KLASE

Marksu ne pripada zasluga da je otkrio postojanje klasa u modernom

društvu kao ni njihovu međusobnu borbu. Marks je dokazao
1.da je postojanje klasa povezano sa određenim istorijskim fazama
razvitka proizvodnje
2.da klasna borba neminovno vodi diktaturi proleterijata
3.da ta diktatura čini samo prelaz ka ukidanju svih klasa I ka besklasnom
društvu.

Vekovima unazad, prisutna je podela društva na različite staleže,

mnogostruko stupnjevanje društvenih položaja.
Ugnjetač I ugnjetavani, jedan prema drugom su bili u stalnoj suprotnosti.
Vodili su neprekidnu borbu koja se uvek završavala revolucionarnim
preobražajem celog društva ili zajedničkoj propasti klasa koje su se borile.
Moderno buržoasko društvo, epoha buržoazije, koje je proizašlo iz propasti
feudalnog društva je uprostila klasne suprotnosti. Pojavom buržoazije
društvo se cepa na dva velika neprijateljska tabora:
BURŽOAZIJU I PROLETARIJAT.

KLASNA STRUKTURA KAPITALIZMA

Vlasnici gole radne snage, vlasnici kapitala i zemljovlasnici kojima

najamnina, profit i zemljišna renta, sačinjavaju odgovarajuće izvore
dohotka, čine tri velike klase modernog društva koje počiva na
kapitalističkom načinu proizvodnje.
Stalna tendencija i zakon razvitka kapitalističkog načina proizvodnje je da
sredstva za proizvodnju rastavi od rada i da rasparčana sredstva za
proizvodnju sve više koncentriše u velike grupe, dakle da rad pretvori u
najamni rad, a sredstva za proizvodnju u kapital.

BOGATSTVO I BEDA U KAPITALIZMU

Razvoj kapitalizma teče kroz mnoštvo društvenih

protivrednosti, ali fundamentalna je protivrednost izme]u
društvenog karaktera proizvodnje i privatnog prisvajanja od
strane kapitalističke klase. Društvena i tehnička podela rada,
razvijena do krajnjih konsekvenci uslovljava snažan zamah
proizvodnih snaga, enormno povećanje produktivnosti rada, što
dovodi do enormnog povećanja društvenog bogatstva.
S druge strane, kapitalistička klasa kao vlasnik nad
sredstvima za proizvodnju prisvaja ogromni deo novostvorene
vrednosti koja je rezultat društvenog karaktera proizvodnje u
okviru robne privrede.

DRUŠTVENE KLASE U KAPITALIZMU

Proletarijat i bogatstvo su suprotnosti, kao takvi čine celinu i oboje su

uobličenje sveta privatne svojine.
Preciznije rečeno:
Privatna svojina kao bogatstvo, prinuđena je da samu sebe, a time i svoju
suprotnost , održava u „životu“. To predstavlja pozitivnu stranu suprotnosti.
Proletarijat je, prinuđen da ukine samog sebe i time svoju suprotnost koja
ga uslovljava, odnosno koja ga čini proletarijatom – privatnu svojnu .
To predstavlja negativnu stranu suprotnosti.
U granicama suprotnosti privatni vlasnik je konzervativna, a proleter
destruktivna strana. Od prvog polazi akcija održavanja suprotnosti, a od
drugog akcija njenog uništenja.
Kada proletarijat pobedi, on ne postaje apsolutna strana društva, jer on
pobeđuje samo time što ukida samog sebe i svoju suprotnost. Drugim
rečima, time iščezavaju i proletarijat i njegova suprotnost koja ga
uslovljava, tj privatna svojina.

