Read without ads and support Scribd by becoming a Scribd Premium Reader.
See Premium Plans
 
corry 
 
1
Richard Preston
VRUĆA ZONA
PRVI DIO:
SJENA MOUNT ELGONA
Nešto u šumi 
NOVA GODINA 1980.Charles Monet bio je samotnjak. Taj Francuz živio je u malom, drvenom bungalovu na plantaži še 
ć 
erane Nzoia u zapadnoj Keniji. Posjedi še 
ć 
erane prostiru se uz rijeku Nzoiu,podno Mount Elgona, ogromnog ugaslog vulkana što se blizu ruba doline Rift uzdiže do visine od 
č 
etiri tisu 
ć 
e trista metara.O Monetovoj se prošlosti ne zna mnogo. Kao i kod mnogih drugih iseljenika koji na kraju završe u Africi, nije sasvim jasno što ga je dovelo onamo. Možda je u domovini zapao u nevolje, a možda ga je Keniji privukla samo njezina ljepota. Kao samouki prirodoslovac, bio je oduševljen pticama i drugim životinjama, no ne i ljudskom vrstom. U pedesetšestoj godini,srednje visine i stasa, meke i ravne sme 
đ 
e kose, još je bio nao 
č 
it.
Č 
inilo se da je jedini bliži kontakt ostvarivao sa ženama iz gradi 
ć 
a podno planine, no ni one se nisu mogle sjetiti ni 
č 
ega posebnog u vezi s njim što bi možda pomoglo lije 
č 
nicima koji su poslije došli istražiti njegovu smrt. Radio je na održavanju strojeva za navodnjavanje polja še 
ć 
erne trske i kažu da je provodio ve 
ć 
i dio dana u ku 
ć 
ici crpilišta za vodu uz rijeku Nzoiu, kao da mu je promatranje rada strojeva pri 
č 
injalo posebno zadovoljstvo.U slu 
č 
ajevima poput njegovog 
č 
esto je vrlo teško razabrati detalje. Lije 
č 
nici se sje 
ć 
aju klini 
č 
kih simptoma, jer ih onaj tko je vidio u 
č 
inke virusa biosigurnosne razine 4 na ljudskom bi 
ć 
u ne može nikada zaboraviti, no ti se u 
č 
inci nagomilavaju jedan na drugi sve dok u potpunosti ne unište osobu. Slu 
č 
aj Charlesa Moneta se u hladnoj geometriji klini 
č 
kih podataka pojavljuje s bljeskovima toliko zadivljuju 
ć 
eg i uznemiruju 
ć 
eg užasa da pred njima moramo ustuknuti i zakriliti o 
č 
i, kao da gledamo u neko nepoznato, jarko sunce.Monet je stigao u Keniju 1979. godine, otprilike u isto vrijeme kada se virus humane imunodeficijencije, poznatiji kao HIV ili uzro 
č 
nik AIDS-a, definitivno probio iz prašuma 
 
