс l<роз

површину S: Ф=Е·S =E·4trr 2

•

Следи: односно E=Lr.

3е 0

Дакле, у унутрашњости кугле јачина поља линеарно расте са растојањем од центра, а

ван кугле јачина nоља оnада са квадратом растојања (исто 1<ао nоље тачкастог
наелектрисања које би било смештено у центру кугле). График зависности јачине
nоља од растојања nриказан је на слици.
 ЕАектростатика, решења 179

219. У 11роюuољ11ој тачки А дате области (слиlш) ја•1и1Ја nоља јед11а1<а је

венторсном :1биру поља обеју ку1·ли: На основу доназаноr у

нретход1юм задатну може се nисати:

- р- р­
Е =-01 А+-А02 ,
3е0 3е0

Е =L(o;A+AOJ
Зе 0

о, тј. Б=_!!_-;;
3Е 0
Дакле, јачина поља ве зависи од
избора тачке А. тј. векторс1ш је иста
у сnим та•шама nресечне области,
односно електрично nоље је хомо1·епо.

Слика у:. l"'шење 2 19

220. Издеюню IIC.'II~Iпpиcaпи слој па бесноначпо тан"е .ъуске дсбљи11а !lr

( /!"r ~О). liao што jt~ 11риназано на СЛИI\И (а). У11утар сваке сфер11е nоnршине јачи на
tю.ъа јелнннн jt> ну.'IИ. Ј lа"ле: Е= О за r < R1 •

(а) (б}
Сдика у.о решење 2 2 О

:Ја r > R2 јн•IИШ! tюља jt~ Е= __Q__ . што ct~ .. 1а1ш доказује применом Гн.1 cou<'
4ке 0 r 2
тt~ореме (као~ нpt•тxoдlltHI :1адацима).
:ta би се oдpt'Mt.lla јачи на 11оља унутар слоја. па растојању r од ltептра ( R 1 < r < R2 )
IJOШt~ се нри~lеttити 1'нусова теорс~1а нн сферну nовршину нолуnрt•чнина r (сюша б).
llat'.'leliтpиu!Љ<' ган не .-ьуснt' nопуnречника r (слика а) jt~:
а 2
!!"q = - 4т- !lr = 4Jra-1r .
r2
ГJLI' ј<: а r;шн.ынта. YliylltiO паелеtприсање унутар сф<~рr S jt>:
180 ФИЗИКА 2М

q=4mx(6r+дr+ ... ). тј. q=41Ш(r-R 1 ) ... (*)

Флукс електричноr nоља t<роз nовршину S је: ф -- 4na(r-R 1 ).

Ео

Како је nоље сферно симетрично. флукс може се изразити и формулом:

Е=~('~:~}
2 4na(r-R 1 )
Следи: 4111' Е= . односно

Ео

Потребно је још одредити константу а По формули (*) за r = R2 је

Q =4na(R 2 - R 1 ) • па је а=
Q
_ ____:::::..___ Следи: Е= Q .r-R1
4n(R 2 -R 1) 4nEo(R2 -Rt) r2
Према томе ја•rина nоља зависи од растојања r по законима:

О,

Q . r-R 1
E(r)=
4nEo (R2 - Rt) r2
Q 1
4nEo '?•
Е 221. Како је нит бескокачна и
,'f,; -· s - ------ ---.'
..
..' ..
1
1 •
•
. ..
1
1 •
•
равномерко
елеrпричноr
наелектрисана.
nоља нормалне
линије
су на
силе
нит .
.
'' '
' Јачина nоља на растојањ:v r од нити може
се добити nрименом Гаусове теореме на
цилиндричну nовршину S, коаксијалну са
датом нити (слика). Флукс електричноr
nоља кроз базе тог цилиндра једнак је нули,
па је укуnан флукс, по дефиницији и no
СлИ!<а уз решење 221 Гаусовиј теореми, одређен формулама:

Ф=E·211rl и Ф=д_=.3!.._.
Ео Ео

Е=-л-.
}Ј
Следи: 21!1'/Е =- . односно
Ео 2nE0 r
222. 1-!а слици је F 1 сила којом раван делује на
тачкасто наелентрисање q. а F2 је сила којом нит
делује на trаелектрисање q. Укуnна сила која
делује на тачкасто наелектрисање је:

Слика уЈ решење 222

 Е-tектростатика, решења 181

А?
F =_!ј_ а + - 2 -2 = 289 JLN .
2
2е 0 n r
223. l{аЈю је nло•1а равномерно паеле1присана, јасно је да је па равни симетрије.
nаралелном са nовршююм пло•1е. ја•1ина елентри•11ЮГ поља јед11а11а пули. а линије
силе нормалне су па ту раuап. За одреl)ивање јачюн~ поља на растојању r ( r < d /2)
од осе nло•1е може се применити Гаусова теоре~1а па цили1щри•шу nовршипу S1
(с.~ и на). Нс11а је S nовршина базе тог
Е
цилиндра. Тада је флунс rюља нроз
nоврши11у S1 одређен формулама:
'
E2S = .!L. тј. 2
2ES = pS r . г! r:::::.: :g, s1
'
:' г

-, ·г -- -r--·-·- ·-·-·~
' -·-·-· ·-·'-' -·
Ео Ео ''
''
. ----- _... :'
... -..Ј

оданле је E=..E_·r. :' г

_-....Ј
Ео
јачина nоља изван fiЛO'Je. па
растојаљу r ( r > d 12 ) може се одре· Слика у:• реwење 22З
дити применом Гаусове теореме на nовршипу S2 (СЛИI!а):

E2S =.!L. тј. 2ES = pSd . ода11ле је E=...P__·d.

Ео Ео 2е 0

d
r-5,-
2
Да"лс. јачи па слентричпог поља дате nло•1е је:
d
1'?.-
2

224. Поље у шупљипи може се nосматрати 11ао суnерnозиција nоља хомоr·ене

шю•1е са густином паслентрисања р и хомогене нугле са густипом паелСЈприсања

-р. У тач11и А nоље nлоче јед11а110 је нули. па је унуnна јачина nоља у тој тачни
р pd
одреl)ена само наеле1присањем нугле: ЕА =-- r =--.
Зе 0 3:: 0

.Јачинаnоља:о тачни В је: Е8 = pd _.Р!!_=.!!:!.._.

2е 0 бе 0 3е 0

Ду11> 11равца ОА nоље nло•1е jeдllaiiO је нули. na nостоји само nоље н уг ле: Е= Lr.
Зе 0

225. Одредићемо најnре јачину nоља у унутрашњости хомоге1юг, равномерно

наелентрисапог. беснона•1ног дугог ваљ11а.

Због симетрије. јачипа nоља на уздушној оси ва.гьна једнака је нули. а линије nоља
нормалне су на ту осу (слина а). .lачина nоља на растојању r од осе може се
одредити nрименом Гаусове тсореме на цилиндри•1ну nовршину S:
182 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------
2
Е · 2т-l = рт- l oдatmc је E=_E_r, ОДНОС Ј !О
-Е =--r
р­

ео 2е 0 2е 0

где је радијус·DСЈ(ТОр r усмерен од осе ва.rы<а "а nосматраној та'ЈЈ(И у tюјој се тражи

поље.

(\ \

s ~
Ј

{а) {б)
Слика уз решење 225

lloљc у шунљини мошс се nосматрати t<ao cynepnoзиttиja поља хомоrеноt· ваљt<а

tюлуnрсчниtш R и занремиtЈСЈ<е rустине наеле1при·сања +р и поља ваљt<а
полупре•lltИЈ<а х и заnреминсl<е густине наелсЈ{три-сања -р (слиЈ<а б). На слици (в)
nриl<азани су всЈпори

јачина 1юља у
nроизвољној та•11ш у
шуnљини и

одrоварајуflи радијус
-вектори. Јачина
nоља у тачЈ{и А је:

{n)
С.•ика уЈ решење 2 25

226. Ја•tина 11оља у унутрашљости сферне наелеtпџисане nовршине не зависи од

наt~леtприсања на nовршини те сфере и изван ње. ДаЈ{лс. јачина nоља на nовршини
Земље зависи само од 11аелектрисаља Зе\tЉе и одреt)ена је формулом:

Е0 = Q ; одатле се добија наелеtприсање Земље Q =4m: 0 R 2 Е0 •

4m: 0 R 2

Alio је q у"упна Ј{ОЛИ'IИЈЈа наелеtприсања у атмосферском слоју дебљине h и

rюлyrtpe•tниt<a R+h. јачина nоља на висини h изналЗемљине nовршине је:

Е= Q+q
4ne 0 (R+h/
 ilАектростатика, решења 183

!{а1ю је h << R , то је Е = Q +q па из услова

1
Е=- Е 0 следи:
47reoRz 2
1
Q+q=2Q. тј.

Запремина датог атмосферског слоја је V =4n:R 2 h , na је густина наелеЈ<Трисања:

q еоЕо -•з з
р =-=---=-44·10 С/т .
v 2h '

227. Нека је површинска густина наелектрисања сфере а. У унутрашњости

равномерно 1Јаеле1присане сферне nовршине јачина nоља једнака је нули, док је на
сnољашљој страни, уз nоврши••У сфере. јачи на поља:

E=-..:...q~
47reoR2 ео
Издвојмо делић nовршине сфере
бесконачно мале nовршине !J.S (слика
а). јачина електричног nоља
наелектрисања 1юје се налази на том
делићу иста је и са унутрашње и са
сnољашње nовршине сфере. Нека је
та ја•1ина Е1 . Применом Гаусове
теореме на цилиндричну nовршину

nриказану исnрекиданим линијама на

Слика уз решење 227 слици (а}, добија се:
(ј
одакле је Е,=--
2е0
ја•1ина nоља целог nреосталог дела сфере, на месту где се налази издвојени делић
nовршине, је Е2 • Векторски збир јачине nоља наелектрисања !J.q и јачине nоља
целог nреосталог наеле1присања сфере са сnољашње стране издвојеног делића мора

бити a/G~. док је са унутрашње стране тај збир једна" нули. Дакле. вектор Е2 на
унутрашњој страни сфере треба да буде истог интензитета и суnротног смера од

ве"тора Е 1 . Према томе. вектор Е2 нормалан је на nовршину сфере, има смер "из

(ј
сфере" и интензитет Е2 = --.
2е 0

Сила којом на издвојени делић !J.q делује целокуnно nреостало наелектрисање сфере
(ј
је: f:.F =f:.qE 2 =a!J.S-.
2е 0

м
Електростати•1ки nритисак на тај делић је: р=-. тј.
!J.S
228. На бесконачно мали делић nовршине дS 1 једне nолусфере делић дS2 друге
nолусфере делује силом:
184 ФИЗИКА 2М

t:;.F = k/::;.ql/::;.q2 = kи1М1и2М2 •

1 2 2
r12 r12
Дакле, сила којом интераrују две полусфере има облик
F =си 1 и 2 , где коефицијент с зависи од

полупречника полусфера.
/{ада би обе те полусфере имале исте површинске
rустине наелектрисања, сила којом се оне одбијају М1
била би: F0 =си 2
• /{ако је у том случају електроста-
и2
ти•1ки притисак р =-- , то се иста та сила може
2е 0
C..ll8<a уз решеи.е 22 8
представити формулом:

2 и2 2
Дакле: си =--nR одакле је
2е 0
Према томе, сила којом се одбијају две полусфере површинских rустина

7rR2
наелектрисања и1 и 02 је: F=--иlи2-
2ео

229. /{ада меху р није наелектрисан, притисак ваздуха у њему је: Р1 =Pat+-.
4r
Rl
4r и2
У наелектрисаном мехуру притисак је: Р2 = Pat +----.
R2 2е 0

Следи:
( Pat + ~~ )~trRt =( Pat + ::- ~: )~l&R~;
р
( at
4r
+-
R
}4-l&R з = (
З
р 01 +4r- -и- }4
2R 2Ео
2
-n(2R) 3 ;
З
12r 4и 2
1pat+--=--.
R е0
1

Ако се у последњој једна чини замени и= q , сређивањем се добија:

4n(2R) 2
q=87rR~e 0 R(1Pa1 R+l2r).

Површинсни напон не утиче на резултат ако је 7 p 01 R >> 12r, тј. R >> L.

Pat
Тада је:

Површински напон је доминантан када је R << l и тада је: q = 167rR~Зe 0 }R .

Pat
 Еlектрост:~тик:Ј, реше1м 185

!I0\10l1~ Gpoj\111\ 1юлалша ,щтих у задатку. добија ct~ _r_= 4·10- 7 m ШТО jt• Ml\01'0
Put
\\<L\1.1~ щ IIO.I\IIJЧ"IIII11i11\II~X)pa (J0- 2 cm) најс: q=87rR 2 ~7p 01 t: 0 =6,25f.lC.

230. llt~нa ј•• у- ос<! н рана 1<0ја 11ролази t<роз центар и најнижу та•н<у Јю.. tусферс. а
х- ои1 jt• IIOJHia.'ll\a щt н,у и пролази нроз це11тар IIОлусфсре (слиt<а а). lluлycфt~pa се
\H><I•t' IOJIP.IIITИ 11<1 бt~CI!OIIa'IIIO МаЛе ЛСЛОВе IIOHIJШИIIa 6S КОјИ се MUI'Y С\1<1Трати
тa'!lia<:ТII~1 ll<н·.·н·tпрю:ањима. Сила нојом та•11;асто ваелеtприсање q и11терагуј•· са
je.tiiЩI T<lliiiiOI ;H~.'IИIH~M 1\Щ! IIJJallaЦ IIOpMa.•IC lla IIOBJ!IIIИII} IЮЛуСфере И ИIПСIIЗИТеТ:

ЛF = _1_ qa6.S .
47rt:o R2

.... 45' 45о'· ...

.· ·.

{n) {б)

!'•··'·' ll)jylш сила liOj<m та•1насто 11аелеtприсање q нелује на целу 11олусферу је

tн·нтuрсни :1бнр сuих си.11а t:.F tюје делују на nоједине њене делиће. Ако се свана од
Tlt~ СИ.'Iа !:J.F ра:!.'IОЖИ ll<l HOMIIOIICIITe дуж Х И у- ОСе . !:J.Fx И !:J.FY" јаСНО ј~ Ја l\t'
.1бир свих IIOМIJOIIelпИ !:>Fx бити једнан 11ули (јер за свани делић постоји си~1етрича11
,н~;1иl1 ва liojи СИЈЈа t:.Fx зслује у суnротном смеру - види c.1ИilY а). Да1•. 1е.
резултујуlш сила делује 11а nолусферу у правцу у- осе и има ИtПС\\ЗИТРТ:

F = '\"' 6.FY qa (6.5 1 cosa 1 +6.S 2 cosa 2 + ... }

1... 4nt:oR2
Cpta у загради послелње једначи11е 11редставља nројекцију површине nш_усф<'ЈН'
нормалну lta у- осу. Дакле:

ОДНОСНО F=~.
4t:o
Због с.и~н~трије. јасно је. сила I{Oja делује на једну половину 11олусферf. има rtpa11aц
t<Оји са у - осом зatutaпa угао 45° (сли"а б). Тада jf. укупна сила t<Oja J\C!Iyje на
nO.'i:VCф<•py:

F = 2F1 cos45°. одаt>ле се добија

б) :3а11ЈН~~11111СЮ1 наелентрисана полунугла моще се изделити на бесtшва•1но мltot·o

.:t,yc:t<И елеме11тар110 ма.1tих лебљи11а др (ели на в). Пре~tа доказаном у nрвом делу
186 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------
решења, сила 1юјом једна таква љуска делује на q
та•1касто наеле1присање q у центру те nолусферс

- qa
је: Ы'=-
4Ео
Површинска густина наелектрисања на тој љусци
може се наћи на следећи начин: укуnно

наелектрисање љуске је t:.q = pSI::.r , а због (в)

бесконачно мале дебљине љуске може се сматрати Слика уз Ј>ешење 230
t:.q
да је оно расnоређено no nовршини S; отуда је а=-= pt:.r.
s
Дакле, сила ~>ојом једна љусна делује на тачнасто наеле1присање је

Унуnна сила којом све љуске , тј. цела nолукугла, делују на тачкасто наеле1присањс

q у центру nолукугле је: F= qp (t:.r+l::.r+ ... ), ОДНОСНО F = qp R.

4е 0 4е 0

F
јачина nоља у центру nолукугле је: Е=-. ОдНОСНО E=LR.
q 4е 0

Рад електричних сила. Потенцијал електричноr поља

231. За кружно кретање електрона око језгра важи:

Ze2 v2 Ze2 2- ze2 *
man=k--2- . тј. m--=k-2- , одаклеје mv - k - - ... ()
r r r r
Укуnна енергија система једнака је збиру кинетичке енергије електрона и
nотенцијалне енергије електростатичке интеранције језгра и електрона (кинетичка

mv 2 Ze 2
енергија језгра је занемарљива): W=--- k - -
2 r
2
Користећи формулу (*) добија се: W=-k Ze .
2r
232. Како електрон и nозитрон имају исте масе. центар масе система је на средини
растојања измеЬу њих. Нека је то растојање 2r, односно nолуnре•1ник nутање сваке
од честица је r. Тада важи:
е2
та п = k - -2 • односно тј.
(2r)
е2
Потенцијална енергија интеракције nозитрона и електрона је: wР =-k--.
2r
2 2
mv 2 е
Укупна кинетичка енергија честица је: wk =2---=mv =k--
2 4r
 ЕАектростатика, реиtењп 187

Следи:

233. f.всрr·ија jortизartиje атома је мивиматrа евергија rюју треба уложити ла би сР

одвојио <~JH~IПjiOII од језгра.
({ада је <~.rrerпpoв далено од језгра. rютсrщијатrа свсрr·ија њихове интераrщије једваюt
јснули (W2 =0).

l{arю је во казано у решен. у залатна 231, yr<ynвa сверr·ија атома је:

2
Е11ерr·ија јо11и:1ације је: Wјоп = W2 - W1 = k ~r = 2,17 ·10- Ј.
18

234. l{юю с<~ брзи ва елсrпро11а смањујс. може ct~ заrсњу•нпи да се 011 креће у смеру
JIИIIИja силе елснтричноr· rюља. Рал ноји слеr<трон изврши nротин елентри•щс силе
јел11ан је а11солут11ој вредности вромене његове rшrн~тичr<е е11ергије:

тv
2
т( v) Зтv
2
Зтv
2 2
е(<р 1 -<р 2 )=----- Следи: <р 2 =<p 1 ---=2322V.
2 2 2 8 8е

235. ,;!{а је Х- ОСа у Правцу IIOЧeTIIe брЗИIIС f:Лf~IП[IOBa, а у- оса је rюрмал11а 11а
њу (c .. rиr<a). У нрашtу х- осе е:rсrпрон
у
С<' iipe(H~ CTa.'IIIOM бр:ЈИIIОМ v0 • а У
11рющу у- ос<' има убр:1ање
+
еЕ eU
а=-=-.
т тd
Време rюје е.~ентрон nроведе у
HOIIJ!CIIЗaтopy 11 Vy- HOMIIOIH~IITa брЗИIIС
на и:J.•racr;y ю нон;tсllзатора су:

1 eUI
t =- и v ,. = at = - - . С1ика у.1 решење 2З 5
l'o · тdv 0

о v,. тdv 2
tgЗO =-'-- тј. OДIIOCIIO И= ~ =б,бV.
vo elvЗ

236. Да <~Л<~iiтрон нс би излетео из

1'- ~ rюнлензатора . .:l)'<li х- осе (ели на) он треба ла

нреiЈе 11ут rюји је мањи или јед11ан лужи11и

I
НОIIЈiензатора:
v,
х
v0 t ~ 1.
Вре~ш кретања 'юше се лобити из rюзнатоr·
11реl)е11ог пута по у- оси:
+ + + + + + +
eU 2
у тј. d =-t.
C.•lttkИ )'"t реше11,.. 236 тd
188 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

одакле је t=~md2.
eU
Следи: v0 g и
~l. тј.

237. Када се нит прекине, куглице ћс, под дејством одбојне електростатичке силе
почети да се крећу убрзано. При њиховом удаљаваљу смаљује се и елентростатич1<а
сила. односно убрзаље куглица. Брзина куглица биће максимална када убрзаље буде
једнако нули, тј. када се електростатичка сила изједначи са силом треља. Ако је тада
растојаље између куглица х. важи:
kq2
-=J.lmg ... (*)
х2
По закону одржаља енергије важи:

~W= А,,, односно k~

2
k~
2
-[ +mv
2
)= J.lmg(x-l) ... (**)

Из (*) и (**) се добија:

v= ОДНОСНО v= gl -vJ.l.gl.
г:::-;

Добијени резултат има смисла ако је g ~ Jiiii. тј.

у том случају куглице ће након кидаља нити моћи да се крећу. Ако тај услов није
kq2
- - ~ J.lmg .
z2
Наиме. само

испуљен, неће доћи до кретаља куглица јер је одбојна електростатичка сила маља од
максималне силе статичног треља.

238. Нека је l растојаље на коме ће се тело зауставити. По закону одржаља

енергије важи:

~w =А,, . ОДНОСНО

Одатле се добија једначина: J1171gl 0 ·l -(kq 1q 2 + J1171gl~ Н+ kq 1q 2 l0 =О.

2

Решеље те једначине је: l = kq 1q2 •

J.lmglo
Друго ре шеље једна чине је l = l0 , што одговара случају да се тело, када се nусти,
неће ни покренути јер је максимална сила статичког треља већа од одбојне
елеrпростати•ше силе.

239. Оба тела ће се најnре кретати успорено. а nрво ће се зауставити оно тело које
је у почетном тренутку имало маљи импулс. Након тога то тело ће се кретати убрзано
назад, а друго тело ће и даље успоравати. Растојаље између тела биће минимално
када се љихове брзине изједначе. По законима одржаља импулса и енергије важе
једна чине:

Из тих једначина се добија:

 ЕАектростатика, решеља 189
-------------------------------------------------

240. У по•tепюм тренуп<у електростатичt<а сила

ноја делује на сваку куглицу има компонеttту у
правцу тангенте на сферу (слиl{а). услед чега ћа се
нуглице кретати убрзаttо уз сферу. При томе ће се
тапгсttцијалttа tюмпоttента силе смањивати и када
она буде једttана ttули брзине нуглица биће
мансималнс. У том треttутну t<углице су tta
нрајеuима щ>е•tника сфере. (Може и овано:
F,
нинетичt<а еttергија је мансимална t<ада је
nотенцијатtа миttималttа, ошюсtю нада су нуглице Слжа уз решење 240
ttајвише удаљсttе jeдtta од друге). Нека је тада v
брзина t<углице, а v0 брзиttа цеttтра сфере (сфера С<~ креће у супротttом смеру од
t<уrлица). По законима олржања имnулса и енергије uаже једttачине:
2 2 2 м 2
Mv 0 =2mv и
!:i__= kq + 2 mv +~.
l 2R 2 2
2
2mkq (2R -l)
Из тих једttачина се добија: vo =
MRl(2m+M)

241. l{инетичt<а еttергија нуглица биће маt<симална у тренутну t<ада је

нотсtщијалttа енергија миttималttа. l{углице које су noвeзatte ttитима су у сваком
треttуп<у на исто~t меf)усобном растојању (једttаком дужини ttити). а мења се само
растојање измеf)у двеју t<углица које нису nовезане нонцем. Потенцијална енергија
биће минимаmtа када су те две куt·лице на највећем могућем растојању. односно на
растојању једнаком двоструtюј дужини нити. Дакле. брзине куглица су максималне у
тренуп<у када су све три нуглице tta једној nравој. Крајње куглице тада имају брзине
v, а средња брзину и (у суnротном смеру). По законима одржања имnулса и енергије
важе јсдначиttс:
2 k2 k2 2 2
mи=2mv и 3 kq = 2 ...!!.__+...!!.__+ 2 mv +ти .
l l 21 2 2

Из тих једначина се добија: и =~2kq2 .

3ml

242. Ако је jq 1 j > jq 2 j честица ће стићи до q 1 и са нултом nочетном брзином

(јача је сила нојом •tестицу нривлачи q1 него сила којом је одбија q 2). Ако је
jq 1j<jq 2 j тада сила којом честицу одбија q2 може бити јача од силе којом је
nривлачи q 1• Стога ће се честица кретати успорено и довољttо је да са неком
nроизвољttо малом брзиttом стигне до тачке у којој су исти интензитети привлачне и
одбојttе силе. Захваљујући тој nроизвољно малој брзини честица ће се померити ка
наслеtприсању q 1, а тада сила којом је привлачи q 1 nостаје јача од одбојне силе
наелеtприсања q2 и •tестица ће се даље кретати убрзано - дакле, стићи ћс до
 ФИЗИКА 2М
190
--------------------------------------------------
наелеiП'рисања q 1. Не11а је r растојање честице од наелектрисања "q 1 у та•ши у
1юјој су исти интензитети приnлачне и одбој11е су ле 11ојс на њу делују. 1ада важи:

одакле се добија
z..j;
2
По закону одржања енергије оажи: mvo =- kqq, + kqq 2 ••• (**)
2 r l+r

Из (*) и (**) се добија: v0 = (..[ri; -..Ј;'ry--;;;t

{2kq.

243. Услед деловаља одбојне силе нретаl1е се и сфера. Не11а су v 1 и v2. редом,
брзине сфере и •1естице у тренутку 11ада је честица стигла до блишег отпора. По
законима одржања имnулса и енергије nаже jeдiia'IИite:

1
m v~ 1 2 m v~
1 2 m v~ kq q
m 2 v0 =m 1v1 +m 2 v 2 и ----=----+----+---
2 2 2 r
2 2kq 1q 2 m 2
Одатле следи Iшадратнајсдначина: m 1(m 1 +m 2 )·v 1 -2m 1m 2 v0 ·v 1 + =0.
r
Из те једначине добија се v 1, а затим, из зшюна одржања имnулса, и Vz:

v,-_ vo m2
m 1 +mz
[l - 1- 2kq q (m +m
1 2 1
2
2)
rm 1m 2 v0
Ј

v2=vo[l- т, [1- 1 2kq,qz(m,:mz)J~·

m 1 +m 2 rm 1m 2 v0 ~
Унутар сфере нема елеi!Тричног nоља, na се честица нреће равномерно. У односу на
сферу она nрелази nут 2r брзином v =v 2 - v 1 • na је време које проведе у сфери:

l<инетичка енергија честице у nо•1етном тренутi<У није довољна да она изnрши рад
nротив одбојне елентричне силе и стигне до сфере. У том случају •1еr.тица би 11ришла
сфери до неiюг минималног растојања. а nотом би се честица и сфера убрза1ю
у даљавале једна од друге.

244. а) При nриближавању кугли појачава се слс11тростати•11;а сила. а тиме и

сила затезања нити, na је могуће да дође до кидања нити. Претпоставимо да се то
дешава и то при растојању х измеt)у центара кугли. Услов кидања нити је:

=Т : следи: х= q fi.
2
kq
х2 Vт
 Е1ектростатнка, реш<:ЈЬ:I 191

(k
:to Ј<илаља нити мош•~ лоl1и само н рс доnира Ј<угли. UJIJJocJю: х~ 2r. тј. qVт ~ 2r.

llа1юн Ј;идања нити но•н~l1е да се l<peiJC и друга Ј<уЈ·ла. lle1<a ј<~ и бр:ЈИЈЈа Ji)T.'II~ 1 у
треi!)'Т){)' liИдања НИТИ. а V брзина ){)'Г.IIИ IIOCJIC Љlt\ОВОГ aПCШIYTIIO IH~C!I<t<:TИ'IHOГ
судара. llo :ш){онима одршања имнуж:а и енер1·ије важе јещнi'Јине:
2
kq kq 2 mu 2
mu=2mv и ---=---+--
lOr х 2

И:i тих jeдlla'II11Ja се доб11ја: 11= и

б) \1ю је qи < 2r. IIИT С<~ Hl'iн• IIIH~IiИII)'TИ, .101111 \н• ДО cy;tapa Н) 1'.'111. а IIOC.I!'
с) дара Ji)'Г.IH' lн~ с1~ щн~тати на з1џу. llcнa је 11 fip:!llнa нуr.н• II<'IIOCpt'.!IIO II!J<'
с) ЈIЩЈа. По :iaHOJIY о;lр;Ј;ања <~III'IH'ИjP BIOJ>Jt:
2 2
kq kq mu 2
---=---+--· C.I!~;IИ: ll=
\Or 2r 2
\)р:mна H)'I'ЋI IIOC.'I!~ Cy.lapa добија се ИЗ ЭaJiUIIa O,lpiliaЊa 11\III).IC<I:

mu=2mv: v-..!..u-
- 2 - vs,;;;
(k;2 ·
245. llpo\H'II<IIШII).IIC<IIi)Г.BЩI' нри•~ .. шсти•ЈЈIШI С).lЩЈ) ј<• 2mv. 1'.11' јР 1111' 11\111).1<.
li)' Г.'ll11l1' II<'IIO<:pCдiiO llpl' С) ,щра. 1\еЈ<а jl' t:JV број Н) 1'. IИIЩ liOje :ш врещ• !:!.t .\ .I<IIH' )
ијн~ру 110.1) lllн''IIIИJia R. <1 W JiИIICПJ'IIia е1н~р1·11ја li) 1'.11111<'. ПpitтiiOil• l•) 1'.1111!<1 11а
С<\Н~р) jl':

F .blV · 2mv .blV ..{2;;;W

р=-=
2 2
S 4nR • 6.1 4nR 6.1
-\1;о С) W Н W' liИIICTИ'IIH~ I~IICpi'Иje НО ји ма li) I'.IИIЩ на,щ на ) 11) Tp<IШII,,\ 11 11<1
CIIO.'haiiiЉ)' сферну 11011p1111-lll)'. 011.1а jl' OJIIIOC llpИTИCalia на Tl' iШI' IIOIIpiiiИHI':

(у јСЈ!ИIIIЩИ ЩH'\ICII<I ИСТИ број

:·= ~: ~
li)'Г.·IIЩa се t:)'дара са jeдii0\1 И J(J)'I'O\t <.ф<'pii0\1
новрши1ю~Ј: а1ю 11!' би би:ю та~;о стално би се nuuelшвa.1a 11.111 C\JaiЫtвa.la

JШIIIlCIПpaциja нуrлица у nростору из~tеl)) сфера). С.1еди:

Енергија W' мт"•~ сР Јtuб11т11 нщюl1) :JaiiOII<I одржања <'IH'PI'I·tjc:

kqlq2 +W= kqlq2 +W'. щal(.lr јР W'= kqlq2 +W- kqlq2 .

r R r R

р'= р~2 1+ kqlq2 (_!_ _ _!_)·

R W r R
 ФИЗИКА 2М
192
-------------------------------------------------

246. Одбојна сила нојом на слободну 11углу делује ближа 11угла ја 1 1а је од силе
нојом дС.'Iујс днљн нугла. Стогн lle сР средља 1!у1·ла 11рстати убрзюю. а ма11сималну
бр:н111у имаlн: 11ри щюласliУ нроз равнотешни nолошај. Ано је v брзина средње кугле
нрн IIJIOЛaCI!Y 1;роз равнотснти нолошај. а и брзина штаnа (са учвршl!еним куглама) у
том тренуТЈ;)'. 110 зююнимн одршањн енергије и имnулса оаже једначине:

k 2 k' k2 2 2
.д..._+_![_= 2.д..._+ mv +2~ и mv=2mu.
1 21 1,51 2 2

И :1 ти х јед11а '1 и 11<1 се доби ја: v=~2kq2 .

9ml

247. !{ада се прва нуг.<1ицн удаљи од

многоугаони11а. nотенцијална енергија система се
n-1
смањи за:

' \
''
dWP, =kq2(_!_+_!_+ ... +-~-+--1-)·
''
•., а1= 11 1
а _ =а •',
а, а2 an-2 ап-1
4
а~-1 =al 1·де су а 1 , аъ ... , а•. 1• редом. растојања темена из
'\ '' 1юг је одлетела Ј!углица до осталих темена

··-,,,.._
----·----
_. ,/
/
многоугаоЈIИЈ<а

једна!!<! је
(слика).
енергије та nроменн nоте1щијалн1: енергије система
1шнетичној
I!YI'ЛI1l\a дале1ю од шюгоугаоника:
енергији
По закону

коју l1e
одршања

имати

Слика уз решење 24 7
wk, =kq2(_!_+_I_+_ .. +-~-+--~-)-
а, а2 ап-2 an-1
С:ЈИЧIЮ томе. друга 1!) 1'!1Ица. ншюн ула.ъавања на велико растојање од многоугаоника.
11маl1е 1!ИНеН1 1 1НУ енергију:

wk2 = kq2(_!_+J...+ ... +--~-}-

а1 а2 а~2

2 2
С..н•ди: W= Wkl- Wk 2 = kq = kq ОДНОСНО q= ~aW .
an-i а k

248. На t>.1ентрон делује 11Јщвла 1 11!а елеЈпростаТИ 1 1Ка сила услед чега се он креће
убрзано на прстену ..\но nролази кроз центар nрстена брзином v. no закону одржања
енергије важи:
1

mv 2

]) Ј.'. . . . ~~
keq keq
---+---.
R 2 ! -е

2
С.н~ди:
v= ~er~ ~R 2 +h 2 Ј· 1
Е:н:1прон Н!' мора 11роlш "роз центар nрстенн јер + ! +
1
елентрично поље прстенн нијt> хомогено. Приблюнан 1

изглед линија сила (у равни симетрије прстена)

Слика у:. решење 248
 Електростатнка, ретења 193
-------------------------------------------------

nриказан је на слици. ,.\Ј(о елеЈ(трон. из неiюr случај1юг разлога. маЈ(ар мало СI<рене са
осе nрстена. на ње1-а l!e деловати шн~Iпрична сила Ј(Оја l!e ra одвуl1и од осе и он l1e
nасти на прстен.

249. !{ада носуда (нoлyiii)(~'JHИI<a R) до прха буде наnуњена п~·IIюшћу. у њој lн~
бити N Ј(апи (полунречниЈ(а r). на !Је I<yrлa имати наелсЈ(трисање:
3
Q=Ne= V.ifere q= R q
vkapi r3 .

llei<a је h тражсна висина (~tерена од центра кугле). Последња I<aii Ј(Оја уснева да
стип1а до носуде у трснутЈ(у додира са нуглом има брзину јсднаЈ(у нули (толиЈ(а
брзина од1·овара миним:11юј писини). Према зююну одржања енергије. 11римењеном на
тренутаi< "ада I<an nо•Iињ<~ да нада и тренутаi< I<ада стин;е до I<угле. важи:

mg(h-R)+ kqQ = kqQ.

h R

Одатле се добија 1шадратна јсдначина:

2
mgh -( mgR+ k~Q }h+kqQ =0.
_ kqQ _ iщ 2 R 2
Рсшењс једна'1!1не је: h -- --- (друго рсшењс h =R је тривијално).
- Rmg- mgr 3

Маса l<a!нt је
m=р~т-3 најс h=3kq2R2
З 47Cpgr 6
250. У IiOIIДCHЗaтopy је XOMOJ'CIIO C.'ICJ(TpИ'IHO JIO.. J,(~. па је разлина llOTeiiциja:!a
та •Ialia 1 и 2: q> 1 - q> 2 = Е/ . Рад nоља је:

А= q(q>, -q>2) = qEI. O..li!OCIIO

251. Равни и
А=

П
Ео
ст
q-1 = 13,6 j.LJ.

