Arh. M.

RADONIC

G~EJANJE
I
VETRENJE
3. dopunjeno izdanje

IZDA VACKO PREDUZECE

GRADEVINSKA KNJIGA
BEOGRAD, 1967,
 Ova knjiga namenjena je arhitektima i drugima koji SADRZAJ
imaju potrebe i zele da se upoznaju sa sistemima, grejanja,
vetrenja"i klimatizovanja. Poznavanje ovih uredaja potrebno 1. UVOD
je za pravilno ,projektoViaJilje" 'nadzor nad izvodenjem i za 1.1 VAZDUH I MIKROKLIMA - -
izvodenje zgrada, za upra'Viljanje nj'ITna i uspesno rukovanje
uredajima. Zbog toga je cela: materija posmatrana s tog 1.12 Sastav i svojstva vazduha - 2
stanovista i tako obradenu.
1.13 Higijena vazduha - - - 4
1.2 'MIKROKLIMA I SISTEMI GREJANJA I VETRENJA 8

2. GREJANJ,E

2.1 OFSTI DEO 9

2:11 Pottreba i znacaj grejanja - 9

2.12 ZacU:ttak grejanja - - 10
2.13 Termoil;ehnicki osnovi - 10
- J, Ol;lnovni PQjmovi - 10
- 2 Prenosenje toplote 11
- 3 Pro1az toplote 14
2.14 Toptortna Z4,stilta z.gt;ada 17
- 1 Znacaj toplotne zastite 17
- 2 Za§titne mere- pri projekt&V-aiJ.ju zgrada 18
- 3, TQPlotna iwlacUa - - - 22
-'31 l"nirnetr'i. - - - - 28
2.15 potrebna toplotta i pt-oracun gubi:taka toplote ::n
- 1 Nacin proracliUavanja 31
- 2 Primer prt)'racuna 39
. - 3 PribliZni proracun 42
2-.16 Goriva - - - - 44
- 1 Vrs,te, sastav i 'svojstva .44
- 2 Prirodna cvrsta goriva 45
- 3 Ves,taeka C;vrsta go.riva 47
- '* Teena gorh;,a - 48
- 5 Gasovtta gpriva - 48
, Za preduzece {)dgovara: Ljubica Jurefa, glavni urednik 2.17 Sagorevanje - _ -,- -;- 49.
Urednik: Dragomir Lazin - Tehnickti urednik: Emilija Boiinovic. - 1 P,toces sagorev.amja 49 '
Korektor: Vuka Ivanovic - 2 Produktii sagorevanja 50
2.111 Produkrti za _grejanje, - -:- 51
~ VrS,te uredaj'a 51
$tJampa: VOJna stamparsko preduzecE: - Beo~d - 2 Uslovi koji se _postavljajl,l t;I,n:;d~jim,{l za gl'l;!'janje - 51

v
 2.37 Elekltricno akumulaciono gre-janje - 140
2.2 LOKALNO GREJANJE 52
2.38 Specijalni sistemi grej3?ja 141
2.21 Dimtnjak 52
2.39 Kollovi' - - - - - 144
1 Znacaj i zadatak dimnjaka 52
2 Promaja u dimnjaku _ 1 Kotlovi za cvrsta goriva - 145
53 149
3 Dimenzionisanje dimnjakia 2 Kotlovi za tecna goriva -
56 151
4 ObeleZavanje dimnjaka - 3 Kotlovi za gasovita goriva
57 151
5 Polozaj dimnjaka U OISnovi 4 Oprema i ptibor kotlovtl. -
57 154
6 Vrste dimnjaka - _ 5 Dimenzionisanje kotla-va
59
7 Konstrukrl:ivni princip.i 63 2.40 Kotlovnica - - - - 155
8 Zidani dimnjaci _ 64 _ 1 Prostorija kotlovnice - 155
9 Montatni dimnjaci 66 - 2 Dtmnjaca 15B
10 Specijalni dimnjaci 6B - 3 Dirnnjal;;: 15.
- 11 Plinski dimnjad 72 - 4 Skladiste uglja 161
- 12 Otvori za ciscenje 73 - 5 Iznosenje 1l1jake 164
- 13 Prikljucci -- 74 - 6 Skladima ulja 165
- 14 Mimovuci 74 - 7 Primeri koi1lovnic.a 167
2.22 KamLn6. 76 2.41 Cevna nu;e2!a - - - 170
2.23. PeCi - 1 Cevl.i. - - - 171
79 171
- 1 Znacaj j svojstva peei j zahtevi - 2 ArmatUTe
79 _ 3 ToplotnQ izolovanje cevnih vodova 173
- 2 Polozaj u prostoriji BO 175
- 4 Polaganje vodova
- 3 Sastavnd delovi peCi 81 - 5 Ispitivanje mreZe 178
- 4 Kaljeve peei _ 89 179
_ 6 Dimenzionisanje
- 41 Vrste i opig 90
- 42 Gradnja 96 2.42. Grejua tela 17'
- 43 Dimenzionisanje 1 Vrste i opts - 1BO
97
- 5 Zidane peCi - _ _ 98 2 Polozaj i postavljanje 1BB
- 51 Vrste i opis 99 3 Odavanje toplate - - 190
- 52 Zidanje 102
- 53 Dimenzi.onisanje 103 3. VETRENJE
6 MOl1ItaZne peei -- 104 3.1 QPSTI DEO 193
- 7 Gvozdene peel 105 193
- 71 Vrste i 'Opts 105 3.11 Potreba vetrenja
- 72 Dimenzionisanje 110 3.12 Potrebne kolicine vazduha 194
- 8 Uljne peel. - - - 110
3.13 Raspodela pl1itiska - 195
2.24 PlirusIro grejanje 112
3.2 PRIRODNO VETRENJE - 198
2.25 Elektricno grejanje 115
3.21 InfiJ.rt;radja 19B
2,3 CENTRALNO GREJANJE 118 201
3.2·2 Prozorslro vetrenje
2.31 Vrslte i svojstva sistema centrnlnOig grejanja 11B 203
3.23 Vetrenje kroz okna
2.32 Vodno grejanje _ _ - 120 - 1 Dimenzionisanje okana 207
- 1 GravittaciOlIlo grejanje 120 - 2 Vetrenj~ staja 20.
- 2 Pumpno grejanje - 124
3 Svodstva vodnog grejanja 3.3 CENTRALNO VETRENJE 212
125
2.33 Paroo grejanje _ _ - _ 3.31 Sistemi centralnog vetrenja 212
126
- 1 Grejanje niskog pritiska - _ 126 3.32 Delovi uredaja 214
- 2 Grejanje vlisokog pritiska 129 - 1 Uzimanje vadzuha 214
- 3 Vakuumsko grejanje - - 129 - 2 CiScenje - 216
- 4 Svojstva parnog grejanja - 130 - 3 Grejanje 219
2.34 Panelno grejanje _ _ - - - 4 Vlazenje 220
130 220
- 1 Plafonsko grejanje 131 - 5 Ventilatori
- 6 Venlliacione centrale 222
- 2" Podno grejanje - - - 134
- 3 Panelno vazdusnOI grejanje - 7 Vazdusru kanali - 22L
134 227
- 1.1 Ventilacioni otvori
2.35 POlSredno grejanje _ 135
3.4 VAZDUSNO GREJANJE - - 230
2.36 Duljinsko grejanje'- _ 13B
- 1 Toplana _ - _ 137 3.41 Vrste i svojstva vazdusnog grejanja 230
- 2 Dalekovodi 13B 232
- 3 Prikljucne; stanice 3.42 Opis uredaja - - - - - -
139

VI VII
 _ 1 Grejanje srtambertih zgrada - - 232
_ 2 Grejanje dvorana ----:- - _ - ,- 234
_ 3 Apal'uti za grejanje i hladenje 235
_ 4 SUsenje zgrada grejanjem - 239

240
3.5 KLIMATIZOYANJE
241
3.51 Obrada vazduha
245
3.52' Uredaji ,za klimatizaciju
246
3,53 Centralna klimatizacija
_ 1 Kanalski sisfeini - 246
246
- 2 Sherrie - - - 248
- 3 KlinUitiz'atori
_ 4 Klima-centraia 249 1. UVOD
_ 5 Napl"aVe za ispustanje vazduha 250
251
3,54 Lokalni klimatizatori - - - Sistemi ,grejanja i vetrerija u zgradama sluze za odrZavanje uslova
3.6 INDUSTRIJSKO VETRENJE - - -
253 ugodnosti i higijene vazduha za stanovnike koji borave u zatvorenim
253 prostorijama. Osirn toga, U industrijskim zgradama oni sluze i za ocirZa-
3.61 Kvarenje vazduha u indus-tTliji -
256 vanje naroCitih uslova potrebnih za tehnoloski proces pri izradi produkata
'3.62 Vrst'e industrijskog v~trenja - i za cuvanje raznih vrsta sirovina i materijala.
257
- 1 Aeracija - - - -
_ 2 Lokaina isisno v'etrenje - 261 U ovih sistema ·obicno se radi a zatvorenim prostorijama i 0 stva-
_ 3 Lokalno pritisno vetrenje 262 ranju drugacijih meteoroloskih uslova U njima nego sto vladaju van zgra-
3.63 Delovi uredaja
263 de, skora bez ikakvih ohzira na godiSnje doba i klimu toga kraja. Zbo,q
toga se skup ovih meteoroloskih uslova naziva vestackom klimom ili
4. ZAKLJUCAK mikroklimom.
266
4.1 IZBOR SISTEMA Radi razumevanja sistema grejanja i vetrenja i njiliovog odnosa
276 prema zgradama potrebno je upoznati se s mikroklimom i vazduhom u
4.2 PROGRAM, I PROJEKTOVANJE -
279 zatvorenim prostorijama.
Literatura
281
Registar
1.1 VAZDUH I MIKROKLIMA

1.11 Fizioloski uslovi

Temperatura coveCjeg tela iznosi, 'kao sto je poznato, ako 37°C. Mada
on zivi i u kraj~vima sa spoljnom temperaturom od +53°C (Sahara) i
_72°C (Sibir), on.ovu svoju te:mperaturu stalno odrzava Vee male pro-
mene u temperaturi (i manje ad 1°C) oznacavaju da stanje njegova tela
nije normalno, da je covek bolestan.
Za obavljanje zivotnih flmkcija, za zivot i rad coveku je -potrebnl:i.
. toplota, -Dna se u- njemu stvara stalno, jer u njemu samome neprekidno
traje proces sagorevanja. Maze se reei cIa je covek ziva pee u kojoj stalno.
gori tiha vatra. Da bi ana gOJ'ela, mora 60vek kao gorivo da uzima -hranu
i iz vazduha kiseonik. Pri varenju i disanju vrsi se pretvaranje materije
i pri tome se stvara toplota potrebna za zivot i rad coveka.
Stalno odrzavanje postojane temperature covecjeg tela vrSi se na .
ta} nacin sto covek proizvedenu toplotu adaie svojoj okolini, odnosno sto
se telo cuva ad preteranog odavanja toplote.
Nedovoljno ili preterano odavanje toplote izaziva neprijatan osecaj,
smanjuje umnu i telesnu radnu spooobnost i u krajnjem slucaju, pri

1
WlilI
 , ' maksimalna vlaZl10st ~a"duba ('l' = 100%) tempeTa-
ekstremnim prilikama, moze izazvati smrt lisled toplotnog udara ill smrza- r:
Ta~o a pr:lIDer . d (viili 81 1 i tablicu 1). Aka kazemo da ovaj
ture 20 <? lZrlOSl 1?, 3 g V'~ ~ t 800/ to znaCi da u 1 m S vazduha ima
vanja. Kad Covek ne bi odavao svojoj okolhu suviSak toplote koja se u vazduh UUR relathV~'lU 8~/az~~s 17 3 ; Ovih 1380 g oznacavaju njegovu
njemu proizvodi nego je u sehi zadciavao, toplata njegava tela bi se 13 80 g vod e, a 0 Je 0 , " ' ,
nagomilavala sto bi se odrazi1o u povecanju temperature u toku 24 ap~olutnu vlamost. Razlika izmedu stvar-
casa 'za 26°C, tj. covek. bi pas1e tog vremena imao temperaturu ,37+26= ne vIaz:uosti i vlazno&ti zasicenja predstav-: 80 8o
=63°C, dok se kao sto je poznatto, pri 42°C umire. Prerna _tome, kad bi 1ja manjak zasicenja (u nasem primeru taJ
covecje telo savrseno termicki izolovali covek bi posle 5 sati morae umreti. manjak iznosi 17,3-13,80 = 3,5g), Aka 70 7o
S druge strane-, kad bi coveka izlozili za duze vreme suvise niskoj tem- je manjak velik kaz.emo da je vazduh s~v.
6o
peraturi, on bi umro usled preterarwg gubitka telesne toplote, tj. usled Zbog toga leti oseCamo v~d~h k~O suv Jet' ~6 0
Ii
smrzavanja, mu je manjak veCi nego Zlml. Pn to~e a:p~ 5o
801utna vlaZnost toplog vazduha .moze bIt! ;;'5 0
Odavanje toplote covecjeg' tela vrsi se automatski, tzv. termickom
l"egulacijom organizma. i veca nego onaga zimi. Na prIm~r vaz- 40
U zdrava coveka termickom regulacijom organizma proizvodnja j dub oct +30'C, relativne vlaznostl 20 Zo,
0 0
g
sadrZi apsolu-mu vlaZnos~ 6,1 ~ vode 1 oseca 30
odavanje telesne toplote se tako podese da temperatura tela ostane posto.-
jane na visini od 37°C. Ova regulacija je magucna u cdredenim granicama se kao suv (manjak mu lznOSl 24,3 g), dok
0
'II!
zasiCen vazduh ad .:-IOoe ima apsolutnu ~ 20 20
unutarnjih meteoroloskih uslova prostorije. Ako se ove granice preau
vlamost svega 2,3 g, dakle manje nego >u
,,~
potrebna je u hladna godisnje doba prostorije_ zagrevati, u vrelo leto ill 10
hladiti, a rdav vazduh zamenjivati svezim, tj. vetriti. To znaci, pomocu topao.
::; I 0
o ~
sistema za grejanje ill vetrenje stvarati potrebnu vestaCku mikl"oklimu. Ako se oopao i vlazan vazduh hl..adi, "-25' -10' O' 10"20'30°1,0.° 500C
Sredina koja coveka uvek okruzuje, kojoj an daje svoju toplotu i ad smanjuje mu se kapacitet za pr~je vla- TEMPERATURA

koje u velikoj meri zavisi termicka regulacija organizma je vazduh. Co-
vek p1;ovede - u zavi'snosti ad zanimanja i godisnjeg doba - 16 do 20
Cas()va dnevno u zatvorerum prostorijarna, sto Cini dve trecine do pet se-
stina njegova iivota. Dok ad hrane, zajedna s picern, uzima aka 3 kg, "-
potrebno mu je ako 15 kg vazduha dnevno. Razumljiva je da vazduhu ire-
ge, a relatiVl1ia vlaznost mu se povecava sve
do ,zasicenja (tp = 1000~o)' A~o se vazduh S1 1 _ ~elahvna i apsolutna
Wadi i preko ave graruce, t]- aka se pre- vlaznost vazduha
masi kolicina vlage koju moze sadd;ati, ta:-, ',' . k d zne vo-
da se visak vodene pare zgusne (kondenzuJe) 1 pOJaVl u vldu o~ en m v

ba obratiti bar istu painju kao i hrani. Zbog toga se moramo pozabaviti de (kondenzat). U prirodi se ovaj kondenzat naziva rosom (kad J~ u t,ec.no
tanju) iIi slanom (kad je zamrznut), a na staklima prozora pOJavIJu;l~ se
njegovim sastaV'om, svojstvima i njegovorn higijenom. ~ao zamagijenje (znojenje) ill ledeno cvece, Aka se vazduh tempera ure

1.12 Sastav j svojstva vazduha Tablica 1 _ KoJicina volle u vazduhu prj .raznim temperaturama.
i relativnoj vlaznos~l
y

Vazduh je me.savina plinova, spedfiene teZine 1,293 kg/ms, i sastoji ----T,'------KaliCina vade u gfm 3 'pri relativnoi vla!nosti \
se po zapremnini od
"C \100 1 90 8ol,oI60150!40!30120 10\'
kiseonika (0)
azota (N)
21%
79% '----2-5-1- 0
,-65-"':0--,5-,-'1-0-'-5\' 0.45 \ g,~ g,~ I g,~5 g'i I g,~31 - g,~6

i ksenona,
ugljen-dioksida (C02 ) 0,04%
i vrlo malih koliCina pleme:t1ttih plinova argona, helijuma, neona, kriptona ~ ~
-g !:;
U n,U,~
!S - t~ ~:! ~:~
~\~ ~II~I~\
13:~4 I! l:~ l',~ ~:~ ~:~ I I!
5 ' 68 61 5,4 48 4,1 , , , , '9

HI' ~\t;1
Osim ovih hemijsk:ih s.astojaka u vazduhu uvek ima vodene pare,
prasine, stetnih plinova, mikroba i izvesnih tesko merljivih materija koje
prouzrokuju zad ah. . :~I~ J~ 1~1~ ~ ~ u
20
25
I ~'~
17,3
23,0·
]5,6
20,7
13,8
18,4
12,0
16,1
10,48
13,
,8,7
1, 5 ,
6'9
,
4'6
6'
23, i
Suv vazduh je' higroskopan -i maze primiti wesnu odredenu kolicinu
vlage. Maksirnalna -kolicina vI age koju vazduh -moze primiti zav1Si od 30 30,4 27,4 24,3 1\ 21,3 18,~ ~~'~ I !;'~ 1~'~ \ 7'~ , i,g I.
njegoVe temperature. Topao vazduh maze priiniti viSe vlage'Dego hladan. !6 39,6 35,6 \ !~:~ 27,8 23'6 256 20'6 153 1 10'2 I 51 \"
Stvarna kolicina pare '_koju 1 rn s vazduha sadrii, -oznacena u gramima, zo-
ve se apso·utna vlainost. Maksimalna kolicma vlaznb-sti koju vazduh-moze i6 ! iU ~H ~~:! ~tI !b !f~ i;:~_ ~~:~~:~ \ fi I

prlmiti zove se vlaZnost zasicenja. Odnos izmedu stvarne vlamosti i one

pri zasicenju zove se relativna. vlaznost i izra.zava se u procentima.
3
2).
+206 C, 80% relativne vlaznosll (aps. vlaznost 13,80 g) ohladi na +5'C
(vla.znost pri 'zasicenju 6,82 g) visak ce iznositi po 1 m 3 vazduha 13,80 -
- 6,82 = 6,98 g vode, koja 6e se pojaviti U obliku kapljica na okolnim
predmetima. Ovo kondenzovanje igra vrlo vaznu ulogu u gradevinarstvu,
PraSina, koje 'uvek ima u vazduhu, u vecoj ill manjoj kolicini, maze
biti anorganskog ili organskog pOI"ekla. Anorganska nastaje habanjem
puteva, plocnika i ·drugih kamenih i betonskih podova, obradom sirovina i
habanjem, alatlti u radionicama i tvornicama (fabrike cementa i dr.).
Organska praSina nastaje habanjem drvenih podova, obute, odela, raspa-
danjem biljki i dr. Ovde cerria spomenuti i cad koja nastaje pri nepotpu-
nom sagorevanju goriva i koje naroCito rrmogo ima u veeim gradovima i
industrijskim krajevima.
o olSltalim sastaynim delovima vazduha bice jos govora kasnije.
1.13 Higijena vazduha
Da bi vazduh u zatvorenim pI"oswrijama omoguCio normalan Zivot i
rad potrebno je da odgovara zahtevima higijene. Covek, istina, moze u
velikoj men da se pdlagodi prilikama koje aka njega vladaju, ali za
prijatno osecanje i veei efekt rada potrebno je stvoriti optimalne uslove
okoline u kojoj zivi i radi. Osim toga, i pre svega, ad atmosferskih uslova
u velikoj meri zavisi i zdravlje ~judi koji zive i rade u zatvorenim pro-
storijarna,
Vazduh treba posmatrati kao materiju koju covek udi§e i kao sredinu
kaja_ coveka okruzuje. U oba s-lucaja vazduh tl'eba da odgovara normalnirn
fizioloskim potrebama coveka,
Kao materija lwju covek udise vazduh treba da ima: dovoljpo kise-
onika i da bude hemijski i mehanicki nezagaden, Pri disanju trosi se Idse-
onik a produkuje se ugljen-diaksid. Od Idseanika se potrosi 1/5, a ugljen-
dioksida ima u izdahnutom vazduhu 100 puta viSe nego pre udisanja
(tabL 2). Potreba kiseonika zavisi ad rada koji covek vrsi. Tek snizenje od
21 % na 12% postaje opasno po organi-
Tablica 2 - Sastav udahnutog i iz~ zam, Kako se kiseonik re_ativno malo
dalinutog vazduha (po Vernonu) Urosi (u izdahnutom vazduhu ima ga joS
16%) a prostorije u kojima zivimo go-
tovo nikad nisu hermetiCki zatvorene,
to opasnost ad oskudice u kiseonikli ne
postoji.
IKiseonik 0 21,0% 16,5%
dUM 1mju eavek u mirovanju trosi na cas iznosi' 050 rn 3 'procenat CO 'u
. da hn utom ::ru:duI:u 40 /?_ (vidi tab, 2) a u udahnutom
lZ " 0,040/0, to se iz ovih
2
podataka maze lzracunah pOltrebna kubatura v.azduha:
4 x 0,':0
q= ----~, 20 rn'/h.
0,14-0,04
!.rasina. ~ada se organi za disanje ref1eksivno brane ad prasine koju
sa~~l udah?uh. vazdu~, ipak se disanje otezava i izvesna kolicina prasine
ostaJ€ na zldovlma oVlh organa, N eke vrste pra.sine su ortrovne neke
sad~'ze klice koje mog~. bit~ i zara~ne, a neke mehanicki izazivaju nadrazaj,
pa 1 rane na sluz.okozl. TIme se izlaZu putevi za disanje zarazi i drugim
Qboljenjima.
PraSina I??ze ~ poor.:dnim putem da izazove nadraz.aje i oboljenja.
Or~anska p:-asll-:a Je odll~na podloga za mikrobe, narocito u prostorijama
k:oJe. BU v,lazne 1 b~~ suncanog svetla. U takvim p'rilikama dolazi do tru-
lJer:J,: ko]e se. . ~aZV1Ja uz neprijatne zadahe, Organska prasina sagoreva na
greJmm . p"ovrs~nama. ako ave imaju visoke temperature uz razvijanje
zad~?a' 1 s!~tnih ~lU;~v~. ~a slu:okozi ?r~ana za clisanje ova sagorela
prasIn?- vrSl nadr~~aJ 1 lzazlva lazan osecaJ suvoce grla. Otuda se 'ljudi
cesto zale na SUVlse suv vazduh u prostorijama S centraJ.nim grejanjem .
~tetni plinovi i .zadah. Vazduh maze biti zagaden i plinovima koji
n~staJu kaa produkh sagorevanja (petroleumske i uljane svetiljke, svece
dIm ad duvana" dim iz pe~i i din:njaka, ugljen-monoksid koji nastaj~
usl~d. sagorev~nJa bez dovolJnog pnstupa vazduha, sagorevanje prasine na
?~eJrum povrslI~amaJ plinovi koji se razvijaju u radionicama i tvornicama)
III kao, pr~du~ttl organskog raspadanja (pri znojenju, truljenju u medu-
spratmm 1 drugim konstrukcijama, podrumski zadah plinovi i zadah iz
kanalizacione mreze, nuzmka itd),. ' ,
Ovi plin?v~ mog~ biti i otrovni (narocito ugljen-monoksid) a skodljivi
s~ za, zdravlJ: lako TIlS? otrovni ~ego ako imaju odvratan zadah. Covecje
~sanJe postaJe. u t~kvlm prostonJama povrsno, snabdevanje p14ca kiseo-
mkom ,r:edovolJno ? ,~rema ~o~e unutrasnje sagorevanje biva oslabljeno.
Ovo utice na smanJenJe apetita 1 rdavo opste oseeanjei ljudi koji se stalno
zadrZavaju u prostorijama s rdavim
vazduhom dohijaju bled i nezdrav izgled.
Tablica 3 - Odavanje - toplote
, Kao sredina lwja cove7ea okruzuje coveJm pri raznim vrstama rada
vazduh u prvom redu mora omoguCiti (po ASHRAE (j'Uide)

Uglj. dioks. CO 2 0,04% 4,0%

Mada je produkcUa ugljen-dio~­ nesmetanu termiCku regulaciju organiz- -I--Y-;-s t a .r::....~ ~ i kcalJh I
'I sida relativno velika, a 4°/0 CO2 u vaz- rna, a to znaci mora obezbediti ugodno
Azot N _ _ _-'-_'9".-'0"'%'-_'-:9.:..5=-.°,,10'---' duhu postaju -opasni po' zdr-avlie, ipak osecanjje Coveka, . i l\IIirovanje, sede~i 100
opasnost od nagomilavanja CO2 ne Lak rad, sedeCi 125
postoji, jer se vazduh ~menja prolazenjem kroz pulmtine, rdavo zatvorene Odavanje toplote covecjeg tela Lak rad, stojeci 150
zavisi u velikoj meri od funlteit~ k()ju Umeren rad, hodajuci 300'
prozore i vrata itd, Sadrzina ugljen-dioksida u vwzduhu vazna je iz Tezak-rad 500
drugih Ta~loga, Zajedno s· povecanjem kolicine ugljen-dioksida nasta.ie covek vrsi (tab. 3) i ad meteoroloskih
kvarenje vazduha raznim zadasima, koji nastaju usled isparavanja c-ovecje uslQva vazduha kao sredine u kojoj zivi.
koze i odela i raspadanja organskih sastoja}.a. Taka je kolie-ina ugljen- Odavan~e . toplote vrsi se uglavnom (88%) preko koze, dak se ostali .
-dioksida indi.kator za meru pokvareno8'ti vazduha u zatvorenim prostori- deo (l~O/oJ _V1;:h s.1. 2) gubi z.agrevanjem vazduha koji S€ udise, izdavanjem
jama. Dozvoljena koliCina CO2 uzima se da je 0,140/0' Kako kolie-ina vaz- pare lZ pluca 1 z~gr~vanJem hr~~ i piCa. Fizicki avo odavanje to-
plate vrSl se zracenJem, konvekclJom, sprovodenjem i isparavanjem
4
5

(vidi s1. 2). Gubitak zracenjem zavisi od temperature okolnih predme-
ta, namestaja; zidova, pro:rora. Pri nonnalnirn prilikama Covek pri
rnirovanju odaje iracenjern skoro polovinu svoje toplobe. U prostorijama
. koje se duze vremena ne greju osecaj hladnoce IJOS,toji jako je temperatura
vazduha cLovoljno visoka, jer je gubitak zracenjem prema hladnim zido-
v:ima prewelik. Obrnuto, u prostorijama
s toplim zidovima i okolnim predmeti-
rna i pm ve1Iilmm skupu ljudi ovaj naNn
.z"ACoN'"
odavanja itoplote svodi se na vrlo mali
procenat. Guhitak kanvekcijorn iznosi
0100 33% ukupne toplobe i zavisi od·- raz~
likle izmedu temperature koze i vazdu-
ha i brzine kretanja vazduha. Sprovo-
denjem gubi se vrlo mali dec toplote,
najvise preko predmeta s kojima je co-
vek u direktnom dodiru (hLadan pod
OISANJ
i nameSta}). Gubitak isparavan}em me-
81. 2 - Odavanje toplote nja se prema naporu koji covek vrsi,
covecjeg tela
vlaZnosti i temperaturi vazduha i moze
dasltici 950/0 celokupnog gubitka toplote. Pri normalnim prilikama 'On iz-
nosi oko 19%'·
Ako tela ne moze da regulise odavanje toplote na normalan nacin,
nastaje znojenje, koje pomaze odavanju telesne "toplote. Isparavanjem
znoja sa vla.zne kaze trasi se toplota. Gubitak toplote isparavanjem je
utoliko tezi ukoliko je vazduh vise zasicen vlagom. Zbog toga je bavljenje
u zasi6enom vazduhu tako neprijatno (zapara, sparina). Na s1. 3 prikazano
je odavanje t.oplote cS'vecjeg tela ,);1 odnosu
na temper;aturu vazduha. Kriva Q8 ozna-
cava odavanje toplote konvekcijom, zra-
cenjerh'i sprovodenjem (suva toplota). Q"
150 oznacava odavanje isparavanjem (vlazna
toplota). Q oznacava ukupne gubitke Q =
w
... Q
Qs + Qh. Iz grafikona se vidi da Qs rapid-
no opada s povecanjem temperature, dok
~ 100 100
Q. Q h raste. Na mestu ukrstanja, tj. tempera-
o... 11
turi od 28°C suvo odavanje jednako
w je vlaznome. Ukupnb odavanje Q ostaje
Z 50 50 izmedu 20 i 30°C konstantno i za normalno
h
odevenog coveka koji ne radi iznosi aka
~o o o 100 kcal/h.
o Menjanjem temperature, vlaz-nosti i
10 14 18 22 26 30 3.\DC
TEMPERATURA U DC brzine kratanja vazduha mogu se stvoriti
uslovi Imji su najpogodniji za zivot i rad
S1. 3 - Odavanje toplote co-
vecjeg tela u odnosu na tem- u zatvorenim prostorijarna.
peraturu vazduha Raznim naucnim metodirna higijeni-
can su ispitali 'prilike u vazduhu i odnos
coveka pre-rna njima. Taka jre prronaderna sprava pomocu kaje se objektivno
mogu ustanoviti gubici toploUe, v1aznl{);st i brzina kretahja vazduha (kata-
tennometar), adnosna temper-mUTa i brzina vazdu:j1a i zracenje akolnih
predmeta (glab-termometar). Merenjem temperature koze, preko' koje' se
6
vrsi termicka regulacija (kao najpogodnije -pokazalo se merenje tempera-
~r.e. cela) naSlo se fiziolo.sko meri10 za osecanje ugodnosti, a subjektivnim
IspltIvanjem velikog broja ljudi pri raznim -klimatskim uslovima prona-
deni su najpogodniji uslovi vazduha u zatvorenim prostorijama .
. Tako)e ust~novljeno da se covek koji ne radi, a abieTIo .ie adeven,
naJugodmJe oseca kad _mu temperatura cela iznosi 30,5° ... 32,5°C. To
o?govara temperaturi vazduha 16°·.· 22°C prl mirnom, vazduhu. Aka se
jedan od faktora menja (na primer, ako se povisi temperatura vazduha)
mora se menjati i drugi (npr. povisiti brzina kretanja vazduha) cia bi
covek ostao u zoni ugodnosti.
Na s1. 4 graficki je prikazan odnos izmedu temperature i brzine kre-
tanja vaz,duha. Srednja linija prikazuje krivu najvece ligodnosti, a ostale
dYe prikazuju gornju i donju granicu zone
ugodnosti. Sve sto j.e iznad, gomje linije su- U
vise je teplo, a ispod donje suvise hladnO'.
Srafirana traka prikazuje zonu ugadnosti
(zonu komfora) za cove1m 'koji ne radi a nor-
maIna je odeven. 1z ovog grafikona se vidi da .
je pri mirnom vazduhu' (brzina 0 m/s) naj-
ug0cl!!ija temperatura +lg0C, pri brzini
O,6m/s ana se pavecava 'na 22°C, a pri btzini
1,20m/s na 24°C.
Sto se vlaznosti vazduha tice higijeni-
earl smatraju cia je najugodnije aka relativna
ylaZn?st vazduha u zatvoreJ)im prostorijama
IznOSl 30 0/ 0 ... 700/0' Suvise SllV vazduh (jspod
30 0/ 0 ) izaziva susenje sluzokoze, kasalj i ose- 81. 4 - Zona ugodnosti pri
caj zedi,'a suvise vlaian ometa odavanje tele- raznim brzinama vazduha
sne toplote i zbog toga postaje neugodan.
~to se .tice o,?-nosa izmedu temperature i vlaz-nosti vazduha ustanovljeno
JIe da ]e vlaznost vazduha od aka 50 % ugodna pri svaklQj temperaturi.
Iznad temperature ad 25°C prijatnije je aleo je relativna vlaznost ispod
50 0/0, pri lOoe vlaZnost moze bili i do 90% pa da .ne izazove nikakve ne-
ugodnosti, a pri niznim temperaturama prijatnije je ako je relativna vlaz-
nost man'ja .
U novije· vreme se uvidela da osecaj ugodnosti osim ad pobl'ojana tri
faktora (tempe:rature-, brzine i vlaZrr'osii v~uha) zavisi u velikoj meri i od
ue~perature okolnih predmeta u prostoriji (zidova, poda, plafona i name-
staJa), s obzirom na to da covecje. telo velik deo svoje toplote odaje zra-
cenjem. Zracenj,e prema tome predstavlja cetvrti faktor koji utice na
osecaj ugodnosti.
Da bi se ovi. razni fakton izrazili jednom vrednosti i stvorilo jedin-
stveno merilo za osecaj ugodnosti, pronadene su ranije pomenute naprave
'
(katatermometar, glob-termometar i dr.) fiiradeni grafikoni i nomogrami,
pomocu kojih se dolazi do ovih kompleksnih VY'ednosti u obliku razno n'az- "
vanih temperatura. Tako -efektivna temperatura vodi racuna 0 temperaturi,
brzini i vlaznosti vazduha (a bez udela zracenja), ekvivalentna temveratura
a temperaturi, brzini i zracenju (a bez vlaznosti), a operativna 0 sva cetiri
faktora.
7
1.2 MIKROKLIMA I SISTEMI GREJANJA I VETRENJA
"~I

Opisani meteoroloski uslovi i njihov znacaj za coveka su vazni kako .