¡¢¢£ 
 
2
središnje Afrike i zapo 
č 
eo svoju dugu, smrtonosnu sjetvu kroz ljudsku vrstu. AIDS se ve 
ć 
 tada poput zlokobne sjene nadvio nad pu 
č 
anstvom svijeta, iako još nitko nije znao da postoji.Tiho se rasprostirao uzduž kinšaske autoceste, transkontinentalne prometnice koja se proteže od isto 
č 
nog do zapadnog dijela Afrike, te prolazi uz obalu jezera Viktorija, podno Mount Elgona.HIV je visokosmrtonosan, ali ne i toliko zarazan, uzro 
č 
nik biosigurnosne razine 2. Ne prelazi lako s jednog 
č 
ovjeka na drugog, a osim toga, ne prenosi se zrakom. Pri rukovanju krvlju zaraženom HlV-om nije potrebno nositi bioskafander.Monet bi radnim danom dosta radio na vodenoj pumpi, a vikendom obilazio šume uz še 
ć 
eranu. Ponio bi hranu, prosuo je, te gledao ptice i ostale životinje kako je jedu. Znao bi satima nepomi 
č 
no sjediti i promatrati odredenu životinju. Ljudi koji su ga poznavali sje 
ć 
aju se njegove privrženosti divljim majmunima i posebnog odnosa koji je izgradio s njima. Navodno su mu majmuni jeli iz ruke.Uve 
č 
er bi se povukao u bungalov. Imao je ku 
ć 
nu pomo 
ć 
nicu, ženu po imenu Johnnie,koja mu je pospremala i kuhala. U 
č 
io se raspoznavanju razli 
č 
itih vrsta afri 
č 
kih ptica i provodio je dosta vremena promatraju 
ć 
i koloniju ptica-tkalaca na stablu blizu svoje ku 
ć 
e,posebno se usredoto 
č 
ivši na njihovu gradnju i održavanje specifi 
č 
nih, vre 
ć 
astih gnijezda.Negdje je oko Boži 
ć 
a, kažu, donio ku 
ć 
i bolesnu pticu i ondje je njegovao dok nije uginula — možda na njegovim rukama. Nije sigurno o kakvoj se ptici radilo, ali je mogu 
ć 
e da je uginula od virusa razine 4, no to nitko ne zna.Sprijateljio se i s jednom vranom. Takvu, crno-bijelu vranu, u Africi ljudi 
č 
esto drže kao ku 
ć 
nog ljubimca, a ova je bila simpati 
č 
na, inteligentna ptica, koja je 
č 
esto sjedila na krovu njegovog bungalova, do 
č 
ekuju 
ć 
i ga kad je dolazio s posla i ispra 
ć 
aju 
ć 
i kad je odlazio. Kad bi ogladnjela, sletjela bi na verandu i ušetala u ku 
ć 
u, gdje bi je Monet nahranio mrvicama i ostacima vlastitog obroka.Svakog je jutra pješa 
č 
io dvije milje kroz polja še 
ć 
erne trske. Te su godine za vrijeme boži 
ć 
nih blagdana radnici spaljivali polja, tako da su bila sparušena i crna. Kroz pusta je polja, dvadeset i pet milja prema sjeveru, pucao vidik na Mount Elgon. Lik planine odražavao je stalne promjene vremenskih prilika, sjene, kišu i sunce — raskoš afri 
č 
kog svjetla.U zoru je Mount Elgon izgledao kao hrpa sivih obronaka 
č 
ija podnožja nestaju u izmaglici, uzdižu 
ć 
i se do dva vrhunca na bridu urušena stošca — grotla nekad aktivnog vulkana. S izlaskom sunca, planina je poprimala srebrnasto-zelenu boju prašume koja je prekriva, no kako se ono kretalo prema zenitu, pojavili bi se oblaci i zastrli je, u 
č 
inivši je gotovo nevidljivom. O zalasku sunca oblaci bi se zgusnuli i pretvorili u olujnu kapu oblika nakovnja koja je bljeskala tihim munjama. Pri dnu, ti bi oblaci poprimili ugljenocrnu boju, a njihovi bi vrhovi, raspršeni vjetrom, isijavali mutnonaran 
č 
asto, osvijetljeni zalaze 
ć 
im suncem.Nebo bi nad njima bilo tamnoplavo i slabašno osvijetljeno rijetkim tropskim zvijezdama.U gradu Eldoretu, jugoisto 
č 
no od planine, gdje siromašni mještani žive u stra 
ć 
arama sklepanim od drva i metala, Monet je imao nekoliko bližih prijateljica. Davao im je novac, a one su ga zauzvrat zahvalno voljele. Pred boži 
ć 
ne je praznike naumio oti 
ć 
i logorovati na Mount Elgon, te je na izlet pozvao jednu od njih. Nitko se ne sje 
ć 
a njezina imena.
 