(слиЈ(а) су
-- ~ -~-~~~~СIД~-- 2

-11

еiШИПОТеннијаЛIIС nовршинс. ТражеiiИ рад је: ---------- ----1

А= q(q> 1 - q> 2 ) = qEbll = q _.!!._/ sin а= 196 j.LJ. ----------------------+а

2Е 0 Слика у.1 Ј~<'Шењ~ 25 1

252. Задатаi< се најјсдноставiiије решава графи'lни: из дq> = Едr слели да је

разлиi<а nоте1щијала измеl)у двеју тачка једнаi<а Iювршиiiи на графиi<У зашююсти
јачине поља од растојаља ол центра liугле. Тај графин
Е
приназаЈI је на слици. а тражена разлиi<а nотенцијала
једнана је осен•Iеiюј nовршини:
2
1 R pR pR
U =-RE0 =--=---=3,14 V.
2 2 3Е 0 6Е 0

253. Када би nрстен био без прорсза и равномерно

наслсктрисан. nри унључt~њу поља не би :юшло до ротације
Слња У.• Ј>t"Ш~ње 252 нрстена (моменти силе нuји делују на симетри•1не ;tc.'Iиlн)
194 ФИЗИКА 2М

nрстена се меt)усобно nоништа11ају- слика а).

Постојање прореза на делићу А nрсте11а еквивалентна је систему рао11омерно
nозитивно наелектрисаног nрстена (целог) и негативног наелектрисања -!!..q А (на
месту где је процеn). У том слу•rају при укљу•rењу nоља на делић А делује сила
!!..Fл =!!..qE (слика б) и она доводи до ротације. Угаона брзина ротације rrрстена
биће маr<симална у тренутку када момент силе 11F буде једнак нули (слиr<а н). При
nреласку прстеrrа из положаја (б) у положај (в) елеrпрично nоље врши рад који
доводи до nовећања кинетичне енергије nрстена:
/(f)2 2 2
А= wk2- wkl. тј. !!..q(rp2 -rp,) =-2-. OдiiOCIIO !!..qER = MR m
2

--~q:.~l.
2
Следи:
q!!..l ER= Mv
ОДНОСНО V IWYl
2nR 2
Е Е

ы ·11q
{б) {в)
Слика уз решење 253

254. У равнотежном стању момент увртања нити једнак је моменту електри•rне

силе која делује на ди nол:

Са= pEsina: следи:

С= pEsina = 287 . 10 -7 Nm.
а , rad

255. У nочетном nоложају nотенцијална енергија диnола у електричном nољу

једнака је нули. а у равнотежном nоложају је -рЕ. По закону одржања енергије је:

/(f)2 f2PE
О=- рЕ+-- . одакле следи m = V/ = 60 rad/s .
2
256. Извршени рад једнак је енергији коју ће имати дипол у датом nоложају у
електричном nољу:

А= -pEcos(a+!:.)=
2
pEsin а= p_g_sina.
c S 0
257. Дати систем може се nосматрати нао електрични диnол у електричном пољу.
Нека је v брзина куглица у тренутку r<ада је ди nол нормалаrr на 11равац линија nоља.
По заrюну одршања енергије важи:
kq2 kq2
mvJ ----pEcos180° =mv 2 ----pEcos90°; mv 2 =mvJ +рЕ ... (*)
l l
 Елсктростатика, решеља 195
------------------------------------------
За нружно t<рстање t<углицс у tю.rюжају у нојем је штаn нормалан на лиttијt~ поља
важи:
2
2v 2 kq
O)IIIOCIIO т--=Т+-- ... (**)
z z2
2mv6 kq 2
Из (*) и (**) се добија: T=--+2qE--.
z z2
258. а) Да би се тело наелентрисало мора са извршити нени рад. што значи ла
сваtю наелеtприсано тело раснолаже неком енергијом. Рад елентростати•tке силе Н<'
зависи од начина наелеtприсаuања тела (електрос.татична сила је tюнзерuативна). па
можемо прt~пюставити да се процес наелеюрисавања сфере одвија тано што се на

сферу доносе из бесноначности. једно no једно. елементарно мала наелентрисања 11q.

Да би ct~ донело прво таtшо наелектрисање не треба вршити никаt<ав рад nротив
елентричне силе. јер је нугла ненаелектрисана. Меt)утим. примивши то нелентрисање
f1q нугла се наслеtприше и већ при доношењу следеl1еr наелектрисања 11q ће се
вршити рад М1• Наtюн nримања тог наелектрисања. nотещtијал сфере l1e се
nовећати. па l1e се при доношењу cлeдeller наелентрисаља 11q вршити већи рад М 2
и тано даље. Укупан рад се добија сабираљем свих елементарних радова изврше11их
при доношењу поједина•11tих наелектрисаља 11q.
Исти рал се може одредити rрафични: ако је (/Ј nотенцијал сфере. при доношењу
нac.rtetcrpиcaњa 11q са uе.~иног растојања треба извршити рад М= qJI1q. Данле. рад
који се изврши rtpи наелектрисавању сфере једнан је tювршини на графину зависности
nотеtщијала од наелеtприсања. Потенцијал на nовршини сфере зависи од
наелеtприсања 110 заtю11у:
k
qJ='Rq.
Дакле. rрафин је nрава ноја пролази нроз координатни
nочетан (слика). Рад извршен nри наелентрисаваљу сфере
1
до nотенцијала <р једнан је осен•tеној nовршини: А =-qqJ.
2
2
1 kq
q Енергија наелеtприсане сфере је: W=-qqJ=-.
2 2R
Слика уз решење 258

б) Рад ноји се изврше елентричне r.иле nри nовећавању nолупречнина наелектриса11е

r.фере је: А= W1 - (....!_ __!_}·

2
W2 = kq
2 R1 R2
259. Наелсtприсани делићи сфере делују један на другог одбојним силама. услед
•tetЋ постоји притисак на унутрашљу nовршину сфере, односно тежља сфере да
повећава свој полуnречнин. Нека је nолуnречни1< сфере R. наелеtприсање q. а
ел<'tпростатичl<и nритиса" у сфери р. При елементарно малом повећању
nолуnрс•шиtiасферсза М (M--tO) радсилапритиснаје: M=p·41rR 2 ·M.
Тај рад изврши се на рачун промене nоте11цијалнс енергије r.фере:
 ФИЗИКА 2М
196
-------------------------------------------------
2 2
M=<iW=kq - kq
2R 2(R+M)

Следи:
2(R+M)
lia1ю М ~ О , то је R +М =R • па се последња формула своди на:

p41CR2M= kq2 М. одакле се добија р=--.

kq2
2R 2 8:>rR
4

1
l{aiю је k=-- и следи:
47reo

260. Нагомилавањем електрона на кугли, она постаје све више наелентрисана и

делује све јачом одбојном силом на нове електране ноји nристижу. Максималан број
2 2
mv > kne
електрона (п) ноји he стићи 11<1 куглу одреt)ен је условом: _ R На левој
2
страни те неједнакости је I<инети•Iка енергија електрона којом он nолази са велиног
растојања ка нугли. а са десне је рад ноји треба електрон да изврши nротив одбојне
елеитростатичне силе да би стигао до кугле са нултом брзином. Дюше, максималн
2
број слеrпрона на нугли је: n -- mv 2R ••• (**)
2ke
Q2
l{)тла наеле"трисања Q има потенцијалну енергију: WP =k --. Према томе, по
2R
:1анону одржања енергије за oшtcaiiИ nроцес доласна електрона на нуглу важи:
2 )2
nmv = k(ne + C<iT ... (**)
2 2R
2 4R
Из (*) и (**) се добија: <iT=~.
2
8ke C
261. а) Рад не зависи од начина сnајања nлоча. па ћемо nретnоставити да најnре
с11ојимо две плоче, па тек онда доносимо трећу. Када се једна nлоча доноси са великог
растојања. да би се сnојила са другом. треба извршити рад nротив електричног nоља
ја•1ине Е. !{ада се nло•1е cnoje. добија се нова nлоча (такође занемарљиве дебљи не јер
су Таi<ве nлоче које се спајају). Њено наелектрисање биће дуnло всће. na nри
доношењеу треће nлоче треба вршити рад nротив nоља јачине 2Е- дакле, тај рад је
2А. Значи. унуnан рад ноји се изврши да би се сnојиле три nлоче је ЗА.

б) Слично претходном. да би се сnојило n nлоча треба извршити рад:

Аиk = А+2А+3А+ ... +(n-l)A. тј.

(n-l)n
Аиk = А(1+2+3+ ... +(n-1))= А---.
2
 ЕАектростатика, решења 197

Проводник у електричном пољу

262. Нада се нугле споје жицом доlш l1e до nреласна наелснтрисања са једне на
другу - тано да се изјсдна·н~ nотенцијали нугли и жице. Не1<а је тада па nрвој нугли
наелентрисање q 1', а на дру1·ој q2' (паслектрисање lta щици је занемарљиво јер је
занемарљива и дебљина щице). /\l!o су q 1 и q2 апсолутне вредности наеле1присања
кугли пре спајања, онда ваши:

(Због велиi<С меl)усобне удаљености l<угли занемарује се утицај nоља једне кугле на
nотенцијал дру1·с)
, R,(q, -q2) ,
Из наведених једначина се добија: q1 = и q2 = R2(q, -q2) .
R 1 +R 2 R 1 +R 2
Заменом бројних вредности и изра•1унавањем се добија: q 1 '= 20nC и q 2 '= 40nC.
f{роз жицу је прошло наслентрисање: tlq = q 1 -q 1'= q 2 '-q 2 = 60 nC.

263. Потенцијал nоља у било нојој тачни у унутрашљости сферне површине

пo.'IYHI)(~'IIIИiia R и наеле1присања q исти је 1<ао и у центру сфере. тј: (/) =k!L

R
(јачи на nоља у унутрашњости ltаелеl<трисане сфере ј<~днака је нули. одакле следи да је
потенцијал нонстантан). Потенцијал изван cфeptte 110nршине је:

qJ =k i (r- растојање од центра сфере).

r
На датим проводним љуснама наелентрисање је расrюре~е1ю по nовршинама. те
постоје три наелентриса1н~ сферне nовршине.
Љусна nолунречнина R је у унутрашљости ЩЈ)Те сферне nовршинс. па је
rюте1щијал те љуске:

q
ЧЈt =k-.
R
ЈЪус1<а nолупре•111Ика 2R је изван nрве. а у унутршњости треће сферне nовршине, na
је њсн nотенцијал:

({) 2 =k_.!!__+kl:J....-k~. тј. ЧЈ2 =k_.!!__.

2R 2R 3R 2R
q 2q 3q
llотенltијалсnољнељуснеје: ЧЈз =k-+k--k-. тј. ЧЈз =0.
3R 3R 3R
264. На liугли ће се индуковати наелектрисање -Q које се може одредити из
услова да је nотенцијал кугле једнак нули (уземљена је):

k~+k*-k~=O. одаклесеналази Q=qг(~+~}

Унуп11а еле1при•111а сила 1юја делује на куглу је:
198 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

F= ~ F12+F22=kqQw~ -+-~~~
--+--=krq 2(1 -+--.
а4 Ь4 а ь а4 Ь4

265. l{ано је t<угла метална, наедсlприсан.е llc бити pactюpci)CIIO по ље•юј

11011ршипи. Стога са унутрашље стране те понршипе делује сЈtсtсrростuтични
0"2 q2
11 ри ти сан: р =-- =
2Ео 32Jr 2 E 0 R 4

lla једну rюло11ину нуглс друга делује силом: 500N.

266. Под утицајем шн~1при•rног ноља нслентрисања нугле на унутрашњој

IЮН[ЈШИIIИ љусне издвојиl1е се наслснтрисаље -q', а II<Ј.елентрисаље +q' he отиhи на
шољашњу страну љус1н~ (сл111<а а). l{оли•ЈИЈЈа насле1присања q' може се одредити
на следеhи па•1ин: у мстатюм делу љусне ја•1ина поља једнака је нули, па је флунr.
нроз сферпу nовршину S тююl)с јед1шн нули: 110 Гаусо11ој тсореми сле;tи да jt> и
наеле1присање унутар IIOBJШIИHC S једнако нули: l<aJIO се унутар по11р111И11е S
налазинаеле1сгрисање q 1 -q', следи: q 1 -q'=O. односно q'=q 1 •

-q,

(а) (б) (в)

VIИJ<a у.1 решење 2б б

Да1те. дати систем l<угле и љусi{С представља. заправо. систем три наелентриr.апе
сфернс nовршине: једна има nолуnрr.•шин R1 и наеле1присање +q 1. друга
пo.•Jynpe•JHИii R2 ' и паелентрисање -q 1• а тpella rю.:lyЩJC'IIIИI< R 2" и паеле1,трисање
q 1 -q 2 (стша б). l{аЈю је R 2 '= R 2 "= R 2 • то се може nосматрати и liao систем

;111е сферпе Јюоршинс: једна има пoлynpe'IIIИH R1 и наеле1присање q 1• а друга

IЮ.'IУПрсчниl( R2 и наелентрисање -q2 (слина в).
Та•1на А 1Ја.1111ЗИ се у упутрншњосп1 обе сфернс површине. па је:

Тач1<а В се па.;шзи ювнн 11рвс и у унутрашњости друr·е. па је:

 Е/оектросmтнкп. репи:ња 199

У 'IЋ 1 1НИ С ј~: Ес =k q 1 -q

2
2
=-1675kV/m
•
и
rc

267.
Нада се нуг.:1а сnоји с.а љус!iом. с1н~ то постаје један llfЈОIЮднин и на<~лt~нтрисаље Cf'
раснореl)ује но с1юљашљој новрши11И љус1н~. llотеннија.11 сваi<е 'IЋ'II\f' то1· провою1ина
(па И liYI'.IIC) ј<~:
R
ОДПОСIIО ((Ј'=-! ({Ј.
Rz

268.
!{ада <:<~ оно !iугле ностави љуска. па унутрашљој површи11И .-1.усне иэдвојиlн· с<·
па<~.'l<~!iтрисаш· -q, а паслентрисаљс +q из љус1н~ lн~ с~ у даљи ти IIU земљу (тим Р lн~
IIОТСIЩИјал љусне бити једпа11 нули). Тада остају две наеле1присап<• сфернс Iювршипе:
једна има IIO!I)'IIp<~'IHИii R 1 11 наелентрисање q. а дру1-а IIO.:Iynpe•IHИii R2 и
IIaCJieнтpиcaii·<~ -q. Поте1щијал нугле је:

({Ј =k!f_-k_!L=((J(I-~)·
RI Rz Rz
269. Нца с<~ нугла уэРм.rыl на њу ћс са зе~1ље Јtоћи
llf~IЋТI1111IO тн·:н'Iiтрисањf' -q 1 тано да nотсн1tија.1 I<уг.:н~
б~ ш· je;щ<lli пу.-1н. Пол .tејством nоља тог IIасл<~Iприсаља
-q 1 ~ љусци се раздвајај) наелентрисања: на унутрашњој
страни .ъycii<' индунује Cf' наеле1присањt> +q 1 . а
llaC.'If~liTpИI.aiЫ: иде на спољашљу IIOBPIIIИHY

(слиi<а).
Из услова да jf' потснltнја.l пугле јслна1; нули следи:
qRI
ОДIЮ\.ПО ql=-.
Rz
Потепција.•1 љyciiC је:
Сдика УЈ решење 26 9
q-qi kq( 1 - - =225V.
({J=k--=- R1)
Rz Rz Rz

270. Гlр<' постаuљања .ъусi<с наеле1присање једне нугле је q 1, а друге q2 при

•te~1y важи:

11 Следи: и

l{aJLa се ot<o прве нугле стави љуска. доћи l1e до nрерасnоделе Itаелеtприсања: па
првој нуг.ЋI 611l1f' псно на<'Л<~Iприсање q 1'. па другој q 2 ' и па упутрашн.ој nовршинн
.ъy<:Iie -q 1' (c.'IИI<a). !{ано 1.) и тада потенцијали I<угли исти. ва}!( и:
 ФИЗИКА 2М
200
-------------------------------------------------

Слика уЈ Ј>ешење 270

r2
,_ qr1R
Из тих једначива се добија: ql -
ђ R + r2 R- r 1r2

271. После nрерасnоделе наелектрисања на металној љусци добиће се три

наелектрисаве сферне nовршине као на слици (а). У свим тачкама нуrле nотенцијал је

исти и износи: q;l =k!JJ...-k.!JJ....+k ql +q 2 =3,15·10 6 v.

Rl R2 Rз

<р(! o'v)

20 30 r(cm)
(а) (б)
Слика уЈ решење 271

У nроизвољној тачки на растојању r од центра кугле, nри чему је R 1 :;; r:;; R 2 ,

nотенцијал је:

qJ=k!Jj_-k.!JJ....+k ql +q2 =k!Jj_-k qi(Rз -R2)-R2q2 .

r R2 R3 r R 2 R3

У свим та•1кама љуске nотенцијал је:

 ЕАектростатика, решеља 201

lla растојаљима r > R3 нотенцијал је:

<p=kq,+q2.
r
Одгоuарајуlш гра<Ј>Иt< нриl<азан је на слици (б).

+ 272. На унутрашљој nонршини љу<:Ј<~ излвојиlн~ сР

нае.IЈентрисюье -q. а на спољашљој +q. flpи томе
расподела 11аелеЈприсаља на унутрашњој страни љусl<!~
ниј1~ равномерна (густина ваелеЈ<Трисаља веhа је у
близиви та•ЈЈ<астоr ЈЈаелентрисања). На сnољашн.ој
+ + IIO!IpШИIIИ љусне расподела шн~.:1е1присања јест1~
равномерна (јер је у свим тач1<ама yl<ynпa јачипа 11оља
тачнастоr наелектрисања и ИIШуlmвапог

нае.rн~1присања са унутрашње стране љус1<е ј1~дна1<а

пули). Июю наелентрисање на упутрашљој IЮ!Iршипи
+ љус1н' није равномерно pacnopeiJCIIO. cnai<И ж . Јиll тог
О1ика у1 Ј>ешење 272 11аеле1присања је на исто~1 растојаљу од нсtпра љусне.
на је потенцијал у центру:

<р= k я__k _!L+k..!L =994,5 v.

1 R1 R2

273. На поuрши11и нуг.·1е !Је се и1щу1ювати наt~лектрисање -q'. !lовршинсна

Г)CПIIta тог нае.нснтрисања нијt• свуда иста- највећа jt' на делу ноји је најближи датом
та•lt<астом 11а1~.. н~нтрисању. Меt)утим. сви делиlш на!'Л!'НТрисања -q' с) на исто~t
растојаљу ОЈ центра нуг:н~. па је Јютеннија.•l у Ltснтру нуг .. Је одреl)ен форму.1ю~t:

<p=ki-k!L.
1 R

l{ано је liугла уземље11а. њен nотенцијал једнак је ну.'lи. na следи:

'
q=-.
qR
1

274. Нано су растојања измеl)у шюча мно1·о ~tања од линеарних димсiiЗија nлоча.
IIOЉf' се сматрати да је е:н~1прично поље иэмt•IЈу плоча хомогено.

П р!' ) IIO!IH'њa метатн~ шюче 11ano11 из~tеiЈ) облога +q -q +q ·q

нotU!'IIJaтopaje: U 1 = Ed =l,SV.
!{ада се унесе метална nло•1а, на једној љеној страни
индуковаhе се наелектрисање +q, а на другој -q (тюю да је
) унутрашљости сваке nло•1е ја•1ина nоља једнака нули). Тада
l1f' постојати 1юље само у nростору измеt)у облоrа
нонлензатора 11 nовршина fiJIO'Ie (слина). а јачина тог nоља
иста је нао 11 пре уношења плоче. .\ко је <р IЮТеlщијал
м<~талне nло•1е. а <р 1 и (/)2 nотенцијали облоrа 1юндензатора.
о1ща важи:
dl .:... х ...:
~·
<р 1 -<р= Ed 1 и <р-<р 2 = E(d -d 1 -х).
~d~
Следи: <р 1 - <р 2 = E(d- х)= 1,2 V .
Слика уз решење 274
202 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------
275. l{аЈю су растојаља измеl)у nлоча мала. може се сматрати да ће се
на<~лентрисан.а rавномерно распоредити по nоuршинама IIJIO'Ia и да ћс одговарајућа
ноља бити хомогена. Претnоставимо да се наелектрисање q nreдa nлочи 1 (сли 1 <а).
Тада ће на једној страни те nJIO'Ie бити наеле1присање +q', а на другој +q" (nри
·н~му је q'+q"= q ). На левој површини nло•1е 2 издоојиће се наеле•пrисаљс -q 1, а
на десној +q 1 (уЈ<уnно наеле1присање ouc nлоче 2
једнано је нули). На слици су nриказана nоља +qг- q. ·qlг- ql
cuaJ<e од четири 11аелектрисане равни. l{ано је у
унутрашљости сване nлоче јачина поља једнаl<а
нули. то важи:

Е 1 + -Е 1 _ -Е'+Е"=О и

Е'+Е"-Е 1 +- Е 1 _ =О,
Е'

тј. _!]Ј_ _ _!!!__ _ _1_ +L =о и

2t: 0 S 2E 0 S 2E 0 S 2E 0 S Е"

_1_ + L __!]Ј_ _ _!]Ј_= о.

2E 0 S 2E0 S 2t:0 S 2t: 0 S ~
-
Следи: q'=q" и q'+q"= 2q,. Слика уЈ решеп.е 275

l{аЈш је q'+q" =q . следи: q'=q"=i и

2
276. Извор струје је елентронеутралан елемент (тј. ако са једног nола извора
оде" наелс1арисање +q. са другог чора "отићи" наелектрисање -q). на средље
,ше нлоче имају наеле1присања истих апсолутних вредности (слииа а). И нрајње две
шю•1е ће имати наеле1присања истих аnсолутних вредности. јер је систем кога ••ине те
две nлоче и шица 1шја их спаја ненаелеитрисан. С обзиром на услове дате у задап<у,
може се сматрати да је елентри•11ю nоље измеt)у nло•1а хомогено.

rq
Eq Е'
1 Е"
1 Е'
2 Е"
2
q> -q + q,'
Е +q,"
q>, +q,
q>,
lE, ·q,
q,'
·q,''
q> +q +q
(а)
(б)
Слика уЈ решење 276

На слици (а) су 11риiiазана два еле1при•1на nоља: једно nоље дају наелентрисања
сnољашњих пло•1а. а друго nоље nоти•1е од наелеитрисања унутрашњих nло•1а.

Дштс: и

Наnон и измеf))' 1·орње две и доње две nлоче. редом. су:

 Ем:ктрост:Јтика, решеља 203

q> 1 -<р= Ed и q>-q> 2 = Ed. Следи: q> 1 -q> 2 =2Ed.

и
f{ано је q>l -q>z =и · добија се: Е=- . (**)
2d
Напон измеl)у средље дое шючс је и. а ја•1и1Ја nоља је Е 1 -Е , на важи:
и= (Е 1 - E)d . . . (***)

Из (**) и (***) се доби ја:

Сада се, и:~ (*). могу одредити ваелентрисаља ва nло•1ама:

03е иS
q = e0 ES =-0 - .
е иs
q1 = е0 Е1 S =- - - и Следи:
2d 2d

.Јачи ва nоља измеЬу горље дос nлоче, иао и измеЬу доље две, је: Е=!!_ .
2d

Јачи на nоља измеЬу средње две плоче је: Е'= Е 1 -Е=!!_.

d
Расnодела ваелс1присаља 110 110Вршипама nлоча nрИI(азава је на слици (б). На горљој
и доњој nовршини nлоче 2 су 11аелеитрисаља +q 1 ' и +q 1"; на горљој и дољој
nоuршини 11лочс 3 су ваелентрисања -q2 ' и -q2 " (nри чему је q 1'+q 1"= q 1 = 3q и

q 2 '+qz''= q 1 = 3q ). На слици (б) nрииазаве су и јачи вс nоља nојединих

ваелеюрисања: Eq је yi(ynнo nоље нае.IIеiприсаља +q и -q: Е1 ' је nоље
ваелеитрисаља +q1 ', Е1 " је nоље ваеле1присаља +q 1", Е2 ' је nоље
ваелеитрисаља -q 2 ', дои је Е 2 " nоље наелеi(Трисаља -qz''.
Из услова да је јачива nоља у увутрашљости nлоче 2 једваиа нули добија се:

_.!l_+~=_!!.l_+ qz'+qz"
e0 S 2e0 S 2e0 S 2e0 S
Из (#) и (##) се добија: q 1'= q и q•"=2q.
Сличво томе. из услова да је јачина nоља у увутрашљости nлоче 2 једнаиа вули,
добијасе: 2q+q 2 '=q.+qz"·

,;c============::J.q Каио је
даје:
и
q 2 '=2q
q 2 '+q 2 "=
и
q 1 = 3q.
q 2 "=q.
налази се

с=====================::Ј~
+ 2q
Коначно. расnодела
nовршивама nлоча nрииазана је
наелеитрисаља
на слици
no

.-----------_,·2q (в). Целоиуnно наелеитрисаље nлоче 1 је

L---------------------~~
на љеној дољој nовршини, а целоиуnно
наелеитрисаље nлоче 4 ва горљој (само са
таивом расnоделом јачине nоља и у
(в)
унутрашљости ових nлоча једнаие су нули).
Слика уз решење 276

277. Под дејством nоља наелеитриса11е фолије на ближој nлочи индуиоваће се

наелеитрисаље -q 1, а на даљој +q 1 (из услова задатаиа следи да су та наелентрисаља
204 ФИЗИКА 2М

palllltl·\lt'i>IIO pa<:IIOJli~ЉI~IIa). lla c.-tИitи сЈ

~»'' <':','""f~,"'t<'~b·<М: .·~ ·:,"}. +q 1
lljJIIHa:!<IIH~ ja'IИIII' I!ОЉа llat~JII~IiTpИC<НIИX patlllll.
ilpИ 'lt'\IY ј<•:
Е d-x
+q
и Е

Ј ~!:на је фолија на растојаљу х он ноње н л оче и

IH~IШ ј<~ IIОТСIЩИјал фОЛИјС (/). а НОТСНЦИјал
СЛЈtка у.> р~ш~ње 277
нлоча q>1• Тана важи:
q>-q>t =(E-E 1 )(d-x) и q>-q> 1 =(Е+Е 1 )х.

E(d -2х) q(d- 2х)

(:.н·;ttt: OJliiUCIIO
d 2cl
\1,0 <.<' фшtија ttoж~pll наuиш<: :щ !, наелснтрис<tн.<· горљt: ttло•н· ј<~:
. q[d -2(x+l)]
ql = 2d .

.laii.•н·. нри t<ретиљу фолије нрщ жtщу нpol)t: ttае.н:~;трtн:аљ<::

л ' ql
tiq=ql-ql = - .
d

278. С of):H·IIJOM да С) II.IIO'IC УЗС~IЉСIН:, ll<l CIJ<lliOj O.l ЉИХ IIIIJL)'IiOBaJн: Г.С IH~ПlТИBIIO
ll<!l'.'l<'iПpИe<lll,l: (iiU:JИTИBII<l IIC.IIC!Пpиcaљa "О!l!Ш:ЈС" )' :!1'"1.'!.)'). ЈЈеюt су IIOI!j)IIIИIICIH~
,-устине наст:t>ТIН1сања на горљој и лоњој шю•tи. pt:;toч. а1 и а2 • Та;щ је јачина
ноља и:зчеl)у фолије и горње Јt.rюче:
a+at -az
Е1 = (поље је уон:ре1ю щ фш1ије t>a нлочи).
2е 0
.Јачи на ноља иJ"tciJY фолије и лоње n.10•1e је:
а2 +a-at
Е2 = (nоље је уr.мrрсно o;t фолијt~ lia ttло•Ји).
2е 0

Јlошто су tl.rtoчe 11роволне. јачи нс поља у:з горљу и лон.у н:tt>'IY су:

И:з наве;tr~нил <J>щmy.'Ia се добија: а 1 +а 2 =а ... (*)

Јlотенциј<tл сuанс 11.:юче јс;щан је нули. на је pao•tt·шa tютенција.•Ја и:шеl)у фолије и

горњr nлоче И<.;та н ао разли на Јютсtщијала изщ:!Ју фо:t11ј1: и ~юњс 11. ючс:
Е 1 а=Е 2 Ь. OЛIIOCIIO а 1 а=а 2 Ь ... (**)
Ьа аа
Из јелначина (") и (**) се лобија: al 11 а2 =--.
а+Ь а+Ь
_ Ьа _
Е1- Е2-
аа
Дакле. тражене јачи не nоља су: 11
fo(a+b) е 0 (а+Ь)

279. Нсюt се nлоча nомери иэ почстног Јю.rюжаја :1а х "а горњој фолији. Kat>o је
110назаtю у решењу претходноЈ' залатt<а, llOBIHIIИнct{C густине негативних

наелентрисања на горљој и лоњој qюлији. редом. тада су:

 ЕАектростатика, решеЈЫЈ 205

ст(h+х) ст(h-х)
ст,= 11 0'2 = .
2h 2h

Даtrле. на nлo•ty ttаоише делује t~леtсrрична сила:

0'2 s
Маt<симална вредност те силе је (за х= h ): =--
2ео
а) Ан о jt' mg ~ Fmax плоча. нојој је дата неt<а tючетна бр:!Ипа \'о. нретаlн~ ct'
равномерно успорено. Аtю је v брзина tюјом она стише ло горље фолије. онда оаши:

mv 2 mv 02
F,.rh =- - + mgh- - -.
2 2
l{ано је сила линеарно заnисна од нута. љена средња врt~двост јелнана је аритметичној
средини. на се претходна једначина своди на:

cт Sh
2
__ mv +mgh- mv~.
2
OllHOCIIO
4е 0 2 2

односно

ст 2 S
, !ali.tf'. alio је mg ~ --. мансимална nо·н~тна брзина н.·ю•tс. при tюјој ће она ~юћи
2е 0

,1а стине до t·орње фолије. је Yomax

0'2 s
б) \tю је mg < - - . пло•tа, нојој се даје нена пo•teтtta брзина. tipl~тalн' се уснореtю
2е 0
.10 ttо.<южаја) tюјем су исти интензитети елентичне си.·н~ и Земљине те;1;1~. Доuо.. ыю је
;щ у тај tю .. юшај плоча стип11~ са произвољно малом брзином. а nотом lн~ сила нојо~t је
щ>ивла•111 горља фолија бити uelш од силе mg и tlлo•ta he се убрзано нретати до
t·орње фолије. Нена је ho
пут 1юји ПЈнФе плоча до поЈюжаја у liOM је резултујуl1а
си.1а једнаt<а ну:111. Тада uаши:

ст 2 Sh zsh' 2
mg=--o- н :!..____ј_= mgho- mvo .
2e0h 4e 0 h 2
2e 0 mg 2 h
Из тих једна•tина се добија:
ст 2 S
280. Het<a се дато тач1шсто наслеliтрисање на,tази у та•ши А (слина а).
flретпостави~ю да је цео простор лево од дате равни исnуљен rtроuодником.
Интераtщија танног nроводниt<а и та•tнастог наелентрисања иста је I<ao ИЈiтеранција
IIЈЮводне равни и тачнастог наеле1присања Наиме. негативно наслентрисање !Је се
tнtду"овати само но nоuршини nроводниt<а. односно 110 nроводној равни. Леnо од те
равни јачи на ноља једна1ш је нули и може се у!(mtњати слој по слој проводниtш
206 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
(паралелан са датом раш1и), а да се nри томе ништа неtЈе nроменити у слектричном
пољу - таюЈИМ смањипањем дебљинс nроводног слоја на нрају се добија провод11а
раван).
Даю1е, на 11роводној равни издоојиl1е се 11егатив1ю 11аелектрисање (позитивно
наеле1сгрисање l1e се удаљити до бесконач1ю далеких крајева). Да би се одредила сила
1юја делује на тачнасто наелектрисање, nотребно је знати l(aiiO изгледа поље
инду1юnаних наеле1сгрисања равни (кюю густина индукованих наеле1сгрисања није
равномерна. јачина поља те равни не може се ра•1унати по формули за равномерно
наеле1присану раван.

!1 !1

Е
~- d d
······ .........
А

Е
~·····_
>·· ····•
.. ···+q

(а) (б) (в)

Слика уЈ решење 280

У сва1юј та•ши nолуnростора 1 (слина а) јачина nоља једнака је нули. То зна•1и да

ве1пори ја•1ине nоља индунованих наелентрисања (Е_) и јачи11е nоља та•шастог
наслентрисаља (Е+) имају исти nравац и И11ете11зитет. а суnротне смерове. Данле. у
nолупростору 1 nоље индукова11их 11аелектрисања је е1шивалентно nољу негативног
тач1шстог 11аелектрисања nостављс11ог у та•ши А.
Због симетрије. еле1сгри•шо nоље наелектрисане равни исто је и са јсд11е и са друге
стране те равни. Дакле. nоље инду1юваних наелектрисања у nростору 11
еквиnале1пно је nољу тачнастог наеле1сгрисања -q nостављеног у та•1ку А'. при •1ему
је тач"а А' симстрична та•ши А у од11осу на дату рава11 (слика б).
Према томе. интеракција та•1"астог наелектрисања +q и бес1юна•ше nровод11е равни
(пло••е. nолуnростора ... ) еliвивалентllа је интеракцији два та•1каста наелентрисања:
датог 11аеле1присања +q и симетрично (у односу на дату раван) nостављеног
наслектрисања -q (сли1ш в).
2
Даliле. траже11а сила је: F =!::L_
4d 2 .
Оnисани 11ачин решаоања оваквих задатака назива се методом огледалс"их ликова
или методом слектричних ли"ова. Раван симетрије та•шастих наелентрисања +q и -q
jt• површина са 11ултим nотенцијалом. Метода еле"тричних ликова се. заnраво. и
эаснива на томе да се nостављањем nроводнина на nовршину са нултим nотенцијалом
слс1прично nоље не мења (тј. интеракција тачкастог наелектрисања и nроизвољне
nроводне nовршине нултог nотенцијала еквивалентна је интеракцији тачнаr.тих
наеле1присања: та та•шаста 1Јаеле1присања су таква да је nотенцијал у свююј та•ши
дате површинt, (са које се у";юни nроводник) једнан нули).
 Еtектрисmтиюt, решеља 207

281. Задатан се ~1ш1н• решити ~ютодом

.IIШOI!a: OfiP paiiiiИ ИМају IIOT<~IIUИjaл j<~дllaH
Н) :1и 1rада и• 110t:таве
ваi'.·Н~!iтрисања liao 11а СЈIИI!И.
та•11шсто lla<'m~lпpиcaњt• q
још три 'IЋ'IItacтa
Јан .. н~. ва JtaT
делује сила:
'i'•·. ,_ _ _ _
-q ·---------

F = F1 ..fi- F2 = .!5!!_ ..fi- .!5!!_:

(2а)2 (2d)2

F= kq: (2..fi-1).
4d
282. Пот<~IIЈtијал обе 1юлуравви јед11ан је
С-''""'' уЈ решењ~ 28 Ј
II)'ЛИ ано се у 'ICTII)ПO~I TCMt~ll)' IШаЈtрата

ll<tJiaзи та•1насто ваеле1прис<tњ<· -q. )tанле. трашена сила ј<~ (нао у претходном

:шдатну): F= k< (2..fi -1)= 4N.