u slobodnoj atmosferi "'taka i u zatvorenim prostorijama. Medutim, ovi
uslovi su u zatvorenim prostorijama drugaciji nego napolJu - mikroklima
ima svoje specificnosti.
Taka napolju uvek ima kretanja vazduha, dok u zatvorenim prosto-
rijama vazduh abieno miruje aka Be ne dovede do kretanja otvaranjem
prozora i vrata ili drugim vestackim sredstvirna. Tada, medutirn, maze
lako doCi do promaje koja napolju, kao 8to je poznato, ne postoji. U zatvo-
renim prostorijama zbog blizine predmeta udee njihovog zracenja i odnos
prema covecjem telu je znartno drugaciji nego napolju. Kvarenje vazduha
u zartvorenim prosrorijama reLativnQ malih kubatura usled zadaha, ispa- 2. GREJANJE
renja i odavanja toplote ljudi i zivotinja, a s druge strane od masina i
materijala u vezi s tehnoloskim procesima, daleko je vece nego napolju gde 2.1 OPSTI DEO
se vazduh slobodno krece i gde su kubature vazduha 11Jeogranicene. 2.11 Potreba i znacaj grejanja
Iz istih razloga mikroklima zavisi u velikoj meri od velicine prosto-
rija i njihove namene. Drukcije BU priHke u malim i nis16m sabama, a Za odrzavanje zivota it ovim krajevima neophodno je da se covek
drukcije u velikim i visokim halama, jer su drukcija strujanja vazduha, zastiti od dugotrajnog i velikog oduzirnanja telesne toplote. Posledice pre-
raspodela toplote po visini i sirini i uticaj zracenja zidova i drugih komernog hladenja coveejeg tela su smrzotine - u krajnjem s: ucaju smrt
predmeta. usLed smrzavanja - i nazebi us1ed lrojih se stvaraju predispozicije za
Velika je razlika da Ii se radi 0 stambenim Bobama i kancelarijama Sirenje Citavog niza, delom smntonosnih bolesti.
s malo Ijudi u njimq, ill skupnirn dvoranama gde masa Ijudi svojim Covek Be stiti od zime odelorn i kucom. Da bi Be u kuCi ostvarili opti-
te1ima bitno smanji kubaturu v.azduha, a odavanjem. toplote, isparavanjem rnalni uslovi za zivot i rad potrebno je da vazduh u zatvorenim prostori-
odela, znojenjem i zadasima vtrlo brzo pokvari vazduh. Isto taka je velika jama ima temperaturu od 16° .. ,22°C. U okviru ovog razmaka uzeti su u
razlika izmedu raznih industrijskih zgrada 5 vrlo raznolikim tehnoloskim obzir razni oblici ljudskog delanja i individualne osetljivosti. Temperature
procesima, brojem radnika i nacmom rada u vezi s potrebnolYl: rnikrokli- nize od 16° smrise BU ni.sk.e i mogu iZ8Zvati nazebe, a iznad 22° su suvise
mom kako za Ijude taka i produkte. visoke i mogu izazvati uspor odavanja telesne toplOite. Uzevsi U obzir razne
o svim ovirn specificnostima mora se voditi racuna kako pri izboru, ficickre i 'psihic~e fakt{)(["e usvojeno je da se pri ~anicnoj spoljnoj tempe-
projekt,ovanju i izvodenju sistema za grejanje i vatrenje, tako i pri pro- raturi od 12°C mora poceti sa zagrevanjem prostorija. Na grafikonu s1. 5
jektovanju, izvodenju i upotrebi zgrada. .
BEOGRAD SARAJEVO DUBROVNIK

81. 5 - Dijagrami srednjih mesecnih temperatura

ucrtana je kriva srednjih mes€enih temperatura zimsklh meseci za vreme

od 1950-1961. godine u Beogradu. Iz grafikona se vidi da period gre-
janja u Beogradu pocinje' polov:inom oktobra, a zavrsava se polovinom

9
aprila, i da prema tome traje 6 punih meseci. U Sarajevu period grejanja
traje 7 me:seci, au Dubrovniku nepuna 4 meeeca.
Period grejanja zavisi od klime odredenQg kraja. U Nemackoj ovaj
period traje prosecno 8 meseci, a u SSSR ima mesta u kojima period gre-
janja ;braje i 10 meseci (Murmansk).
Ispravnom konstrukcijom toplotnih izvora i instalacija, pravilnom
orijentacijom zgrada, dobrim osnovama i konstrukcijama, a najzad i pra~
vilnim rukovanjem lozenJem mogu se popraviti tOplotne prilike, a
,

I
I
(~
tela Brzina oscilacija je srazmerna vi-sini temperature. Tek pri apsolutnoj
null, (-273°C) svako kretanje p["estaj€j molekuli s€ halaze u potpunom
mirovanju, toplotno zracenje pTestaj,e, a toplota nestaje. .
Dok toplotni zraci u drugiro telima izazivaju molekulaTne oscilaclje,
na lXlvrs1ni koze coveka ovi toplotni zraci izazivaju i osecaj toplote.
, Kolicina toplote se ne moze neposredno merlti, a moze sle izracunati.
Kolicina toplote se u tehnici meri velikim kaJo['ijama, sa oznakom kcal
(kilogram-kalorija). 1 kcal je ona: kolicina toplO1te koja je potrebna da se
istovremeno postiCi ustede u utrosku goriva RJoje mogu biti veee od 50 0/0. 1 kg vode zagreje za 1°C (od 14,5"C do 15,5°C) pri ~60 mm ZS ,(stuba ziv~).
Uz te ustede ovim se smanjuje i rad oka lazenja i izdaci za dovozenje Specificna toplota c je ona kolicina toplobe u kJalarijama koja J€
goriva i advozenje otpadaka. Boljim iskoriseenjem goriva smanjuje se stva- potrebna da se 1 kg odredenog tela zagreje Zla lOCo Specificna toplorta vode
ranje dima i cadi, ugljena pt'iasina i pepoo mar,je se raznose po zgradama je c = 1 (kcal/kg°C).
i ulicama, Sic je opet v;azno sa higijenskog stanovista. °C OF
Sirenj'€ tela pod uticajem toplote je razlicito, pre- lOor. "IT -212
ProjekiJovanje i izvodenje instalacija za grejanje je posao strucnjaka. rna agregatnom stanju. Sirenje evrstih tela je relati.vno 200
Ali kalm je one u velikoj merri .z:aviJSno od kvaliue1.:a arh.iJtelcture, neophodno 90
:n;eznatno, teenm je vece, a narocito je veliko u plino- ao "0
je potrebno da se i arhitekti upoznaju sa svima ciementima 'koji saCinja- va. Poveeanjem zapremnine smanjuje se specificna
vaju i omogucavaju dobre instalacije za grejanje. Pri projektovanju oni 160
tezina tela i ona postaju specificno laksa. 0 sirenju
ne smeju izgubiti iz vida da se za vreme citave polorvine svoga veka zgrada cvrstih tela Sie mora voditi racuna pri polaganju vodo--
140
mora zagreva'm. va. Sirenje teClloo.ti i pJinova izaziva strujanja i druge
pajave koje su vrlo vazne za sisteme grejanja i ve- 00
trenja. 80
2.12 Zadatak grejanja 20
Temperatura je intenzitet (stepen, nivo) toplote. +10 60
,0
Zadatak grejanja je da u zatvarenim prostorijama, nezavisno od Temperaturu covek ."oseca culima, ali su ona nepouz- o' - 30.-32
spoljne temperature, odrzi staJnu, normama propisanu unutarnju tempe- dana. Zbog toga se ona med termometrima. U Evropi -10 '20
naturu. Koje su te unutarnje temperature za razne pro5torije narvedeno je je uvedena termom:etarska skala s Celzijusovim sUe- 20 0
u tab!. 68. penima (OC), na kqjoj je tacka smrZlavanja vode obe- 25 -16 '''12.6
Da bi se mogla odrZavati odreaena temperatura u prostorijruna slu- leiena sa DoC, a tacka kljucanja vode sa 100oC, pri at- S1. 6 _ Termome-
zimo se uredajima za gl"ejanje. U njima i pomoeu njih stvara se 1oplota mosferskom pritisku od 760 mm zivina stuba (;tor). tarske slcale
potrebna :m zagrevan}e prostorija. Ova toplota stvara se U llI1edajima za U Engleskoj i SAD se uportreblja'Va Farenhajtova simla (OF) u ko}oj je
greja.nj.e sagorevanjem gODiva. KoUka k1{)liCina toplote (pa prema tome i tacka smrzavanj,a obelezena sa +32°F a tacka kljucanja sa 212°F (s1. 6). Me-
j

goriva) je potrebna, pokazace nam pl'Oracun gubitka toplate. A da bismo dusobni odnosi Celzijeve i Farenhajtove skale su oznaceni ovim obrascima:
mogli izlVesti ovaj proracun i utvrdLiJi na koji naNn se gubi toplota iz
zgrade moramo se upozna'ti s termotehnickim oonovima. 'C ~ ~ ('F - 32); OF =_~_oC + 32.
9 5
..,2 Prenosenje toplote
2 13 Termotehnicki osnovi
Izmedu tela razlicitih temperatura postoji stalna teznja da se one
-1 Osnovni pojmovi ilZlravnaju. Zbog toga se toploiJa s toplije materije prenosi na hladniju sve
dok im se temperature ne izravnaju, dok se ne uspostavi ravnoteza. Ode
Toplota je energija elektromagnetnog zraeeTIja. Ovo zracenje se ~i
pravolinijski i-nije vezano za materij.a:J.nu sredinu tj. vrsi se i kroz bezvaz-
nema razlike u mvoima toplate, tj. temperaturama" nema ni prenosenja
toplote.
dusni prootor· Toplortno (infracrveno) wacenje u spektru elektromagnetnog
zracenja zahvata talasne duziThe od O,4[! do SOOIA, a one zavise od tempera- Toplota se prenosi s jednog tela na drugo na rtri nacina:
tur.e tela koje ..zraci. Sto je visa temperatura tela utolliko BU manje talasne 1) sprovodenjem (kondukcijom),
duzine zracenja f-u _podrucju od 0,4 dQ 0,8j.t (najkraCi talasi infracrvenog 2) strujanjem (konvekcijom),
zracenja) dolazi do svetlosnog zracenja; tj. telo kojl? zraci po.staje vidljivo. 3) zracenj'eJn {radijacijom).
Toplotno zracenje izaziva oscilacije molekula u zracima pogodenom Sprovodenjem se toplota prenosi na taj naCin sto zagrejane cestice
telu f taka u njemu nas:taje toplota. Amplituda oscilacije molekwa je , predaju svoju toplotu dodirom suserlnim cesticama ko)je pri tom ne menja'
SI'azmerna koheziji 'tela, tj.najmanja 'j:e u 'cvrntih a naj:veca u plinovitih
j .• vidno svoj polozaj. TopJije cestice osciliraju brZe, pf':TIose ovo kretan'

10

susedne i tako daljre sve dok svi mruekuJi ne POOlU brZe oscilirarti, tj. pre-
llooiti toplotu sprovoaenjem.
Postoje dobri i rdavi sprovodnici roplote. Kmz dobre sprovodnike se
toplota brZe siri, a krorz Il"dave sporije. Za vecinu materijaia se moze reCi
da utoliko bolje spmvode toplotu ukoliko su specificki teii (tabl. 7). Metali
su najbolji sprovodnici toplote. Ostala evrsta tela sprovode j?: bolje n"ego
teenosti, a plinovi su najgori sprovodnici toplote.
. Strujanjem se toplota prenosi sarno u tecrum materijama, pararria i
plinovima. Zagrejane cestice postaju specificki Iakse, a posto je kohezija
u njima neznatna lako menjaju svoj polo.zaj, penju se, usput predaju
j toplotu i susednim cesticama svoje materije iIi hiadni-
'r
eg c nstcg tela do kojega doau. Na njihovo mesto do-
laze hladnije i teze ce..<;tice i taka nastaje stalno kruzenje
i prenos.enje ioplote konvekcijom.
Na principu konvekcije osnovano prenosenje to-
plote u sistemu cevi prlkazano je na 81 7. Voda se na
donjem delu zagreva, specificki lakse cestice vode penju
t emituje toplotne zrake.
se navise, usput se Wade, kao specificki teze padaju
nadole i voda kruZi u smeru strelica. Na ovom principu
"
n radi centralno grejanje toplom vodam.
S1. 7 - Kruze- Prenosenje toplote strujanjem igra veliku ulogu pri
nje vode u sis- rasprostiranju toplote u prostoriji. Postavijanjem wplot-
temu cevi nih izvora na Tazna mesta izazivaju se razna strujanja
vazduha od kojih zavise toplotne prilike u prostoriji.
Na s1. 8 prikazano je strujanje vrurouha kad je toplotni izvor (kaljeva
pee) postavljen pored srednjeg zida. Zagrejani vazduh .struji navise, zatim
duz iavanice dolazi do spoljnog zida i prozora gde se ohladi, padq, nadole,
pomesa se sa hladnim vazc1uhom koji dolazi kroz spojnice i zaZO(f"e prozora
i ohladen produzuje svoj put
po podu do toplotnog izvora,
,- l gde se panovo zagreva i na-
stavlja kruzenje. Ovaj hladan
I
"---- ~ ::
vazduh na padu cini da rasw
podela toplog vazduha po 'pro-
storiji nije ravnomerna (ve-
/////////////..-///;,/./;0 lika razlika izmedu tempera-
ture vazduha pod ;f;avanicom
S1. 0 - Kruzenje to- S1. 9 - Kruzenje i na podu).
plog vazduha ka pro- toplog vazduha od
zoru pro2ora Na "I. 9 prikamano je
kruzenje vazduha od pTozora.
Toplotni izvor (radijator centralnog grejanja) postavljen. i~pod prozora za-
greva hladan vazduh koji st.t;Ujanjem ide pored prozora navise, duz tavani-
ce, pa pored srednjeg zida i po podu dola7i ponovo do toplotnog izvora.
Raspodela toplog vazduha je ravnomernija, hladan vazduh pored prozora
zahvata konvekciona ,·struja toplog vazduha, izmesa se s njim i usmeruje
ga, suprotno njeg().voj'"priro~noj teinji, navise; brzina vazdusne struje je
manja jer pored prozora. ima cia savladuje hladan vazduh koji teZi nadoIe, a
pored unutrasnjih zidova se manje hladi. Osim tog~, nema neugodnih hlad-
nih struja po podu kao u prvom sluc.aju, jer je vazduh na podu toplij~, a '
strujanje ima smer prema pnozoru.
12
Zracenjem se ioplota prenosi od toplijeg na hladnije te[o bez zagre-
vanja sredine kr02 koju zraci. prolaze. Toplotna energija se na povrSini
tela pretvara u energiju zracenJa i kao takva prolazi ceo put, da se pret-
vori u toplotnu tek posta je apsorbuje hladnije telo.
Topl-otni zraci se vladaju kao i svetlosni: rasprostiru se pravolinijski,
prelamaju i adbijaju .. Njihova jacina isto tako opada s kvadratom rasto-
janja, a najv:eee dejstva imaju na povrsine koje pogadaju pod pravim
uglom. I oni mogu obrazovati senku mada se ona ne vidi, i na -tom mestu
nema zagrevanja zracenjem.
Toplotni zraci se na povrSini tela iIi odbijaj~ (reflektuju) iIi bivaju
upijeni (apsorbovani). ,Upijeni deo prolazi kroz telo, a na suprotnaj strani
Koji udeo toplotnih zraka ce biti reflektovan a koji apsarbovan, zavisi
od baje i teksture povrsine. Potpuno crna i hrapava tela upijaju sknro celo-
kupnu kolicinu toplote, a vrlo malo odbijaju. Sjajno uglacani metali skoro
svu toplotu odbijaju, a vrlo malo upijaju. Gradevinsld materijali, a i metali
koji nisu uglacani'vladaju se skora kao erna tela, tj. dobro upijaju ta-
plotne zrake.
Staklo ima svojstvo da vrlo dobro propusta svet10sne zrake (koji su
kratkih talasnih duZina), a raavo toplotne zrake (lmji su velikih talasnih
duzina). Zhog toga se prostorije sa dobrim i velikim prozorima okrenutim
jugu dobro zagrevaju zimi kad sunce sija: suncevi ZJraci kratkih talasnih
duZina (-temperatura povrsine Bunca + 6000°C) lako uau i zagreju povr-
sine i predrnete, dok zracenje zagrejanih predmeta toplatnim zradma
velikih talasnih duzina (temperature < lOOOe) staklo tesko propusta na-
polje (»misolovka za sunce,·:). SaIT).o staklo se pri tome vrl0 malo zagreje.
Sva tela razlicne temperatUre izmenjuju svoju toplotu zr-acenjem.
Pri n~sk:lm temperaturama je to beznacajno ali pri visokima ono uzima
znatne razmere. Zbog togs. se leti nose svetla, a zimi tamna adela. 12 istog
razloga se u baraci poknvenoj 1crovnom lepenkom (koja je zbog bitumena
tamna) moze svetlim premazima sniziti temperatura za nekoliko stepeni.
Zbog toga gvozdene peci hrapave i tamne povdine, ako Sil relativno visoke
temperature (do + 300°C),od,aju svodu topIotu uglavnom zracenjem. Ka-
Ijeve peei, medutim, zbog glatke porvrsine, a naroNto rzbog njihove rela-
tivno niske temperature (do +lOO°C), odaju svoju toplotu uglavnom kon-
vekcijom, a sarno malim' delom zracenjem. Boja kaljeva pri tome prakticno
_ ne igra nikakvu ulogti, jer utieaj boje na odavanje toplote dolazi do izraza
tek pri visokim temperaturama (> 500"C).
I 60vecje telo prima i odaje svoju toplotu zracenjem. Ovo se narocHo
bseca u prostorijarha sa zagrejanim vazduhom ali hladnim ziclovirrl:a.
U svakom slucaju telo zagreva hladne zidove zI"acenjem svoje toplote j
covek, i pored dovoljne toplote vazduha u kojem se nalazi, ima ose6aj
hiadnoce i mo~~ nazepsti.
U tehnici se toplota retko prenosi sarho na jedan naNn. Tako se u
cvrstim, neporoznim telima (npr. metalima) topiota kroz tela prenosi
sarno sprovodenjem. Kako su ova tela po pravilu u dodiru s vazduhom ill
teenostima, a porozna tela sadde i u sebi vazduh, obicno dolazi do kom-
binovanog prenosenja tbplote is;tovrerneno na sva tri pomenu-ta nacina.
1~
 -3 P,rolaz topl-ote . Na tabl. 6 navedene su vrednosti koeficijenata (1,.

Prolaz toplote kroz g1'anicne konst1'ukcije p1'osto1'ije moze nastati: Pro!az toplote., kroz ~omogeni zi~ ?Alvisi od sVlOjstva materija:'a"cia
1) pmlazom toplote kroz zidove (transmisija), spravodl toplortu, tJ. od nJegovog koeflc2Jenta sprovode1J,ja t6plote I..
2) p1'olazom vazduha kroz pukotine, zazore i druge aware u kon- 2K~eficijent. I. oznacava onu koliCim: toplote ~ kcal koja prode .k:roz
strukcijama (infilt1'acija) i ~. m zl~a de~lJ. 1)0 m za vreme od 1 casa ako ]e temperaturna razlika
3) upijanjem toplote u masivne konstrukcije pn njihovom zag1'evanju lzmedu Jedne 1 druge povrsine zida '1°C (tj. kcal/m1hO).
(akumulacija).
Aka sa dye strane jednog zida postDji temperaturna razlika tada ce I . Prema· tome, sto je }, v..ece mart
....en
.. :jal je bolji sprovodnik toplote a stu }
neminovno doci do pl'olaza toplote od strane sa visom tempel'aturom prema ~~~3_~~~ m_an~_~~.iJillj~J:'!Ol{~JQPl9tP});;;2.1:?;t9X~., .. -..-....... ,-. ~-- ........ _.,"_ ..._ ' ,,_vi

strani nize temperature. Ovaj prolaz toplote se ni na koji nacin ne moze

potpuno spreciti, ali se izborom pogodnih malterijala i konstrukcija moze Reciprocna vrednost oznacava otpor sprovodenja toplote i m~ri
A
znatno usporiti. se u m 2hojkca1.
Kolicina toplote koja za 1 cas prolazi kroz tid iZflazava SIe obrascem:
Koeficijent A zavisi. od poroznosti materijala, velicine i raspodele
Q = kA (t, - t,) (u keal/h) pora, 1Joplotnog sprovodenJa osnovnog matJerijala i vlainosti ..
Q - ko'iOina toplote (keal/h) Na tab:. 7 navedene su vrednosti koeficijenata t.. za r:azne mate1'ijale.
k - koeficijent pro>aza roplote (keal/m2hO)
A - pOvrSina zida (m2 ) . Za vis:sloj.ne zidove uveden je i pojam propustanja toplote. Koefici-
tl - temperatura toplijeg medijuma (vazduha, vode i dr.) lent propustanJ~ topl~~e' A .(u kcaJ.ju:2hO) je ona kolici~a toplote u kcal koja
t2 - " hladnijeg » prode J?r~z ~ m pov:rsme~:mda za 1 cas ako je rtJemperaturna razlika izmedu
1z obrasca se vidi da je kolicina toplote koja prci:azi 1I::1'oz zid propor-
cionaloa koeficijentu prorlaza toplote Ie, velicini povrsme zida i tempera-
turnoj razEci.
+ (m2hOkcal)~.ZD.a~ava otpo~ pr0.E~st~!!i1L1QplQ!;i:~~seslojnog
unutrr-asn)e 1 spoI]ne povrsme zida 1°C.

Pj. njegovu izola~ionu moc. Otpor propustanju toplote je je~~---::-'­

zida,

Koejicijent prolaza toplote k, oznacava onu ko:jcinu toplote u keal

koja za 1 cas pl'ode kroz 1 m 2 zida kad temperatul'na razlika izmedu jednog atpora sprovod·enJa toplote pOjedinih slojeva:
i drugog medijuma (npr. vazduha) iznosi 1°C. "
1 .~~.JQElq~.~L"y"~g~,t.-V~_J~.-~!!Q."'l
m" Prema tome, sto lje Ie veee tim. _.J.:..e.,..J.>,TO 1 'd1 d d" d
rnje, zid je u pogledu ErolazeJ!QP.1Qte.13,9Utj];21?';~2'!:t -', - = -- + - z +-=1:-,
\ Reciprocna vrednost 1 oznacava otpor prolaza toplote i meri se
A AIAZA" A

k Za jednoslojni zid je ~~- d

u m2hOjkcal. A
Prolaz topldte kroz zid nije prosta pojava nego se' sastoji iz tri faze: Kako je ukupan otpor prolaza top-
1) prelaza toplote s unutrasnjeg vazduha na povrsinu zida, lote jednak sumi pojedinacnih otpora po-
2) prolaza toplote kroz zid i menute tri faze, to je (,1. 10):
3)prelaza toplote sa zicla na spoljni vazduh.
Karakteristicna velicina prelaza toplote obelezava se lcoejicijentom 1 1 1 I
prelaza topLote a,_To je ana kolicina toplote u kcal koja prelazi iz vazduha
-=-+d-+-,
k .' ·tJ.i )., r.t."
na 1 m 2 povrsine zida (ill obrnuto), za 1 cas, ako je temperaturna razlika
izmedu vazduha i povrsine zida 1°C (keal/m2 hO). Kako pri prolazu toplote ReciproCna vrednost:
postoje dva prel""a, to je
6l. 10 - Dijagram
(li - koeficijent prelaza toplote iz vazduha na unutrasnju povr.sinu prolaza'toplote
zida kroz homogeni zid
Ue - koeficijent prelaza toplote sa spoljne povrsine zida ua spoljni
vazduh
oznacava otpor prelaza toplote (u m 2hOjkcal),
Za zidove' kQji se sastoje od viSe slojeva od raznog materijala koji

14 IS

.,' "
u smislu toka toplqte stoje jedan iza drugog otpor prol.aza toplote je
(81. 11): ~~ tab!. 7 navedeni Sll osim koeficijenata A i ekvivalenti e za razne
mater1Jale.
.. O~li koeficijenti i druge vrednooti iZl'aZene ekvivalentom ,opeke e i
n]lhoVl medusobni odnos'i su:
,,1 1 1 1
lh-~ --+-+-, Olpor propuSitanja IopIote:
k C 1 . i A r t .e I e
- = - rn2. hO/kcal' I
Analogno ranijem, koeficijent pro- e = 68- em
A' 68 ' A
laza toplore je reciprocna vrednost, tj,
Otpor prelaza toplate (eJ):
k~ _ _L_-
1 d 1 I 68 68 68
-+~-+- -=-5 =13,6emj -=97 em; -=68 em
C1.i ), rt.c rt.i 7) 10'
1 68
ihl<~l 1 I -=-=3,4 em
20
-+-+-
C1.i A C1.
(I.e

e
Oba olpora prelaza topla!e (~e" ):
81. 11 - Dijagram prolaza Za zido:ve koji se sastoje od delova
toplote kl'OZ slojeviti zid od raznog materijala a koji u smislu SpoJJjni elementi:
toka toplote stoje jedan pored drugoga
(sl 12), kao sto je u bondrucnih zidova,
supljih biokova i rebrastih tavaniea, izracunavaju se pojedinacni koefieijenti
Zid i strop + -
rt.j
I
+ -
1
C1. e
~ 9,7+ 3,4 = 13,1 em

prolaza toplote (k1 7<:2 itd.), pa se srazmerno udelima pojedinih istovrsnih

povrsina u ukupnoj povrsini ustanovi svednji koeiicijent prolaza toplote: strop + I
J:J.j
I'
-".. + - ~ 13,6 + 3,4
IXe
~ 17,0 em.
k = k1Al'+ k2A2 + ... + k.,A, j
Unutrasnji e~ementi:
, A .
U zgradarstvu se Jradi lak§.€g shvartanda i pamcenja i jednostavnijeg
racunanja upot.Tebljava i pojam ekvivalentna debLjina opeke (e). Pod avim
Zidl strop + I 1.
-+-=9,7+ 9,7= 19,4 em
C1.j rt.i

se podrazumeva debljina zida i vazduha, a i drugo. Do ove vrednosti se I 1

dolazi iz odnosa: strop -{~ - + - ..~ 13,6+ 13,6~27,2 em.
d «{ rt.j
e~-·J".
A Koeficijent k

Kako se za srednje vrednosti uzi- k ~ ____6!_._._.

ma da je koeficijent sprovodenja tOp'~ote el+e2.+···+~err
za zid ad apeke AD = 0,68 keal/mh°
dobija se da je ekvivalentna vrednost
drugih materijaia izraz'ena istoizolacio- 2.14 Toplotna zastita zgrada
A
nom vrednoscu opeke: . -1 Zna'caj toplotne zastite
d Toplotna zaStita zgrada je znaeajna za:
e=-'O,68
),
zdravlje stanovnika, jer Se pomocu nje stvaraju preduslovi za zdrave i
a za debljinu sloja materijala d = 1 em ugodne prostorije;
dobija se troskove investieijte, ~er se I?om~u n~e s,marrijuje; instalacija grejanja; "
troskove eksploatacije, J~ t~oskOVl. greJanJa u velikoj meri zavise ad ter-
Sl. 12 - Dijagram prolaza toplote e = O,~, iii ).. = 0,68. :nl~kih kv~teta prostorija i konstrukcija i
kroz mesoviti zid A e nroskovi€ odrzavanja, {~r se.termlCkom zastitom stiUe zgrade od PTOVla-
zlvanJa, smrzavanja i druge stete.
16
2 Grejanje i vetrenje
17
 Toplotn:a zastita ranije nije' bila naglaSavana jer su konstrukcije'bile De sprecavaiu zjmsko DSllPcayarnje. Prema tome orijentacija zgrade prema
takvih dimenzija da su uz upotrebu tradicionalnih materijala samOIu-deb': jugu je vrlo dobra skoro za sve vrste zgrada. S druge strane je orijenta-
Ijinom obezbedivale ujedno'i dovoljnu ,toplotnu Zlastitu. U novije vreme cija zgrada prema zapadu za veCinu zgrada leti u nasim krajevima nepo-
prelaskom na nove materijale i znatna manje· debljine konstrukrtivnih voljna, jer se ova strana vrlo teSk:o moze zastititi od sunca.
elemenata potreba za tacnim toplotnim dimenzionisanjem - je 'postala
neophodna. maze se
\
-2 Z a s tit n e mer e p rip r 0 j e k t a van j u z g r a d a prema pr.eovIadujueeffi V\e1lru. izaziva znatne' gubitke
naroCito vazno za osamljene zgrade i za viSe spratove
Toplotna zastita zgrada obuhvaIDa sve mere koje se preduzimaju da bi zgrada. Ukoliko zgrada ima izduzenu osnovu, pravilno je
se smanjili njihovi gubici 'boplote. u slucaju orijentisarti je mom stranom prema preovladujucem
U Dve mere spadaju: vetru. Osim ovoga treba koristiti kJoo zaklon i vise zgrade, drveee i druge
Iokalne okolnosti. Spoljnja vrata iz istih razloga ne treba postavljati na
1. Zastita ad gubitka toplote odnosna hladnoce transmisijom, infil- navetrenoj strani, a vetrobrani su u svima slucajevima vrlo korisni.
tracijom i akumulacijom.
Pri dispoziciji prostorija u resenju zgrade treba cIa se voCll rac.una 0
2. Pogodna orijentacija zgrade u odnosu na strane sveta i pravce smanjen.ju gubitaka toplote. KakJo su gubici srazmerni temperaturnoj raz-
vetTova. lici s jedne i druge strane zida prostonje oni ce biti manji ako sto vise
3. Pogodoo dispozicija prooborija po OSnDvi i po visini. povrSina prostorije graniCi sa grejanim prostorijama, tj. aka se Dve smeste
4. Smanjenje povrslla s velilim gubitkom toplote odnosno lLadnoce. u unutrasnjosti zgrade, a negrejane na krajevima.
Sve ov-e mere zavise u prvom redu od arhitekta - projektanta zgrade.
Zastita ad prolaza toplote (transrnisija) ima najznacajniju ulogu jer 2
je udeo ovog pl'olaza najveCi (70 ... 850/0)' Zastita ad transmisije toplote
posrtize se pogodnim izborom konstlrukcija i termickom izolacijom. Ona se
moze egzaktno proracunatL
Gubici toplote infiltracijom (ulaskom hladnog spoljnjeg vazel"uha kroz
slucajne otvore) ne magu se proracunati, ali se mogu priblimo proceniti.
Q£li zavise od kvaliteta prozora i vrata i njihove ugradnje, drugih otvora,
pukotina, zazora i slucajnih otvora
ognjista i dimnjaka s' jedne strane i ad
brzine vetra s druge strane. Oni prosec-
no iznoS€ 15 ... 30% ukupnih gubitaka I.
toplate.
Gubici .akumulacijom (upijanjem
toplote u .masi zida pri zagrevanju) za-
vise ad svojstva materijala (sprovode-
nja toplote, prostorne tezine i specificne
toplate) i debljine konstrukcija. Toplata
kOja se nagomilava u konstrukcijama
pri zagrevanju jednim delom se vrati po
prestanku grejanja, a izgubIjeni dec za-
visi od konstrukcije e1emenata. 81. 14 - Shema rasporeda grejanih prosto-rija
8L 13 - Osuncavanje prostorije ~ogodna orijentacija prema stra-
s juga nama -sveta i pravcu vetra je znacajna
za termiCku zastitu zgr:ade. Poznato je
toplotno dejstvo osuricavanja 'S juga (81. 13): zimi je upadni ugao suncevih Na s1. 14 prikazane su sheme osno~a malih stambenih zgrada prema
zraka mali, prostorije su u znatrioj meri osuncane a to je pozeljno; J~!!je nacinu izgradnje i rasporedu grejanih prostorija. 1z pregleda i tabl. 4 se
~o velik, osuncavanje koje je nepozeljnoie neznatno P~.i ono se jedno- moze, zakliiuciti za koliko su zgrade u nizu povoljnije od dvojnih zgrada,
stavnun merama (streha, n~tre~~1. maze OrtklDnlti. ;pri tome ove mere a koUko su grupisane grejane prostomje povoljnije:ad razdvojenih.

