http://www.plastenici-dh.com/oprema.

htm

http://testwebapi.pl/item1470453738_kapalice.html

http://www.metalik-plast.rs/Navodnjavanje.htm bolje od 2

http://www.4seasongreenhouse.com/images/images-big/Greenhouse-Solar-Light.jpg

http://www.4seasongreenhouse.com/greenhouse-accessory-guide-a-3.html

http://agroconstruct.com

http://www.zelenihit.rs/proizvod.php?proizvod_je=172

http://www.plastenici.com/index.php?option=com_content&view=article&id=68&Itemid=75 za
grejanje plastenika

http://grejanje.danfoss.com/PCMPDF/Srbija%20Cenovnik%2002.2011.pdf cenovnik hidro i termo

materijala

strana 1 hemijske oznake

Duvana
folija
Pokrivanje duplim najlonom (svetlosno difuznim) sa uduvanim vazduhom predstavlja najbolju
korelaciju kvalitet/cena. Ovaj sistem garantuje energetsku uštedu od 30-40% u odnosu na
staklenike ili plastenike sa jednom folijom. Osim toga dupli najlon sa uduvanim vazduhom u
znatnoj meri smanjuje temperaturne razlike unutar plastenika.

DUVANI NAJLONI
Ovakvi najloni pogoduju rastu kultura koje se isticu visokim sadržajem
hlorofila, što se postiže smanjenjem UV zraka.

Još jedan dopunski faktor za zdrav razvoj biljaka predstavlja vlažnost u

plasteniku. Formiranje vode od kondenzacije povecava procenat vlage u
plasteniku i podstice rast i širenje gljivica. Upotrebom specijalnih aditiva na
površini najlona formira se film vode koji otice duž površine. Stajaca voda
stvorena kondenzacijom je uzrok formiranja algi po zidovima plastenika.
Upotrebom ovih najlona sprecava se stvaranje algi.
VENTILACIJA

Dobro provetravanje plastenika vrlo je važno, cak i u zimskom periodu.

Razlog je u tome da se spreci stvaranje ustajalog i vlažnog vazduha, kao i
regulacija temperature. Još jedan razlog za provetravanje u zimskom periodu
je ako se u plasteniku koristi grejanje termogenima na gas.
Promena vazduha u plasteniku nastaje kao posledica spoljašnjeg vazdušnog
kretanja, prouzrokovana udarima vetra. Tada spoljni sveži vazduh zamenjuje
unutrašnji vlažan i topao vazduh. Ako su ventilacioni otvori smešteni na
stranama ili na krovu to ce obezbediti dobro mešanje vazduha unutar
plastenika. Poželjno je na otvorima imati i antiinsekt mreže, cija je namena
sprece štetocine da udju u plastenik.

U plastenicima je u letnjem periodu i pored ventilacionih otvora ponekad

potrebno imati i velike ventilatore koji ce omoguciti efikasnije mesanje
vazduha.Ventilatore je moguce postaviti unutar plastenika, ali i na jednoj od
ceonih strana kako bi imao ulogu usisivaca svezeg vazduha.Ventilatori se
postavljaju na visini iznad glave, kako nebi smetali pri obavljanju poslova u
objektu.
Osnovna namena ventilatora u plasteniku je mešanje vazduha. Postojanje ventilatora u plasteniku je
neophodno kako leti tako i zimi.
U letnjem periodu omogućava ubrzanje strujenja vazduha pa samim tim ubrzava izmenu vazduha u
plasteniku čime se u plastenik doprema svež vazduh i snižava temperatura.
U zimskom periodu uloga ventilatora je da se smanji vlažnost koja nastaje isparavanjem zemljišta i
biljaka i mešanje vazduha u objektu čime se postiže ravnomernija temperatura u svim delovima
objekta.