2а
283. И11тсран1tија ваелентрисане нити и наралt~лвt· 11роводне равни Сl(еuиналентна
је ИIП<~ра1щији двеју наеле1сrрисаних нити 11остављених симетри•1но ј односу на дату
раван (наравно. једна нит је наслентриса11а нозип111110. а друга негативно. а линијске
I'У<:ТИНI~ На<'.•l1'1Присања Имају ИСТС allt:OJI)'THI~ Uj)CJLIIO\.ПI).

Јачи на но:1.а j<';tHt~ нити на растојању 2r је: Е= __А._.

4nt: 0 r
А. 2z
Си.-lа ноја .Jt'.'l) јР на део ,tругс 11ити дужине l је: F = qE = A.IE = - - .
4m:: 0 r

Си.1а no јР LIIIIИЦИ .tужине је:

284. llp<~мa занону одржања евср1·ијt~. а но ~1ето;tи .1инова. uащи:

k 2
0 =2mv 2 _ _.!!._., одатле ct' до
б.
ИЈа:
v = ~ kq2 .
2 2d 2md

285. \]ри CJICKT]>И'IIIOM llpoбojy ваздух IIOCTaj<' IIJ>OBOдiiИI(, IIЗ Се КуГ.'IИЦа

ра:н~.-1<~1пришt~. \1аi(<:юшлно наелентрисање 1mje сР моњt' нануnити на Н) гли1tи у

ва:щ) \) 1 .
одрР Јt~но ЈС ус .. ювом да не сме до 1и до 11ро 1 б'
О Ја ваздуха: !5:!.!_<Е
R 2 - о-

llаеЈЈектрисање HYI'Лt~ у ванууму мон;е се повеlшвати све дотлt· дОI( I'.Iеiпрони у

бРСНОНаЧIIОСТИ ИМају ДОВОЉНУ IШНСТИ'ШУ СНСрi'Ију да MOI')' Jta СТИГН) ДО Нуi'Л<' \1аНЗр 11
mv6 kq 2 e
са IIYJITOM fip:IИIIOM: --;?; - - .
2 R
\{~'1'.1111!<~ С) CIIOjCHe HpOBOJliiOM ШIЩОМ. ll<i С)' ИМ НОТ<~IЩИја.'IИ ИСТИ - како су Н)'I'.IИЦ<'
ист<·. то с .. н·Јtи Jta су и I>ШIИ'IИIIe наелектрисања на њима ист<~- Даюн~:
208 ФИЗИКА 2М

q mvJ kqe
ql =q2 =-; и -~-.
2 2 2R
Аtю је v0 = 3000 km/s неједнакости се своде на:

q~2R2Eo =0,67·10-ttc и q~mRvб =5,7·1o-t2c.

k ke
Обе нсједttаtюсти морају бити задовољене, na је: qmax = 5,7 ·10- 12 С .
..\tюје v0 =10000km/s. добија се:

q~ 2 R E0 =0,67·10- 11 С и q~mRvб =6,3·10- 11 С. тј.

2

qmax =0,67·10- 11 С.
k ь

286. l-la t1угли се гомилају протоtrи услед •tега она делује све ја•юм одбојном силом
на нове протоt1е tюји долазе из акцелератора. Стога се nутања протона спе више
нриви. Када се кугла максимално наелектрише nутања nротона тангира nовршину
11угле (слина).
На нуглу такође
делује електрична
сила, али због
1
v0 +е велике разлике у

.-· -·-. -· -· -· -· -·-. -·-. -· -· -· -· -·-. -·-. -·-· -·-.-.-. -· -·-·-· џ маси између кугле
и nротона брзина
крстања кугле је
занемарљива. Нека
у nоложају 2
Слика уз решење 286 nротон има брзину
v. а nотенцијал кугле је q>. По законима одржања енергије и момента имnулса (у
односу tta центар кугле). за nоложаје 1 и 2 важе једна чине:

mv 2
eq>=W--- и ../2mW ·d =mvR.
2

Из тих једна•tиtш се добија: q>= wе (1-~Ј.

R2
(Закшt одршања момента имnулса важи зато што nравац електростатичке силе којом
11угла делује на nротон nролази кроз центар кугле, na је одговарајући момент силе
једнак н у ли).

Кондензатори

287. Пре всзивања кондензатора наелектрисање кондензатора С 1 је:

Након везивања кондеttзатора то наелектрисање ће се расnоредити на оба
tюндензатора: на С 1 ће бити q 1, док ће наелектрисање кондензатора С2 бити q2 ,
при чему ће uажити јсдна•tинс:

и
 Еtсктростатнка, решс/ЫЈ 209

!{ада <:Р uc:Ja IIJ!I~бatiИ. ;ЮI!И l11' до t1р1:ласка 11аеле"трисања са нo:ntтИIIIIt' 11.<10'11' j<'JtiiOI
tюllдсн:Јатора 11а нсrатиu11у шю•t:< дpyt·ot· 11 oбpttyтu. таtю да !11:. 11аtюн уснuстанљања
спщиОIIЩ>IЮГ стања. уку11tю l!ae.•tcliтpиcaњe кoi!Jteii:J<tтopa бити:
, (С, -C 2 )c,u
q =qt -q2 =
С 1 +С 2
l{шю су IIOIIJН~11:1aтopи uеза11и IIЩJaЛt'.'IIIO. на cвalimt o;t Њll\ ва11011 lн: fi~пи:

U'=--q·-= (CI-Cz)CIU.
CI+C2 (CI+C2)2

288. Нt~на су II<ШOII не:нш<1ња liOIIЛCit:Jaтnpи tш· .. tсн- с,~

трииши нао на слиt!И.

ЈЈрр ~~~~:I~IВaЊ<I) IIO.!IO IIOIIJII'H:JaTUjJИ С) fiИ.IИ IH'IЩt'.I<'IПj)I1CatiИ.

T+q, 1

на јР Yli) н11о нае.•н~tприсање на .юњој н.·ючи liOit;tPII:ШTopa

С,. ПЈј)ЊОј IJ.IIO'IИ IЮIIДf~II:JaTopa С2 И I'OIJЊOj Н.Ю'IИ
нонлензатор<! С3 jcдllaiю нymt (тј: yнyiiiiO вае.'Н'tiтрисањt~
1юје нrюtJI' tipoз чвuр 2 jeJlllatЮ је 11)'.'111 - то је нрно
l{ирхоuљено нравило!:
qJ+qз-qz=O.
\t;n С) ср 1 , CfJ1 и (/>Ј IIOТt~llllИj<t.ll1 та•Iаюt 1, 2 и З. ю
lljH'T\O;tiiC jC;lH<I'IИII(~ С:II~ДИ:
C.tИI<8 УЈ (!~lll~ll.t' 28 8
Ct (cpz -срЈ)+ С з (cpz -срз)- С 2 (срЈ -ср2) = 0 ·

( )JtaTJ!t~ се \IO;J;t' изразити IJOTt~нниj<t!t (/)1 (нuристt'IН1 ср 3 =О и ср 1 =И ). а :щпш

О!IЈН~,111ТИ ll<ll:m·~IiTpИ<:aњa HOIIJICIIЗaTopa:

=
С 2 ср 1 +С 3 ср 3 C 2U C1C2 U
ср 2 ____::.;_;___...::....;_.=.., qt = С1 (ср2 -срз)=----'---"--­
С 1 +С 2 +С 3 С 1 +С 2 +С 3 С1 +С 2 +С,
(С 1 +C 3 )C 2 U
q, = С,(ср,
CCU
3 2 __
_ _:;___"_
q 2 = с 2 (ср, - ср 2 ) = ___;с__---=:....--=-­ -<Р,)=
с, +С 2 +С 3 · · • · С
1 +С
2 +С
3
289. J{a,ta jt• llj)CIHI;ta•J ~ HO.'IШiiiij)
НО.IИ'IИНа Н<Н'.:Н~IiТIЈИСања: q = C 1U 1 .

1Т"' игi. ,
~,п
1 т ·т-q·
(а) (б)
С.rика у t рt·ш~њt• 289
210 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
После нребаttиваља нренида•rа у nоложај 2 одр(Љена колична наелентрисања са
горље (негатиrше) nлоче rюндензатора С 1 преlш ће 11а доњу nлочу rюндензатора С2 и
rюндензатори !Је бити наелеrприсани нао на слици б. Тада важе једначине:

-q=q,-q2 и и2 -- !!.1...+ __
q, .
с2 с,

с,с 2 и 2 -с, и, 2

И:1 наведених једна•rиrrа се добија: q, =

С 1 +С 2

,=-- с2и 2 -с,и,

q, =___.
1-Јапон на rюндензатору С1 је: и1 : .___::.__....:.._~
С1 С 1 +С 2

.-\но је С2 и 2 > с,и 1 горња nлоча rюндензатора С1 је nозитивно наелентрисана. а

дон.а негативно. Аrю је С2 и 2 < с,и 1 поларитет п:ю•rа

с,
!Юндензатора С 1 је супротан.

290. Извор струје је елентrюнеутралан елемент. тј. ако

са једног nола извора оде наелеrприсање
пол мора доhи исто толи1ю наелектрисање (или са другог
+q на други
иr()1и,
~~
пола мора отићи наелеrприсање -q). Стога су
наелентрисања оба кондензатора иста и нека су она
pacnopel)eнa 11ао на слици. Збир наnона у затвореној
нонтури једнан је нули (дру1·о !{ирховљево nравило). тј:

и, +.!L-и2 +д_=О: следи: q= С,С2(и2 -и,) с,

Слика у:1 решење 290
~ ~ ~+~
С 2 (и 2 -и,) иис
Њшони на но11дензаторима су: и с 1
q
=-- = ---"'---=---'-
~ ~+~
1 ___
~
q __ С 1 (и 2 -и 1 )
~+~
.-\rю је и 2 >и 1 rюндензатори су наелентрисани нао на слици; ако је и 2 <и 1
nоларитет nлo•ra оба rюндензатора је суnротан од nретnостављеног.

291. ErmинaлeiiTIIИ напаtщтет батерије 1юндензатора 2, 3, 4, 5 и б је 2С. J-le1ra

је q унуnно наслектрисање на тој батерији. а q 1 наелектрисањР 1юндензатора 1.
q q,
Тада важи: q =2q 1 •
2 С =С. односно

Пре унљ)"lивања nреi(Идача y1(yn11o наеле1присање у IЮЛу било је си. na ва<~ш:

си
cи=q+q 1 =3q 1 : одатлеје q 1 =з·

Кондензатор 4 је везан паралелно са ко1rдензатором 1. na, nошто су им исти

си
!(апацитети. иста су и наслеrприсања: q4 =- -.
3
Наnон на сваком од преосталих нондензатора је дуnло мањи од на11она на
кондензатору 1. na је и наелектрисање сваког од њих дуnло мање од наслентрисања
НОНДСIIЗатора 1:
 ЕАектростатика, pemeiЫI 211

292. lic"a су rrлo•rc кондснзатора

наслсrприсане r<ao на слици и нс"а су т
n
насш~rприсан..а и напони 11а rюндензаторима С1 ,
с2 и Сз. релом. q,, q2 и qз. OДIIOCIIO и,, u2
и U3• По l{ирховљсuим правилима за чuор а и
нонтурс abma и abna важи:
q 1 -q 2 +q 3 =0. тј. С'.ЈtнкауЈ

С 1 Ис 1 -С 2 Ис 2 +С 3 Исз =0 ... (*)

U СЗ + U 1 - U Cl =0 ... (**) 11 U СЗ - U 2 + U С2 =0 ... (***)
C U -C U
2 2 1 1
Решаnањем система једва•rива (*). (**) и (***) добија се: И сз = ____::..._::...__,__,_
С 1 +С 2 +С 3

293. Претnостаnимо да је леnа плоча cnaнor rюндензатора ваелектрисана

nозитивrю. а десна неrатишю. По I Кирхоnљеnом nравилу за •rвор О nажи:
-q 1 -q 2 -q 3 =0. односно C1Uc 1 +C 2 Uc 2 +С 3 Исз =0 ... (*)
Потенцијал тачr<с О јсдваr; је вули, na су nотенцијали тачака 1, 2 и З заnраво
јслшши наnонима Ис 1 . Ue2 и Исз- По П l{ирхоuљевом 11равилу :за затnорену
rюrпуру у нојој су изnори наrюна U1 и U2 и нондензатори С 1 и С2 nажи:
и cr -и cz +Uz -и, =0.
:3аr;овтурууrюјојсу U1, Из. С, и Сзје: Ис 1 -Ис 3 +U 3 -И 1 =0.
Решаnањем датог система јенвачива добија се:

= U 1(C 2 +C3 )-C 2 U 2 -СзИз U 2 (C 1 +C 3 )-C1U 1-Ср 3

U Cl U С2 = --"'---'--=-----'----'----'--"-
С,+Сz+Сз ' С1 +С 2 +С 3
U 3 (C 2 +C 1)-C 2 U 2 -C1U 1
Исз=~~~~~~~~~-'-
С1 +Cz +Сз

294. Пре затnарања 11рекилача новдензатори су nсзави редно и ваt·.rентрисањс

сваrюr· од ЊИ\ је:

2C 1CU
q =С · 2U = - 144 JlC.
е С, +Cz
При томе су леnе ll.lo•re оба rюндензатора нает~rприсанс nозитишю. а десне
негативно.

l{<tJta се 11реr;~rдач затвори. свани кондензатор је nар<tлелно nезан r.a једним изnором. а
нает~"трисања rювдензатора су:

q 1 =C 1U=I20JLC и

Оrн~т су лt~ве нло•rе нонлеюатора наслентрисане nозитиnво. а десне неrатиnно.

llpt~ эатварања нреf(идача ва леnој nло•111 rювдснзатора С1 је наелентрисање +q. а
rюcm~ +q 1• Данле. r;po:1 npecer< 1 у назначеном r.мery прошло је наелентрисање:
!!.q 1 = q 1 - q = -24 JlC .
212 ФИЗИКА 2М

Унуrшо наелентрисање на десној nло•rи кондензатора С1 и левој nлочи rюrщезатора

С2 npe затвараља npel!идa•ra је нула. а nосле затnарања nрекидача q 2 -q 1 . Дакле,
I<!ЮЗ пресек 2 у назначеrюм смеру је прошло:
6.q 2 = q 2 - q 1 = 60 J.l.C.

295. Нада је nренидач отворен IЮIIдензатори С, и Cz везани су редrю и

q =с,U
CrCzU
наелектрисање сваког од њи х је: =- - - .
Cr +С2
При томе су лева nлоча коrщензатора С, и доња nлоча кондензатора с2
наелентрисане негативно.

Када се nренидач затвори, rюндензатор Cz је везан nаралелено са левим извором. na је

наелектрисање 11а њему: q2 =C2U. При томе је доња nлоча овог rюнлензатора оnет
наелектрисана негативно.

l{ондензатор С1 није наелентрисан (збир наnона у затвореној rюнтури која садржи

оба извора и кшшензатор С 1 једнаi< је нули).
Данле. npe уr<ључивања nре11идача на десној nлочи кондензатора С1 је
наслектрисањс +q. а после укљу•rиоања nрекидача иста nлоча није наелеrприсана.
То зна•rи да је на nозитиван пол леnог извора наnона отишла наелектрисање +q. На
други nол извора морало је доћи наелектрисање -q: према томе, нроз nресен 2 у
назначеном смеру прошло је наелснтрисање:
C C2 U
L!:.q2 = - q = -1- - - .
Cr +С2
Пре затварања nренида•rа на доњој ЈЈло•rи кондензатора С2 било је паелектрисање -q.
а после затварања nрекида•rа на истој nлочи је наелектрисање -q 2• То зна•rи да је са
те nлоче. кроз чоор Ь. отишла наелектрисање 6.q=-q-(-q 2 )=q 2 -q.
Део тог наелектрисања (.1.q2) је отишао удесно. нроз nресек 2. а остатак улево,
I<роз npecei< 1. Дакле. кроз nресек 1 у Јtазначеном смеру је nрошло наелектрисање:
Llq1 =L!:.q-L!:.q2 =q2 =C2U.

296. а) Све тачке сnојене проводником имају исти nотенцијал: лева nлоча
rюндензатора С 1 , десна nлоча кондензатора С2 и лева nлоча кондензатора С3 су на
nотенцијалу тачке а; десна nлоча rюндензатора С 1 • лева nлоча кшrдензатора С2 и
десна nлоча ноrrдензатора С3 су
с с с с
на nотенцијалу тачке Ь. Дакле,
свани кондензатор
nлочу на nотеrщијалу
има
тачке
једну
а, _гт~ _rl ~~ь
ч~~ Ч~----1---~~~
а другу на rютенцијал:r тачке
Ь. na се може закључити да су
I!Ондензатори везани паралелено:
с с с с
С, =С 1 +С 2 +С 3 . {а) {б)
Слжа уз решење 296
б) Шема датоr· система кондензатора може се nредставити и слином (а) са ноје се
види да тачr<е т и n, због симетрије. имају исте nотенцијале. Стога кроз грану mn
неhс nролазити наелектрисање. тј. кондензатор везан између њих се неће nунити. те
 ЕАектростатика, решења 213

и нема ни1<а1шу улогу у нолу и може се избацити. а да се nри томе ништа нс промени
(тююЬе се тачне т и n могу нратко сnојити и ништа се неће променити). !{ада с.е он
избаци остаје једнос.таван веза нондензатора nриказана на слици (б}:
l l l l
-=-+-=-; Се =С.
Се 2С 2С С

297. Шема прИI<азана на с.лици уз задатак еквивалеtпна је шеми на слици (а}.

С, С, С, с, с,

1--tTTI. . т---·3
... 1--1 Т I~i 1---1l

z.., ____
c,I
_._____
..._____
I
.._____..., 4
I2c,=c, z...__c_,I_.___c_,I........__T.... с z12=c,
(а} (fi}
Слика уз решење 297
l 1
Напон измеl)у та •1ана 6 и 4 је: и 64 =и 63 +и 34 = 2и 34 • па је и 34 =-и 64 = -и 62 .
2 2
На сличан начин. даљим уnрошl1а·вањем шеме. нао на с.ликама (б} и (в} добија се:
. 1
и 52 =2и 62 • па Је и 34 =-и 52 •
4 С, с,

тј. и 34 = 2
2
1
и 52 · 1--11 i l 1--1~
!{ан о је и 12 =2и 52 • следи: z..._c_._I.___ __,Tc,n=c, 2··---Т_. с,
1
и34 =зи12 =2V. (в}
2 297 С1ика уз решење
298. Helia су наелектрисања на
кондензаторима pacnopel)eнa liao на слици (а}. По I Кирховљевом nравилу за чnоровс
с и d важи:
и

По П кирховљевом nравилу за озна•1енс 1юнтуре важи:

и ~_!f..i.._!li..=o.
ЗС ЗС 2С

Q ·qз +qз а+~,

·q5 ь

з~s

+q, ·q,
(а} 4
Слика у.1 решењ• 298
214 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------

И:1 то1· система од •1етири једначиве добија се:

Данле, IЮ!Iдепзатор 3 није наелентрисав и ов вс Y"I"И'IC на енвиnалевтви напацитет

везе. До истоr· :1аюьучна може се до!ш брже и једвоставпијс: шю се иста батерија
rюнлсвзатора нредстаnи енвивалевтвом шемом ва слиttи (б} мuте се уочити да су,
:1бог сим<~триј<:, нотевцијали тачана с и d исти. на rю1щевзатор uезав изме!)у њих
неће бити паелеЈ(трисан. Када се тај rюндензатор иэбаци иэ нола. добија се

јещюсташrа всэа чији је сrшиuалентви нанацитет: С = 2 С· ЗС = ЗС

" С+ЗС 2 .

299. Дато rюло (с.11ина а} може се представити <~rшивал1~птrюм шемом на слици

(б} са нојf~ с1~ вили да су тачна с и d на истом нол~нrtијалу; ланле, новю~нзатор везан
и:шсl)у тих та•1ана моше да се избаци. на је с1шивалентни ншrацитст везе:

С = С+ С + С = 2С .
е 2 2

с
а а

'Fт~ '"1 1
т-н-~
_L

ь
:т CI ь
ст ,.Т ь
т
ь
т
(а} (б}
Слиюt уз решење 299

300. /{ондензатори у датом нолу нису везани ви ре;ню ви наралслво. а. на nрви

rю1·.:rед. не може се уо•1ити ни вена симетрија која би rюмогла да се rю.rю упрости. У
решењу 11ретходвог задатна смо уочили да 11роз грану са једним Јюн;tензатором нс тече
нае.1сЈприсањс. па смо тај кондензатор избаttили ю нола. Сада ћемо урадити
обрнуто: избацимо нондензатор везан измеt)у
зс бС
тачана с и d - тада добијамо везу
при11азану на слици. Из једна•rина
ql ql
и аЬ = и ас + и сЬ • и ас = ЗС и ись=бс
2
добија се: и ас =зиаь·

Слично: и аЬ =и ad +U db •
Слика УЈ решење 300
q2 2
и иdь =--С:
12
следи: и ad = 3U аЬ.
Ра:ЈЛИЈ<а nотенцијала тачаr<а с и d је:
 Ен:ктростатика. решеља 215
-------------------------------------------------

2 2
<f>c-<f>d =(<рс -<р а)+ (<f>a -<pd) =-зИ аЬ +зИ аЬ = 0 ·

Данле. 'IЋ'II<e с и d су ва истом IЈОТСiщијалу. :\1ю ct~ измеf)у њил вен;!' IIOIIJtcll:!aтop
IICIIO СС IIJJOMCIIIПИ CHIIИOaЛCIITIIИ I<allai~ИTCT ВСЗе. ).[аНЛС, траЖСIIИ CHUИIIaЛCIITIIИ
Ј<аllанитет је:

С = ЗС·бС + 6C·I2C =бС.

е 3С+6С 6C+I2C

301. llcнa је n= 4 и треба одrедити еtшивале11т11и наnщит1~т иэ~1еl)у та'lана 1 и

2 (<:лина а). Ta•ll({~ 3 И 4 су СИМI~ТЈЈИ 1 11Ю IIOCTШI.'I.I~III' И имају ИСТС IIOTI~IIIlИjШII~ На Cl~
IЮII;leii:ШTOp 1\:I~H~I)y ЊИХ Щ))Ј{{' и:Јбрисати. а CI(ВИBa)II'I\TIJa IIICЩI IOH<l lljJИHa:!ШI је ва
C.'IIIЦИ (б).

С;tика у.1 prшrњr 3О 1

C.iii'IIIO ТО\11'.) СИСТСМ) Од n Л\'Jalia IIOIН,:Jalll1\ IIOII;tCIOaTOp11Ma. 1:111' тa•lli<' 0(.1-1\1 1 11

2 (ври '11,\1) С~ ТО ВјЈОИЗВОЉВI~ ,\Ве Т<l'llil~) су Ва IICТI1\I IIOTCIIIll1j<t.IИЩI. ( :1о1·а 11а
l'lillllвa:II~Bтви IiallalliПI~T ути'lу само ови IiOII;tt'llзaтopи чија ј!' бар j1·:t11a об:1ш·а m•:ш11а
.ш Лl'll<) 1 11.111 за та•шу 2. Etmиoa:ICIICIHI IIIC\Ia Т<IНIIOI' нола llfJИИaЗalla jt• 11а 1.. 1111111 ln1.

(. n_-_2....:.)_C_·(:__n_-_2:__)C_ !!..с .
• [ali.IP: c.=C+-
(n- 2)С +(п- 2)С 2

302. Н''"а jt• с. eнoиuaлCIITIIИ I<аllащпет ;tате веэ1· између та1Ја1.а а и Ь. Kat.n
liO.IO И \Ја бCCI{()IIa'IIIO \11101'0 C.'ICЧ!'IIaTa liOjИ Cl' IIOII<IHЉaj,l. Т() jt• И li(!II<ЩI1Tt''l lt' 1<1 НО.•Ја
l<'CIIO ол I'JJ<IIII' mn (t:.-IИI<a) т;н;оiЈt' С,.

(•) (б)
С:шка :v t flt"JIIt•tы• 3О 2
216 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

Према томе. с1шивалентни нанацитет 1юла на слици (б) је С,:

С = С·(С+С,).
е С+С+С,

Одатле се добија нвадратна јсдна•Јина: с;+ се,- С 2 =о.

1
Решење једна•1ине је: Ce=CJS- .
2
303. Еюн·шалентни Ј<аЈЈацитст везе је хС. где је х неки број. Ј{ано Rсза има
бесноначно много елемената. то је с1шивалеЈпни наnаt\ИТСТ дела 1юла десно ол гране
mn (слиЈ<а а) једнан х·2С.

с
a-JI т
11
ь-јf т Ј72с
с
(б)
(а)
Сдика уз решење З О З

!tютс. еЈшива.'Јснтни наnацитет нола на слици (б) је хС:

1 1 1 1 1 1
-=-+-+ OДIIOCIIO -=2+---.
хС С С С+2хС х 1+2х

Одатле се дuбије 1шадратна једна ч и на: 4х 2 + х-1 =О.

Рсшсњс је х=
-I+.Ji7
.
.
11а ЈС
С, =С .JI7 -l.
8 8
304. а) На ос1юву
рсшења задал<а 276 люю
се ~юже зан.ъу•1ити да је
дати сист<~м металних

11.rюча снвиналентан

систем)· три liОIIдензатора.

Свани нон;~rн:штор има

нанацитет: С= Е 0
s
-.
(а) (б)

d Слика у.о решење З 04

Нюю су нрајњс пло•1е 11а истш1 rютенцијалу. одговарајуtш веза 1юнде11затора је нао на
С.IIИЦИ (а). па је СIШИВаЛСIIТНИ наnацИТСТ:
С 3 3e 0 S -IO
С =-+С=-С=--=29·10 F.
е 2 2 2d '

б) ЕюЈИnалентна шема ЈЮIIдензатора nри"азана је на слици (б):

 ЕАектростатика, решен.а 217

305. а) !{ада се 1юндензатор стави у

метални l<atte:t 11ао на слици уз задатак,

добиће се систем од •1етири металне

шю·н~ од 1юјих су крајње две спојене
нроводнином. а средње две су nезане за

и:нюр наrюна. Дatme, систем је

еноиоалеrпан ситему плоча у слу•tају
(а) 11 pt~тxoдltol' задат на. 11а следи да ће Слика уз решење З О 5
ct• l<апацитет IЮВеhати 1,5 пута.

б) .'шu се једна пло•1а I!OII!leнзaтopa сnоји са навезом (слина а) добиhе се систем два
паралелно везана кондензатора (слина б). Да1mе. каnщитет hc бити 2С, тј.
nonehaћe се дnа пута.

306. Наслектрисања he се распоредити по унутрашљим странама nлоче и облога

(слиl<а). Из услова задатка следи да се nоља Е 1 и Е2 могу сматрати хомогеним:
IIOTCIIItиjaл унете nлоче и доље облоге 1юндензатора је исти. na је дати систем
е1шиоале1tтаt1 систему дnа паралелно везана ковдензатора:

Sl Sz
С=е 0 --+е 0 -;
d-h d
s!_ s L-l
·q,_,- - - L - - - - ;
С =ео _L_+eo __L_: 1
d-h d

С= e0 S
L
(-/-+
d-h
L-l )·
d

307. Кро:Ј nроводни11 којим се cnoje облоге ковдензатора nрерасrюделиће се

IЈаt~лектрисање тако да rютецијали облога буду исти. Стога ће ја•1ина nоља измеl;у
кондензаторсi<Их облога бити једt1а11а нули. тј. nоље индукованих наелектрисаља на
об.10гама ковдевзатора имаl1е исти интензитет као сnољашље nоље и суnротан смер

од 1ы~га. Данле: Eind =Е . oдtiOCIIO q=e 0 SE=8,85·10- 11 С.

308. ,'шо је наелектрисање унутрашње облоге ковдензатора +q. а сnољашње -q.

онда су потенцијали унутрашње и сnољашње облоге, редом:

<pl=kq_kq=kq(.!. _ _!_) и (/)z=kq_kq=O.

r R r R R R

Наnон измеt;у облоr-а је: И = <р 1 - <р 2 = k{ ~- ~) ... (*)

Пољt~ у сферtюм кондензатору је сферно симетричво (слика): најја•rе је уз унутрашљу
об.'ЮI'У новдевзатора и nробој ваздуха најnре ће се ту десити. Јачива поља уз
) вутрашњу облогу је:
218 ФИЗИКА 2М
-----------------------------------------------------------

Е= kq.
2 • нробој се дешаuа асю је Е pr = k; ... (**)
r r
UR 6
И:с (*) и (**) се добија: Epr =---=2·10 V/m.
r(R-r)

309. Рад је једнан щюме11и сссерс·ијс 1юндензатора. г\1ю

је Е' ja•!ИIIa 1юља 1юје дају наелентрисане 11лочс
IЮIIЈН~нзатора. онда је:

А= cu2- cu·2 =[.d2KE+E')2-<E-E'>2]=2Cd2EE': Слика уз I""""'Le 308

2 2 2

А= 2 t:oS d 2 Е _з_= 2qdE.

d t: 0 S
310. Нано су IЮIШензатори везани 11аралетю. наnuни на љима су у свасюм
ТЈн•нутну исти (што ваши ано се нлоче врло cnopo разми••у). На11ацитет ЈЮ11д1~11Затора
чије се nлоче ЈЖЗМИ'IУ се смањује. па се смањује и насле1присањс на њсму (у11уnЈю
наелентрисање на нондензаторима је константно. а однос наеле1присања на
Јювдензаторима исти је Ј<ао однос каnацитета). !{ада је растојаљс измеl)у плоча
бсснона•вю uсли1ю. васm~1присањс ва том Јювдснзатору је нула. односно не.•юнуnно
IIO'ICTIIO на1:лснтрисањс је на друго~1 ЈiОНдензатору:

си;
И 2 =:Ј.2. = 2И :
2
q2 = 2СИ: W2 =--=2СИ
с 2
С1И 1
2
С 2 Иi
311. У HOЧCTIIOM ТрСН)'ТI<У yK)'IIIIa енергија IЮIIДСНЗатора је: Wl =-----+ -----
2 2
llакон наралеююг везивања унуnна енергија је:
2
(С1И1 +CzU2)
2
q
Wz
2(С 1 +С 2 ) 2(С 1 +С 2 )

С.оЈСДИ: w2 -w~= -CIC2(ИI -И2)2

2(С +С )
0
< .
1 2
НаЈюн везиваља 1юндензатора l!рОЗ проволвикс 1юји их спајају те•1е насле1присање nри
•1ему се ослобаt)а тонлота. на се енергија система смањује због тога.

312. а) l{ала се Јювлензатор одвоји од извора вапона. наелс1присање на љеговим

nлочама опајс IIOJICTaJIТIIO. Оно извоси: q = CU .
Pa;t Јiоји треба извршити против елентростати'IЈ<ИХ си.1а r1ри размицању nлоча једЈЈаЈ<
q2 q2
је I!Јюмсви евсргије Јювдсв:сатора: А=-----.
2С 2 2С 1

1
то је С 2 =-С 1 . на је:
2
 ЕА<.:ктростатика, решеља 219
-------------------------------------------------
б) -\1<0 је Јюндензатор cue време uезан за и:нюр наnона. онда је HaJIOJI измеl)у њеrооих
шю•ш нонслш·1ан. При раљЈиЈtаљу ЈЈ.rю•Ја мења се ЈlаЈЈЮtитет 1юндензатора. на ·1 нме и
њеЈ'ОЈю наЈ~л,~нтrисањЈ~. Поље у ЈЮIЈдензатору се може сматrати хомоrсш1м. на је сила
q q2
1юјом се привлаче ЈЈЛ(Ј'ЈС: F =qE1 = q - - =- - .
2c 0 S 2c 0 S
На1ю се н ри ра:Јмицању JI ..JO'Ja смањујс Ј;анацитет. смањ) ј1~ се и ЈtаЈ~.rн~ЈприсаЈы~. а тиме
и t~.'Н~Јпроста·Ј и•нiа сила нојом се 11риuлачt> JIOIIJll'll:!aтopcJIC
JJJJO'Ie. Сто1-а у оuом сЈЈ)''Јају
IIJ))-1 размиЈщн.у шю•Ја треба вршити мањи pal! неЈ·о у слу•Јај) ла Cl' ЈН' мења
ЈЈа!' . ЈС11ТЈ1И!:аЈЈ,е Нlнtден:Ј<!Тnра.

313. lleJ<a су наеле1присања на ЈЈЛО'Ј~ш JiOHдeiiЗaтnpa pacnnpel)eнa нао на слиltИ.

llpe~1a nрвом Нирхоuљеоом 11равилу ваше је;ша•Јине:
q3+q5-q1=0 и q4-q5-q2=0.
+q
llo другом Нирхоuљеuом 11рави;1у важи:

:!1_ -~-!!..!_=о и
С С 2С

Решавањем тог система 'IСТИЈ>И једна чине

добија се:
з
qz=4q1:
(Уочаuамо ла је q 2 = q 3 11 q 4 = q 1 што смо

\ЮЈ'ЛИ ЗаЈ<ЉУ'IИТИ И На јi';IНОСТаЈЈНИјИ JJa'lflll- На • </

основу раснор1~да нондн:•атоrа С и 2С у С.1ика У-' priiiPЊe 313
•·ранама бат,~рије).

l{оличина наелектрисања која 11pnt1f' J;po.l извоr нанu1ш је:

Наnон изме!):. гnлана 1и З је:

q 7
;Ј,аЈ; . Је. СЈШЈЈuа .. ЈеЈпни на11ацитет дате nезе jt>: С =-=-С.
е И 5

Енерrи ја ба·п~ри је је:

314. l{ада су нондензатори одвојени један од друrо1·. њихuва укуnна енер1·ија је:
2 2
q a Sd
w.=--=----.
С с 0
l{ада се 1<0ндснзатори увуку јеЈ!ан у др~ти. ја•1ина nоља између горњс две (као и
и~~~·~l)у доњс лпе) 11лочс и ош·оварајућа заnреминсЈ<а •·устина eJJeprиjt• су:
(1 1 2 (12
и w1 =-с 0 Е 1 =--
2 2с 0
220 ФИЗИКА 2М
------------------------------------------

Између средље две IIЛO'Ie јачи на поља и густина енергије су:

20' 1 2 2а 2
Е2 =- и w 2 =-Е 0 Е 2 =--.
Ео 2 Е0
2
30' Sd
Укупна нергија система је: W2 = 2w1V + w 2V =----.
Ео 2
a 2 Sd
Дакле. траже ни рад је: А= W2 - W1 =- -
2Е0
q2 q2d
315. Гlо•1етна енер1·ија датог система је: W1 =-- =- -1
2С1 2E 0S
\{ада се нренилач затвори. доћи ће до 11ретања наелектрисања са једне пло•1е
нонлензатора на другу ;нж им се потенцијали не изједначе. Наеле1присаља ће се
прерасподелити као на слици (тада је ja•IИI!a поља у унутрашљости сване плоче
једна11а нули). Тада је лати систем еквивалента11 систему два nаралелно везана
нондензатора.