ULOGA BURŽOAZIJE U MODERNOM DRUŠTVU

Gde god je došla na vlast, buržoazija je razorila sve feudalne, patrijahalne i

idilične odnose. Sredstva za proizvodnju i promet, na osnovu kojih je
nastala buržoazija, stvorena su u feudalnom društvu.
Buržoazija je lekare, pravnike, sveštenike, pesnike, naučnike potčinila sebi
kao plaćene najamne radnike.
Buržoazija se brzo širila zemaljskom kuglom, zbog potrebe za širim
tržištem na kom bi prodala svoje proizvode. Ona je eksploatacijom
svetskog tržišta dala kosmopolitski karakter proizvodnji i potrošnji svih
zemalja.
Prastare nacionalne industrije potiskuju nove, koje su po cenu života
morale da uvode sve civilizovane nacije. Dakle industrije koje ne prerađuju
domaće sirovine , već sirovine koje dolaze iz najudaljenijih oblasti, i čiji se
proizvodi ne troše samo u zemlji, već u svim delovima sveta.
Ali, brzim poboljšanjem oruđa za proizvodnju , olakšanim saobraćajem,
buržoazija uvlači u civilizaciju, sve pa i najvarvarskije nacije. Buržoazija je
udešavala svet po sopstvenom liku.
Potčinila je selo gradu, uvećala gradsko stanovništvo.
Buržoazija je stvorila masovnije i kolosalnije proizvodne snage ne go što
su prošle generacije klasa stvorile zajedno.

EKSPLOATACIJA

Kapital nije neka lična, već društvena sila.

Sama reč kapitalista ne znači zauzimati samo neki čisto lični, već
društveni položaj u proizvodnji. Kapital je zajednički proizvod i može se
staviti u pokret samo zajedničkom akcijom mnogih članova, pa u krajnjoj
instanci samo zajedničkom akcijom svih članova društva.

EKSPLOATACIJA RADNIKA

U istoj meri u kojoj se razvija buržoazija, tj. Kapital, u istoj meri

razvija se i proletarijat, klasa modernih radnika, koji žive dotle dok
nalaze rad, i koji samo dotle nalaze rada dok njihov rad uvećava
kapital.
Rasprostiranjem mašina i podelom rada, rad proletera gubi svaki
samostalni karakter. On postaje prost dodatak mašini, od koga se
traže najjednostavnije i najjednoličnije stvari koje se lako mogu
naučiti. Iz tog razloga dolazi do ograničenja troškova koje radnik
prouzrokuje na životna sredstva potrebna za puko preživljavanje
radnika i produženje svoje rase.
Međutim, cena neke robe , pa dakle i rada, jednaka je troškovima
njene proizvodnje. Što je rad neprijatniji to više opada najamnina.
Proleteri nisu samo robovi buržoaske klase, buržoaske države, njih
svakog dana, svakog sata porobljava mašina, nadzornik, i pre svega
sam pojedini buržuj koji se bavi proizvodnjom.
Što se moderna industrija razvija, za radničku klasu više nemaju
društvene važnosti razlike u polu i starosti.

BORBA PROLETARIJATA PROTIV BURŽOAZIJE

Sa razvitkom industrije, interesi, životni uslovi u proletarijatu se

sve više izjednačavaju, jer mašina potire razlike u radu, a nadnicu
obara na niski nivo. Poboljšavanjem mašina, životni položaj
radničke klase je nesigurniji.
Sukobi između ppojedinačnog radnika i pojedinačnog buržuja sve
više dobija karakter sukoba između dveju klasa. Radnici počinju da
stvaraju koalicije protiv buržuja, a zatim dolazi do borbe.

Najbitnijiuslov za opstanak i vladavinu buržoaske klase je

nagomilavanje bogatstva u rukama privatnih lica, obrazovanje i
umnožavanje kapitala. Pri čemu je uslov kapitala najamni rad koji
počiva isključivo na konkurenciji između radnika.
Napredak industrije, čiji je slepi i neotporni nosilac buržoazija,
postavlja na mesto izolovanja radnika putem konkurencije njihovo
revolucionarno ujedinjavanje putem asocijacije.Tako razvitak
krupne industrije izvlači ispod nogu buržoazije samu osnovu na
kojoj ona proizvodi i proizvode prisvaja. Ona pre svega proizvodi
svog sopstvenog grobara.