Glasnik jasnog i otvorenog svedo~anstva………..…………………………...

……Broj 1, Godina II, Januar 2011

Na zidovima tvojim, Jerusalime, postavih stra`are, koji ne}e umuknuti nikada, ni danju ni no}u. Koji pominjete Gospoda, nemojte }utati. Isaija 62:6

OSOBINE UZORNOG
PROPOVEDNIKA

Re~ uredni{tva
Dragi ~itaoci,
U Bo`joj re~i, me|u brojnim zapovestima,
pravilima i uredbama koje ukazuju na na{e
du`nosti, postoje dve vrste zapovesti koje idu
ruku pod ruku. Jedna vrsta zapovesti je upu}ena
onima koji su pozvani da vr{e slu`bu Bogu, i
ti~e se uzvi{enosti njihovog poziva, ~istote
morala, krotosti karaktera, istrajne dru`eljubivo-
sti: ”Starešine koje su me|u vama molim koji
sam i sam starešina i svedok Hristovog strada-
nja, i imam deo u slavi koja }e se javiti: pasite
stado Bo`ije, koje vam je predato, i nadgledajte
ga, ne silom, nego dragovoljno, i po Bogu, niti
za nepravedne dobitke, nego iz dobrog srca; niti
kao da vladate narodom; nego bivajte ugledi
stadu; i kad se javi poglavar pastirski, primi}ete
venac slave koji ne}e uvenuti.” (1. Petrova 5:1-
4). “O~istite se vi koji nosite sudove Gospod-
nje.” (Isaija 52:11). “Ljudi koji su Bogom
izabrani da rade u ovom delu moraju da pru`e
dokaz o svom visokom pozivu smatraju}i
svojom najsvetijom du`no{}u da se razvijaju i
usavr{avaju sve dok ne postanu sposobni
radnici. Ako poka`u usrdnu `elju da usavr{e
sposobnosti kojima ih je Bog obdario treba im
ukazati razboritu pomo}. Me|utim, ohrabrenje
koje im se ukazuje ne sme imati prizvuk
laskanja, jer }e i sam Sotona u tom pogledu
dovoljno da se potrudi.” (1T, 446)
2
Druga vrsta zapovesti upu}ena je Bo`jem
narodu kojima propovednici evan|elja slu`e: “A
sve{tenicima koji se dobro staraju, da se daje
dvoguba (dvostruka) ~ast, a osobito onima koji
se trude u re~i i nauci.” (1. Timotiju 5:17).
Na taj na~in svako ima svoje odgovornosti.
Me|utim, zapovest upu}ena Bo`jem narodu da
po{tuje one sluge koji se “dobro staraju”, i “koji
se trude u re~i i nauci”, obavezuje svakog
vernika na odgovornost da uo~i razliku izme|u
onoga koji se trudi u re~i i nauci i onoga koji se
ne trudi, i da na osnovu svog zaklju~ka o
dobrom staranju uka`e po{tovanje onome koji se
trudi. Zato je va`no da istaknemo koje su to
osobine jednog propovednika, misionara,
kolportera, biblijskog ili zdravstveno-misionar-
skog radnika, koje Bog visoko ceni, da bi svako
ko je pozvan u slu`bu mogao imati pred sobom
uzorne osobine kojima treba da te`i. A
poznavaju}i koje su to osobine, Bo`ji narod }e
mo}i da ispuni du`nost na koju ga Bog poziva,
time {to }e na razne pogodne na~ine ukazati
du`no po{tovanje “onima koji se trude u re~i i
nauci”.
“Onaj koji slu`i pod krvlju poprskanom
zastavom Emanuila mora}e obavljati posao koji
zahteva izuzetan napor i strpljivu postojanost.
Ali, vojnik krsta stoji nepokolebljivo na boji{tu.
Dok ga neprijatelj napada, on se vra}a u
utvr|enje po pomo}, i kada Gospodu iznosi
obe}anja iz Re~i, dobija snagu za izvr{enje
potrebne du`nosti. On je svestan potrebe za
snagom odozgo. Pobede koje je izvojevao ne
vode ga samouziv{enju, ve} ga podsti~u da se
sve vi{e oslanja na Mo}noga. Oslanjaju}i se na
Silu, on je sposoban da iznese vest spasenja s
takvom snagom koja }e odzvanjati u umovima
ljudi.” AA 363
Imajmo ispred sebe ovu sliku vernog borca.
Takvima koje je Bog pozvao da stoje na bojnom
polju i koji se verno trude u bitkama Gospod-
njim, potrebno je da pridr`avamo ruke, ukazuje-
mo ljubav, ispunjavamo potrebe i upu}ujemo
re~i ohrabrenja. Zaista, blagoslov ne}e izostati, a
veran borac }e, osna`en znacima ohrabrenja, jo{
ja~e i postojanije voditi bitke u ime Gospodnje.
Sa `eljom da vas Bog blagoslovi,
Uredni{tvo Adventnog Stra`ara
 Sadr`aj
Tema broja:
Osobine uzornog propovednika.......................................................4

Rubrike

Istorijski feljton:
^arls Fi~.........................................................................................15

Roditeljstvo:
Vladanje apetitom..........................................................................17

Zlatne karike istine:

Zlato ljudskog karaktera................................................................19

Na{ email:
adventnistrazar@yahoo.com

Ranije brojeve potra`ite na na{oj facebook stranici ili na adresi:

http://www.scribd.com/AdventniStrazar

^asopis „Adventni Stra`ar” ure|uju i izdaju Adventisti sedmog dana.

3
 Osobine uzornog propovednika
Apostol Pavle, kada je razmatrao kvalifikacije koje
jedan propovednik treba da ima, pisao je, "I za ovo
ko je vredan?" 2 Kor 2:16. Zatim je nastavio da bi
odgovorio na ovo pitanje, "Ne kao da smo sami od
sebe kadri da o ne~emu rasu|ujemo - kao sami od
sebe, nego je naša sposobnost od Boga" 2 Kor 3:5
(^arni}). "Stoga, imaju}i ovu slu`bu po milosti koja
nam je ukazana, mi ne malaksavamo... Jer mi ne
objavljujemo sebe same nego Hrista Isusa Gospoda, a
sebe smatramo vašim slu`iteljima Hrista radi... A ovo
blago imamo u zemljanim sudovima, da bi
izvanredna veli~ina pripadala Bo`joj sili, a ne da od
nas poti~e." 2 Kor 4:1, 5, 7 (^arni}). Pavle je
prepoznao tešku odgovornost koja le`i na svakom
propovedniku i ukazao na oprez pri izboru ljudi za
slu`bu. (Vidi Titu i l. i 2. Timotiju).
Svaki propovednik koji shvata sve~anost svog posla
razume Pavlove ozbiljne re~i. "Bio sam sa vama u
slabostima, u strahu i mnogom drhtanju.” 1 Kor 2:3
(KJV). Jedna od velikih tajni spasenja jeste da je Bog
izabrao da upotrebi grešne, slabe i pogrešive ljude za
vo|enje Njegovog posla.
Bo`ji ideal za Njegove propovednike je isti danas kao
što je bio u vreme apostola Pavla. Zato, nijedan
propovednik ne bi trebalo da napravi nikakvu grešku
što se ti~e Bo`je volje, niti bi bilo koja mesna crkva
smela da se zabuni u odabiru ljudi koje bi Bog `eleo
za svoje propovednike. U ovim poslednjim danima,
kroz svog vesnika ostatku, Bog je dao mnogo stranica
instrukcije za svaki aspekt propovedni~kog `ivota. U
ovoj seriji ~lanaka mi }emo ispitati brojna podru~ja
instrukcije o ovom va`nom predmetu.
U našem pristupu ovom predmetu, mi }emo otpo~eti
savetima koji se ti~u osnovne potrebe obra}enja
propovednika i primanja Duha Svetog. Bez Duha
Svetog, nijedan grešnik ne}e biti spasen, kogod
propovedao ili slu`io. (Vidi Hristove pri~e 328).
Tako|e, svaki bi se radnik trebao moliti Bogu za
krštenje Duhom Svetim. (Vidi Svedo~anstva za
propovednike l70; Dela Apostolska 25-56).
"Pomazanje Svetim Duhom je su{tinski bitno i
neophodno za uspeh u velikom delu koje vam je
povereno." 4T, 320. "Odsustvo Svetog Duha i vrline
Bo`je milosti ~ine slu`bu evan|elja nemo}nom da
osvedo~ava i obra}a." Ibid. 378. Sa ovim na umu, mi
}emo pogledati, ne tako mnogo na uzrok (obra}enje,
primanje Duha Svetog,...) ve} na posledice koje }e
ono imati u našem `ivotu.
4
Duh Sveti, rade}i u `ivotu jedne osobe, ima za
posledicu potpune promene u vladanju i ponašanju po
uzoru na Hrista, umesto sli~nosti sa svetom. Mi }emo
sada pogledati jedan broj nadahnutih citata koji
opisuju šta ta promena zna~i a šta ona nije.
Propovednici ne}e pomešati sveto sa obi~nim –
“Šta je cilj propovedni~ke slu`be? Da li je njen cilj da
pomeša komi~no sa religioznim? Pozorište je mesto
za takve predstave. Ako se Hristos nastanio unutra,
ako je istina, sa svojom posve}uju}om silom, zauzela
unutrašnji hram duše, tada vi ne}ete imati šaljivd`ine,
niti kisele, preke i mrzovoljne ljude, da iznose
dragocene pouke o Hristu dušama koje propadaju.”
Testimonies to Ministers, 143.
“Celokupna slu`ba u svetilištu bila je isplanirana da u
ljude utisne ~injenicu da ono što je Bog odvojio za
sebe je sveto. Oni su uvek trebali da neguju razliku
izme|u svetog i obi~nog. Svete stvari se moraju
dr`ati svetim.” Review and Herald, February 4, 1902.
"Propovednici ne bi smeli da imaju nikakav drugi
interes osim svog velikog zadatka da privode du{e
Hristu i istini. Tom cilju oni treba da posvete sve
svoje energije. Oni pored ovog velikog zadatka ne
treba da se bave trgovinom, sva{tarenjem, niti bilo
kojim drugim poslovima." 1T, 470. (Vidi tako|e 472
stranu).
"Ako je ’ja’ utkano u posao, to je kao prinošenje
tu|eg ognja umesto svetog. Takvi radnici navla~e
negodovanje Bo`je." Svedo~anstva za propovednike
260.
"Oni koji su stajali kao reprezentativni ljudi nisu svi
bili hriš}anski d`entlmeni. Preovladava duh
gospodarenja nad drugima. Ljudi smatraju sebe
autoritetom." Ibid. 260.
"Nijedno ljudsko bi}e ne treba da vezuje druga
ljudska bi}a za sebe da bi ih kontrolisalo, govore}i im
da u~ine ovo ili zabranjuju}i im da u~ine ono,
zapovedaju}i, diktiraju}i, postupaju}i kao jedan oficir
nad grupom vojnika. Ovo je na~in na koji su
sveštenici i starešine postupale u Hristovo vreme, ali
to nije ispravan na~in. Nakon što je istina na~inila
utisak na srcima, i ljudi i `ene prihvatili njena u~enja,
oni treba da budu tretirani kao Hristovo vlasništvo, ne
kao ~ovekovo vlasništvo. Vezuju}i umove za sebe, ti
ih navodiš da se odvoje od izvora njihove mudrosti i
punine. Njihova zavisnost mora biti potpuno u Boga.
Jedino tako oni mogu rasti u milosti." 9T, 146.
Propovednici treba da budu ljubazni, posebno
prema onima sa kojima se ne sla`u – "Vi mo`ete
biti odani na~elu, mo`ete biti pravi~ni, pošteni i
pobo`ni; ali sa svim tim morate negovati istinsku
ne`nost srca, ljubaznost i u~tivost. Ako jedna osoba
greši, budite ljubazniji prema njoj; ako niste u~tivi,
mo`ete je oterati od Hrista. Neka svaka re~ koju
izgovarate, ~ak i ton vašeg glasa, izra`ava vašu
zainteresovanost i saose}anje za duše koje su u
opasnosti da propadnu. Ako ste oštri, optu`uju}i, i
nestrpljivi sa njima, vi radite posao neprijatelja. Vi
im otvarate vrata iskušenja, i Sotona }e vas predsta-
viti njima kao one koji ne poznaju Gospoda Isusa.
Oni }e misliti da je njihov sopstveni put ispravan, i da
su bolji od vas. Kako }ete onda zadobiti one koji
greše? Oni }e prepoznati istinsku pobo`nost, izra`enu
u re~ima i karakteru. Ako biste `eleli da pou~avate o
pokajanju, veri i poniznosti, vi morate imati ljubav
Isusovu u vašim sopstvenim srcima." Testimonies to
Ministers 150, 151.
"Istina koja je usa|ena u srcu otkri}e Isusovu ljubav i
njenu preobra`avaju}u silu. Sve što je oštro, kiselo,
kriti~ko, dominiraju}e, nije od Hrista, ve} dolazi od
Sotone. Hladno}a, bezdu{nost, nedostatak ne`nog
sau~eš}a, kvari tabor Izrailja. Ako se ovim zlima
dopusti da oja~aju, kao što je i bilo u nekoliko
proteklih godina, naše crkve }e biti u `alosnom
stanju. Svakom u~itelju istine potrebni su hristoliki
principi u njegovom karakteru. Ne}e biti namršteno-
sti, grdnje i prezira na strani bilo kog ~oveka koji
neguje milosr|e hriš}anstva. On ose}a da on mora
biti sudeonik u bo`anskoj prirodi, i da mora biti
dopunjen sa neiscrpnog izvora nebeske milosti, ina~e
}e izgubiti iz svoje duše mleko ljudske srda~nosti.
Zbog Hrista, mi moramo voleti ljude. Lako je, po
prirodi našeg srca, da volimo nekolicinu ljubimaca, i
da budemo pristrasni prema ovoj manjini; ali nas Isus
poziva da volimo jedni druge. kao što je On voleo
nas." Ibid. 156, 157.