Krovna Ventilacija
Krovna ventilacija predstavlja najbolji vid ventilacije plastenika. Otvaranjem
krova omogućava se kružno kretanje vazduha u plasteniku što je veoma
važno za biljke koje su na taj način zaštićene od temperaturnih šokova.
Takođe ovo je jedini način da se spreči stvaranje džepova toplijeg vazduha
ispod svoda plastenika, jer se topao vazduh kao lakši podiže i skuplja ispod
krova plastenika. Ograničenja za krovnu ventilaciju u smislu dužine brodova
plastenika ne postoje.
Montaža plastenika (ujedno i
folije)
Objašnjen je princip postavljanja plastenika, u ovom slučaju Model Serije 9600A. Ovo je veliki
profesionalni plastenik P=1Ha, mada principi koje treba ispoštovati su primenljivi kod svih
modela plastenika bez obzira da li se radi o hobi ili profi varijanti.
Pre početka ikakvih radova treba dobro osmisliti kakav objekat Vam je potreban.Tip objekta
najcešće zavisi od kultura koje će se uzgajati. Ovo kažemo iz razloga što različite kulture trpe
različite konstrukcije, tj. objekte. Za gajenje nekoliko najčešćih povrtarskih kultura kod nas, a to
su paradajz, krastavac, paprika i zelena salata, u istom objektu, poželjni su objekti visine od
6,5m. Međutim ako će se gajiti samo paprika, onda objekat ne mora biti te visine, tj. sasvim su
dovoljni tuneli. Isto važi i za gajenje jagoda. Iz ovoga se može zaključiti da se puno može
uštedeti kako novca tako i vremena i živaca, ako se pametno isplanira ŠTA ĆE SE GAJITI!!!
Kada ste odredili tip potrebnog objekta pređite na zemljište.Za hobiste ova stavka u planiranju
se svodi na određivanje korisne površine. Kod profesionalnih plastenika ovo je najkritičnija
tačka u izvođenju radova. Zato je neophodno prisustvo geometra ili drugog stručnog lica.
Mnogi neće poverovati ali kod postavljanja profesionalnih objekata greške koje se mogu javiti u
montaži se svode na svega par milimetara.
Nakon određivanja mesta, položaja i površine, u zavisnosti od tipa i veličine objekta treba
izbušti rupe za buduće fundamente (stope) ili ako se radi o manjim objektima treba ukopati
nosače konstrukcije.
Kada se beton osuši može se početi sa sklapanjem konstrukcije. Ova etapa u toku postavljanja
objekta zavisi od veličine i tipa objekta.
Po završetku sklapanja konstrukcije sledi postavljanje pokrova, tj. folije. Ovo je vrlo delikatan
posao koji treba obavljati PAŽLJIVO, BRZO i PLANSKI. Folija se postavlja isključivo po
toplom danu bez vetra. Razlozi za to su jer folija kao i svako drugo telo na toploti se širi, a na
hladnoći skuplja. Zato se dešava da ako se postavlja po hladnom vremenu, da sa prvim toplim
danima ona na objektu izgleda nezategnuto. Naravno ovo nije jedini razlog. Folije koje sadrže
aditive protiv kapanja neće moći da spreče kapanje ako ista nije propisno zategnuta pa dodje do
pojave nabora na unutrašnjosti.

AD IR Clear (150mic) folija

Debljina: 150mic
Širina: 8m; 9m; 10m; 12m; 13m; 16m;
UVA
NE
stabilizovana:
Termička: DA
Anti kapajuća: DA
Anti virusna: NE
Garancija: 3god
 
 Folije odgovarajuće širine možete dobiti isečene na tačnu dužinu.
GARANCIJA se NE odnosi na drvene, plastične i zarđale
konstrukcije. Ukoliko se koriste PVC lajsne obavezno je njihovo
menjanje svaki put prilikom zamene folije jer se nakon 3 do 4
godine pojačano emituju hlor koji razara foliju. Voditi računa o
proizvođačima PE i PVC lajsni jer se često koriste sekundarni
granulati koji u sebi sadrži stari PVC materijal koji je
prodegradant folije Izbegavati čestu i prekomerenu upotrebu
hlornih i sumpornih preparata u zaštiti bilja. Folije moraju biti
mehanički dobro učvršćene, redovno kontrolisane i zatezane, a
sitnija oštećenja blagovremeno sanirana upotrebom PE lepljive
trake.

Kapalice

SISTEM ZA NAVODNJAVANJE "KAP PO KAP"