18 19
"
 Kako se toplota gubi i kroz tavanice: temperalturna razlika i guhitak tesko dolazi u obzir) jer on ima najmanju povrsinu ohimnih zidova, naj- a
toplote se smanjuje kad su prostorije koje se greju jedna iznad druge. gora je u ovom pogledu kombinovana i razudena osnova jer Dna ima daleko
Zbog toga visespratne zgrade UrlOse srazrrierno manje goriva nego prizem- vise obimnih zidova kroz koje se gubi toplota.
Smanjenjem 'vi-

i
Tablica <1 - Potrebna kolicina toplote i uglja za kuee po sl. 14 sine prostoTa takode 1: 3
~-'"l---~~~---~otr~~~~~---
se moze smanjiti i
I,.0~ ,[1~ $0 S koliCina uglja povrsina zidova, te
2 3 5
OBLIK KUeE ~~p.]
(Ij
prema tome i glavni
-o.§Z::I ukg{god. u% gubici toplote. To va- 81. 16 - Oblid osnova istih povrsina
I0. , zi i za ostale kon-
strukcije (tavanice, prozore i vrata). Ovo smanjenje mora biti sprovedeno u
I DVojna kuea sa spoljnim sobama 3510 3100 124
razumnoj meri i pri tome se mor:a vod~ti raeuna i 0 drugim faktorima.
2 i Dvoj~a kuea s unutarnjim sobama 2760 2500 100
Tablica. 5 - Pregled gubitaka toplote zgrada ra.znih oblika osnove
3 I Kuce u nizu , ,azdvojenim wbama 2720 2400 96
Gubici toplote na j
2 SOD 2200 88
4 Kuce u nizu s grupisanim sobama
· 1
OBLIK OSNOVE
cas pri temperatur- I
noj razlici od 47 G C I
~J,l.g
I,F:l:.::1 e naimBI'
ne, a najviSa i najniza etaia trose viSe nego srednje. Na s1. prikazan 15 1) 10 -g w keal U %
je odnos izmedu visine (broja spratova) i toplotne karakteristike zgrade. Z} 1--"'-
Kao sio se iz grafikona vidi u prizemnih zgrada (1 etaza) ova karakteristika 1 iKmg 1730 10 90
je za 4,5 keal/cas/m', tj. za 35%
veca nego za zgrade sa prizem- 2 Kvadrat 1960 11,1 100
0<'. ljem i 4 sprata (5 etaia). Iz gra-
~1 7 fikona se takode vidi da toplot:..
3 PravougaQnik s odnosom strana I : 2 2076 11,7 105
U>
;<, 6 na karakteristika jako ol)ada do I 4 Pravougaonik S odnosom strana 1 : 3 2264 12,6 114
'"
~-1 5 \ 5 spr:atova, dok je njeno sma-
~,
0<
, "-
njenje u veceg broja '-'spratova
beznaeajno.
~_.Kombinovan .~3_2_8_0--,_1_7._6--1~_15~

3
"'- Smanjenje pov7'Sina kroz
Na ·sl. 17 i 18 su prika-
"" r- koje se gubi toplota moze se
zane osnove porodicnih zgra-
2 da iste velieine i priblizno
postiCi na razne naeine. istih kvaliteta ali razlicitih
1
Samilu oblikom osnove oblika osnove. Duzina obim-
0 mogu se smanjiti graniene po- nih zidova izduzene osnove je
o 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 vrsine. Kao sto je poznato, U za 33 0io veta nego u kvadrat-
B R 0 J E T A i A
raznih geometrijsk:ih slika iste ne, zbog cega su i gubici to-
81. 15 - Toplotna karakteristika zgrade povrsine krug ima na~man~~ plote veci. Zgrada kvadraiue
prema broju etaza obim. Posle kruga- naJmanJl osnove. ima ukupne gubitke
obim ima kvadrat. K vadratna toplote 11 500 kcal/h, a izdu-
osnova zgrade ima manje obimnih zidova nego izduzena osnova', pa prema zene osnove 14600 kcal/h, sto
tome i manje povrsine kroz koje prolazi toplota. Na s1. 16 shem.atski su je za- 27 0/ 0 vise. Prva ima spe-
prikazani razni oblici osnove iste kvadrature. Na tabl 51) prik.azani SU cilicnu potrebnu toplotu 54 OHEVNA SOBA
gubici toplote za o;vih 5 oblika osnove s istom izgradenom povrsinom
(600 m 2) i istom ukupnom kubaturom (12 000 m 3) i odnosi izmedu njih.
kcallm3/h~ a druga 69 keal/ '"
(m 3/h. Na spoljnim zidovima
Kao sto se vidi najbolji ?blik osnove je kvadrat (osim kruga koji 0:rde su dijagramski prikazani -gu-
bid toplote. Iz ovih dijagrama
1) P. A. Spisnov: Sanitarnaja tehnika, 1947. se vide naroeito veliki gubici
2) Toplotna kamkteristilm jedne zgrade (q) je odnos izmedu potrebne kolicine pl'ozora i spoljnih vrata.
toplote na cas (Q) i spoljne kubature zgrade (V) za odredenu temperaturnu razliku, U vezi S ovim napomi-
tj. q ~ Q/V. . njemo da su prozorske povr- 81. 17 - Porodicna kuea kvadratne osnove

20 21
sine oko 4 puta skuplje nego zidne, a osim toga se one moraju stititi od
osuncanja skupim zastorima i drugim konstrukcionim merama. Kad se se osim fuga moze spreeiti ill smanjiti kondenzovanje vodene pare na
uzme u obzir i cesto smanjenje vrednosti same prostorije (zbog prozora od loonstruktivnim delovirna, koje izaziva ostecenja, kva'rov:e, smanjuje izo-
zida do zida nemogucnoSit pogodnog smestaja naroestaja, tesko Tukovanje lacionu moe i kvari izgled konstrukcija.
oknima i njihovo Ciseenje) - moze se uvideti znacaj modne pojave u Toplotna izolacija se vrsi pomoeu toplotnih izolatora, tj, materijala
arhitekturi da se po svaku cenu povecCl'ju prozorske povrSine bez ohzira na pogodnog za ugradivanje koji ima znatnu rermoizolacionu moe. Mada su
potrebe osvetl'jenja, vetrenja., gr'ejanja i hladenja, funkciju zgrade i komior svi gradevin~ki materijaJi relativno 1051 sprovodnici toplote, u toplotne
Iju~i u njoj, '
(~)
Tablica 6 - ~oeficijenti prelaza tOlllote u.
\::::::::::::::::' ,----~

NA UNUTRASNJIM POVRSINAMA
ZATVORENIH PROSTORI]A kcal/m~hU \ m 2 h u/kcal
DNEVNA SDElA
15'
'"
~_~J~.~~_=~~-,~~=T~
I 1
Zidovi j unutrdnji prozoti Ct.;=7 1-=0,]4
Ct.; .

Spoijni PTOZOri C(i= 10 Ii ~=0,1O

Ct.,
6,8
i:::,; 1: ~;::: : :::: :':::: ::::::;: :::::::::, I.' ,,, 10 LO
~i_",I,~""""",I,I"JJ"r-u·""'''''I'-:r Podovi j stropovi pri toku toplote
L:..~:";~l ~~,::"':":~Sl~:~.J l::::?tl~

odozdo - nagore "i ~ 7 \ :, ~ 0,14 9,7 I

81. lS - Porodicl1ia kuCa ,izduz;ene osnove

I
odozgo -

--~--+-----c
1-
nudoIc . ('f.i = 5
, 1

"i
= 0,20 13,6
1

i
1
I NA SPOL1NIM POVRSINAMA _ rl. = 20 II :"~ 0,G5 i',3,4' I
Lodarna se znatno poveeavaju pCJlV1'sine spoljnih zidova pa i gubici ~I_ _p~i brzini vetra od oko 2 m / s _ _ _ _e _ v. _
l
_ __ _

toplote. S obzirom na njihovu siambenu vrednost lode ne treba izbegavati,

ali treba proceniti njihovu primenu i s obzkom na gubitak Jtoplote.
Slicn-o j:e i sa drugim lronstrukcijama kojima se poveeavaju povrsine
spaljnih zidova (erkeri, doksati, lizene i dr.).
Zgrade s -ravnim krovovima imaju po pravilu vece gubitke toploUe
nego one s kosim krovovima. Ovde treba_ podsetiti da su naroCito nepri-
jatni dobici toplote u laajevlina sa z.arkim letom, u koje spada i najveci
deo nase zemlje.
Zgrade na stllbovima imaju znatno povecanje gubitaka toplote jer
se i podna konstrukcija pojavljuje kao spoljna, . koji naNn vlaga, pore se umesto vazduhom ispune vodom-. Kako }e vazduh
. Svi {)vi arhitektonski oblici i konstrukcije mogu btU opravdani, ali
pri projekrtovanju tr.eba voditi racuna i 0 gubicima, odnosno dobicima
toplote,
-3 Top lot n a' i Z 0 1a c i j a
Toplotna izolacija je znacajn.a zbog toga sto se pomocu nj.e mogu
gubici toplote prolazom kroz konstrukcije (koji su najveCi) smanjiti n<l
jednostavan i ekonomican nacin.
Zadatak toplotne izolacije je da smanji gubitak (ili dobitke) toplote
koji nastaju prolazom kroz _konstruktivne delove. Toplotnom izolacijom
22
i2'Jolatore se racuna:ju oni ciji koeficijent sprovodenja toplote je <0,15 (vidi
tabl 7). Razumljivo je da se' rado primenjuju oni izolacioni materijali Cije
A je narocito malo1 jer su tada potrebne vrlo male debljine .. Pri ovome
treba vodi'ti racuna 0 konstruktivnoj podobnosti njihovoj (lako ugradi-
vanje i priCvrsCivanje, mogucnosrt olepljivanja malterom i dr,), a osim toga
i 0 ceni materijala.
Izolacioni materijal mora biti potpuno sub. Ako u njega ude na bila
(i. = 0,02) 25 puta bolji toplotni izolator nego voda (/' = 0,5), izolaciona
svojstva, materijala se .tada smanjuju iii potpuno izgube. Osim toga izola-
cioni materijal biljilOg porekla trune i propacta. Zbog toga se 'kako pri
skladistenju tako i, pri ugradivanju mora 0 ovome vaditi rae-una. Aka
izolacioni mater-ijal nema mogucnosti da ispusti viagu koja je usla pri
ug,radivanju, on se mora za5titirlJi ad provlaiivanja (npr. bitumenskom le-
penkom), '
Za vazdusne slojeve ne vaZi pravilo kao za cv.rste materijale, da ie
izolaciona moe sloja s-razmerna njegovoj debljini. Zbog prenosenja toplote
kroz vazdusni s~oj ne sarno sprovodenjem (kao sto je u cvrstih materijala)
nego i Imnvekcljom, i zracenjem, vazdusni slojevi dostizu maksimum izo-
lacione moei pri odredenoj debljini sloja, a povecanjem ove debljine izo-
:Iaciona _1l1O,G. im ostaje: ista iIi cak i opada, Osim tpga)., izolaeiona vrednost
23
 Tablica 7 - Toplotna vrednost materijala
.--------'==---'---=.=~==-=::;:=~....__-___c Nastavak tablice 7
I Prostorna A Ekvivalent
I Prostorna 10 Ekvivalent
,MATERIJAL kcol
~
teiiria y II
opeke e MATERIJAL
kg/rna ' teiina y opeke e
mh' I , kg/rns
'"' -----!----!
mhO em
Prirodni kamen
Fa)ans (ploclce) I 2000 0,9 I 0,75
Tvrd kamen (granit, bazalt, mramor)
Porozan kamen (pdcar, mek k;recnjnk)
Zemlia
> 2600 3,0 0,25
1----'<::.-=2~6~0~0-1-~2o'0"--!I--~0~,4,--
K~~!~~n" ,-,------ ----' --~:~:~:~:-1-~:~:8~75-1- Q~
Ii' -..
Tio (prirorlno vlazno)
GUna
Glina sa slamom
1800
1 800
1,8
0,8
0,4
0,85 Teraco
Ksilolit gornji sloi I, 2200
1 600
1,2
0,6
t
I'
K~
I I
I
1400 1 0,6 1,1 donji sloi 1 400 0,4 ~: 7 ,
Pesak, pesak sa ~Jjunkom (prirodno
vlazan) Blindit ] 400 0,4 . 1,7
1 800 I 1,2 0,6
Zemljani naboj, cerpil:
Nasip
... _ _ _ 1--,-1.:.:70:::0-1~- _ ,~
,Malton. _
Asfalt i --
.80Q,._
2' 000
, 0,35_, ,

-!'~I
,t?
Pesak (suh)
1 600 1 0,5 1,35 Le:kreeni I1 800
!
' Pesak (vIazan)
Sljunak, tucanik
1 800
1500
1,2
0,7
0,6
1
Produzni
Cementni
1 1 800
2 200
0,75
0,75
1,2
0,9
0,9

I! Drobljena opcka
Sljaka ,, 1000 'I
900
9,35
0,16
1,9
4.2
Gipsni, krecno~gipsni I' 1 030 0,6
0,6
1,1
Traska
Beton
1_ _ _7"0~0_1~~~'_ 5,7
Rabicni
Tdeani I--!.. I
2 ZOO
400,
1,2
0,4
0,6
1,7
i ' Beton MB ]10
'I MB 160
I 2 200 1,~ 0,5
Drvo
Jelovo 600 0,12 5,7
I

Opecni beton 'I 2500 I 1,15 0,4,,, Bukovo 800 0,15 ' 4,5
lednozrni beton
1 800 I O,B
1 SOD 0,55
0,85
1,23
Hrnstovo
Lepljeniee (sperploce)
900
600
O,IB
0,12
3,8
5,7
I
~-I
800 0,25 2,7 Lesonit 950
I 1 000 0,3 2',3 0,15 4,5

I :::,:"::'""" , 1 200
400
500
0,4
0,12
0,16
1,7 ",
5,7
4,2
i,
,
Bitumen
i Asfalt
,Bitumen
Krovna .1epenka
2000
1050
0,6
0,15 1,1
4,5 I
I 600 0,2 . ~,4 1100 0,16

I--I:~I
1
, BOO 0.25 2,7 ! Izolacioni ~aterijol
Beton od sedre I
I 1 000
1 400
0,3
0,43
2,3
1,6
, Aifol 0,04
Azbest 600 0,17 4,0 \
Beton od ekspandiranog skriljea Ii 900 0,27 2,5 Durisol
1000 0,31 2,2
700 0,12 i 5,1 I
EerakUt 400 0,08 ' 8,5
1200 0,38 1,8 Krcmenica (infu~or. zemlja)
Keramzit (beton od ekspandiranegline) I 800 0,30 . 2,25 400 0,13 5;2
'I 1 000 0,42 1,6
_ _ _ ~75~0'-1_-,,0~,2=2'--1 __-,,3,~1_ _
I Moltopren
Piljevina
42
200
0,038
0,10
18,0
7,0
I Beton od kremenice Ploce ad p!ute I
Bldk~~i
200 0,04 17,0
;1
I
i ploce
Blo~ovi od lakog betona
1',

1 200 0,42 1,6

Ii
J vlaknatice
ivericc
300
400
0,05
0,07
13,6
9,7
I ~l~~~~t~~C:l~~~tne ploce i i ~gg 0,3
I
I 2,3 "
Slama _
ad drvene vune 500 0,13 5,2 '".

i
I Ploce od troske
Gipsne ploCe
I 1 000
600
0,4
0,3
0,25
I
1,7
2,3 I Slamne place
Staklena vuna
140
360
_ 150
I
0,06
0,09
13,3
7,5

! g:g~5i
2,7 13,5"..,.-
I 700 0,2B 2,4 Stiropor , 20 19,5(!
i

I I ggg 0,35 I 2,0 Sljakovuna 200 I 0,06 11,3

I
lWO
0,4
0,5
I 1,7
1,4
Tdame place
Staklo -~---'-~ 1_ _ _,,30O::O'-!I, 0,08 i
8,5
i
I Opeka i kerOmika-·------I' ,
\
!
Prozorsko ___2.800 '~_1_1 __'-__ 1
I Puna opeka (zid) 1800 0,68 I
I . Poro~na opeka ~zid)
Supl)a opeka (zld)
1200 0,4 1,7
Metali
Bakar 8 900 300
1000 0,4 1,7 Aluminijum 2100 ] 7'5
Suplji blokovi I 1600 0,48 1,4
Klinker, sarnot 1900 .
Liveno gvoZde 7200 50 i
1 1 0,9
,~g::;",~~-"kO'-____~______'.,_.:I"i..::",~~g-,-,l,,-g _______
0,75
"i Kamenina 2300 1,1 0,6 1

24
25
 Vazduh je dobar'rtoplotni izolator sarno aka je potpuno zatvoren. Zbog
Nastavak tablice 7 toga se vazduSni slojevi koji imaju vezu s atmosferom ne smeju racunati
Prostorna A Ekvivalent k.ao toplatni izolartori (ventilisani slojevi izmedu rogova, izmedu greda,
MATERIJAL teiina y keal opeke e supljine u zidovima i s1.).
kgJm 3 mh' om

Ra2:uo
Bakelit 1270 0,20 3,4
CeJuloid 1400 0,19 3;6
File 270 0,05 . 13,5
Guma 1600 0,15 4,5
supljikava 220 0,05 13,5
KoZa 1000 0,15 4,5
Linolewn 1200 0,16 4,2
Pamuk (tkivo) 330 0,06 I 1l,0 I
Papir 0,12 5,7
PVC 1400 0,14 4,8
Vuna 140 0,04 17,0
Voda
Sneg, prsic
1000
200
0,50
0,09
I 1,35
7,5
mokar 500 0,55 1.23
I L,d 900
I 1,9
I 0,36
I
hOrizontalniJ.1 vazdusnih slajeva je, uglavnom zhog udela konvektivnih
strujanja, razlicna prema tome u kojem smeru je tok toplote, tj, da li je
toplija strana gore ili dole (tabl. 8),

'-V TahUca 8 - Toplotnu vrednost vazdusnih slojel'u

o !l(l~A

__ __._ ._.'. .
~_. ~m_._~_._

Vertikalni sloj
~ ~
Po!ozaj vuzdusnog _________
sloja vazdusnog
__
slaja em
~_D_'_bl_jm'~I'-_-_-~__-TA~l~~I~,O~s~I
0,5 0,14 95 'I
,EJj "
mn
lONA

IH,ZONA

I,D 0,16 11:0

2,0 0,19 13,0
4,0 0,20 13,5, Sl. 19 - Klimatske zone Jugoslavije
5,0 0,21 14,3 i
10,0 0,20 13,5 1
15,0 0,19 13,0
_ _ _ _ _ _ _ _ _"""2:::0':,0'-+_--'0,18 _ _1~0_1
Horizontalni sloj 0,5 0,13 9,0 i Treba naroCito naglas-Hi da suplje zidove (zidove s verlikalnim vaz-
dusnim slajevima) ne tJ:1eba upotrebljavati kao spoljne i aka bi po pro-
1,0 0,16 11,0 I' ~
t ,2,0 0,17 11.5 racunu adgovarali. Usled kanV!ektivnih strujanja vazduha, difuzij-e vlage
Toplije dole
-1- 4,0
5,0
10,0
0,18
0,19-
0,19
12,2
13,0
13,0,
I'
iznutra i prodiranja spolja u vazdusnim supljinama se nakupi voda" pa
i led i takvi zidovi se provlaie i prapadaju.
15,0 0,19 13,0 PoSta pabrebna toplotna vrednost raznih konstrukcija zavisi ad kli-
I ___~ 1_"""2:::0,:::0_+~~..:0"',1:::9__ ~ 13,0 matskih prilika i namene konstruktivnog dela (zida, stropa itd,),izradena
1-;"';~~~"1;;;--;1~; 0,5 0,13 9,0 je geagrafska karta zemlje s abelezenim klimatskim zanama!) (I, II i
1,0 0,17 11,5
2,0 0,21 14,3
\ Topli" go", 4,0 0,22 15,0
5,0 0,24 16,3 1) Karta klimatskih zOna je izradena prema pubHkaciji »Pl'edlog karte klimat-
10,5 0,24 16,3 skih zona FNRJ za potrebe gradevinarstva« - Centar za unapl'edenje gradevinarstva,
15,5 0,24 16,3 Beograd 1962.
20,0 0,24 16,3'

27
26
 a) Upotrebom koefidjenta propustanja toplote:
III zona), (81. 19) a za ove zone se odreduju najmanje dozvoljene toplotne
vrednosti konstruktivnih delova zgrade prema njihovoj nameni (tab1. 9)1). I 0.02 0,0'2
- ~ -- + 0,20' + - = 0,17 + 0',20' + 0,17 = 0,54 m~ho/kcal.
(5) A 0,12 0,12
Tablica 9 - Najmanje toplotnc vrednosti lionstruktivnih elcmcnata zgrade
b) Upotrebom ekvivalenta o:pe-
K 1 j m , t , k , z 0 n e lie e, prema istirn tablieama: (daske 2 3
e = 5,7 em, vazdusni sIoj e = 13,5 em)
I II III
KONSTRUKTIVNI e = 2 X 5,7 + 13,5 + 2 X 5,7 = 3.6,? em
ELEMENT!
Toplotnc vredn o s t i

kl~I'lklll'lklll
tj. :-:id prema skid iroa toplotnu
I' vrednost kao zid od opeke deblj.
I
! i A A A! 36 em,

I Zidovi spoljni
_ y ~ 300 kg/m2 II 1,56 I I I0,45 30 1,35 I 0,55 Ii 38 I I I
1,19 0,65 44 Primer 2.

~6g l:~~ 0,55

g:15 I 37~~ i:i~ g:~6 ~'~44 0,92
r:1;'~"'+II"g":~'<;+II-i''-;I'-'
Ako se isti zid (s1; 20-2) ispu-
ni sljakom (e = 4,2) vrednost mu je:
Laki spoljni ISO! 1,35
II :1

I.19 0,65 0,90 61 e = 4 X 5,7 +

10 X 4,~ = 64,8 ern.
zidovi i krovovi 100 . 1,12 I' 0,70 I 48 0,88 0,95 65 0,67 1,30 90 Primer 3,
50 I 0,84 ,I 1,00 68 0,63 1,40 95 0,46 2,00 136 Ako se isti zid (s1. 20-3) pre-
_ _ _ _ _ .. _.. 20 0,67 1,30 88 0,52, 1,85 126 0,36 I 2,6:~0+1,-,7~7_ gradi po sredini u dva potpunD od·
Razdelni i stepenisni ! 1,72 I 0,30 I 20 I 1,72 I 0,30-1-2o"-TIA'7-rO:40 I 27 vojena vazdusna sloja debljine po
5 em:
Sl. 20 - Drveni zidovt
e = 4 X 5,7 +2X 14,2 = 51,4 em.

i s t 0 k a 0 u Z 0 n i

'em BET, PLOCE

3= PESAK
1= HIDROIZOLACIJA
6= BETON
5cmAB- PLofA

2QcmVAZDUH

2= LETVA
l) Alm je tok toplote nadole, 2= OASKE
2,San MALTER 5
2) Ako je tok toplote nagore, TRS~OM
Brojevi u zagradama oznacavaju najmanju dozvoUenu vrednost na najnepovolj-
nijem mestu (na toplo1.nom mostu).
81. 21 - Stn!pna konstrukcija ravnog krova
-31 Primeri proracuna toplotne izolacije
Primer. ,1. Primer 4.
Ver1:ikalni zid od jelovih dasaka (s1. 20-1) Stropna konstrukeija ravnog krov,a stambene zgrade u klimatskoj zoni II,
Prema skid i tabI. 7:
daske 'd j 2 em ,= 0,02 m, i'l = 0,12
1
1 prema s1. 21:
L Bet. plota 4 em
2, Pesak 3 em
d.t = 0,04
d2 = 0,03
ill A,
A.
1,75 e
1,2'
0,4
0,6
vazduh d z 10 em = 0,10 m, A= 0,20'
I 3, Hidmizolacija 1 em
4, Beton 6 em
d s = 0,01
d 4 = 0,06
I.;
A,
~ 0,15
1,3
4,5
0,5

,~
daske, d,') = 2 em = 0,02 m, 1"3 = 0,12 5, Ab·ploca 5 em d 5 '= 0,05 ),' == 1,75 0,4
I
6, Vazduh 20 em d a = 0,20 -
A
= 0,19 13,0
l) Tabliea je izradena na osnovu ne1l1'v"1{ij-l nronis,. DIN 4108 (1952) s korekci~ 7. Letva- 2 em d 7 = 0,02 A, = 0,12 5,7
jama izvesnih vrednosti koje su se u praksi pokazale kao nedovoljrie, a koristeci 8, Daske 2 em dB = 0,02 A, = 0,12 5,7
sliene propise SVedsl{e i SAD. 9. Malter s trskom, 2,5 em d g = 0,025 A. = 0,4 '1,7

28 29
'I'
I
 1 ~ba obracuna su vrsena kroo presek I-I. Fresek II-II (ltroz rebro) ima ovu
a) Primenorn-i: vrednost:

1 0,04 0,03 b,Ol 0,06 0,05 0,02 en = 4. 0,4 +3 ' 0,6 +1 . 4,5 +7 . 5,2 + 23 0,4 +2 5,7 + 2,5 .1,7 = 69,2 em·
A = 1,75 + 1:2 + 0,15 + 1,3 + W + 0,19 + 0,12 + Ova vr:ednost je visa nego !ito se zahtev:a na toplotnom mostu (vidi tab!. 0).
S~ednja toplotrna vrednost se dobija srazmenlQ udclima poV'rSina sa raznim
0,025
+ -0-
,4
= 0,023 + 0,025 + 0,067 + 0,046 + 0,029 + 0,19 + vrednosiima, tj.
10 x 69,2 + 30 x 78 .
+ 0,19 + 0,17 + 0,062 = 0,612. eM = 0,40
= 76 > 70.

Kako se za l'avni kro:v prema tabt 9 zahte\l!a = 1,03, potrebno je da Kao s,to se vidi srednja toplotna vrednost je jos uvek veca nego zahtevana, te
A
se dada vrednost: konstrukcija toplptno zadovoljava.
1,03 - 0,61 = 0,42.
Aka se habere izolaciona pl,oea od drv. vune sa ;., = 0,13, po:lJrebna je 2.15 ,Potrebna toplota i proracun guhitaka toplote
debljJ.na ploce
d 1 ~l Nacin proracunavanja
A = ): d = A A tj. d = 0,13 X 0,42 = 0,055 = 5,5 em.
Da bi, se mogli dimen,zionisati uredaji za grejanje i da bi se odredila
Posta je najbliia debIjina takve pl{)ce d = 7 em (~ = 0,07 = 0,54)
kolicina potrebnog goriva, moraju se unapred izracunati potrebne kolicine
A 0,13 toplo1Je.
ulmpna V'I'ednost konstrukcije ce biti: KoliCine toplote se r:aeunaju' za svaku prostJoriju koja se greje i to u
1 jedinicama koliCine toplote na jedan cas (kcal/h).')
A = 0,61 + 0,54 = 1,15 > 1,03. Da bi se prostorija zagrejala potrebno je:
b) Primenom ekviva],en:tia e 1. Zagrejati v:azduh u njoj, zidove, tavanicu, pod i sve predmete kojj
se u njoj nalaZ'e do odredene temperature, Potnebna kolicina toplote za ovo
e = 4 . 0,4 +
3 . 0,6 + 1 . 4,5 + 6 0,5 -+- 5 . 0,4 + 13,0 + 2 5,7 + 2,5 , 1,7 = zagrevanje je relativno mala i tesko se moze izracunati.
= 41,5 em
Posta je epQtr. = 70 em, nedostaje jcii 70 - 41 5 = 285 cm. 2, Odrzavati odredenu temperaturu, tj. stalno nadoknadivati gubitke
Primenm~ i7..olacione p~oc~. (e = 5,2), potrebna debljina je : 28,5
: 5,2 = 5,5 cm. toplate l}oji nastaju prolazom kroz kOflstruktivne elemente kojima je pro-
Upotrebom
=78 em.
place d = 7 em, oob1Ja se ukupna vrednost koustrukcije e- =
41,5 7 ' 52=
'
+ soorija ogranicena, i to transmisijom i infiltracijom. Ova kolicina toplote
cini glavni deo gubitka i moze se izracunatL
PrVobitno projektovana konstrukdja prema 5L 21 imace, ubacivanjem izolacione Ukupna kolicina toplote (Qh) se -sastoji ad gubitaka koji nastaju trans-
ploce, izgled kao na 51. 22,
misijom (Qt) i onih koji nastaju zagrevanjem vazduha koji je usao u pro~
storiJu infiltracijom (Qv), tj.

Q,,= Q, + Qv·
~cm BET. PLOtE
3"mPESAK Gubici transmisijom Be sasuoje od gubitaka koji nastaju prolazom kroz
1 em HIMGIZOLACIJA
6~mBETON konstruktivne elemente (Qo) i dodataka za pl'ekid lozenja i izravnanje
BITUM. lEPENKA
7cm TERMOIZOLACIJA hlacinih povrsina (ZD) i dodataka.zapmvac s'leta (Zo), tj.:
Scm AB-PLCCA •

Q, = Q, (J + ZD + ZH).
10cmVAZOUH
Kolicina toplote Qo (gubici bez dodataka) Be tacno izracuna na osnovu
2cmLEWA
osnovnog obrasca.
2cm OASKE
2,5"" MALTER 5
TR5KOM
I·· Qv=kA (I,-t,)

S1 22 - Sttopna konstrukdja ravnog krova s termoizolacijom 1) ProcacuD gubitaka toplote Qdgova!l1'a nemackom standardu DIN 4701 (1959).

I
30 31
 Tablica 10 - KoeficijenU k za' zidove Tablica 11 - Koeficijenti k za stroPDve

MATERIJAL Koeficijenti k za debljinu zida u em

VRSTA KONSTRUKCIJE ---I-k--I
Arm. betonski stropovi
Opek. _~I._l_2_
,
-'~I~L2U~~I~.
I
1. Arm. betonska masivna ploca sa vlaknaticom
20 rum i parketom u asfaltu .
1,69 11,29 ! 1,04 i 0,87 . 0,75 :
i I
Spoljni z!~ "\ = 1 800 ; 1,03

2~0~_~~ _~'l~LO~~~_! __ ~_I! ___ :

I. _.~nutras~.~~~_ ..," __ . _ _ ",. __ ,___ 2,4 !
2. Sitnorebrasti. strop sa vlaknaticom 12 mm,
linoleum na bet. podlozi, trscani lep 1.10
Supl;a opeka !: ill
Spoljui zid y = 1400 i- i 1,42 11,06 I 0,85 0,70 I 0,59 I
~~:::rasnjj z!_d_ _ _ .. _______ ._____ ~~!I- ~~~J!:.~I 0,97 !~~ __ 1___I 3. Monta sa vlaknaticom 12 mm, ksilolif tla

~uplji blokovi
s tri reda supljina i y = 1400
i iii ! 1,23 0,90!
bet. podlozi

4. Ravni krov, sitnorebrasti strop, ploca od

1,20

i·
-~amen----- -!_,:_1600--f30140--'-~:: 1~0: /70 "80)1100)
drv. vune 7 ern, bet. ploce na pesku,
1 trscani lep
1
0,75

I!~~5~
2,94 1--;:-281-;;-1~1~. 9 ~:;-1.3-;-1
Drveni strop
Porozni y < 2600
_ T\'rd~> 2 600
2,68 I 2.46 I 2,27 2,11 I 1,97 1,75 i Drvene grede s upustenim padom, parket I
. _;
1 na slepom podu, nasip od liljake 1.0
Beton _5_ ~~L-~~l~- ~ =-~ ~~_I~ Pod na z,emlji 1
MB s 110 Spoljni zid 2,32 2,12 1,83 I 1,60 i I
Unutrasnji zid 2,26 2.08 1.93 1,80 , 6. Betonska placa, ploca od dry. vune 8 em,
teraeo na bet. podlozi
.ME 6 160 Spaljni zid 2,58 2,40 2,10 1 1,87 SI, 23.
1.15
Unutrasnji zid 2,43 2,27 2.14 I 2,02 1
1

Laki beton Spoljni zid y"", I 000

Unutrasnji zid
I!

2,0111,52
i 1,35
1,21
I,ll 0,93
1,01' 0,86
1 0,81
0,75
0,64 I 0,52
!

Sljakobetan Spoljni zid y = 1200 1 1,35 l 1.16 11,01 ,-0,81 I 0,67

i l'..:2_~,05 ~_3~1__.-J_. __
'.

_.____ Unutrasnjj zid _ ,2,22! ~~ 1 1,43 Tablica 12 - Koeficijenti k za 'I'ablioa 13 - Izracunavanje koeficijenta k
Tanki unutrasnji zidovi _ 5 _~ _ _?J_ __1_0_13~ __ ~ vrata i prozore
Gipsane ploce, rabie, sljakobetonske ploce 2,22 2,10 1,95 1,74 1,57 1,43 VRATA k. 68
Ploce od drvene vune 1,40 1,27 I 0,78 0,68
1,10 0,92
Spoljna drvena 3,0
ZID k ~ ~-;-;;-c­
e : 13, I

Drvo 2_~~_~__~~~~
1_ _
metalna
Balkonska drvena, zastakljena
5,0
Spoljni
jednostruka 4,0
1
Spoljni,zid pun 2,8 1,63 0,97 0,69 0,54 konstr. Toplije dole k = __6_8__
I U nutras·'
nJI ZI'd pun 2,2 1,42 0,89 0,65 .0,51 dvostruka 2,0
__ _ - - . 2,0
____ ~ __'--_ Unutrasnja
delovi I e + 13,1 I

SpoJjni zid od dasaka 2 X 2 em s vazduilnom

. .. ~---j---~--I
~upljinom 10 em 1,38 PROZORI SPOLJNI
68 '

.Ik=
0,86
I Isti zid s ispunom od Sijake Dryeni iednostruk
spojen
4,5
2,2
TopJije gore
k=-e+ 17,0 I
dvostruk 2,0 ---~-- -~-.'~·I
gde je' Metalni iednostruk 5,0
spajen 3,0
ZID 68
Q, - potrebna koliCina toplote 00 cas (kcal/h) dvostruk 2,8
i ,+
k - koeficijent prolaza toplote (kcal/m2h'C)
Nadsvetlo jednostruko i 5,0 19,4

A - granicne povrsine' pOOiStorije'(m2) Izlozi

dvostruko I 3,0
i 5,Q Unutar. , 68
tt temperatura unutraSnjeg vazduha (DC) Betonski prozori 15,0 delovi Toplije dole I.- k = e +19,4
te - temper:at~ra spoljasnje-g vazrluha (DC). PROZ~RI UNUTRAsm"I'I--1 I TOPlii:-:"I--: -~6-8-
Koeficijent prolaza topLote k. je za razne konstruktivne elemente raz- jednostruki 3,0 I·
'dvostruki 2,0 27,2
licit i zavisi od toplotnih svojstava materijala, njegove vlaznosti, debljine I
32 3 Grejanje 1 vetrenje
33
konstrukcije, naCina izvodenja, od ktetanja vazduha i drugih faktora. Sred- Oznake za skraceno obelezavanje granicnih povrsina:
nje vrednosti za neke konstrukcije su navedene u tabL 10 do, 12. SZ spoljni zjd
Za svaki konstruktivni element, kaeficijent k se maze izracunati na UZ unutrasnji zid
osnovu obrasca odnasna tabl. 13. P pod
T tavanica
Granicne (rashladne) povrsine prostorije A su one povrsine kraz koje JP jednostruki prozor
se toplota iz prostorije gubi napolje ill u susedne nezagrejane prostorije. SP spojeni prOZlor
Ovde se podrazumevaju zidovi, tavanice, podovi, prozori, vrata itd. Pri DV dvostruki prozor
Izracunavanju zidnih povrsina uzima se za duzinu Cista mera, visina od IN jednostruko nadsvetlo
poria do poda (a ne Cista visina), a za debljinu debljina zida bez maltera. DN dvostruko nadsvetlo
Za prozore i vrata uzima se zidarska (unutrasnja), a ne stolarska mera. SV spoljna vrata
UV unutrasnja vrata
BV balkonska vrata
Tablica 14 - ProraeUDsl{e temperature te u CO I izlog

Banja Luka -18 Kragujevac -18 Skopje -15

stOri~n~~:~nja t~mperat:a vazduha (tl~ odreduje se prema nameni pro-
uzim' 0 se emper~. ,~a vazduha menja prema visini, za menlo se
Becej -18 Kranjslta Gora -15 51. Brod -15
Smederevo -15 a temperatura na VlSlUl od 1,5 m iznad pada u sredini p to.. N
Beograd
Berovo
-15
-21 Lazaropole -15 Solkan -9 tabl. 68 n~vedene su uobiCajene unutrasnje temperature. roo nJe. a
Bihae
Bijeljina
-18
-18
Leskovac
Lipik
-IS
-IS
Sombor
Split
-15
-3 se o!~~~{7~at:mkeratur~ vazduha (te) ako nije propisima odredena moze
Bitola -15 -15 Sr. Mitrovica -18 . va 0 mesMJ, npr. prema obrascu V. M. Caplina:
Livno
Bjelovar
Bled:
-15
-15 Ljubljana -15
Strumica
Subotka
-12
-18
te = 0,4 th +
0,6 tmin
Budva 8 gde je til - srednja temperatura najhlarlmjeg meseca u godini
Bugojno -21 Mali Losinj 8 Sibenik -3
Maribor -15 Smartno pTi apsolutna minimalna temperatura U odredenom mestu.
tmin -
Celje -IS Mostar -3 Slovenjgrad<!u -18
Cetinje -12 Murska Sobota -IS Stip -15 Po ~,,:,om obrascu izracunate proracunske temperature t z . esrta
JugoslavlJe navedene su u tabl. 14. ' <1 a mz m
Crikvenka -6
Negotin -18
NikSie -15 Tetovo -18
Datuvar -15 Titograd -3 _~ __ ~_'_. Tabl~ca 15 - Temperature negrejanih susednIh prostorlja
Nis -15