"Nedostatak nepokolebljive vere i rasu|ivanja u
svetim stvarima moralo bi se smatrati dovoljno da se
bilo ko isklju~i iz Bo`jeg posla. Tako|e, ako je neko
nagao u temperamentu, oštrog i naduvenog duha,
otkriva da takav ne mo`e biti postavljen tamo gde }e
morati da odlu~uje o teškim pitanjima koja uti~u na
Bo`je nasledstvo. Zapaljiv ~ovek ne bi smeo da ima
posla s ljudskim dušama. Njemu se ne mo`e poveriti
da oblikuje stvari koje su povezane sa onima koje je
Hristos otkupio po ve~noj ceni. Ako on preduzima da
upravlja s ljudima, on }e raniti i oštetiti njihove duše;
jer on nema istan~an dodir, tu ne`nu osetljivost, koju
Hristova milost udeljuje. Njegovo sopstveno srce
treba da bude omekšano, pokoreno Duhom Bo`jim;
kameno srce nije postalo srce mesno.“ Isto, 261.
„Hristov Duh se `alosti kada bilo ko od Njegovih
sledbenika daje dokaz da poseduje oštar, nepravedan
i naporan duh.” Review and Herald, February 18,
1909.
5
„Ispravno je da se bra}a zajedno savetuju, ali, kada
ljudi odre|uju šta njihova bra}a treba da rade, neka
im odgovore da su izabrali Gospoda za svoga
savetnika. Oni koji }e Ga ponizno tra`iti dobi}e
dovoljno Njegove blagodati. Ali kada jedan ~ovek
dopusta drugom da stane izme|u njega i du`nosti
koju mu je Bog odredio, uzdaju}i se u ~oveka i
prihvataju}i ga kao vodi~a, tada on silazi sa istinskog
nivoa na jedan pogrešan i opasan nivo. Takav ~ovek,
umesto da raste i da se razvija, gubi svoju
duhovnost.“ 9T, 280.
Kakav primer ljubaznosti je Isus ostavio kada je
postupao sa ljudskim dušama? – "Sotona se stalno
trudi da `estokim i grubim udarcima proizvede posle-
dice; ali Isus je našao pristup dušama stazom njihovih
najpoznatijih asocijacija. Što je mogu}e manje, preki-
dao je tok njihovih misli iznenadnim postupcima ili
propisanim pravilima. Svojim poverenjem ukazao je
~oveku ~ast, i tako ga postavio na njegovo ~asno
mesto. On je predstavio stare istine u novom i dra-
gocenom svetlu." Testimonies to Ministers 189, 190.
Koji prakti~an savet je dat o duhu jednog
propovednika? – "Propovednik Hristov treba da
bude ~ovek molitve i istinske pobo`nosti; vedro
raspolo`en, ali nikada grub i surov, neozbiljan, sklon
{alama ili povr{an. Duh neozbiljnosti mo`da odgova-
ra `ivotnom pozivu komedijaša ili pozori{nog glum-
ca, ali je ispod dostojanstva ~oveka koji je Bogom
pozvan da kao Njegov glasnik stoji izme|u `ivih i
mrtvih." 4T, 320.
"Du{e su izgubljene zbog toga {to si pokazao
nedostatak mudrosti u izno{enju istine i {to svoj
poziv evan|eoskog propovednika nisi ukrasio
vrlinama ljubaznosti, u~tivosti i strpljenja. Istinska
hri{}anska ugla|enost treba da obele`ava svaki
postupak Hristovog propovednika. O, kako si `alosno
predstavljao na{eg saose}ajnog i milosrdnog
Iskupitelja, ~iji je `ivot bio otelotvorenje dobrote i
istinske ~istote! Svojim osornim i zapovedni~kim
duhom punim prekora i osude, ti odvra}a{ du{e od
istine. Svoje re~i ti ne izgovara{ u duhu plemenitosti i
dobrote Hristove, nego u tebi svojstvenom duhu.
Tvoja narav je po prirodi gruba i neoplemenjena, i
tvoj `ivot nikada nije oplemenjen onako kako bi
mogao biti, jer nikada nisi osetio potrebu istinske
u~tivosti i hri{}anske ugla|enosti." 3T, 460.
Kakve mentalne sposobnosti bi jedan propovednik
morao da ima? – „Zato on treba da bude dobro
uravnote`en i utvr|en u na~elima svoje vere, razvija-
ju}i se neprekidno u blagodati i u poznanju Gospoda
na{ega Isusa Hrista. Suvi{e se radi bez plana i
sistema, i sposobnosti uma ne koriste se u svom
punom kapacitetu. Na{i propovednici mora}e da
brane istinu od najpodlijih otpadnika, ali }e isto tako
svoje sposobnosti u izno{enju biblijskih dokaza
morati da odmeravaju i u suprotstavljanju onima koji
zastupaju na oko privla~ne zablude. Istina se mora
iznositi nasuprot drskim tvr|enjima. Na{i propoved-
nici moraju da budu ljudi potpuno posve}eni Bogu,
ljudi koji se ne isti~u nekim visokim stepenom
obrazovanja; ali ~iji duh gori `arom verskog
revnovanja; sakupljaju}i svetle zrake nebeske
svetlosti, oni treba da blistaju usred moralnog mraka
koji pokriva zemlju i tame koja obavija narode.” 5T,
528.
"Propovednici prvo sami treba da vole urednost i
disciplinovanost, da bi sa uspehom mogli disciplino-
vati i Bo`ju crkvu, u~e}i je da deluje jedinstveno i
uskla|eno kao dobro uve`bana vojska. Ako su
disciplina i poredak neophodni za uspeh na bojnom
polju, jo{ su neophodniji u borbi koju mi vodimo; jer
je cilj na{ega vojevanja mnogo va`niji i uzvi{eniji od
onoga za {ta se sukobljene strane bore na rati{tu. U
borbi u koju smo se mi upustili u pitanju su ve~ni
interesi.” 1T, 549
„Da li je Bog prestao da bude Bog reda? Ne, On je i
danas isti kao {to je bio u svim vremenima. Apostol
Pavle ka`e: ’Jer Bog nije tvorac nereda, nego mira.’
On je u svojim zahtevima u tom pogledu i danas isti
kao i onda. On `eli da u pogledu reda i organizacije
izvu~emo pouku iz savr{enog ure|enja koje je po
Njegovom nalogu uvedeno jo{ u danima Mojsijevim
za dobro sinova Izrailjevih." 1T, 653.
Kakve zdravstvene navike bi propovednik trebao
da razvija? – "Oni koji su uposleni da pišu i govore
Re~, morali bi manje biti prisutni na odborskim
sednicama. Oni bi trebalo da povere mnoge stvari od
manje va`nosti sposobnim poslovnim ljudima, i tako
izbegnu stalnu napetost koja oduzima umu prirodnu
sve`inu. Oni bi trebalo da mnogo više obrate pa`nju
na ~uvanje fizi~kog zdravlja, jer sve`ina uma mnogo
zavisi od sve`ine tela. Redoviti periodi odmora i sna,
kao i obilne fizi~ke ve`be, osnovni su za zdravlje
tela i uma. Oduzeti prirodi ~asove odmora i oporav-
ka, dopuštaju}i da jedan ~ovek radi posao za
~etvoricu, ili trojicu, ili ~ak za dvojicu, done}e
nenadoknadivi gubitak." Ibid. 247.
"Na{i propovednici nisu dovoljno oprezni u pogledu
svojih navika u ishrani. U jednom obroku oni
uzimaju preveliku koli~inu i suvi{e raznovrsnu hranu.
Neki od njih su reformatori samo po imenu. Oni u
pogledu ishrane ne po{tuju nikakva pravila, nego
popu{taju}i prohtevima jedu vo}e ili orahe izme|u
obroka, i na taj na~in preoptere}uju organe za
varenje. Neki od njih uzimaju tri obroka dnevno, dok
bi dva bila znatno korisnija za njihovo telesno i
duhovno zdravlje." 4T 416, 417.
"Da bi uspe{no nastavili svoj veliki i naporan
zadatak, propovednici treba da budu i fizi~ki zdravi.
S tim ciljem, oni moraju stvoriti pravilne navike i
zdrav na~in `ivota usvojiti kao pravilo. Mnogi od njih
se stalno `ale i pate od raznih zdravstvenih poreme-
}aja i nelagodnosti. Naj~e{}i uzrok tome je {to ne
rade mudro i ne po{tuju zakone zdravlja. Suvi{e se
zadr`avaju u zatvorenom prostoru `ive}i u pregreja-
nim sobama punim ne~istog vazduha. Tu se oni
obi~no skoncentri{u samo na prou~avanje i pisanje,
zanemaruju}i fizi~ko kretanje i toliko neophodnu
6
promenu zanimanja. Zbog toga im je krvotok tako
usporen a umne sposobnosti oslabljene." 4T, 264.
„Tvoje ime mi je pokazano pod naslovom: ’Lenjive
sluge’. Tvoja dela ne}e mo}i da izdr`e ispitivanje
suda. Toliko dragocenog vremena provodi{ u spava-
nju da su sve tvoje sposobnosti kao paralizovane.
Zdravlje, koje predstavlja pravi dobitak, i to dobitak
sa kamatom, mo`emo sa~uvati samo ispravnim
`ivotnim navikama. Ali taj kapital, dragoceniji od
bilo kakvog depozita ulo`enog u nekoj banci,
mo`emo nerazumno `rtvovati neumerenosti u jelu i
pi}u, ili pak dopu{taju}i da nam `ivotni organi prosto
zar|aju zbog neaktivnosti. Sklonost ka lenjosti i
popu{tanju telesnim `eljama moramo odlu~no
odbaciti i kona~no pobediti.
Neumerenost u jelu, prekomerno uzimanje hrane i
nedovoljno fizi~ko kretanje, glavni su razlozi {to se
mnogi na{i propovednici `ale na bolest. Oni ne
shvataju da takav na~in `ivota dovodi u opasnost i
najja~u telesnu gra|u. Oni koji su po svojoj prirodi
skloni neaktivnosti, kao i ti, treba da u konzumiranju
hrane budu {to umereniji i da ne izbegavaju fizi~ke
napore. Mnogi od na{ih propovednika svojim zubima
kopaju sebi grob.” 4T, 408.
"Nekoliko ~asova fizi~ke aktivnosti svakog dana
znatno bi doprinelo obnavljanju telesnih snaga a u
isto vreme i relaksaciji umnih sposobnosti. Pobolj{a-
vaju}i na taj na~in svoje zdravlje u svakom pogledu,
propovednik }e biti znatno uspe{niji i u svom pasto-
ralnom radu. Mnogi propovednici se za svoj pastoral-
ni rad onesposobljavaju upravo neprekidnim ~itanjem
i pisanjem. Oni u zadr`avanju na apstraktnim
pojmovima gube dragoceno vreme koje bi trebalo
posvetiti pomaganju u pravom trenutku onima kojima
je takva pomo} zaista potrebna." 4T, 264, 265.
Kakve bi druge navike propovednici trebalo da
razvijaju? – "Nema{ nimalo sklonosti ni ljubavi za
doma}e du`nosti svakodnevnog `ivota. Ve} sama
tvoja lenjost dovoljna je da te diskvalifikuje za
du`nost propovednika, ako ne postoje i drugi razlozi,
zbog kojih ne treba da se bavi{ tim pozivom. Delu
Bo`jem nisu toliko potrebni propovednici koliko
radnici. Od svih poziva u `ivotu, nijedan ne zahteva
tako revnosne, odane, istrajne i samopo`rtvovane
radnike, kao delo Bo`je u ovim poslednjim danima."
3T, 557.
"Da bi ~ovek postao uspe{an propovednik nije
dovoljno samo imati znanje ste~eno iz knjiga. Onima
koji rade na spasavanju du{a neophodni su ~estitost,
inteligencija, marljivost, energija i takti~nost. Sve
ovo je veoma bitno da bi propovednik mogao biti
uspe{an u svom pozivu. ^ovek koji ima ovakve kva-
lifikacije ne}e biti inferioran, ve}, naprotiv, izuzetno
uticajan. Ako radnik u delu Bo`jem ne stekne
poverenje onih za ~ije se spasenje zala`e, njegov
uticaj na dobro bi}e veoma neznatan." 4T, 553.
„Ta~nost i odlu~nost od bitnog su zna~aja za delo
Bo`je. Odlaganje zna~i poraz. Svaki trenutak je
dragocen i mora se iskoristiti na najbolji mogu}i
na~in.” 4T, 500.
„Brate moj, sara|uju}i u delu Bo`jem ti }e{ se na}i u
razli~itim okolnostima koje tra`e potpunu prisebnost
i samokontrolu; ali upravo to }e te osposobiti da se
prilago|ava{ okolnostima u izuzetno te{koj situaciji.
Tada }e{ biti u stanju da postupa{ samostalno i da te
ni{ta ne zbunjuje. Ne sme{ suvi{e potcenjivati svoje
sposobnosti da odigra{ svoju ulogu u raznim
situacijama svakodnevnog `ivota. Ako si postao
svestan svojih nedostataka, zauzmi se odmah, i to
najusrdnije, da ih se oslobodi{. Ne oslanjaj se na
druge da nadokna|uju tvoje nedostatke, dok ti
ravnodu{no nastavlja{ svojim putem, kao da se to
samo po sebi razume da u svojoj nastranosti uvek
mora{ ostati takav. Zauzmi se najodlu~nije da se
oslobodi{ tih nedostataka, kako bi mogao da bude{
savr{en u Hristu Isusu, bez ikakve mane." 4T, 505,
506.
Molitva – “Propovednici treba da budu stalno na
molitvi. Me|u Hristovim propovednicima suviše je
malo molitve a suviše mnogo samouzdizanja. Suviše
je malo plakanja izme|u trema i oltara, sa vikom,
“Poštedi Tvoj narod, o Gospode, i ne daj nasledstva
svojega pod sramotu.” Premalo se govori o ljubavi i
sau~eš}u Isusovom. Hristos neprekidno posreduje za
grešnike. Oni koji sara|uju sa Njim moraju uraditi
posao koji odgovara onom poslu koga On sada radi
na nebu.” Review and Herald, March 24, 1903.
“@elela bih kada bih mogla da utisnem na svakog
radnika u Bo`jem delu, veliku potrebu stalne, iskrene
molitve. Oni ne mogu biti stalno na svojim kolenima,
ali oni mogu uzdizati svoja srca Gospodu. Ovo je
na~in na koji je Enoh hodao sa Bogom” Ibid.