Каnацитети кондензатора су:

-ql
E S E
0 S d,
С1 = -0 - и С2 =--.
d1 d2 +ql
q>2
Наnони на горњем и дољем 1юндензатору су: +q2
d,
-q2
q>l

Слика уз решење 315

Такође је q 1+ q2 = q (укуnно наеле1присање средље nлоче је константно}.

Из nоследље две једначине се добија: и

Енергија система је:

Ослобоt)еiЈа Јюличина тоЈЈлоте је:

316. У по•1етном тренут11у на дољој nовршини горње облоге нондензатрора је

наелектрисање +q, а на горњој nовршини металне nло•1е је -q (слика а}:

q=CU = EoSU .
d 1 -d 2
И:!међу наеле1присања делује привла•ша сила и зато ће nлоча, 11ада се nусти. кренути
навише. \{ада буде на висини х наелентрисања he бити pacnopel)el!a t<ao на слици
(б}. Тада важи:
 ЕАектростатика, решења 221

. :.q.:. .('i --d-'-1_-_d..::.2_-_х-'-) + _q_2х_ =U .

e0 S e0 S

И:1 тих једна•вша се добија:

+q
1 +q,
·q,
1

d1-d 2-x и
-=-

Ј
+q,
·q х
1 ·q,

1
(а) (б)
UIИM УЈ 1>ешење З 16

.l<l'IИHa nоља у 1юјсм се налази пло•1а је:

E=q,+q2 =-q-+ qx
2e 0S 2e 0S e 0S(d 1 -d 2 )
q2 q2x
На п.rючу де.•1ује сила: F = qE = --+---'---
2e0S e 0S(d 1 -d 2 )
\{а•ю је си.!lа линеарна фунннија од х. то је њсн рад н ри nомерању nло•1с од ;юње до
I'U/)IЬC Oб!IUI'e IIOHJ\CHЗaTupa:

. [ q2
A=F"(d,-d2)= - - +
q2
- -Ј (d,-d2):
·d,--d2
. 2e 0S E0S(d 1 -d 2 ) 2

q2 EoSU2
A=-(d 1 - d 2 ) = - - .
e0 S d 1 -d 2
:k~tљина Т<'<"а је занемарљива. на је занемарљив и рад ноји nло•1а врши nротив ње, те
с<' сав рад е.1<~нтричнс си:н~ троши на ноuећање HИIIt~TИ'IHe енергије п.·ю•rе:

mv 2 {2А 2e0 S
А=-2-. OДIIOCIIO v=v-;;;=V m(d,-d2).

Диелектрици

317. .Ја•iина поља поларноr моленула на растојању l је: Е= 2k ..!!_3 = _I_..f!_.

3
1 2ne 0 1

У то~t nољу други молсиул се nоларише и има момент: р 1 = е 0 аЕ = _!!!!__.

27r/3

\{юю је nоЈ<азано у решењу задат1<а 207 сила којом интераrују два диnола •1ији су
динолни моменти истог nравца је:
222 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------

F =6k РРЈ
4 • OДIIOCIIO

318. ДиtюЛЈIИ момент јед1юг молекула је:

nq2
flоларизаttија дислсктрика је: P=np=---E.
k
nq2
Из те формуле и формуле Р=е 0 (е, -1)Е следи: Е =1+---
r kEo

319. а) Када је кшшензатор везан за извор напона. тада је напон између његових
II!IO'Ja константан. па је константна и јачина поља у њему. Поларизација диелектрика
је:

Р=Е 0 (Е, -1)Е=е 0 (е, -1) U =4,4·10-5 C/m 2 .

d
б) Нада се кондензатор одвоји од извора напона константно је његово наеле1присање.

0 Е SU
Како је q =СИ = - - -.
d
q e0 (e,-1)U
следи Р=е 0 (е, -1)Е=Е 0 (Е, -1)-= =7,4J1C/m 2
E0 S E,d

320. а) Нека је q' поларизационо наелектрисањс на површинама дислектрина (на

унутрашњој површини је -q', а на спољашњој +q'). У произвољној тачки (на не1юм
растојаљу r од центра кугле) у унутрашљости лислектрика јачина сле•пр11'1НОГ nоља

.
ЈС:
Е=-1_.!1._ _ _1_.1__
47rEo r2 47rEo r2

Иста јачина поља одређена је и формулом:

Следи:

Површинске густине поларизациониох наелектрисања на унутрашњој и спољашњој

површини диелектрика су:

q' Е, -1 q q' Е, -1 q
а
1 =---=---- и a2=--=----
47rR,2 Е, 41CRl2 41CRJ Е, 41CR1

б) Графици јачи не поља и потенцијала приказани су на слици. где је:

Е, =-~q___
4п:е0 е,R 12
 ЕАектростатика, решења 223

Е, ............ ,~liџ
1
q>,l--"""'\

Е, ..... Г~"<_ <р, ............ .

~ ~

о R, о
С•rиюt y.r решење 320

321. lla унутрашњој површини диелентри1ш издвојиће се поларизационо

1Шt~ЈЮ1присаљt~ -q', а па спољашњој +q' (ели на) . .Ја•1ина поља у ПЈЮИЗI\ОЉIЮј lЋ'II<И
А ) упутрашњости диелентри1ш може се ра•1упати по формулама:

q q' ----~
Е=------- и Е= q
4п-Е 0 r 2 47z:E 0 r 2 4п-Е 0 Е,r 2
И:Ј тих <I>O[>M).'Ia добија се полариэационо паслен­
' q(E,-1)
трисањс: q= .
Е,

llотепltијали упутрашњ<~ 11 спољашњс сфере С):

Ч'l 4~е0 ( : 1- ~: + :~- : 2}= 47r:oE,( ~~- ~2}

=

и <f>2 =о.
Сликк у1 решење 32 Ј

llанон иамеl;у сфера и капацитет 1юнденэатора су:

U= q>l -q>2 = 4п-ЕqоЕг ( ~~ - ;2 ) и

322. 1-!а доњој површини диелснтрина издвојићс се поларизационо наелснтрис:ање
-q', а на горљој +q' kли11а). У произnољпој
та•ши А у )!Иt~лентриl<)' јачина 110ља ~юже се
А
рач) нати по формулама:

q q' "
E=---- и E=-q-.
2E0S E0S 2E 0E,S
Е -1
Из тих формула следи: q'=q-'-. Слика уз решеп.е 32 2
2Е,

323. Уэ эансмаринање ефека1-а l<рајева дати 11011денэатор може се nocщt·l рати као
t:llcтeм два паралелно ве:Јана 11О1Шепзатора 11а11ацитета:
224 ФИЗИКА 2М
------------------------------------------------~

AI<O је q2 наеле1присање 1юндензатора С:ъ онда важи:

q2
тј. q-q 2 =--, одаi<Леје
Er
1lоuрши11сна густина поларизационох наеле1присања диелектрина једнака је
поларизацији диелектрика:

a'=P=E (Er
0
-1)~= 2q(Er - 1
)
EoErS (Er +1)S

324. Под утицајем поља тачкастог наелентрисања nоларисаће се оба диелектриl<а:

у центру ку1·ле издвојиће се поларизационо наелектрисање -q 1• на сnољашњој
nоuршини nрвог диелектрика биће поларизационо наелектрисање +q 1; на
унутрашњој страни другог диелектирl<а биће nоларизационо наеле1присање -q2 , а
на сnољашњој (у бес1юначности) наелектрисање +q2•
Слично претходним решењима. из формула за јачину поља у произвољ11ој тачни
Ј<угле, може се наћи наеле1присање q 1:
q ql q Erl-1
-------= одакле је q 1 =q---.
4кЕ 0 r 4кЕ 0 r 4КЕ 0 Е rl Е rl
Слично (посматрајући nоље у некој тачки у другом диелектрику) је:
q ql q Er2 -1
------- одю<Ле је q2 = q - - - .
4JrE 0 r 4.7rEo r 4КЕ 0 Е r2 Е r2

Површинска густина везаних

(nоларизационих) наелектрисања на
граници два диелектриl<а је:

а= ql -;2 = q(Erl -Er2;.

41/:R 4.7rE rl Е r2 R
325. Постављаљем кондензатора у
nроподни кавез добија се систем три
а ь кондензатора (слика) l<апацитета:
UIJII(a уЈ реwење 325 S 2S
C=EoErd и С 1 =Eo-;z·

l{аnацитет незе нондензатора је:

,Ја1<ле, наnацитет се nовећа 1,5 пута.

326. Кано је растојање измеt)у nлоча мало. може се сматрати да је nоље у сваком
материјалу хомоге11о (што иначе не важи за нрајеве 1юндензатора и nростор око
грани чне рав11и диелектрика 1 и 2). Стога је nовршина која раздваја материјале 1 и
З е1шиnоте11ци-јална, а исто важи и за nовршину која раздваја материјале 2 и З
 ЕАектростатика, решења 225
------------------------------------------------
(потенцијали те две еквипо­
тенцијалне новршине нису исти).
Дсшле. дати систем _ мож<' се
nосматрати као систем •1етири

кондензатора везана l<ao на слици

(а) 1·де је:

а2
С, =EoErl-; {а}
d Слика уз решеи.е 326
а2
С3 =ЕоЕrз - .
d
Еrшивалентни нанацитет везе је:

С,Сз С2С3 Еоа (

2
Er!Er2 Er2Erз )
С,= С 1 +С 3 + С 2 +С3 =-d- Erl +Er2 + Er2 +Еrз .

Нада би површина ноја раздваја диелектриr< З од диелектриr<а 1 и 2 била

проводна. онда би та нонршиrtа б11ла с1шипотенцијална. па је одговарајућа шема везе
1mндензатора нао на <:Јtици (б):

С '=2Е Е ~- С'= Сз'(С, +С2) 2Еоа2 Егз(Егl +Егz)

е С 1 +С2 +С,' Егl +Ег2
3 0
rJ d ' d +2Er3

327. Енвивалентна шема IЮH!If'IIЖI'Opa 11рина:нша јР на

слици, где је:
e 0 (S 1 -S 2 )
С 1 +С 4 = :
d,

с,
Слика уЈ решrње 327
328. а) \rm је nло•1а МРтална. дати систем еквивалентан
је систе~tј два рРЈ\110 везана 1юндензатора kлика):

С1 = e0S Cz = e0 S С=~=~= С 0
х d-d 1 -x С 1 +С 2 d-d 1 0,4
d (1·д~ је С 0 = 2 nF ).
- си 2 5C0 U 2
Енергија нонденщтора jt': W1 =- - = - - -
2 4
!{ада се п.оюча изнесе. наелектрисање IЮI!денштора остаје исто.
на је енергија:

х
d,
Слиt<и у1 pr11wњr 328
226 ФИЗИКА 2М
--------------------------------------------------
2
15C0 U
Трюнени рад је: A=W2 -w,= 1,5mJ.
8
б) Аtю је n.rю•ta станлсна, онда се систем може посматрати нао систем три редно
везана tюндензатора, па је еtшивалентни наnацитет одреl)ен формулом:

_!_=_х_+ _d_
1 _ + _d_-_d__!_ х
1 -__
С E0 S E0 E,S E0 S

Следи:
С= e0 e,S
E,(d-d 1 )+dt

Наелектрисање конден:Јатора је:

329. l{a~ r.e затвори прсt<Ида'l доiЈИ ће до нретања електрона са неt-атишtе на

позитивну пло'lу tюttдснзатора. Елеtпрони имају врло малу масу, те се врло брзо
нреl1у. тј. наrю11 између пло'lа he се врло брзо смањивати. Услед с~tањсња јачине
поља у дltе.'tеtприку, r.мањиваће се и поларизаttија диелеtприка. Молеt<}ЛИ
диелентрика су знатно масивнији и nо.11аризација се знатно сnорије мења. :\1оже се
сматрати да је за време док је ttpet<идa'l био затворен промена ноларизације
занемарљива. а тек nотом се nоларизација лаt'ано смањује, односно nовећава се напон
измеl)у пло'lа ноtщензатора.

q>, ;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;!1 ::
Ll ·:!=1;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;:1 :: ··:.1___;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;;jl ::·.
q>,- ·q q>, - ·q, q>, - ·q,
(а) (б) (в)

Слика уЈ jJelire~ З 29

На <:Јици (а) приназана је расnодела нае,tеtприсања пре затварања nренидача. Тада

је:

и q ,_
-q(l - -
1 )-
- Е 0 (Е, -l)SU .
Er d
На слици (б) nриказана је расnодела наелентрисања 11 потенцијала непосредно наtюн
отварања преt<ида•tа. Тада је:

'"' '" '-Ed-(

-rt --rz - - Eq,S- Eq'S } . односно !!_=
3 Eq,dS -(""'r -l)U .
0 0 0

Следи: q, =E~S ( ~ + (Er -l)U }= Ео:И (Е, -i) ... (*)

Наелеtприсање tюнлензатора се nосле отварања nрекила•tа 11е мења.

 ЕАектростатика, решења 227
------------------------------------------

На слици (в) nриказана је расnодела nотеtщијала и наелектрисаља након

усnостављаља стационарног стања. Тада је:

fP1
.,
-q>2
.,
=з
2U
ОДНОСНО ql =С 2U з=-d-
EoErS 2U
3 ...
(**)

Из једна ч и на (*) и (**) се добија: Er =2.

330. Под дејством сnољашњеr nоља долази до nоларизације диелектрика - тј. до

раздвајаља центара nозитивног и негативног наелектрисаља молекула. Може се
сматрати да се добију две наелектрисане нугле: једна има заnреминску густину
наеле1присања +р, а друга -р (слика а). Растојаље измеt)у центара тих нугли
једнако је растојаљу између центара nозитивног и негативног Јtаелектрисања једног
молекула (тј. једнако је дужини ди nола). Густина наелектрисаља је:
р= nq (п- концентрација молекула; q- наелектрисање ди nола).

А х

{а)
Слика уз реwење З З О

Према решељу задатка 219 јачина nоља nоларизационих наелектрисања у

nроизвољној тачки М у диелектрику је: Е= __!!_[

Зе 0

, pl _ nql
Укуnна јачи на nоља у диелектрику је: Е= Е 0 - Е= Е 0 - - - = Е 0
3Е 0 3Е 0
Како је ql ди nолни момент једног молекула, то је nql nоларизација диелектрика, na
следи:

3Е 0
Е= Е _ _!_=Е- Eo(Er-l)E, одакле се добија Е=--.
о ЗЕ о о 3Е о 2+Er
Јачи на nоља изван куrли једнака је векторском збиру јачи на сnољашњег nоља и nоља
кугли. Како је nоље наелектрисане кугле еквивалентно nољу тачкастог
наелектрисаља смештен ог у љеном центру, то се укуnно nоље обеју кугли може
nосматрати као nоље диnола (слика б). Дужина тог диnола је l. а наелектрисаље
је:

4 з
Q=nVq=-trR nq.
з
Јачи не nоља у тачкама А, В, С и D су:
228 ФИЗИКА 2М

Ql 2nql 2Р 2 ЗеrЕо
Ел =Ес =Ео +2k-=E0 +--=Е 0 +-=Е0 +-(Ег -l)E=--;
R3 Зе 0 3Ео 3 2+Er
Ql Р ЗЕ0
Е 8 =Е 0 =E0 - k - =Е0 --=--.
R3 3Е 0 2+Er

331. До уuлачења течности у rюrщензатор долази због "ефекта Ј{рајсва": nоље на

крају кондензатора је нехомогено и делује на диnолне молекуле течности силом
усмереном ка унутрашњости rюrrдerrзaтopa.

Нека је х дужина диелектрика која се у једном тренутку налази у rюндензатору и

неr<а у том тренуп<у на nо11ршину диелеrприка делује сила F. !<:нергија rюндензатора
је:

Sx
и С2 =ЕоЕ -.
r dl

Следи:
WJ = 2d[l+(Er -l)fЈ.
После елементарно малог uремена дужина диелектрика у кондензатору nовећаће се за
бесноначно мало & и тада ће коrшензатор имати енергију:

w,~ u[l+(::s~:т].
!{ако је iU бесконачна мало. може се сматрати да је рад силе F nри тој nромени
дужине: М= FIU.
Како је и М = !:1 W . следи:

E0 (er -l)SU 2 &

2d(l+(Er -l)x) 2 •

332. До rюдизања течности долази зато што електрично nоље кондензатора делује
на nоларизациона наелектрисања диелектрика.

Нека је у неrюм тренутку дебљина те•rног слоја у кондензатору х и нека тада на

течност делује сила F. Енергија коrщензатора је:
2
q l d-x х Wr = q 2 [Erd-(er -l)x].
W1 =-. где је -=--+---; следи:
2С С EoS EoErS 2EoErS

Под дејст11ом силе F nо11ећаће се дебљина течности за бесrюначно мало /U, na ће

енергија кондензатора бити:
 ЕАеЈ(тростатнка, решеља
229
-------------------------------------------------
q 2 [e,d -(е, -l)(x+ дх)]
2e 0 e,S

Следи: OДIIOCHO

ДаюiС. сила 1юјом елеi<ТрИ'IIЮ nоље делује на те•11ю<:т не зависи од дебљине те•шог
слоја. У суnротном смеру на те'IЈЮСТ делује Земљина тежа, na је рашютежно стаље
Oдpet)eJIO jeдlla'IИIIOM:
2
q (е,-1) ::: рSh g ,
..:..___:__:._..;... ОДаЈ(ЈЈС је
F =mg, тј.
2e 0 e,S
 ЕЛЕКТРИЧНА СТРУЈА

Закони електричне струје

333. ){ада се затвори 11рскида'l тећи l1e струја щюз Јюло док се не изједна•1е на11он
11а Ј<ондензатору и IJaiiOH измеl)у nолова извора струје. llo'lcтнo и Ј<рајњс
l!аi~Ле!присањс Јюндензатора су: q 1 =си и q2 =СЕ.
У оба CJIY'Iaja rорња шю'lа нонде11затора је 11озитивно наеле1приса11а. што зна•1и да је
l<po:J извор струје 11рош.•ю наеле"три<:ање: q = q2 - q 1 = С(Е -и).
Рад сnољашње силе у извору трошио се на 11ромсну енергије кондснзатора и
О<; .. ЈОбО))еНу liOIO·I'IИHY TOIJ.IIOTe:
2
СЕ си 2
Л, =ДW + Q , ОДНОСНО qE=-----+Q.
2 2
с (Е -и 2 2
) =8Си2.
С. Једи: Q= СЕ(Е-и)
2
334. Стеnен корисног дејства је однос енергије 1юндензатора 11 рада 1юји је
и:шршен у изnору да би се Јюндеi!Затор напунио.
al С11е време nуњења ко11дензатора укrьу'lена су оба извора. Наелентрисање које нроз
љих npo~e једнако је нрајњем наелектрисању I<Онлензатора: q = 2СЕ.
Рад изврше11 у изворима је: А =q2E=4CE 2
•

_!_ С(2Е) 2
Стеnен 1юрис11оr дејства је:
w 2
11 ' =А =-=-4-С-Е-::2-
2
бll<ада је прекидач у nоложају 2. 11аслектрисање nролази само нроз један изнор. У
том извору изврши се рад: А'= q' Е= СЕ 2 .
!{ада се nреl<идач nребаци у nоложај З радиће оба извора док се ко11де11затор не
11аелектрише до наnо11а 2Е. Кроз коло ће тада nроћи 11аелектрисање:
q"=C2E-CE=CE.
W 2СЕ 2 2
У изворима се изврши рад А"= 2q" Е= 2СЕ 2 , па је 1/z = - - = - - = -.
А'+А" ЗСЕ
2
З

Следи:
 Е/iектричиа струја, решеља 231
------------------------------------------

335. а) И 11ада је нре1<ида•1 у nоложају 1. 11 нада је у 1ю.rюжају 2. еЈ<виuаЈiенпlи

!<allaltИTeT uе:н~ IIOIIДCII:Jaтopa је ИСТИ, На је ИСТа И С11ер1·ија CJICIПPИ'IIIOI' поља у ЊИМа.
Меl)утим. при нребациоању пре!<Ида'lа из ј<~ююг IЈОЈюн;аја у други. долази до проме11с
наt~лс1присања 11а но11дс11:шторима. услед 'ICIЋ се ослобаiЈа тонлота 11а 11ровод11ицима
ноји спајају 1Ю11де11заторе са извором. Ocлoбot)ella
тонлота једна1<а је раду спољашње силе у извору
струје.
По•ЈСТIЈО наелентрисањс на rюнде11затору (СЛИI<а)
једнаrю је нолови11и 11аелеrприсања !tеле везе. тј:

qi ,=_!_C Е=.!_СЕ.
2 е З
llocлe нребацивања nрСI<Ида•Ја. наеле1присање 11<1

нондензатору 1 је: q 1"=C,E=3_CE. Слика уз решење 3З 5

з
На !ЮНДСIIЗатору З ОДНОС IIOЧCTI!OГ И нрајЊСI' !!аеЛС!Присања је обр11ут (у OДIIOCY ll<l
1Юнде11затор 1). доl< се 11аеле1присање нонде11затора 2 не мења. Дан ле. нроз извор

q =q 1"-q 1' =З СЕ .
1
1
про )С наеле1присање:

1 2
Q=A, =Eq=-CE
з
б) !{ада ј<' 11ренида•1 у Јю.rюжају 11аnон 11а нонлс11затору је Е. лесна шю•1а
HOHДCIIЗaTOp<t ј<~ llaCЛCHTpИCalla IICIЋTИBIIO, а лева НОЗИТИВНО. После 11рсбацивања
нре1<ида•1а. 11апон на IЮI!дензатору је оnет Е. али је лесна nло•ш сада nозитиu11а. а
лепа 11егатиuна. Према томе. 11аелентрисање које нроt)е 1\роз изворе и ослобоl)е!Ја

тоn.юта су: q = 2СЕ и Q = qE = 2СЕ •

2

336. l{аЈю је брзина елентро11а нонста11тна. нонr.тант11а је и густин<t стр) је

<~:Јс!прона (ј, = nev ). па је нонста11тна и густина струје 110зитив11их јона.
Јонизацион<t способ11ост елентро11а је 1\Онстантна, што значи да је константна и
но11центрација nозипш11их јо11а у ва:щуху. СnецифИ'illа проводност ваздуха (а)
сразмер11а је HOIIIlCIПpaциjll јона. на следи да је и она нонстантна. Из ј= аЕ следи

;щ је IIOI!CТai!TIIa ја•1ина Но.ъа И:I~IOI)y Сфера И ОЩЈС[)СНа је формуЛОМ: Е =!!..2.___.

R-r
337. У и:тор) струјt' "\смијсliР" си.11~ вршР. рад при нретању јова Cl- lia
не!Ћтивној е.'н~нтроли. па се жго nри образовању молснула AgCI осЈюбаt)а мања
е11ерrија него щџа се исти молснул добија од неутралних атома. Рал СИЈ!а у извору
н ри обра:юваљ) јешюr \IO.'Ia AgCI је: А= Q2 -Q 1 =!08,58 kJ.

llrи обра~оuаљ) једно,- мо.н~нула AgCI на негативној <~-'IС!проли 11звора струје. нроз
и:шор нроl)е ј<',!аН e.•Jt:liTJIOH. Ја би се издвојио j<~ЛII<I мол AgCI нро~ извор треба .1а
нроiЈ<' н<t<'."H~Iiтpиcall.!' Nле (Nл- ·\BOIЋ;!JIOII број). Лан.'IС. е.<Јентромоторна си.•1а извора
А А
}~: Е=-=--= ЏЗV.
q N ле
232 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

338. Н:ада је х дужина диелектрика у коtщензатору, наелектри<:ање IЮ11денза­

Е0SИ (Е,х
q 1 =СИ=---- -+--- =----
l-x) Е0 SИ ((Е, -1)х +1 ) .
тора је:
d l l d l
Енергија коtщензатора тада је:

WI
1
=-СИ
2=-----
Е 0 SИ (Е,х
2
Е0 SИ ((Е, -1)х +1 ) .
l-x) =-----
--+---
2

2 2d l l 2d l
!{ада је дужина диелектрика х+ Лх ( Лх ~О) наелектрисање и енергија

Дакле, I<роз извор је прошло наелектрисање:

!{ако је отпор tюла занемарљив, нема губитаt<а енергије на топлоту, па се један део
рада спољашње силе у извору троши на повећавање енергије кондензатора, а други на
увлачење диелеt<триt<а у кондензатор:

2
Е 0 (Е, -1)SИ Лх 2
•- Ео(Е, -1)SИ Лх
AqИ=FЛx+W2 -W 1 , тј. =Fti.<+ .
dl 2dl

Следи:

339. Према решењу претходног задатка сила којом електрично поље увлачи
Ео(Е, -1)SИ
2

диелектриt< је нонстантна: F = const .

2dl
При подизаљу течности повсћава се тежина течног стуба у кондензатору. У положају
у tюјем су изједначени интензитети силе F и силе mg теч11ост ће имати неку
брзину (максималну), па ће наставити да се креће навише и то успорено. У не1юм
положају течност ће се тренутно зауставити, а потом убрзано кренути наниже -
течност ће осциловати. Н:ада се због трења nригуше осцилације, течност ће се
зауставити у равниотежном положају.

Маt<симална висина ноју достиже течност може се одредити nомоћу закона одржања
енерегије, уз претпоставку да су губици енергије због трења при кретању до тог
положаја занемарљиви (то је реална претпоставка јер је трење у течности и између
те•tности и кондензаторских плоча мало):
н
FH = mg- (Н- максимална писи на до које се подиже течност);
2
Е 0 (Е, -1)SИ 2 pSHdg
2dl =-2-l-;
Течност ће се зауставити на висини h, одређеној условом:

hSd Е 0 (Е,-1)SИ 2
односно
Р[ g= 2dl
 ЕАектричпа струја, решења 233

Следи:

340. Између nлоче кондензатора и nовршине диеле1Прика делује nривлачна

електрична сила што доводи до nромене nритиска на nлочу. Ту силу можемо
одредити 11а следеhи начин.

Нека је у не1юм тренутку дебљина течног слоја х. Тада су каnацитет, наелектрисање

и енергија кондензатора:
2
EoErS EoErSU EoErSU
С= q1 = W1 =
Erd-(Er -l)x Erd-(Er -l)x 2[Erd-(Er -l)x].
Када се дебљи на течног слоја nовећа за дх ( .ix--+ О), наелектрисање и енергија
кондензатора су:

Кроз извор наnона nрошло је наелектрисање Aq = q 2 -q 1 , па по закону одржања

енергије важи:
2
EoErS(Er -l)U .ix
2
[erd -(Er -l)x]

Следи:

Н:ада диелектри11 исnуњава целу заnремину кондензатора, тада је х= d, па је сила

2
EoErS(Er -l)U
која делује на диелектрик: F = --.:::_:__.......:...~__;__
2d2
Истом толиком силом и диелектрик делује на кондензатор, па је одговарајући
2
nритисак:
p=f_=EoEr(Er-l)U =7kPa.
s 2d 2
341. Нека је v брзина усмереног кретања електрона, а n њихова концентрација.
Густина струје је: ј= nev.
Концентрација слободних електрона једнака је концентрацији а тома, па је:
. А
Ј =-pevN
-- (р ·rустина, М- моларна маса бакра; Nл- Авогадров број).
м
"М
Следи: v =- 1- - =0,8 mrnls.
peNA

342. Ако је а сnецифична nроводност бакра, l дужина жице, а S nовршина

l т
њеног nonpeчнor nресека, онда је: R =- = - - = 57 Q.
2
aS apS
234 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

343. Из формула R = pd R= EoErP.

s с

344. Ако је дужина диелеаприка у аюаадензатору х (слика), наелектрисање

IЮIIдензатора је:

q, =Си= ЕоSи (1-~+Er ~)= ЕоSи (I+(Er -1)~).

d l l d l
!{ада је дужина дислектри"а х+~. наеле"трисањс је:

t: Sи ( I+(Er -1)--/-
q2 =-d-
0 х+~) .

l{оли•аина ваелеаприr.ања ноја прође 11роз аюло nри увлачењу

и
диелеаприка дужине .:ix у кондевзатор је:

Eo(Er -I)Sи~ Слика уз решење 344

Aq=q2-q,=~~-d-l---

Aq E0 (Er -I)Sи ~ Eo(Er -l)lUv

.lачива струје 11роз НОЈЮ је: Ј =- = = = 3,3 Ј1А .
11t dl 11t d

345. Изделимо штав на бесконачна велиаш број 2N делића дебљи на .:ix (слиаш).
На једном таквом делићу ја•аина струје се може сматрати константном. Струју нроз
делић 1 чине електрани из сноnа аюји nадну на тај делић. Струју кроз делић 2 чине
електрани из сноnа који падну на тај дслић. али и е.1еапрони који долазе из делиl1а 1.
Даате: 12 = 2/ 1 •

(;лично томе, јачи на струје кроз k

-тиделићје: Jk=kJ 1 •
Јачи на струје кроз N- ти делић
је: Ј N = N/ 1 • Јасно је да је.
1
т због симетрије. јачи на струје аюја
излази из штаnа једнака nоловини
струје уземљења:
Слика уз решење З 45

1 1
N/ 1 =-/, одакле се добија Ј,=-.
2 2N
Отrюр једног делића штаnа је R/2N, а nад наnон а ва k- том делићу је:
R k/R
иk =Zk-=--.
2N 4N 2
Наnон измеt)у средине и краја штаnа је: и =и 1 +и 2 + ... +и N ;

и = __!!!__(! + 2 + ... + N) = /R N(N + 1) = JR (l + _!_)·

4N 2 4N 2 2 8 N

Кан о N ~оо • то је _!_ "' О . OДIIOCIIO

и= /R.
N 8
 ЕАектрична струја, решеља 235
-------------------------------------------------

346. Наnон измеt)у облоrа кондензатора је: U =ј_= __q __ (.!__.!_).

С 47rеоЕг а Ь
У некој тачни tta растојању r (а< r < Ь) од центра кугле јачи на електричног поља и
густина струје су:

E=---q~- и

4KEoEгr2
За елементарно мало време Ы кроз сферу нолуnре•tниt<а r nрође I!Q.IIИ'IИIIa

наелектрисања:

Дакле, јачи на струје кроз nростор између облоrа је: l=!!..q =-q-.
!!..t ЕоЕгР

Електрични отnор између облоrа кондензатора је:

R=~ = ;(~-i}
347. Из сноnа електрона на куrлу nадају они ноји tlpot)y кроз t<рушни nоnречни
npecet< S (слика), na је ја•tина струје елеtпрова ноји долазе на куrлу:

!l_ = jJrR2.

закону:
q
<p=---=---t.
t
Потенцијал 1<уrле nовећава се са временом no

47CE 0 R 4Е 0
jR "'~"""''"'"''Q"' ...
... ',................
... .............
1
~.

... r..............
:::
1

,i::::::::::::::.
. ..:::. .
R
. ...
...

.... !.................... . ..... .

4EofP
Следи: t = }R"' 8 JlS . Слика уз реwење 347

348. При nроласку t<роз нондензатор елеtпрон добија у вертикалном nравцу

имnулс: !J.pv = mvv =mv0 tga (види слику).
Дакле, 1юндензатор делује на електрон вертикалном силом (навише):
0!J.pv mv tga

----2 v.
Истом толиtюм
F, =---=----.
!!..t

tюндензаторску nлочу наниже.

At
силом електрон
За
делује
време
на
l!.t
1<роз кондензатор nрође I!.N електрона. na је
укуnна сила којом сви они делују на
кондензатор:

Слика уз реwење 348

F = I!.Nmv 0 tga ... (*)
!!..t

.Јачи на струје електрона у сноnу је: 1 = LlN · е ... (**)

!!..t
mv 0 /tga
Из формула (*) и (**) се добија: F=--..:....._:::.._
е
236 ФИЗИКА 2М

F Fl!..l mv0 ltga

Та сила изазваће издужење оnруге за: х=-=-= bl.
k Mg Mge
349. На позитивну nлочу кондензатора nашће електрони који уђу у кондензатор на
растојаљу маљем од неког у0 (слика). То гранично растојаље одређено је
једна ч и нама:

ј eU t 2
l=v 0 t=-t и Уо=--.
ne md 2
Ul 2 n 2 e 3
-
у·1 :......'"'"''''',_._.__._. .-·.-:·.: : ::::·-.......
Следи: у
0
- 2m/d
Дакле, на nозитивну плочу кондензатора nадају
електрони који npot)y кроз nоnречни nресек
nовршине S = ху 0 . За време Ы кроз тај nресек
Слика уЈ f>ешење З 49
nрође !:JV електрона:
2
ј Ul n 2 e 2 xt!..t
дN = nSv0 6t =- y 0 xl!..t = .
е 2m]d
У јединици времена на nлочу кондензатора nада n, електрона:

Ul 2 n 2 e 2 x
/!;N
n=-=----
1 t!..t 2mjd

350. На основу решеља nретходног задатка. број електрона који у јединици

nexl U 2
времена nадне на nозитивно наелектрисану nлочу I<Ондензатора је: n, =---.
2mdv 0
Само ти електрани учествују у електричној струји која тече кроз коло, па је јачина

ne 2 xl 2U
струје: Ј= n 1 e = (*)
2mdv 0
Наnон између nлоча кондензатора је: U = Е -IR . . . (**)
Е
Из (*) и (**) се добија: l=----
2mdvo
R+--
ne2 xl 2
351. Нека је у неком тренутку растојаље nлоче од горље облоге кондензатора а, а
од доље Ь. Како је nоказано у решељу задатка 278 тада су индукована
qb qa
наелектрисаља на горљој и дољој облози: q, = а +Ь и q2 = а+ Ь ·
После времена l!..t наелектрисаља облога кондензатора су:
, q(b+vt!..t) , q(a-vbl)
q, = а+Ь и q2 = а+Ь ·
Дакле, кроз nроводник 1юји спаја облоге кондензатора nрође наелектрисаље:
 _____________________Е_А_е_к_тр_и_ч_I_ы__с_тР_У-_Р_~'__
р_еUЈ
__е_ња
_____________________ 237

л , , qvдt
uq=q,-q, =q2 -q2 = - - .
а+Ь
дq qv qv
Амперметар mоказ_ује јачину струје: / =--- = ---- = - .
дt а+Ь d
352. Та·%•е које имају исте потенцијале могу се сnајати или раздвајати. а да се при
томе нс ме•><ају ја•1ине струје у нолу, односно енвивалентни отпор 1<0ла. Данле, дато
коло еквивалнтно је 1<0лу
с 11 nриназаном на слици (а).
Та•1ке е и f. ощюс110 с
и d, због симетрије
е d имају исте nотенцијале.
па се веза OTIIOpHИJ<a

може nрИЈ<азати шемом

а
на слици (б). Следи:
Ј'
(а..) (б}
r З
R=З·-=-r.
С..ика уз решење З 52
2 2
353. Н~ьаје г отnор моји треба везати измеt)у тачака с и d. Да отnор мреже нс
би зависио ()Л броја ћедија. nотребно је да отnор заокруженоr дела кола на слици
таБоt)е буде z. Да){ле:
R(2R + r) R R
r=
ЗR+r
а --..---;~=:::r-~-c~:::r~---

''
, - '
'' '
Одатле сt
једначина Ч1Мј1еје решење:
д<Јбија квадратна R R R '
'
''
R
1r /
,'
.т=н(Гз -1). R R '-, __ !-__ _
Слика уз решење З5З

354. Та·ч~t:е с и g (слика а), због симетрије, имају исти nотенцијал. Исто важи
и за та•11<е ci и h, па се дати систем може nредставити шемом на слици б.