~_ _ SPOL)NA TEMPERATURA ,, I-91-121-151 (~:::i'~--21-_-1-2~

Dohaj -18 Novi Pazar -18 Titovo Uzice -15
Dcvar -IS Novi Sad -18 Titov Ve1es -12 __
DubroVlnik 0 Tolmin -12
-IS Trenta -12

;~~ -~::! I:: ~ I ::I~ II :::; :::~

Ogulin
Gacka -15 Ohrid -9 Tuzla -15 -\1-
Gevgelija -6 Osijek -12 i T,v'n i Kwv 5 II 1
Golnik -12 illcinj -3 k> 5 -6 -9
Cklspie -21 Pazin -:12 ------------------~I--- ,- 12 I -15 -IS -IS
Pee -12 granice sa zagrejanim .
Hercegnovj 0 Pirat -15 Valjevo -15 Temperature jzabrati prema okolnim
prostorijama
Hvat 8 Pljevlja
Poree
-18
-6
-18
Varaidin
Vinkovci
Virovitica
-18
-IS
-IS Su",dn, pm"orii' I n,m'iu ,polin,-vm" ~ I
prostorijama

I -I I I

'I i=:::OI;~-'-.:-"-T~!I~
Ivangrad -18 Postojna

~_J_I~I_"--
Prijedor -IS Visegrad -15
Jajce -15 Prilep -12 Vranje -12
Vrnjacka Banja -18 kOle
PriStina -15
-IS _~ _ _ ,~~lazi, stepeni!ta i~ + 3
I I- I-
-6~-- --1--..--'-3----1 .
Karlovac -15 Prizren --15 Vrsac . 0 0 3 - 3 6
Kikinda -IS Pula -- 3
Knin -9 Zadar -3 Zemlja ispoa poda .' .
Kocani -15 Rab -3 Zagreb -15 kod spoljneg zida I r 0 ~ 3
----------- I
J
Kocevje -21 Rijeka -- 6 Zajeear -18 I ,

S~",dn' zg"d, . I : f~~;r~::;'im g"i,ni''';-I=~__

Korun Erod -18
Koper -6 Sarajevo -15
Zenica
Zrenjanin
-15
-18 i t;6 _=11
!_-Kotl_o:cv-=n-=k::'~~~~_
Korcula 0 Senj -9
Kos. Mitrovica -15 Senta -18
Koviljaca -15 SiSM -15 Zagubica -21 . + 15 ... +20

34 ,. 35
 Ako prostorija l{]oja se greje granlci s nek:om nemgrejanom prosto-
rijom, za tc S'e U2imaju temperature iz tabl. 15. Potrebn.a lwliCina toplote Qv. se· i.?rflcunava na o$novu obrasca

Tempernturna razlil~a tj - te normalno oznacava gubitak toplote. Qv = l:a ! . R . H (ti - tel . ZE (u kcalfh)
Ako je tc > til (temperatura susedne prostorije visa), tada ~ona oznacava gdeje
dobitak toplote koji se odbija od gubiltaka. a propusnost 1 m spojnice prozora u m3/h pri pritisku od 1 mm
VS (kg/m") (tabL 18)
Dodatak za prekid lozenja i izravnanje ohladenih povrsina (ZD) ~visi
I ......:... duZina spojnica pvozora
R - ka!'akteristika prostorije
od vrednosti D = Q"
H - karakteristilra polozaja zgrade
All (lj -le)
ZE - faktor dodatka za prostoriju na uglu (20%).
(kcal/m2 hO), kojom je izrazena prosecna vrednost prolaza toplote kroz sve Duzina I za prostorije na uglu
granicne povrs-ine prostorije, Na osnovu ove vrecinosti, u tabl. 16 se za je duzina spojnica pl"Ozora na oba su-
Tablica 18 - Propusnost prOZ01'a
razne naCine pogona dobijalju vrecino-sij dodatak.la ZD u procentima od Q o' sedna zida. Za prostoi'ij e s prozorima i vrata a
na suprotnim zidovima uzimaju se
Tablica 16 - Dodatak ZD za ~reldd lozenja u %
prozori na zidu Cije su sPQjnice duze. VRSTA KONSTRUKCIjE a I
Karakteristika R oznacava od-

D --J~~~-I O.3~-0.691~7-~:;I_=_1~ nos propusnosti navetrenih otvora

(~ (al}n) prema propusnosti zavetrenih
Drvem prozon
1spol)nR vrata
I JednostrukI
Spojem
3,0
2,5 ,
I
I Ograniceni pogon
IIPreJdd 9 ... 12c:is.
i 7
20
i 1
15
I 7
15
I
I
7
15
(k (al):,). Podaci koji odgovaraju veli-
koj veCini prostorija nalaze se u tahL
1----- ~u_k·_I~1
III 12 ... 16 "I" 30 25 20 __
15_-, I Metalm prozon Jednostruki 1.5
19. Za prostO!l"ije s izuzetno v:elikim 1spoljna vrata Spo)em 1,5
prozorima (hale, ateljei, prodavnice i .1
I Dvostruki 1,2
dr.) moraju se vrednosti R izracunati I·--
Qo = kolicina toplote bez dodataka
na osno~ obrasca:
Unutrasnja I Bez praga ,40
Au = unutrasnja povrsina cele prostorije vrata S pragom j 15 I
(visina konstruldivna) _._---------_._---
I

Ogranicen pogon: neprekidno loienj-e S ograniCenjem preko nod. R~--~_

l: (al)" + L a = propusnost 1 ill spojnice u m 3/h pri
razlici pritiska od 1 kg/m 2 (l mm VS)
L (al),
Dodatak za pravac sveta ZH, takode u 0/0, nalazi se u tabl. .17. Ori-
j:entacija za ugradene prostorije je Dna kamo je okrenut spoljni zid, za .Zgrao.e bE;Z nnutrasnjih zidova (sale i 51..) imaju R = 1.
prostorije na uglu je pravac ugla, a lZa trostrano slobodne prostorije se
uzima najnepovoJjniji dodatak. Karakteristika polozaja H, (tabI. 20) zavisi od predela i polozaja u

Tablica 17 - Dodatak Zn za pravac sveta u % Tablica )9 - Karakteristi1m prostorije R

-l'~-'V-'-'-'v···-'-"==~~'I--·-!J~i-=-!~"-L~I_S1~_I_'-U~J
1 .
Fp
-i__ I Unutrasnj,a vrata Fp
I ~5 I
R R
I Dod,"k ZH U % I - 5 0 i +5 I+5 I+5 0 I- 5 I Fv Fv
Drveni Nez aptivena
----
<3
-----
9
3.
VentiLaciorii gubitak· (Q.v) je ona kolicina toplote koja je potrebna da
se zagreje vazduh koji je usao u prostoriju infiLtracijom. Ovaj gubitak
prozori
_ _ _ _ _Zap tivena
Metalni Ne zaptjven~
<1.5
<6
0,9 ._-_20_. 0,7
1,5'. . .. 3
6.
i prozori
zavisi od pritiska· vetra; propusnosti prozora i vrata, izlozenosti zgrade
vetrovima i vrsti izgradnje (silobodna ili ugmdena).
Zap tivena I <2,5 i 2,5.
•
Fp = povrSina prozora; Fv = povr,§ina. unutr. vrata.
36
 Tablica 20 - Karakteristika pOloZaja.' H odnosu na izlozenost -2 P rim e r p r ~ rae una g ubi t a kat 0 p lot e
H vetrovima i od nacina
Za prostarije 1, 2 i 3 prema s1. 25 treba izraditi proracun gubitaka
PREDEO 1 POLOZAJ i Zgrada izgradnje (slobodna topiote.
I 1- Ugra-dC-e-na-"'1-Sl-Ob-o-d-no-1

,--r
I
I
.
Normalan
Za!ti:n
Otvoren
Vrlo izlozen
I
I',
0,24
0,41
0,60
II 0,34
0,58
0,84
iIi ugradena zgrada).
Ugradenim zgradama
sma'braju SJe kuce u
nizu, stanovi na ug-
Predeo: norrnalan
Polozaj: otvoren, ku6a slobodna sa svih strana
.Pogon: II (prekid lozenj.a 9 ... 12 cas,)
Spoljni zidovi ad opeke' 38 e~ k - 1,29
i
1--'-1--- ,
1
- --'--'~l
1
Iu i s1.

Zaliticen polozaj
8poljni zidovi hodnika od suplje opeke 25 em
Unutrasnji zid UZI od opeke 12 em
Ie
k
1,2
2,03

I
Vetrovit
Za!titen
Otvoren
0,41
0,60
II 0,58
0,84
'I' imaju unutrasnji de-
Unutrasnji zid UZ2 od gipsanih ploca 10 em
Unutrasnji zid UZ3 od opeke 25 em
Ie
Ie
1,74
1,47
' Vrlo izlozen 0,82 1,13
I :hovi grada sa ;zgrada-
Strop nad sahama: drveni k - 0,94
[
I _1,_1 rna zatvorene izgrad-
Strop nad ateljeom: $itnorebrasti k 0,82
nje i proseene sirine
Strop nad podrumom: siinorebrasti k - 0,88
ulica. Pod na zemlji: placa s izolacijom k 1,24
Otvoren pol:ozaj - zgrade u naseljima slobodne izgradnje i viSi spra- Vrata unutrasnja: drvena k 2,0
tovi zgrada koji nadvisuju ostale. Frozori u sobama: drveni spojeru Ie 2,2
Prozori u ateljeu: metaJnj spojeni k = 3,0
Vrlo izloZen, poloZaj - pojedinacne zgrade na obalama reka, mora,
jezera, na brdima i s1.

U zgradama koje su slobodne s jedne strane karakteristiku za otvo-

rerri polozaj dobijaju sarno prostorije na toj strani. Ako je zgrada slobodna
s viSe strana, ovu karakieristiku dobijaju prostorije orijentisane na 8, 81 I I '" I 15 I
i I, a ostale karakteristiku zaSticenih prostorija. Isto vaZi i za zgrade naro-
cito izlozene, s tiro sto ostali pravci imaju [ada otvoreni polozaj.
I"" /
Faktor ZE se uzima u obzir saroo ako se prozori ili VI'ata nalaze u
samom kutu zidova koji se sticu u prostoriji na uglu. Tada je Zg = 1,2,
10J]
~O_t I
1/
""
'" I
U svim drugim slucajevima je ZE = I, te se i ne uzima u racun.
81. 24 - Sheme prozo;a i duiina spojnica
Zgrade izuzetno masivrre (bunkeri, zgrade pod zemljorri), hale velikih
visina (> 8,0: m) i lakih zidova i izuzetno visoke zgrade (neboderi) zahte-
vaju posebne korekcije pri proracunavanju gubitaka toplote.
Duzina spojniea prozora prema s1. 24
Pri izracunavanju povrsina, duZine i povrsine se zaokruzuju na jednu
Drveni prozor 1801130 : 5 . 1,3 +
2 . 1,8 = 10,1 m

brojku iza decimalne rtacke. Dovoljno tacno je ako se u svakom redu kraj-
Metalni prozor 310/220 ,4 ' 3,10
+ 4 . 1,40 = 24,20 m
+
8 . 0,4 +
40 . 0,75 +
nja vrednost zaokruzi na 10 kca1. Ostalo je navedeno u naertu.

38
39
 Tablica 21 - Proracnn gubitaka toplote
'--1 --i-,-I"1-4-1-'--,-'-1-7-1-,-"1 9 I 10 ill! 12 I 13 114-ri;T-,,-'!'---i7"'-
! PO V R SIN A PRORACUN GUBITAKA I DODACI

~11!11" 522 :;:1 SZ3

I i, '--,-'-'I' l'1 Pon,"o,

!M' kl l>:
"Q.'".
kolitina
.s
fS'l to CD i toplote

,1
200 k M Zn ZH

~
no , 11 4
~o
,,0
NM
saBA .....
20'
P",12.0 :;;
I:i:
ATELJE ~
1- 2.0"
P,,35.0
~
220
'. :
~~
Q", l IQ'+Q·~Qhl
I ~ __ _k~11
85
_15 0 ~
D=1L.O ~ 200 ~ 0= 2 L. 0 'C !,_kcal
..I i m~ h i
I
'._'. . ,%
,kcal'
:0 0
0 ~
m'hoC _,~ __ ,'" 1+%, ""h- '

N (D ~
- N

~ I ~::
85 V> 1 SODA 20' v= 42,0 m"
V>
t50 0 Q.
i- - 116,8
:::4 :: 'I;;
,
m~

i
saBA N
~
T 4,19 4,0 I - 16,8
D=~·--
Au' lit
~
130
o~
20'
P,,16.8 85 ~
SP
SZI
- - 2,0 1,5 3,0 I - 7,0
A,,=2' 16,8+
N~ N 0
220 J 3B 4,19 2,8 11,7 1 ',0 8,7 1,29 35 45 I 390
0=16.L N
:0 '5~ 1200
-I
N UV - - 0,95 2,05 1,95 I -1,95 1,'15 2,0 5 I 10 I 20 16,4' 2,5=75
400 10 ~ 500
M

ilL-
UZ2 -- 10 4,19 2,8 11,7 I 7.7 1,74 i 5: 8,7 i 70 1520
00 100 UZI I' 1,0 2,8 2,8 I - 2,8 2,o3110 20,3' 60 D=7-'-.-'-' ~
P - - 4,19 4,0 16,8 1 - 16,S 0,88 : 20 17,5 j 290 I = 0 58
151-51'
~I:;:I
~ UZl 525 ! I 520 I 1,10 Qr= 1 670
20' Ventilacioni Iilubirak
Fp 3,0

-t=- Qv = Eat- R· H (ti-te),

=
II
Fv =

2,5' 10,0 . 0,9 . 0,34

2,0 =

=
1,5

268,0
I Ii I' ii Qv= 270
i Q" ";;-f94Q
I

T - - :::sm 2~::: v: ;;:-~ :~:: :::,-i:: I~; A~=12:0 .1+ ~I m"

S~I J I.;; ~!~
Iii 320 'II,

3,0 i 2,8 8,4 1 3,0 5,4 1,2'1 I' 35 145 14,0' 59 :6io=
I SZ2 Z 3S 4,1 I 2,8 11,2 1 3,0 8,4 1,29 35 45 I 3801 D= ~ =
UZ2 - 25 I,S\2,8 5,0 1 - 5,0 1,20 35 42 I 210
I
IU;21,. J=Z
UV -
'1;
-
~
0,95 2,05 I' 1,95
1,2
1.
2,8
4
3,4
12
,0 1 ,0
I
1
-
1,95 1,45
12
1,95 2,0
1,74
5 10
5 9
20
10
1 !~~
i
1-
ii= 0,79

Qt = 1 780 I
I 3,0 1 - 1 ,0

I
0,88 20 17,5

I ' ,
15 5 1,10

. I
Ventilacloni gubitak I '

te =-9
.1
]Qv = !:'al' R· H (ti-te),
Fp 3,0
=;:0- = 1,5 F: '
II 1
Qv = 540:
'

= 2·2,5' 10 -0,'1· 0,34 - 35 = 536 ·1·Qh=2320

I

{o '"
~ ~
N
0

N
+20"
~
0
N
0
0
M
0
~
M
0
~
N
I
' T i-
3 ATELJE
7,0 I 5,0 35,0
v = 105,0 rn'!
! 35,0 0,82 135 28,7 1000
-+-+--~----
I I
SSZ 3 ':I~ 5,0 3,4 17,0 17,0 1,29 35 45 770 "
II SZ4 p
S
-
38
3,2 2,4 7,7
7,0 3,4 23.8
3,0
1,29
35
135!
105
45
1620
380
".
~U;V53
0' .6' 1,1

I Up?:3
-1- ~:~ ~::
I

=S _',.5
-
;:
0,95 2,05 1,95
5,2 1 3,4 17,7
7,0 5,0 I 35,0
1~:~ ::;9 !~,11!~ ~~~ 2:'~~~:0:.,,21~2
2,0
1,47
1,24 l 5
10.20 i '
7,4
14117,4 ~O_
120
I
5,550
1 D= 142. 35 =
= 1,11
I I I ,I 5550 15 511,20 Qr=666rli'
Ventilacioni gubitllk I',

- Fp 15,4
Q'lJ =];al- R -II ('i-te),Fv = 7,7 ="""2 I ,_yo....:. 1 030 i
81. 25 - Osnova i presek zgrade za proracun gubitakra toplote =2-1,5-24,2-0,7-0,58-35=1030 I
...- - - - . - - - - - - - - -___, ___ ._____ .~.J.
I jQh= 769U i

40 41
-3 Pribltzni proracun potrebne toplote Prema Jrrivoj I za kubaturu 42,0 m 3 potrehno je oko 2400 keal/h (prema prora~
cunu gubit.alf.a potrebno je 1940 keal/h, D. 24% viSe nego prema tacnom pror3cunu).
1z dosadaSnjeg izlaganja se vidi da je za tacno izracunaV'anje gubitaka
t'1nJote potreban dug i relativno komplikovan proracun. Kako je u nekim Tablica 24 - Bodovi za izracunavanje potrebne toplote za pojedine
prostorije
slucajevima potrebno brzo pronaci potrebnu koliCinu toplote, to se pri-
bliino i brzo izracunavanje ne moze izbeci. 1 Prostorije orijentisane na S. SZ, sr, I
Postoji vise naNna za priblifuo izracunavanje potrebnih kolicina Po 2" sa 1 ... 3 h\:Jdne povrsine
toplote. Svi Sll oni nedovoljno tacni, sto je i razumljivo jer je za brzo i 1 bod 3 Osamijene male zgrade
jednosrtavno proraclUlavanje nemogu'cno uzeti u obzir SVe £aktore - a ima 4 Mesta iznad 600 m nad mort.'n1
ih wlo rnnogo - koji odreGuju gubitak topiote u zgradama i prostorijama. .
._~+_2 _~:.'~ki spol[~i zid prostorije _~_____ ,_._~,"_. __ _
Po~rebna prosecI1a kaHCina toplote za zgrade, normalno izvedene:, Z8.
Jako vetrovit predeo
6
ti = 20"C, ta = _15°C navedena je u tabl. 22. Zapremnina grejanih prosto- Mansardne prostorije
7
rija iznosi 89% ukupne zapremnine zgrade. Prostorije pored iIi iznad otvorenih prolaza
8
Po Prostorije sa ncdovoljnom toplotnom izdacijom
9
Tablica 22 - Prosecna potrebna toplota u kcal/h za 1 m 3
2 boda 10 sa 4 iii vge hladnih povrSina
grejnnih prostorija stambenih i upravnib zgrada II s Jakim prometorn
- . . _"---------
-~~----- 12 sa t a > 20°C
Male porodicne zgrade slobodne 55 ... 70 kcallm3 h I .~"~ ____
I ._~~_~ barakama
100 ... 300 rn B dvojne 50 ... 60 I
1 Prosto'r'ija 2 (V = 35 m 3 ) iz istog prim.era: 4 boda, prema tome je pot:ebna koli-
u nizu 40 .. 55 i
Srednje zgrade 300 ... 1500 ni
3
35 ... 45 .'1 Cioa topiore oleo 2000 keal/h (14% manje nego prema tacnom proracunu).
II
Velike zgrade 800 ... 2 SOD rn B 30 ... 40
Zgrade vece od 2 500 rn s 20 .. 30
5~~1'I'~ II
II~~rr~iY~,~rr~lT~n~'~!-!I~i-!'~11~rT
4,~~+l++~IH4I+·t·tltL~!+·trrt,~j±itlt0i;j:'±'~;rp0~=b
------.~~-.---.~~- .. ---~~----.~

Primer. Mala pojedinacna zgrada prema sJ.. 17 ima dimenzije 10,90 X 9,70 X
X 3,50 m; V = 370 m 3 , 80% od toga je 296 m 3 • Po.trebna kolicina toplote je prema 3 II !- IT I rr; !' i11 1
tab!. 22 60 keal/mah, tj. ukupno 296 X 60 = 18 000 keal/h. 2J 'H-t+++1!-+r+1++14-1+-H,'+.i''L,I-H-I+;Hy+/j,J.<c;:JilH1-'-+,j~
Za industrijske zgrade prow ,1-++,++++1+I ",.~"'If'-IH-If-yH-I'H-i 'Ij-Lf-yH.,f4i~::.-;-:
'·++1++,+1
Tablica 23 - Prosecna potrebna toplota za secna pOLrebna kolicina toplote 'O,4ILjI-l++Ij-' Vi.+~-1 I I II . I Ii Ii '+f-Hlf+j
1_
1 mo industrijskih zgrada za razne temperaturi'l.e razlike <j i I I I I 11)-- i'Tir' If
moze se izracunati prema poda-
Bh-I'I~-++?IH44+~1\4·+'+H1 _~~I-HI++li_I-H++4
cima u tabl. 23.
P rim e r. Tvornicka hala sa
71 i I-i'F! - I I ' I
sed-krovovima, dimenzija 60 X 100 m, 61 i 'III I II II '
25000 m 3 0,60 I 0,80 visine 8,0 m. V = 48 000 rna, Spoljna 5, WiH4.JL1-U-1+11
'ttl-
.4 POLOZAJ PR05TOR'JE
50000 0,55 0,70 temperatura te = -15°e, unutrasnja
L:;
1-+.JA,4<!+4-H-I-I- I POVOLJAN L 4 BOD.
n.
_ mggg ___ g:~~._I_!:~~ ~
t, = +12°e, temperaturna razlika m3 II SREONJI 5 .. 9 BOD.
At = 27°C.
i Potrebna koliCina toplote je l!2 rl IT III. NEPOVQLJAN >9 BOO.
0,7 keal/mllhOe, tj, ukupno: ~ '~-,-I~I~LIULlulll-,-IILI!ul'LUII\-,-I'ullli!Llllul'\LlulliD
48000 X 0,7 X27 = 910 000 keal/h. o SO 100 150 200 250 300 350 m 3
KoliCina toplote za' pojedine prostorije' moze se prib]zno izracunati ~U8ATURA PRQSTORIJ£
po sistemu bodova prema tabl. 24. -
Prema kubaturi prostorije. i sabiranjem bodova, u dijagramu s1. 26 Sl. 26 - Potrebna toplota z.a pojedine pr{)s.torije
moZe se iznaci potrebna kolicina tQplote u kcal/h ..
P rim e r. Prostorija 1 iz prime-Ta pmracuna gubitka toplote prema s1. 24 iron
kubaturu 42,0 m 3. p.f1c.~ tabi. 24 dobiju se orvi bodovi: ProstO'tija 3 (V = 1Q5 m~)
1 Bodovi: 1. 1 8. ~
2 8 2. 1 9.-
3 9 3. 1 10. -
4 10 4. _ 11. -
5 11 5.3 12.-
6 12 6.- 13.-
7 13 7. -- ukupno 6, tj. kriva 11.
bodova 3, prema tome polozaj povoljan (kriva I). Potrebno je prema dijagramu '7800 kcal/h (prema taenom proracunu je 7700).
'II.:

I
42 43
 (0) koji sam ne gori ali omogucava gorenje. Ovi sas~ojc.i stva~aju..pri sago-
2.16 Goriva revanju toplotu. Nesagorljivi sastojci su: pepeo (razru n:meral1 ~O]l ne gor~)
i voda. Oni su stetni jer ne sarno da ne gore nego 1 smetaJu stvaranJu
-1 Vrste, sastav i svojsltva goriva toplote. Pored ovih korisnih i stetnih sastojaka postoji u gorivima redovno
i azot (N) koji je indiferentan i niii koristi niti s-teti.
GOliva su materije koje sagorevajuci stvaraju znaroe kolicine toplote Glavna' karakteristika svalwg goriva je njegova toplotna moe. To j~
za relativno kratko vreme. Pored toga goriva se moraju nalaziti u prirodi ona kolicina toplote u keal koju je 1 kg goriva u stanju da proirvede pn
u velikim koliCinama i biti pristupacna i bezopasna, moraju se moei trans-
putpunom sagorevanju, ,
portovati i magacionirati i moraju biti rentabilna. .. . Sto je vise ugljenika u cvrsiom gonvu tim ]e nJegova toplotna moe
Prema svojem postanku gorriva BU uglavnoro bil]nog porekla, Drvna veca. Sto je gorivo sta,ljje .~irn ima VIse ugljenika, a tIm rnanJe vodomka
goriva, kao sto je svima poznato, r<H~tu ,pred nasim_ oeima, u sadasnji~i. i kiseanika,
Ugalj je postao u toku mnogih roWona goclina ad pra'3-tarih Burna, izlozenih Kolicina vode bitno utice na to-
u dubini zemlje ogromnim pritiscima i visokim temperaturama .. plotnu moe gonva. Ona sarna trasi to- Tablica 26 - Vrste goriva.
Prema dobivanju de-limo goriva na prirodna i veStacka. PrlI'Odna go- plotu i to preko 600 keal po ki.lagra- prema geolomwj starostL
riva se upotrebljavaju u onakvom stanju u kal{vom se u prirodi nalaze_ U mu vode, -da bi se pri sagorevanju --.2~sta godva ____ §_~., __
vestackih se raznim postupcima gonvo ill oplemenjuje (koks) drveni ugalj) pretvor:il~ u paru i a tisla u atrnosferu.
1

iIi se one u prahu narocirtim postupkom osposobljava za upotrebu. Drvo Sllciasnjicll

Prema agregatnom st18nju delimo gorlva na: ·
- 2 P Tlro d na evrs
• t ~ gorlva . Treset '" 1 mil. godina
cvrsta: drvo, treset, mrki ugalj, karneni ugalj,
tecna: nafta, benzin, benzol, petrolej, mazut, alkohol itd. i
, b'
Za grejanje se SIUZlmO 0 leno '
evrstlm garlvam
v Mrki ugalj
'

I[ Kameni ugalj
60--65 miL godina,
~ 300 mil. godina
I
gasovita; 3vetleci pHn, generatorski, mesani, zenmi, barski plin itd_
Na tabl. 25 prikazan je pregled goriva po agregatnom stanju i nacinu Prema geoloskoj starooti i vrsti An~racit ________'::: ...:~go m~:__ .godina _
dobijanja, c-vrsta goriva su navedena u tab, 26.
Drvo. Kao gorivo dolazi u obzir tvrdo drvo (grab, bukva, hrast, eer,
Tablica 25 - Pregled gorh-'a
brest, jasen itd,), dok se meko drvo (cetinari, lipa, topo_a itd.) upotreblja-
va uglavnom sarno za potpalu, Kolicina ugljenika u drvetu iznooi 50 0/ 0 od
: AGREGATNO I' mase bez pepela i vode. Vazno je da se drvo prosusi, jer mokro tesko gori
~ STANjE GORIVA
PRIRODNA [ VESTACKA
i irna mnogo manju toplotnu moe.
II ~ Cmto ~~-- ~:.:-----"~r-;;veni ugaJj-~-- U sirovom stanju drVo ima 40 ... 60 0/ 0 vode, a suvo na vazduhu
Biljni otpaci Koks ' 10 ... 25%. Najmanja vlainost zivog drveta je u jesen, a najveea uleta
Treset Briketi (juni-juli). Zbog toga se drvo obara u jesen i u zimu i ost,avlja se da s~ na
Lignit vazduhu osusi. Ovim susenjem spadne vlaga na 15. , . 18%' Drvo koje nna
Mrki ugalj najviSe 25% vlage smatra se suvim. Koliko vlaga utiCe na toplo1nu moe
Kameni ugalj
I
I

i , Gorivi skriljci drveta vidi se po ovom podatku: suva Tablica 27 _ Tezina i toplotna moe
----------_._-- . _ - - - drvo (20% vlaznosU) ima toplotnu drvcta
I
-~---~----,

moe'" 3 400 kcaljkg, a vlazno (60 / o I SP:;i-;:--js~~~~a LTo~lo;~; mo~·-.!

jj
Benzin
Benzol Ic vlaznosti) iroa svega '" 1 400 keal/kg I Naziv
Teeno Sirova nuftu
Ulja za lozenje ,
c,
sto iznosi svega '" 40% ad prvobitne I-~G.'b ._..
tezmn
kgfm:'
tdina J I
kg/rn' ,kca]fdm' odnos:
'

Mazut
Petrolej taplalne maci. > 780 ~ 600 i I; 500 j-;;;;-i

1- Dizelgorivo Osnovni sastojci suvog drveta i BrasT i 7ifi I 550 2250 I' 94 I
1--
Alkohol
I su celuJaza (47, ' ,62%) i lignin (38, " . J
_.. 530/0). Pored ovoga u 'drvetu ima 'I asen
700 I
530 '. 2350
,
98 1
"
i Gradski plin I
j ,- l '
i promenljivih kolicina vosn:a, smo e 1 II' Buk. va 700 , 500 i 2400: I
100: I
Gencratorski pHn
Gasovito
I Zemni plin
[ Mdani plio drugih sastojaka, a u sokovima pored i Brest 625 i 480 I 2250! 941
Barski plin Vodeni plin vode ima soli (kalcijuma, rnagneziju- i Bor - 500 I 380 -I 1 870 : 78
I Vodonik
Acetile~
!,
rna i dr.): Pri sagorevanju ove soli Ci- Smrca I 4]0 i
370; 1750 i 73 I
" ~ I ~"
I Proprtn~butan
J ne glavm deo pepela.. . Jela
Na tabl. 27 navedem BU pI'lbhz~ ~-------------~-
I 400 i 360 i 1 700

Sva go-riva se uglavnorn ·sastojie od sagorljivih i nesagorljivih sasto-

jaka. Sagorljivi (korisni) sastojci su: ugljenik (C) koji je najvazniji korisni
deo, zatim vodonik (H) i sumpar (8). Uz Ove sastojke redovno ide i kiseonik
r ni podaci 0 raznim vrstama drveta koja dolaze u obzir kao gorivo. U posled-
njoj koloni naveden joe odnos toplotne moei pojedinih vrsta prema buko-
-~~ .