¡¢¢£ 
 
3
Krenuvši na izlet, vozili su se Land Roverom uz dugu i ravnu crvenu zemljanu cestu,koja vodi do Endebeške klisure, velike strše 
ć 
e litice na isto 
č 
noj strani vulkana. Kota 
č 
ima su na putu sabijali crvenu zemlju, zapravo vulkansku prašinu boje sasušene krvi. Uspeli su se uz niže obronke, pokraj kukuruzišta, plantaža kave i pašnjaka, te starih engleskih kolonijalnih farmi u ruševinama, skrivenih iza drvoreda plavoga gumovca. S usponom je zrak postao svježiji i zasi 
ć 
en lepetom orlova što izlije 
ć 
u iz gnijezda na cedrovima.Mount Elgon ne posje 
ć 
uje mnogo turista pa je njihovo vozilo vjerojatno bilo jedino na putu, iako su se zacijelo mimoišli s mnogo pješaka - seljaka koji se bave zemljoradnjom u nižim dijelovima planine. Približili su se opustošenom vanjskom rubu Mount Elgona,prolaze 
ć 
i pokraj rijetkih oaza drve 
ć 
a i kolibe »Mount Elgon« - engleskog kona 
č 
išta sagra 
đ 
enog po 
č 
etkom stolje 
ć 
a, sada zapuštenog ku 
ć 
erka s napuklim zidovima i žbukom koja se ljušti pod naletima kiše te na žaru tropskoga sunca.Mount Elgon se prostire preko granice Kenije s Ugandom, a nije daleko ni od Sudana.Ta planina je biološka oaza prašume u središnjoj Africi - osamdeset kilometara širok, izoliran svijet koji se uzdiže nad suhim ravnicama, a prekriven je drve 
ć 
em, bambusom i planinskom makijom. Doimlje se poput okruglog kralješka u hrptu Afrike. Sam vulkan izrastao je prije sedam do deset milijuna godina, kada je erupcijama i eksplozijama vulkanske prašine u 
č 
estalo uništavao šume na svojim obroncima sve dok nije dostigao za 
č 
udnu visinu. Mogu 
ć 
e je da je Mount Elgon prije ugasnu 
ć 
a i erozije bio najviša planina u Africi, viša i od Kilimandžara. Danas je, doduše, niža od njega, ali je i dalje najšira planina na kontinentu. Pri izlasku sunca, njegova sjena zastire veliko podru 
č 
je na zapadu, duboko u Ugandi, dok pri zalasku zasjenjuje dio kenijskih polja na istoku. Unutar tih sjena nalazi se mnogo sela i gradova, nastanjenih raznim plemenima, uklju 
č 
uju 
ć 
i elgonske Masae, pastirski narod koji se sa sjevera doselio prije nekoliko stolje 
ć 
a, kako bi uz planinu uzgajao stoku. Niža podru 
č 
ja planine obiluju kišama, pa je u njima zrak prohladan i svjež cijele godine, a vulkansko tlo omogu 
ć 
ava bogate žetve kukuruza. Sela u tim podru 
č 
jima tvore prsten ljudskih nastambi oko vulkana, prsten koji se steže oko rubova prašume na planini i djeluje poput uzda koje pokušavaju ukrotiti njihova divlja staništa. Šume se tu prorje 
đ 
uju, drvo se sije 
č 
e za ogrjev ili se raskr 
č 
uje za pašnjake, a prvotni stanari prašume - slonovi — pomalo izumiru.Manji je dio Mont Elgona nacionalni park. Pa su se na svojem putu Monet i njegova pratilja zaustavili kraj ulaznih vrata u rezervat i platili ulaznice. Obi 
č 
no se u blizini tih vrata mota jedan majmun — najvjerojatnije babun - traže 
ć 
i hranu od posjetitelja. Monet ga je namamio bananom, pa je životinja sjela na njegovo rame i ondje ju stala žvakati. Njegova se prijateljica najprije smijala, no onda su se oboje umirili i pažljivo promatrali kako majmun jede. Potom su se odvezli više u planinu, te podigli šator na proplanku vlažne zelene trave rasprostrte oko planinskog potoka. Potok je bio 
č 
udne, mlije 
č 
ne boje, pomiješane s vulkanskom prašinom, a tekao je iz šume. Trava je bila niska i prošarana izmetom, što je zna 
č 
ilo da su je 
č 
esto radi ispaše posje 
ć 
ivali planinski bizoni.Nad njihovim se malim logorom uzdizala elgonska šuma; 
č 
vornate su se afri 
č 
ke masline nadvijale nad njih poput mreže isto 
č 
kane crnim, za ljude otrovnim maslinama. S drve 
ć 
a su dopirali zvukovi majmunske trke za hranom, zujanje kukaca, te povremeni mrmljaju 
ć 
i majmunski zov. S vremena bi na vrijeme jedan od tih majmuna colobus sišao sa svoje grane i rastr 
č 
ao se po livadi oko šatora, promatraju 
ć 
i ih svojim pametnim, živahnim 
Search
Search History:
Searching...
Result 00 of 00
00 results for result for
  • p.
    • Notes
    Load more