е
Ј R

с - d {::::}
R/2

R/2
R/2
R/2

R/2

а Ь\ а R Ь
(б}
Слика уз решење З 54

7
r·-r
5 7
След1~: R=---=-r.
7 12
r+-r
5
238 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

355. Та•ше с и g (слика а) због симетрије имају исти nотенцијал. Исто nажи и
:ш та•rнс d и Ј. па се rюло може прсдстаuити шемом на слици (б). Са те слиr<е лаrю
се може заr<љу•rити да тачнс с и d имају исти rютеrщијал: ако је и напон измеt)у
та•rана а 11 Ь, онда је измеl)у тачака а и с наnон и/2: таrюl)е је и измеt)у а и d
наnон и12. на слели да су потенцијали тачака с и d исти. Дar{.l(e, могу се иэбацити
нроuодници везани измеl)у тачана с и d, на је еквиnалентни отnор везе:
r·Зr З
R=----=-r.
r+4r 4

d
r/2 d r/2
с

{:::::>
Ј
а r/2 r/2
с ь

а g
(а) (б)
Слика УЈ решење 355

356. На слици (а) су истим словима обележсне тачr;е ноје имају исти nотеrщијал.
а на слици (б) је нриr<азана еквивалентна шема rюла.
r r 5
Еквиuалентни отпор rюла измеt)у тa•rar<a а и Ь је: R=2·-+-=-r.
з 6 6

а ь
с

(б)
(а)
Слика уз решење З 56

Кроз свани отпорник измеt)у тачака с и d тече струје јачине i. што значи да је
јачи на струјr~ ноја улази у чвор а: l =6i. Наnон измеt)у тачака а и Ь је:
и =IR =5ir.
357. а) На слици (а) су раздвојене тачке са истим nотенцијалом и истим
бројевима су при((азане тачке које такође имају исте nотенцијале. На истој слици
при"азана је еквивалентна шема нола. Еквивалентни отnор је:
r 2r r 4r
-+-+-
R=!....+ 2 4 r IЗ
2 2 +-=-r.
2 r 2r r 4r 2 7
-+-+-+-
2 4 2 2
 ЕАектричш.Ј струја, решења 239
-----------------------------------------------------------

1 2 1 2 4r
а а

1 3 1 3

2 4 2 4

'-
2r
ь

('.лика у:1 решење 357 (а}

б) l-la с,шци (б) су 11риназана три с1шиnат~нтнс шеме (на другој шеми избачени су
IIJI0110ЛIII1ЦИ ИЗ~нЉу Ta•IaJ<a 1 И 1, UДHOCIIO 4 И 4 И ращюјснс су тa•ll{{~ са ИСТ11~1
IЮТСIIЦИјалима).

2r

:f!E'. :@: ~ '~

3 4 ь 3 4
2r

Слика уЈ решење 357 (б)

Еlinиuалентни отнuр нuла измеl)у тачана с и d је: R= bls

2r+!:..+r
=-r.
7
2
358. ..\1ю jr нре1шдач отворен. коло се може 11редпавити шемама fiJШI<aЗaiiИM на
С.IИЦИ (а).

r/2лr/2
~
(а} (б}

Слика уЈ решење З 58

R = r·(r+2r13) 5
-r.
Тада је снвивалентни отnор нола:
r+r+ 2r/3 8

.-\"о Jt~ пренидач затворен. та•1не с и d су на истом nотенцијалу. па ct• ~юже

иэба~tити IIJIOUOIOIИI< ноји их спаја. а еквивалентна шеме кола приназане су на с:Јици

(б). F:нвива.1енл1 и отпор је: R=!:...

2
240 ФИЗИКА 2М

359. а) Отnор између та'!ака 1 и 2 је:

р(а+Ь) р~
r1 =r 2 = S и rз = S .

'· 'ь

___!_.
<=> 4

4~ 'ь
Сли1<а уз решење 359
'·
б) На слици су nриi<азане ја'lине струја које теку l<роз nоједине отnоре кола. На
основу расвореда отnора у 1юлу моше се закључити да је 11 =14 и /2 =! 5 .
Изједна'lина 11 +1 3 =1 2 и l 1 ra+l 3 r4 -l 2 rь=O добијасе:

lz =1, rd +ra =а+~.

rd +rь Ь+~а2 +Ь2

з
2
Ј а+Ь+2~а +Ь 2
ачина струје која улази у чвор је: / -/ _
- 1 + 12 - 11 ------::====--
Ь+~а2 +Ь 2
Навон измеt)у тачака З и 4 је:

р 2аЬ+(а+Ь)~
U = l 1ra + I 2 rь = 11 - г-:;--::,
s b+vaz +bz

u __
___ р 2аЬ+(а+Ь)~а 2 +Ь 2
ЕЈ<вивалентни отnор између тачака З и 4 је: R
1 S а+Ь+2~а 2 +Ь 2
360. На слици су nриказане nоследње две ћелије кола. Према услову задатка
наnон измеt)у та'!ака З и О је 10 nута мањи од наnона између та'!ака 2 и О:
--- U 20 =10U 30 . тј. l 3R 1 +1 3r=IOU 30 ,
R, 3'-,\,, тј. l 3R 1 +1 3r=10! 3r.
, Следи: R 1 =9r.
'' Нека је r' отnор дела кола заокрушеноr
r 1
исnрекиданом линијом на слици. Тада,
1
: слично nретходном, ваши:
,'/
R 1 =9r' , односно односно

_.......
?,/
r.
Слиюt уз решење 360
 ЕАектричиа струја, решења 241
-----------------------------------------

R ·10r
2 10
Следи: -=----=r одакле се добија R2 =-r, naje
R 2 +10r 9

361. Дата веза отnорника може се nредставити шемом nриказаном на слици. За

чворове т и n и контуре amna и mbnm важи:
/ 1 =/ 3 +/ 4 , 15 =1 2 +1 3 , I 1r+l 3 r-I 2 R=O и 14 R-/ 3 r-J 5 r=O.
Из тих једначина се може добити:
2r R-r
/2=/1--- lз=/1---, и
R+r R+r

R (Уочимодаје 12 =1 4 и 15 =1 1 -истосе
могло закључити и без решавања овог система
т
....!... 1,! ....!...
једначина, на основу расnореда от11ора у колу;
иnа11, рађено је nрено система једначина јер се
а ь
исти nостуnан може nрименити и нада
!Ј.. отnорници имају nроизвољне вредности отnора).
R јачина струје која тече кроз дату везу између
Слика УЈ решење 361
R+3r
тачака а и Ь је:
l=/1+1 2 =/1---.
R+r
r(r+3R)
Наnонизмеђутачака а и Ь је: U=/ 1r+l 4 R=l 1 .
R+r
R -
-И r(r+3R)
Е1шивалентни отnор везе је: 14 .Q.
е Ј R+3r

362. Идеалан галванометар има отnор једнак 3R 4R

нули, na је енвивалентни отnор између тачака а
т
и Ь (слика): ....!... ....!...
ь
R = 3R·6R + 4R·4R = 4 R.
е 9R 8R ь..
ја•1ина струје која улази у чвор а је:
бR 4R
Слика УЈ решење З 62
Ј= Иаь =бmА.
Re
\{ако је отnор галванометра једнак нули. тачке с и d имају исти nотенција.1. na
1
струје / 4 и / 3 имају исте јачи не: / 3 =Ј 4 =-Ј.
2
Наnон између тача11а а и с једнак је наnону између тачака а и d:
/ 13R = 12 6R • одакле је / 1 = 2/ 2 .
2
С.·1еди: /1 =2(/-/1 ) , ОДНОСНО Ј, =-1.
з

1
Галванометар nоказује јачину струје: 10 =1 1-1 3 =-1=1mA.
б
242 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

363. Та•1ке 2 и 4 (слИЈ<а а) имају исти потенцијал (напон између та•ше а и

та•ше 2, нао и наnон измеt)у а и 4, једна!< је половини наnона између тача1<а а и
Ь).

а 1 2
а 1
21 1
/,! /1 1/ 21
/~
1
1
__!__ '
_Ј.
з 4 5 5
--+
1, т 2/
1,! 121 1,
~
6
~ ь
ь {б) {в)
{а)
Слика уз (Јешење 363

Према томе, ако кроз nроводник 2-5 тече струја /, иста толика струја тече и
кроз проводник 4-5; следи да кроз nроводник 5-Ь тече струја 2/.
Напон између та•rака а и
2 исти је као наnон измеt)у 2 и Ь (једнак nоловини
напона између а и Ь); nошто је наnон између 1 и 2 исти као између 2 и 5,
следи да је наnон између а и 1 исти као напон између 5 и Ь; отуда следи да
кроз nроводник а-1 тече струја 21 (као од 5 до Ь).

У чвор 1 улази струја 2/. а како nрема тачки 2 иде струја /, следи да и кроз
проводнин 1-4 тече струја /.
Нена је lx јачи на струје која те•1е од чвора а. nре1ю тачке З, на ч вору 4. У чвор
4 улазе струје Ј и lx: према тач1ш 5 из чвора 4 излази струја /, па следи да
од •1вора 4 ка та•ши 6 тече струја lx·

/-lапонизмеђута•1ака а и Ь је: U=2lr+lr+lr+2lr=6lr и U=lx·4r.

з
Следи: lx =-/.
2

Унупна јачи на струје ноја тече измеl)у та•1ака а и Ь је:

Да би се одредио енвивалентни отnор кола могу се раздвојити тачке са истим

потенцијалом (слика б) и нацртати еквивалентна шема (слика в):

R, = Зr·4r =~r.
Зr+4r 7

364. а) Нека кроз отnорнине тену струје r<ao на слици (а). Из једначина

/ 1 = / 11 +/ 12 и / 12 (R 2 +R 3 ) = / 11 R1 добија се:

(R 2 +R 3 )/ 1
кроз отnорник R1 те•1е струја / 11 =-'--"---"-'--'-
R1 +Rz +Rз
 Е1сктри•ша струја, решеtыl 243
-------------------------------------------------

щюз опюрнине R2 и R3 те•Је струја

(а) (б)
Слика уз f>eltteњe З 64

fi) ~3а ноло на слици (б) важи / 2 = / 21 + / 23 и / 21 (R 1 + R 2 ) = J 23 R 3 . па сл Р-ди:

R3J2
нроз R, и R2 течеструја Ј 21 =--..::.__.=..__
R 1 +R 2 +R 3
(R, +R2)J2
нроз R3 те•Је струја Ј23 = _;_..:..____=-:..._...::_
R1 +R 2 +R3
u) За ноло на с1ици (u) важи:
Ј,=Ј31+Ј32· Ј2=Ј33+Ј32 и J3,R,+J33R3=/32R2.
VI:J ТИ\ једiЈа'IИНа СС добија:
J,(R2 +R3)-/2R3
Ј 3Ј = ---'--'----''------=-.:.._----=._..:::... ОДНОСНО
R 1 +R 2 +R3

OД!IOCIIO

OДJIOCIIO

Треба уочити да нроз сва1нt отrюрнин nри истоврсменом везивању оба извора тсче
стр~·ја 1юја је једнана збиру струја ноје тену nри везивању појединачних извора. Исто
ва;t>и :Ја tюло са нроизвољним бројем отпорЈЈИна:

• а1<0 се изщфу две тачнс 1юла веже извор Јюнстантнс струје /'. нроз от1юрнине
тен у струје Ј,', Ј2 ', ... /п', ...
а1ю се измсt)у две тюще кола (не морају бити исте нао у nрвом слу•Јају) вснн~
извор Јюнстюпне струје /" кроз отпорни не теку струје Ј 1 ", Ј 2 ", ••• ln ", ...
I<ада се истовремено вежу оба извора (између истих та•1ана нао у претходним
случајеnима) нроз отпорни нс теку струје Ј 1 '+/ 1". Ј 2 '+Ј 2 " ....• Ј n '+Ј n" •...

То тврl)l~Ње с1~ у теорији еле1причних нола на:тва npuuцu.noAt cynepnoзu.цuje.

244 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

365. НеЈ<а је један nол извора струје / 0 везан за тачку а, а други аа неку
бесконачна далеЈ<У тачЈ<У (сли1<а а). У чвор а улази струја lo и 011а се дели на

1 1еТИрИ
lo
jeдllal<e СТрује ја•ЈИЈЈа: / 1 =-- ·
4

\ 1
L
~~ rт~l.J... 12!
ь
l)1,
l1а
1/1 12 r/2 /2

{а) (б) (в)

Слиюt y:s решење 365

Нека је негативан nол истог таквог извора струје везан :ш тачЈ<У Ь. а nозитиван nол
за бесконачно далеЈ<У та•щу (слина б). Тада из •шора Ь излази струја / 0. што значи
lo
да ИЗ та•Јке а l<a та•ЈКИ Ь те•Је СТруја / 2 =--.
4
НеЈ<а су истовремено везана оба извора струје. Тада се 1юло може nре;н:тавити шемом
на слици (u): с је бескона•1но далеЈ<а тачка, r је отпор nроводнина који спаја та чне а
и Ь. а R0 nредставља отnор остатна бесконачне мреже. Према 11ринциnу
/0 /0 1
суперnозиције важи: 1 =--+-- = -1 0 .
4 4 2
У чвору а (слина u) струја / 0 се грана на две: једна тече нроз nроводниli и:1~1еЬу
тачЈ<а а и Ь. а друга Ј<роз остатак мреже; кано је nрва једнана nоловини струје / 0.
следи да је толика и струја која иде у остатан мреже. Према томе, и отпор остал<а
мреже везаног између тачЈ<а а и Ь исти је као отnор nроводнина ноји rювr,зујс ове
две тачке. Дакле, укуnан отnор измеt)у тачака а и Ь је:
1 1 1 r
-- = -+-. одакле је Rаь =-.
Rаь r r 2
366. а) НеЈ<а је nозитиван nол извора струје / 0 везан за тачну а. а негативан за
бес1юна•ню далену тачку (слика а). Тада кроз nроводнин који спаја та•1ке а и Ь
тече стр у ја Ir/3.

{а) (б)
Слика уз решење 366
 ЕАектричиа струја, решен,а 245

њ~на је за н<~1-ативан нол uезан исти танав извор струје. а позитиuа11 пол за бt~t:I<OIIa•1нo
Щl.IICI<Y та•IН)'. И тада I!ЈЮЗ 11p0BOДIIИI! ОД а l<a Ь Te'le струја /of3. ;\но су ВI'Зана оба
и:шора. тада у •шор а улази струја / 0, из •mopa Ь излази струја /0• а l<роз
nrюводник аЬ те•1е струја 2/of3. Данле. нроз остатю< мреже иде струја /of3, однос11о
ако је r отпор провод11ика аЬ. отпор остатна мреже везаноr за тачl<е а и Ь је два
__ r·2r __ 2r.
пута веliи. Еквивалент11и отпор је: Rab
r+2r 3
б) Нека је позитиван пол извора струје /0 везан за тачну а, а неrатива11 :Ја
бесно11а'1110 далену тачl<у. Тада l<роз провод11ик аЬ тече струја /of3. а кроз
llfJOBOдiiИI< Ьс тече струја /оfб.
Л1ю jt• 11еrативан rюл истог извора струје везан за та•1ну с. а по:нпива11 :Ја бecнolla'IIIO
дале1<у тачi<У, тада од та чне Ь l<a та•11<И с течс струја /of3, па следи Jta OJL а на Ь
те•1е струја /оfб (слина б). Када су везана оба извора, у чвор а улази струја / 0 , из
•шора Ь излази струја / 0• а и l<роз nроводвин аЬ и 11роводвин Ьс те•1с струја:
lo lo lo
/=-+-=-.
3 б 2
Данле, нроз IIЈЮводнин аЬс. отнора 2r. те•1с половина струје ноја )'ла:Ји .\ •шор а.
што зна•1и да и остатак мреже lЋI<OI)c има отпор 2r. llpeмa томе. е~;вива.:н·впllt о·!нор
2r
иэ~н~IЈу та •1ана а и с је: Rac =2=r.

367. Н сна је Е елентромоторна сила, а r унутрашњи отпор а~>) му .. rатора. !{ада

се анумулатор (А) пу11и (с.~ и на а) 11а11он између његовю па.~nва ј•·: И 1 =Е+ 11r.

!{ада се анумулатор празни kлина б) наnон је: И 2 =Е -1 2 r.

Из тих јсдначина следи:

{~]
r= И 1 -И 2 = 0,15 Q
/1 +/2
1,
E=И 1 -1 1 r=l2V.

Струја !<ратног спаја акумулатора је:

Е
/ 0 =-=80А. (а) (G}
r С1июt уз решењr 367

368. l{pm идеа.~ни вшпметар не тс•1е струја. на ј<~ ја•1ива струјt· ноја тt~'lt' нrюэ

= Е 1 -Е 2
от11орник 11 кроз изворе: 1
R+r1 +r2
Вшп метар п1111а:Јујс напон из~1еl)у полова извора елР-tпромоторн" си.-~t· Е,:
E 1 (R+r2 )+E 2 r1
И =Е1 r
- / 1 =--'---=----.::.....:...
R+ r 1 +r2

369. l{ано је волтметар идеалан. 1'0 нро:t њега Hl' тРче струја . .lачинt> стр.lје нрщ
опЮЈН1111<С R1 11 R 2 • односно R3 11 R4 су:
246 ФИЗИКА 2М

и
и
-
l 2- о
Rз +R4
Разлике потенцијала измеt)у тачака а и с. однос1ю а и d су:
UoRI ИоRз
<f>a -q>c = /1R1 = - - - И <f>a -q>d = /2Rз = --=-----"-
~+~ ~+~

Волтметар nо1шзује напон: U =q>d -q>c =U 0 (--R_,_

R1 +R 2
Rз
R3 +R4
)·

370. !{ако IЋ.rшанометар но казује нулу, то следи да 11роз оба опюрника те че иста

. .
струја ја•lине:
I-- Е2 -Е,.
R1 +R 2
Електромоторна сила Е једнана је напону између тача11а а и Ь:
E 1R2 +E2R,
Е=Е 1 +IR1 = 3,5V.
R1 +R 2

371. Ако 11роз галванометар не те•1е струја, онда I!ЈЮЗ отпорниliе R2 и R3 тече
Ез
иста струја јачи не: / 2 =-
Rз
Ез(R2 +Rз)
Електромоторна сила Е2 је: E 2 =1 2(R 2 +R3 )= =20V.
Rз
Пад нанона на отnорнику R 1 једнаli је разлици епентромоторних сила

= -1 - - =
Е -Е 2
нроз отнорни11 R 1 тече струја: /1 lA.
R,

372. Нена је г унутрашњи отnор волтметра, а U мю;симални наnон који се тим

ю1струментом \ЮЖе мерити. н . t .
ајве ш дозвољена струја кроз волтметар је:
. l =и-
r
Опсег волтметра повећава се тано што се редно са инструментом веже заштитни отпор
R (слИI!а). Тада се између та•1ака а и Ь може довес.ти максимални наnон U', nри
чему важи:

и и,
и -=-
r R
А1ю заштитни отnор има вредност R 1, nрема услову задатна је И'= nU. na следи:
и и,
и -=-
г R1
Иа тих једна ч и на се добија:

R 1 =(n -!)г . . . (*)

Слика уЈ решење З 72
 Еtектрична струја, решења 247

Сли•шо томе, да би се оnсег скале uолтметра noвehao т nута. заштитни отпор треба
је: R2 = (m- l)r ... (**)
Нада су та два отnорнИI<а везана nаралелно. оnсег Сl<але повећа се k пута. нри чему
R1R2
наши: --- = (k- l)r ... (***)
R 1 +R 2
mn-1
Из (*), (**) и (***) се добија: k=---
m+n-2
373. Да би се noвehao оnсег амnерметра. заштитни отnор (шант) се везује
паралелно са инструментом. Не1<а је r унутрашљи отnор
амnерметра. R1 отnор измеfЈУ тачака 1 и 2, R 2 отпор
измеl)у тачю<а 2 и З, а Ја маЈ<симална јачи на струје ноја
се може nустити нроз амnерметар.

Нена се амперметар везује у коло nре1ю принључана 1 и

2 (слИI<а) и не1<а је Ј 1 ја•1ина струје ноја улази у чвор
(односно излази из •шора 2). Тада важи:
2 Ja(r+R 2 )=(1 1 -Ja)R 1 ,
С.Јtикк уЈ решење 37 З
ОДНОСНО

Слично томе. када се амперметар у1съучује у коло n рено nрикључа1<а 2 и З. ако је Ј2

ја•1ина струје 1юја улази у чвор 2 (тј. излази из •шора З), ваши:
Ja(r+R 2 +R 1 )=J 2 R 2 ••. (**)
Из (*) и (**) следи:

llpe~ш услову задатна мансимална вредност струје / 1 је Ј1 =IOO·O,OIA=IA. а

\Јансимална вредност струје / 2 је дуnло већа. па следи: R1 = 2R 2 •

Ано је 1 маl<симална струја 1юја се MШiiC мерити нада се амnерметар вен;е у 1юло
п рено nринључю;а 1 и З. онда важи:
l 0 (r+R 1 +R 2 )=/(R 1 +R 2 ).
R1 2
С.'н~ди: 1 =Ј 1 ---=-Ј 1 =0,67 А.
R 1 +R 2 З

374. Нека је r унутрашњи отnор инструмента. а / 0 максимална јачина струје

1юја се мон;е проnустити кроз њеrа. !{ада је nаралелно са амnерметром везан шант
R1• тада се I<ЈЮЗ ту везу може пустити струја Ј (слина а). При томе ваши:

1 r R2
~
. . ..
.t-ио--= .~
и

(б)
Слика у.1 решење 374
248 ФИЗИКА 2М

одюте следи
/=/ 0 (1+ ; }
1

Према услову задат1<а је l = 10/ 0 , на се из 11ретхщще јед1шчинt~ лобија унутрашн,и

отнор инструмента: г= 9R 1 = 4,5 Q.

А1<0 се тај инструме1п нористи нао волтметар, максимални наnон 1юји се може ;Ю!Јести
на његов унутрашњи отпор је: U 0 = l 0 r = 9 V.

А1ю се редно са инструментом веже додатни oтnor R2 (слика б), на "рајеве везе
може се довести мансимални наnон: U = U 0 + l 0 R2.
U-U 0
Следи: R 2 =--=105,5Q.
lo
375. Не1<а су r 1 и r2 унутрашњи отnори амnерметара. Е и г сле1промоторна
сила и унутрашњи отпор извора. а R отпор сnољашњег дела кола.
!{ада су амnсрметри везани паралелно 11роз њих теку струје /2 /1 и н ри чему uажи:
r2 2 /1
/ 1r 1 =/ 2 r 2 , одаклеседобија -=-=-
r1 /2 З
Е
Према Омовом занону за коло важи једначина: /1 +/2 = - - - - -
r + R + __!lli_
r1 +r2

Е
!{ада су юЈПсрметри везани рещю, важи: lз=----­
r+R+r1 +r2

Следи: E=lз(r+R+%r1 ) ... (**)

25/з -6/1-6/2 Е-- 19/зr1(/1 +/2).

Из (*) и (**) се добија: r + R = r1 и
15(11 + /2 -/з) 15(11 + /2 -/з)
Е 19/з(/1 +/2)
\1;о у 1юлу нема амnерметара, јачи на струје је: l = -- = = 5,4 А.
r+R 25/з -6/ 1 -6/ 2

376. Hei<a је r унутрашњи отnор R R R

~
волтметра и нена кроз друга два отnорнина

те11у струје нао на слици. Јачина струје

"РОЗ волтмстар Vз је: /з=-.

Из
~)
r
Волтметар V2 noi<aзyje наnон:
Слика уз решење З 76
 Е1ектричма струја, решења 249

U2 = lзR+Из =Из( 7+1) ... (*)

12 -1 _Vz_Uз+Uz
Ja•IИ!Ia струје l!рОЗ другИ OTПOpiiИI! је: - З+ - ----"--=-
r r

llarюн на щжuм полтмстру је:

И:1 jt'I\IIa•lиlla (*) и (**), слиминисањем величине Rlr, добија се нвадрат11а једна•1И11а:
И~ +ИзИz -Uз(UI +Из)=О.
-Из +~И} +4Из(И 1 +Из)
Решењс те једна чине је: И2 = 8,65V.
2

377. Ја•tина струје нроз ноло је:

l =_4_Е_-_2_Е_-_Е_ Е
--=0,2А.
6R+7r 6R+7r
Разлиliа nоте1щијала тача~>а а и Ь (слина) је:

fPa -<рь =(fPa -<р<.)+(<р<. -<pd)+(<pd -<рь);

fPa -<рь = -4Е + 14r+2E +12r+ IЗR = -2Е +З/(2r+ R).

Тачка Ь јеуземљена. 11аследи: fPa =-2E+З/(2r+R)=-7V.

а~ Е
4El4r

-тl
cLui и

Слика уЈ решење З 77 Слика уЈ решење З 78

378. Нс11а, нанон усrюстављања стаi{Ионарног режима, кроз коло тену струје као
на t:лици. Наелентрисање кондензатора је: q = С(<ра -<рь) =C(/ 2 R + IR).
1 4
/ 2 =-/ и q=-CRI.
з з

=_и_= __и__ зи 4
Јачи на струје 1 је: 1 Следи: q=-CU =48,uC.
R R 5R 5
е +R·2R
--
ЗR

379. У стационар1юм режиму струја тече само кроз отnорнике и њена јачи на је:

f=<pa-fPd =..!L
3R ЗR
250 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

њ~"а је горља пло•1а нонлензатора З 1юзитишю пае.rtt~нтрисапа (слиl<а) и нена су U 1.

u2 и Из llatiOIIИ на ою·онарајуtшм IЮI!ДСНЗаторима. Према nрвом l{ирховљ<~ВОМ
нраnилу за чuор Ь важи:
q 1 =q 2 +q 3 • ошюс110 СИ 1 =СИ 2 +СИ 3 •
OдiiOCIIO Ul =И2 +Из · · · (*)
::За жгворену IIOitтypy аЬса је:
И 1 +И 3 -/2R =О . тј.

f{J
И1 +U 3 ---2R=O. тј.
ЗR
зи 1 +зи 3 - 2qJ = о ... (**) Слика уз решење 37 9
Cm1'11IO томе. за 1юнтуру bcdb је:
U 3 +lR-U 2 =0. тј. ЗU 3 +qЈ-ЗИ 2 =0 ... (***)
4
И:Ј (*). {**) и (***) се добија: u2 =-fP.
9
4
Наслс1присаље на уземљеној плочи 1юндснзатора 2 је: q=-CU, =--Ctn.
" 9 .,-

380. l-la11011 на кондензатору С 1 једню; је напону И на и:шору; 11анон на

IIOIIJtCHЗ<ITOp) С2 jCJtHal< ј<' наnОН) На OTIIOpHИI;Y R 1 • ;юн је Н<IПОН На IЮНдензатрОр)
С3 исти t<ao 11апон на oтllOJHIИI<y R2. Даt<ле, наслентрисања IIOHJt<~t1:1aтopa су:

q 3 =C 3 !R, = - - -2 .
C 2 UR 1 СзИR
q 1 =C 1U. q 2 =C 2 /R 1 =-----.
Rl +R2 . Rl +R2

381. Када је npci<ИJta'l отворен yl<ynнo нае.'н•присањс на десној nло•1и

IЮ11дензатора С и доњој нлочи нондензатора 2С је.щано је нули. !{ада се прt~liндач
:штвори те две n.10•1e hr. се нас.lеi;трисати нозитиш1им Iюличивама ваеле1присаља q1
11 q2 (слиi<а).
Након успостављаља стацновар1101' ре;1;има. струја ће тсћи iipoэ три
отпорниi<а, дон нроз грану са пре1шдачем неће бити нретања наеле1присања. Дак.1е.
ја•1и11а струје у колу, наnон на 1юндензатору С и наr.ле1присањс IЮНдензатора С
та,щ су:

5 5
l =!!_. U 1 =l-5R=-U и q 1 =-СИ.
6R 6 6
Наnон на нондr.нзатору 2С и наслсктрисаљс кондензатора 2С су:
и
U 2 =l ,ЗR=- и
2 2R 3R
q2 =2CU 2 =СИ.
l{роз rЈрСЈ<идач је прошло наелеЈ<·
трисањс које се сада налази на десној
Јlлочи иондевзатора С 11 доњој nло•1и
НОIIДСНЗатора 2С : 1
---+
11
tщ=q 1 +q 2 =-СИ. и
6 Слика у.1 решење З 8 1
 ЕАектричиа струја, решења 251

382. а) Ако је q0 наелентрисање нондензатора у nочетном тренутну, јачи на струје

n ражњења кондензатора је: Ј = !:!..2_ = Д...

R0 CR0
У тренуп<у t наеле1присање 1юндензатора и наnон на 11011дензатору су:
q -Jt
q=q 0 -Jt и U =0- -
С

Исти је напон и на nроводнину, па важи: Ј=!!._= q 0 -Jt.

R RC

Следи: д..=~(l--t-J
CR RC R C '
односно R=R0
t
--
C
0 0

б) Ан о је q0 почетно наеле1присање I!ОНдензатора, онда је јачи на стр у је у нолу:

Ј =...!f.Q_ и Ј = qo -Jt .
RC0 RC
t
Њ тих једна•!ИI!а се добија: C=C0 --
R
383. Отнорни11 R4 је кратно сnојен. na нроз њега не те•1е струја. Не11а кро:1 остат·
отпорникt• тсн:у струје нао што је приназано на R,
с . 1ици. Према Нирховљевим правилима за •1вор --с='Ј---------,
Ь и затворене контуре bcdb и adba наже
једна чине:

Ј 1 +Ј 3 =Ј 2 • и

Е1 = J3 R 3 -J 1R 1 .
Решавањем то1· система једначина добија се:
Ј1 = -0,4 тА . Ј2 = 0,7 тА . Ј3 = 1,1 mA .
•lобијени ре:Ј).rпат показује да струја / 1 тече) d
C)'IIIJOTHOM otepy од претпостављеног. ел.... у:. решење 38 3

384. Нена је / 1 јачи на струје 1юја тече кроз извор Е 1 , / 2 јачи на струјr кроз грану
аЬ, а / 3 јачи на струје кроз извор Е2 . Према !{ирховљевим nравилима ваше једначинс:
/ 1 +/ 3 =Ј 2 • Е2 =1 2 R 2 +l 3 R 3 и Е1 =l 2 R 2 +1 1R 1 .
РРшавањсм тог система једначина добије се:
/2 == 8 mA (те•! е од а на Ь).

385. Нена нроз но:~о тену струје t<ao на

UIИitи. За затворену контуру cdefc важи:
f 4 R4 - / 5 R5 =0. односно
ь

I 5 =1 4 -=1A.
R4 1,
JL----L_J---=~
Rs R,
CJtl8<a у:. решење 3 8 5
252 ФИЗИКА 2М

За •rвор d важи: /2 =14 + 15 =1,5 А .

За нонтуру adba је:

па следи

Зачвор а је: / 1 =/ 2 +/з=3,5А.

За ноrпуру аЬса је: Е= / 1R 1 + /зRз = 18 V.

386. /{ада rалванометар nоказује нулу. иста струја / 1 те•rе кроз отnорнинс R, и
R3 (слина а). односно иста струја / 2 тече кроз опюрнине R 1 и R 2• Пад нанона на
rалuаномстру једнак је нули. односно исти су nотенцијали тачана с и d, па важи:
/ 1 Rx = / 2R1 и / 1 Rз = / 2R 2 .
Следи: OДIIOCIIO

(и) (б) (в)

Слика уз решење З 86

Rx R1
Шеме на сликама (б) и (в) су енвиваленпrе. Ј{ано је - - следи
Rз R2
односно мост 11а слици (в) је уравrютежен. па rалванометар оnет nol\aзjye н ул).

387. /{ада су сва четири отnора у мосту једнака

галваrюметар nоказује нулу. На слици су nриказане
струје ноје теку кроз коло нада се један од отnора
удвостручи.

Из јсд11ачина 1=1,+12 и / 1 ·2R=I 2R следи:

ь
1 2
Ј, =-1 и /2=-/.
з з
Из једначина f=lз+l 4 и IзR=1 4 R следи:

1
fз =/4 =-:/· _ј_
ј ~=---lt-::E:------'
За затворену ноrпуру adbefa је:
Е = / 1 • 2R + /з R . Слика УЈ решење 387
 ЕАектрична струја, решења 253

/ = 6Е.
7
Из наведених једна ч и на добија се: E=-IR, тј.'
6 7R
1 Е
Ја•tина струје lipoз rалваtюмстар је: 10 =1 2 -1 4 =-1=-.
6 7R
388. Нена нроз tiOJIO тену струје као што је nриназано на слици. Ако је rv
унутрашњи отnор волтмстра, важе једна•tине:

1=1 1 +1 2 • E=/ 1r-1 2 rv и 2E=21r+l 2 rv.

Из nрве дnс једtш•tине добија се E=lr-1 2 (r+rv);
нада се то убаци у трећу једна•tину биће:
Е
2/r-2/ 2 (r+ rv) = 2/r+ 1 2'v.
односно 12 (2r + Зrv) =О .
Следи: 1 2 =О, односно волтметар nоказује нулу

Сдика УЈ l'~llleЊe 388 (и= 12'v =о).