November 10, 1885
“Propovednici, koji su zaista pravi Hristovi
predstavnici, uvek }e biti ljudi molitve. Sa usrdno{}u
i verom, koja se ne da pokolebati, oni se mole Bogu
za snagu neophodnu u du`nostima i isku{enjima koja
im predstoje; i da njihova usta o~isti `ivim ugljevljem
sa oltara, kako bi Njegove re~i mogli da prenose
besprekorno.” Testimonies, vol. 4, 529
“Kad bi propovednici koji sada rade u tom polju,
uklju~uju}i tu i tebe, ose}ali potrebu da svakog dana
preispituju sebe i u molitvi odr`avaju neprekidnu
vezu s Bogom, bili bi u stanju da od Boga primaju
re~i koje treba da prenose narodu. Va{e re~i i va{
svakodnevni `ivot predstavljali bi miris `ivota za
`ivot ili smrti za smrt.”4T, 371
Ljubav i u~tivost – “@elela bih, moja bra}o, da imate
na umu da religija Biblije nikada ne uništava ljudsko
saose}anje. Prava hriš}anska u~tivost treba da se
pou~ava i praktikuje, da se unosi u postupanje sa
bra}om i nevernima. Postoji mnogo ve}a potreba za
ljubavlju i u~tivoš}u u našim porodicama nego što se
sada otkriva. Kada se naša bra}a, koja slu`e,
svakodnevno napajaju od Hristovog duha, oni }e biti
stvarno u~tivi, i ne}e smatrati slaboš}u da budu ne`ni
i `alostivi, jer je ovo jedan od principa Hristovog
7
evan|elja. Hristovo u~enje omekšava i pokorava
dušu. Istina primljena u srce izgradi}e obnovljenje
duše. Oni koji vole Isusa vole}e i duše za koje je On
umro. Istina usa|ena u srcu otkri}e Isusovu ljubav i
njenu preobra`avaju}u silu. Sve što je oštro, kiselo,
kriti~ko, dominiraju}e, nije od Hrista, ve} proizilazi
od Sotone. Hladno}a, bezsr~anost, nedostatak ne`nog
saose}anja, kvare tabor Izrailja. Ako se ovim zlima
dopusti da oja~aju, kao što je i bilo u nekoliko
proteklih godina, naše crkve }e se na}i u jadnom
stanju. Svakom u~itelju istine potrebni su hristoliki
principi u njegovom karakteru. Ne}e više biti
namrštenosti, grdnje i izraza prezira, na strani ijednog
~oveka koji neguje milosr|e hriš}anstva.”
Testimonies to Ministers, 156, 157
Odelo propovednika – “Naši propovednici i njihove
supruge treba da budu primer jednostavnosti u
odevanju; oni treba da se obla~e ukusno, udobno,
nose}i dobar meterijal, ali izbegavaju}i sve što je
ekstravagantno i ukrašavaju}e, ~ak i ako nije skupo,
jer ove stvari idu na našu štetu. Mi treba da
pou~avamo mlade jednostavnosti u obla~enju,
prikladnost sa urednoš}u. Neka ekstra ukrašavanje
bude ostavljeno napolju, ~ak i ako je jeftino kao
trice.” Ibid. 180
“Propovednik treba da bude oslobo|en svakog
nepotrebnog svetovnog tereta, da se mo`e potpuno
predate svom svetom zvanju. On treba da bude
mnogo na molitvi, dovode}i sebe u pokornost Bogu,
da njegov `ivot mo`e otkriti plodove istinske
samokontrole. Njegov jezik treba da bude ispravan;
nikakve proste fraze niti jeftini izrazi, ne treba da
si|u sa njegovih usana. Njegovo odelo treba da bude
u skladu sa karakterom posla koga radi.” Gospel
Workers, 145
“Pa`ljivost u ode}i je jedna va`na stvar. Kod
propovednika koji veruju u sadašnju istinu bio je
nedostatak u ovome. Odelo kod nekih bilo je ~ak
neuredno. Ne samo što je bio nedostatak ukusa i
urednosti u slaganju ode}e za jednu osobu na
pristojan na~in, imaju}i i odgovaraju}u, pristojnu
boju za Hristovog propovednika, ve} ode}a nekih je
bila ~ak i prljava. Neki propovednici nose prsluk
svetle boje, dok su njihove pantalone tamne, ili pak,
tamni prsluk a svetle pantalone, bez ukusa i doterane
skladnosti odela za osobu koja izlazi pred narod."
Testimonies, vol. 2, 610
Propovednik u prou~avanju – „Propovednici treba
da posvete vreme za prou~avanje, istra`ivanje,
razmišljanje i molitvu. Oni treba da napune um
korisnim znanjem, u~e}i napamet delove Pisma,
skiciraju}i ispunjenja proro~anstva, i u~e}i lekcije
koje je Hristos dao svojim u~enicima. Uzmite knjigu
sa sobom da je ~itate dok putujete vozom ili ~ekate
na `elezni~koj stanici. Iskoristite svaki momenat
slobodnog vremena, rade}i nešto. Na ovaj na~in,
vrata }e potpuno biti zatvorena za hiljade iskušenja.
Da je car David bio uklju~en u neki koristan posao,
on ne bi bio kriv za ubistvo Urije. Sotona je uvek
spreman da zaposli onoga koji ne zapošljava sebe.
Um koji stalno te`i da se uzdigne u visine
intelektualne veli~ine, ne}e imati vremena za jeftine,
lakoumne misli, koje su uzrok zlim delima." Ibid.
vol. 4, 412
“Mnogi od naših propovednika mogu predstaviti
ljudima samo nekoliko doktrinarnih propovedi. Isti
napor i primena, koji su ih uputili na ove ta~ke,
osposobi}e ih da zadobiju razumevanje drugih.
Proro~anstva i druge doktrinarne predmete, svi
propovednici moraju potpuno razumeti. Ali neki, koji
su godinama bili uklju~eni u propovedanje,
zadovoljni su da se ograni~e samo na nekoliko
predmeta, jer su suviše nemarni da revno i sa
molitvom istra`uju Pisma, da bi mogli postati divovi
u razumevanju biblijske doctrine i prakti~nih
Hristovih pouka. Svi bi trebalo da ispune svoje
umove poznavanjem istina Bo`je Re~i, da bi mogli
biti osposobljeni, u svakom trenutku kada zatreba, da
iznesu iz riznice svog uma stvari nove i stare.” Ibid.
414, 415.
“Bi}e dobro za vas, i svim našim propovednicima
generalno, da ~esto razmišljate o završnim prizorima
u `ivotu našeg Spasitelja. Ovde, gledaju}i ga kako je
pritisnut iskušenjima koja je imao, mi mo`emo svi
nau~iti pouke od najve}e va`nosti za nas. Bilo bi
dobro da svakoga dana jedan sat provedemo
razmišljaju}i o Hristovom `ivotu od kolevke do
Golgote. Mi treba da uzmemo ta~ku po ta~ku,
o`ivljavaju}i u mašti svaki detalj, posebno, završne
doga|aje Njegovog zemaljskog `ivota. Razmišljaju}i
tako o Njegovim poukama i stradanjima, o ve~noj
`rtvi koju je prineo za spasenje ljudskog roda, mi
mo`emo oja~ati našu veru, o`iveti našu ljubav, i
postati dublje pro`eti duhom koji je krepio našeg
Spasitelja. Ako bismo na kraju `eleli da budemo
spaseni, mi svi moramo nau~iti pouku strpljenja i
vere u podno`ju krsta. Hristos je pretrpeo poni`enje
da bi nas spasio od ve~ne propasti. On je pristao da
prezir, ismejavanje i zlostavljanje padnu na Njega u
nameri da zaštiti nas. Bio je to naš prestup koji je
navukao zavesu tame oko Njegove bo`anske duše i
iznudio Njegov vapaj, kao jedan koji je udaren i
zaboravljen od Boga. On je nosio naše `alosti; On je
bio stavljen na muke za naše grehe. On je predao
sebe u prinos za greh, da bismo mi mogli biti
opravdani pred Bogom kroz Njega. Sve što je
plemenito i velikodušno u ~oveku odgovori}e na
razmišljanje o Hristu na krstu.” Ibid. 374.
“Stalna marljivost }e u~initi za ~oveka ono što ništa
drugo ne mo`e. Oni koji nikada nisu zadovoljni bez
ube|enja da svakodnevno napreduju, posti}i }e pravi
uspeh u `ivotu.” Ibid. 413.
Propovednikova porodica – ”Drska, diktatorska
re~, mora ostati neizgovorena; tada }e dragocena
pobeda biti zadobivena. Prava sre}a, bi}e rezultat
svakog samoodricanja, svakog raspinjanja sebe. Kada
se jedna pobeda zadobije, slede}a }e biti mnogo
lakša. Da je Mojsije zanemario prilike i prednosti
8
koje mu je Bog podario, on bi zanemario svetlost sa
neba i bio bi razo~aran i bedan ~ovek. Greh je
odozdo; i kada mu se popusta, Sotona se zabarikadira
u duši, i tamo on raspaljuje paklene vatre. Bog nije
dao svoj zakon da bi spre~io spasenje duša, ve} `eli
da svi budu spaseni. ^ovek ima svetlost i prilike; i
ako ih iskoristi, mo`e pobediti. Sotona se trudi da
postavi svoj presto u hramu duše. Kada on vlada, on
~ini da se ~uje i oseti u ljutim nagonima, u re~ima
gor~ine koje `aloste i ranjavaju; ali kao što svetlo
nema nikakve veze s tamom, i Hristos nikakvu
zajednicu s Velijarom, ~ovek mora pripadati potpuno
jednome ili drugome. Predavati se samopopuštanju,
lakomstvu, obmani, prevarama, ili bilo kojoj vrsti
greha, takav ohrabruje sotonske principe u svojoj
duši i sebi zatvara nebeska vrata. Zbog greha, Sotona
je bio zba~en s neba; i nijedan ~ovek, koji popusta ili
ohrabruje greh, ne mo`e do}i na nebo, jer bi onda
Sotona ponovo našao uporište tamo.” Ibid. 345, 346.
“Najve}i deo nevolja u `ivotu, njegove svakodnevne
brige koje izjedaju, duševne boli, iritiranja, rezultat
su nekontrolisanog temperamenta. Harmonija
doma}eg kruga ~esto je poreme}ena naglom re~ju i
pogrdnim govorom. Kako bi mnogo bilo bolje da je
sve ostalo neizgovoreno. Jedan prijatan osmeh, jedna
mirna odobravaju}a re~, izgovorena u duhu krotosti,
bila bi sila da umiri, da uteši i da blagoslovi.
Vladavina ’ja’ najbolja je vladavina na svetu.
Stavljaju}i ukras tihoga i krotkoga duha, devedeset
devet odsto nevolja, koje tako strašno zagor~avaju
`ivot, mogle bi se izbe}i. Mnogi izgovaraju njihove
nagle re~i i ispoljavaju raspaljeni temperament govo-
re}i: ’Ja sam osetljiv; ja sam brz po temeramentu.’
Ovo ne}e nikada izle~iti rane na~injene brzim,
raspaljenim re~ima. Neki su, zaista, po prirodi
temperamentniji od drugih, ali se ovakav duh ne
mo`e nikada uskladiti s Duhom Bo`jim. Neotesan
~ovek mora umreti, a novi ~ovek, Isus Hristos,
zaposesti dušu, tako da Isusov sledbenik mo`e re}i u
stvarnosti i istini: ’Ja `ivim; ali ne `ivim ja, ve}
Hristos `ivi u meni.’” Ibid. 348, 349.
„Propovednik Hristov treba uvek da bude spreman
za svako dobro delo... Da bi imao uspeha u
privo|enju du{a Hristu, ti prvo mora{ ispoljavati
prema ~lanovima svoje porodice onu ljubav, pa`nju,
ne`nost, plemenitost, strpljenje i istinsku ljubaznost,
koja ti kao glavi porodice dolikuje. Budu}i da ti
nedostaje mudrost da organizuje{ nekolicinu ~lanova
svoje porodice s kojima si tako prisno povezan, kako
mo`e{ uspe{no organizovati znatno ve}i broj onih s
kojima nema{ tako prisne porodi~ne i li~ne veze?
Tvojoj supruzi je tako|e potrebna istinska i potpuna
obra}enost Bogu.” Testimonies, vol. 3, 556.
“Kada jedan propovednik ima dete, koje je
razdra`ljivo i mrzovoljno, kao što su tvoja deca, koje
tako ~esto pla~e ako mu se stane nasuprot, pokazuju}i
gnev, pogrešno je izvesti dete napolje da uznemiruje
druge. Ljudi }e to podneti zbog toga što ste vi sluge
Hristove, ali, svejedno, vi biste morali da imate
ose}aj za neprikladnost takvih postupaka.”
Manuscript Releases, vol. 15, 236.
“Kad dete jednog propovednika ispoljava
neobuzdanost i kad mu se popu{ta u gotovo svemu
{to za`eli, to poni{tava uticaj Svedo~anstava koja mi
je Bog dao za roditelje u pogledu ispravnog
vaspitavanja njihove dece. Testimonies, vol. 4, 382.
“Da li je supruga naporna? Dr`i li ona njen sopstveni
duh pod kontrolom? Da li je sebi~nost povremeno
o~igledna, i pored toga što ima polo`aj odgovornosti,
i što je povezana sa onima koji su pozvani da se
predaju poslu? Dok njen suprug propoveda istinu i
radi sa pojedincima, da bi ih pripremio za
kolportersko polje, ho}e li njen uticaj i primer dati
silu njegovim poukama? Ljubomora i zle slutnje se
neguju koje }e doneti mnogo štete osobama sa
kojima dolazi u kontakt. Takvi postupci su u~injeni u
prisustvu mladih osoba koji su trebali da nau~e šta
zna~i biti hriš}anin. Ovakve stvari su `alosne pred
Gospodom. Kada sluga Gospodnji, koji nosi vest
istine ljudima, vidi da se ovako nešto doga|a u
njegovom domu, on ima posao u svojoj sopstvenoj
porodici koga mora da uradi; postupaju}i uvek
ljubazno, u duhu ne`nosti, on treba da radi odlu~no,
kakve god da budu posledice.” Manuscript Releases,
vol. 6, 42.