45
44 t
,
··.,,·

I·
 Drvo je plemenit materijal i otreba ~~ prvenstveno up0trebljavati. kao
telmicko drvo, tj. kao gradu i kao matenJal za preradu. Sarno u zem~Jam~
vrlo bogatim drvetom (mi nismo takva zeffi.ljja) moze se ono upotreblJavati
i kao gonvo. drv . t . Jugoslavija ima mnogo manje kamenog uglja nego mrkog. Najvise
Ovde cerna spomenuti da postoje i druge vrste enog gOrlva: 0 paC!
dobijerni obradom drveta (iverje i s~go~n:a), kora, kwenje, pozder (otpa-
dak kudeljne stabljike), kukuruzovma; s~, slama, p~eva, sllD:cokretovQ
seme, stajska balega i s1. Toplotna moe <?Vlh otpadaka Je V!:lo ",,:soka (ana
iznosi _2 000 ... 7 000 kcalJkg) i zbog toga lh ne treba potcenJlvah.
Treset je nastao raspadanjem biljnih sastojaka pod vodom bez pri-
Sltupa vazduha, 1ma ga po celom s;retu, a}~. najviSe u .~ovjetskom savezu
(Sibir). Kad nas se nalazi u neznatnim kolicmama na VIse mesta.
Treset se vadi u letnjim mesecima iz tzv. tresetista, moevarnih polja
mena, parafinskih lilja, voska .i razni~ dru!5ih su~stanc~, 0; zbog rdave top-
lotne sprovodljiV'Osti upotreb..oava se 1 za lzradu lzola.~lOruh p:oca. .
Treset se vadi u letnjim mesecima iz tzv. tresetlsta, mocvarmh P?l]a
u kojima se nalazi u povrSinskim slojevim~ debljine 1!5~ ... 3~0 n:.
U Slro-
vom stanju on sadrii 85 ... 900/0 vode kOJ.a se vazd~snu:n susenJem sm~­
njuje na 25 , .. 350/0. Treset je vr10 volummo~o gonvo 1 zbo~ ·ov~g sVOJ-
stva i vlaznosti nepodesan je za transportovanJe, nego se upotreblJava na
lieu mesta ill oplemenjuje.
Totplotna moe t:reseta dootize 4 000 kcaJjkg.
Lignit je najmladi medu mrkim ugljevima. U njega proees ugljeni-
sanja jos nije zavrsen i zbog toga cesto ima jasno drv~?-.astu st~ru: eep~
se kao drvo, a boje je zute do zagasito smede. Kohcma uglJemka lZt;?~l
35 ... 50 % , Sadrii mnago vade (50 ... 60%) i mora se pre upotrebe sU~lh~
kada mu sadrlaj vlage spadn~~ na 15 ... 25%' Zbog .~oga ga ~eba nabavlJati
leti da bi ire do zime prosuslO. Zbog male kaloncne mOCI (1 900.· .3 500
kcal/kg) i mnogo pepela (10 ... 20%) racionalnije je upotreb;javati ga u
prirodnom stanju u neposrednoj okolini, a za dille transporte prethodno
ga oplemeniti briketisanjem iIi koksovanjem. .. ..
Jugoslavija je vrlo bogata lignitorn. On se m!~azl u SVlIna kraJevuna
zemlje i u wlo velikim kolicinarna. Upotrebljava se uglavnom za doma-
einma. ' rnu je preko 7000 kcal/kg i upotrebljava se uglavnom u visokim DeCima
Mrki ugaj po geoi'oskoj starosti dolazi odrn~ posle lignita. On obi~
ne pokazuje vise drvenastu strukturu, preloma J~ tamnog ..do potpt;no. sJaJ-'
nag, bOje mrke do potpuno erne. Cesto se na lzg1ed tesko razhkuJ€ o~
kamenog uglja. Kolicina ugljenika u njemu iznosi oko 650/0, toplotna mac
mu je obieno 3500 ... 5 500 keal/kg, saddaj vlage ....... 25%, pepela. ........10~~1"\.
Vecina mrkih ugljeva ima nedostatak da se vreme~om r~s:pada na sltn:Je
komade i u prasinu koja tesko sagoreva. Kako mrki ugalJ Ima po pravilu
bitumena u sebi to se on cesto briketise i na taj naCin oplemenjuje.
Jugoslavija je bogata ~rkim ugl~evima. Naj~olji u?alj in::a ~akanj,
Aleksinae i Siveric. Upotrebljava se OSlm za domacmstva'l za lozenJe loko-
motiva, parnih kotlova i industrijskih peeL
Kameni ugal.1 je geoloski najstarije cvrsto gorivo. Odlikuje se veli-
kom kolicinam ugljenika (75 ... 90%) i velikom toplotnom moei (5500 ...
... 7 500 keal/kg). Boje je mrko erne do potpuno erne, ~oze biti taman, ali
je cesce metalno sjajan. On sadrzi malo vlage (2 ... 5%) 1 malo pepe1a (2 ...
... 150/0)' Kameni ugljevi se dele prema svojstvima na razne podvrste,
46
kao: rnasni, mrsavi, suvi, gasni, koksni, kovaeki i dr. Upotrebljavaju se u
industrijskim peCima, kotlovima, lokomotivama, za proizvodnju koksa za
domace potrebe itd. '
ga ima u Timockom bazenu, u Istri i jos ponegde. Zbog lako topljivog
pepela koji stvara poteskoee pri lozenju obieno se upotrebljava u mesavini
s mrkim ugljenom.
. Antracit je najstarija vrsta kamenog uglja, s najvise ugljenika
(90 ... 95%) i vrlo velikom toplotnom maci (8 000 ... 8 500 kcal/kg). Baje je
Slvo-erne, ervenkasto-crne iIi metalno sjajne, velike tvrdoce. Tesko se
pali'i potrebna mu je jaka promaja. Upotrebljava se u elektrometaturgl]i,
za parne kotlove, gasne generatore i za dornace potrebe (americke peci).
U Jugoslaviji dosad nije naden antracit.
Postoje jos i ugljevi koji su nastaIi raspadanjem i talozenjem zivih
. organizarna, kao sto su gorivi skriljci (uljani skriljci, parafinski skriljci),
mineralni vosak i zemni vosak. Ova goriva sluze u industrijske svrhe i ne
upotrebljavaju se kao gorivo za grejanje zgrada.
-3 Vestacka cvrsta goriva
Od vestackih eVI'stih goriva za grejanje zgrada dolazi u obzir koks
i briketi.
Koks se dobija tzv. suvom destilacijom uglja, tj. zarenjem uglja bez
prisus1;va vazduha. Ovim postupkom odvoje se iz uglja isparljivi sastojci a
ostaje oplemenjeni koks.
Razlikujemo topionic1ci (metalurski) kaks, pri Cijoj proizvodnji je
glavni produkt destilacije sarn koks, a ispadjivi sastojci (benzol; naftalin,
leatran itd.) Sil sporedni produkti. Ovaj koks se dobija u koksarama tj.
fabrikama za proizvodnju topionickog koksa. Topionicki koks je vrlo porD-
zna materija male prosiorne tezine (450 ... 500 kg/rn 3), velike cvrstoee (120 ...
. .. 200 kg/em2), sive, metalno sjajne boje i metalnog zvuka (pri padu na
tvrdu podlogu). Saddi veliku kolicinu ugljenika (80 ... 900/0), toplotna moe
za proizvodnju sirovog gvo.zda, za livenje, za druge industrijske potrebe i
za grejanje.
Gasni kaks se dobija u plinarama kao sporedni produkt prilikom
suve destilacije uglja radi dobijanja svetleceg plina koji sluzi za'
, grejanje, osvetljenje i druge svrhe. Ovaj koks je laksi nego metalurski
I (350 .. 0400 . kg/mS), manje je cvrstoee, a toplotna moe m\l je aka
7000 keal/kg. Upotrebljava se kao odUeno gorivo za eentralno grejanje,
dornacu upotrebu i druge s v r h e . . . '
Kvalitet koksa zavisi ad uglja od kojega se proizvodi. Najbo1ji je od
I
kamenog uglja, a dobija se i od mrkog uglja, lignita , treseta i drveta. Kaks
od drveta poznat je pod imenom drveni ugalj (cumur) i sluzi kao gorivo u
rnetalurskoj industriji, za ,gasogeneratore i za domace potrebe.
Briketisanjem se ugljena prasina presuje u pravilne oblike i na taj
naein se ad sitnog i neupotrebljivog goriva dobija odlieno gorivo koje je
neki put i bolje od ishodnog. Prasina se abieno mesa sa smolom koja se
47
dabije pri suvoj destilaciji uglja i presuje pod velikim pritiscim~. o~
200 .. ADO kglCm2. Briketisati se maze i bez -dodatka smole all tada pntlSci
t
imooe i do 000 kg/em'. . ,. .,' .
Briketi su obieno paralefroplpednog, JaSI~castog III JaJast~og o?lika~
tezine (za kuena lozista) ad 350 ... 1 000 .g. ~m reba. d~ budu cvrstl ~adl
lakog transportovanja i smestanja, postoJaru na vlaZl 1 da se u vam ne
raspadaju u prasinu. . . . .. .
SVDjstva briketa zavise ad uglja .od k?Jega BU dob~Jem. ~a .n~s Ima
naroCitog znacaja briket od mrkog uglJa kOJeg.a kod nas una u vehktm. ko-
liCinama. Ovaj ima ugljenika 52 ... 56 u/{), y-l8;ge l~,. ,.18 o/0, pepela-4.; .1~o/o"a
toplotna moe mu je 4 600 ... 5 400 keal/kg.. ~:lkeh .Iuu:nenog ugl~a ImaJu
Veell toplotnu moe (6500 ... 7500 kcaVkg), VIse uglJemka a manJe vlage.
Od znacaja su jos j briketj od cetinarskih iglica i S1SB!k.i koji ~~ presu~~ bez
velikih sredstava usled prisustva smolastih matenJa u TIJlma. NjIhova
toplotna moe iznosi 4 300, . .4 500 keal/kg.
Briket,i sou odlicno gorivo za lokomotive i za grejan{e zgrada.
U vestacka gasovita goriva spadaju:
Gradski pUn nastaje pri suvoj destilaciji kamenog iIi mrkog uglja
. kao glavni produkt destilaeije a proizvodi se u gradskim plinarama. Top-
lotna moe zavisi od uglja, a krece se 00 3800, . .4 200 kcal/m3, specifWne
teZine 0,5 ... 0,65 kg/rn 3 ,
Propan-butan smesa (JUS B. H2.134) (1962) je mesani plin koji na-
. staje kao sporedni produkt pri obradi sirove nafte u l'aiinerijama. Top:otna
mac je oko 11 000 keal/l (oko 23000 kcal/m'), specifiCna tezina 2,3 kg/rn'
(tj. oko 1,8 puta je tezi nego vazduh). Mesavina 2.. ,9°/0 plina u'vazduhu
je eklSp:ozivna. Isporucuje se u celiCnim boearna (10 kg, 11 kg, 30 kg) i
tenkovima. Propan ~'butan je neotrov-an~i bez mirisa (miris se dodaje radi
obezbedenja).
Generatorski pUn se proizvodi od raznih vrsta uglja u generatorima.
Osim pomenutih maze se kao gorivo korisrtiJti i plin visokih peei koji
nastaje pli topljenju rude u visokim peeima, vodeni p+in koji se proizvodi
uduvavanjem vodene pare u zazareni koks i dr.

-4 Teena goriva 2.17 Sagorevanje

Teena goriva su nastala od zivotinjskih ostataka. Dobijaju se buse- _1 P:roces sagorevanja
njem iz zemlje kao sirova nafta (zemno ulje). Sirova nafta je smesa razni?
ugljovodonika i ad nje se destilacijom i rafiniranjem u rafinerijama1 ) dobl- Sagorevanje je hemijski proces pri kojem se sagot:ljivi sastojci
jaju razne vrste mineralnih ulja koja sluze kao gorivo za motore, za 102e- goriva, tj. ugJjenik (C), V<ldonik (H) i sumpor (S) u gasovitom stanju spa-
nje, podmazivanje i dr. Ova ulja se dele na laka, srednja i teska~ jaju s kiseonikom {O) lZ vazduha, pri cemu nastaje toplota. Da bi ,dosla
U 1aka ulja spada benzin, u srednja petrolej, gasno ulje (dizelgorivo), do gorenja potrebno je dakle da dode do isparavanja pomenutih gasova,
au teska u1ja za ]ozenje i maziva. . U maloj meri isparavaju ,ovi gasovi i pri obicnoj temperaturi i zbog toga
Kao gorivo upotrebljavaju se najvise tzv. ulja za lozenje ())mazut«) i gorivo gubi od svoje vrednosti dugim lezanjem. Kad se gorivo izlozi toploti
cliielgoriva (nafta)2), dolazi do ubrzanog isparayanja gasova i kad temperatura dostigne odre-
Topl.otna moe oiV'ih se krece od oko 9 000 do 10 500 kcal/kg, .1 denu visinu gasovi se zapale. Ova tempera-
Specific-na tezina im je od 0,8 do- 1,0 kg/l tura naziva se temperaturom (iIi tackom) pa-
Vai.no svojstvo ulja je njihov viskozitet koji se meri u stepenirna EO ljenja. Na taCku paljenja utii\e gustina struk- Tablica 28 - Tacka paljenja
(Engelerov stepen) i cSt (centistok). Pri zagrevanju se viskozitet smanjuje, ture (sto je' gorivo starije struktura mu je gu- raznih goriva
a pri hladenju se povec.a.va. Za dobro sagorevanje potrebno je da ulja sea i teze se pall), relativna povrsina (sto su
imaju viskozitet od 2 .. .4 EO inace Be mnraju predgrevati. komadi manji povrsina im je u odnosu na r
, Gonva I
TtCka 'i
. Tacka paljenja je vaZna sa stanoiVi&ia pozarne zastite, a od tacke
stinjavanja (zgusnjavanja) zavisi moguenost .pumpanja. Saddina sumpora
zapremninu veea i lakse ,se pale), i sadrzina
Isparljivih sastojaka (sto je gorivo mlade tim
I---~---"':~I
je ~azna zbog korozije, a pepeo, kojega ima u vrlo malim koliCinama, oste- ima viSe isparljivih sastojaka i lakse se pall). j Treset I 225-28Go0C I

I Ovo vaii za suva gonya, a ako BU vlazna mo- 'I Meko

cuje zidove 10Zista. drvo 280
Tvrdo drvo 3000
raju se prethodno susiti, inace se tesko pale. Mrki ugalj 250-450° I
-5.Gasovita gOl'iva Na tabL 28 naved.ene su priblizne, temperatu- . Drveni uga\j, 3'} 0°
i re paljenja uobicajenih goriva" Iz ovih poda- Kameni uga\j
Antracit
325 - 5000
440 u
. Gasovita goriva su prirodna i1i vestacka. Prirodni 'zemni plin se obieTIo taka se vidi da se za veCin.u goriva tacka pa-
Ijenja nalazi izmedu 250 i 450°C, a za koks da ii, Lignit
0
450
pojavljuje uz busotine sirove nafte. Glavni sastojak mu je metan. ToploLna Koks 650-700°
'I

moe: "-' 8 000 ... 10 000'kcal/m3 , U nas'ga ima u Hrvatskoj i u Banatu. je potrebna mnogo visa temperatura. ------ "

U prirodni plin se racuna, i plin iz postrojenja za biolosko preCisca- U ovom prvom delu sagorevanja ispara-
vanje otpadne vade. Eksploatacija dolazi u obzir sarn-o u velikim prostroje- vaju gasovi i sagorevaju plamenom karakte-
njima. risticnim za poj,edine vrste goriva Foole ovoga u loZistu ostaje skora cist
ugljenik koji se i ovd~ naziva koks. Ovaj uzareni koks dalje gori - to je
, 1) U nas sU rafinerije u Sisku, 81. Brodu i u Rijeci drugi dec sagorevanja - aJ.i skora bez plamena, sve dok ne ostanu sarno
2) Jugoslovenski standarrdi ulja 2'18, loienje su JUS B. H2.430, JUS B. H2,440 ...442 nesagorljiv) sastojei goriva, tj. pepeo. .

48 ,
4 Grejanje 1 vetrenje 49
 Da bi dos10 do sagorevanja neophodno je da se ,gorivu dodaje, kis'e- Odlazni gasovi treba da imaju temperaturu aka 150°C. Visa tempera-
onik. Ovaj kiseonik se spaja sa gasovima koji ispare iz goriva i na taj tura Je znak rdavog sagorevanja iJi nedovoljnog iskoriscenja ;toplote. Ako
nacin dolazi do oksidacije i, uz razvijanje plamena, do sagorevanja. Uglje- gasovi imaju nizu temperaturu tada nema dovoljno promaje u dimnjaku.
nik spojen sa dovoljnom koJicinom kise:on~a sagoreva U ug1jen-dioksid Pepeo cine nesagorljivi cvrsti -sastojci goriva (glina, pesak, gips, lrr-ee
(C0 2), Ako je kolicina kiseonika ned~)Voljna ugljenik ne sagori potpuno i dr.). Najveeu kolicinu pepela imaju treset i lignit, a najmanju drvo. Osim
nego se stvara ugljen-monoksid (CO) koji je vrlo otrovan. Pri, nepotpunorn lrolicine pepela vazna BU i svojstva pe-
sagorevanju bitno se smanjuje_ toplotna moe goriva. Tom prilikom cestice pela, narocito njegova topljivost. Lako Tablica 30 - Toplotna moii goriva
uglja zajedno sa nesagorelim ga80vima o~laze u dimnjak kao .gust. dim i . topljivi pepeo delimicno Hi potpunn za-
cad. Vodonik sagoreva u vodu (H20) 1 kao vodena para 1z1a'(:1 kroz
dimnjak, a sumpar u sumpar-dioksid (802) koji draii organe za disanje
pusi resetku i sprecava pravilan clovod
vazduha portrebnog za sagorevanje. Sa- IC~;ST~ORI:,rk~'likg~J
i najeda, metale i druge materijale
Tablica 29 - Optimalna debljina
sloja na resetki loZista
ako doou s njirn u dodir.
Razna goriva traie i razlici tu
gorevanje je tada nepotpuno, velika ko-
Heina nesagorelog uglja propada i vatra Ii T;-eset
Dcvo
.•.
I
3500
3 600
I
naglo slabi. Rastapljena sLjaka se ohladi Llgnit (luzldd) 2300

1
_-_-v~"-'''=UCCglja-- Deblj. sloja u em "I
kolidnu kiseonika koji se r-edovito na resetki i njeno odstranjivanje je Lignit (jug.osi,?vel!-ski), 3 700
uzima iz vazduha. Potrebna koliCina skopcano s velikim teskocama. Mrki ugalJ (edkl) 4800
Lignit
Mrki ugalj
20 ... 30
I
15 ... 20
vazduha raste s veliCinom toplotne I! Kamen! ugalj
Mrki ugalj (jugosJ.) 4500
7 000
Kameni ugalj 9 ... 13 moei, me je za lignirt najmanja a za 2.18 Ureaaji za grejanje Karneni ugalj (jug.) 6250
Antracit 7 ... 8 antraeit najveca. I AntraClt 7 800
I KolG 13 ... 30 Kako vazduh treba da pro de
-1 Vrste uredaja I Bnket mrkog ugl)a I 4 800
kroz sloj goriva, prema vrsti i sorti- Bnket kamenog uglJa 7 600
Koks 7200
manu goriva bice potrebna i razlicna debljina ovoga sloJa. Na tabL ,29 U uredajiroa za grejanje i pomoeu - - -
I
---~------

navedene 8U optimalne debljine sloja uglja na resetki loilita. Kao sto se njih stvara se taplota potrebna za za- I TEeNO GORIVO \ kenl!l
vidi, debljina sloja opada prema starosti uglja, osim u koksa ,koji zahteva grevanje prosrtorija.
veeu debljinu sloja, jer inace hoce da se ugasi.

-2 Pro d u k tis ago rev a n j a

Uredaji za grejanje sastoje se od
ovih osnovnih e1emenata:
1) elementi za proizvodenje Itoplo-
1 - ~!;~~: ;0
% - -'I-~ -~-~~g -
Benzin 10 200
te (toplotni generator), 1

'i Propan-butan 11 000

Produkti sagorevanja goriva BU: to plota - zbog koje se i vrsi sagore-
vanje - , gasovl i pepeo. ,
2) elementi za razvodenje toplote
(mreza cevi ili kanala), , Ulje za lozenje
· ·i<d/kg
Toplota se, kao sto smo vee videli, izrazava toplotnom moei goriva i specijalno LS5 10200
3) elementi za odavanje toplote
meri se u kcal/kg. Ove se krecu uglavnom izrnedu 2 000 i 8 000 kcal/kg. To (grejna tela). lako L5 do
su> tzv. donje toplotne moei kOje su za tehnicke svrhe najpodesnije (v.
Toploia proizvedena u toplotnorn
srednje
tesko
L6B
L6
I 9 500
tabl. 30 na sIr. 51).
Gasovi koji odlaze po izvrfienom sagorevanju su utoliko nevidljiviji generatoru (lozistu kotla iIi peCi) razvodi I Sirova naita 10 500
ukoliko je sagorevanje savrsenije. Ako je sagorevanje nepotpuno (zbog se putem mreze cevi ill kanala do grej- i DizeJgorivo
vrlo lako Dl JO 600
rdavog gOriva, rdave peCi, rdavog climnjaka i1i nestrucnog rukovodenja nih tela (radijatora i s1.) pomacu preno- lako D2 do
l<Y.lenjem) iz dirnnjaka ,izlazj gust ern dim, ana unutrasnjim zidovima peCi, snag sredstva kOJe se naziva toplonasom. srednje DJ 9900
cunkova i diffiIljakJa. naslaie ~s;e cad. Dim je tada ern zbog sitnih cestica Taplonosa moze bLti voda) para i vazduh.
ugljenika koje nesagorele odlaze u atmosferu, a'cad je isto tako nesagoreli Prerna vrsb toplonose grejanje GASOVITO 3

ugljenik. ern dim je uvek znak rdavog sagorevanja, dok je dim pri dobrom moze biti vodno, parna i vazdusno. GOR!VO
i keal/rn I

Prema dometu dejstva grejanje

sagor,evanju Hi potpuno nevidljiv ill je bee zbog vodene pare koja je takode
produkt sagorevanja. ern dim znaoi baeanje goriva kroz dimnjak u atmo- I moze biti lokalno i centralno. U lokal-
sferu,-- a cad osim toga smeta i iskOlliseenju toplote. Cad pahuljasta oblika
naslaze se na zidovima peei i stvori izolacioni sloj vrlo lose toplotne spro-
I, nog wejanja su svi elementi Ul'edaja
spojeni ujedno (pee). U centralnog su
vodljivasti. Zbog toga se toplota ne predaje zidavima ,peei i preko ovih
prostoriji nego odlazi u atmosferu. Cad maze biti i sjajna i tvrda., To su
! elementi jasno ·advojeni.

nesagorele katranske pare koje se kondenzuju na zidovima dimnjaka j
vrla ~h je tesko cistiti. NajceSce nastaju pri naglom hladenju gasova (npr. 'I
u:gvDzde'niin cunkovima), pri slaboj promaji iIi nedovoljno visokoj tempe-
r<i'tu.r:i ~ u ,1oziStu. Zute wlje na dimnjacima u spoljnim zidovima poticu
red'wno od ovih kondenzovanih katranskih para.
-2 Us 1 0 V i k 0 j i s'e pO s t a v 1 j a j u u red a jim a
za grejanje
Da bi uredaji za grejanje u potpunosti odgovorili ~vojoj ~am~ni) posta-
vljaju im se higijenski, tehnicki, ekonomski i estetskl USlOVl kOJlma treba
da odgo;vore.

50 ,. 51
 Higijenski: Pozari u kucama nastaju u 200/0 siucajeva zbog rdavih dimnjaka i
Temperatura vazduha u zagrejanoj prostoriji treba da bude ravno- :tOzista.
merno rasporedena po osnovi i po visini. Nal'ocito je va.zno da temperatura Smatra se da hi se ispravn!m dimnjacima i pravilnim rultovanjem
u visini glave i na podu bude po mogucnosti ista. lozenjem moglo 25% goriva ustedeti.
Temperature grejnih povrsina ne treba da budu, vise od 70°C. Zadatak dimnjaka je dvostruk:
Temperatura zidova i vazduha grejane prostorije treba da bude ista, 1) da putem promaje dovede u loziste potrebnu kolicinu vazduha
odnosno da razlika ne bude veea ad 3°C, alw 5U zidovi hladniji. (kiseonika) i .
Zbog cestog kolebanja spoljne temperature treba da se uredajell1 za 2) da gasove koji nas"taju pri sagorev:anju goriva odvede u atmosferu.
grejanje moze lako regulisati odavanje toplote .
. Toplotni izvori ne smeju zagaditi prostoriju stetnim plinoyima, cadi .-2 Promaja u dimnjaku
ili pra.sinom·;
Tehnicki: Promaja u dim'njaku nastaje usled razlike izmedu specificne tezine
Jednostavnost i preglednost urenaja, hladnog spoljnjeg vazduha i specificne tezine vrelih gasova koji izlaze iz
gipkost upravljanja uredajem, lozista.
automatski rad uredaja, Dejstvo promaje izracunava se po obrascu:
bezbedn'ost za Ijude i predmete (pozar). Tablica 31 - Te'linll
/ p = (S, - S,) h vazdl1ha prema
Ekonomski: temperaturi
minimalna investicija,
minimalni troskovi eksp1oatacije.
Estetski:
P = dejstvo promaje (pritisak:) u mm VS (vo-
denog stuba) = kg/m'.
S1 specifiena tezina spoljnjeg vazduha u
Tempe-
ratura
I Tczina
vazduha
'I
Harmonij,a izmedu zagrevnog uredaja i konstruktivnih arhitekton- kg/m'. -- '6_ jkgj;;" __ !
skih delova gradevine, S2 specificna tezina gasova u kg/m 3 . -20 1,396
h = visina dimnjaka ad resetke do usea dim- -15 1,368
njaka. -10 1,342
2.2 LOKALNO GREJANJE Prema ovome obrascu se vidi cia jacina proma- - 5 1,317
j,e rasrte s veliCinom razlike u tezini spoljnjeg vazdu-
o 1,293
10 1,248
Kad su svi elementi 'zagrevnog uredaja. spoj'eni ujedno i prema tome ha i gasova i s visinom dimnjaka. 20 1,205
se· toplota proizvodi u istoj on-oj prostoIiji lroja treba da se g'reje, tada Da bi se, ovo dobro' razumelo pokazace se na 30 1;165
iman10 lokalne (mesne) zagrevne uredaje. nekoliko· primera. 40 1,128
50 1,093
U lokalne uredaje spadaju ognjista, kamini, mangali i peeL 60 1,060
U novije'vreme su ognjista i mangali poipuno izbaceni iz 'upotrebe P rimeri: 70 1,029
jer ne ispunjavaju ni j'edan od uslova kojima treba da odgovore. Kamini 1) Uzmimo da je temperatura spoljnjeg vazduha 80 1,000
se upotrebljavaju retko, a peei su vrlo rasprostranjeni zagrevni uredaji. te=-20oC (5 .. = 1,:196 kg/m~). (Tabl. 31) 90 0,973
Zbog toga cerno ovde krace prikazaii kamine, a opsirnije razne vrste peeL tempBratura gasova 100 0,947
Pre toga cemo se upoznati sa dimnjakom koji je vrlo vaZan sastavni =
to =
140°C (S2 0,855 kg/rna), llP
120'
0,922
0,898
visula dimnjaka h = 5,0 m,
deo svakog ognjista. P= =
(1,396-0,855) 5,0 2,705 mm VS (kg/m Z). 130 0,876
AkO' se me(jutim uzme vislina dinUljaka 140 0,855
h = 20,0 m, dakle 4 puta veta, tada je': 150 0,835
2.21 Dimnjak. p = (1,396 - 0, 855) 20,0 = 10,82 mm VS, 1.60 0,815

-lZnacaj i z-adatak dimnjaka

dakle i pmmaja je tada t-etiri puta .iaca. Iz 'ovoga
se vidi da pee sa dimnjakom visine 5,0 m (V sprat) mora biti
170
180 '
I 0,797
.0,779
dirukcije konstrukcije nego pee sa q.i.mnj'akom'visine 20,0 m 190 0,762
. Bez dobrog dimnjaka ni najbolje konstruisano og'njiste ne moze dobro (prizemlje) . I
~. __ ~.0,746
funkcionisati. Zbog rdavog dimnjaka mogu nastati stete po narodno zdrav-- 2) AM' je te = +20 oC (S1 = 1,205 kg/m B)
to = +100 oC (S2 = 0,947 kg/m3 )
Ije, pozari i materijalna steta usled l'davog ekonomisanja gorivom. h = 5,0 m, tada je:
.... Stene .po narodno zdravlje nus·taju usled dima i cadi i to delom zbog p ~ (1205 -'0,947) 5;0 = 1,29 mm VS.
'neposrednog dejstva na pluca i druge organe (glavobolja, trovanje mono- Iz ovog p~imera se vidl da isH dimnjak pri visolmj spoljnoj temperaturl <+20 oCj',
ksidom), a delom pooredno zbog smanjivanja suncane svetlosti kOja je izvor ima upain slabiju promaju nego pni niskoj (-20°C).
zdravljtL Koliki je uticaj dima i cadi na osuncavanje (insolaciju) vidi se 3) 'Ako je te = +20 oC (S1 = 1,205)
iz podatka da veliki gradovi imaju ,7 ... 80/0 manje sunca nego njihova to = + lOoC (S;! = 1,248)
okolina. h = 5,0 rn, tada je
P = (1,205 - 1,248) 5,0 rri = - 0,215 rom VS.

52
53
 . U ovom slucaju, tj. ako je temperatura gasova niska, nastaje nega- strujanje i smetnje u promaji. Poremecaj promaje nastaje i ako Sll vrata
tlvna promaja, vazduh se krece U obrnutom pravcu i dim iz1azi kroz loziSte nezalozene peei, prikljucene na isti dimni kanal otvorena (s1. 29). Zbog
u prostor1ju. Takav sluCaj nastaje testa u prolece kad Sll zidovi joS hladni, toga, radi bolje kontrole, treba na isti dirnni kanal principijelno priklju-
a spoljnja temperatura visoka. civati peCi sarno aka pripadaju istome stanu.
Merenje jacine promaje VTsi ,se raznim instrumentima i napravama. Smetnje u promaji takode nastaju ako su obimni zidovi dimnjaka
Za nas je dovoljno da se izvrsi primitivno merenje pomocu svece. U ovu oste6eni i propustaju gasove van dimnjaka ili vazduh u dimnjak i ako su
svrhu prinese se zapaljena sveca pepelisnim vratima koja se otvore 7,3 pregrade izmedu dimnih kana1a osteeene i gasovi komuniciraju izmedu
sirinu ad 1,5 cm. AR;O se plamen svece pavije pod pravim ugLom, tada je raznih dimnih kanala. U oba
pTomaja dovaljno jaka, aka se plamen odmah ugasi, promaja je preterano slucaja smetnje treba odmah
velika. Razume se da lozisna vrata pri tome moraju biti zatvorena. ukloniti popravkom ostecenih
Jaeini promaje u dimnjaku, pa prema tome i u peei i lozistu, odgo- mesta. NaroCito je tesko usta-
vara i kolicina vazduha, koja se iz prostorije dovodi u loziste, a koja je noviti greske pri ostecenju
potrebna radi sagorevanja goriva. Aka je promaja suvise mala tada nc pregrada i u ·tome slucaju
dolazi dovoljna lroliCina vazduha i gorivo ne sagoreva potpuno, odnosno treba pazvati u pomoe ovla-
manja kolicina goriva moie stenog dimnicara. Irl~;:---
se u loZistu sagoceti i, prema Meteoroloslti na promallJ II
PROlAZ GASOVA
KROZ O!MNJAK tome, manja kolicina toplote najvise utic·u vetar, tot'lo' II
proizvesti. Ako je, medutim 11
. ! PROlAZ GASOVA
KROZ loil~TE I KANAl promaj~~.suv:iSe jaka, tada pri-
ta, odnosno hladnoea i Bunce.
dolazi sllvise velika kolicina Vetar u visW dimnjaka
najcesee ima horizontalni 81. 30 - Strujanje vetta na kosom krovu
PROlAZ GASO'lA vazduha, sagorevanje je suvi- pravae i:i malo nagnut na do-
KROZ SLOJ GORIVA se brzo, temperatura odlaznih le iIi gore. Na s1. 30 prikazano je ponaSanje vetra pri nailazenju na kosi
PROlAZ vAZOUHA gasova suvise visoka, toplota krov. Iz skice se vidi da slojnice idu paralelno s krovnom povrsinom, i
KROZ RESETKU odlazi kroz ilimnjak U atmo~ ako dirnnjak ne prelazi slerne, dolazi do utiskivanja vazduha u dimnj~
PROLAZ VAZQUHA
sfern i grejanje je neekono-
KROZ PEP£LISTE.. i do smetnji u promaji.
mieno. Nadvisenje treba da bude najmanje 50 em, ali to cesto, u zavisnosti
S1. 27 - OtpoI'i u S1. 28 _ Obr- Nasuprot promaji dej~ od :okalnih ·prilika nije dovoljno.
dimnjaku i peci nuta promaja stvuju otpori u dim'njaku. Ot- U SSSR je propiBana visina dimnjaka prikazana na sl. 31. 1z slike
pori nastaju usled trenja ce- se vidi da dimnjak u slemenu i na udaljenju do 1,5 m mOira imati nadvi-
stiea gasova jedne o drugu, naroci1to pri turbulentnom kretanju gasova
(unutrasnje trenje) i trenjem cestica 0 zidove dimnih kanala (spoljnje
trenje).
Obpori rastu sa duzinom dimnjaka, ne-
ravnoscu zidova dimnih kanala i' s brzmom,
odnosno kolicmom gasova, a osim toga, pri
srvakom smanjenju preseka i promeni pravea.
--
Otpori nastaju osim u ilimnjaku i u sa-
moj peel. Na s1. 27 prikazani su graficki u pri-
bliznom odnoou razni otpori u dimnjaku i pe-
eL Ove otpore savladuje promaja. Za slucaj
da je jaCina promaje nedovoljna, nastaje us-
pOfieno kDetanje gasnva u dimnjaku, nedo- S1. 31 - Visina dimnjaka na kosom 81. 32 - Glava dimnjaka
S1. 29 - Pogre!ina voljno dovodenje vazduha u loziste i lose sa- lq'ovu
promaja gor€'V1anje.
Smetnje u promaji mogu nasrtati usled senje od 50 em iznad slemena kruva:·: 'Od 1,5 db 3,0 usee dimnjaka m~z~
nedovoljne visine dimnjaka, usled pogresne. veze, meteoroloskih utieaja biti u visini slemena, a na odstojanju climnjaka vecem od 3,0 m kao sta
i uspora vetra. j e prikazano na slici.
Pogresna veza nastaje naj6eS6e kad su dimnjlacka vrruta iIi drugi 1z pomenutih razloga glava dimnjaka najbolje je da ima oblik
otvori za ciseenje dirnnjaka otvoreni, odnosno, ako nisu dobra zatvoreni prikazan na s1. 32. Svi drugi oblici (s1. 33) stvaraju svojim ukrasima
(s1. 28). Tada, ako je stub vazduha u dimnjaku hladan, nastaje obratno nepotrebne i stetne vrtloge, sprecavaju dobru promaju i treba ih odbaciti.

54 55
 Uticaj vetra na promaju jako zaviSi od lokalnih prilika u. okol\ni peeL Vise od 3 peei ne treba prikljuciti na isti dirnni kanal, pa i to sam:)
dimnjaka. Vetar se odbija od r:aznih kJrovnih povrsina, nadvisenih zidova, u okviru istog' stana (vidi str, 55). Svaki stednjak, a narocito kotlanka,
drveca, drugih dimnjaka itd. i nekad je potrebno svalti dimnjak.:posebno mora imati' svoj posebni dimni
ispitivati da bi se smetnja mogla sa sigurnoscu ustanoviti i uklonitL U kanal, jer kroz gornju ploeu Tablica. 32 - Dozvoljeni broj prikljucaka .
stednjaka, loziSna i pepelisnn na dimne kanale
vrata ili zazore ako kotla do- DIMENZI)E
lazi do oduske i pogreSne veze DIMNJAKA
i zbog toga-do smetnji na even- DOZVOLJENI
tualnom drugom prikljueku. Od :'k' 1_~:;'Zni.-':~IKLJUCCI
Ova tabHea vazi za obic-
ne ,ziciane dimnj ake. Ako se I 14 12 peci (,11
&1. 33 - Rdave gl,ave dimnjaka
umesto ovih postave oni s 14/14
(196 cm2) ,
(154
em
2) 1 stedn)ak, iii
1 kotJanka)
I
glatkom unutrasnjom povrsi- I
nom i small? spojnica, tada 1 - - = , - - 1 - . - - - , - - - - . - - - - -
tezim slucajevima ispitivanje se mora vrsiti pomocu sitno iseekanih pa- dozvoljeni presek maze iznosi~.i • 14/20 a 1 16 I ..
4 p:~~c_----I
2
pirica koje nosi struja vetra i na taj nacin se posmatra dejstvo vetra na (280 cm ) (200 cm )
svega 4/5 od navedenoga. Za
rltmnjak. I 16
IDadnoca u dimnjaku takode deluje stetno na promaju. Ako se
SV'e peei lroje, ne spadaju u 20/20
obiene, norrnalne peei, potrebno i (400 cm )
2
20
(314 cm~)
peci Hi
1 kamin I
,

duze vreme nije 10zio, hladnoca u dimnjaku -deluje na gasove koji se pri je pnsebno proracunati presek 1-~~2~-I~:f~:;i 8 pec~------_
dizanju u tOj meri ohlade da, prestanu da se penju i n:a taj naein izazovu dimnjaka.
prestanak promaje. To je redovno slucaj pri suvise~dugack:im dimnjacima.
Na isti nacin deluje i vlaga u dimnjaku i zbog toga se mora narocita
painja obratiti na zastitu dimnjaka od vlage. -4 Obelezavanje dimnjaka
Sune-ana toplota takode izaziva smetnje u promaji, narocito pri
nagl'im temperaturnim promenama (npr. u proleee). Dok su dimnjaci Racli izbegavanja nesporazurna obelezavanje dimnjaka u nacrtima
u tim slucajevima jos hladi, a spoljni vazduh naglo se zagreje, nastaje vrsi se kao sto je pokazano na s1. 35 i 36.
suviSe mala razlika izmedu temperature ga-
soya i spoljnjeg vazduha i promaja oslabi
ili cak postane i negativna (s~ueaj u 3. pri-
meru str. 53). U ovakvom slueaju mora se
GRUPN! DtMNJAK
u dimnjaku zapaliti papir, slama iIi sli~na
ma:terija koja naglim gorenjem zameni hla-
dan vazduh iz dimnjaka toplim i stVOrl
ITID uslove za potrebnu jaeinu pl'Omaje.
Uspor vetra nastaje iz raznih razloga
a obieno na onim mestima gde neki deo NOZICA
S1. 34 - Uspor vetra gradevine nadvisuje drugi (zid, krov 'ltd.) ,ONO
(s1. ::J4), ili u blizini drvec3. Vetar udara (:
vise zido,ve i u njihovoj senei izaziva vrtloge i poviseni pritisak koji 81. 35 -~ Nazivi delova dimnjaka
,d~luje suprotno od promaje i isteruje plamen i dim u prostoriju.