1{ рщ cna три 11звора тс•tс иста стру ја: Ј= ЗЕ = !i_.

Зr r
389. а) :~а <.трујно ~;шю на слици (а) вю~;е једначине:
e 1 =1R+I 1r1 • e 2 =1R+1 2 r2 и /=/ 1 +/ 2 •
е -/R е -/R
<:.н·;нt. Ј =-
1 2
--+-- -
'2

:Ј..+~
,., '2
<>.liiOCIIO
R R
1+-+-
,, '2
ll<t:l нанона на <:IIO.'Ы\llllt.cм отtюру R

:Ј..+~
(а)Слиюt у1 решење 3 89 (б)
jl': и= IR = R ' 1 ' 2 ••• (*)
1+-+-
r,
R R
'2

)' ~<O.'Iy на с:нщtt (б) rta;t llatюнa lla отnору R је: и= ER ... (**)
r+R

И:~(*) и (**) С.IЈ(~ЈИ: (:Ј..+~ II<'+(.:J..+~}=E(J...+_!_ I~<'+E ... (***)

r, '2 Ј' r, '2 r, '2 Ј'
k.tllaкucт (***) ~юра ван;ити за 11роизвољну вредност отnора R. За R =О је:

Е=(::+::}.
254 ФИЗИКА 2М

Тада из (***) следи: (~+~)=н(_!_+~)·

'Ј '2 'Ј '2

~+~
И:! IIОСЛеЛIЫ' дuе јед!Ја'!ИНС добија се: Е=~
1 1
-+-
и
-=-+-.
1
'
1
'1 '2
1

'Ј '2
б) По аналогији са nретходним, за n nаралелно везаних извора елеtпромоторна сила
и унутрашњи отпор одређени су једtш•tинама:

..
~+~+ +~
Е= Гt Г2

-+-+ . . +-
1 1
'п
1
и
-=-+-+ . . +-.
1
r
1
't
1
'2
1
'п
'1 '2 'п
То тврl)ење се може доказати математи•ttюм индущијом што преnуштамо читаоцу.

390. За т 11аралелно везаних једнаt<их извора електромоторни\ сила е и

унутрашњих отnора г. 11рема решењу нретходноr задап<а. еtшиnалснтна

слеtпромоторна сила и унутрашњи отnор су:

е
т-
г
Е=--'=е и re =-.
1 т
т­
r
За n јешшних редно везаних извора електромоторнил си:ш е и унутрашњих отnора

г еквивалеtпна електромоторна сила и унутрашњи отнор су:

Е= ne и '• = nr .
(Претходно торt)ење се тшо доназује nримеtюм Омоnuг закона на tюло са n рсдно
везаних истих извора и сnољашњим отnором R и еквивалентно коло са једним
извором и истим сnољашњим отnором).

У колу датом у задатку јачи на струје t<роз отпор R је: 1 = __п_е_ =_!!!!!!..._
R+n!... тR+nr ·
т

тR+nr
.Ја•tина стр у је је максима;ша када је минимална вредност израза х=---
тп

R r
'шо се тај израз наnише у облину х=-+-. следи лаје:
n т

х=:+~ ~2~= ~. што се добија из И-ffJ ~0. (

Дакле:
 Електрична струја, решења 255

R nr
Следи: -+--= IQ. односно 40000+n 2 =400n.-
n 400
Ре шеље те једна чине је n= 200. па следи да је т= 2.

391. Ако се извор електромоторне силе, уместо ознаке 1, представи шемом 2

(с.~ и на а), онда се дато коло може nредставити сликом (б).

а R R R

Ј
(1) (2)

-ј~;- ~
--1k:?- с, Cz с,

Е Е Е Е Е

(а) •
ь
Iь
I
ь
... I ь
(б)
Слика уз решење З91

Са слике (б) се види да тачке с 1, с:ъ с., . . . имају исти nотенцијал

( <pci =Е+ ({Јь ). Стога се исто коло може nредставити и ш ем ом (в) са које се види да
се све елеi<ТЈЮмоторне силе могу заменити једном. истом толиком. а еЈшишlлентни
отпор 1юла одређује се nомоћу слике (г):

R, = R + r :;, : R; - RR, - Rr =О: R, = ~ ( 1+ ~! + 4 ~ }

~---Ь-г ~~\
ь
Ef-i-···--i···
ь ь·· ь··
. L J ( ... __f·:.)
с ··············-·········-···············
(в) (г)

Слика уз решење З 91

Сада се I!ОЛО може nредставити шемом на слици (д) са које је

јаСiю да амnерметар nоказује струју:

1=: {~·RJ
=
(д)
Слика уз решење З 9 1

392. Не1<а је R 1 отnор челичне, а R2 отnор бакарне жице. Однос количина

тоnлоте 1юје се ослободе наредној и nаралелtюј вези ових отnорни ка је:
256 ФИЗИКА 2М

l{ано жицс имају исте дуживе и исте попре•1не 11ресеке, следи:

и2
393. Из једвачина Q=-t следи: tr =9t р =6 min .
3R '

394. Heiia је 1Ј степен корисвог дејства грсјача. Р снага ноју троши греја•1,
време рада 1·рејача. а Q ноли•1ина топлоте потрсбва за :Јагревањс воде. Тада је:
mc!!..T
Q = 7JPt и Q = mc!!..T = 670400 Ј . OJtaюle је t =--.
1ЈР
а) Кала је укључен један део греја•ш његова снага је Р= 250 W , па је:
mci!..T .
t 1 =--=56mш.
1ЈР
б) !{ада с_у уюьучсна оба дела редно. снага ноју они развијају је:

и
2
и
2
Р 2mc!!..T .
Р=-=--=- Следи: t =---=112mш.
' 2R и2 2 ' 1ЈР
2-
р

в) l{ада су делови греја•1а везави паралелно, важи:

и2 2и 2 mc!!..T .
Р =-=--=2Р и t =--=28mш.
р !!_ и 2 Р 21ЈР
2 р

395. Hel\a је Q количина тоnлоте nотребва за загревање воле. а k количина

топлоте коју грејач отпусти у околиву суда у јединици времена. Тада је:

иГ и;
-tl =Q+ktl и -t2 =Q+kt2.
R R
и;r 2 -и 1\
С..1еди: k = . . . (*)
R(t 2 -t 1 )
Нf'на се н ри ваnону и= 100 V вода загреје за време t. С.~и•1но nретходном. важи
једва ч и на:

Из (*) и (**) се добија:

 ЕАектричиа струја, решења 257
------------------------------------------
E 2 R1 E 2 R2
396. Из Р= - се добија:
(r+Rt)2- (r+R2)2

r=~R 1 R 2 и E=~PR 1 +~PR 2 .

Струја к ратног слоја извора је: 1 =Е = {Е+ {Е= А.

, vR; v~
1,63

397. При редној вези отnорни ка на сва1юм од њих се ослободи снага:

2 E2R
Р1 =1 R=----
(2R+r)2
При паралеленој вези на сваком отnорнИЈ<у ослобаt)а се снага:

1'\ 1 Е
2 2 2
E R
р2 = (2) R=4(R ) 2 R= (R+2r) 2 .
-+r
2
Из услова Р1 =Р2 следи: r = R = 1ОО .Q.
Електромоторна сила се добија из Омовог закона: E=/(2R+r)=300V.

398. Стеnен норисног дејства кола је количнин снаге 1юја се ослоба!)а на

2
/ R R
сnољашњем от11ору и снаге КОЈ· а се троши у извору: Т/=---=--
Е/ R+r ·
R2 Rt
Према услову задатка је: ---=2--- nаследи
R 2 +r R 1 +r

E2 R
399. На nотрошачу отnора R се развија снага: P=-----
(R+r)2
Е2
Тај израз може се трансформисати у облик: Р=----2-.

R+2r+!:._
R
,2
Снага је мансимална када величина х= R + 2r +-- има минималну вредност:
R

С.'lеди: xmin =4r, nри •Јем у је И= И, тј. R =r.

Да1с~е. максимална снага се добија када је сnољашњи отnор једнак унутрашњем

от1юру извора стр у је. Тада је:
258 ФИЗИКА 2М

Е2 R
Pmax =-=25W и 1]=--=0,5.
4r R+r
400. nрема решењу претходног задатка максимална снага на сnољашњем отnору
добија се када је тај отnор једнак унутрашњем отnору извора. Дакле, делове греја•tа
треба повезати тако да еквивалентни отnор буде lfi. То је могуће на два начина
приказана на слици. У том случају
акумулатортрошисttагу: ~ ~
2 Е 2
~~
Р=/ (Re +r)=-=32W.
2r Слика уз решење 400

401. Не•·а је R 1 унутрашњи отпор оштећеног акумулатора. На nотрошачу се

издваја снага: Р - ( (n-l)r+R

2
nE ) R
+R 1
Када се оштећени акумулатор кратко споји, снага на nотрошачу је:

р_(
2
(n -l)E ) R
(n-l)r+R
R R
Из тих формула се добија: - 1 = l +---
r r(n-1)

402. Снага коју даје извор и губици снаге на водовима, редом. су:
l
P=UI и Р1 =12 2р-.
s
Из услова Р1 =O.OlP следи: 2jpl = O,OIU • односно U = 200jpl = 4,25 kW.

403. Изједначина O,Ol/U=2p.!.../ 2 и P=0,99/U следи:

s
S = 2plP 8,6mm2.
O,Ol·0,9U 2

404. Тачке Ь и d због симетрије имају исти nотенцијал, na кроз nроводник који
их спаја не тече струје. Дакле, ако у чвор с улази струја /0 , онда је:

l
lсь =lcd =-:zlo.

За чвор Ь и контуру ЬаеЬ важи:

1
Следи: односно и lь, =-lo ·
з
Како сви делови звезде имају исти отnор, тражени однос количи.tа тоnлоте једнак је
односу квадрата одговарајућих јачиttа струје:

Qы : QЬс : Qcd : QаЬ : Qь, = Ild : Ilc : 1;d : 1~ь : Il, :

 Љtектрнчпа струја, решеља 259
-------------------------------------------------

1 1 1 1
QЬd : Qьс : Qcd : Qah : Qhe =О:-:-:-:-= О: 9 : 9 : 1: 4
4 4 36 9
-\tю jt~ RЬd =О и Rcd = 2R . пl'll({' Ь и
d су на истом поте111tија:1~ и нn.'ю <.t' \IШiit'
llj>CJtCTaiiИTИ IIH~MOM 113 C'IИIIH. :Ја 1IIIOJI ,. 1•
IIOIITYPY cbdc jf': fl ?(1,,
1О = 1('Ь +Ј cd ~~ 1cfo R:::: 1cd 2R · IIH
-----~--

СЛI'јiИ
'
Са с .. 1111;•· jt· P'llll-..teJtiiO :ta t•'
/
!,=}~=~Io
4 :.шkn v 1 JнaiJJrЊr 404
чвор) Ь • тр~ј<1 1': ,н· 111 1 ,. на .lj'\ ;~· i~.·
и 1,".:
1 1
11 1ь,. - 2/ ь". 11а <..IP.lll 1,", =-1 1 с:-/ 0 н
3 6
с_,,. !11:

~(}5. И\litj:, III.HI IIUTeiiЦИja.'l, 11<1 cr 1(0!10 \IOНit'

!!ј><' l< Tilll!lll! 1/1<'11011 1111 '· IIЩII lai Е1.1<1111<1. н·вtllll от11ор :ш1':1ш~ је:

R =]_R+3_R=~R
е 4 3 12

r '"
Ocлoбul)ella
звезди ј1~:

P=I 2 R
е
=~1
12
2
c11at·a

R.
на

јачи на струје нроэ

n роводн и 1( ас ~юже се

добити IIOM{)ћy
енвивалентне шt~ме на

СдИI\И (б).
(а) (б) Из 1 = 1Ьа + 1Ьс и
С.ЈИ"а .1.1 I ...IUfthe 405
lь0 R=lьc3R следи:

3
fь = -/ и
а 4
( :, р)ј!' / 1 и / 2 . ~ н•:т" ј<·р су исти нотснцијали та•1ана а и с и иста је расподела
1
ottюpa излн~IЈ:V IЋ'I!.!' и 11 та•1не е нао изм1~l)) тачана с 11 е: / 1 =/ 2 =-/.
2
260 ФИЗИКА 2М

l
Следи: /ас= lьа -1, =-! ·
4
406. После затварања nрекидача nрелазиl!е наелеt<трисање са једног tta други
tЮIЈдензатор док се наnони на њима не изједначе. Не11а је у неком тренут11у (док се
наnони још нису изједначили) U1 наnон на кондензатору који се празни. U 2 наnон
на кондензтору који се nуни. а Ј тренутна ја•tина струје. За бес1юначно мало време
tJ.t (ра•1унато од тог тренутка) на отnорни цима ћа се ослободити количине тошюте:

и Следи:

Данле. однос ноличина тоnлотс не зависи од тога који временс11и и1псрвал се

nосматра. na следи да је исти и однос количина тоnлоте које се ослободе за све време

nротицања наслектрисања кроз коло: & =.!!.!_ ... (*)

Q2 R2
Напацитети нондензатора су исти. те ће и 11рајња наелектрисања ко11ле11затора бити
иста:

q'=!f... OДHOCIIO СИ'= СИ. ОДНОСНО

'и
и=-.
2 2 2
Према закону одржања енергије за дато 11оло важи:

си
2
cu' 2
си 2
--=2--+Q, +Q2. односно --=Q, +Q2 ... (**)
2 2 4

Из (*) и (**) се доби ја:

407. а) Тренутна снага 11оја се излваја ка отnорни ку је: р = / 2R =kRt . Н ако је

то линеарна фу11кција времена. средња снага је једнака аритметичној средини nочет11е
и крајње. а ослобођена количина тоnлоте за време 't је:
2
kR-r kR-r
Q =P -r=--r=--=2501.
ЈГ 2 2
C'f2
б) Слично nретходном добија се: Q=-=101.
2R
408. Идеална диода има отnор једнак нули нада је nотенцијал тачке 1 већи оде
nотенцијал тачке 2 (слика а). а у суnротном њен отnор је бесконача11.

Rl R

(а)
Ј{5;1. ~R2 (б) (в)
Слика уз решење 408
 ЕАектрич!fа струја, решења 261
-------------------------------------------------

а) Нада је (/Ја> qЈь диода је идеалан nроводник и дато коло еквивалентна је колу на

слици (б), па је: R.=~=20.Q.2R 1 + -

Rz
2
б) !{ада је qJ.<qJь отпор диоде је бесiюначан. na струја те•1е l{роз део 1<0ла nрИI{азан на
RI(RI+Rz)
слици (u): R. = R2 + 82,5 .Q.
2R 1 +R 2

409. Са струјно-наnонсне карантеристикс диоде види се да она има бесконачно

вели1ш отпор !{ада је панон измеt)у 1Ћ'Iака а и Ь (слиi,а) мањи од и0 , а у
суnротном је отnор диоде једнак нули. Даl{ле, ако је Е< и 0 l{роз 1юло и nосле
эатuарања nреЈ(Идача неће тећи струја и неl1е се ослобаlжти тоnлота.
А"о је Е> и 0 , на" он затвараља nрСЈ{Ида•Ја по•Јсћс да
се креће наелентрисање и да се nуни 1{0Ндензатор:
тиме ha се смањивати разлина nотенцијала тачана а и
Ь и нада она буде fPa -qЈь =и 0 струја више неfн~
тсћи. Тада је наелентрисаљс кондснзатора:
q = С((/Јь -qЈп,) = С(Е-и о).
Слиюt уЈ решење 409
То.•1ино наслrЈ(трисање
је прошло "роз коло nост~
затвараља n рснидача. llo :ш.Јюну одржаља енергије uюЈ;и:
А 1 =А 2 +W+Q.
Ј'де је: А 1 = qE- рад извора струје. А2 = qи 0 - рад 1юји наелектрисаље uрши nротив
2
С.'Јектри•шоr поља измеf)у тачана а и Ь: W=!!__- про~tена енергије кондензатора. а
2С
Q је ослобоl)ена топлота.
qz С(Е-ио)2
Следи: Q = q(E -и 0 ) - - = ___;________:___;_
2С 2
410. Струјно-наnонсна Ј!арантристика "'жазује да дати
~~.-н~мент nроводи струју само ано се на љer<t доведе наnон
всlш од и0 : а1ю се доводи нанон већи <ц ио струја је
лингарна фуннција напона. што значи да елемент има
i<OIICTaHTaH елсЈПј)ИЧНИ ОТПОј) (R0).

Данле, нада течс струја 1;роз елемент. он има НСЈ(И свој

"I>OIII ра наnон" и0 11 отiюр· R0 • па за 1юло на слици R
Слика уЈ решен.е 4 1О
вюЈ;и: Е-и 0 =l(R+R0 +r).
За два случаја дата у задаТЈ(у је:
Е-и 0 =l 1(R 1 +R0 +r) и

Из те две једначинс се добиЈа:

..\1ш су крајеви отnорннна R нрапо спојеЈЈИ. кроз Јюло те•1е струја:

262 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

411. За струјно ноло у коме су извор еле1промоторне силе. отnорнин и диода

важи: Е= U + IR . 1·де је R отпор реостата. а U напон на диоди. Из те
једначине добија се веза измеt)у јачине струје и наnона на диоди:

Ј= Е _ _!_U ... (*)

R R
/(тА) /(тА)

6 6 10 U(V)
(а) (б)

Слика уз решење 4 11

/{ада је Е= б V и R = 1,5 k.Q та зависност струје од наnона nредстављена је на

датом графину (слика) nравом:
2
Ј= 4--U. где је Ј у милиамnсрима, а U у ВОЈIТИ~1а.
з
Пресечна та•1ка те nраве и карактеристике диодс одреЬује јачину струје у нолу и
наnон на дио ди: Ј = 2 mA и U =З V.
За тачке А и В, ноје одреЬују област линеарне зависности струје од наnона на
диоди. са графика се ~югу nро•1итати одrоварајући nараметри:

Ил =2,2V; lл =1,2mA. односно Ив =4,8V; lв =4mA.

Када се те вредности убаце у једначину (*) налазе се одrоварајуће вредности отnора
Е-Ил Е-Ив
реостата: R 1 = ----- =З 2 k.Q и R2 =--=O,Зk.Q.
lл , lв
Дакле, диода ради на nраволинијсном делу карактеристине ано је отпор реостата
О,З k.Q < R < З,2 k.Q .

412. Нека је U наnон на ламnи. l јачи на струје кроз ламnу. / 1 и Ј2 јачи не

струје нроз опюрнине R1 и R 2• Тада је:

E-U E-U U
Ј1 =----= / 2 +/; ----=-+!;
R1 R1 R2
Нада се у nоследњу једна•1ину убаци E=15V, R 1 =ЗО.Q и R 2 =20.Q. добија се
једначина npauc:
 ЕАектрич!fа струја, решења 263
-------------------------------------------------
1 1 ЦА )
l =---И (/у амnерима, И у волтима).
2 12 1-
Та права је приказана на датом графику /
1,2
(Слика) и у љеном пресеку са карактери·
етиком лампе добија се тачка која одређује Ј, о
/
врсд1юсти наnона на лампи и јачину струје О, 8
Ј
кроз лампу у датом колу:
О, 6
v
И =1,25V и Ј =0,4А. _/
О, 4 .......... .....
Да11ЛС, снага ламnе је: P=IU =0,5W. г-...
о.
2/ r--..... 1'--. U( V)
413. Када се измеt)у тачка а и Ь доооди 6
напон И0 диода се nонаша као идеалан
Слика уЈ решење 412
проводник; у том делу nериода кондензатор се

nуни; у nреосталом делу nериода диода не nроводи, na се конде11затор nразни прено

отпора R.
Дакле, у nо•1стку ће се кондензатор nунити и nразнити тако да то1юм nуњења добије
више наелентрисања него што ће са љега отићи то1юм nражљеља. Стога се nовећава
11аnон на кондензатору и cue је слабија струја у делу када диода nроводи, па су сос
маље "nорције" наелектрисаља које 1юндензатор добија nри nуњењу. Када се
усnостави стационарни режим изједначиће се количина наелектрисања ноју добије
кондензатор (у једном nериоду) nри nуњењу и ноличина наелектрисаља која са њсга
оде nри nражњењу.

Нена је И наnон на нондензатору у стационарном режиму (тај наnон није баш

1юнстантан, али, nрема услооу задатна. његова nромена у тону једног периода је
занемарљива). У nроцесу nуњења нроз диоду тече струја l и тада је:

И 0 =Јr+И, односно Ј=Ио-И ... (*)

r
један део те струје тече кроз отпор R, а други кроз грану са кондензатором:

Ј =l R +Ј с =!!.._ + D.q · · · (**)

R -.
Из (*) и (**) се добија nромена наелектрисања кондензатора nри nуњењу:

D.q=-.(И 0 :И -~}
У nроцесу nражњеља кондензатора, које траје тоном времена Т--., струја тече само
кроз део кола са кондензатором и отnором R. Тада је nромена наелектрисања
Јюндензатора:

D.q =/'(Т--.) =!!_(Т--.).

R

( --r--R
И 0 -И и) =R(T--.);
и И 0 R-.
Следи: -. одатле се добија: И=--.
rT +R-.

414. Кинетичка енергија елентрона nри љиховом nаду на мрежу трансформише се

у тоnлоту. Ано у јединици времена на мрежу nадна n електрона, no закону одржања
енергије важи:
264 ФИЗИКА 2М

2
mv
n--=1 2 R+Q,.
2
пџ~ је Q, ншrи•rина тошюте rюја се у јединици uремена ослободи на мрежи.

Ншю је Ј = ne • следи: Q, ={:2 -IR}

415. На нуглу падају они елентрони из сrюrш rюји 11pOI)y r<роз нруг rюлунре•шина
а (слиr<а). ~Ја време Ы на нуглу nадне D.N елентроrrа:

т= n7ra vtlt.
2

Ја•rина струје тих eлercrporra је:

Г\ ................. ..... ..
;~, ,~,-

и::::: п:~Ј :;:љ:

те
Ј =-- =nJra 2 ve .
tlt
!{ада електрони nочну да долазе на r<углу,
vдr
мења се нотенцијал r<угле и успоставља се
·струја r<роз отnор R. У rю•rстну је та струја
Слжа уЈ решење 4 15
слабија од струје електрона rюји долазе, na
расте ансолутrrа вредност нотснцијала нугле: тиме расте и јачина струје узсмљсња.
те ће се усnоставити равнотсжа: изједначиће се ја•rина струје елентрона rюји долазе
на нуглу и ja•rиtta струје узсмљења и од тог тренутна нугла l1e имати сталан
IIOT!'IIЦИjaл:

neJra v =Ј . оююсtю
2

Наf~.,tеrприсање н уг лс тада је:

Онисани прощ~с дешава се само ако електрони имају довољно велиt<у нинети•н;у
енергију да могу uршити рад trротив силе којом их одбија кугла:

2 2
mv mv
-->eq>; -->eiR·
2 .
2 т

416. Hetia је Р снага ноја се и:щваја на кугли. Према закону одржаtьа енергије
2
mv
важи: n--=P+J 2 R.
2

Наtю је Ј = ne . следи:

mv2 2 .
То решењс важи аtю је - - > ne R. У суnротном Је Р= О (тада електрони немају
2
довољну кинетичну енергију да стигну до кугле ноја их одбија).
 ЕАектрична струја, решења 265
-------------------------------------------------

Еле1арична струја у разним срединама

417. Прилином ночеља штапа. на слободне елснтр01н~ у њему делује Иllе(щијатш

сила и они настављају да се 11pel1y у нрвобипюм смеру 11ретања штана. Тиме се
измеl)у 1;раје11а штаnа ја11ља елентромоторна сила. тј. за нрапю нреме нроз штан тt~чс
струја.
Јачи на инду1юна1юr еле1при•11Юr 110ља измеt)у нрајева штана одрсt)сна је једна••и•юм:
v
F;n = Fel. односно т,а =е Е. однос110 т.--= е Е.
!J.t
llапон и:шсl)у 11рајена нtтана и ja•tИita струје су:
т.vl и !J.q т.vl
и =Е/=-- и l =- . тј.
e!J.t R !J.t eR!J.t
т vl
Онатле се добија тражсна tюли•1ина ltаелсtприсања: !J.q = -'-= 1,14,uC.
eR
418. Појаuа струје у 11рстену објашњана се на исти начин tlar> у tiрст\одtюм
(t}
аадатну. Инерцијална сила у овом случају је: Fin = т,r--. С.лt~.ЈИ:
!J.t
IR = Fiпl . тј. оданле је l = т,rSm = 1 7 mA
е
ep!J.t ' ·

419. У референтно~• систему везан ом за ttлочицу на слобо;щt• t:.·H'tiTJIOHt' .Jt~.·~~ jt·

иtн~pttиja:llla сила и она жшоди до раздuајања наелсliТ(н·н:ања и tttt.t) tшваtыt
t•.н:tiT(10\IOT0(111C СИЛС, ОЈ!НОСНО е.lСIСГрИ'IНОГ nоља у ltpauцy Hj)CT<tlbl! II:IO'IИitC. Јач11на
TOI' IIO.Ъa oдpt•l)t:нa је једна•tИНОМ:

Fin =е Е. тј. m,a = еЕ: следи:

Е= теа.
е

l{ано је дебљина nлочицс \tала. то nоље се може сматрати хомоt't'НИ\1: аtю је а

r:-vстина насЈЈентрисања на nредњој страни nло•tице. онда је: Е=!!___.

Ео

а = ео Е = еот,а .
е

420. При обртању дисна на слобошtс rлентронс де.•tује центрифуt-ална си.:tа. услед
•tега се они гомилају на ободу дисtiа. те се измеt)у центра и ttериферије дисна
ин;tуt;ује е.•tеt;трично nо.ъе. Аtю се елснтров налази на растојању r од центра дисl(а.
~а њсгово нретањс важи:

тm2
тrm 2 = еЕ: одатле се добија јачи на елеtпричног nоља: E=---r.
е

l{ано је јачина nоља линеарна фуtнщија растојања r. то се нанон измеl)у ttt~нтpa и

2
обода диt:t<а може рачунати по формули: и= Е 1 = тm 12
·" 2е
 ФИЗИКА 2М
266
--------------------------------------------------
У јс;tиници времена на отrюршшу R. uезаном измеt)у центра и обона д11Ciia. оиюбаl)а

ct~ 1юличина тоnлоте:

Q =!(:_= m2ro4z4
R 4e 2 R
421. Гlранац uе1пора ја•111не поља rюнлаnа о~ са праuцем !l(~нтора 1·усrинР струје.
Ранни ноје садрше тач1н~ А и В и нор~шлнс су на вранац протицања струје су
СliiiИIЮТенцијаю1е површине. Следи:

q> л - q> 8 = EI cos а . ощюс1ю

422. llшlylipyжнa линија силе ст~нчт•11юг поља. 1юја сваја та·ш~ А и В. ~юже
ct~ ноделити на бес1юна•шо мно1·о ;tели!Ја дужина t:J.!. Танав један беснона•11111 мали
дели !Ј мошt~ се сматрати праuи.\1. па је над напона на љему 1:1и = ЕЫ (праваrt воља
ct> rюклапа са нраrщем делића). Раэшша потс1щијала тачана А и В једнана је эбиру
напона на свим тим малим ш:лиl1шrа:

и= E(bl +Ы + ... ) = Enl. оююсrю и= jJd'

(Ј'

l
423. :>а upc\le t у пpouoдiiИI<Y се ослободи 1юли•1ина топлотс: Q =Ј 2 Rt =Ј
2
p-t.
s
Ј = fQS ' OДIIOCIIO -Ne = ~s
- . где ЈС. N трашсни број слепрона.
VPh' t plt

N = _!_ ~ QSt = 1,3 · 1019 •

е pl

424. l{oли•lиlla тонлотс 1юја се у једи1111ци време11а ослободи у јс,tиl!ици эаnрещше

nponoдHИI<a је:

и 2s
--·t
Q
Vt
pt
=----sh = pf.
1 и2
OДIIOCIIO
Q
Vt р
С.о1сди: Е = ~ pQ
Vt
= 0,125 V/m .

425. Ан о је n KOIII\CI!Tpaциja слободних елентро11а у метал у, а (, средњс upt:мe

измсt)у дnа судара еле1прона са јонима I(ЈЈИСташ1е решстне, сnецифични отnор метала
2m,
је одреl)ен формулом: р=-2-.
ne t_,
l{онцентрација се може иэразити nре1ю rусти11е (G) и моларне масе (М):
mNv GNл 2m,M
n=----=----; следи: р=
2 тј. t, = 2m,M
2
=49·10-14
' s.
MV М е t.GNл . е pGNA

~ nе Л
2

426. Сnецифична nровошюст метала је: .... = ne\, . .

тЈ. а=---.
2m, 2m,v.,
 ЕАектрична струја, решења 267
-------------------------------------------------

Средњи слободни nут је:

427. У решењу задатка 424 nоказано је да је коли•tина тоnлоте ослобоl)ена у

једивиt!И времена у јединици заnремине nрооодника одређена формулом:

_[= Е2 тј. р= Е2.

Vt р р

пit,E 2

Следи: р = ----- • односно па је

2me

иz
428. Из формула R =- R = 10Ro и R = Ro(l +са) се добија:
р

иz
Ro =-=14,4Q и
IOP

429. Нека је R0 отnор влакна на 0°С, а R отnор на трашеној темnератури t. њ

формула R=-
и
и R=Ro(l+ca) следи: Ro = и ... (*ј
Ј /(1 +са)
Отnор влакна на t1 = 20 °С је: R1 = Ro(l + са 1 ) ..• (**ј
Из (*ј и (**ј следи: R1/ (1 +са)= и (1 + са 1 ) •

односно t=_t_[и( 1 +cat) 1]=1916°С.

а R/
430. Нека су R0 и R отnори редне везе nроводника на темnератури 0°С и на
nроизвољној темnератури t, а а термички коефицијент отnора Tf' редне везе. Тада
је:
R = Rt + Rz. тј. Ro(l +са)= Rot (1 + att) + Roz (1 + azt).
Следи: Ro +aRot = <Rot +Roz)+(<XtRot +azRoz)t ·
Последња једначина важи за nроизвољну вредност темnературе t. За t =0 из

једна чине се добија R 0=Rot + Ro2 , па следи:

atRot +azRoz
aRot = (a1Ro 1 +a2 Ro2 )t. односно а=-'--"-'----'~=-
Rot +Roz

431. Нека су Pog· Ptg и /)zg. редом, сnецифични отnори гвожђа на 0°С. ва
t 1 = 20 °С и на nроизвољној темnератури t, а одговарајуће оеличине за угаљ
(графит) су Pou• Ptu и Pzu. Укуnан отnор везе на температури
t је:
lg l lg l
R = R8 + Ru = Pz 8 -+ Рzи ...!L = Ро 8 (1 +a8 t)-+ Pou(l +aJ)...!L:
s s s s
268 ФИЗИКА 2М

R=~(l+agt)!I_+......&_(I+aиt)~;
1+ аgђ s 1+ autl s
R = Ptglg + Ptulu +t[ Ptgaglg + Ptuaulu ] .
(1 +agt 1)S (1 +aut 1)S (1 +agt 1)S (1 +aut 1)S
Из nоследње формуле види се да отnор не зависи од температуре ако је:

Ptgaglg + Ptuaulu =о. ОДНОСНО !!_ = Ptuau(l + agt,) =62.

(l+agt 1 )S (!+aut 1 )S /и p 18 ag(1+aut1)

432. У стационарном стању количина тоnлоте коју жица аnсорбује у јединици

времена једнака је количини тоnлоте tюју за исто време отnушта. Ако су d , / и t,
редом, nречнин, дужина и темnература жице, а tok темnература околине, онда важи:

2 4pl
ОДНОСНО l -- = k7fdl(t- tok) , где је k нека константа.
7fd2

На та•1ни тоnљења температура и тање и дебље жице је иста, па су исти 1

специфи•Iни отnори. Следи:

2 4pl
/2-
2
= k7fd2l(t- t k). 0
тј.
7fd2

433. Нека је у неком тренутну ~ темnература жице t. За бесноначно мало вре•.н·

д~ темnература жицс nовећаће се за бесноначно ма.~у вредност М. Према закон:
одржања енергије (уз услов да се занемарују губици тоnлоте у околину) важи:

и2 и2
Ј -d~ =mcdt, ОДНОСНО ----d~ = mcdt.
R Ro(l +at)
!,
А - mcRo(l +at) А
Следи: '-'~- иt.
2
и
!,,
Увођењем величине f(t) = mcRo(I/at). nоследњи
и
ttop израз добија облик: d~ = f(t) · & . Отуда следи да је
Слика уз решење 433 тражено време једнако nовршини на графину
зависности величине f од темnературе t.
Одговарајући rрафин nриказан је на слици, nри чему је:

Тражено време је: 1 mcRo ( 1+-ttop

~=-<fo+ft)t,op=--2- а ) ·ttop;
2 и 2
 ЕАектрнчна струја, решења 269
-------------------------------------------------

434. Према nрвом Фарадејевом занону електролизе је:

т= kq, тј. pSd =kJt: следи: ј = !_ = pd = 122 A/m 2 .

s kt
435. Та•1ан наnон може да се одреди на основу Фарадејевог зююна:

и Rт
т = kJt = k - 0 t . оданле је и0 =-=4,97V.
R kt
Гре ш на nона:Јивања волтметра је: !!..и =и -и 0 =0,03 V .
436. l{alю се ја•1ина струје мења са временом, при израчунавању ноличи11е
11аелентрисања 1юја проtЈС нроз IЮЛО треба узети њену средњу вредност:

Ј
т= kJ,.,t = k'2t =6,6 mg.

437. Ако је W утрошена енергија, и наnон изме~у еле1прода, Ј јачи11а струје

нроз електролит. а t nротс1ию време. стеnен корисног дејства је:

/Ut Т/W k77W

77=-: следи: Ј=-; т= kJt=--=445,5g.
w иr и

438. Извори струје су везани nаралелно, na се могу заменити једним чија је

елен rромоторна сила тююђе и. а унутрашњи отrюр r/2. Следи:

и
J=-------- 0,2А; t=~=IOmin.
ri2+R+R, kJ

439. Нека је Е јачина nоља изме~у nлоча, и одговарајуhи наnон. а q

наелектрисање на nлочама. Јачина струје кроз електролит је:

Ј= иs = ES, односно Ј=---;

q s следи: q =е 0 е,рЈ = 0,18 nC.
pl р e0 e,S р

pV
440. У ку пан број молова n раскавог гаса је: n=-.
RT
Две трећине тог броја је водоник, а једна трећюtа кисеоник. Дакле, маса водоника у
датој смеш и је:

2 pV
т= --М т, где је Мт моларна маса молекула водоника.
З RT
270 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------

1 ма
По другом Фаралејеnом зак011у је: т=---q.
F z
•·дс је Ма моларна маса атома водоника, z његова валенца ( z =1), а F = N ле је
Фарадејев бџој. Следи:

2pVMm Maq
=-- одакле се добија
= 2pFVMm = 4pVF =SiбOC.
ЗRТ F q ЗRТМ а ЗRТ
441. Балон у ваздуху подиже сила једнака разлици силе nотисна и Земљине теже
ноја делује на балон са гасом у њему:

(р 1 -густина ваздуха. а Р2 водоника).