“Osobe koje nisu stekle navike marljivosti i štednje
vremena, moraju uspostaviti pravila koja }e ih
podsta}i na redovnost i a`urnost. Vašington, narodni
dr`avnik, bio je sposoban da uradi veliki deo posla,
zato što je bio temeljan u odr`avanju urednosti i
regularnosti. Svaki dokument je imao svoje mesto i
datum, i vreme se nije gubilo na zaturene svari. Bo`ji
ljudi moraju biti vredni u prou~avanju, ozbiljni u
sticanju znanja, nikada ne gube}i ni ~asak. Kroz
istrajan napor oni se mogu uzdi}i gotovo na svaki
stepen visine kao hriš}ani, kao ljudi sposobnosti i
uticaja. Ali mnogi ne}e nikada zadobiti bolji polo`aj
na propovedaonici, ili u poslovanju, zbog njihove
neodlu~nosti u nameri i nemarnosti u navikama
ste~enim u njihovoj mladosti. Bezbri`na nepa`nja se
vidi u svemu što oni preduzimaju. Iznenadan impuls
sada i tada nije dovoljan da postigne reformu u ovim
ljubiteljima lagodnosti i lenjivcima; ovo je posao koji
zahteva strpljivu postojanost u dobro~instvu.
Poslovni ljudi mogu biti stvarno uspešni jedino ako
imaju vreme kada ustaju, kada se mole, kada uzimaju
obroke i kada se odmaraju. Ako su red i ta~nost
osnovni za svetovni posao, koliko mnogo više je to
potrebno za Gospodnji posao!” Gospel Workers 277,
278.
Pobude odre|uju da li smo stvarno sluge Hristove
ili sluge Sotonine – „Svi pastiri koji rade pod
vo|stvom Glavnog Pastira ispoljava}e Njegove
osobine; oni }e uvek biti krotki i smerni u srcu. Vera
sli~na poverenju deteta donosi mir du{i i deluje kroz
ljubav koja se uvek ogleda u interesovanju i brizi za
druge. Oni u kojima boravi Hristov duh bi}e sli~ni
Hristu i ~ini}e Njegova dela. Mnogi koji pola`u
9
pravo da se nazivaju propovednicima Hristovim,
pogre{no shvataju svoga U~itelja. Oni tvrde da slu`e
Hristu, a nisu svesni da je zastava pod kojom se
nalaze u stvari sotonina. @eljni prepiranja i la`ne
slave, oni se prikazuju kao da ~ine neko veliko delo.
Oni mogu imati mudrost ovoga sveta, ali Bog ih kao
takve ne mo`e upotrebiti.” Testimonies, vol. 4, 377
Propovednik mora imati silu ljubavi u svojim
javnim propovedima – Postoji topline, u~tivosti i
ljubavi na nebu. Neka propovednici idu pred Boga na
molitvu, ispovedaju}i svoje grehe, i u potpunoj
jednostavnosti malog deteta, tra`e blagoslove koji su
im potrebni. Molite se usrdno za toplinu Hristove
ljubavi, a onda je unesite u vaše propovedi; ne
dopuštaju}i nikome priliku da ode i ka`e da vas
doctrine u koje vi verujete, onesposobljavaju da
saose}ate s napa}enim ~ove~anstvom – da imate
religiju bez ljubavi. Delovanje Duha Svetog sagore}e
trosku sebi~nosti, i pokaza}e ljubav `e`enu u ognju,
ljubav koja oboga}uje. Onaj koji ima ovakva
bogatstva u bliskom je saose}anju sa Onim koji nas je
toliko voleo da je dao svoj `ivot za naše spasenje.”
Testimonies to Ministers, 153, 154.
Propovednikov li~ni zadatak – “Propovednikov
posao se ne završava iznošenjem istine s propoveda-
onice. On treba da izvrši ozbiljan, li~ni posao od ku}e
do ku}e, prou~avaju}i Pisma s ljudima i mole}i se s
njima. Na taj na~in mnogi }e biti dovedeli u poznanje
Boga. Duše gotove da propadnu }e biti pro`ete
Hristovim Duhom. Ali, ovaj posao je bio zapostav-
ljen, i zato crkvama nedostaje sila. Ima mnogo
rukopolo`enih propovednika koji još uvek nikada
nisu pokazali pastirsku brigu nad stadom Bo`jim,
koji nikada nisu brinuli za duše kao oni koji }e morati
da daju odgovor. Crkva, umesto da se razvija,
ostavljena je da bude slaba, zavisna, nesposobno telo.
^lanovi crkve, vaspitavani da se oslanjaju na
propovedanje, malo ~ine za Hrista. Oni ne donose
rodove, ve} više ja~aju u sebi~nosti i neverstvu. Oni
oslanjaju svoju nadu na propovednika, zavise}i od
njegovih napora da odr`i `ivom njihovu slabu veru.”
Review and Herald, January 21, 1903
“Na poslu izvan propovedaonice, me|u porodicama,
je mesto gde se najbogatija i najvrednija iskustva
mogu ste}i, gde propovednik u~i kako da hrani stado
Bo`je, daju}i svakome njegov deo hrane u pravo
vereme. Ako negde postoji neki otpadnik, pastir zna
kako da iznese istinu na takav na~in da ta duša bude
osvedo~ena. On }e ostaviti devedeset i devet , i tra`iti
izgubljenu ovcu. Ali ako pastir ne pose}uje svoje
stado, on ne zna njihove potrebe, on ne zna koje
istine da im iznese, niti šta je pogodno za njihov
slu~aj. A ono što je va`nije od ovoga, dok
propovednik pokazuje tako malo interesovanja za
duše pod njegovom brigom, on ne mo`e biti primer
stadu da se ljubazno i sa interesovanjem zauzimaju za
druge duše. On tumara naokolo besciljno; u
njegovom poslu se vidi mnogo njegovog ja, gubi
vreme oko razmirica me|u ~lanovima; i zbog
ovakvih zanemarivanja, ~esto ~ujete, ’Ja nemam
uspeha da dovodim duše u crkvu.’ Gospod ne mo`e
da radi za one koji su neverni, koji zanemaruju
njihovu o~iglednu obavezu, najva`niji deo pastirske
du`nosti. Ako bi Gospod pokrenuo srca grešnika, i
oni se obratili, ko }e stra`iti nad njima kao onaj koji
}e morati da polo`i ra~un? Ko }e ih posetili? Ko }e
osna`iti bolesne i oslabljene? Istina, ako se iznosi
onima koji su naše vere i onima napolju, mora da
bude kao što je u Isusu. Vidite s kakvom ljubavlju,
ne`nim sau~eš}em i istrajnoš}u je On radio. ’Ne}e
mu dosaditi, niti }e se umoriti…’ (Is. 42:4). Ovakav
bi duh morao da bude me|u svim radnicima. Bolje je,
mnogo bolje, imati manje propovednika, a mnogo
više iskrenih, poniznih i bogobojaznih radnika. Mi
smo saradnici zajedno sa Bogom. Veoma je sada
va`no da ljudi budu prava vrsta radnika, jer oni
oblikuju crkve da ~ine kao što propovednik ~ini; oni
ose}aju da je ispravno da se malo interesuju za
napredak njihove bra}e i sestara u crkvi, jer im je
propovednik dao takav primer u radu. Oni mogu
otvarati crkve; ali oni }e uvek biti slabi, i na~in rada i opho|enja mogli da prilagode duhovnim
nesposobni, na koje se ne mo`ete osloniti. Takva
vrsta posla, pored tolikih izdataka, ne}e se isplatiti.”
Appeals and Suggestions to Conference Officers
“Svojom mudroš}u u postupanju sa dušama,
propovednik }e dati jasan dokaz o njegovoj slu`bi.
On }e se upoznati sa roditeljima i decom svojih
vernika, i upu}iva}e im ljebazne i iskrene re~i.”
Review and Herald, January 21, 1902
“Govori jednostavno i konkretno. Neka tvoje
propovedi budu kratke. Obradi nekoliko ta~aka,
štede}i svoju snagu za posao od ku}e do ku}e.
Propovednici suviše ~esto dr`e prili~no duge
propovedi. Umovi ljudi su premoreni takvim
propovedima, i istina gubi svoj uticaj na njih.” Ibid.
December 29, 1904
“Pou~avaju}i iz Pisma, mole}i se u porodicama – ovo
je posao evan|eliste, i ovaj posao treba da bude
pomešan sa propovedanjem. Ako se ovo izostavi,
propovedanje }e biti, u velikoj meri, promašaj.
Pribli`i se narodu li~nim naporima. U~i ih da Bo`ja
ljubav mora da do|e u svetinju doma}eg `ivota.”
Ibid.
“Propovednik mora da poseti svaku porodicu, ne
samo kao gost da u`iva u njihovom gostoprimstvu,
ve} da ispita duhovno stanje svakog ~lana porodice.
Njegova osobna duša mora biti ispunjena ljubavlju
Bo`jom; a onda prijatnom u~tivoš}u, on mo`e
prona}i put do srca svih, i uspešno raditi za roditelje i
decu. On treba da seje seme istine pored svake vode.
Neka se potrudi da odr`i crkvu `ivom u~e}i njene
vernike kako da rade s njim za obra}enje grešnika.
Ovo je prava veština; a rezultat }e biti mnogo bolji
nego da se trudi da posao uradi sam.” Ibid. April 23,
1908
„Ovako nemaran, opu{ten i polovi~an na~in rada nije
po volji Bogu. Neki od propovednika rado dr`e
propovedi jer im je to prijatan i ralativno lak zadatak;
10
ali nijednog propovednika ne treba ocenjivati prema
njegovim govorni~kim sposobnostima. Te`i deo
njegovog zadatka po~inje tek onda kada on napusti
propovedaonicu da bi zalivao posejano seme.”
Testimonies, vol. 5, 255
„Do srca ljudi najlak{e se dopire upravo putem
me|usobnog dru`enja. Me|utim, mnogi propovednici
izbegavaju posete kao du`nosti koje se pla{e, jer u
sebi nisu razvili vrlinu dru{tvenosti ni onu ljubaznost
u opho|enju kojom se pridobija srce. Veoma je va`no
da pastor {to vi{e dolazi u dodir sa onima koji su
povereni njegovoj brizi - da se upozna sa razli~ito{}u
ljudske prirode, da lak{e shvati njihov na~in
razmi{ljanja, da svoje pouke prilagodi intelektualnom
poimanju svojih slu{alaca, kako bi i sam nau~io da
pravu bratsku ljubav imaju samo oni koji pomno
prou~avaju prirodu drugih i njihove potrebe.” Ibid.
vol. 4, 266, 267
„Kada idu u posete od ku}e do ku}e oni ne smeju da
zanemare du`nost pastira. Oni treba da se li~no
upoznaju sa svakim ~lanom porodice, kako bi svoj
potrebama svakog pojedinca. Kada jedan
propovednik koji je du`an da svetu objavljuje vest
opomene, u`ivaju}i gostoprimstvo svojih prijatelja ili
bra}e, zanemari pastirske du`nosti, pona{aju}i se
nedoli~no i upu{taju}i se u bezna~ajne razgovore,
{ale i dosetke sa mladima, i prepri~avaju}i duhovite
anegdote da bi izazvao smeh, onda on nije dostojan
da bude propovednik Evan|elja.” Ibid. vol. 3, 233
“Najbolju pomo} koju propovednici mogu da daju
~lanovima naših crkava nije propovedanje, ve}
planiranje posla za njih. Dajte svakome neka radi
nešto za druge. Pomozite svima da uvide da su, kao
primaoci blagodati Hristove, pod obavezom da rade
za Njega. Neka svi budu pou~eni kako da rade.
Posebno se moraju oni, koji su mladi u veri, pou~iti
da postanu saradnici Bo`ji. Ako im se omogu}i da
rade, malodušni }e uskoro zaboraviti na svoju
malodušnost, slabi }e postati jaki, priprosti
inteligentni, i svi }e biti osposobljeni da iznesu istinu
kao što je u Isusu. Oni }e prona}i pouzdanog
pomo}nika u Onome koji je obe}ao da }e spasiti sve
koji dolaze Njemu.” Review and Herald, January 21,
1902
“Neka svaki propovednik kome su predata sveta
poverenja, razmisli o veli~ini završnog Bo`jeg posla
na svetu, i razmatra na~ine i sredstva, kako da se
obaveza izvršenja ovog posla stavi na ve}i deo onih
na kojima le`i. Stotine i hiljade koji su primili
svetlost istine za ovo vreme, ali koji su još uvek
besposleni na tr`nici, mogli bi biti uklju~eni u neki
deo korisne slu`be za Boga.” Ibid. March 24, 1910
“Oni koji su postavljeni na odgovorne polo`aje
moraju strpljivo nastojati da upoznaju druge sa svim
delovima posla. Ovo }e otkriti da oni ne `ele da
budu prvi, ve} da su radosni da se i drugi upoznaju sa
detaljima, i da postanu efikasni kao što su i oni. Oni
koji verno obavljaju svoju du`nost u ovom slu~aju,
ima}e, u dogledno vreme, veliki broj inteligentnih
radnika koje su osposobili. Ako bi oblikovali stvari
po uskogrudnim, sebe~nim shvatanjima, staja}e
gotovo potpuno sami.” Ibid. December 1, 1904
Propovednikovo propovedanje – „Mladi propoved-
nici se ne smeju ohrabrivati da propovedaju crkvama.
To nije njihov posao. Oni treba da idu napolje, izvan
okru`enja, preuzimaju}i posao u mestima u kojima
istina još nije bila objavljena.” Australian Union
Record, July 15, 1902
“Propovednik koji meša pripovetke, šale i anegdote u
svoje propovedi, upotrebljava tu| oganj. Bog je
uvre|en, a delo istine osramo}eno, kada se Njegovi
predstavnici spuštaju koriste}i jeftine, tra~ave re~i.”