-3 Dimenzionisanje dimnjaka -5 Polozaj dimnjall:H u osnovi

Dimenzionisanje dimnjaka maze' se tacna izvrSiti vodeCi racuna
o kolicmi i temper,aturi gasova koje treba odvesti, odnosno 0 vrsti go-
riva, 0 vi.:;ini, preseku i obliku dimnjaka, 0 vrsti peCi, 0 trajanju lozenja
itd. Ovaj raeun je' komplikovana i za nase svrhe nepotreban. Mi eerno
sa dovoljnom taenosell odredivati presek, odnosno na gotov~ preseke dirn-
nih kanala prikljucivati onoliko peei ,kako je to pokazano na tabl. 32.
Tablica je izraetUlata za climnjak visine 8,0 m. Na dimnjak-e
14/14 em viSe od 12 metara mogu se prikljuCiti 3 gvozdene iIi kaljeve
Dimnjaci treba na budu p()stavljeni principijelno u uDutrasnjosl.i
zgrade.,-Na taj".naCin nisu izlozeni hladenju. Najbolje je ako su u sarnom
slemenu, jer tada je wlik deo di.rruniaka u tavanu, a sarno mali deo izmJ
iznad krova. OSiffi toga izmedu dimnjaka i kose povrsine krova ne po":-
srtoji takozvani dzep u kojem postoji opasnosrt: cia Se skupi 'voda i proeuri
u lavan (s1. 37 i 3S-a).
Ni u .kojem slucaju ne treba dimnjak postavljati u spoljne zidove.
Tamo su oni po eeloj svojoj duzini izlozeni hladenju, samo mali 'deo

56 57
dimnjaka S'e nalazi u tavanu, dok je veliki deo njegov izvan krova (iZlozen
hladenju), tesko pristupacan za Ciscenje i osim toga i rdavo izgleda
(sl. 38).
Ako ni na koji nacin nije
mogucno izbeci postavljanje dim-
DIMNJAK njaka u spoljnjem zidu, tada deb-
Ijina spoljnjeg obimnog zida dim-
njaka mora biti najmanje 25 em,
i taj dec mora biti olepljen mal-
NEUPOTREBLJENI terom nepropusnim za vlagu-- (sl.
DIMNJAK 39-1). Cesto ni, ovo nije dov6:jno
nego se mora izvrSiti toplotna izo-
laeija bilo u vidu vazdusne suplji-
ne (s1. 39-2) koju, radi boljeg efek-
PLlNSKI DIMNJAK ta, treba ispuniti sljakom, hila ob-
laganjem heraklitom, plutenim
plocama ill drugim sredstvom za
toplotnu izolaciju (s1. 39-3).
VENTILAboNI KANAL Da bi diimnjaci bili sto top-
liji,treba dimne kanale po moguc-
nosti spajati u grupe (s1. 37 i 40).
Tada se oni uzajamno greju, dim~
DIMNJAK S OTVOROM njak je jeJ7tiniji (manja kubatura
ZA CI-SCENJE zida) i ima manje prodora kroz
l\:'rov. Na taj nacin ima manje
81. 36 -- Ozillake dimnjaka u oSillovi osetljivih mesta, manje opsivanja
dimnjaka limom i krov'bolje iz-
gleda.
[0 [0
ITl
tJj
81. 37 - Dimnjak u sredini S1. 38 - Dimnjaci u spolj~
zgrade njim zidovima
58
Dimnjaci u unutrasnjosti zgra-
de mogu se postavljati iIi u sred-
njim opterecenim zidovima (s1. 41)
iIi u pregradnim, neopterecenim
1 zidovima (s1. 42). Prednosti prvog
naeina su_ manje dimnjackog zida,
jer nije potrebnq -pojacanje, i lakse
Ciscenje climnjaka, jer se dimnja-
cka Vl1ata nalaze u hodniku podru-
rna. U drugom slucaju (s1. 42) preg-
radni zidovi mnraju se- pojacati
2
3
51. 39 - Dinmikanali u spoljnom Sl. 40 - Grupni
zidu dirnnjak
na debljinu 38 em, a dimnjacka vraia- se tada ne n2JaZE' u podrum··
skorn hodniku nego u drugim prostorijama podruma. Zbog toga je Cis-
cenje otezano, i1i se zbog ri?;c~ni"l mora
oduzimati prostor na stetu pomenutih pro-
storija.
Drugi naem ima liz drugih prednosti.
Tako Be grede meduspratnih konstrukcija mogu
polagati bez vecih izmena, krovni vezaci ta-
}rode, peci 'se mogu lakse prikljuCiti na dimne
kanale, dimujak poloz€n upravno na sleme ima
manji dzep nego onaj koji l-ezi parale),no sa
fflTfTTfT
slemenom.
U nekim slucajev-ima mogu se dim-
njacka vrata u podrumu ipak postaviti u hod-
niku podnima mada BU dimni kariali postavljeni
u pregnidnom zidu (s1. 43). Pogresno je ovakav
siucaj reSavati na nacin prikazan na s1. 44 i
postavlj,ati za vise kanala jedna dimnjacka vrata.
"
-6 Vrste dimnjaka
Pr€!ma materijalu od kojega su naClU]em
dimnjaci se dele na zidane, montazne i specl·· 81. 41 - Dimnjak u
jalne dimnjake. srednjem zidu
59

Prema polozaju dna dimnjaci mogu biti podrumski i etazni. Pod.
rum.ski se sVl's.avaju u najnizoj eta2.i (podrumu) -gde se nalaze otvon za
81. 42 - Dimnjak u pregradnom zidu
ciS6enje (dimnjacka vrata). U etainih dno dimnog kanala s vratima za
ciS6enje nail8zi - se u Oillom spratu gde se nalazi prikljuCak za pee. Etami
lZOLACI J
81. 43 - Nozica dimnjaka s homim otvorima S1. 44 - Nozica
dimnjaka sa za~
jednickim otvororn
dimnjaei se postavljaju u slucaju da dimni klaJ1.ain nije mo%ueno provuei
do podrwna; sto se deSava obicno kad se osn.~ve po spratovlma ~e pon~v~
Ija:ju iIi kad POStOJl neka druga smetnJa. EtazTIl
dimnjaci se Ciste na spratovima i zbog toga
dimnjacka vrata nikad ne treba cia su u stam-
benim prostorijama nego u kuhinji, ku-patilu
HOONIK S08A
i s1. Pri postavljanju ovih vrata tr-eba obratiti
painju na to da ne budu zaklonjena kakvim
--J predmetom (pee, st-ednjak, kada,. delavi name- .
staja), cime se onemogueava ciseenj~.
U specijalnom slucaju kad se sobna pee
10zi iz hodnika etaz-ni dimnjak moze imati dno
neposredno ispod lozista peel. Na 61 45 pri-
kazana je osnova i presek peci -i dimnog· kanala.
Ovaj se zavr5ava u pretprostoru ispred 10ziMa
i u tome slucaju se njegova dno zatvara kliz-
nim lZatvaracem od lima. Pri Ciseenju dimnjaka
cad pacta u 102.i5te i ne zapr:ja se okolina.
S1. 45 - Etazni dimni
kanal sa dnom dspred Prema nacmu vodenja 'trase dimnjaci
loiista peei mogu biti pravi i povijeni (izlomlj-?ni),
60
DlmnJaCl treba po pravHu da budu pravl. Ako to ni na koji nacin
nije mogucno izvestI, dozvoljava se povijanje (»vucenje«) ito najvise
do 30" od vertikale (sl. 46).
Kako- je za jaCinu promaje merodavna visina
a ne duzina dimnog kanala, povijen dirnni kana!. se
produzuJe, pojavljuje se potreba podupiranja Hi
fundiranja povijenog dela dimnjRka i zbog toga !:O<e
trosi vise gradevinskog materijala i radne snage. S
povecanjem duzine i rr;tenjanjem pravca poveeavaju
se o'tpori i smanjuje jacina promaje. OSim toga na
kosim' delovima postoji opasnost da se dimnicarskom
kuglom probije dimnj:ak, lakSe se nasla±e cad 1 ote-
zava Be dimnicarski posao. 1z o'Voga se vidi da ver-
tikalni dimnjaci imaju rnnogo prednosti nad lom-
Ijenima i zbog toga ove treba izbegavati. 81. 46 _ Povijanje
Menjanje pravca ne sme se vrsiti u visini dimnjalm
meduspratne konstrukcije nego 20 ... 30 em iznad
pada, a mora se preei na'vertikalu ispad tavanice. I{:ad bi prelom bio u
visini meduspratne konstrukcije, u slucaju kvara 'nemogucno hi bila pro-
nad gresku. U kosini se ne smeju prikljuciti peci. Ni u kojem slucaju ne
sme Be povijanjem smanjiti ill povecati povrsina preseka climnog kanala.
Povijanje u dva pravea treba izbegavati. ~
Na s1. 47 pokazano je u preseku vise vrsta dimnjaka za visespratnu
zgradu. Normalni i najbOlji dimnjak (oznaka A) ima Bve kanale prave
i Bvi se svrsavaju u podrumu odakle se laka cad povremeno ocisti. Ovakva
vrBgA dimnljaka ima jedini nedostatak sto svi prikljucci - pa prema tome
i p@'Ci - nisu u istoj vertlkali, nego SU za po jedan kanal pomereni. Ovo
pomeranje iznosi u zidanih dimnjaka za svaki sprat po 26 em, i npr.
u cetvorospratnoj zgradi izmedu najnize i najviSe peel iznosi 104 em.
Kako se u visespratnim zgradama osnove obiCno ponavljajll i pregradni
zidovi su jedan iznad drugog, mora se pribed povijanju dimnjaka (ozna-
ka B). U ovom slucaju se sve cevi svrsavaju takode u podrumu, .ali se svi
prikljucci, nalaze u istoj vertikali.
, Na s1. 47-C prikazan je etazni dimnjak sa 4 kanala. I ovde BU ka-
nali pravi, ali iSU prik1jucci po spratovima pomereni kao i kad A. Da bi
se avo izbeglo moraju se i etaZni dimnjaei povijati (oznaka D).
Na s1. 47-E prikazan je sabirni ilimnjak sa skupljacem cadi koji
se nalazi u podrumu u vidu prosirenog dimnog kanala s vratima za
ciScenje. Od ovog skupljaca povij.anjem na svakom spratu odvajaju se
pajedini dimni kanali i na taj naCin se skupljac postepeno razgranava.
Kalw svi kanali medusobno komuniciraju, da l1e bi doslo do pogre.sne
promaje bezuslovno je potrebno ispod svakog prik1jucka ugraditi klizni
zatvarac od lima (s1. 48) koji se otvara sarno pri ciscpnju i koji mora
dobro zatvarati da- ne bi na tome mestu dimnf 'kanal l'Ihao odusku. Ovaj
zatvarac mora bili postavljen od poda' najmanje na 10 em, a -izmedu njega_
i prikljucka mora biti najmanje 50 cm.
Ovakav dimnjak ima sve prikljucke u istoj vertikali. N edostatak
mu je povijanje i zatvaraci koji se pri Ciscenju lako mogu ostetiti, -i dosta
je skup. Upotrebljava se na mes'tima gde je potrebno da prikljucci budu
61
 ·z = 0.. Ln U istoj vertikali, a izvodenje na naCin prikazan pod oznakom B iz nekih
"'UJ
....
UJ_
0>
>0
00..
~

t Lt I razlOga lllJe mogucno (npr. zbog slabljenja zida iIi rasporeda u podrumu).
Na sl. 47-F prikazan je presek dim-
njaka sa skupljacem cadi i zatvaracima, U
kojega se climni kanali povijaju na dye
strane. Prikljucci nisu u jednoj nego u dYe
vertikale i pomereni Bli za 52 em. Ovakav
dimnjak ima jedan kana~ viSe nego koUka
je potrebno za prikljucke ion' sluzi sarno za
Z
0:: ciscenje. Ovaj dimnjak nema Bve dobre KUZNI
strane dimnjaka S oznukom E, a ima Bve ZATVARAC
<Xl
«
·UJ
njegove nedostatke. Upotrebljava se sarno u
specijalniru slucajevima kad drugo .resenje
nije mogucno,
UJ
-7 Konstruktivni principi
81. 48 - Prikljuc-ak, na sa.-
Presek dimnog kana~a najbolje je dn birn'i dimnjak
bude-kruzni. U kruga je obim U odnosu n':'l
PDwsinu manji nego u svih astalih geometrijskih slika, pa su i otpori u
kr'iZuog preseka najmanji. U ootali~ presecima nastaju rrmtvi uglovi koji
povecavaju otpore kre'tanja gasova (sL 49). U pI1avougaonog preseka strane
ne smeju prekoraCi'ti odnos 1 : 1,5 (s1.. 50).

1.5

u
81. 49 - 0'
'10"

Preseci dimnih kanala

,,~}
81. 50 -
21

skana dimnog
kana!a
Presek dimnog kanala ne sme se ni suzavati ni p!1oSirivati. Suza-
Odnos

vanj-em se stvaTa usporavanje, a prosirivanjem se stvaraju nepotrebni

vrtlozi. Do suzavanja
preseka cesto dolazi ne-

~I
hoticnim uvlacenjem
cunkova u kanal (,s1. 51),
provlacenjem i polaga-
njem betonskih i gvoz- 101
':~II·
denih greda na dim-
njacki zid ill postav- • c,' ;0
Ijanjem cunka uzeg pre-
seka na dimnjak. i I .

Visina dimnjaka S1. 51 -- Sp.tenja pre.seka dimnog kanala

treba da bUde tolika
da bude obezbeclena dobra pTomaja. U visespratnih zgrada u pitanju je

«== pooJ.ednji sprat, odnosno mansarda, a najcesce je da prizemne kuce ne-

maju do,voljno visok dirnnjak. Najmanja visina dimnjaka, merena od
loZista do u.sca dimnjaka, iznosi 5 .. , 7 m (s1. 52).
62
63
 Za skupljanje cadi dimnjaci pri dnu moraju imati i~vestan pro- . Najmanja de~ljin~ o~imnih zidova dimnog kanala iznqsLpola opeke,
star. Od poslednjeg prikljucka do dna, kana.Ia potrebno ~.e d~ bude tJ. 12 cm. v,!radenJe vdlmnJ~k.a od opeka nasatice zabranjenn.je,.jer se'.ua
1/10 korisne visine dimnjaka (s1. 53). Aka Joe ovaJ razmak man]l od -/10 ko- ovakav nacm ne moze postl6 nepropusnost dimnjaka za gasq.ve;.

• b c
-I
§r
;:;-,1
I
L

S1. 52 - Najmallja visina 51. 53 - Skupl'janje cadi u nozici

dimnjaka dimnjaka
risne visine, tada ce se potreban prostor za skupljanje cadi obezbediti
pl~osirenjem nozice dimnog kanala, . v'/"# . •
Zidovi dimnjaka mo,raju biti nepropusm. Zbog to~a) ;71:0 .J~ manJe
horizontalnih i vertikalnih spojnica tim bolje, jer U sVlh spOJUlca po~
sto-ji opasnost od propustanja gasova. Narocito je vazno da pregrade budu
neostecene i cia nema komunikacije izmedu susednih dimnih kanala, jer
je vrlo tesko ustanoviti gresku i mesta .kvara.
-8 Zidani dirnnjaci
Zidani dimnjaci su zbog svojih rdavih svojstava zast~reln povtr:-bno ?~
bilo zameniti ih novijim i boljim konstrukcijan:a. M~~u!lm, ~ .r:-asoJ zem·F
oni su zasad skoro iskljucivo u upotrebi i zato cemo Ih detal]lli)e upoznatl.
Dimnjaci se zidaju, zajedno s ostalim zi~ovima, ?d ope~ norrnal-
nih dimenzija. Na s1. 54 prikazano je nekolika honzontalnlh preseka
ovakvih dimnjaka.
S1. 55 - Slabljenje 81. 56 - ' Z1danje poV'ijenog dimnjaka
dimnjaka ugradivanjem
. Deblji.na o~ 12 c.~ r:e sme se ni na koji nacin oslabiti (ug;~divanjem
uglavka III ceVl, poblJan]etn kuka, zavrlnjeva za kamen itd.) (51. 55). Isto
tako,.na ?v:: ~ido:,e ?e sl1).eju se osl.a??-jati meduspratne konstrukcije, nego
se dlmn]aCl lmaJu lzmenama zaobIcl (s1. 41 i 42). Ovo vaii i za armi-
ranobetonske meauspratne konstrukcije. .
OP.eka od koje Sfi,O zidaju dimnjaci mora biti narocito probrana, a
sarno zldanje ima se izvrsiti najpazljivije. NaroCito se ima paziti da sve
spojnice 'budu dobra ispunjene malterom da ne bi gdegod bilo oduske.
Unul:rasnjost dimnih kanala moze se fugovati, dersovati iIi malte-
rom olepili. Poslednji nacin maze se upotrebiti samo sa produznim mal--
terom. Kako se medutim maHer prilikom Ciscenja obieno obije i' otpada
povrsine postanu hrapavije nego u prva dva naema. '
otpori se povecavaju i zbog toga ovaj nacin ne moze
se preporuCiti.
Pri povijanju zidanih dimnjalci 'mora se na-
rocita pafuja obratili na izradu kosog dela dimnjaka
~?1. 5.6). Stepenasta izr~da fa) nije dobra zbog p r9-
s!;.renJa pr?seka, hrapavlh zl~ova i ote:ranog Ciscenjli.
U kresamh opeka, (b) 'povrsma je takode hrapava i
opeke se na ostrim uglovima lako ostete. Jedino do-
bar nacin prikazan je na s1. 56-c, gde se opeke" Sl.
polaz.Vu upravno na osovinu dimno!! kanala. Treba 57 - Prelom
v. '-' povijenog'
narOCltu paznju obratiti da se pre.sek kanala na dimnjaka
kosipi ne prosiri. Na konveksnom mestu preloma ..
potreb~o je ugraditi ko~ade okruglog zeleza radi zastite ad dinmicar. . "·
s~og ;tzeta s kuglom kOJe na tome mestu struze ivicu prilikom. ciscenja
dunnJaka (sl. 57). .. .
. Zbog opasno~~ ad p?~a~a ~an::cito je patrehrio. _obratitl. paznju', ~a
dr v€ne konstrukclJe u blizlDl dImnJaka. Da ~.e: ,r.~J1j{lce i rogovi ne smej,u _

64 5 Grejanje i vettenje
6S
oslanjati na zidove dimnjaka sarno se po sebi razume. Mada se avo ne ~ M~mtazni dir:mjaci se ?biCn? ~ravev od fasonskili komada sa glat-
sme aozvOiliti s jedne strane zbog toga §to se zidovi dimnJaka rie smeju karn dlmnorn ceVl, bez vertikalnih 1 sa sto manje horizontalnih ..
opteretiti, a s druge strane zbog opasnosti od poZara, ovo se relativno U upotrebi su cevi od samota i pecene gline iznutra glaziransPoJnklc~.
Oesto desava i pcymrima je ovqkav nesavestan rad, cesto uzrok. Pri pI"olazu se nastav 1"JaJu k ao 1can a lzaClOne
i·
Ce\'l i zaptivaju glinom a mogu bToJe.
. , e,
od va::best:;:o-cementnih cevi koje se zaptivaju cernentnim malte;o~l
EPOVI Ulos~, duzme ok~ 5? ~, postavljaju se zbog stabilnosti dimnjaka i st~
lUanJe propus~o:stl dimn:h c~v;i smaimutv (s1. 60) i obziduju se obienim
o.pe~a. UIOSCI m~gu lmatl 1 pravougaoni presek, a pregrade ovakvih
dlmnJaka mogu brti i tanje od 1/
ope~e. 2
Dimnjaci od azbestno-cementnih -
cevi prave se kruznog i cetvrtastag pre-
sek~ s naglavcima. Dimenzije okruglih
ceVl Su 0 100, 125, 150, 175 i 200 mm. =, 1=1:
15 2
Cetvrtaste cevi prave se u dimenzijama
120/120, 180/180, 120/180 i 120/240 mm.
Debljina zida svih cevi je 7 mm. Uz ave
cevi postoje i fasonski delovi za pri-
II~ j
kljuCke (lukovi i racve) i vrata za revi- 81. 60 - Dimnjlllt s cevnim
ziju i eiscenje. uloscima
Duzina .cevi j~ 61~ 122 i 183 em. Spajanje cevi vrsi se umetanjem cevi
u n'7glavak 1 zaptIvanJem c~m. malteram 1 : 1 ili azbestnom (srnesa azbe-
sta 1 cementa! : l):NaglavCl treb8: d~ bu~u posta,:ljeni nagore zbog even-
81. 58 - Prodor dirnnjaka k.roz 81. 59 -- Glava dimnjaka tualnog procunvanJa katrana. SpoJevl ceVl ne smeJu se vrsiti u tavanicama.
drvenu tavanieu u slemcnu
N~ s1. 6-: prikazan j~ monta~n~ dimnjak koji se sastoji od omotaea i
k.Doz, ,meduspra,tne drvene konstrukcije mora se strogo paziti da drrveni pa?ebruh ulozaka vd ceVl. Omomc lffia s unutrasnje strane vebra pomocu
konstruktivni delovi budu izolovani od pozara. Zbog toga ,unutraSnje kOJih se odreduje mesto
povrSine dimnih kanala maraju biti najmanje 20 cm udaljene od drvenih ulosku i ujedno ulcrucuju,
delova m'eduspratne konstrukcije, a meduprostor mOra biti ispunjen ~idovi omataca. Supljine
sa 2 ... 3 'reda crepova' sa smaknutim spojnicama, u blatu (s1. 58). Ovaj lzmedu cevi i omotaca slu-
meduprostor je joo bolje ispuniti betonom. ze za izolaciju. Dimnjak je

10 1
Na mestu prodora dimnjaka kroz krov potrebno je obratiti paZnju od lakog betona (beton od
da opsivanje bude pravilno izvedeno da ne bi doslo do' procurlvanja, a tucane opeke).

1
osim toga i do provlaZivanja dimnjaka. Prodor dimnjaka kroz krov je U N emackoj BU u
osetljivo, mesto i tehnicki i termotehnicki. Najispravnije se reSava aka
upotr,e~i t.akozvani »Sofer- f----2~
dimnjak prolazi kroz sleme (vidi ,<;1. 37). U tom slucaju moze se ovaj pro- -kamml« (51. 62). To su di- ~
dor ispravno resiti bez limenog opsivanja (51. 59). Ujedno se postize i mnjaci od lakog betona (ad PI 0
bolji kvalitet dimnjaka jer se obimni zidovi dimnjalrn izvode debljine tucane opeke) sa supljina- ('0') ~
I(} I(}

2fl, em te je dimnjak manje izloZen hladenju. rna. Fasonslti delovi su du- , - . r

tine oko 70 ern, a spajaju _ . '
-9 'M '0 n t a zn ~ dim n j a c i se medusobom na zasek. Za 51. 61 _ MontaZni 51. 62 - Montazni
prikljucke i otvore za ci~ dimnjak dimnjak tipa
KaQ sto smo ranije videli, !'ito je unutarnja povrsina dimnih kanala scenje upotrebljavaju se »Scholer«
glatkija i sto manje iroa verlikalnih i horlzontalnih spojnica tim je dim- specij alni delovi.
njak bolji. Zbog toga se. zidani dimnjaci u novije vreme sve vise zame-
njuju' montaznim climnjacima. . Da bi se ?bezbed~~ dobro funkcionisanje ovakvih joo neispitanih dim-
Materijal od" kojega se 'pravi dimnjak treba da je dobar toplotni 10Jaka . od n~v~h. mater:J~a p<?treb~? je dimnjake ispitati na taj nacin sto .
cev~~ sagradlh ~ot~eb~l ~lmnJak VlSllle oko 4,0 m i 3, . 4 dana pe-rmanentno
izollator i da je otpocan protiv uticaja plinova i visokih temperatura. Zbog
toga- se montaini dimnjaci 'prave abiena od peeene gline, samota, tucane
opeke i od drugih vrst. lakog beton•. I
1
lazltI, a P~~O~,.lsp'ltah r:Jcgova spoljasnost i unutrasnjost.
PostOJI JOs cltav mz montaznih dimnjaka raznih marIti slicne kon-
strukcije i svojstava.

66 .. 67
 Precnici ovih dimnjaka, kao sto je ranije pomenuto, mogu biti za
lIs manji ad zidanih jer je unutra.snjost po pravilu vrio glatka. Blokovi imaju po eeloj du~ini rub a kak 'd .
strane, zleb iIi zasek u koji pM zidanju , ud e 0 ~t oTIJe tako" i. s gomj~
zaptiva horizontalnu spoJ'nicu Ok d' 'ak m er. (prod.uzm 1 :2:6) 1
, 0 IffiTIJ a se TIazlda zld od opeke
-10 Speeijaini dimnjaei
DIMQVUK DETALJ A
Specijalnim dimnjacima nazivamo one koji su .tako konstruisani da
se na isti kanal mogu prikljuCiti ognjista raznih etaza. lj~f-lLlfl
Preqnost Q]lak.vih dimnjaka dolazi do izraza u mnogospratnim zgra-
dama gde velik broj obicnih kanaJla (za svaki sprat po jedan) zauzima
veliku duzinu i povrsinu u osnovi, a osim toga nastaju poteskoee s pri-
kljuCivahjem ognjiSta.
i~T

=15+P~,1
tDj
~1
Dimnjak sistema }}Sent{( ()}Shuntl() (s1. 63) ima kvadratru sabirni
kanal 20 X 20 em s kojim se po spratovima povezuje prikljucni kanal
20 X 12 em, cija duZina je jednaka visini sprata. Dimnjak se sastoji ad
normalnih blokova visine 25 em sa po dva otvora (1), a ,prikljucni kana!
se uliva u sabirni posebnim biokom s jednom zakosenom unutrasnjom
siranicom (2).
:1 ~" __'_'----I
IV
Odlazni plinovi u prikljucnom kanalu zbog njegove visine dobiju
dovoljnu pocetnu brzinu, ulivaju se u zajednicki sabirni kanal taka da ne
ometaju strujanje plinova drugih prikljucaka j sprecavaju obrnutu. pro-
maju.
Svako ognjiSte ima svoj kanal i zbog toga prekomerno uvlacenje pri-
kljucne eevi peei u dimni kanal ne ometa promaju u sabirnom -zajednickom
kanalu.
Blokovi originalnog ilimnjaka su izradeni ad pueolanskog betona,
a ffiogu biti i ad drugog materijala koji odgovara uslovima. '
1
Za prikljucivanje ognjiSta postaj e posebni blokovi s kruzniffi otvo- Ij
rom (5), a za ciseenje i pregled dimnjaka biokovi imaju cetvrtaste otvore
(6, 7 i 8). Podrumski deo dimnjaka ima blokove bez pregrade (3). I
Uslovi· koji se moraju ispuniti da bi ovaj dimnjak funkcionisao BU:
1. Na jedan sabirni kanal 20 X 20 em mogu se prikljuciti najvise 5
1
ognjiSta.
2. Na prikljucni kanal mo,ze se spO'jiti sarno jedno ognjiSte.
3. Lomljenje trase po praviQu nije dozvoljeno. Izuzetno se mogu
dOzVoliti skretanja ad vertikale pod uglom od najmanje 60 0 sa horizonta-
10m, ali sarno za kratke deonice. .
4. - Na sabirrii kanal se mogu prikljuCiti ognjiSta samo aka od pri-
kljucka do gria glave dimnjaka ima najm~nje 7,0 m.
Originalni »5enh-dimnjak uvek ima dimovuk od betana cetvrtaste PR.
osnove, s kruznim prstenovima i plocom.
Zbog uslova 4, na ovaj dimnjak se ne maze prikljuciti najvisa etaza,
osim u izuzetrum slucajevima. Zato se ona prikljucuje na posebni kanal
20/12 em i vom do grla glave dimnjaka. Za ovu svrhu se u takvom slueaju
dimnjak zavrsava biokovima s jednim sabirnim i dva prikljucna kanala
(blok 4).
Da bi se kanali mogli svesti u kruzni dimovuk, pravi se posebni prc-
lazni biok ispod dimovuka.
Sl. 63 - Specijalni dimnjak tipa "Shunt(\;
68
69
(obicne, a bolje od suplje) debljine 12 cm Hi 7 cm u produznom malteru ~d 1/4 visine dimnj~, a .,z:ajIn:anje, 4,0 m. Visina grla dimnjaka iznad·
koji sluzi kao mehanicka i terrnicka zaStita, ~lemena krova mora lznosltl naJmanJe 10m a treba, da je veca od svih
,CiScenje sabitnog kanala vrsi se kroz owor pri dnu (blok 8) koji konstrukcija ili drugih predmeta u krug~ pre'cnika 30 m.
se obieno nalazi u podrumu, a ciscenje prikljucnih kanala se mora vrsiti
po spratovima (blok 7).
A U,
Sent-dimnjak zauzima u osnovi manju povrsinu nego obicni dim-
njak s 3 kanala, ali .je njegova primena opravdana tek u zgradama s
5 i vise spratova. Ohiem dimnjak: s kanalima 14/14 em za zgradu s
0'
11 etaZa ima duzinu 2,98 m, a povrsinu 1,12 m 2 • Sent-dimnjak: s oblogom
ad opeke nasatice za isti broj ognjiSta ima duiinu 1(10 m, a pbvrSinu
O,~6 m 2 ,
OPEKA
DugogodiSnja iskustva u Belgiji i Holandiji i temeljna labmato-
rijska ispitivanja u Francuslrojl) pokazali su da' pravilno izradeni Sent-
-dimnjak funkcionise besprekorno, a opasnosti ad eksplozije i paljenja ~~1t LEPE
STNA
VAN ICE
nisu veCe nego U obicnih dimnjaka,
»TermojoT{(-dimnjak zasnovan je na principu povecanja preseka
kanala po visini srazmerno prikljucivanju ognjiSta, narocito dobraj ter- "
mickoj izolaciji i smanjivanju otpora strujanju. 8 -CE
• 250 1501100
Ovaj dimnjak (s1. 64) je po pravilu kruznog preseka (najmanji duzni
otpori) i sastoji se od cevi s nagIavcima okrenutim nag ore. Cevi su od
materijala otpornog na vatri (samot, keramicne em, opecni beton, pu- 4 AZB ST
OPEKA
colanski beton, azb. cement), s glatkim unutrasnjim povrsinama. Zap-
tivanje naglavka VI'Ed se materijalom otporniro pri visokoj temperaturi
i nepropusnim za plinove (samotni malter, azbest, stakl. vuna).
Bez obzira na materijal od kojeg su cevi dimnjak se uvek mora
terrnicki dobro izolovati i to materijalom koji podnosi visok-e tempera-
ture odlaznih plinova (do 400°C), Za termiCku izolaciju se upotrebljava
sljakovuna, staklena vuna, infuzorijska zem1ja, magnezit i dr, Oko ter-
micki izolovanog ,dimnjaka postavlja se ohloga od opeke, rabica iIi druge
konstrukcije koja treba da stiti dimnjak od mehanickih povreda i da
doprinese boljoj termickoj izolaciji.
Da bi se cevni kanal mogao. istezati i skupljati mora se na svakom
spoju cevnih delova predvideti dilai:acioni spoj u zavisnosti od koefici-
jenta sirenja materijalacevi. Ovo se lako postize um.etanjem u nag{lavak
II
prstena od azbestnog gajtana
U prodoru kroz meduspratnu konstrukciju cevi se moraju slobodno
siriti. Zato otvor treba da je nesro siri, a cevi po celoj duzini prodora
omotane azbestnom lepenkom. AZ8.~CEM
¢I 250
Na svakoj e"tazi se dimni kanali poduhvataju konzolno, da bi se
AZ8,~CEM
tezina kolone. cevi prenela na konsLTukciju zgrade i sprecilo oStecivanje . ISO
cevi zbog sopstvene tezine. Of'EKA
Dimnjak mora biti pray, bez prelamanja trase. Razmak izmedu
loziSta najviseg prikljucenog ognjiSta i grla dimnjaka ne sme hiti manji

1) Cahiers du Centre scientifique et technique du biHdment Ng 15 - Cahier

143 (1952).
»0 projektiranju i izvedbi dimnjaka sa zajednicltim dovodnim kanaloml: (Sb
3-Strucnu blblioteka Suveza arhitekata Hrvatske - Zagreb).
81. 64 - Spectjalni dimnjak tipa »Termoior«