У нормалним условима (р= 100 kPa, Т= 273 К) густине ваздуха и водоника су:

pMz
Pz = - - .
RT
PRT
Следи: ОДНОСНО V=--------
pg(M1 -М 2 )

РМ 2
Маса водонина у балону је: т = Pz V = ------=--- (*)
g(M1 -Mz)

= - - -2 l t ' ' ' (**)

1 М
Како је тај водониl< добијен електролизом. то је: т
F 2

Из (*) и (**) се добија: t= ZPF =4000h.

l(M 1 -M 2 )g

442. У закишељеној води одвиЈаЈУ се реакција разлагања молекула воде на

негативан јон кисеоника и два позитивна јона водонина и рекомбинација јона. Нека је
И наnон који се доводи између електрода. Ако за време t кроз електролит прође
IШЛИЧИIIа наеле1присања q, у извору наnона се изврши рад: А= qИ . Према
Фарадејевим законима електролизе тада се ослобаt)а водоник масе:
1м 1
т =kq=--·q=---Mq (где је М =lg/mol ).
F z еNл

Mq?..
При сагоревању тог водоника добија се количина топлоте: W=т?..=--.
eNA
Према закону одржања енергије, количина тоnлоте W не може бити већа од рада
уложеног у извору напона:

Mq?.. мл
qИ?.--, одакле је И тin = --- =1,24 V ,
eNA eNA
 ЕАектрична струја, решења 271

443. Нюю је nолунрсчник отвора много маљи од nолуnречника сфере, то је јачина

поља у унутрашљости сфере jeдltat<a нули. односно наелектрисаље које долази у
сферу расnореl)иваће се равномерно no целој њеној nовршини. По Фарадејевим
занонима елентролизе важи:

т=--lt.
IM
тј. т =Ј_ м 4n:R 2 jt = 1,88g.
F 2 F 2
444. Не1<а је n концентрација моленула соли у раствору. а коефицијент
дисоцијације. а и+ и и· покретљивости 110зитивних и негативних јона. Отnор
електролита је:

R=----
ane(и+ +и-) S

O,lт·N А
l{онцентрација молекула NaCl је: n=---..:.:.. где је т маса раст11ора. М
VM
моларна маса кухињске соли. а V заnремина у којој се одвија елентролиза. Следи:

O,lтN А
n=---. односно
S/M

Стеnен дисоцијације је: a=------- 0,44.

O,lтN АR(и+ +и-)

445. У воденом раствору одВИЈаЈу се реакције дисоцијације молекула азотне

киселине на јоне Н+ и N03• и реакције рекомбинације. Концентрација и
позитивних и негативних јона је an. где је а ноефицијент дисоцијације. а n
концентрација моленула азотне киселине у раствору. Специфична nроводност
раствора је:

446. Брзина јона сребра у електролиту, nри јачини nоља Е, одреl)ена је формулом
v =иЕ. На 11углицу делују електрична сила и сила отnора, а nри усnостављеној
сталној брзини кретања интензитети тих сила су исти:
еЕ =6:rrr71v = 37rdТ/V, где је d nре•1ник ку г лице.

еЕ
С.'lеди: иЕ=--, ОДНОСНО d =-е-= 2,8·10-10 т.
37rdТ/ 31С7Ји

447. Јони се нрећу брзином v = иЕ и nрелазе nут једнак nоловини растојаља

изм~t)у елеtпрода:

d и d2
- = vt = иЕt = иt-; следи: t =--=0,8ms.
2 d 2иИ
272 ФИЗИКА 2М

448. јачина елентричног поља у цеви и кинетич1ш енер1·ија елt>1прона 11епосрсщю

пре судара са атомом су:

и е иЈ.
E=- и Wkiп =еи 1 =еЕЈ.: следи: wkin = - - '
d d

Љt би СЈIС!прон јонизооао атом мора бити: тј. и~ dW.

еА

449. .-\но је N YI!YHall број jOHCiiИX нарооа нојt) јонизатое нанраои за nреме t,

јач11на струје засићења је: l= Ne.

t
lipoj јоlю<их нщюва у јединици време11а и јединици запремине је:

450. Не11а је / 1 јачина струје !iроз отnор R 1, / 2 нроз R2. а / 3 нрш I!ОIIдсн:!атор.
Ta,tajt•:

/3 = neV . !'ЛС је. нрема условима залатl!а, n= 10 9 cm -З s- 1 и V = 250cm 3 .

llo l{ирхошь<~ним правилима је: и

Из наведених једначина се лобија:

451. Са графиl!а r.e nили да и nри струји /1 = 5 f.lA и nри /2 = 10 f.1A ван;и
Очов заноп за 1-асну цев. тј. отnор гаса је 11онстаптан. Л11о је R отnор гаса, R0
отпор реостата и r унутрашњи отnор извора наnона. онда је:

E=/ 1 (R 1 +R+r)

Ст~ди: тј. R2 -R 1 =E(_!__J_J=-200M.Q.

/2 /1

:taiUIC, отнор реостата треба смаљити за 200 M.Q.

452. llc11a је n IIOI!Ilelпpaциja јова. а и+ и и nокретљивости nозитиnних и
негативних јона. У датим условима јачипа струје је многа мања од r.трује заr.ићсња. na
се \ЮЖС занљу•1ити да важи Омоn заноп:
и и
l =R =ld. I'д<~ је специ<(>И'IIIа прово;шоr.т а= nе(и+ +и-).

aS
= иsnе(и+ +и-). ld
Следи: 1 OДHOCIIO n= = 2,3 о Ј 0 14 m -З о
d иSе(и+ +и-)
 МАГНЕТНО nо~ъЕ И МАГНЕТНЕ СИЛЕ

Маrнетно поље у вакууму

453. а) Вентори индунцијс магнстних поља прооодни1<а у датој та•ши имају исти
нравац. а суnротне смеронс. na је: В= В 1 - В 2 =О.
б) !Зе1пори ивду1щије магнетних nоља npoooдiiИlfa у датој тачки имају исти и нранац
и смер, на је:

Jl.ol
В=В 1 +В 2 =2-=lбОрТ.
r7!
о) На слици су нрИI<а:!ане линије мai'HCTIIC
инду1щијс 1<0је нролазс lfpoa тачlfу А
(нодјсд!Јаi<О удаљену од оба про1юдни1ш):
линија nоља струје 11 је lfружница у ранни
цртсња. а линија 11оља струје / 2 је нружница
у ранни IIOJmaлнoj на раван цртежа. Веlfтори

C.1111<1t )':1 pPIIIPIL~ 453 ''агнслн· ИIIJt) щије једног 11 дру1·ог поља у

тачки А су меt)усобно
IIOj)\laЛIIИ. на ј(~ 1111TCIIЗИTI'T )'!()'ni!C MaГHCTIIe llll;lylщИjt':

В=
~В 2 2 Jl.ol ~
1 +В 2 =-v2=113pT.
r7! в
.
454. На слици су nриl\азанн вентори и нд) lfције
магнетног поља cвat<Or нроводниlfа и ве1пор • -о
рt~зултују11е ~шгнетне индунцијс у тач1<и А:

Jl.ol Jl.ol \"' ......

в,=--: в2 =-- 'а' ..
2nr, 2т-2 '\, .................. ..
По косинусној теореми је: \, ................ 'z
'!\ ..........
2
В =В? +Bi +2В 1 В 2 cosa \ ........
и
' --
d 2 =r12 +ri-2r1r2 cosa.
\G---- ------
d
----~:~
r/+ri-d 2 Сл18<а уЈ решење 4 54
Следи: cosa= =0,575:
2г1 r2

в = Jl.o- Ј -z+-z+----
1 1 2 cos а _ Т
300 Jl. '
2,. r r 1
rr 2 1 2
274 ФИЗИКА 2М
------------------------------------------
455. На растојању х од центра прстсна магнстна индунција је:
2 3
В= Ј1.
о
IR 2 J1. 0 IR
в=----'-~---
Jl.ol sin
в=.:..___::_ __q>.;_
2~(R 2 +х 2
r 3

2(R 2 +~J2"
2R

tg q>

Следи:
l= 2RB 30,4А.
3
Jl.o sin q>
456. Инду1Щија магнепюг поља бесrюначноr· правог проводнина у тачни О kлиr<а
Jl.ol
а) oдpet)erra је формулом: В = --.
2т-
Може се сматрати да се то поље добија суперпоаицијом поља про!!одrrина
(нолуправа лево од испреrшданс линије) и прово.:тиr<а 2 (десно од испрекидане
шtније). Због r.иметрије су та два поља иста. па је:

Последњом формулом одреt)ена је магнетна индунција поља проводника облиr<а

полуправе (слиrш б).

2
---т+
(а) (б)

Слика уЈ решење 456

Из Био·Саваровог закона следи да је индукција маr·нетног поља било ког делића

r<ружне струјне rюнтуре (полупре•rнина r). у цеrпру те коrпуре иста (има праваr1 осе

rюнтуре- слика в): М= Jl.olbl .

4m-2
Yr<ynнa магнетна индукција nонтуре у облику крун:поr лука душине l добија се
сабирањем магнетних индуrщија свих делића тог луна:
~~ ~п
В = - - - (Ы 1 +Ы 2 + ... ). тј. В=--.
2
4т- 2
4m-
Проводник у овом задатну саr.тављен је од три nроводника: два су облина nолу nраве. а
један је четвртина танrюг прстена. Мап1етне индуrщије сва три nоља у та•щи А
имају исти правац и смер ("из цртежа"). па је резултујуће поље:

В=В 1 +В 2 +В 3 =2 1CR + 1CR 2

Jl.ol
z'
Jl.ol nR
тј.
Jl.ol ( 1r
В= nR l+4 =35,7 Jl.T.
Ј
4 4 2
 Маrнетно поље ЈЈ маrнетие сиАе, решења 275

457. а) Мапtетна индуtщија nоља нраволинијсних делова проводника у та•ши О

једнака је 11ули; постоји само ноље nолукружног nроводи и на:

В= J.Lol 7CR =Jl.ol =157 р.Т.

47CR 2 4R
бј Поље у ·t-а•tки О може се посматрати 11ао резултат суnерnозицијс ноља два nрава
нрuuоюtина (нолунраве) и једног nолу11ружног. У тачни О веtпори мaпteтtli'
иttдуtщије сtш три ноља имају исти nрава11 и смер ("из цртежа"). на је:
Jl.ol- +Jl.ol
8=8 1 +82 +83 = 2 J.Lol (2+1r ) =257 р.Т.
- - Rк=-
47CR 4кR 2 4кR
u) Магнетна индуtщија поља горњсг нраволинијсtюг дела nроводника у тачки О
једнаl!а је нули. на је:
р. / р. 0 / ЗкR
8=8 1 +82 =0- + -2- · - = - 2+37r =285,5р.Т.
Jl.ol ( )
4кR 4кR 2 81rR
458. 1\1ап1етна инду1щија у тачi!И О је венТОЈЮ!И збир магнетних индукција
бескона•1ног nравог nроводниl!а и кружног проводниtш. У случају nриназаном на
СЛИI\И (а) та два вентора имају исти нравац, а суnротне смерове, дон су у случају на
с.1ици (бј оба ве1пора истог и nравца и смера. Дакле:

а) В= Jl.ol2 ·27CR-J1.ol = Jl.ol (к-1)=214р.Т.

47CR 2кR 21rR

бј

459. Проводник на слици (а) састављен је од три nраволинијсна nроводнина (АБ,

CD и DA) и једног nолукружног nроводнина. С обзиром на nоложај тачне О. може
се узети да је магнетна индунција nоља nроводнина АБ и CD једнака половини
маt·нетне индунције nоља nравог nроводника дужине 2R.

в ......... 9............ с

'
''
'

лL--~-~-
--- ... D
~
(а) (б)
Слика уз реwење 459

Да1с~е:
Влв =Bcv = 1 Jl.olcos({', =-Jl._o_I cos45o =-Jl._o_z..fi_2;
2 27CR 4кR 87CR

Вvл
Jl.ol о J.Lol..fi
=--cos45 = - - - ;
Jl.ol
Ввс =--кR=--.
Jl.ol
27CR 47CR 4кR 2 4R
276 ФИЗИКА 2М

Следи: В=ВАв +Bcv +BvA +Ввс =f.lol

--
2R
(..fi
--+-1)
2
1r
=298рТ.

Поље rrраuолинијсrюг дела нрооодниr1а на слици (б) може се nосматрати 11ао

сунернозиција ноља бесконачног nравог nроводника 11роз који те•rе <.;Труја с лева на
д1~сrю и rrракш· rrрокодниr<а ВА нроз rюји иста толи"а струја тече с десна на лево.
Иrщуrщије та дuа ноља у тач"и О су:

Осим тоr-а. у тачки О rюс1·оји и nоље кружrюг дела nроводнина:

J.lol 47rR f.lol
Bз=----=--
47rR2 З ЗR
Унуnна магнстна индуrщија у тачни О је:

f.lol(I- - - - =180рТ.
В=-В 1 +В 2 +В 3 =- 2-.ЈЗ)
R З 27r

460. !{ада струја тс•rе нроз квадратну rюнтуру вектор магнетне индукције на оси
те нонтурс има правац дуж осе (слика а). а интензитет тог веrпора сразмеран је
ја•rини струје: В= kl . где је k фактор који зависи од дужине странице нвадрата.

Слжа уз решење 46О

Маrнетно nоље струје l кроз контуру FADCHGF исто је као магнетно nоље трију
rшадратних rюнтура: FAВGF, ADCBA и BCHGB, нроз које теку струје јачи на l у
с~rеровима приказаним на слици (б). Свака од ових "онтура у центр) коцке даје nоље
индунцијс В. а праощ1 uснтора та три поља су меl)усобно нормални. Дакле. магнетна

индукција у центру коцке је: В0 = ~3В 2 = в.ЈЗ.

461. Заједно са nлочом креће се и наелеrприсање које је расnоређене no њој, те
постоји одговарајуће магнетно nоље. Плоча се може изделити на бесrюначно танrн~
nрстенове "оји су еrшивалентни кружним струјним rюнтурама. .-'шо је Т nериод
 Магнетно поље и магнетне сиАе, решења
277
-------------------------------------------------

ротације. а tщ наелентрисање nрстена nолупре•1нина r и дебљине !'!r (сли•,а).

од1·оварајуl1а ја•шна струје је:
дq а2т-дr
Ы =-- = - - - - = ra(J)!'!r (а- IIOBpШИIICIШ rустина наелеlприсања).
т 21r
(Ј)

Индукција Mal'lleпюr поља то1· nрсте11а у центру nло•1е је:

/tJJ = Jl.obl = Jl.oa(J) дr .

2r 2
Унуnна магнетна инду1щија у центру nлоче једнака је
эбиру магнетних индукција свих нрстенова:

Јl.оСТ(Ј) ( )
B=ftJJ 1 +М 2 +М 3 + ... =---- дr+дr+дr+ ... ;
2
В = Jl.oC1(J) R = Jl.o(J)R _!!.__ = Jl.oOXJ .
2 2 7ТR 2 27ТR
Слика уз Ј!ешење 46 1

2
462. Магнетни момент "ружне струјне [(ОНтуре је: Р т = IS = l~rR .
Јачи на струје се може добити из формуле за магнстну индукцију на оси контуре:

џ 0IR 2 џ IR 2
В= ; за R<<d је: В=--0---
3 2d3
2 (R 2 +d 2 )2

Следи: I= 2d ~
3
и
3
2
Pm= d Bir=0,05Am 2
џ0 R Jl.o

463. Кретаље наелектрисаног прстена е"вивалент1ю је крушној струјној 1юнтури.

Магнетни момент те контуре је:

Pm =lS=!l_7ТR 2 =qf7ТR 2 =3,14·10-9 Am 2 .

т

Момент имnулса nрстенаје: L=mR 2(J)=mR 2271j.

Следи: ~=_!L=S·I0- 7 C/kg.

L 2m

Деловање ~•аrнетноr поља на наелектрисане честице

464. За "РУЖНО "ретање наелектрисане честице у магнетном nољу важи:

2
v RqB
man =FL, тј. m--=qvB, тј. v=---.
R т

mv2 R2q2B2
Ниliетичка енергија честице је: Wkiп =--2-= =2,7·10-12 Ј.
2m
278 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
465. У унрштс1юм елснтрич1юм и маrнспюм nољу наелснтрисана честица се нреће
равномср110 11раволинијсни ако nоља на њу делују силама истог nравца и интензитета,
а супротних l:мсрова:
Е 6
qE=qvB; следи: v=-=10 rnls.
в

466. f{аЈю се nрото11и у укрштеном електри•11Юм и магнстном nољу нрећу

Е
nраволинијс1ш. то је (према рсшењу nретходног задаТI(а) њихова брзина: v=-.
в
Падом 11а мету nротон се заустави, тј. nромена њеrовог имnулса nри удару у мету је:
тЕ
бр=тv=-.
в
~ тЕ
Да1с~е. мета делују на nрото11 силом: Fj = - = - - .
t!.t Bt!.t
Истом толиком силом (у суnротном смеру) nротон делује на мету. За време !:J.t на
мету nадне дN nротона, а уку11на сила нојом сви они делују на мету је:
дNтЕ
F=дNFj =--.
Bt!.t

.lачина струје nротона је: Ј = дNе (е- насле1присање протона).

t!.t

Следи:
дN Ј
ОДНОСНО F = /Ет = 2 ·10-5 N .
t!.t е Ве

467. После npet)eнe потенцијалне разлине И у слентричном nољу. нинети•1на

тv
и v=~2~U.
2

енергија и брзина честице су: --- =qU

2
mv 2
За нружно кретање честице у магнетном nољу важи: --=evB.
R

Следи: т ~2qU =qB. одакле је:

R т

468. а) Растојање тране од nунотине једнако је nречнику кружне nутање јона у

мап1етном пољу (сли1'а а):

,"''
.... ---- ....

''
v /
/
0-
в
' \
\
1 \
1

2R
2R 0
(а) Слика уз реwење 468 (б)
 Магнетно поље н магнетне снАе, решења 279
-------------------------------------------------

тv 2
--- =qvB; d =2R =2тv, тј. d = l:_J2mqи =~~W т .
R qB qB В q
Следи: dн• =28,8cm; d н; = 40,6cm; dн+
Ј
=49,9cm.

G) )(а би трш((~ Ј(Исеониl<а и азота биле ра:щиојене. азuтови јопи који из:1еl1у уз дес11у
ИIIИilY IIYHOTИHC треба да ОПИСују nутаљу МаЊСI' ПpC'IIIИKa ОД КИССОIIИКОИИХ јона КОјИ
ю.1н~ћу у:~ леuу ииицу 11унотиttе (слина б). Следи:

do -г:.dN +Ы; Ы-г:.d 0 -dN =~~ 2ит,

q
(.Ji6-.Ji4)=7,5cm.
в

469. Еле"трон улеhе у коtщензатор брзином: V =i2~in =i2:и .

)la би се даље кретао 110 круж11ој nутњи. сила 1юјом е.·tектри•11ю поље ко11дснзатора
делује на елс"тро11 треба да буде усмсрс11а дуж полу11речпика ка оси ко11дензатора.
Дуж полу11ре•11tика на елс1про11 делује и Лщ>е1щшш Ol!la. али у су1tротном смеру.
Елснтро11 ће се нретати по круж11ој путаљи ai(O М) рсзу.пују!Ја сила обезбеђује
неоnходно t[ентриnетално убрзање. Дакле:
v2
m-=eE-evB. OДHOCIIO 2еи = еЕ -евi2еи .
R R т

Ј{аtю је h << R може се сматрати да је Е =~. пе Је. и1 напо11 из111е >У о 1 блога
h
, 2еи и
liOII;Leнзaтopa. Следи:---= е __ј_- е В --- • одаt;,н~ ј<~
i2еи и, =W_!!_+hBi2eU.
R h т R т

470. У најиишој та•н;и крунше нутаље па те.·tо де.I)ј)

Земљина тежа •. 1 lоре11цова си.'tа и сила зате:1ања 11ити t>ao 11а F,
C:IИILИ. llo П Њутновом эако11у за тај noлo;t;aj важи: v
mv 2 /,"--
---=mg+T-qvB ... (*)
l ,, mg+T \,
'
llpeмa заtюну одржања енерпtје је: ' '
'' '
mv0 тv
2 2 ''
'
:'
---=---+2mgl ... (**) '' ''
2 2 ' ,
'
И:1 једна чине (**) се uиди да је брзи11а v0 мини~tа.1на 011да ', ______ ).~
~;;ща је MИIIИMa.IIIa UЈ>:!Ина v; ИЗ ј<~дна•tИIIе (*) Се UИ.lll .ta је ·- Vo
бр:ЈИIIа v минимална t<ада је сила затезаља једнака пу.1и. За С1111<а уз решење 47О
Т= О из једп<i'tине (*) и (**) се добија:

v0 = 5gl+-q---
282/2[ l-
и
[
2m 2
280 ФИЗИКА 2М

471. На тело делују Лоренцова сила, Земљина

тежа и сила затезања нити (слика). За кружно
...
!\
кретање тела у хоризшпалаюј равни важи: cpi ср\._
4я 2 ~ ......
тr--
2 = qvB + Fz sin q>.
~
т
. 21r ...... ...•....
Како је r = lsinq> и v= l sшq>-.
т
nретходна једна чи на се своди на: -. ::_
4я 2
21r
тl-2- = qBl- + Fz,
т т mg
Сл•а уз реwење 471
(т~ -qB}
2
односно
Fz = :

У вертикалној равни тело се не креће. na важи: тg = Fz cosq>.

2
тg тgТ 2
mgT 2
Следи: COS(/) = - = ----'='---- r = lsin!p = l
Fz 21d(2л:m- qBT) ( )

472. Брзина електрона има две комnонеапе: једну (vp) nаралелну са линијама
магнетне индукције, другу (v.) нормалну на њих. Под дејством Лоренцове силе
електрон се креће no кружној nутањи у равни нормалној на линије магнетне индукције
.константном брзином v.; истовремено, креће се и равномерно nраволинијски,
брзином vp, дуж линија поља. Дакле, nутања електрона је заоојница nолупрсчника R
и корака Н (слика).
За кретање у равни нормалној на линије nоља важи:
vz
та. = FL. тј. . т_.!!_= ev.B. Следи: R = mvsinq> =0,19mm.
R еВ
Корак завојнице је nут који nређе електрон у
правцу поља за време док 11аnрави један обртај у
равни нормалној на nоље:
27rR
Н= v Т= vcosq>---;
Р vsinq>

Н = 2mnvcosq> = 2,07 mm.

С..... а уз решеи.е 472 еВ

473. Ако се занемаре ефекти крајева, у соленоиду је хомогено магнетно nоље чије
су линије nаралелне са осом соленоида. Стога се електрон у соле1юиду креhе по
завојници. Индукција магнепюг nоља, nолуnречник и корак завојнице су:

8 = J.loNI • R = тvsinq> и Н= 2л:mvcosq>.

l еВ еВ
а) Дуж осе соленоида електрон се креће сталном брзином vP, na време које nроведе у
соленоиду износи:
 Магпстно по,ье n магнетпе сиАе, решен,а 281
-------------------------------------------------

1 1 z/m
t =;;= vcosq> = )2eU '
cosq> ---
тј. t = cosq> vz;u.
т

()) E.rн~KTIIOII l11~ бар два 11ута нресеlщ осу соленоида ано дужина соленоида вије мања
он 2Н:

;о: 4mnvcosq> . f.JQNI > 4mnvcosq>

1 тј.
еВ В - еВ

С1сди: 1 . = 4ncosq> )2mU

mш JioN е .

474. l)рзина •1еспщс у та•11Ш А је:

Н = 2mnvcosq> .
!(ора н заnој11 и lll' но нојој l1e се lфСтати чест и 11а у соле11оиду је:
qB

У1-ао <р 110 )С.ЮВ) занатна jt~ чали. па с.:н~ди: cosq> = 1. тј.
Н= 2mnv.
qB
1
it'CTИЩI Јн• IIIH'CI~iiИ ОС) CO.:te110И)t3 IIOC.IН: СВ3НОГ периода обртаља. OJliiOCIIO fJOI..Ie
111н'IJPIIOI' lt<:JIOI' браја шрана :швојшщс дуж IIJ1aBita наља. Ланле:

1 =kH =k Zmnv и 1 =(k + 1) Zmnv .

q81 q82

И:1 навс,tених јед11ачина с.н·;tи: 1(1-~ \= Zmn

82 Ј q82
pqu =
т
Zn
82
рти
q
.
q 8n 2 U
Онат:н; сР .:1обија снеuифично ваелентриr.ање чt;стиttс:
т = 12 (82 - В1 f ·
475. llpe~ta ус,юву эанатна. нада су оба но.-ьа ун.Ј,учева
с
•н·стина се нреlн• раnво~н~р1ю rtrююли11ијсни у xOz rаuни.
У IIШИTИUIIOM С\\Сру Ј-<Ю' llil 'IССТИЦ)' ...tСЛује е.•Н'IПрИЧНа
СИ.'\<1. а ~ III'ГaTИBIIOM CMt:p) у-осе MaГIICTIIa Г.И.'tа:

F, = еЕ и F"' = evBcosq>.
1
lt>r.тина ct• Jipt>lн· paBIIO\tepвo нраволинијс101 а1ю је:
Е
F, = F," . OЛIIOГ.IIO v = --- .
Bcosq>
f{;ца Cl' 11Cii.·I•Y'IИ e.'ICIП'IJИ'IIIO nаље II[JOTOII IJr r.e нрета·1 И 110
.!аЈюјниЈtИ 1>npa1>a:
Н= 2mnEtgq>
Н = VSin. qJ ·Т = VSin. <р---.
2mn
тј.
е8
2
еВ
476. lloчm·нa брэина јона је нормална на 11раваu
\l:ti'IH'TiiOI' IIO.Ъa. lla fн: Cl: ј011 liiH~TaTИ H()JICTaiiTIIOM брЗИIIОМ
JltJ нр~ ЖЈЈо,\t .lyliy нoлynpt''lllинa R (сл и на):
 ФИЗИКА 2М
282
-------------------------------------------------
-
R = ABtg/3 = rtg (к-а)
- - .
2
тј. R = rtg75°.
о
v2
Из т-= qvB следи: v = qBrtg15 = 10s mls.
R т

477. На честицу у nравцу х-осе не делује ни11а11оа сила, na се душ те осе она
креће стално~! брзином v.., =v0 . Душ у-осе tta честицу делује константна
qE
слс11три•1на CИ,Ita, na се у том праоцу чес.тица 11реће сталним убрзањсм: а,. =-.
. т

Душ z-occ на чес.тицу делује Ј/оренцооа сила Fz =qv..,B = qv0 B. услед чега се у
равни нормалној на у-осу •1естица креће no нруншој nутањи брзином v0 и са

nериодом: т __ 2тп.
qB
а) IЈестица ће n -ти nут nрес.ећи у-осу наtюн што наnрави n обртаја у равнима
нормалним на правац магнетног nоља (тј. у-осу). Тада је њена у- координата:

уп = ayt = qE (п 2тп ) 2tr 2 тE

2 2
2
2 2т qB тј. Yn=n ~
б) Yr-ao q> између правца брзине честице и у-осе. у тренуп<у 11ада •tестица n- ти

нут nресеца у-осу, одре~ен је једна•1ином:

v.., v0 Ј v0 B
tgq>=-=-. тј. tgm- vo тј. tgq>=--.
vy ayt "'- qE 2тп n 27rE
-п--­
т qB

478. У равни нормалној на npaвatr магнетне Иtlдукције елентрон се нреће no

нрушној nутањи са nериодом: Т=2тп.

еВ
У 11равцу магнетног и елентричног nоља на електрон делује елентрична сила, na се
еЕeU
дуж тог правца он нреће нонстантн им убрзањем: а =-- = - .
т md
Са негативне на nозитивну nлочу елентрон стигне nосле времена:

v-;; v;u
t= {2d=d{2r;.
Еле1прони ће се скуnити у једној тачни на nозитивној nлочи ако је време t целобројан
умножак nериода ротације (који је исти за спе електроне јер не зависи од брзине):

t =nT , тј. d {2r; =n 2 тп .

v;u еВ
Ј ed 8
2 2
С.•1еди: И =--2- - 2 • где је n= 1, 2, З, ...
n 2тtr
 Магпетио поље и маrнетне силе, решеЈЬа 283

) (оfiијено rн~нюње uажи уа нретностющу да елентро11 nолааи са 11сrати11н1: IIJIO'It'

эанРмаrљино малом брзи11ом (али нс јед11аном нули)- то је у задап<у и рс•1е1ю . .\1ю ј1•
v номнонента nочетне fiр:!Ине слснтро11а у нравцу ноља, 011да аа щЈетюuе у нрющу
ноља оажи:

eU
d = vt+--t 2 .
2md
OДIIOCIIO време ПОСЛС IIOI' елСНТЈЮIIИ СТ111'11)' ЈЮ IIOЗИTИBIIC ПЛО'IС ЗаUИt:И ОД брЗИIIС V, тј.
неће COfl слс1пrюни при nреласну са јед11с на другу пло•1у 11аnравити цео број обртаја.
те 11el11' ни 11асти у исту lЋ'II<Y 11а позитивној плочи. Данле. шири11а ~tрљ1· у 1юју
дпла:Јt' еле1про11и заниси ол бр:ш11а нојима еле1проt1и полазе са IICIЋTИIIHI' 11.•10'11\

479. !{ада атом није у магнетном пољу. центрипетал11о убр:1ање 1'Јн:1аро11у

2 1 е2
об1:збеl)ује l{улонова сила: mr(J) =---.
4:7rEo r2
.\1ю је атом у магнст11ом нољу. душ rюлунре•щи1<а путаље делује и .llоренцооа сила. на

, 1 е2
је: mr(J)1- = - - ±erro1B (зна~; зависи ол смера мarнt:TIIot' поља).
4m::0 2r
Одузимањем јсднt~ јсдна•1инс од лругс. добија се: mrjro1 - roj(ro1 +(Ј))= erro1B.
l{atю је ro1 -(Ј)<< (1)1 +(Ј). мон;1: се узети да је ro1 +(Ј)= 2ro1 • на следи:

6ro = еВ .
2m
480. Елс1прони. смито11ани са жицс. нрсћу r.c по
~;руншим 11)"1Ћњама у раuнима нормалним на ос)
/"1------~
ЦИ.'111Ндра. \iiO IIЈН~'IНИЦИ Нј)И!IИНа ТИХ путања НИСу
М<IЊИ Од R еЛСIПЈЮНИ Јн: падати на ЦИЛИНдар И
струј1ю IЮЖЈ lн: бити :штпорсно. тј. тећи ће
1:Л1'1прич11а стр)ја. Дан.11:. ампсрметаr поназуј1•
ja•IHH) стр)јl' раз.'ЈИ'IИТУ од нуле а1ю је: 2r ~ R. !) в
в"
2 v ~ Rо
111
lj.
Сли~<и у.о рt·ш~,.,.. 480
еВ

. lорt~ннова 01.1<1 111' \tt:љa ИIIТ1'11З11л~т брзине елентрона- он и~нооt: v=PW т

(:.lt:JIИ: 2 .Ј2тW ~ R. о;щосно

В5.2.Ј2тW .
еВ eR
\но ј1' тај )t:.юв исn:v1ы~н. нроз I<U.·IO те•11: струја •tија је ја•tина ноttстантна- јР.р сви
~~.'lt'HTJIOIII·t liOjl' r~\IИтујс жица CП!Jii) на цилиtщар и y•lr·cтuyjy ) нровоi)!'Љ~ стр)јс. а
број 1'\IИTOI!<illll\ l':leHTj)OH<l )' једИIIИl!И Bf1t'~tella јР., 11р1~~1<1 )'t:ЛOUY :ta;ЩTiia. liOIIC'I<IIПatl.

, (а~;:н·. ан о ј1· в 5, 2 .Ј2тW

eR
.
ампер~1етар н<жа:Ј)
. .
Jt' Јачину стр,\ Jl~:
. 10 =ne .
284 ФИЗИКА 2М
------------------------------------------

\1ю је
В> 2 .Ј2тW. амперм(~'IЋР 1Юii11:!yje ну.11)· јер елеитропи не стижу ЈЮ
eR
цилИ11Јtр11. тј. с.трујно tюло јР пренинутu. Ою·оu11рају!ЈИ графин :!11ВИС!Юсти јачинс
струје ОД М11ГНСТIН~ ИIIД)'IЩИјС llpИI!<IЗ11H је Н11 СЈIИЦИ. Струј11 IШЛ11 1111 11y.•ry :щ:

Во =2.Ј2тW.
eR
481. До р11:щвајан.а наелеtприсаља на пло•tама нонле11затора (тј. на половима
и:нюра) лола:щ :1ато што 11а носиоце струје (q) у течности делуј(~ Јlор(~Јщова сила у
нршщу rюp.щt.IIIШI нё\ шю•tе. ГЈреююст слснтро>.~оторtн~ си.<н~ извора (иЈ добија сР из
једНё1'111НС:
и
qvB = qE = q-; следи: и= Bvd.
d
2 222
На rютрошачу се ослобаl)а с11ага: P=l2R= ( r~R ) R=(Bdv d R)2.
-+R
aS
482. lla fiюю ноји сле'>1ентарни део nрстена д)'жине Ы (Ы ~О) Д(~.l)jt'
.'lорснцоuа си:1а: дFL = дqvBR = MlvBR .
Та сн.<ш. ~а сnа11и дС.'Iић. и~ш правац та11гентс н11 прстен. па је у") 1111н \!ОМ(~ нт си:1с
1юји делуј1~ 1111 цео прстен једна11 алr·1~барс~;ом збиру ~юмената ноји делују на Cllt'
лслићс прсп~на:
М = nRдFL . где је n (n ~оо) број делића:

М = nRM/vBR = nblRЛvBR . тј. М = 27CR · RЛvBR = 27CR. 2ЛvBR.

483. За елементарно мало врс~tс Ы прстен направи елементарно \ШIИ померај
дl = vдt. при 'ICM) се момент импулса прстена промени за:
М= Мдt. где је дМ момент силе иоји делује на прстен.
Гlр()Ма доиаааном у решењу претходног задатиа, следи:

М= 2JCR 2ЛvBRдt. однос11о М= 2JCR 2ЛВRЫ.

f{111i0 је А= _g__. следи: М= QRBRbl.

27CR
За време Ы прстен је у мапtет1юм пољу описао ци.·tиндар дужине Ы и полупречнина
R. Флунс ироз омота•1 тог ltи.•IИIIдpa је: дФ = BRдS = BR2JCRbl.
Толиt<а је и разлика флуt<ссва ироз базе цилиндра. односно промена маг11епюг флу11са
нроз површину nрстена. Даl<ле:
/ј. ф
RBRдl =--, ОДНОСНО М=QдФ.
27! 27!