Review and Herald, December, 22, 1904
“Propovednici ne bi smeli da iznose propoved za
propovedi samo o doktrinarnim temama. Prakti~na
pobo`nost bi morala da na|e mesto u svakoj
propovedi.” Ibid. April 23, 1908
“Pokazano mi je da naši sabori treba da napreduju u
interesovanjima za njih i uspehu. Dok se
pribli`avamo kraju, ja sam videla da na ovim
sastancima treba da bude manje propovedanja a više
biblijskog prou~avanja. Treba da budu male grupe
svuda po terenu, sa Biblijama u njihovim rukama, i
razli~ite vo|e koje predvode ova opuštena i
konverzaciona prou~avanja Pisma.” Testimonies, vol.
6, 87
“Neka ljudi koji su uklju~eni u sve~ani posao nošenja
poslednje vesti svetu, obrate pa`nju na Pavlovu
opomenu, ’Propovedaj re~,’ – ne nauku o frenologiji,
ili proizvode ljudske špekulacije.” Review and
Herald, June 13, 1893
“Ta~no je, kakogod, da nove i uzbu|uju}e teme ne
treba iznositi narodu suviše opse`no. U svemu što se
govori, neka istina bude prihvatljiva za srce, da svako
ko sluša mo`e da razume, i da ljudi, `ene i mladi
mogu postati `ivi Bogu.” Testimonies to Ministers,
258
„O, kad bi na{i propovednici vi{e razmi{ljali o Hristu
raspetom na krstu Golgote, njihova bi srca bila
potpuno savladana neizrecivom ljubavlju Iskupitelja,
koja Ga je pokrenula na tu neizmernu i neprocenjivu
`rtvu. Kad bi se na{i propovednici u teorijskom
izlaganju istine vi{e zadr`avali na prakti~noj
pobo`nosti, govore}i iz srca pro`etog duhom istine,
videli bismo mnogo vi{e du{a okupljenih pod zastavu
istine; njihova bi srca bila pokrenuta dokazima sa
Hristovog krsta - Njegovom beskrajnom ljubavlju,
samilo{}u i stradanjem ~oveka radi. Kad bi se uz
doktrinarne predmete iznosila i ova `ivotno zna~ajna
pitanja, to bi na slu{aoce delovalo veoma pozitivno.
Ali srce govornika mora biti ispunjeno iskustvenom
spoznajom o ljubavi Hristovoj.” Testimonies, vol. 4,
374, 375
„Posebnim proveravanjem treba utvrditi da li
propovednici razumno shvataju istinu za na{e vreme -
da bi u svojim izlaganjima, bilo da govore o
proro~anstvima ili prakti~nim poukama, delovali
11
povezano i ubedljivo. Ako nisu u stanju da biblijske
predmete izlo`e jasno i razumljivo, onda jo{ uvek
treba da budu slu{aoci i u~enici.” Ibid. 407
“Sa iskrenih usana vi biste morali udisati molitvu, da
vas Bog vodi da biste svakome davali hranu na
obrok, i tako vam pomogne da ne odete iznad
jednostavnosti evan|elja a da se zadr`avate na
omiljene predmete koji ne}e obasjati potamnelu
savest, niti pokarati ljude za greh, za pravdu i za sud
koji dolazi. U jasnim crtama, iznesite vašim
slušaocima šta moraju ~initi da bi se spasli; vodite ih
na staze istine i svetosti. Kao stado na paši, vodite ih
tamo gde oni mogu da piju vodu spasenja.” Voice in
Speech and Song, 341
“Kada bismo samo znali šta je pred nama, mi ne
bismo bili tako spori rade}i Gospodnji posao. Postoje
propovednici i radnici, koji }e predstaviti niz
besmislenih la`i kao merilo istine, kao što su
jevrejski rabini predstavili obi~aje ljudske kao hleb sa
neba. Ovo se daje stadu Bo`jem, kao deo hrane na
obrok, dok jadne ovce umiru od gladi za hlebom
`ivota. ^ak i sada kao da postoji goru}a `elja da se
prona|e nešto uzbu|uju}e, i da se predstavi kao novo
svetlo. Tobo`e va`nim istinama, ljudi se hvataju u
mre`u, nizom la`i. Ova zamišljena hrana koja se
priprema za stado prouzrokova}e duhovnu sušicu,
slabljenje i smrt.” Review and Herald, January 22,
1901
Evangelizam – “O kako va`an posao je pred nama!
Propovednici ne bi trebalo da troše svoje vreme
rade}i za one koji su ve} prihvatili istinu. Sa
Hristovom ljubavlju koja gori u njihovom srcu, oni
treba da po|u i zadobiju grešnike za Spasitelja.
Pokraj svake vode, Bo`ji vesnici treba da seju seme
istine. Mesto za mestom treba da bude pose}eno;
crkva za crkvom treba da bude podignuta. Oni koji se
odlu~e za istinu treba da budu organizovani u crkve,
a onda propovednik treba da krene dalje u druga
podjednako va`na polja.” Ibid. August 19, 1902
Govor i komunikacija – “Oni koji imaju nemarno,
lakrdijaško vladanje, bilo u porodici ili u društvu,
sramote njnihovog bo`anskog Gospodara. ^ak su i
propovednici tako pogrešno predstavili Hrista, kada
su na propovedaonici ispoljavali neke pozorišne
postupke i nastrane nastupe. Ovo ne dolazi od Boga.
^udaštvo, ljudi ponekad smatraju vrlinom, ali ono ne
poma`e u predstavljanju Hrista. Nemarno vladanje i
bezobzirno izra`avanje mo`e da poslu`i da ugodi
ljudima neprofinjenog ukusa, anegdote mogu da
zabave, ali propovednik koji te`i da se nahrani
takvim ukusima, slabo ceni dostojanstvo, jednostav-
nost, i ljupkost karaktera bo`anskog Gospodara.”
Signs of the Times, October 13, 1890
“Vidim da se velika reforma mora dogoditi u
propovedni~koj slu`bi pre nego što ona mo`e da bude
ono što bi Bog `eleo. Propovednici na propoveda-
onici nemaju dozvolu da se ponašaju kao pozorišni
izvo|a~i, koriste}i polo`aje i izraze sra~unate da
ostave zabavan utisak. Oni nisu na propovedaonici
kao glumci, ve} kao u~itelji sve~anih istina. Tako|e,
postoje fanati~ni propovednici, koji, pokušavaju}i da
propovedaju Hrista, galame, vi~u, ska~u gore i dole, i
udaraju katedru pred njima, kao da ova telesna ve`ba
nešto vredi. Takvo luckasto ponašanje ne daje silu
izgovorenim istinama, ve}, nasuprot, zgra`ava ljude i
`ene mirnog prosu|ivanja i uzdignutih pogleda.”
Review and Herald, August 8, 1878
“O kada bi oni koji objavljuju najsve~aniju vest koja
je ikad data svetu, shvatili, kako mnogo je njihov
uticaj oslabljen, sumnjom njihove bra}e, kada
dopuštaju da gnjevne re~i iza|u s njihovih usana!
Negodovanje Bo`je po~iva nad svakim koji izgovara
oštre, neljubazne re~i. Ništa tako ne obes~aš}uje
Gospoda Isusa kao spremnost crkvenih vernika da se
uvrede kada se nešto doga|a protiv njihove volje.
Obra}enje nevernika zavisi od jasno}e kojom se
Hristos otkriva u `ivotu vernika. Kada su naša crca
ispunjena ljubavlju i sau~eš}em, kada je naše
vladanje jedan prema drugome obele`eno Hristovom
ne`noš}u i u~tivoš}u, tada }e naše re~i imati silu da
ubede duše.” Ibid. July 21, 1903
“Neka oni koji slu`e u re~i i nauci nastoje da se
usavrše u koriš}enju jezikom. Glas je velika sila, i još
uvek postoje mnogi koji nisu uve`bali svoje glasove
na takav na~in da se mogu upotrebiti do njihovog
najve}eg kapaciteta. Isus je naš primer. Njegov glas
je bio melodi~an, i nikada nije bio povišen do krajnje
napetosti dok je govorio narodu. On nije govorio tako
brzo da su Njegove ra~i bile trpane jedna na drugu na
takav na~in da je to stvaralo poteško}e da se razume.
On je razgovetno izgovarao svaku re~, i oni koji su
~uli Njegov glas, odneli su svedo~anstvo da ’nikada
~ovek nije govorio kao ovaj ~ovek.’” Ibid. March 5,
1895
“Ne zadr`avajte se na negativnim ta~kama koja se
kroz razna pitanja pojavljuju, ve} sakupljajte u vaš
um jasne istine, i u~vrstite ih tamo obilnim
prou~avanjem, iskrenom molitvom i posve}enjem
srca.” Ibid. April 23, 1908
“Mi, tako|e, treba da budemo verni u ukoravanju
nedela. Ovo Bog zahteva od svakog svog radnika.
^isto i neokaljano poverenje }e se uvek susresti sa
elementima neposve}enog uverenja. Uvek }e biti
onih koji, tobo`e, vrše Bo`ju slu`bu, ali koji mu ne
slu`e. One, koji su zaslepljeni pogrešnim uverenjima,
trebalo bi tretirati s ne`noš}u, i raditi za njih istrajno
da njihovi umovi ne ostanu u zabludi. Spasonosna
istina se mora ponavljati nanovo i nanovo.
. . . Sotona }e sigurno upotrebiti pogrešne teorije da
prevari i zbuni umove, i mi ne mo`emo pro}i pored
ovih grešaka i biti bez krivice pred Bogom. Strpljivo,
i u duhu krotosti i ne`nosti, ali još uvek sa ~vrstinom
koja se ne mo`e pogrešno protuma~iti, mi treba da
ukorimo zabludu, i da pou~avamo tobo`nje vernike
da ulepšaju nauku Hrista našeg Spasitelja.“ Ibid.
September 9, 1909
“Bra}o moja, nemojte zadr`avati proku{avanje
istinom koje mora do}i na svaku dušu u ovo vreme,
12
istina, koje moraju biti praktikovane od onih koji bi
`eleli da budu prihva}eni od Boga. Mi treba da
dopustimo Re~i Bo`joj da do|e do svakog odre|enog
delovanja, jer postoji kriza pred narodom Bo`jim.”
Ibid.
“Kada je Hristos `iveo na ovoj zemlji, kako bi
iznena|eni bili Njegovi sledbenici, ako bi, nakon što
su Ga upoznali, ~uli da je izgovorio jednu re~
nestrepljenja, jednu re~ optu`be ili nala`enje grešaka!
On o~ekuje od onih koji Ga ljube i veruju u Njega, da
Ga predstave u karakteru.” Paulson Collection, 16
“Mrmljanjem i prigovaranjem se otkriva da ne~ija
duša nije pod upravom Duha Svetoga. Oni koji su
puni mrmljanja i prigovaranja protiv Boga i njihovih
bli`njih, treba da se obrate i preobraze pre nego što
mogu da u|u u nebesko carstvo. Mo`da }e biti
nephodno da se pe} nevolja u`ari sedam puta ja~e da
bi o~istila trosku iz karaktera, da se zlato mo`e
pojaviti pro~iš}eno, ugla|eno, utisnuto likom Livca.”
Review and Herald, June 5, 1894
“Istina se mora izgovarati jasno, polako, mo}no, kako
bi mogla da oduševi slušaoca.” Testimonies to Mini-
sters, 257
“Posebno bi morali oni, koji su prihvatili polo`aje
upravitelja ili savetnika, shvatiti da se od njih o~ekuje
da u svakom pogledu budu hriš}anski d`entlmeni.
Dok postupamo sa drugima, uvek treba da budemo
verni i ne smemo da budemo grubi. Duše sa kojima
postupamo, Gospodnje su otkupljeno vlasništvo, i mi
ne smemo da dozvolimo brzim i drskim re~ima da
pre|u preko naših usana.” Ibid. 262
“Govoriti iz grla, dopuštati re~ima da izlaze iz
gornjih delova glasnih organa, optere}uju}i ih i
nadra`uju}i ih, nije najbolji na~in da se sa~uva
zdravlje ili da se poja~a efikasnost tih organa. Treba
da udahnete punu koli~inu vazduha i da dopustite da
optere}enje le`i na trbušne miši}e. Neka plu}a budu
samo kanal, ali nemojte se oslanjati na njih da urade
posao. Ako dopustite vašim re~ima da izlaze dole iz
dubine, ve`baju}i trbušne miši}e, mo`ete govoriti
hiljadama sa takvom lako}om kao da govorite
desetorici.
Neki od naših propovednika ubijaju sami sebe dugim,
dosadnim molitvama i glasnim govorenjem, mada bi
ni`im tonom postigli bolji utisak i sa~uvali svoju
li~nu snagu. I zato, ako nastavite dalje, bez obzira na
zakone `ivota i zdravlja, povode}i se prilikama
momenta, nemojte onda Boga optu`ivati ako do`ivite
slom. Mnogi od vas rasipate svoju snagu i vreme u
dugim uvodima i izvinjavanjima pre nego otpo~nete
da govorite. Umesto da se izvinjavate što se obra}ate
narodu, otpo~nite vaš posao kao da Bog ima nešto za
vas da im ka`ete. Neki utroše skoro pola sata
izvinjavaju}i se i rasipaju}i dragoceno vreme, a kada
do|u do svog predmeta, gde posebno `ele da
zakucaju ta~ke istine, ljudi su ve} umorni i ne
prime}uju silu re~i niti njihov uticaj. Vi biste morali
da istaknete osnovne ta~ke sadašnje istine tako jasno,
kao putokaze na drumovima, tako da ih ljudi mogu
razumeti. Tada }e oni mo}i da vide argumente koje vi
`elite da predstavite i stavove koje ho}ete da
poduprete.” Testimonies, vol. 2, 616
“Onaj koji nam je podario sve darove koji nas
osposobljavaju da budemo saradnici Bo`ji, o~ekuje
da Njegove sluge neguju svoje glasove tako da mogu
govoriti i pevati na na~in koga svi mogu razumeti.