70
71
 Dimenzionisanje Termofor-climnjaka se moze izvrsiti prema tabl. ' 33 uzgon toplih odlaznih gasava -je potPUDO dovaljan da ill advede u atmo-
u kojoj Sil za zgrade do 12 etaza navedeni precnici dimnih kanala u rum sfent. '
prema broju prikljucenih ognjista'na svakoj etazi. " Zbvo~ v~like kolicine vodene pare lroja se mooe kondenzovati u
Na 51. 64 je prikazan primer unutra,sn]ostI kan,ale:, m~ra se o,ovoj, cinjenici narocito voditi racuna, Zbag
Tablica 33 - Precnici Termofor-dimnjaka Termofor-dimnjaka ad azb. cement- toga msu pogo~ ~ldaDl kan,~li, kO)l s: Iako mogu provlaZiti, nego se oni
nih cevi koje BU stavljene u kva-
Broj prikljucaka
na svakoj etazi
I
dratne azb, cern.· kanale, a medu-
• "I' k
prave od glazu:amh keramlckih eeVl, ad· specijalnih fasonskih b1.okova
:la~injenih o~ materij~a koji slabo upijaju vIagu, ad azbestnog c~enta
BRO) 'c--'---:c-"-~~I prostor je ispunJen S Ja ovunom. 1 lu::;a pre~C€nog sl~Jem 'O~ova: Da ne hi doolo do hlao'Emja i onako ne
ETA2E 2 3 Dirhne cevi se oslanjaju na stropr:1.U SUVlse vreIih, g.asova 1,_. prekldanJa potrebne male promaje, pri cemu se i
Precnici
-,' arm, bet. plocu jOreko azb, lepenke, kandenzovanJe vodene- pate pojacava, kanali moraju -biti dobro termiclti
dim nih kanala 0 mm Zaptivanje dimnih cevi je azbest- i~olov?n_i. Kako i pored toga doJazi .do, kondenzovanja pare, cevi s naglav-
nim gajtanom. No.zica dimnjaka s elma 1 cunkove treba tako postavl]8tl da ne dode do procurivanja Imn-
~
3
~;g
150
II
175
gg g~
175
vratima za ciscenje ima udubinu u
kojoj se nalazi limeni lonac za ka-
denza~a (obrn~rto o~ ~movodnih), a u nozici kanala dobrD je predvideti
mogucna~t prikuplJanJa kondenzata s ispustom,
4 175 175 200 transki kondenzat koji se pojavljuje Preporucuje se da se svaka plinska pee p~'iJdjuci na pooebnu od-
5 175 200 '200 u pocetku lozenja zbog jos hladnih vo?nu ~~~, ali je, kao i ': o?j~~h dimnjaka, dozvoljeno da se vise plin-
6 1 7 5 , 200 225 cevi i zbog njihove glatkoce se sli- s~~ peCl lStOg~. sprat~ ~n~JUC.l ne: jednu cev ukupno potrebnog preseka.
7
8
9
175
200
200
,I200
225
225
225
225
250
va na dno dimnjaka NIJe preporuOl]lVO priklJuclvatl plmske peCi na dimne eevi koje odvode
pradukte sagorevanja loiiSta ~a c~stim. gorivom. Zbog toga unO-vim zgra-
10 200 225 250
11 200! 250 250
-11 Plinski dimnjaci , dama'treba bezuslovno predVldeti za plinske peci posebne odvodne kanale.
Dimenzionisanje plinskih dim-
_]2~~,--_~~~~_i ""_2_5_0_,--_2_50_~ Plinski dimnjaci sluze za od-
vodenje gasova plinskih peCi i dru-
I njaka moze se izvrsiti prema tabL 34

gih plinskih naprava u zgradama1), Oni se razlikuju od obicnih dimnjaka i gde je prema potrosnji plinske peb Tablica 34 - Precnici pIinskih dimnjaka
na cas odreden precnik advodne cevi.
jer su produkti sagorevanja plina drugaciji, a drugacija im je i uloga i Ako se vi,se plinskih peei prikljucuje -·~trosl~·:--I- Pre~~-;:::!
dimenzije,
Pri sagorevanju gradskog pEna u pornenutim plinskiin pecima 1
na istu cev tada njena povrsina mora
biti jednaka sumi pavrsina svih pri-
~jJ~ I~~;~r'~~; di::k, I
produkti sagorrevanja koje treba dimnjakom odvesti su vodena I?ara i
ugljen-dioksid. 1 m S pUna daje pri sagorevanju 1 kg 'vodene pare 1 aka
II kljueaka, Na primer: Tri pe-ei sa
potroonjom od 2,0 m·q/h zahtevaju
],8" 2,4
2,4 .. 4,2! 9 64
'~I I ~~' I
4.2... 5,4 1]0
1 kg (0 5 m S) ugljen-diaksida. Osirn ovih produkata - u odlaznim gaso- odvodnu eev 0 14 em (3 X 50 = I
virna m'ta
azota, a ako upotrebljeru ugalj sadrzava veliku koliCinu. surn-
1 = 150 cm2, cemu orlgovara 0 14 em
78

I sa 150 'cm2), 5,4 ... 6,6 Ill! 95 14x J4 I

pora i pUn nije u dovoljnoj meri pre~iscen, tada iroa i sumpo.~ne kiselin~ 6,6 .. 8,4 12 1113 .
koja ima vrlo neugodan zadah i nagnza neke pre-dmete u kUCl, Ma::la OVl , 8,4 .. ,10,2 ,13 132
odlazni gasovi nisu otrovni, ani u veeim kdlicinama mogu ~ko~ti z~avlju,
a velika kolicina vodene pare moze se kondenzovati na zldovuna 1 pred- -12 Otvori za ciscenje 1~]2,6 1,-'.4 __ ~i~-~--I
metima i pravlaziti ih. Zbog toga ove produkte sagorevar].ja tr~ba odves1..i i Da bi se dimnjaci mogli Clstiti ! 126
, ' .. 162
I -15
", 177 14
lExx 20
18
iz prostorij e POffioeu dimnih kanala. moraju se predvideti na njima otvori 16 ,200
16,2 ... 19,8 i i
0 20
Ulaga plinskog dimnjaka se r~likuje a,d uloge ~imnjaka za c,:~~ta za ciscenje, Ovi otvoti se p-ostavljaju --~- ~-I-~,~~, --._--
goriva, Zadatak ovoga poslednjega Je da putem pramaJe dovede U·lozlste redovno u podrumu odnosno pri dnu 19,8 ... 24,0 I' J7 I 227 J 25 x 25
18 i 254!
potrebnu koliCinu vClzdu,ha i da' gasave kqji nastaju ,pri Eagorevanj~ ad- dimnog kanala (aka dimni kariail. po- _ _24,O ... 29,{) Ql 28
_ _ _ .~."I" _ _ • ..1-' __ ~""_""_~,,~_. ___.___'
vede u atmosferu, Kod plinskog dimnjaka otpada prvi deo zadatka; nJemu cinje na spratovima) i na tavanu.
nije potrebna jaka promaja da bi savladala, otp~r res~tk,e, ,a, naroc~to Alto je s krova mogucno priCi glavi dimnjaka onda je bolje atvore u tavan-
sloja goriva koji se pri tome stalno menja Jer ,se me~.J.a 1 Vlsma _ruaJa. s~o~ ,prosto:ru n~ p.:t;dv!dati, ,rad.i :vece s~guposti ad pozara, zbog pr-
Napl'otiv, phn najbolje sagoreva kad je promaJa s~svrrn- _ ~a - uvek IJunJa tavana l?n c~scel~Jl;, .a 1 ,rad,l' sprecavanja kvarenja promaje pri
jednaka, Plinski dimnjak ima sarno da odvede vehku kol~cmu .'yode:ne rdavo zaworemm dlmnJackim vratlma na tavanu. "
pare i ugljen-diaksida, bez dima, u atmosferu i zbog toga lTI1a VIse slic-
nosti s odvodnim kanalom uredaja za vetrenje nego sa dimnjakom, a Otvori za Ciscenje treba da su postavljeni na visini ad 80 em od
pada, Svaki dimni kanal mora imati svoj otvor za ciScenje, Otvori za
?iscenje ne smeju se postav1jati u prostorijama s- lako zapaJjivim materi-
1) Vidi Plinsko grejanje, Jalom. " ,

73
 Otvori za Ciscenje zatvaraju se dimnjackim vratima. Ova vrata su duvao vetarr, Pri tome oni ne smeju suzit.i precnik dimnog kanala niti
najcesce ad lima ill livenog gvozda, obieno dvostruka (s1. 65) a u novij<:: biti na smetnji pri ciseenju dimnjaka.
vreme prave se ad betona (s1. 66). Dimovuci treba da se postavljaju sarno na onim mestima gde po-
~toje_stet~a st.rujanja vetra, To biva na padinama brda (51. 69), u primorju
1 na druglm mestima gde pootoje lokalni vetrovi s nagibom nadole, IstD
tako u blokoyima zgrada ponekad postoje pri na.roCitDj konstelaciji zgrada
i drveca lokalna 5trujanja upravljena nadole, Sarno U ovim slueajevima
umesno je popravljati promaju dimnjaka pomoeu dimovuka, U vecini
ostaJ.ih slucajeva (a to je velika veeina) dimovuei ne sarno da su nekorisni
i ne pomai'.;., nego vIilo cesto odmaZu i stet~-;· a ponekiput su i opasni.
NajceSci uzroci. rdavoj promaji u dimnjaku su:
gl. 65 Gvozdena 81. 66 - Betonska
dimnjacka vrata uspor vetar,
riimnjacka vrata
reavo gorivo,
dugacki ~unkovi u nezagrejanim prostorijania,
-13 Pr i kl j u cc i propusni zidovi rlimnjaka,
Prikljucak peci na dimnjak se mora pailjivo. izvesti, )er tu .posto~i vlazru zidovi dimnjaka,
moguCnost da u dimnjak ude stetan vazduh 1 pokvan promaJu, a lZ preoptere;eenje dimnjaka,
suzenje preseka dimnjaka,
hladenje dimnjaka na tavanu ili u spoljnjem zidu,
stalno vlaZenje i hladenje climnjaka iznad krova,
j smrznuta glava dimnjaka,
1 otvorena ill ostecena dimnjaCka vrata,
pogresni prikljucci,
neoCiscen ilimnjak, pee, prikljucak itd.
S1. 67 - Rukavci prlkljueaka Powebno je ispitati sve pobrojane
ria dimnjak uzroke, pa sarno ako je gore pomenuto
lokalno strujanje vetra nadole uzrok rda-
dimnjaka da izade u pros~riju dim, voj promaji treba pristupiti postavljanju
cad, _varnica i ugljen-monoksld. dimovuka,
Zbog toga vee pri zidanju treba Postoji veliki broj konstrukcija dimo-
ugraditi rukavac u koji ce se u,:u,ei eu- vuka medu kojima je mali broj onih
nak, a ako pee nije u upotrebl posta- koji odgovaraju zahtevima koji se postav-
vice 50 poklopac (s1. 67). ::;1. 68 - Prikljucci Ijaju. Prilikom ispitivanja 30 vrsta dimo-
peci na dimnjak vuka1) pronadeno je da sarno polovina 00-,
Prikljucci na isti dimni kanal ne 81. 69 - Struja vetra
smeju se postavljati U istoj visini nego ,," ~ . govara uslovu da_climovuk.izazove prorria- na padini
, sa razlikom 'od '" 30 em, jer ,inace plinovi peel kala pee got! mogu da ju rna pod kojim nagibom vetar duvao, Od
spreee odvodenje- plinova. druge prikljucene peci u a~I?osreru (s1. 68). ovih 15 sarno 4 imaju jacu iIi istu promaju pri horizontalnom vetru -kao
U povijenih dimnjaka prikljucak se ne sme pravlti na nagnuto~ obicna otvorena cev. Na s1. 70 prikazane: su skiee ova cetiri dimovuka,
delu dimnog kan?Ia, Na s1. 71 shematski je prikazano . nekoliko najcescih dimovuka.
1 1
Broj ispoo svake skice oznacava srednju moe promaje u uporedenju
s normalnirn dimnjakom koji ima 'broj 100. Dimovuci .. ispred obicnog
-14 Dimovuei imaju manju a iza njega veeu moe, 1z ovog uporedenja se vidi da u nas .
Dirnovuci su naprave koje se postav'ljaju na usee drn:njaka, a svrha uobiCajeni dimovuk U obliku petla ima svega za 7% bolju pl'omaju od
obicnog i skoro istu kao ohieni dimnjak sa zakosenim uscem,
im je da poniste -stetno dej-stvo vetI-a na strujanje u dimnJ~ku. "
Prema tome zadatak dimovuka je da obezbede prav~ s~n:~,an)e
plinova u dimrijaku rna u kojem praveu, nagibu i rna kOJom Jacmom 1) Ge:>undheitsingenieur 1936, str. 623,

75
74
 Dimovuci se upotrebljavalju ne sarno za izvlaeenje dima, nego . , S. druge strane rdava svojstva kamina su: pomenuto slabo ·isko-
zagadenog- vazduha u vetrenju, nscenJ!e toplote, vracanje dima pri udarcima vetra i stvaranje praSine
prl Ciscenju i lozenju,

"fW10R" "HENNEMANN" "NELSON"

, ~
81. 70 -

,
Dobri dimovuci

{8 1J
..

~
5'

~
65 73

~
, 7' 92

iGROVE"
I
I
I
!
081. 72 -
.
Kamin uz zid
.
, Zb,og ,ovlh svoJstava Kamini dolaze U obzir u lavno ka
greJanJa u prelazno vreme _ u .e s '
posluziti _ i k k . el
,g m 0 nadop~na
] en 1 u prolece, kad mogu vrla konsnn
ao u rasm ement, pored drugog zagrevnog uredaja.
81. 73 - Kamin u sredini prostorije

t
100 100 106 107 117

I i I
E
J.-!'-,;

'~ANAR"'OTOR"
J I
I \
I
I \
I 1-, \
118 119 121 126 137 I /-----1.,
81. 71 - Met1uSlObini o-dnoo dimovuka
!

2.22 Kamini I B1 B

I
A

Kamini su otvorena ognjista s relativno dobro organizovanim

odvodenjem plinava kroz dimnjak. Oni su abieno ugradeni u zid U obliku
nise (s1. 72), a rede stoje kao poseban objekt' u sredini prostarije (s1. 73),
Kao gorivo u kaminima upotrebljava se najcesCe drvo i dobre
vrnte kamenog uglja, Sagorevanje se vrM u otvorenom ognjiStu na dnu
kamina ill na resetki koja se obimo pravi od kovanog gvozda s ukrasnim
elementima, - S1. 74 - Prefabrlkovani
umetak za kamin S1. 75 - Kamin
Grejanje pomocu kamina biva skora iskljucivo zracenjem toplote
otvorene vatre, Zbog toga vrlo brzo po prestanku lozenja pada "tempera- Tablica 34a - Dimenzije kamina
tura u prostoriji, a kako plinovi obienih kamina' idu direktno u dim-
KAMIN
njak - a s njima i velik den toplote - iskariscavanje goriva je vrlo malo
i iznosi svega aka 10°/0. Zbag toga su traskovi eksplaatacije vrla visoki e~I!I~I~
I·
ElF
em
DIMNJAK
em
I em I 2
IODAVANJE
TOl-'LOTE
kealfh
i grejanje kaminima, prema tome, vrlQ skupo.
Dobra strana kamina je sto Be istoVI'lemel1Jo vrSi i vrIo dobra pro':'
70
75
70
75,1
40
40 I 38
43 1 20
20
33 I 660
33 660
I 19~
2240
I
1

85 75 40 63 I 20
vetravanje prostarije. Osim ovoga kamini su za arhitekte vr:Jo privIacni 90 75 40 58
,33 660 2560
jer se mogu umetnicki lako obraditi i deluju dekorativno. Otvorena 33 33.1100 I 2700
vrata u kaminu s pucketanjem, yovijanjem plamena i dl'ugim efektima
100,
120
1351
75
85
90
40
45
50
68
80
95
33
33
33
33
I 1100 ',
1100
3000
4000
ima narocitu draz i uz ugodno zracenje toplote u blizini kamina stval'a 33 46 1500 1 4800
150 100 56 105 46 46 2100 6000
se vrIo prijatna atmosfera domaceg ognjista.

., reme narocii:lo u Engleskoj gde Sll karnini vrlo popularni;
. r;;:n~o:J~;ravk~ konstrukcije kamina i uspelo je ,da ~e pomenU~l
lZV . u lavnom uklone a Sltepen korisnosti kamma a se poveca
~ed~g~!aCl Po;tOj'e konstrukdje za razne vrste kamenog yglja i ~okk~~ i l~a
o o· . D d zduha je abieTIo spalla, pomocu d.na 8,
trajn,o odrZavanJ,~ vatr:~lis~~je ~~a ne bi potreban vazduh dolazio ne.or-
~:n~~o~~~:~;~C s~~:jne otvore, pukotin~ i zazore na prozorima i vratima
ina taj nacin dolazilo do neugodne promaJe.
Tel
S1. 76 - Izgledi kamina
Racli bol'eg sagorevanja plinova dodaje se seku~darni V~~U~I. ~
ugl'adeni va~dusni kanali omog~cuju .bolje sfagrevan~ rr~::TI~~~n~
grejanje drugih prost~rlj.a: Pe~elJkar~".su UPUe~n: z~ttervadu ciscenje je-
ki te en
zionisane da mogu prulUti veeu 0 emu per. '.
PuanNa 1
'Y 'h'"
dan t edeljno cime se smanjuje ,tad domaclce podize l!p-Jens
sl '74 prikazan je izgled jednog ovakvog kamma nove 011-
S!
ureaJ.
d ',' _ .
struk~~~ini se grade od razl10g gradevinskog mat~rijala. Samo lo~ste
bili izradeno od materijala otpornog na vatn. Zbog toga se !la'
F~~d~:~o~ab~;j~~t~o:;S~~~~e::~~¥ ~~j:: o~tij:j~e~~~io;~h,J~~~::
Ispred ognjista treba da je jedan dec poplocan zbog zeraVlce OJ3
da ispa~r:~iZ ~~rJi~takamina radi se od opeke, prirodnog kamena, ;ke~a~
mick~ ~o~a, ma70like, lepa i s1. Oblik ka~ina, nje~ovi konstr~~~vm 11
drugi delavi, proporcij~ .i kombinacije raznih materlJala mogu 1 \IT 0
raznovrsni, kao stc se vuli na s1. 76.
78
Suzavanje lqziSta do dimenzija kanala u nekih kamina je vidljivo
a u drugih skriveno u zidu, ali uvek obavezno.
Dirnni kanal treba cia je u sredini iznad lozista i tek potom rnoze se
pomerati u stranu. Svaki kamin mora imati posebni dimni kanal.
Dimni kanali su relativno velikih preseka jer sa dimom odlaze i
velike kolicine vazduha, Na pocetku dimnog kanala po ,-pravilu se ugra-
duje limeni priklopac (zatvarac) radi zadrZavanja toplote po;:;le zavrsenog
lozenj.a (kad ostane sarno zeravica) i radi sprecavanja ulaska hladnog vaz~
duha u slucaju nelozenja.
Dimenzionisanje kamina HI::' moze izvrsitL prema tablici 34a i s1. 75.
Priblizno se moze racunati da odavanje toplote kamina iznosi 4 000 kcal/h
I po m:! prednjeg otvora kamina (A X B).
,\
1
Pri pootavljanju kamina Weba obratiti paZnju na to da bude dOR
voljno prostora za sedenje (u fo,teljama) i na to da izmedu prozora Ui
vrata i kamina dolazi do promaje, pa su ta mesta neugodna za sedenje.
2.23 Peci
-1 Znacaj i svojstva peei i zahteV'i
Od svih zagrevnih uredaja, bez obzira na zivotni standard drustva,
najviSe- se upotrebljavaju -peeL U visoko industrijalizovanoj Americi i da-
nas se ok.o 50 0/0 svih stambenih zgrada zagreva peCima. U drugirn zem-
Ijama je ovaj procenat veCi, a u nas su razne vrste peei skora u isk.juCivoj
I upotrebi.
Kako je stepen korisnooti (koeficijent korisnog dejstva) peeF) koje
se obieno upotrebljavaju vrlo nizak i iznosi oko 30 % , sto znaci da se 70°/0
I I
goriva ne iskoriseuje, a kako je broj peCi koje se loZe ogroman, moze se
zakljuciti k-olike kolicine goriva se be-skorisno bacaju.
1z ovih razloga treba postavljati i upotrebljavati peei Ciji je stepen
korisnoS'ti sto je moguce veei - novije kons:trukcije postizu 60 ... 85 0io - a
koje pri tome treba da odgovaraju i svim ostalim higijenskim, tehniekim,
ekonomskim i estetskim- zahtevima koji im se postavljaju.
Ovi zahtevi su:
1. Ravnomerno odavanje topl-ote grejnih pomina, Cime se postize
i ravnomernije zagrevanje prostorije, a same peei su manje izlozene
pucanju.
Grejne povrsine ireba da imaju umerenu temperaturu, jer iada nema
nesnosnog zracenja, bavljenje u njihovoj blizini nije neugodno i ne dolazi
do sagorevanja prasine na njihovim povrsinama i zagadivanja vazduha u
prostoriji.
Peci treba da imaju glatke porvrsine jer HE; tada lako m~gu cistiti.
NaroCito je vaino da- gornja p,orizontalna povrsina bude glatka jer se na
njoj najviSe skuplja- praSina. .
2. Peci treba da su proste po konsttukciji radi lakse izrade i l'uko-
vanja. One treba da imaju naprave za regulisanje procesa sagoreva..'l.ja, jer
se time regu!ise i njihovo odavanje toplote. PeCi se rnoraju s vremena n<:l
vreme Cistiti iznutra ad cadi i pepela, 0 cemu treba voditi racuna prj
. konstruisanju peel. Osim ovoga peCi moraju biti takve cia rukovanje njima
bude bezbedno, naroCito s obzirom na pozar.
I) Stepen korisnosti je odnos koliCine toplote koju odaje zagrevni uredaj (pe¢)
pr~lUa toplotnoj moei goriva.
79
 3, PeCi moraju imati sto je mogucno yeti stepen korisnosti, a to znaci
sto potpunije sagorevanje gori.va i iskoriscenje proizvedene toplote. One -3 Sastavni delovi peel
treba da BU trajne, tj. izradene k'Va1iltetno i ad dobrog materijala, jer im Peci S1e sastoje od ovih osnovnih e1emena1Ja:
je tada obezbedena ekonomicnost u eksploataciji. 'FeCi treba da BU sto Loziste .
manjih dimenzija da ne hi zauzimale velik prostor u prostoriji koju greju, R~etka
a nabavna cena ,treba da im je stD manja. Pepeliste
4. PeCi treba po svome spoljnom izgleau da budu dopadljive i da Kanali
budu ukras prostorije koju zagrevaju. Prikljuena cev
Grejne povrsin·e. :
-2 PoLo Z ~"~ P ~ IS i u p r 0_ S tor i j i Loziste sluzi za sagorevanje. gori . t' ,
Peci tre15a da BU taka postavljene 'da vazduh sa svih strana maze lake M toplotu (sI. 81), Ono ima SVOiU Visin~a I pre ~aranJe .e?,ergije goriva
prici grejnim povrsinama, tamo se zagrejati i strujati po prostoriji da hi -lozista se zavrsava resetkom koj'a siuzi za (~), du~mll: (d) 1 slrinu (8), Dno
je ravnomerno zagrejao. za sagorevanje. Dno lozista ima jak rqpus anJe vazduha potrebnog
Polozaj peei uslovljen je i polozajem dimnjaka na koji se prikljucuje,
Iz ovog razloga peCi se po pravnu po~tavljaju na unuirasniim zidovima, I pad prema resetki da bi gorivo uvek
poknv,:l~ resetku. Gorivo se ubacuje
Pri postavljanju peei treba voditi racuna i 0 rasporedu namestaja
(koji ne sme biti u neposrednoj blizini peei). Prema tome kakva je namena
II ~r~z lozlsna ,vrata kroz koja se potpa-
IJuJ,e vatra 1 vade nesagoreli delovi
sobe i kakav je najpogodniji i gonva.
verovatan raspored namestaja
I " ~b~ loziSta, njegova konstruk_
vrsice se i postavljanje peeL S
obzirom na sve jacu tendenciju
smanjivanja stambenih prosto- 17P1tt i
::Ja I diJ;nenzije zavise od vrste i koli_
cme g~Tlva koje se upotrebljava. MJa-
cia gon;ra ? mnogo ispal'ljivih rielova

~
1'ija, postavljanJu ped u sooama (drvo, ~?!llt) zahtevaju prostTana i vi-
treba obratiti narocitu paznju, so~a lOZl~~ da hi plinovi mogLi sago- d

·.r.E }.'
jer se male prostorije mogu

I
ret! u lozlStu, a stara goriva s malo
rd,avim postav:janjem ped uci- S1. 77 - Pee u
. . dn' .
TIlt! neugo 1m pa I neupo r.e -
t b kutu pored vraia
S1. 7B - Zajednic-
ka pee s lozenjem
, hodnika i5parljivih delova (kamenl ugalj, an-
traCI.t I koks) imaju mala loziSta jer _ __
t= lL_-.'.·.. .
... ___ _
Ijivim za stanovanje. 12.
sa¥~revaju skor.o bez plamena. Visina
Peci je zgodno po-stavtjati. u nepOST'ednoj blizini wata jer'tada obieno , lOZI.sta odreduje se vodeci racuna i 0 ' ,
najmarije smetaju (s1. 77), Pri tome trebu paziti da pee ne ometa unosenjE: ~ptima1noj visini sloja goriv;a i 0 na- 81. 'B1 - Loziste petl
namestaja u sobu, N epogodno je postaviti pec u uglu udaljenom od vrata emu lozenja. _ :
zbog unosenja goriva i iznosenja pepeIa, pri cemu se lako zaprlja prostorija, Prema nacinu lozenja lo"'''t b"'v ,
Cesto je zgodno da se peCi loze 1Z hodnika ili predsoblja (s1. 78) i da se 1) U obicnih loiista (81 81) ZIS a ~gu lti oblena i nasipna.
po dYe ili tri pro- minuta) dodaje i sagoreva ~ re1a~e ngOltlVOk pov~ez:teno (svakih 20 ... 30
5torije (51. 79) zagre-
vaju jednom zajed- I ranja -?z.isnih vrata hladan vazduh ~~i :lo?~ s,o]u. Usled o:~:to~_ ?tv~­
va smanJenje }JTomaje Pri dodav' ,ZIS e 1 kanale, WadI Ih 1 IZazl-
sagorljivi plinovi nesp~ljeni u dimn:;~gonY<7 dok ~se anD ne zapali, odlaze
iI
nickom peci. Tako se SOBA PRET.
zauzima manji pro- i i.zlaze kao ern dim u atInosferu K J ,pn ~emu cadave kanale-i dimnjak
stor u sobi, au malim
sobama ~~u neki put i ,r SDBA [~H
sagorevanja pojaca Se promaja lisle't
se g~TIVO razgori i dode do potpunog
goriva tanak i otpor za prolaz vazd~o:ec~e tempera~ure, a kako je- sloj
najman)e peCi prev€- . .1
cava. Zbog tog? ulazi u Ioziste vise vazr:;~Jen, pro::naJ~ se jos vise poja-
like, Kad je soba uz
kuhinju maze se pee
SOBA 'SOBA

-:..~.::rz:: '
.1 potrebno i toplota odlazi kroz· dimnj k t
n~go sto Je za sagorevanje
Sve dok se ne doaa novi slo' Oriva'~' _. u amos eru:, qv~kvo stanje traje
kombinovati i sa 81. 79 _ Zajednicka S1. 80 _ Pee uz sted-
! lozista se mora obrartiti velikagpaz~ .1 cltajv proces POClllJe lznOVa. Kod -oVih
stednjakom (s1. 80) i
lozenje vrsiti iz ku-
hinje.
pee_ zat1'i -,sobe s 10-
ienjem h predsoblja-
njak s lozenjem iz
kuhinje

Iz,ovoga se more zakljuciti da je potrebno veliku PaZnju ohratiti na

. I1 paZl't'dI a resetka ne. ostane delim' ~~=~JuP~
0 kr' _ ......, a narncI
suvisak vazduha tada narocito veli~cno nF:'po lven~ sloj:,m goriva)' jer je
Karakteristika ovakvog lozen 'a' ,a prema tom~ I ~ubrt~ toplote.
~i sago:revanje bilo potpUJilO trebl.o J~.l s!a~n~~enJanJe brzme go,rEO!hja', Da",
··t0 se mora

