Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword or section
Like this
30Activity

Table Of Contents

0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Miloš Crnjanski - Seobe druga knjiga

Miloš Crnjanski - Seobe druga knjiga

Ratings: (0)|Views: 3,186|Likes:
Published by blackXbooks
Druga knjiga Seoba
Druga knjiga Seoba

More info:

Published by: blackXbooks on Mar 18, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

10/08/2013

pdf

text

original

 
1
 
2
Милош Црњански
 
СЕОБЕ
 
ДРУГА КЊИГА
 
 
3
I
 АЛИ СВЕ ЈЕ ТО САМО ОМАМА ЉУДСКИХ ОЧИЈУ
 
Било једном једно краљевство, у срцу Европе, које сезвало: Хунгарија.У том краљевству текле су реке богате рибом, а дуж тихрека простирале су се бескрајне, зелене равни. Лети су се теравни претварале у жарке пустиње, а зими у ледено море,покривено снегом. Људи су ослушкивали, у мраку, урликвукова.
 
Хунгри, који су становали на тој равни, а који се бехудоселили из Азије, причали су да коњик из њихове земљеможе да одјаше на Исток, а да данима не сусретне људскобиће. Њихову земљу, веле, затварају, као венци, високепланине, али се и те планине, према Истоку, отварају као некаврата. А после опет настају бескрајне равни.
 
Кадикад се, на тој равници, укаже по неко усамљенодрво, багрем, или врба, па и неки коњаници који брзоишчезну. Догоди се да коњик угледа и неке куле и градове,шта ли, али и то нестане на видику. Појаве се лети и некисвилени чадори, палме, али све је то само омама људскихочију, фатаморгана ваздуха и
 
облака. Небо се после, опет,спусти на ту празну земљу као плава завеса.
 
Све до краја XVIII века, у том краљевству ратови су биличести. Турци су били допрли до Вијене, и отерани опет натрагдо Београда, а дуж путева белеле су се и сушиле људскелобање и кости. У одступници до Беча, последњи су билиРасцијани, а у претходници до Београда, први, они. Подкомандом аустријских ђенерала, који су имали велике,тророге шешире, украшене нојевим перјем, Расцијани сусачињавали такозвану „мађарску“ коњицу, која је јахала намалим, али брзим, дурашним, брњашима.
 
Кад су ратови прошли, тај народ се населио попопаљеним турским караулама, покрај скела на рекама, и окоТемишвара, који је био главни град на југу краљевства и који