Nema porebe za bu~nim pevanjem, ve} jasnom
intonacijom, korektnim izgovaranjem i jasnim
izra`avanjem. Neka svi uzmu vreme da neguju svoje
glasove, tako da se hvala Bogu mo`e pevati u jasnim,
mekim tonovima, ne sa hrapavoš}u i vrištanjem koje
vre|a uho.” Testimonies, vol. 9, 144
„Neki od na{ih najtalentovanijih propovednika
nanose sebi veliku {tetu svojim pogre{nim na~inom
govora. Dok svoje slu{aoce pou~avaju njihovoj
du`nosti da se pokoravaju moralnom Bo`jem zakonu,
oni sami ne bi smeli da prestupaju Njegove zakone u
pogledu zdravlja i `ivota. Propovednici za
govornicom treba da stoje potpuno uspravljeni, da
govore lagano, odlu~no i razgovetno, udi{u}i vazduh
punim plu}ima kod svake re~enice i izgovaraju}i re~i
uvek uz pomo} trbu{nih mi{i}a. Pridr`avaju}i se ovih
jednostavnih pravila i pa`ljivo po{tuju}i zakone
zdravlja i u svemu drugom, oni mogu da sa~uvaju
svoj `ivot i da budu korisni znatno du`e nego ljudi
bilo kog zanimanja.” Ibid. vol. 4, 404
„Sablazan tih o{trih, vlastoljubivih i osu|iva~kih
govora pred velikim skupom, te`a je u Bo`jim o~ima
nego li~no ukoravanje pojedinaca, po{to je ve}i broj
pogo|enih a osuda op{tija. Uvek je lak{e dati izraza
svojim ose}anjima pred nekim skupom jer su tu
mnogi prisutni, nego pri}i li~no zabludelom i izneti
mu otvoreno i iskreno Njegove gre{ke. Unositi u
Bo`ji dom neprijateljska ose}anja prema pojedin-
cima, poga|aju}i time pored krivca i nevine, to je
na~in koji Bog ne odobrava i koji donosi vi{e {tete
nego koristi. Suvi{e ~esto se na javnim skupovima
izlazi sa izlaganjima koja su puna kritike i
osu|ivanja. To ne podsti~e duh bratske ljubavi me|u
prisutnima. Njihove misli to ne uzdi`e k nebu, niti ih
~ini duhovnijima i svetijima, nego u njihovom srcu
budi samo ogor~enost i nesveta ose}anja. Po nekad su
potrebna i tako stroga izlaganja koja seku i razdiru
srca, da bi se ljudi probudili, uvideli opasnost i
osvedo~ili se. Ali ukoliko ne nose naro~ito obele`je
da su pokrenuti Svetim Duhom, takva izlaganja
donose vi{e {tete nego koristi.” Ibid. vol. 3, 508
“Naši radnici treba da upotrebe najve}u mudrost,
tako da ništa ne bude kazano da provocira Sotonine
armije i da uzburka njegov ujedinjeni savez zla.
Hristos se nije usudio, da se princu zla obrati
pogrdnim optu`bama, a mo`emo li mi smatrati
ispravnim da se poslu`imo takvim optu`bama koje bi
pokrenule sile zla i savez ljudi ujedinjenih sa zlim
duhovima? Hristos je bio jedinorodni Sin ve~noga
Boga, On je bio Komandant u nebeskim dvorovima,
ali se uzdr`ao da izgovori optu`bu protiv Sotone.”
Testimonies to Ministers, 222
13
“Preklinjem vas da iskorenite iz svojih pouka svaki
neodmeren izraz, sve što neuravnote`uje umove, a
one koji su neiskusni zarobljava, i od kojih }e oni
na~initi fanati~ne i nezrele akcije. Neophodno je za
vas da negujete obazrivost u svemu što preduzimate,
da ne biste nekoga skrenuli na pogrešan kolosek, i
na~initi zbrku koja }e zahtevati mnogo `alosnog
posla da se stvar ispravi, tako odvra}aju}i snagu i
posao radnika na nešto našto ih Bog nije pozvao da
rade. Jedan fanati~an potez me|u nama zatvori}e
mnoga vrata protiv najzdravijih principa istine.” Ibid.
228
“Duh Sveti ne mo`e da radi sa ljudina koji vole da
budu oštri i kritizerski. Takav duh je bio negovan za
neke debate, i neki su razvili naviku da se
sukobljavaju u debati. Bog je osramo}en u ovome.
Zadr`ite natrag oštre napade; nemojte u~iti u
Sotonskoj školi njegove metode ratovanja. Duh Sveti
ne inspiriše re~i kritike. Vreme nevolje je pred nama,
i svaka iskrena duša, koja nije imala svetlo istine,
tada }e stati na stranu Hristovu. Oni koji veruju u
istinu treba da se nanovo obra}aju svaki dan. Tada }e
oni biti sudovi za ~ast.” Ibid. 248
Svestrano – “Neiskusnima su potrebni mudri
generali koji }e ih molitvom i li~nim naporom
ohrabriti i pomo}i im da postanu savršeni u Hristu
Isusu, kojima ništa nedostaje. Ovo je posao koji svaki
propovednik evan|elja mora nastojati da uradi, ali
prema kome su neki naklonjeni da promaše.” Review
and Herald, December 1, 1904
“Postoje oni koji preduzimaju suviše mnogo u svojim
poslovima, i na taj na~in posti`u malo. Naši napori
sada moraju biti više skoncentrisani. Svaki udarac
mora da propoveda.” Ibid. December 8, 1885
“Neki od njih su suvi{e nemarni da bi ostvarili bilo
kakav uspeh u poslovnom pogledu, i nedostaje im
iskustvo koje bi ih preporu~ilo kao dobre hri{}ane u
privatnom `ivotu; a ipak se ose}aju pozvanima da se
prihvate rada koji je te`i i odgovorniji od svakog
drugog posla - da uti~u na um drugih i da du{e iz
zablude i greha, obra}aju istini.” Testimonies, vol. 3,
551
“Naše pravilo je, nemojte isticati ta~ke naše vere,
koje se osobito razlikuju od navika i obi~aja
nevernika, dok im Gospod ne pru`i zgodnu priliku da
upoznaju da mi verujemo u Hrista i u Negovu
preegzistenciju.” Review and Herald, April 13, 1911
“Moja duša je mnogo optere}ena, jer ja znam šta je
pred nama. Svaka zamišljena prevara }e se
predstaviti onima koji nemaju svakodnevnu, `ivu
vezu sa Bogom. U našem poslu, nikakve jednostrane
ideje se ne trebaju promovisati, sve dok se potpuno
ne ispitaju o ~emu govore i ne dozna se odakle
dolaze. Sotonini an|eli su mudri da u~ine zlo, i oni }e
stvoriti nešto za koje }e neki tvrditi da je
uznapredovano svetlo, proglasi}e ga novim i
prekrasnim pojmom; i, dok u jednu ruku vest mo`e
biti isina, u drugu ruku mo`e biti pomešana s
ljudskim izmišljotinama i nau~avati nauke i zapovesti
ljudske. Ako je ikada postojalo vreme kada mi
moramo da stra`imo i da se iskreno molimo, ono je
sada. Mogu postojati tobo`nje stvari koje izgledaju
kao dobre; me|utim, one se trebaju, uz mnogo
molitve, pa`ljivo razmotriti, zato što su to posebni
izumi neprijatelja, da zavede duše na stazu koja le`i
tako blizu do staze istine, pa }e biti teško
raspoznatljiva od staze koja vodi do svetosti i neba.
Ali oko vere mo`e raspoznati da se ona razilazi od
prave staze, iako skoro neprimetno. Na po~etku se za
nju mo`e misliti da je ispravna, ali za kratko vreme se
vidi da je veoma razli~ita od staze sigurnosti, od puta
koji vodi do svetosti i neba. Bra}o moja, opominjem
vas da na~inite prave staze za vaše stope, da ne bi
hromi skrenuli sa puta.” Testimonies to Ministers,
229
„U kontaktu sa onima koji se jo{ uvek nalaze u
zabludi, moramo ispoljavati najve}u obazrivost uz
puno po{tovanje i uva`avanje njihove iskrenosti. Mi
se moramo, {to je mogu}e vi{e, pribli`iti tim ljudima,
i onda im svetlost i istina, koje mi posedujemo, mogu
biti od neke koristi.
Kako bi zadobili one koji se nalaze u tami zablude i
la`nih teorija, moramo im pristupati sa najve}om
obazrivo{}u, sla`u}i se savesno sa njima u svakoj
ta~ki, u kojima je to mogu}e.” Testimonies, vol. 3,
462
„Propovednici treba da budu pa`ljivi ne o~ekuju}i
previ{e od onih koji jo{ uvek pipaju}i tra`e put u
mraku zabluda. Kad savesno u~ine svoje, oni treba da
se oslone na Boga da On tajanstvenim delovanjem
svog Duha uti~e na du{e koje tra`e istinu, znaju}i da
}e bez toga njihovi napori ostati bezuspe{ni. U svom
radu sa du{ama oni treba da budu strpljivi i mudri,
imaju}i na umu svu razli~itost okolnosti i prilika koje
su uticale na njihov razvoj. Isto tako treba strogo da
se ~uvaju da ne bi, isti~u}i sebe, zapostavili Hrista.”
Ibid. vol. 4, 262
“Propovednici ne treba da rade posao koji pripada
vernicima, tako zamaraju}i sebe, a spre~avaju}i
druge da urade njihov posao. Oni bi morali da u~e
vernike kako da rade u crkvi i u okrugu, da grade
crkve, da na~ine molitvene sastanke privla~nim, i da
talentovane mlade osposobljavaju za misionare.
Vernici crkve treba aktivno da sara|uju sa
propovednicima, ~ine}i deo okruga njihovim
misionarskim poljem. Crkve koje su slabe ili
broj~ano male, treba da budu nadgledane od
sestrinskih crkava oko njih.” Review and Herald,
October 12, 1886
Propovednikov autoritet, uzor i poreklo – ”Mi
smo Bo`ji ljudi koji dr`imo Njegove zapovesti. U
toku proteklih pedeset godina, svaka vrsta jeresi nas
je napadala, da zamra~i naše umove za u~enja Bo`je
Re~i – posebno što se ti~e Hristove slu`be u nebeskoj
svetinji, i vest sa neba za ove poslednje dane, kao što
su je an|eli objavili u ~etrnaestoj glavi Otkrivenja.
14
Vesti svakog reda i vrste isticane su Adventistima
sedmoga dana, da zauzmu mesto istine koja, ta~ka po
ta~ki, je bila ispitivana i molitvom istra`ivana, i
potvr|ena znacima i ~udesima Gospodnjim. Ali
putokazi koji su nas na~inili ono što smo sada, treba
da budu sa~uvani, i oni }e biti sa~uvani, kao što je
Bog nazna~io kroz svoju Re~ i kroz svedo~anstvo
Njegovog Duha. On nas poziva da se dr`imo ~vrsto,
sa zahvatom vere, za temeljne principe koji su
zasnovani na nepobitnom autoritetu.” Selected
Messages, book 1, 208
„Poreklo od Avrama ne dokazuje se imenom ili
rodoslovljem, vec srodnoš}u karaktera. Tako i
apostolsko nasle|e ne po~iva na prenošenju crkvenog
autoriteta, ve} na duhovnom odnosu. @ivot pokrenut
apostolskim duhom, verom i u~enjem istine koju su
oni iznosili, pravi je dokaz apostolskog nasle|a. To je
ono što ljude ~ini naslednicima prvih u~itelja
evan|elja.” The Desire of Ages, 467
“Posao propovedanja evan|elja nije obi~an posao.
Hristos je odsutan jedino iz vida oka, ali On je tako
stvarno prisutan svojim Duhom sada, kao kada je bio
li~no prisutan na zemlji. Vreme koje je proteklo od
Njegovog uznesenja nije donelo nikakve smetnje
ispunjavanju Njegovog obe}anja dok je odlazio, ’Gle,
ja sam s vama uvek, ~ak do kraja sveta.’ Bog je
pribavio svetlo i istinu za ovaj svet i predao ga
vernim ljudima da ga ~uvaju, koji su u nasle|e
predali to drugima kroz sve generacije, sve do
sadašnjeg vremena. Ovi ljudi su dobijali njihov
autoritet u neprekidnoj vezi od prvih u~itelja vere.
Hristos ostaje pravi sveštenik svoje crkve, ali On
prenosi svoju silu na svoje podpastire, na Njegove
izabrane propovednike, koji imaju bogatstvo Njegove
milosti u zemljanim sudovima. Bog nadgleda poslove
Njegovih slugu, i oni su postavljeni za Njegov posao
bo`anskim nameštenjem.” Signs of the Times, April
7, 1890
“Propovednik Evan|elja ne sme da gospodari nad
onima koji predstavljaju Bo`je nasle|e: nego da u
smernosti duha, u strpljenju i dugom podno{enju,
opominje, ukorava i bodri, u~e}i sa velikim
razumevanjem.” Testimonies, vol. 3,
229
 ^arls Fi~
Jedno pismo upu}eno Vilijamu Mileru,
pisano marta 1838 u Bostonu, glasilo je
ovako: “Ja sam za vas neznanac, ali verujem
da kroz izobilnu Bo`ju blagodat, nisam
neznanac Isusu Hristu, kome slu`ite. Ja sam
propovednik Kongregacionalne crkve u
ovom gradu. Pre nekoliko sedmica, dospela
su mi u ruke va{a u~enja. Seo sam da ~itam
rad, ne znaju}i ni{ta o pogledima koje
sadr`i. Prou~avao sam sa izuzetnim
interesom, kakvim nisam imao ni za koju
knjigu, osim za Bibliju. Uporedio sam to
delo sa Pismom i istorijom i nisam na{ao
ni{ta na ~emu bih zasnovao ijednu sumnju u
pogledu ispravnosti va{ih pogleda.” Bilo je
to pismo koje je potpisao ^arls Fi~.