    
Sistem „KAP PO KAP“ se koristi za navodnjavanje različitih
poljoprivrednih kultura sa nadzemnim, ili podzemnim razvojem
instalacije. Creva su napravljena u crnoj boji da bi se sprečilo
prodiranje sunca. Na taj način je onemogućen razvoj algi u
instalaciji. Kapalice imaju membranu koja definiše specifičnu
težinu kapljice, a na taj način i protok vode (kap po kap).
Membrane kapalica su napravljene tako da propuštaju istu
količinu vode celom dužinom creva. To praktično znači da je isti
protok vode i na prvoj i na poslednjoj kapalici u sistemu.
Na početku instalacije preporučuje se postavljanje filtera za vodu sa gustinom sita od 60
(Mesh-a), a narocito ako se voda za navodnjavanje uzima iz reke ili bare.
U zavisnosti od površine koja se navodnjava, definiše se prečnik glavnog dovodnog
creva, a sa njim i filter za prečišćavanje vode i kompenzator pritiska od 3/4, 1”, 3/2”,
5/4”, 6/4” ili 2”. Protok, to jest propusna moć filtera je od 5 do 7 (m3/h). Kompenzator
pritiska treba da zaštiti sistem od fizičkog oštećenja zbog
prevelikog pritiska. Radni pritisak u sistemu u zavisnosti od
vrste razvoda (tankozidna traka Ø17, ili creva do 4 bara) treba
da bude od 0,7 bara do 1,7 bara.
  Postavljanjem dozatora za prihranjivanje na početku glavnog  
voda obezbeđuje se ravnomerno i kontrolisano doziranje kulture
različitim preparatima.
Od glavnog voda se “AMBRO” šelnom (Obujmicom Ø20, Ø25,
Ø32, Ø40, Ø50, Ø63 ili većom), ili umetanjem ubodnih
priključaka-konektora u prethodno izbušenu rupu Ø16, na glavnom vodu (Ø32, Ø40,
Ø50, Ø63,...), uzima razvod po željenom planu. Razvod može biti podzemni, prizemni,
ili nadzemni u zavisnosti od vrste creva i kulture koja se navodnjava. U zavisnosti od
pritiska vode koji se koristi za navodnjavanje vrši se izbor trake „EOLOS“, ili creva
„LATERAL“. Ako je na istom glavnom vodu povezan razvod za navodnjavanje
različitih kultura koje zahtevaju različito vreme navodnjavanja, ili količinu vode, trebalo
bi na početku svakog voda postaviti ventil. Tako se može izvršiti izbor redova koji se
navodnjavaju.
Preporučuje se, naročito ako se voda za navodnjavanje uzima iz reke ili bare, da se na
kraju svakog voda sa kapalicama postavi samoispirajući ventil koji pri svakoj promeni
pritiska u instalaciji ispušta nagomilani talog mulja i peska.

Elementi sistema za navodnjavanje

 PE CREVA ZA SISTEM "KAP PO KAP"
PE creva za vodu do 10 bara: 1/2" šifra 1210; 3/4" šifra 1211; 1" šifra 1221; 5/4" šifra 1220; 6/4" šifra 1231; 2"
šifra 1282;
PE creva za vodu do 6 bara: 1/2" šifra 1324; 3/4" šifra 1325; 1" šifra 1221; 5/4" šifra 1333;
PE creva za vodu do 4 bara: Ø16, Ø20;Ø25; kapilarno crevo Ø7x4
KAPALICE
Ubodna kapalica: 4 l/h; --štelujuća ubodna kapalica 0-7,5 l/h; --štelujuća ubodna kapalica 0-15 l/h;
ubodni priključak za kapolarno crevo Ø7x4; -ubodna račva za kapolarno crevo Ø7x4;

Usisna korpa i nastavak

Spojnica za "Tomos"crevo Stabilna spojnica za "Tomos"crevo
za"Tomos"crevo
 Šifra artikla:    719  Šifra artikla:    1220   Usisna korpa-   šifra art.: 1105
  Nastavak za TOMOS crevo    šifra art.: 11
Spojnice za baštansko crevo i crevo do 6 bara za "KAP PO KAP"
16-16, 20-20 ,25-25, 16- Ventili: 1/2"-16; :1/2"-20;1/2"-25
 Spojnice: 20, 3/4"-16; 3/4"-20; 3/4"-25
16-25,20-25  
Spojnice sa SN :1/2"-16; 1/2"- 20; 1/2"-25 čepovi: 16; 20; 25
    3/4"-16, 3/4"-20, 3/4"-25,
Reducirane spojnice  Grebenast čep: 16; 20; 25;
25-16; 25-20; 20-16; 16-25; 20-25; Ubodni čep: 16;
 

T - spojnice
T-spojnice:
16-16-16; 20-20-20; 25-25-25; 25-20-25;25-16-25; 20-16-20  
   
 Reducirane T-spojnice:  
 25-20-25; 25-16-25; 20-25-20, 20-16-20, 16-20-16, 16-25-16,
   
T-spojnice sa navojem:
16-1/2”-16, 20-1/2”-20, 25-1/2”-25, 16-3/4”-16, 20-3/4”-
20, 25-3/4”-25
 

OBUJMICE
 Ø20-1/2”   šifra 1395
Ø25-1/2”   šifra 1394
Ø25-3/4 ”   šifra 1393
Ø32-1/4”   šifra 1391
Ø32-3/4”   šifra 1392
Ø40-1/2”   šifra 1382
Ø40-3/4”   šifra 1383
Ø50-1/2”   šifra 1384
Ø50-3/4”   šifra 1385
Ø50-1”   šifra 1386
Ø63/1”   šifra 7
Ø75/1”   šifra 8
Ø90/1”   šifra 9

VENTILI
ventil ¾”-Ø20
ventil 1/2”-3/4”
ventil 1/2”-Ø16
ventil 1/2”-Ø20
ventil 1/2”- 1/2”
ventil Ø20-Ø16
ventil ¾”-¾”
ventil ¾”-Ø16
ventil Ø16-Ø16
ventil Ø20-Ø20
ventil za traku Ø17
ubodni ventil za crevo Ø16
ubodni ventil za crevo Ø20
ubodni priključak za traku Ø17
nastavak za traku Ø17
uodni priključak za crevo Ø16
ubodni priključak za crevo Ø20