484. Ротё\ција наелснтрисаног прстена оио своје осе енвивалентна је магнепюм

JtИIIOЛY момента:
 Маrнетно поА,е и маrнетне снА е, решења 285
-------------------------------------------------
q 2
Рт = IS =T7rr где је Т nериод тотације, а r nолуnречник nрстена.

Следи: (Р: има правац осе ротације nрстена).

Меха••и•ши момент импулса nрстепа 1юји ротира оно cuojc осе је:
2 -
L =/(Ј)= mr (Ј) (L има nравац щ:е ротације прстена).

На маrнстпи ди110Л маr·нет1ю поље делује моментом силе: М =ртхв

Ве1пор М је нормалан и па В и на Pm , ошюс1ю нормалан је и па npauaц

мariiCTIIe Иllдуl{ције и на осу nрстена. И11тензитет uе1пора момента силе је:

М = рт 8 Sin (] (ВИДИ СЛИI{у а).
За елсмептар11о мало време дt прсте11 добија бсСЈюпа•ню мали nрираштај момента

имnулса: М=М дt .

(а) (б) (в)

Слика у.1 решење 484

Bl'liTOp М има исти правац као вс1пор М , тј. нормала11 је и 11а осу nрсте11а и па

11равац ~1аrпстне и11дунције.

l{ai{O је угаопа брзина ротације прстсна око своје осе uелика, то и вектор L има

ве.IИiiИ ИIПСIIЗИтет; nошто је време дt беснопачпо мало, то је бес1юна•ню мали и

HIITCIIЗИTCT ВСIПОра М. ДаiiЛС, М<< L, na Се MOHie СМатрати да Се ИIПе113ИТеТ

\IU~Ie1п-a имnулса nрстс11а 11с мења. Меl)утим, како је М нормала11 11а L . то се
\ICIЫt нраоа11 uе1пора L : орх ое1пора L оnисује 11ружпицу око nравца ве1пора В

нао на с.rнщи (б). Bei<TOp L има nравац осе прстсна, што значи да оса прстена

ротира OliO нраоца маrнстне индукције- то liрстање осе nрстспа назива се nрецесијом.
286 ФИЗИКА 2М

У1-аона брзина прецесије MOil{e се одредити помоhу слике (н). У llt~кoм трс~нуТiiУ

момент имнулса прстена је L ; аа бес1юначно мало време дt нрираштај момеiiТа

и~туж:а је Ы- · даl(ле. оса 11рстсна описала је у1-ао дq>. Угао11а fiрзина 11рецесије је:
и

ю = Lsin8 =--и. ю =-1--м =-1-р Bsin8.

Р !J.t Lsin8 !J.t • Р L sin 8 L sin 8 "'
qB
Следи: тј. (Ј) =-
р 2m
Дatute. YIЋOIНI брзина 11рсцесије нс :1ависи ни од у1-аоне брзине ротације нрстена оtю
своје осе (уз услов да је брзина вслиl(а) ни од нагиба осе ротације према Ј!Инијама
маrнетне инду"цијс.

485. Холон напон ностоји измеiЈУ rорње и доњс rю11ршине п.сюч1ще. а нос.rн~Јtица је
делонања Јlоренцове силе на слеtпроне који се усмерено 1<рећу кроз плочиttу. lloд
дсјст11ом Лоренцове силе електрони добијају 1<омnоненту брзине у nранцу нормале на
струјни то" и t<рећу се t<a горњој страни nJ\O'IИftC. Тиме се у ПЛО'IИitИ индуl<.\'је
HOI!peЧIIO (у ОДНОСу на СТр)'јНИ ТО!< И у ОДНОСУ На маП!СТIЮ nоље) C.IIC!iTpИЧHO НОЉ('.
чија је јачи на одрс!)ена једначином:
FL = F,[ • односно evB=eE. односно Е= vB .
Наnон измеiЈУ доње и горњс стране rtлочице је: U н= El = vBl.
l:iрзина усмерс~ног t<реташl. е.1еtпрона може се изразити пре1<0 јачине струје:
Ј
Ј = neSv = neldv . oдatme је v = -- .
neld
1/В
П ре ма томе. Х о лов на нон је одре!)ен форму лом: Uн = - - .
ne d

Одатле се добија концсtгграltија електрона у пло•1ици: n=_!!!._= 1023 m· 3 .

eUнd
Сnецифични отnор се може добити из формуле за отnор шючице:
U L U Uld _8
R=-. тј. р-=- одаклејс р=-=1,7·10 .O.m.
1 ld Ј JL
и рЈ
486. јачина nоља у nравцу струјног тока је: E.=-=-
L ld
Ин /В
Јачи на "nonpe•шor" еле1при••ноr поља је: Е2 =--=--.
l neld
С.'IСДИ: .§_ = рпе =15. 10-4.
Е2 В '
487. На слоfiодне наслсtприсане •tсстице транс дСЈtује Лоренцова сила која доводи
до разд11ајаља 11аслсктрисања и nојаве елентричноr nоља у nравцу нормалном на
струјни ток. јачина тог ноља одрсt)ена је једначином:
qE = qvB; следи: Е= vB.
 Маrпетно по/ье и маrнетне сиАе, решења 287

Напон иамсfЈУ тачана 1 и 2 је: и= Ed = Bvd ... (*)

()р:!Ипа нојом се I<PCily носиоци струје добија се из <Јюрмуле: Ј= nqSv.
У тој формули n је концентрација слободних наелеrприсаних честица, а q је њихооо
пае.1t~rприсање; производ те две IICЛИ'IИIIC nрсдстаRЈъа защ1t~~1инс.ку rугпшу

11ш·.н·нтрисања: Ј = pSv = phdv . . . (**)

Њ (*) и (**) се добија: и = /В .

ph

488. lla cжJfioдiiC e.'H'IПJIOIH~ у \lеталу де.:rује Jlopeнuoua сила ноја И\ вуче 11а јед11у
fi0 1111! IIOIIpUJИII) II.IIO'IИitC. ТИ~!(' С(~ Иll)l)'Hyje IIOilJH~'IIIO e.IICIПpИ'IIIO IIOЉC 'IИја је ja'IИIIa
одрРI)епа фОЏ\!улом: е Е= е1 1 В. , larc.rc: Е= vB. Наноп иамеiЈу бочних 11011рши11а
11.'10'1111\t~ је; и = Ed = vBd .
lloљt: у II.IO'IИIIИ се IЮЊС сматрати \OMOI't~llим (:Јбоr· мале дебљи11е 11лочицt~ )
110рt•(ЈСЊ~ са .\pyr·e дВе ,\И~II~II:Jиjc). \но је С1 IIOHJНIJИHCK<I I')'CTИIIa ИIIJI)'IiOHaiiИX
IЩC:It:r;тpиcall,a 11а IIOIIЏШИIIa~la II.IIO'IИI(e. Ollдa је:

OJIIIOCHO vB=~:
ео

489. iiOJl .H~jCTIJOM .:JopCIIЦOIII' п;.н~ P.ICKTJJOIIИ СС нрсћу на IIOIIJHIIИIIH НУГЛИI\1~.

Tи.llt' и·) r>) r·:11щи иrцyli) jt• 1':rектрич11о поље чија је јачи11а одрсl)t:щ\ једна•rиrюм:
еЕ =evBsina: с.~ели: Е= vBsina.
\1анпr~шлна разпина нотеrщија.•rа је измеl)у двеју најудаље11иј11\ тачаrш, односно
Юl!ећ) тачаr;а ноје С) на нрајеuима пречним нуглиrtе парат~:Јноr· са нравцРм
;(OpPIЩOUC СИ.IС:
иmv. = E2r = 2vBrsina.
490. У оfiџтвом рt:фt:рсllтном систему везанО\! за ваљаr<. на елентроне делује
нt·нтрифу r-a .. нra сила ноја .ювони ло раздвајања нает~rприсања. !{ао што ј~: rнша:1ано у
pt'lllt'Њ) за,1апiа ~~20. aliu се ,tиcli обрl1е ван мапrстнur· поља. юмеiЈу осе и површинt'
2 2
тш R
Ш\Љiiа индун)јt~ t:e напон: и= E"R =
2е
.\r;o постоји ~tагнетно поље. чији је нравац паралелан са осом ваљка. на e:rcrПJ>OIIf~ дуж
нолупречника ваљrш дел)' јР 11 .lupt•нцoua сила. Елсктри•шо поље се вel1t> ивдуковати
ar;o Лоренцоuа и центрифуrалва си:rа имају исти интензитет и супротне смерове:
тш
mrш 2 = evB. mrш 2 = еrшВ . тј. В=-= 5,7 ·I0-9 T.
е

491. У uбртно~r рсферt•нтно~t систему везаном за uaљar< на слобопне елентроне у

нраuцу по.rупречниr<а делују центрифугална и Jlopt•rщoвa сила. Стога дшrази до
ра:щвајања 11ае.:rектрисања и индукоuања елеrсгри•rнш· rюља у ваљну . .'lи11ијt~ силе тог
ноља су ycмep!~IIC дуж rюлунречвика паљка. Јачина тоr· поља oдpt~IJella је једва•rиrюм:

е Е= !evB ± Fcf!, оююсно е Е= levB ± mrш 2 1

() эавис.rюсп1 од смсrа ротаrtије наљна. Лореrщова сила може де:юнати на оси uаљна
и.111 у сунролю~1 c~repy).
288 ФИЗИКА 2М
------------------------------------------

У залатну су дате бројне вредности величина. па се израчу11авањем добија ла је

mm2
- - << Bm. тј. може се занемарити утицај t(ентрифуrаюн~ силе на јачину
е

индунованог eлetпpи•ttiOI' нш1.оа. Према томе. tta растојању r ол осе наљна ја•tина
индуноuаног елеtпричног ноља је:
Е= Bm · r . . . . (*)
Наtю је noнa:tatю у решењу задатна 225 јачина nоља у унутрашњости рашюмсрtю
занреминс•<и наеле•присаtюr ваљна, 11а растојању r од осе одређена је формулом:

Е =...!!_ · r . . . (**)
2е0
Из (*) и (**) следи да је у датом nровошюм Ш!Љiiу, 1юји ротира у магнетtюм rюљу,
на(~.ltеtприсањ•· равномерно распореl)ено no заnремини и да је за11реми11с1<а гус.тина
ttаеле•п·рисања:

р = 2e0 Bm =8 ·1 0- 12 C/m 3 •
·\iio је R полупречпи•< ваљt<а, ја•tива елентричпог nоља па његовој nовршипи је:
Е=Вй>R . . . (#)
,\но је и густина наелентрисања на noupшиltИ rtроводниt<а. јачина елентричнm· ноља

уз ту tюnpшиtty је: Е=~ . . . (##)

Ео
И:t (#) и (##)се добија повр111ИНСI<а густина наслтприсања ваљна:

и =e 0 BRm= 2·10- 13 C/m 2 •

492. l{ано је nоt<азано )' решењу залатна 130 маt<симаЛitа брэина ротације цеви је:

v=fi.
Обртање наелснтрисане це011 (са везаним наелентрисањем) енвиваленпю је nостојаљу
ве .. tиног броја liружних струјюtх нонтура. односно магнетно поље у цеви енвиваленпю
је ltаrнетtюм nољу у солеtюиду са великим бројем навојаt<а (слиt<а). -\ко је ширина
једног навојliа Ы ( Al --7 О), одговарајућа јачи на струје је:

1 = !!.q = и2т-Ы =uvbl.

т 2т-
v
lll
-\tю је N број навојана на дужини l соленоида. индукција
мапtетног поља у соленоиду је:

в __ }.JQNI • ОДНОСНО
В __ }.JQuvNbl .
тј. В= J,lQUV.
l l

Лан ле:
ел ..... уз реwење 492

493. У 11равцу радијуса nлоче на елентроне делују Лорснцова и цеltтрифугална

сила. Претноставимо да Јlоренцова сила има већи интезитет од цснтрифугалне. тј.
 Маrпетизам, решења 289
-------------------------------------------------

еВ
erwB > mrw 2 • тј. w<-- (што је врло реална нретносташ<а с обзиром нн број1н•
т

вредности М<Ю' и наелс!fтрисања слс1про11а). Њt слс1проне у левој nлочи kли1<а н)

.llоренщша си.11а делује у смеру од нериферије 11а 1\I~IIТpy, а на елентронс у десној
II.IIO'IИ у сущютном смеру. Сто1Ћ се у центру леnе нлочс ствара вишю<. а у ltентру
десне мањан слсiПрона. те l1c, нроз nроводнин који IIOI!eзyje центре nлоча. Јюlш но
nр1~ласна елсiПЈЮна са леве на десну: лева шюча биlн~ наслеiПЈнн:ана rю:нпишю. а
дi~CIIa неrатиnно. Дати систем вредстаuљаllе раван 1юндензатор са нерашюмср1юм
расподелом насле1присања ва пло•1ама. Због прерасподеле каеле1присања. 11а сва1юј
IIJIO'IИ востојаiЈс инду1юва110 слентрично 110ље усмерено душ радијуса.

-(-
(Ј)

(а) (б}

Слика у.1 решење 493

iос~1атрајмо један ет~1прон на растојању х ол IЏ'НТЈЖ ;tPCHI~ плоче {1:"11111а а). lk1ш ј1·
i: ја•вша ралнјалног I~ЛPIПPИ'IIIOI' 1юља ~ тој 'IЋ'IIOt. Тана :Ја lip~ љ1ю I!Јн~тањ" Јато г
1'. н~!iтрона важи једна ч и на: man =е Е- F1• • оююсно m.xw =е Е- exwB .
2

О;щтn~; ct' 'юже добитн ја•1и1tа paJtltja:tнol· ''-'ll'tПJHt'IIIOI ноља 1 :tai!И<:IIocпt o;t
растојања он ltt~нтra 11.'10'11':

m~ }.
2
Ed(x)=( WB+

::tИ'IJIO ct· за .. н·в:.- 11.•юч~ .!обија: Е 1 (х)= ( wB- m~

2
( } .

! .tшшо 1lВа .ll'.tИIJa 11011ршинс на cвalioj 11.10'111 ~>ао нн I .. IИIIИ (б). IIP!ia С) п1 .!t'.lllllи 11а
растuјањ) r од центара 11.•10'1<1. У центру С11ан1' нлоч•· jl' исти rютенција.•l ср.
IIOTI~шtиjaл је,нюг уо•1еног не:1иlш ј1• ср 1 • а лру1·ог (/)2. Како "'~ јачина поља \Н~ља
.llllll'<iplю са растојаЊI'М ол Цl~нтра плоч1'. \101'~ с•• наlн1 раз.rине IJOTf'IIЦИja .. la:

ср- ср, = Е" г = +( wB + m~ и ср2 -ср = +( wB- m~

2 2
2
}" } .

( :,.11',111: <р2 - <р1 =wВr 2

.
, [а га }111<1 ,(l'.'i\11Ja IIJH~JICT<IIIil>aj~ !1'0 p<!IIIIOI HOII,(I'II:In'ltlpa: liHII<II(IHf''l TOI' ,(I'.'IИiJa
liOIIJli'I\:!<ITOpH jf':
дS
!:Ј. С= € 0 - - (ДS IIOI!j)IIIИIIH ji'JIIIOI' ,11'.'11111<1).
d
290 ФИЗИКА 2М
-------------------------------------------------
lla сваном од уочених дслиltа нлоча је наелентрисаље:
/J.S 2
!J.q = !Ј. С· ( qJ2 - qJ1). OДIIOCIIO !J.q =Ео -(J)[Jr
d

a = - = 0- - r2.
/J.q Е ш8
l'усти1tа наелеtПЈЈИСања на растојаљу r од центра нло•1е је:
/J.S d
Дато ре111ење важи за случај да је Лоренцоnа сила ноја делује на елентро1н~ ja•ta од
цснтрифуЈЋЈIIIС. У сущюпюм. и на једној и на дру1·ој нло•1и радијално е;н~нтрично
nоље l1c имати исти смер (од центра 1<а nериферији). lla десној нло•1и је ја•1а сила 1юја
делује на e!ICIПpOHe 11а nериферији не1·о на леnој НЛ0 1 1И. А110 fiJIO'Ie НИСу CllOjCHC
11роnодни1юм. центар лепе је "мање позитиван" од центра десне; а1ю се нлоче пюје
ПЈЈОВОЈ\IIиком. електрони l1e се 11ретати са леnе на десну плочу. na lн~ он ет десна бити
110:1ИТИ8НО, а лева НеП!ТfiВНО наелентрисана IIJIO'Ia IЮНД!~Нзатора. _kлнаЧ1111е "РУЖНО!'
нр~~тања елеliтрона на десној и левој nлочи су:

тхш 2 =е Е+ ехшВ и тхш 2 =е Е- ехшВ .

Полазе11И O;t тих једна•1ина. добија се да је површинс11а густина нat~.'lt'liTpиcaњa на
шючама одрс;фена истом формулом 11ао 11 у nретходном случају.

Деловање 1\tаrнетног поља на струјне проводнике

494. Штан lle се нретати ако је А~1перова сила јача (у rpaни•tHO\t случај) једщша)
од ма1н:ималне силе треља:

llB = j.lmg. OДIIOCIIO Ј = j.lmg =30 А .

lB

495. Си:1а Јатезања нити иш•1езапа ако на штаn делује Ампсроnа сила 1юја
••омнензује ~~ешьину т~~"'У· ·\мперопа си,,а деловаће напише ано струја нроз штап теч<~
слева удесно. Ја•1ина струје се добија из:

Fл =mg. тј. llB = mg . Следи: Ј = mg =1,96 А .

lB

496. l:!e"тopr.liи збир сила 1юји~Ја меl)усобно интера1·ују странищ• nраво~ rаоне
liOIIType једна" је нули. Tatюf)e је једна11 нули и веliторски збир си.:Ја 1юјима Jt)'IЋ'II<И
нроподни" ю~.·аујс на странице nраnоугаоника дужине а. Тежина nрапоугаонс нонтуре
jt• эанемарљиuа. na. да би та IIOiпypa била у равнотс)l;и, на њу треба де.~овати силом
ноја I!ОМ11ен:1ује pa:mиliY сила којима дуга•lliИ nроводнин делује на краhе странице
нрапоугаоtюа· рама:

ОДНОСНО F -- ЈlоЏ2Ь(.!_ __1_)·

27r х х+а

тј.
F = f1ofrl2ba .
2т(х+а)

497. На слици су nри!iазане силе које делују на

nраволинијсн~~ делове саоијеног nроводнина. Унуnна сила
јеЈlнана је њихопом пенторском збир у. а њен интензитет Слика у.о решење 497
 Маrнетно поље u ма.rнетне сиАе, решења 291

може се добити nомоћу IIOCИIIycнe теореме:

Ј
Fj = ЏВ = F _!_;
Ј

1 L2 L
R = F...l.. 1+--2-cos<p.
Ј 2
t z

498. До от1шона нити долази зато што на штаn у

хоризонталном nравцу делује Амnерова сила (слина). У
равнотежном nоложају штаnа векторски збир Амnерове силе.
Земљине теже и сила затезања једнак је нули. па следи:
2Tcos<p = mg и 2Tsin <р= llB.
Из тих једна ч и на се добија:
'
~ /<р llB
.'
:/ tg<p=-= 1. тј .
'l....... . mg
С.•июt уЈ решење 498

499. Нека је h виси11а са које се nушта штаn. а h 1 тражена висина. Амnерова

сила !Је деловати на штаn у хоризонталном nравцу. а смер силе зависи од смера струје
l<роз штаn. Стога рад Амперове силе може бити позитиван или негативан. Како је
Амnерова сила константна (као вектор), њен рад је: А= Fлt'u где је
1. t'J.s 1
nројекција nута штаnа на nравац Амперове силе. Амnерова сила делује само дОI< се
штаn креће кроз nоље, а nут штаnа у nољу је неки кружни лук; nројекција тог лу1<а
на хоризонтални nравац је d (види слику уз задатак). Према томе. рад је А= Fлd.
na nрема занону одржања енергије важи:
mgh ± Fлd =mgh1 •
Следи: ~ = h± llBd . тј. h1 = 2,lcm или h1 = 1,9cm.
mg

500. Како је растојање између контура много веће од

·~
димензија контура. може се сматрати да је на месту где се
налази друга контура индукција магнетног nоља nрве Јюнтуре:

_ J.LoJr 2 _ J.LoJr 2
8 1- 3 - 2d3 .
2~2 +d2 f ;
;
;
;
Момент силе 1юјим то nоље делује на другу нонтуру је: ;
d ;
2 J.LoJr2 ;
М = Рт2В1 = JJrr --3- · ;
;
2d ;
Ја•1ина струје кроз контуре може се добити из магнетног ;

····~
момента: Ј = Jrr2
рт . Слика уз решење 500
 ФИЗИКА 2М
292
-----------------------------------------

2
С.·!СДИ: М = Jl<JP~ =1,6 ·1 о-•о Nm .
27ГL1

501. У рашютежном HШIOJI.ajy рама ве!ПЩIСiiИ збир момената си.·н~ нuј1н1а на рам
дt>.JI)j)' магнетно поље и :3емљина тсша једнаli је нули. Следи:
. а 28 mga .
p111 BcosqJ = mg-sшqJ, 0)1110\.110 1а COSqJ=--Sin(/J
2 2
= mgtgqJ.
С..н~ди: 1
2аВ

502. А1ю је qJ угао измеl)у RСЈПИ!iа.•!е и раuни троугла. а h висина троуг:1а.

щщент си.·н~ liOjoм Земљина Т\~Ша делује на троу1ЋО је:

М 1 =mg 2
h sin (/Ј, ОДНОСНО М 1 = 2J1.aghsin (/Ј.
з
Мо~н~11т силе нојом магнетно nоље лслује на троугао је:
IahB
м2 = PmBcosqJ. тј. м2 = --COS(/J.
2
. lahB !В
У стаљу рашютен;с је М 1 = М 2 . тј. 2џaghsшqJ = --cosqJ; следи: tgqJ=-.
2 4J1g

503. lla с:1ици (а) су 11рн1iазан\~ с.трује нnје тен) нро:! делоuс IШIIТYP\~. lle1ш је r
IIЉI) IIР\~'Iннн liОнтуре. а р отпор јели нице дужин\~ жице од ноје је нанрављена
liонтура. Та,щ ва;~;и:

Из тих једна•1ина се добија:

7d 2/
/ 1=-- и /2 = - - .
n+2 n+2
;!а би с.с одрt>.з.ио момент с.иле
М ~:;;;::::::::::;=:::Ј N ноји м ~1аrнетно 11оље ,\(~.'IY је на
нонтуру. ~ющ(~ се уочити да се

она може сuести на две

затворене nолуl<ружне контуре

/2--=-"' (слика б): кроз горњ) контуру
(а) (б)
TC'IC струја ја'IИНе /, ~;рщ ДОЊ)'
С.•ика y.t JМ"IIIeњe 503
струја ја•1ине / 2 (и тада је
ја•1нна струје нроз нре•1аrу MN јсднана 1-1 1 ). Момент силе нојим магнетно nоље
де.t)' ј(~ на tюнт:r ру је:
2
М, =(Рт, + Pm2)Bsin(90°- (/Ј)=(!+ /2) ~- BcosqJ:

М _ n(n + 4)r !BcosqJ

2
М, =7rr 2 [ ( 1 1 )в COS(/J:
-+-- 1
2 n+2 - 2(n + 2)
\<1ощ:нт Земљине тен;(~ је:
 Магнетно поље н магнетне си/Је, решеља 293
-------------------------------------------------

М2 = mgrsin q> = Ј1(2т- + 2r)grsin q>:

У равнотежном стању је М1 = М2 , na се из nретходних формула доfiија:

tgq> = ---n~(n__+_4:..._)/_B_
4(n + l)(n + 2)J1g

504. На сш1е1юил маснетно nоље делује моментом

син•~ ноји мошt~ довести до обртања сонt~lюила 0110 тачне
О (ели на). ,-(а би се то десило. потребно је да тај момент
CИ.III' ИМа BCfiИ ИНТСН:!ИТСТ ОД МОМСНТ<! :{еМЉИНI' ТСЖС }
од1юсу на тачну 0:

РтВ> mgR: 1 > ..!!!L._ Сли1<а у.1 решен... 5О 4

7!NBR

fы, т 505. На елементарно мали део прстена (слика) делују

~
•~.rастичrrс си.-1е (7) и Ампсроuа си .. rа. Услов равнотеше

. . делиl1а је:

@- \
\ / t:..Fл = 2Tsin t:..q> . 0,1\IOCHO /Rt:..q>B = Тt:..q> .
1
2
в \~
...
''
'
'
Следи: Т= IRB.
F
Нит се rшда ar.o jt> Т= F. ТЈ. ако је В=-.
~ lR
Оtиkн у:~ реш~ње 5О 5

506. И:щелимо цилиндар на б~сконачно ~111oro усних трю;а ширина Ы (је,tна

r-arшa траr<а осен•rева је на С.1И11И а). t :вана тра.:а мuже cr. сматi-Јати .Ј)'IЋ'ШИ\1 тaiii>ИM
llfiOIJOДHИKOM IipOЗ КОјИ ТеЧР. струја jaЧИIII':

bl=l~.
2nR
llађимо силу ноја делује на траку 2
O.JIIaЧe\1)' са 0 на С.ЈИЦИ (б). \
Сн\lетричнс транс 1 и 2 r1a
трю;у 0ДI~Л)' ју ) IIYПII0\1 СИЛОМ:
2
J1Q(bl) / r
t:..F = 2М1 cos q> =
2 -'--"-'--'--
2т- 2R
2
тј. u
AF = J.iQ(bl) l .
2nR
, lш;ле. та сила нс зависи од ) 1·ла /:,/
(а) (б)
q>. што значи ла је унувна си.•1а
liOj0\1 било НОје ДВС \.ИМСТI-ЈИ'IНС
ел ..... уз решење 506
тра1;е "tслуј)' на тран) О та1юt)е једнака liF и И\lа nравац од тrаке О на оси
Itи.rirнщ>a . .\но је N (N ---t оо) број тюших nщюва симетри•1них трю<а, :-ту п на СИЈiа
ноја 111~лује на траi!) О је:
294 ФИЗИКА 2М

2
F = N Jlo(bl) l .
2JrR.
Уну11а11 број трана је 2N + 1"' 2N. rra следи:

2N =.!._ и
ы

Површи11а јед11е траке је М= lbl. па је nритиса11:

507. Ротанију штапа одреl)ују момент Земљине теже и момент Лмnеровс силе. Да
би штан равномерно ротирао та дна момента треба да имају исти щжван и иrrтеrт1тет.
а суnротне смерове. У трt~нутну t штаn са вертиналом занлана yr-ao OJ·t (сЈrина а).

а момеrrтЗемљиrrетежеје: М 1 =mg~sin(OJ·t).
2

/LB

(а) (б)
С.!lика уз решење 5О 7

Момеrrт Амnерове силе може се добити rрафичrш: на делић штаnа дужине tJ.l
(Ы ~О), на растојаљу l од осе ротације делује момент Амnерове силе:
дМ =!1F ·l = /ЫВ ·l .
Ан о је f =/В/. онда је дМ = f ·!11 . што ~нач и да је укунан момент силе r;оји
делује на штап jcдrrali rrовршинн на rрафику зависности вели•rине f од [; тај график

nриназан је на слици (б). а момент силе једнак је осен•rеtюј nовршини: М 2 = }_IL2 B.

2
Из М 1 =М 2 следи: односно 1 = mg sin(OJ·t).
LB
508. На усtш део диr.на који. у датом тренутt!у, nовезује tюнтаtпс а и Ь дC.ityje
.-\мnерова сила и њен момент доводи до ротације диr.t!а. Ако је Ј момент инерције
дисt!а, а а љегово уrаоно убрзање. онда ваши:
2
2
la=}_IR B. односно mR a=}_!R 2 B. Следи: а=-.
/В

2 2 2 т
 МаrЈ!сТ/1.1ам, реитен,.?
295
-------------------------------------------------

(:нага у тренут•< У t је:

509. На T<~'IIIOCТ лелујс .-\мпсрова сила у nрющу 11ормале 11а 11редњу и запњу стра11у
нивете. l{а•ю је те•••юст у рав11отежи. то је интензитет \м11ерове силе једнан разлици
СИ.11а IIJJИТI1Ciia ОВИХ Дll(~jy стра11а I<ИUCTC Jia Te'IJIOCT:

OДIIOCIIO ~-и---:-:--ЬВ = pghr bh1 - pg~ ь~.

2Ь 2 2
ста(h 1 +~)

стиа(h1 +~)В= pgb(h12 -hi,)

<: . Једи: OдiiOCIIO
2 2
510. }Ј{иuа је 11роuоднин, на Ј<ада се измеl)у леu<~ и .:.tet:нe стране цсuи JIOII(~Дt: напо11,
I<[ЮЗ nоuршинсни слој жиu<~ теlш IJC струја. Стога tн~ 11а живу дС!IОвати ..\мнероuа сила
И <IШUa Јн~ СС IIОДИЗаТИ у ЦС!IИ.

lleнa је х uиси11а жиuе у 1<а11алу (х< h). Тада 11а живу 11авише делује сила:

__ IlB __ _и lB __ иВха (а Ј<'

. . )
FA тре 11а димензиЈа на11ала. р снец. отпор }iiИII('.
pl р
ха

На11иже на њиву у Јiаналу .:.tC.'I)'je Зсмљи11а те;r;а: mg =Gxlag (G jt~ •·устина живt~).

Обе силс се ли11t~ар1ю Jiouel1auajy са х. што ЗЈiачи да, ано је \,\JIIepoвa t:И.'Ia у
JIO'ICТIIШI тpe!IYTI<Y доuољ11а да Јювуче нашу наuише. cue дон је шиuа у liaнa.ly биlн~
FA > mg и ;1;ива lн: се убрзано нретати наuише.

,.la1<.1e. ано је ив> gGlp ;iiиua ће с~ подизати )' 1шналу и свана1ю tн: нреtщ у
и:ю.ЈаТО[>СН) цев. На1ю11 тш·а. инте11зитет ,-\мnсрове си:1е неће се ~lс11.ати. тежина
;"иве )' JI)'МIНI l1t~ се поuећавати и ншuа lн~ t:t' :јаустаuити )' неном рашютежном
IIO:Юiliajy.

Према nодацима датим у задаТI<У је ив= 0,1 VT и

gGlp = 0,0067 VT , тј. задовоље н је )'CJIO!I ив > gGlp .
односно жива l1e се подиl111 у цеви до не1<е висине х. Та
висина може се одредити из услова равнотеже nритиса1<а у

тачнама 1 и 2 (слиЈ<а).

Маг11етно rюље делује на nовршину живе .\,Jne[JOIIO'' силом

навише. а олговарајући 11ритисан је:
FA иВhа иВh
р=--=--=-.
la pla pl
.-\но је р 0 атмосф1~рс1ш nритисаl(, притисаl< у тачни ј1~:
С.'tИКа уЈ реш..њ.. 5 1О
иВh
р1 = р0 +Ggx----.
pl
296 ФИЗИКА 2М
-----------------------------------------------------------

У Т<i'IНИ 2 jt~ атмосфсрс.ки притис.а11, па следи:

UBh UBh
Ро + Ggx- - - = р0 • односно x=--=l,5m.
pl p/Gg
Ишi'lе, ано је ИВ< gGlp , онда nумпа 11с ради јер .\мперова сила није до1юљ1ю ја11а
да нову•1с живу наnише.
 ЛИТЕРАТУРА

(1) С.В. Aut'leлoв. В. А. Баришеu: .1agfL'tU по еле.щщтщтој физuh·е. Јlењивград

1974.
(2) Е. Бабиl1 и др: .Јбирh·а ријешепих зagatnah·a uз физике. Загреб 1978.
(3) Л. Бананина и др: Cбopnuh· зaga•t по фu:mh·e. Моснuа 1983.
(4) В. Балаш: Cбopnuh· заgач по курсу oбut•tej физиhи, Моснва 1978.
(5) Буздин и др: .Jagaчu ALOch·oвch·ux физическиr oлuAtnuag. Мосtша 1988.
(б) Б. Буховцсu и др: Cбopnuh· :~аgач по e.:JeAtenmщmoj физиh·е. Моснва 1974.
(7) Воробјев. О. Сав'lенно и др: .Jagaчu по фu.mh·e. Моснва 1988.
(8) В. Георг11јсвиl1 и др: :ЈбирнL тестова uз физuh·е. Београд 1991.
(9) В. И. Гинабург и др: Cбopllllh зaga•t по обиие.llу h·ypcy фuзuh·u.. Моснu<1 1977.
(10) Н. Гољдфарб: Сборnиh· :юgшt 11 вопросоа по фuзuh·e. Мrюша 1982.
(11) В. Горшнонсниј: Гloљch·ue фu.зи•tе<жие o.uJ.Jlllll!JII. Мосноа 1982.
(12) М. Гељфгат: 1001 заgfиа по фu:mh·e. Мосюза 1997.
(13) Г.."Ј. Ди~tИIЈ 11 др: llpupy'ln/lh из фuзин~ за tmlh.ILII'te/ЫL rpeiJIЫ!lllhi!.IШ(!l,
Бt>оград. 1967.
(14) В. Г. Зубов. В. П. Шатюв: .1aglL't/l по фи.юне. Моснuа 1985.
(15) F:. Иродов: .1agaчu по обииеј физиh·е. Мосtша 1988.
(16) О. Ј{обардив. В. Орлоо: Meжgynapoynue фuзu•tech·ue o.:~u.tuuнн;u . .\loct>В<! 1985.
(17) С. М. Козсл. Е. Рашба и др: Cбopnuh· заgfи по фuзще, Moct>IJa 1987.
(18) С. М. Нозел и др: Hcepoccujch·иe o.m.ttniiЩJII по фiuuh·e. 'vlrю,вн 1997.
(19) Г. Мслсдин: Фu.:mh·a 11 :JШ)a<ta.r. Москоа 1985.
(20) В. В. Можаева и др: tHe.ranuh·a {/{aanm). Моснuа 1994.
(21) А.А. llинr:tшj: 3aga•tu по физиh·е. Мосtша 2000.
(22) С<1uељев: Сборnиh· :юga•t u аопросо11 по фu.зuхе. Моснва 1982.
(23) Сахаров: 3бtlfJh'IL :нщatnah'll 11.1 ф/ЈЗ/Јh'С, ьеоград 1976.
(24) Л. Асламзоu. И. Слобошнщни: 3aga<lll по фи.зиh·е. Моснuа 1980.
(25) С.П. Стрелtюв и др: Cбopnuh· зауа•t по oбuиe ..tty h·ypcy фuзuhu (ш•.J'Шtllhll}.
Мос1ша 1977.
(26) Часопис "Нвашп". \1оснва