“Fi~ se dva puta priklju~ivao Adventnom
pokretu. Godine 1838, on je bio jedan od
prvih propovednika koji je javno prihvatio
Milerovo tuma~enje proro~anstava; me|u-
tim, kada je primetio da otpor vernika u
njegovoj crkvi u Bostonu raste i dovodi u
pitanje njegov opstanak u njegovoj
omiljenoj crkvi, povukao se. Kratko nakon
toga, kada se preselio u novu parohiju, u Nju
D`ersi, prona{ao je Isusa kao stvarnog,
li~nog Spasitelja. Tada je rado `rtvovao
svoju crkvu kako bi doneo radosnu vest o
Hristu i Njegovoj pravednosti mnogim
mesnim crkvama. Iz srda~nih pisama koja je
za vreme putovanja pisao svojoj supruzi,
mo`e se dobiti uvid u to, kako je njegova
ljubav prema ljudima bila prirodno udru`ena
s ljubavlju prema Isusu.” (Maxwell, Tell it
to the world, 34)
Iz rubrike “Novosti” u ~asopisu “Znaci
vremena”, pred kraj 1841 godine, ~itamo
kratak zapis o ^arlsu Fi~u: “Ovaj dragi brat
u potpunosti je prihvatio veru u Drugi
dolazak.” (Signs of the Times, December
15, 1841, page 141)
Kao ~ovek dobrog srca, stekao je odlu~an
stav u vezi goru}eg pitanja tog vremena u
Sjedinjenim ameri~kim Dr`avama, a to je
15
bilo pitanje ropstva. O tome, on pi{e: “Svaki
~ovek ima jezik, i mo`e ga koristiti; ima
uticaj, i mo`e ga sprovoditi, ima moralnu
snagu i mo`e je upotrebiti. Ustanite,
prijatelji moji, i izvr{ite svoju du`nost,
izbavite plen iz ruku tla~itelja, da oganj
Bo`jeg gneva ne bi pao na vas.” (The
Prophetic Faith of Our Fathers, 534)
Njegovi verski stavovi sazrevali su prirodno
i u svoje vreme. Nakon {to je isprva
povukao svoje pozitivne stavove o
Milerovim pogledima, ~ine}i to pod
uticajem Propovedni~kog Udru`enja, seme
istine, koje je posejano u njemu, ipak je
po~elo da sazreva, i plod se nije mogao
sakriti. Misao o neophodnoj svetosti `ivota, i
Bo`joj sili koja osposobljava ~oveka za delo
posve}enja, podstakla ga je da napi{e
knji`icu “Views of Sanctification” (“Misli o
posve}enju”). U~inio je to 1839, dok je
slu`io kao propovednik prezbiterijanske
crkve u Njuvarku. Stavovi koje je izneo u
knjizi bili su predmet diskusije propovedni-
~kog odbora koji je objavio da su njegova
gledi{ta “opasna” i pozvali su ga da ih vi{e
ne propoveda. Fi~ je odgovorio: “Ne mogu
se pokoriti va{oj odluci”, navode}i svoje
razloge.
Veliko ohrabrenje da se priklju~i
Adventnom pokretu, ^arls Fi~ je dobio od
Josije Li~a. Svojim re~ima, Fi~ ovako
opisuje svoje tada{nje iskustvo: “Po{ao sam
kod Gospoda; ~itao sam Bibliju, i sva dela
do kojih sam mogao da do|em. Prikupio
sam sve dokaze do kojih sam mogao da
do|em; a tada sam sa postom i molitvom
izneo i sebe i njih pred Gospoda, sa jedinom
`eljom da me blagosloveni Duh vodi u
svaku istinu. Ose}ao sam da nemam svoju
volju, i `eleo sam samo da znam volju moga
Spasitelja. Svetlost se prolamala kroz moj
um, zrak za zrakom, i sve vi{e i vi{e sam se
nalazio u polo`aju gde nisam mogao da se
oduprem uverenju da je to zaista istina, i da
je dolazak blagoslovenog Spasitelja kod
vrata.” Ibid. 537.
Kada je doneo svoju odluku, Fi~ je
anga`ovao svu svoju snagu u objavljivanju
adventne vesti. Video je da mu se vrata
{iroko otvaraju u svakom pravcu, ~im se
pridru`io Mileru, Li~u, uskoro i Hajmsu, sa
Adventnim propovednicima ~iji se broj
stalno pove}avao. O tome on govori: “I
sada, ~im sam postao spreman da se
zauzmem za propovedanje Drugog dolaska,
vrata ispred mene su se silno otvorila, i
slede}ih osam meseci nisam mogao da
odgovorim ni na pola poziva koje sam
primio.Gde god da sam bio, Bog je bio sa
mnom. Od prvog decembra pro{le godine,
svaki dan sam propovedao, i pored toga jo{
{ezdeset puta…. Gde god sam bio, propove-
dao sam o svetosti. Moja uobi~ajna praksa
bila je da popodne govorim o svetosti, a
uve~e o drugom dolasku. Video sam verne
ljude posve}ene, a gre{nike kako idu ka
Hristu.” Ibid.
^arls Fi~ je dao jedan od najve}ih doprinosa
{irenju Adventne vesti, time {to je zajedno
sa Apolo Hejlom, 1842, sastavio takozvanu
proro~ku kartu “1843”. On je predstavio
svoju kartu na Generalnoj konferenciji koja
je odr`ana u Bostonu, maja 1842, na kojoj je
predsedavao D`ozef Bejts. Postavljeni su
planovi da se poruka Pono}nog pokli~a
propoveda jo{ mo}nije, pa je u skladu sa
time nalo`eno da se od{tampa tri stotine
primeraka ove proro~ke karte, koja je bila
izvrsno pomo}no sredstvo u predstavljanju
proro~anstava iz knjige proroka Danila i
Otkrivenja.
“U prole}e 1843 godine, Fi~ je propovedao
propoved pod naslovom, ’Iza|ite iz nje
narode moj’. Smatrao je da Vavilon vi{e nije
ograni~en na Rimokatoli~ku crkvu, kao {to
se mislilo u vreme Protestantske reformaci-
je, ve} je u to uklju~io i veliko telo Protes-
tantskog hri{}anstva. Dr`ao se stava da su
zbog odbacivanja Adventnog svetla, obe
grane hri{}anstva pale od visokog zvanja
~istog hri{}anstva.” Ibid. 544.
“Ali Fi~u ve} vi{e nije ostalo mnogo od
`ivota i rada. Nalazio se u Bufalu, dr`ava
Nju Jork, Oktobra 1844, kada je velika
grupa novih vernika tra`ila kr{tenje. Neki
drugi se jo{ nisu u potpunosti odlu~ili.
16
Izvr{ene su pripreme, i grupa koja se
pripremila po{la je sa njime na obalu jezera,
i bili su kr{teni na prohladnom jesenjem
vremenu. Duvao je hladan vetar dok je Fi~ u
svojoj mokroj ode}i po{ao ku}i, jer u ono
vreme nisu koristili kr{teni~ku ode}u ili
nepromo~ivu obu}u za kr{tenje. Me|utim,
ba{ tada, on se susreo sa drugom grupom
ljudi zakasnelih kandidata na putu ka jezeru,
koji su zatra`ili da budu kr{teni. Iako mu je
bilo hladno, Fi~ je po{ao sa njima, i uronio
ih u vodu. A zatim je do{la jo{ jedna
zakasnela tre}a grupa koja je kona~no
donela svoju odluku. Na njihovu molbu on
se vratio po drugi put, i tako|e i njih krstio.
Ali, Fi~ je ve} bio ozbiljno prehla|en.
Bolestan, usled posledica dugotrajnog
izlaganja, on je ipak proputovao nekoliko
milja slede}eg dana na hladnom vetru da
bude na jo{ jednom sastanku. To je ipak bilo
previ{e za njega, i on je pao pod udarcem
fatalne bolesti, a bez sumnje radilo se o
zapaljenju plu}a, koja je ubrzo prouzroko-
vala njegovu smrt sa svojih trideset devet
godina. Njegove poslednje pobedni~ke re~i,
izgovorene ~etrnaestog oktobra, malo pre
o~ekivanog vremena, bile su, ’Verujem u
Bo`ja obe}anja’. Sa sigurno{}u se mo`e re}i
da ni jedan adventisti~ki propovednik nije
bio vi{e voljen od ^arlsa Fi~a. Hrabar i
spretan, spreman da pomogne i pun nade,
tuma~io je Bo`ju ljubav u re~ima i delima, u
svetlu Drugog dolaska hiljadama kojima je
slu`io.” Ibid. 545.
U knjizi “Rani spisi”, nalazimo da se ^arls
Fi~, u jednoj viziji, spominje me|u
spasenima. “Svi dolazimo pod drvo `ivota i
sedamo osmatraju}i veli~anstvenost okoline.
Prilaze nam bra}a Fi~ i [tokman, koji su
ranije propovedali evan|elje o carstvu i koje
je Bog polo`io u grob, da bi ih spasao, i
pitaju nas {ta smo sve pre`iveli dok su oni
spavali. Mi poku{avamo da se prisetimo
najve}ih isku{enja, ali ona izgledaju tako
sitna i bezna~ajna u pore|enju sa daleko
prete`nijom, ve~nom slavom koja nas
okru`uje da o tome uop{te nije vredno
govoriti, i svi u glas kli~emo: ’Aliluja, nebo
je dovoljno jeftino!’ Na{i prsti se doti~u `ica
zlatnih harfi i nebeski svod odjekuje od
njihovog zvuka.” EW, 17.
 Vladanje apetitom
Kako dete raste, mora se uzimati u obzir ne
samo u~estalost obroka i koli~ina hrane,
nego se mora povesti ra~una i o karakteru
hrane kao va`noj stvari. Smatra se da upo-
treba ~vrste hrane i obroka sa stola nije
dozvoljena sve dok dete ne dobije ve}inu
prvih zuba. A zatim, ne sme se pretpo-
stavljati da dete mo`e da se slu`i svakom
vrstom hrane, samo zato {to su mu izrasli
zubi. Veoma je ~est slu~aj da majke dozvo-
ljavaju mali{anima da sede za porodi~nim
stolom, i da se slu`e svakom pojedinosti ko-
ja je na meniju, gledaju}i na njih kao na
ljude koji imaju varenje odraslog ~oveka,
dok njima nedostaje kapacitet da bi se
izlo`ili tolikoj koli~ini hrane kao i stariji
~lanovi doma}instva.
Sistem za varenje kod deteta toliko se
razlikuje od onog koji ima odrastao ~ovek
po svojoj anatomskoj strukturi, kao i
karakteru i koli~ini teku}ine za varenje, da
ni u kom slu~aju nije ispravno dozvoliti
detetu da jede od svake zdrave hrane koji
zdrav stomak odraslog ~oveka mo`e koristiti
bez problema. A da ne spominjemo bogate i
17
nalivene namirnice, slatki{e i gurmanske
specijalitete, koje se neretko na|u na meniju.
Istina je da su mnoga deca osposobljena
svojom telesnom gra|om da `ive i naizgled
napreduju uprkos dijeteti~kim gre{kama, ali
je celovitost organa za varenja o{te}ena,
kazna za to }e biti pla}ena kasnije tokom
`ivota.
Neka se potrebe de~ijeg tela zadovoljavaju
bez dobavljanja hrane koja zadovoljava
„telesne `elje”. Na~inite njihovu svakodnev-
nu ishranu toliko ukusnom, zdravom i
zadovoljavaju}om, da se ne bi stvorila
nikakva `elja za onim {to je nezdravo. Deca
nisu sklona da tra`e neodgovaraju}u hranu,
ukoliko apetit za takvim namirnicama nije
razvijen njihovom upotrebom.
U~ite ih da ova na{a tela, koja su stvorena
tako ~udesno i predivno, predstavljaju stani-
{te du{e; da su nam tela samo pozajmljena
od Tvorca; da ako se staramo za njih po
Njegovom planu, koriste}i svaki ud na{eg
tela Njemu na slavu i ~ast, telo }e nas slu`iti
dok god je to potrebno. Poka`ite im da je
svrha hrane ta, da obezbedi odgovaraju}i
materijal za obnovu i izgradnju ove
naseobine zvane telo, i da je zbog svoje
dobrote prema nama, na{ dragi Otac u~inio
da se to delo obavlja sa zadovoljstvom
dobrog ukusa, ali da to zadovoljstvo ne sme
stajati kao najva`nija stvar.
Prava svrha hrane treba uvek da bude ta, da
na{a tela u~ini zdravim i jakim, kako bi time
bolje proslavili na{eg Tvorca. Najjednostav-
nija zdrava hrana, dobro skuvana, i razli~ita
svakog dana, treba da bude pravilo. U
ovome dete treba da u`iva sa istim onim
jednostavnim poletom sa kojim gasi `e| na
hladnom potoku, ili dok di{e zdrav vazduh
neba, `ure}i kroz vrata napolje, sa srcem
ispunjenim zahvalno{}u Darodavcu ovih
blagoslova.
Prilikom poslu`ivanja hrane, treba obratiti
pa`nju da hrana ne bude jedina stvar koja
privla~i pa`nju. Neophodno je puno vedrog,
dobrog razgovora. Razgovor za stolom,
ukoliko se ispravno vodi, mo`e slu`iti kao
najefikasnije sredstvo u vaspitanju dece da
je svrha jedenja ne samo zadovoljavanje
ukusa, nego zadobijanje snage za rad, i
razli~ite `ivotne du`nosti. Ako se od svih
porodi~nih okupljanja, okupljanje oko stola
napravi da bude najpromi{ljenije i najugod-
nije, i u kojem i deca mogu da u~estvuju,
ono }e biti pozdravljeno sa zadovoljstvom
zbog dru{tvenih zadovoljstava koje pru`a,
dok }e samo jedenje poprimiti drugorazredni
zna~aj. Prednosti koje }e se posti}i su
mnoge. Ne samo {to }e pitanje apetita biti
podre|eno, ve} }e ono dodeliti i vreme
varenju; tako|e, ako je dobro isplaniran,
razgovor za stolom mo`e biti izvanredno
sredstvo za stimulaciju misli i sposobnosti
govora kod dece. O~igledno je da }e biti
potrebno onemogu}iti da sva ta hrana sa
stola predstavlja temu razgovora, ~ime bi se
samo naglasilo zadovoljstvo ukusa. Uskra}i-
vanje omiljenog jela kao kazne za neki
prekr{aj je sredstvo koje }e staviti naglasak
na ljubav prema jelu u de~ijem umu. Ako se
kaznom li{ava jela, ono }e smatrati da je to
privilegija da se njime slu`i. Stoga se ~ini
najmudrijim da se ne uskra}uje nikakva
hrana kao sredstvo ka`njavanja, osim u
slu~aju kada se radi o prekr{aju u njegovoj
upotrebi.
