ALESANDRO BARIKO

NEXT
Mala knjiga o globalizaciji
i svetu budućnosti
UVOD
 Ova knjiga nastala je pre nekoliko meseci. Održavao se skup G8 u
Đenovi. I dogodilo se to što se dogodilo. Ja sam se nalazio na sasvim drugom
mestu i kao i mnogi drugi, sedeo pred televizorom i trudio se da shvatim šta
se dešava. Kroz glavu mi je prolazilo mnoštvo pitanja, pa i ono: zašto nisam
tamo? Zašto, po ko zna koji put, neki ljudi protestuju, tuku se, ginu, a ja
nisam s njima? Ovog puta sam bar znao i odgovor: nisam tamo zato što ne
bih znao za koga da se opredelim, tako malo znam o globalizaciji, možda ne
znam tačno ni šta je to, zato nisam tamo. Moram da priznam da mi to što ne
znam baš tačno šta je globalizacija do tog trenutka i nije izgledalo tako
strašno. Ali u tom trenutku mi se odjednom učinilo da je ne samo strašno, već
i prilično mučno, iznenađujuće i apsurdno. Stoga, kao i mnogi drugi, od tog
dana strpljivo pokušavam da shvatim. Nikad nije kasno.
Na kraju sam uspeo da steknem izvesne predstave o tome, nisu to
pravi odgovori, pa ni sasvim određene zamisli, ali činilo mi se da jesu način da
se pronađe slika stvarnosti koja priliči pitanjima na koja ne umem da
odgovorim. Bolje išta nego ništa, pomislio sam. Pretočio sam te svoje zamisli
u četiri poduža članka, koje je objavila »Republika«.
Kad su članci izašli, stigla su i pisma čitalaca. Gotovo sva su bila veoma
žestoka i prilično prezriva. Mnogo im je smetalo što im tamo neki pisac
pridikuje o nečemu što nema nikakve veze s njegovim zanimanjem. Jedni su
bili za globalizaciju, a drugi protiv nje. Ali je njihovo raspoloženje bilo isto.
Čudilo ih je otkud mi hrabrost da to napišem i savetovali su mi da se vratim
pisanju romana. Neki su mi predlagali da se manem i toga.
Trudio sam se da me to ne pogodi lično, porazmislio sam o svemu. Kad
sam završio s razmišljanjem, odlučio sam da od ta četiri članka sastavim malu
knjigu.
Nije zato što sam sklon polemikama. Zato što verujem u to.
Globalizacija je problem koji se tiče svih nas, a svi imamo prilično nejasnu
predstavu o njoj, niko nije izuzetak. Da li je potrebno da svi budemo profesori
političke ekonomije da bismo mogli maljo bolje da objasnimo u čemu je tu
stvar? Mislim da nije. Naprotiv. Svako može da da svoj doprinos. Pisac bi, na
primer mogao da ima dve prednosti: kao prvo, zahvaljujući svom umeću
može da mu pođe za rukom da bude jasniji od univerzitetskog predavača ili
ministra finansija. Kao drugo, upravo zbog toga što njegov posao nema
nikakve veze s problemom, bar teoretski, može da ga posmatra sa odstojanja,
a da predrasude i različiti interesi nemaju neki uticaj na njega. Može on i da
ne bude u pravu. Ali ne zbog toga što je pisac. Možda pre uprkos činjenici da
je pisac.
Tako sam ponovo pregledao ona četiri članka, izmenio neke delove koji
mi nisu delovali dovoljno ubedljivo i dodao druge, koje opet zbog nedostatka
prostora nisam objavio. I tako je nastala ova knjiga. Ovaj rad nije stručan. To
je knjiga u kojoj na najjednostavniji način pokušavam da razumem šta je to
globalizacija, koristeći i radove stručnjaka, ali unoseći i veliku dozu naivnosti.
Mog sina je baš briga za to, inače bi knjiga mogla da nosi naslov: Kako bih
objasnio globalizaciju svom sinu. U stvari, nije da ga je baš briga. Ima samo
tri godine. Voli dinosauruse.
Čitalac će u samom tekstu naići na podnaslove koji upućuju na beleške
na kraju knjige (bonus tracks). Nekad su to objašnjenja glavnog teksta, nekad
dodatne zabeleške, a ponekad i najobičnije digresije. Njihovo čitanje nije
obavezno. Ali meni se učinilo da moram da ih napišem.
Moram da izrazim i svoju zahvalnost, pre svega Eciju Mauru, zato što
me je podstakao da napišem te članke u trenutku (odmah posle 11.
Septembra) kad je izgledalo da će novinari zauvek zaboraviti globalizaciju kao
temu. Pored toga zahvaljujem se i Rikardu Staljanu, koji mi je pomagao u
istraživačkom radu, odnosno kupovao sendviče preko Interneta i razgovarao s
tibetanskim monasima. Hvala.

Torino, decembar 2001

AB