Hlađenje
plastenika
Letnji meseci su vreme kada temperatura vazduha u plastenicima može dostići, pa i preći 40
stepeni. Ovako visoka temperatura ne pogoduje biljkama isto koliko i niska zimska temperatura
pa biljke prestaju da "rade". Odgovarajuća ventilacija je ključni faktor u kontroli temperature.
Aktivno rashlađivanje unutrašnjosti plastenika se može vršiti korišćenjem specijalno
dizajniranih ventilatora, rashladnih zidova koji se postavljaju na čeonim zidovima ili
postavljanjem "fogera", tj. rasprskivača po čitavoj površini plastenika. 
Ukoliko se koriste samo ventilatori preporuka je da kapacitet protoka vazduha bude 1,5
puta veći od zapremine plastenika. To znači da ako je zapremina plastenika npr. 4000m3,
kapacitet venilatora treba biti 6000m3/min.
Kada se koriste rashladni zidovi oni se postavljaju na zadnji zid plastenika. Oni su izrađeni od
posebnog saćastog materijala kroz koji prolazi voda, a kroz kompletan zid struji vazduh.
Prolaskom kroz vodu vazduh se rashlađuje i ulazi u plastenik kao hladniji. Da bi ceo sistem bio
funkcionalniji na prednjem zidu plastenika se montiraju ventilatori koji izvlače vazduh iz
plastenika i na taj način omogućavaju kretanje hladnijeg vazduha od jednog prema drugom
kraju plastenika.
Fogeri tj. rasprskivači se postavljaju na samu konstrukciju plastenika. Puštanjem vode pod
pritiskom oni stvaraju finu maglu u plasteniku i na taj način snižavaju temperaturu. Broj fogera
zavisi od njihovog kapaciteta rasprskivanja. Najčešće se postavljaju na 2,5m rastojanju.

Računari

Funkcionisanje profesionalnih objekata je gotovo nezamislivo bez rečunara. Najčešća funkcija

za koju se koriste jeste održavanje temperature u zadatim vrednostima. Ovu svoju funkciju
obavljaju zahvaljujući meteorološkoj stanici koju sadrže u sebi, a koja omogućava praćenje
svih meteoroloških pojava. Tu spadaju vetar, padavine, promene temperature i sl.

Kako to funkcioniše? Pa sistem se zasniva na zadatoj temperaturi unutar objekta. Maksimalne

varijacije, odnosno odstupanja od zadate temperature, su +/- 1°C. Sam računar poseduje
senzore za brzinu vetra, spoljašnju temperaturu i senzore za kišu/sneg koji se postavljaju van
objekta. Takođe postoji i nekoliko senzora za merenje temperature unutar samog objekta. Kada
temperatura pređe zadatu max. temperaturu računar daje signal za otvaranje plastenika (krovno
otvaranje), pri čemu se vrši otvaranje od nekih 10%. Nakon zadatog vremena, najčešće 1
minute, računar vrši kontrolno merenje i ukoliko temperatura nije počela da opada daje signal
za nastavak otvaranja za sledecih 10%. Tako sve dok se temperatura ne spusti ispod
maksimalne zadate.
Po istom principu se vrši zatvaranje objekta, naravno ukoliko su sve atmosferske prilike u
skladu sa programom. Napomenuli smo da postoji i senzor za merenje brzine vetra. Njegova
funkcija se ogleda u tome da se zadaje maksimalna brzina vetra do koje objekat ostaje otvoren.
Ukoliko brzina vetra pređe zadatu vrednost objekat se automatski zatvara bez obzira na ostale
parametre. Razlog za ovo je u tome da snažni vetrovi mogu naneti veliku štetu samom objektu
ukoliko ostane otvoren. Mogu dovesti do cepanja folije, krivljenja konstrukcije i naravno da
unište kulture unutar plastenika. Kada brzina vetra opadne, računar će ponovo otvoriti objekat.
Ostale funkcije koje mogu obavljati računari u plastenicima su zalivanje, orošavanje, prehrana
kultura itd. Zamislite situaciju u kojoj računar preko svojih sondi meri nivo hranljivih materija
u zemlji u blizini korena biljaka i u svakom momentu dodaje samo ono što je biljkama
potrebno. Naravno programi za prehranu biljaka su izuzetno kompleksni i zavise i razlikuju se
od kulture do kulture. Tako računar neće po oblačnom danu davati istu količinu hrane biljci jer
zbog manjeg intenziteta svetla ne obavlja fotosintezu na istom nivou kao po sunčanom danu
itd.