Neki roditelji imaju naviku da prilikom
sedenja za stolom postavljaju pitanje o
izboru, pitanjem, „[ta bi `eleo da jede{
ovoga jutra?”, umesto da ga poslu`e
porcijom one hrane koja odgovara njegovim
potrebama. Postavljanje takvog pitanja,
slobodan izbor onog jela koje mu najvi{e
prija, predstavlja najja~i elemanat u guranju
vaspitanja nizbrdo prema zadovoljenju
senzualnosti. Dete sa kojim se postupa na
takav na~in, smatra}e da mora imati ono {to
mu se svi|a, bilo da je dobro za njega, ili ne.
Ono }e vrednovati svoje potrebe po ukusu
jela. Ono mo`e izbrati od namirnica
dovoljnu koli~inu da napuni svoj stomak, i
tako utoli svoju glad, ali mo`e biti da njegov
izbor ne}e uklju~iti ni jedno jedino jelo koje
pospe{uje rast i obnovu tela.
Nesumnjivo, to {to se deci svi|a ili ne svi|a
neka hrana, ~esto ima svoje fiziolo{ko
upori{te, i tom pitanju treba se posvetiti
pa`nja. To zna~i da dete ne bi trebalo
18
prisiljavati da jede obrok kojeg se gnu{a,
dok je dostupna neka druga hrana koja mo`e
da do|e na njeno mesto, kada se radi o
nutritivnoj vrednosti. U drugu ruku,
}udljivost treba obeshrabrivati a de~ije
predrasude ne treba bezuslovno slu{ati.
Du`nost je roditelja da razumeju svrhu i
svojstva hrane, i da vaspitaju svoju decu da
uzimaju od onoga {to najbolje koristi
odr`avanju celog bi}a u savr{enom zdravlju.
^ulo ukusa nam je dato da bismo bili u
stanju da razlikujemo zdravu od nezdrave
hrane, i kao pomo} za dobru probavu. Kada
se ~ulo ukusa odvoji od svoje prirodne i
fiziolo{ke svrhe, ono postaje izvor neda}a.
Prirodan, neiskvaren ukus zdravog deteta,
navodi}e ga da sa sla{}u jede ono {to je
najbolje za njega. Apetit deteta mo`e da se
vaspita da u`iva u svojoj zdravoj hrani, ako
su roditelji verni svojoj du`nosti. U pogledu
svih ovih ~injenica, kako je velika rodieljska
du`nost! I kako je predivna privilegija
zatvoriti put isku{enju, i izgraditi bedeme
protiv zla, uspostavljanjem ispravnih navika
u jelu i pi}u, koje su pod upravom stvarnih
`ivotnih potreba.
Dobri maniri za stolom, imaju svoj veliki
uticaj i na karakter. Jedan razuman pisac
ka`e: „Dobri maniri su jedna vrsta vladanja
sobom, koja je u funkciji da dr`i telo
pokorenim, i da zadr`ava tendenciju da se
hrani daje senzualan zna~aj. @ivotinje
nemaju manire, a najuzvi{eniji dar
posedovanja manira omogu}uje ~oveku da
se ~uva sirovosti i niskosti u koju bi njegova
`ivotinjska priroda hitala. Na ovaj na~in,
dobri maniri predstavljaju i prvi stepen
religije u odr`avanju tela. Ako je dete
nau~eno da se pa`ljivo odnosi prema hrani;
ako je pokorno svojim vaspita~ima i
starijima; ako se suprotstavlja `urbi i
pohlepi; u prikladnom polo`aju i ispravnoj
upotrebi pribora za jelo; u ograni~avanju
svojih `elja u ishrani; i u dobrovoljnom
pokoravanju ograni~enjima, kada su
ograni~enja neophodna za njegovo dobro,
ono ne}e biti ~ulno ili telesno, ve} }e njegov
um suvereno vladati telom. Hri{}ansko
vaspitanje, koje ne obra}a pa`nju na manire,
nije ni{ta drugo nego vaspitavanje varvara i
divljaka.”
 Zlato ljudskog karaktera
Bog radi kroz odre|ena sredstva kao {to su
isku{enja, prou~avanje Njegove re~i, i kroz
prou~avanje karaktera Njegovog Sina Isusa Hrista
da pro~isti zlato karaktera: “Velikom o{tricom
istine, mi smo odvojeni od ovog sveta. Negativne
crte svog karaktera mi sami ~esto nismo u
mogu}nosti da uvidimo, dok ih drugi zapa`aju
veoma jasno. Me|utim, vreme i okolnosti }e
sigurno pokazati kakvi smo i izne}e na svetlost
zlato karaktera ili }e, pak, razotkriti bezvredni
metal i trosku. Ljudima nije dano da ~itaju srce niti
mogu da znaju i vide kakvi smo, sve dok nas Bog
ne okuša u u`arenoj pe}i nevolje. Svaka ne~ista
misao, svaki pogre{an postupak, otkriva po neki
nedostatak u karakteru. Ove grubosti moraju biti
odstranjene primenom dleta i ~eki}a u velikoj
Bo`joj radionici, i tako milo{}u Bo`jom moramo
biti pripremljeni da bi zauzeli odgovaraju}e mesto
u veli~anstvenom Bo`jem hramu. Ovu bra}u Bog
mo`e u~initi dragocenijima od zlata ofirskoga,
ukoliko budu spremni da se predaju u Njegove
svemo}ne ruke. Oni treba da budu odlu~ni u
nastojanju da svaku svoju sposobnost i svaku
mogu}nost koja im se pru`i iskoriste na
najplemenitiji na~in. Re~ Bo`ja treba da bude
predmet njihovog stalnog prou~avanja i njihov
kriterijum u odlu~ivanju {ta je najbolje u svakom
slu~aju. Hristov besprekorni karakter, kako je
izlo`eno u evan|elju, oni treba da prou~avaju sa
najdubljim interesovanjem.” 4T, 540-541
„Ali On zna put moj; kad me okuša, iza}i }u kao
zlato.” Jov 23:10
„Dobro mi je što stradam, da se nau~im naredbama
Tvojim. Miliji mi je zakon usta Tvojih nego
hiljade zlata i srebra.” Psalam 119:71.72
Kada Hristos vr{i delo pro~i}avanja zlata
karaktektera, On posmatra, ~ekaju}i da vidi kada
}e se posti}i savr{entsvo ili ~istota.
19
„Topionica je za srebro i pe} za zlato, a srca
iskušava Gospod.” Pri~e 17:3
„Kada ste u nevolji, setite se da je vera oku{ana u
ognju isku{enja dragocenija od zlata oku{anog
ognjem. Setite se da postoji Neko ko posmatra
svaki pokret da bi video kada }e poslednji komadi}
troske spasti sa va{eg karaktera. Tada postajete
dragoceniji od zlata Ofirskog. Sakrivaju}i se sa
Hristom u Bogu, pali ~ovek posti`e stanje ~istote.”
Sermons and Talks, vol. 22, 175.
Samo Onaj koji pre~i{}uje zna kada je zlato
ljudskog karaktera u potpunosti pre~i{}eno. ^ak i
za vreme muke Jakovljeve, sveti ne}e sasvim
sigurno znati da su spaseni, dok ne budu razumeli
Bo`ji glas koji im objavljuje dan i ~as Hristovogo
dolaska (Rani spisi, 14-15 orig.) Iako je sva troska
odstranjena iz njihovog karaktera, i one nose na
svojim ~elima pe~at Boga `ivoga, oni su i dalje u
strahu da }e ih neki nedostatak karaktera voditi u
greh, ~ime bi obes~astili Boga.
„Iako }e Bo`ji narod biti okru`en neprijateljima,
koji }e raditi na njegovoj propasti, ipak strah koji
on podnosi, nije strah od progonstva zbog istine;
ve} se boji da se nije pokajao za svaki greh i da
zbog neke svoje greške ne}e do`iveti ispunjenje
Spasiteljevog obe}anja da }e ga sa~uvati od ~asa
iskušenja, koji }e do}i na sav vasioni svet.’ Kada
bi pouzdano znali da su im gresi oprošteni, ne bi se
plašili od mu~enja i smrti; ali ako budu nedostojni
i izgube svoj `ivot zbog neke greške u svom
karakteru, onda }e Gospodnje sveto ime biti
osramo}eno.” GC 619.
Na{e dugotrajno, mlako Laodikejsko stanje je
zaista ozbiljno. Me|utim, poruka Vernog Svedoka
je puna nade. Sve do vremena zavr{etka probe,
crkva jo{ uvek mo`e da kupi zlato karaktera, vere i
ljubavi.
„Verni Svedok... ka`e, ’ Znam tvoja dela da nisi ni
studen ni vru}. O da si studen ili vru}! Tako,
budu}i mlak, i nisi ni studen ni vru}, izbljuva}u te
iz usta svojih. Jer govoriš: Bogat sam, i obogatio
sam se, i ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti
nesre}an, i nevoljan, i siromah, i slep, i go.’
Otkrivenje 3:15-17. Pa ipak, stanje onih koji su
ukoreni nije beznade`no; ono ne nadma{uje silu
velikog Posrednika. On ka`e: ’Savetujem te da
kupiš u mene zlato `e`eno u ognju, da se obogatiš;
i bele haljine, da se obu~eš, i da se ne poka`e
sramota golotinje tvoje; i masti o~nom poma`i o~i
svoje da vidiš.’ (stih 18).... Savet vernog Svedoka
ne predstavlja one koji su mlaki kao beznade`ne
slu~ajeve. Jo{ uvek postoji {ansa da se njihovo
stanje isceli, i Laodikijska poruka je puna
ohrabrenja; jer unaza|ena crkva jo{ uvek mo`e da
kupi zlato vere i ljubavi, jo{ uvek mo`e da ima
bele haljine Hristove pravednosti, da se ne vidi
sramota njene golotinje. ^istota srca, ~istota
pobuda, jo{ uvek mo`e odlikovati one koji su sa
pola srca, i koji slu`e i Bogu i mamonu. Oni jo{
uvek mogu da operu svoje haljine karaktera i da ih
ubele u Jagnjetovoj krvi.” Review and Herald,
August 28, 1894
Izgradnja karaktera je delo za ve~nost, ono
odlu~uje na{u sudbinu. „^ovek je pozvan da
sara|uje sa Bogom. Dan za danom, on mora
obratiti pa`nju kako se vr{i njegovo delo izgradnje
karaktera; jer to delo treba da ostane ne samo za
vreme, ve} za ve~nost.” Sings of the Times,
August 26, 1897.
„@etva `ivota je karakter, i on odre|uje sudbinu, i
za ovaj `ivot i za `ivot koji dolazi.” Child
Guidance, 162.
Hristos predstavlja lestve spasenja. Njegove vrline
treba da se reprodukuju u karakteru spasenih.
„Hristos, koji povezuje zemlju sa nebom
predstavlja lestve. Njene osnove su ~vrsto
postavljene na zemlju Njegovom ljudskom
prirodom. Vrhovi dosti`u do Bo`jeg prestola u
Njegovoj bo`anskoj prirodi. Hristova ljudska
priroda obuhvata pali ljudski rod, dok se Njegova
bo`anska priroda dr`i Bo`jeg prestola. Mi se
spasavamo uspinju}i se pre~agu za pre~agom tim
lestvama, ugledaju}i se na Hrista, dr`e}i se Hrista,
penju}i se korak po korak do Hristove visine, tako
da nam On postaje mudrost, pravda, posve}enje, i
iskupljenje. Vera, vrlina, znanje, uzdr`anje,
strpljenje, pobo`nost, bratska ljubaznost, i ljubav –
20
to su stepenice ovih lestava. U hri{}anskom
karakteru treba da se ispolje sve ove vrline i
’~ine}i ovo ne}ete pogrešiti nikad; jer vam se tako
obilno dopusti ulazak u ve~no carstvo Gospoda
našeg i spasa Isusa Hrista.’” 6T, 147.
Samo karakter koji se mo`e uporediti sa zlatom od
dvadeset ~etiri karata, mo`e se smatrati zlatnikom
vrednim neba.
„Karakter oblikovan po bo`anskom uzoru je jedino
blago koje mo`emo poneti sa ovoga sveta u onaj
budu}i. Oni koji su pokorni Hristovim savetima
na ovom svetu, pone}e sa sobom svako bo`ansko
dostignu}e u nebeske stanove. A na nebu }emo se
neprestano pobolj{avati. Koliko je onda va`an
razvoj karaktera u ovom `ivotu!” CG, 161
Zlato usavr{enog ljudskog karaktera je veoma
cenjeno u Bo`jim o~ima.
„Bo`ji Sin je si{ao na ovu zemlju kako bi u Njemu
ljudi i `ene mogli imati predstavu savr{enog
karaktera, jedinog koji je prihvatljiv Bogu. Kroz
Hristovu blagodat, svaka potreba je zadovoljena za
spasenje ljudske porodice. Sva dela onih koji tvrde
da su hri{}ani mogu biti ~ista kao i Hristova dela.
A du{a koja prihvata vrline Hristovog karaktera i
koja prisvaja zasluge Njegovog `ivota je
dragocena u Bo`jim o~ima kao i Njegov voljeni
Sin. Iskrena i neiskvarena vera Njemu je vredna
kao zlato, tamjan i smirna – {to su bili darovi
mudraca Detetu u Vitlejemu, a dokaz njihove vere
u Njega kao obe}anog Mesije.” CPTS, 60
„^injenicu, da je zakon svet, pravedan i dobar,
treba posvedo~iti pred svakim narodom, jezikom i
ljudima, svetovima koji nisu pali, an|elima,
serafimima i heruvimima. Principi Bo`jeg zakona
pokazani su u karakteru Isusa Hrista, i ko god
sara|uje sa Hristom, primaju}i udela u bo`anskoj
prirodi, razvi}e bo`anski karakter i posta}e
ilustracija Bo`jeg zakona. Hristos u srcu dove{}e
celog ~oveka, du{u, telo i duh u pokornost za
poslu{anje pravednosti. Pravi Hristovi sledbenici
bi}e u saglasnosti sa umom, voljom i karakterom
Boga, i dalekose`ni princpi zakona bi}e otkriveni u
ljudskom rodu.” RH, March 9, 1897
„Hristos `eljno o~ekuje da bude otkriven u svojoj
crkvi. Kada se Hristov karakter bude savr{eno
ispoljio u Njegovom narodu, tada }e On do}i da ih
prizna kao svoje.“ COL, 69