polozaj peCi u prostoriji i pri pTojektovanju narocito paziti na postavljanje sto j1e prakticki nemoguCno Zbog-_tog. 1 0 ~lllU vazduha stalno menjati
dimnjaka u vezi s buduCim polozajem peCi, da hi se kasnije izbegla nepri- voljno ekonomicne . a su peel S oVakvim loZistima nedo-
jatna iznenadenja,
Odoz~~.Nasipno lotiste moZe biti sa sagorevanjem odozd~"i sagorevanje~
80
6 Qrejanje 1 vetrenje.
 Pri sagorevanju odozdo (s1. 82~ va~ra se potpali riareSe~k~i, pa kad s~
razgori dodaje se ugalj. SagorevanJ€ blva od.~~do na~oreJ pn cern,:! se slo~
1 povecava a sloj 2 smanjuje, dok se cela ~ohcm.a gonva ne razgorl. Na taJ
se nacin sloj goriva menja, a prema tome 1 ·O~~l p~laza ,;azd:ma. Vk;:pna
VlSIDa sIoJa gonva ]e ogramcena
-, lli (h) i zavisi od jaCine promaje.
Kako se otpori u toku sagoreva-
nja smanjuju morao hi se i do-
vod vazduha- stalno smanjivati.
1z OVID razloga j e regulisanje
brzine sagorevanja otezano. 7.;a
ovakav nacin maze se upotre-
bljavati s1;trno gorivo s malo
isparljivih sast~jaka kao kaks,
antrac1t i kameni ugalj 5 hat-
kim p1amenom.
Pri sagorevanju odozgo (sl. 83)
61. 82 - Na5ip~
no lozi.~te i sa-
S1. 83 - Nasip~
nasipoo elmo se napuni gorivom
. d
no loziSte i sa- 1 0 ozgo za
pal' S . ce-
1. agorevan)e-"
gorc\'anje odo-'
zdo
gorevanje odo- Ie kolicine goriva (min. za 8 ca-
zgo soya) biva odozgo nadole. Pri
tome sloj 1 sagoreva, u sloju 2
pUnovi isparavaju, u sloju 3 gorivo se s~si po~ u~cajem top:'ote) a ~ sloju
4 nema skoro nikakvih promena u gOrlVU -OSlm &to ga vazduh kO]l kroz
njega prolazi postepeno susi.
Pri ovakvom sagorevanju pUnovi iz sloj:a 2 pr-olaze kroz' uzareno go-
rivo sloja J j kroz plamen iznad njega i potpuno sagorevaju. Slojevi 1 .. :4
daju veliki otPor prolazu vazduha i zbog, toga dovod v:azduha kroz don]a
vrata i resetku u pocetku nije dovoljan za sagorevanJe. Zbog toga se u
ovih lozista dodafe odozgo sekundarni vazdu~ (a) ~oji tre~a da se p:et:
hodn'o sto vise zagreje radi boljeg sagorevanJa. Sagore:ranJem se sloJev1
smanjuju a tlme' i otpori, i povecava se pridolazenje prlmarnog vazduha.
. ' Zbog toga se tada dodavanje sekundarn'og vazduha
_F~=j... mora postepen-o smanjivati.
Sagorevanj-e je u ovim lozi~tima prilicno
ravnomerno i potpuno. Ako se pee lspravno poslu-
2 zuje gorivo se dodaje sarno p~le. potp~~~g sagor~
vanja i otklanjanja pepela. U OVlm lOzlshEla moze
se upob:ebiti mrki" i kameni ugalj koji se ne spice i
ne nadima.,
Americko lozis,te (s1. 84) ima specijalnu re-
setku ,u obliku kosa (1), a iznad nje nasipno ,okno
za gorivo u obliku cilindra (2). Goriva sagoreva 'na
SL 84 - Amel'icko resetki u stalnoj debljini sloja (11), a iz nasipnog
,1oZisle ' okna ono se usled sopstvene tezine ::'fozava u ono-
. _, ., .i.. likQj ,kolicini kolika je na resetki izgorelo. Plinovi
ne 'plUllaze kroz rezervu goriva nego mimo i oko nj::. c.x~rivo .s,,~ maze ~opu­
'-n1a-vati; '8 ,olmo se -dimenzi'onise tako ',,~a moze .pn.m~~l ~oli~mu uglJ~ za
8.. '.10 casova. Uklanjanje pepela se vrSl ne prekldaJucl lozenJ!"', stresanJem
pokretne resetke. Sagorevanje je potpuno i ravnomerno i ovakva lozista
su najpod-esnija za neprekinuto lorenje skoro bez ikakvog nadzora. U njima
se takade moze upotrebiti sarno ugalj koji ne spice i, ne nadima se) a naj-
balji je antracit. Koks je nepodesan za ovakva loziSta jer se lako ugasi.
Osim ovih glavnih vrsta lozisia postoji jos niz specijalnih od kojih
cemo prikazarti nekoliko.
Na s1. 85-1 prikazano je loziSte sa horizontainom promajom. Vazduh
ulazi kroz loziSna vrata i verlikaInu resetku u sarno loziste, prolazi kroz
sloj goriv:a i kroz drugu re.setku (obieno od porcelana) -j odlazi u dimnjak.
Na sl, 85-2 prikazano je Joziste sa strujanjem vazduha obrnutim c.d
normalnoga. Vazduh dal'azi odozgo, prolazi kroz sloj goriva i pri dnu kroz
jedan iIi viSe otvora odlazi u dimnjak.
Na s1. 85-3 vidi se presek kroz loziSte sa stepenastom resetkom za
sitno gorivo koje maze sagoreti sarno u tankom sloju. Da se ne bi svaki cas
moralo dodavati nad ~ozistem se nalazi bunker iz kojega se gorivo prema
s8gorevanju srozava na stepena- 3
stu, a potorn na horizontalnu re-
,, setku. •
Na s1. -85-4 je loZiste bez
l resetke sa bunkerom. Izmedu
bunkera i loziSta nalazi se tlme-
i sto resetke uzan prorez kroz
I koji gorivo propada u loziste)
i
"gde sagoreva uz horizontalno
strujanj€ vazduha.
Na s1. 85-5 je specijalno
loziste bez resetke za 'sitno gori-
vo s mnogo 13parljivih rlelova
1
,
(lignit, mrki ugalj, strugotinu i
s1.). Kroz cevi od samota ulazi
podgrejani vazduh za sagoreva-
nje nad gornjim delom kosih , 5 6
ravni i gorivo sagoreva u tan-
'korn sloju, a iz bunkera se stal- 81. 85 - Specijalna loziSta
no srozava novo. U ovakvom
loziStu dobro sagoreva prasina mrkog uglja ill lignita prosejana kroz site
s okcima 2 ... 3 mm.
Na s:. 85-6 je loziste amerjckog tipa s bunkJerom za drvo) lignit i _
mrki ugalj, sa dovodom sekundarnog vazduha iz pepelista,.
Lozista se po pravilu oblaiu samotnim materijalom ko]! moze izdr-
za1.i visoke temperature koje se u njima razviju (600 ... 1200°C). Ovaj
materijal se zagreje pa i uzari i zracenjem toplote potpomaZe sagorevanju
goriva.
Prema vrsti goriva odredice sle' i debljina sarnotne obloge. Za 10zista
za 'sagorevanje drveta i lignita dovoljna je obloga od 1/2 samotne opeke, U "
u lozistu za antra cit (s1. 86) -obloga mora bili 'mnogo masivnija jer je tem-
peratura sagorevanja vrlo visoka i loziSte bi maee popucalo i raspalo se.
I Samotnu oblogu ne treba vezivati sa drugim materijalom (npr.
I
obicnom 'opekom) jer samot ima Vee! koeIicijent sirenja na toploti.
I ,. :.83
 Resetka se ~o pravilu pravi ad livenog gvoz?a ko,je je ot~orno na v primiti i j'ednodnevnu kolicinu pepelci, Cia se ovaj ne bi morao cesce
toploti. Kako kroz nju dolazi vazduh za sdgoreva~Je gonva vrl? Je va7na
njena ukupna velicina i odnos izmedu nje i povrsine proreza ~':l.sta povvr-
sma resetke). Ukupna velicma reset-
ke treba da stoji U odredenom odnosu
prema ukupnoj grejnoj povrsini p,eei.
Na tabl. 35 prikazani su (Wi odnosl za
razne vrste peei i kotlova. Cista povr-
sina r€Setke ireba da iznosi "/3 ... "/2
ukupne njene PLWrSine: . . v
Rebra resetke ImaJu obleno
trougaoni presek da Be komadiCi uglja
i sljake ne hi zaglavili izmedu rebara
S1. a6 - Lozis~ za antracit i smanjili cist presek resetke. U an-
·tracitnom lozistu rebra resetke mogu
imati praevougaoni presek jet antracit daje sljaku U obliku prasine koja
laim propadne i kroz uske pravougaone proreze. . '
. Resetku ne treba cvrsto ugradivati u loziSte zbog ve~: razlike u
koeficijentima sirenja na toploti izmedu gvozda i ostalog mater~Jala:
Resetka mora biti za 4 ... 10 em rnze postavljena nego sto Je ~onJa
ivica otvora za loienje da ne bi pri otvaranju vrata zeravica lSpala
napolje. .. • aI . (k
Za goriva cija se vatra ne sme por~metItI car mnJe:u, ao . np!.
pri lozenju antracitom i koksom) postavJJa se pokretna resetka k?,la se
pomocu ruCice s polugo:n o?rce o~o
j edne ose Hi se na d~~l nacrr: m~~e
Tablica 35 - VeliCina rcsetke U odnosu horizontalno pomerati 1 na taJ MCID
na grejnu povrsinu peCi
stresalti.
"1-.- - 1 Ulru,",,':;:1 Drvo se m02Je loziti i u loziStu
A
VRSTA PE .....,! I sinH rdetke I
prcma Ilrejnoj I
pOYrSin i
bez f1esetke. Sagorevanje se tada vrsi
na dnu loziSta, potreban vazduh dola-
_. - zi kroz l07iSna vrata i pukotine i za-
Gvozdena pee 1/40 ... 1/60 zore oko njihJ a pepeo ostaje na dnu
\-- ':bzista i maze se eistiti tek kad se
Kaljeva pee (za ugalj) 1/100... 1/120 ukloni :lar i prestane sagorevanje.
---.--i Ovakav n8.cin se ne moze preporuciti
Kaljeva pee (za drvo) 1/175 jer je sagorevanje nepotpuno i ovak-
ve peei su neekonomicne.
----------
Vrata peci treba da su od live-
Kotaa za etazno greja~je 1/20 .. 1/25
._- nog gvozda jer je ono otporno na va-
I Kot}?vi .za centralno ~1~5-~451 zatvaraju m i da su taka konstruisana da dobro
gteJan)e i da se njima moze lako i
bezopasno rukovati. Ona su obieno
dvostruka a za lozista u kojima se
loze goriva vis6ke top'lotrte moei, moraju Imat'i .sarnotni , umdak kOJi stiti
vrata od preterane jare. . .
PepdiSte sluzi za dovodenje vazduha potrebnog z~ sagore.::a~le 1 za
skupljanje pepela koji- propadne kroz resetku. pomocu P7pelisruh vrata
VrSi se' regulisanje kolicine vazduha potrebne za sagorevanJe. Sarno pep~­
liste climenzioniSe se kao kanal za dovod2nje vazduha, a ono treba da moze
84
odstranjivati.
Kanali u peCi sluie za odvodenje plinova jz !oziSta u dimnjak i za
predavanje toplote zidovima ~ci koji ovu toplo'Lu posle prreko grejnih
povrsina odaju prostariji.
Kanali u ped mogu biti vertikalnJ, horizontalni ili kombinovani
(s1. 87). Njihov raspored, polozaj, duzina i presek moraju biti takvi da pli-.
novi ravnomerno zagrevaju grejne povrsine peeL
Kretanje pUnova kroz kana1e treba da je turbulentno (uzburkano)
jer se n:a taj naein toplota plinova- intenzivnije predaje -zidorvima peci, a
ne laminarno (pravolinijsko) gde cestice plina najkraCim putem odlaze
u dimnjak, u maloj meri dodiruju~ zidove kanala i zbog toga im slabo
predaju svoju toplotu. Pri takvom turbulentnom kretanju i pri svakom
obrtu strujanja stvaraju se otpori koji 'ne smeju biti srnetnja pravilnoj
promaji i zbog toga moraju biti u pravilnom odnosu prema jacini promaje
u dimnjalm tj. nj'egovDj'visini. lz ovih razloga peel na raznim spratnim
visinama tcr-eba da imaju i drugaCiju duzinu i raspored kanala.
Temperatura od1aznih< plinova ne sme biti suviSe visoka jer se tada
. toplota gubi kroz dimnjak i stepen kOrIso(lsti takve, peCi je nizak. Srnatra
se da ova temperatura treba da iznosi najvise 150°C.
Brzina kretanja plinova u kanalima treba da je u 'prvom ulm'."1om
kanalu (koji polazi 1"Z loZista) 1 ... 1,5 mis, u silaznim 0,2 ... 0,6 mis, a u
. poslednjem wamom 1,5 ... 2,0 m/s.
Da bi se brO-j obr:ta smanjio - a time se smanjuju otpori - i posti-
glo ravnomerno zagrevanje zidova peei, cesto se pustaju plinovi da predu
'odjednom u vise paralelnih "kanala (81. 88). Pogresno Je pustiti plinove da
1
i
se krecu navise istovremeno u viSe- kanala (2). Ako u jednome od njih
dode do veceg hladenja - a to se po pravilu desava - povecavl1 se teZina
pliriova, smanji im se brzina, a strujanje maze i da se zaustavi (kanal se
umrtvi), pa cak i da'dode do kretanja suprotnog prvobitnome. Zidovi (;>vog
kanala se usled toga jbs vise ohlade, a kako svi vrell plinovi podu drugim
kanalima i jos vise ill zagreju, zidovi -peei se neravnomerno zagrevaju i
neravnomemo odaju toplotu, a osirn toga j puca,Ju. ObrnUlto" ako se pusti
,
I!I
81. 87 - Sherne rasno1"0da ka:nala S1. 33.,...... Sheme do-
u pecirna brag i rdavog raspo-
reda kan"ala
cia, plino,ri.silaze istovremeno" _u_ vise kanala (1)"i U jednorne dode do veceg
hladenja i usled tOga' do· povecanja tezine, plin(Jvi "u njemu dobiju -vectl
brzinu od prvobitne, na" njihovo In'esto d.)laze "reli plbovi i struj.:tTlj_e se
ub-rzo· -sarno "od sebe.'popravi ,(autoreg'ulacija). U ovom' slucl'lju- je zagrevanje
kanala pa prema tome i odavanje toplote ravnomerno j pravilno.
85
 Da bi se odavanje toplote donjeg dela peci povecalo, pri dovoljno jakoj
promaji vode se kanali pored loziSta iIi ispod njega (s1. 89).
NaCin prikazan pod 2 nije dobar jer se plinovi pn napustanju peci
ponovo zagrevaju i vreli ulaze u dimnjak, cime se gubi toplota. Bolji
~aspored je kad se kanal -odmah po izlasku iz lozisia Vlodi pored :ozista (1)
ill ispod njega (3),
Duzina kanala zaVlSl od
jacine promaje u dimnjaku
dolazi ako temperature grejnih povrsina ne predu 60 ... 70°C. Zbog toga se
peci moraju taka graditi da prasina ima sic je mogu'cno manje mogucnosti
da se na njima taloZi (sto manje ornamenata i venaca) i da se mogu lako
cistiti od -prasine (glatke povrSine). Gvozdene peCi se zbog toga moraju
eesto brisati od prasine. Za zidane pea -dozvoljena je maksimalna tempe-
ratura 85°C, a za kaljeve - jer se mogu lakse cistHi - 90'.1C.
Kako je odavanje toplote srazmerno razlid ternpt'raiura (gl'ejnih
povrsiria i vazduha) razumljivo je da ce ~rejne povrsine s niskom tempe-
raturom morati biti vece nego one s visokom za istu ukupnu ko·~iCinu

!II
i otpora u kanalima. top:ote kfJja ,-treba da se oda. Zbog toga zidane peei imaju mnogo ~ecu
Prik!jucnom cevi odvode zapremninu i zauzimaju vise prostora nego gvozdene.
se plinovi iz peci u dimnjak. Odavanje toplote zidova peci zavisi ,osim ad temperature grejnih
Dna se postavlja u nagibu, s povrsina i ad debljine zidova, VI ste materijala, i nacma :, ueestanosti
padom prema peeL Prikljucna lozenja. Na tab1. 36 navedene su srednje vrednosti za odavanje toplote
cev ne srne biti uvucena u ka- I .
81. 89 - Sheme rasporeda kanala pored na! dimnjaka (vidi 91, 51) i mo-
lozista ra biti ,dobro zaptivena kaka pri
izlazu iz peci tako i pM ulazu u Tablica 36 - Srednje odavanje toplote peci
dimnjak, da ne bi .stettli vazduh ulazio kroz pukotine i kvario promaju. Odavanje toplote I Tem~~raturn grei-I
U prikljucnu cev se ugraauje obrtni ill rede klizni zatvarac. Svrha I_.__.VRSTA PECI kcal/m~h
I - - -·c- - - ,
nih povr~inn

------j-
zartvaraea je da spreei odlazak toplote u dimnjak. Ova se srne uCiniti tek Gvozdene peei I
posta je sagorevanje zavrSeno i ne postoji opasnost da ce usled nedovoljne
kolieine vazduha doei do nepotp!lnog sagorevanja i <;tvaran:ia ottnvnog
Irske 4000 I 250 ... 300
!Americke 3000
ugljen-monoksida. Zbog Dve opasnosti zatvaraci su dozvoljeni sarno pod
uslo\'om da jetlna cetvrtin8. preseka cevi ~K:::a-'I:::je-v-e-p-ec-;:'i·-·--·l-C;T;:c·C~k:-_".-Tpotu-"-"-el-- La-k"--.J------"~-
,-
bude slobodna za prolaz plinova i pri za- Od,v,nj, top10te
u kcal/m~h
I i 1000 ..
OTVOR lA CISCENJE tvorenom priklopcu (s1.90), da se pri- 600 800
,i 1600
~ , , kljucna cev i zatvarac mogu lako Cistiti od -----
~J&
I
cadi i da se iz polozaja rueice zatvaraca Trajanje akumulacije h ~ 10
'-h
,' ZA1VOREN DTVOREN
PRII(LOPAC
moze lako zakljuciti kakav je polozaj
priklopca, Tdina kgfm 2
'" 8
'" 5 80.... 140

81. 90 Obrtni priklopac u Grejne povrsine peci sluze da toplotu

) grejne povIsine
--
250
I 200 150... 100
-~--

prikljucnoj cevi proizvedenu u loziStu i prenesenu putem Debljina zida em 13 ... 111 11 ... 9 < 9
dimnih plinova hoz kanale i zidove peci
predaju prostoriji' koj-a treba da se zagreje.
I Zldane ·peei Lozenje 1
I I
1-'
Kao grejne pomine peci smatraju se one povrsine koje se zagreju 1-plJ.t 2-put
Debljina zida 50 ... 100
od uzarenog goriva ili p'.inova, a koje·s druge strane zidova peei vazduh i 10 ... 12 em 300 500
prostorije nesmetano dodiruje. I - 7 em 225 375
Grejne povrsine odaju svoju toplotu uglavnom konvekcijom i zrace-
njem. Da .i ce vise toplote odavati konvekcijom ill zraeenjem za.visi od
temperature grejnih povrsina i njihovog, smestaja. Kaljeve i zidane peCi gvozdenih, ,kaljevih i zidanih peeL U tablici su navedene vrednosti za peCi
s relativno niskim temperaturama grejnih povrsina (5G .. , 100 c e) oda;u visokog kvaliteta. Stare peCi s niZim stepenom kodsnosti odaju do 50 %
svoju toplotu najvecim delom vazduhu ~onvekcijom) a vrlo mali deo manje toplote.
zra~enjem. Gvozdene peci sa daleko visirri··"temperaturama grejnih povr-
s1na (250 ... 300°C i vise) bdaju svoju toplotu velikim delom zracenjem i Odavanje toplote zavisi i od polozaja grejnih povr~ina. KakQ se IjudL
na taj nacin zagrevaju Ijude i predmete u prostoriji. nalaze u donjoj polovini prostorije, potrebno je da i grejne povrsine sto
je mogucno vise odaju toplotu u svojem don~em delu. Zagreian vazrluL se
Temperatura grejnih povr.simi. peci ne srne biti suvise visoka da ne putem konvekcije i onako kreee navis€ (vazduh u zagrejanoj prostariji, je
bi doslo do sagorevanjaj destilacije prasil'e. Smatra se do. do destilacije ne uvek najtopliji u blizini tavanice), a zracenje taloode treba da bude

86 87
 upereno-na coveka i predmete s kojima cesto dolazi u dodir. Iz ovih TF.l.zloga
peci treba da su niske i njihovi donji delovi treba da su vise zagrejani
nego gornji.
Odavan-je -toplote zavisi i od, polozaja grejnih povrsina u odnosu na
zidove ,prostorije. Najmanja dozvoljena si,rina zapecka (prostora izmedu
peCi i zida 'prostorije) iznosi 12 em. Ako je razmak veci od 15 em, tada se
,smatra da je odavanj:e toplote potpuno, tj. kao .. da su grejne povrsine sIo-
bodne. Smanjivanje 'odavanja toplote za razne slucajeve pokazano j~ u
tab1. 37.
Odavanje topldte moze biti btzo iii sporo. Brzo 'odaju ,toplotu, 'k~lO sto
je ranije receno, gvozdene peci R visokim iemperaturama grejnih rovr~
spm koje se brzo zagreju i brno ohlade. Sporo odaju toplotu kaljeVle a narc-
TabHca 37- - Odavanjc toplotc grejnih povrsina peel
s velikom zapremninom i pored manje speeificne tezine (y = 1 650 kg/m3),
s vecom speeificnom toplotom c = 0,21 kcal/kg/oC) i manjom tempera.tur-
nom raz1Jkom (tl - t2 = _'" 120°C).
Da bi grejne povrsine mogle odavati toplotu patrebno je da se,zidovi
peCi prethodno zagreju. Unutrasnje povrSine lozista i kanala koje primaju
toplotu goriva i zagrejanih plinova nazivamo zagl:"!evnim (prijemnim) povr-
sinama (A,,). Opitima je ustanovljena da ave povrsine treba da budu jed- .
name grejnim povrsinama (A z = A(7)' Ako je grejna povrsma dovoljno
velika i zagrevna veea od nje (A z > Ag), tada se temperatura odlaznih pli-
nova smanji i -postoji opasnoot da dode do kondenzacije~ ivodene pare u
kanalima. A obmuto, ako je zagrevna povr.sina manja od grejne (Az < Ay)
tada plinovi odlaze u dimnjak sa suvise visokorn temperaturom, nastaje
gubitak: toplote i stepen korisnosti peCi se smanjuj:e.

SKI C A
RAZMACII-DELOVI
PECI
-IODAVANJE TOnOTE
U % OD SLOBODNOG
I -4 Kaljeve peci
_ _ _ _ _ _._-'-_ _ _ _ _ _ _ _ _ _-'-_---'O=DAVANJA ___ I Kaljeve peei se u sre,rlnjoj Evro-pi rado upotrebljav:aju zbog njihovih
dobrih svojstava. B.ago i dovoljno dugotrajno odavanje toplote cirri pro-
'e:'r-\ I zapec:k ;~~r~':n
100
st?rije zagrejane kaljevim pecima vrlo ugodnima. U njihovoj blizim je
<
!"

L-.J e
15 em , 15 bavljenje prijatno, oka njih se cesto i rado sedi, a aka ZE'li, moze se covek
------------','-------1 na njih i nasloniti bez opasnosti da izgori odelo. Izgled glazirane povrsine

O
[J]]
Zapetak zatvoren,
s rdetkama i 50

--·---~~~-n-io-a-o-tv-o-'-'n-a---'·--I-----..75
__._________ i ______
kaljeva u raznim bojama i rtonovima i pcijatan oblik Cine ih ukrasom pro-
storije. Zbog niske temperature grejnih povrsina i njihove glazirane povr-
sine koja se moze lako cistiti, ne dolazi do sagorevanja praSine i zbog toga
su ~aljeve peci higijenicne.
~_

Q]] PeCnica zatvorena.

s resetkom 50 ~
i$
/:0%'
r
2 3 4
~x

~
z
%

Fr d Poklopac d = 14cm
d = 21 em
d> 21 em
15
50
o

cito zidane peCi s masivnim zidovima cija masa akumu~iUje (nagomila) "
velUm kolicinu toplote i polako je orlaje sve dok se ne ohlai)1 (do sledeeeg
lozenja). KoliCina akumulovane toplo.te izraeunava 's.e--,na osnovu obrasca: %

QA = Vyc (t, -; t2)' 81. 91 - Kaljeve" peci

Akumulaeija toplote, kao sto se vidi, zavisi ad zapremnine zidne mase (hez
supljina) _(V)~ specific?e tezine zidnog materijala (Y)j' specificne topl?te zida
(c) i razlike izmedu maksimalne temperature pecne mase pri ktaju jednog
lozenja (t 1) i rhinimalne temperature na po6etku iduceg lozenja (t 2), Kao
sto se iz obrasea vicli: sto je masa veca, specificna tezina, specificna toplota
.i razlika u temperaturama Um je i koliCina nagomilane toplote veca i
odavanj~, toplote -"duze. -.,' U-' gyozdenih 'peel s, vrio malom 'zaprernninom i
pored relativno velike speeificne tezine (7850 kg/rnS), malom speeificnom
toplotom, (c =. 0,'115 kcaI/kg/oC)' i tempeniturnoni. ra71ikbm oC. aka 300 0
l!Qlicina~,akumulovan_e topl?te:-je 10 i vhie puta manja nego u zidanih peci
Nedostaei kaljevih peci su: njihova relativno velika zapremnina, zbog
cega zauzimaju dosta prostora; relativno tesko zagrrevanje, jer zbog aku-
muJa:tivnooti potrebno je izvesno vreme dok se same ne zagreju i dok ne
pocnu odavapje toplote; iz isti~ razloga je regulisanje top16te u njih ote-,
zano i ako se pee slucajno pregreje, tesko je odavanje- tGplote smanjiti.·
Kaljeve peei su u toku poslednjih decenija bUna' lZC1enjene i popr'av~·
ljene u svojoj konsilrukciji i ob1iku. Ranije (sl. 91-1)su kaljeve peCi gra-
dene visoke i uske, ·s isturenim vencima 'koji su sprecavali pravilnu cirku-
laciju vazduha. Visoko, i masivno podno~Je, koje je dL)piJ'alo do samoga:

89
zida, nije bila iskorisceno za ,adavanje toplote pega je zaj1edna S ostalom
arhltekturom peei trebala da dDprinese monumen.talnosti ovog predmeta
za upotrebu. Bogata ornamentisani kaljevi, mnoge horizontalne pavrSine
venaca i visoko postavljeni i blatom olepljeni, poklopac peei omogucavali
BU talozenje prasine i otezavali ciscenje peeL
Nedovoljno obra6anje paznje na pravilnu, nauc-
no osnovanu, konstrukciju o:movnih elemenata
peei zajedno s pomenutim nedostacima -uCinili
su da je sUepen korisnosti ovih peei iznosio sve-
ga 30 . : .40%. Oval<ve peei se jos upoliFebljavaju
u starijim kueama, a nove kaje se sada u nas
izraduju, usled konzervativnosti proizvodaca 1
pecara, sarno su nesta popravljene U odnosu na
stare, i to uglavnom u spoljnjem izgledu
(sl. 91-2).
Nove kaljeve peCi (sl. 91-~, 4 i sl. 92) su
pre svega mnogo manje po dimenzijama za isti
toplatni kapacitet jer im je konstrukcija loziSta,
kanaJ.a i drugih delova bitno popravljena i ste-
0
S1. 92 - Izgled novije ka- pen korisnosti dostize 70 > > .80 /0> One se grade
Ijeve peci fiske i siI"OikJe da bi zagrevale donji deo prosto-
rije, uvek na nogama da bi i dcnja povrsina peel
bila iskoriSeena za grejanje, a vrlo cesta s peenieom da bi se povecala
grejna povrsina i ubrzalo odavanje toplote, time ,se uklanja Jcdan od nedo-
stataka kaljevih peei.
81. 93 ::- Kaljeva pee novije konstrukcije
Poklopac se takode pravi ad kaljeva', bez venca i ispusta, a kako su
peei niske i kaljevi bez ikakvih ornamenata, ciseenje pt?cl je ,vrlo lako.

-41 Vrste kaljevih peei i opis

Prema vrstama kaljeve peel mogu bili: i

obicne
s pojacanom drkulacijom vazduha, [ill[ill
.... "

s ugradenom gvozdenom peei,

za grejanje vise prostorija i .
I
pokretne (prenosne). ;::;," I !I
Na s1. 93 prikazana je obicna kaljeva pee ViSDkog kvaliteta, dim.
2 X 4 X 6, od kaljeva 21/23,5 em. Pee je postavljena na 4 nnge, s peeni- \
~

-1-0 I
com od lima deblj. 1 mm. Boeno postavljeno 10ziste je visoko radi bo~jeg
sagorevanja goriv-a i oblozeno je samotnim opekama. Kanali su tako spro- J N IC=:-...::JJl
T ". f,w//,w///P////,1'/////. 0,
vedeni da zagrevaju donju povrSinu i zajedno s loziSteID ceo doilji deo
peei. Resetka 12/25 em iznosi svega 1/170 deo grejne povrsine. Na pogod-
nim mestima postavljeni su otvori za ciseenje (0), a u prikljucnoj cevi
dimni zatvarac u obliku obrtnog priklopca (p). Pee ima, i pored relativno
malih dimenzija, veliku grejnu povrsinu ('" 5,0 m 2 ) i moze odati aka
4000 kcallh. Pee je projektovana za lozenje drvetom.
J L
Na s1. 94 prikazana je kaljeva pee s pojacanom cirku,lac~jom vazduha
Pee je dimenzija 2 X 4 X 5, od kaljeva 19/21 cm. Peenicl'l od lima spojena
je s vertikalnim kanalam (1c) u zacelju peel. Sobni hlaian vazduh ulazi 81. 94 - Kaljeva pee s pojacanom cirkulacijom vazduha

90 91
ispod peei, zagreva se na donjoj povrsini i u kianalu i prolazeci lcroz pee- . Na sl. 96 I?rik~za:rn j<: kombi!10vana kaljeva pee s ugradrenim gvozde-
lieu izlazi zagrejan u prostoriju, kao sto je pokaQ;ano strelieom. Loziste mm um:tkom 1 lazenJ.em lZ hodmka: Kaljevi su 20/22 em, a pee 31/2X 5 X
je postavljeno na bocnoj strani peCi i visoko od poda da bi se omogucilo X 6 .~alJeva. 9v?zdem umetak (G) Je u stvari trajnoiarna gvozdena pee
da kanali proau ispod pepelista i da zagreju donju, povdjnlJ peeL R~~setka specl]aln.o naclI:~ena za tu svrh~. Oko .nje su kanali I, IT, III i IV za pri-
je relativno velika, 20 X 30 em, i cini 1/70 deo grejne povrsine. Kako su nudn~ ~lrk.ul.ac.lJu. vazduha. OVI !!:.~ali vade do gomje ivice umetka gde
kanaE dugacki i otvori, zbog narocitog voaenja plinova kroz horizontalne se ~ sJe~mJ~J~ 1 ~.~vode zagreJaD.l v;azduh kroz limena vrata V u pro-
kanale ispod pepe1ista, dosta ve1iki, stvorena je .mogucnost ria se u pocetku st.o:nJ,l!' PhnoVl :z lO~lSta 0?Jaze posebn~ ~nalima (1 i 2) u dimnj'ak zagre_.
lozenja, pomocu priklopca p plinovi vode kraeim putem u dimnjak. Kad vaJuc! .u~put ~ocnu 1 gorn~u stran"ll pe.C1. ~rlkl.o-pcem p mogu se ovi plinovi
se gorivo razgori i promaja bude dovoljno jaka, prikiopaC' se zatvari i pH- odvestl 1 kraClm putem dlrektna u dUY1nJak. Rukovarje ovim priklopceD
novi moraju da idu duziin putem (kao sto je pokaza:na strelicQm)_ u dim-
njak. Grejna povrsina ave ped iznasi 4,0 m 2 i maze adati ake 3200 kcaljh
U ovih peei s pojacanam cirkulacijom vazduha mora se narocita
paznja obratiti na lako ciSeenje kanala za cirkulaciju sobnog vazduha,
inace se oni mogu laka zagaditi i ped posiati nehigijenicne.
Na s1. 95 prikazana je kajleva pee za lozenje mladim gorivom
(drvetom, tresetom, lignitom), s pojaeanom cirkulacij.om vazduha. Loziste
je visoko, a radi poFtpunog sagocevanja isparljivih sastojaka predviaeno je
dodavanje sekundarnog vazduha na dva mesta: u rozeti lozisnih vrata (I)

'"
I I I I' 1
j 1 1 1 11
III Jl"
1 1 1 1 1f0
1 1 1 -
," /;'/'///////..1 ,

'10/13 81. 96 - Kaljeva pee s ugradenim gvozdenim umetkom

5·5

Sl. 95 - Kaljevfl pee za mlado gorivo s,pojacanom cirkulacijom
i u tavanici lozista (II) gde sekundarni vazduh zagrejan ulazi kroz prol'eze
u loziste. Regulisanje dovoda ovog vazduha vrsi se,priklapcern_,p. Plinovi
se. vade ispad pepelista, slieno kao na s1. 94. Pee je posi-avlj~nja na gredic8,
a cirkulacioni vazduh prolazi kanalom ispod peCi i iza nje. Zadnj.a strana
peCi (u vazdusnom kanalu) oblozena je umesto kaljevima limom radi brZeg
odavanja toplote. Ov,aj kanal moze se cistiti skidanjem gornje resetke za
eirkulaciani vazduh. Pee je velicine 21/2 X 4 X 51/ 2 , od kaljeva dim.
20/22 em. Grejha ~povrSina -joj je 3;40 m 2 , a maze- odati oko 2 '700 keal/h.
vrsiv.~~ k~02 o!"?rena ':falta. V. Otvorl za Ciscenje nalaze se na pok':.opcu
(za,?l~cenJe ~oemh verbkalmh kanala). Ciscenje vazdusnih kanala ovakvih
peCI Je, ~ao s~o se na ~rtezu m:oze videli, prilicno oteiano. Grejna povrsina
umetka ·lzn~.SI 1,78 m-, a kalJevog. omota6a 3,40 m 2. Odavanje toplote
ovakve peel s umetkom za rtrH;Jnozarno lozenje koks:om iznosi oka
10000 k c a l j h . . . .
Kombina~ijom gvoedene peei s kaljevom posti~ se da se uklone-
sva rdava .svoJstva i gvozdelli? i kaljevih peC1, a da Se sacuvaju sva njihova
dobra. svoJstva: brzo odavanJe toplobe uz istovremenu akumulaciju' pret-
v~ranJe .r;esnosnug zracenja gvozdene peci u kovektivno odavanje toplote
clrkulacIJom vazduha i maguenosti lakog regulisanja.

92
93
 Na s1. 97 prikazana je pee za gr.ejanje dve prostorije.
Radi grejanja viSe prost.orrija JednoI? peel zgo~o se maze !lpotreb:~
pripecak (dodatak uz pee) koji je u stvan posebna pngcaden3. pee bez Ima-
,- ,
w. • •
kanal sprovede na sprat i topab vazduh, koji se i inace penje, prolazi kroz
resetke i greje spratne prostorije (s1. 99). Ovi kanali (obieno ad lima) mogu
se sprovesti lNoz zidove i krorz m·eduspr.art:ne konsiJrukcije, i grejati toplim
vazduhom citav stan ad 4 ... 5 pI'OGtorija. Time ovakav naein postaje jedna
vrsta centralnog grejanja top1im va.zduhom. U ovakvog naCina gvejanja
trreba .obratiti paznju na c.iscenje ovih kanala (jer se lako zagade) i na
CiJnjerucu da se iz jedne p.:rostorije u d!I'ugu tim putem lako prenosi zvuk..
Peci za grejanje viSe prostorija dobivaju u sada.Snjem VTemenu BVe
veei· znaeaj. U vremenu oskudice radne snage i potrebe stednje goriva i
metala, a i iz higijen$kih razloga, veliku prednost ima lozenje peei za Citav
3tan, naroeto ako je loZiste u kuhinji ill predsoblju. Ne sarno da je
manja investicija u pecima, da se trosi manje gorlva i da iSle prostorije
ne prljaju unosenjem goriva
i iznosenjem pepela. i sljake,
nego je i regulisanje sago-
revanja lakSe ostvarljivo kad

81. 97 - Kaljeva pee

1m:r 3- 3

81. 98 - Kaljevi pripecak

.1
I
se loziste nala.zi u h.izini
domaCice.
Kao posebnu vrstu mo-
zemo jos spomenuti pokretne
kaljeve peci, koje se mogu
•
r=

za dye prostorije

sta i sluzi za iskoriscenje odlaznih plino'Va. Na 51. 98 je prikazan takav

I prenositi. One Be abieno gra-
de u cvrstom okviru od po-
niklovanog ugaonog gvozaa
pripeeak s vertikalnim kanalima i peenicom. (s1. 100) na gvozdenim noga- SI. 100 ..,.... Pokretna kaljeva pee
rna. Zidovi sll im debljine 5 i
6 em. Ako se izraduju u jed- .
PRIZEMLJE
nom komadu ne treba da eu vece od 2X2X4 kalja. Ako se traZe veeih di-
KUHINJA~
I>il i
KUHINJA I L02:ENJE menzija 'tada se izraduju u 2 iIi 3 dela, armirana iznutra okruglim gvozaem
¢ 8... 10 mm i prstenovima od pljosteg gvozda 4/40 mm, i montiraju se

~~c
na mestu,ppotrebe. U tome slucaju nema spolja vidljivlh ugaonika.
ONEVNA s. Pokretne peei predstavljaju sredinu izmeau gvozdenih peei sa suvise
j malorn akumulacijom toplote, .aJj brz:i.m dejstv-om - i kaljevih, sporih' U
DNEVNA saBA 1 odavanju top!obe, ali s veldkom akumulacijom. Pokre:tne kaljeve peCi. zbog
.
manje debljine zidova brzo odaju toplotu, a izvesnu koliCinu ipak i akumll-
SPRAT
l luju. Upotrebljavaju se za prosto['ije za povremeni duzi boravak kao sto
SDBA Id 1 su prostorije za konferencije,_ s-pavace sobe i s1.
Glavna pred.nost pokretnih peei niJj-e u moguenosti pr.enosenja jz pro-
'j
&torije u prostoriju nego u mogucnosti izrade ee1e peCi ill pojedinih krup-
'1 KANALI
nih blOkova u radionici. Time se postize bolja i preciznija izrada peCi,
- SPAVACA S. ETKA 1 niza. cena i usteda na radnoj. snazi, a rriontaza na mestu upotrebe peCi
svedena je na minimuJll.
Ovde cerno jos spomenuti da osim fabricki i r.adionick{ izradenih peei
ima i zanatsko-umetniCki obrad·enih. Priroda samih kaljeva, zanatski nacin
S1. 99 - Grejanje kaljevom peCi s vazdusnim kanaHma
. njihove izI'ade, izvanredne boje raznih glazura .(npr. majoHka) i kombi-<
nacije tonova, a oslin toga i slikanje raznobojnim glazurama, izrada reljefa
Kombinovane peei s. gvozdenim umetkom (a i druge s prinudnom kao i obrada metalnih delova (npr. ad kl)\Tanog gvozda) - daju mogue··
cirkulacijorn vazduha) lako se mogu upotrebiti za grejanje toplim vazdu- nost da se ovaj pl"edmet za upotrebu umetnicki oblikuje i posrtane ne sarno
hom prostorija na spratu (npr. spavaCih soba). U tu svrhu se vazdusni ukras prosrtorije nego i posebno umetnicko delo.

94 95
-42 Gradl1'ja kaljevih peei
Kaljeve peci grade se, kao sto Un i ime kaze, cd kaljeva (pecnjaka),
Kaljevi (81. 101) se prave od ilovace, gla7.iraju i peku. K:11jcvi od obiene
ilovace tope se na iemperaturi 1 200 ... 1 500°C i upotrebljuvaju se za nor-
malne kaljeve peCi s temperaturom
grejnih povrSina do lODoe. Ako je po-
D~, bi ~idovi kalj:ve ~eci. bili otporniji i preuzeli si;e koje nasta;u
~led sll"enJa na, toplO~l, kalJ'evl se medusobno povezuju skobama ad Ziee ili
lll:~a (s!. 103). 21ea kOJa se za ovu svrhu upotrebljava treba da je najmanje,
JaCIne ¢ 3 mm. '
" Radi ~b:zanja pOS'~,:ljanja pe?~ vrse se p0kusaji s punim kaJjevi-ma;
kO.Jl se spaJaJu ~na pero~ 1 ,~l~b, u ~oJl,h atpada lspunjavanje i oblepljivanje.
Isto tak? se v.~se p~~usaJl 1 s pecenJem gotovih celih redova (b1o.kova) za

o[JI~
tnebno da ka.jevi izdr.ze vise tempera- razne dimerIZlJe pee-I, gde ot-
ture (100., .. 200°), (npr. u pokrertnih pada spajanje kaljeva medu
kaljevih peei) uP'Otrebljavaju se tzv. sa- sobom i pee Se pribliZava

~ UJ1 motni kaljevi, koji se prave od iste -ilo- montaznoj peeL

vaee sa dodatkom samotnog bra.sna. Oni Oblaganje loziSta i dru-
l.j1_f'4 , : se tope na -temperaturi od aka 250D a e, gih de!ova pee; samotnim -'-::::. ,SKOBA ,l!"3mm
opekama i plocama debljine
81. 101 - Kalj u preseku i izgle~u Kaljevi se glaziraju jer se na tad 3 •.. ,7 ern. vrsi se.bez prethod-
nacin dbbiju glatke povrsine koje se nog kvasenja, u samotnom
mogu laka cistiti i prati, postiZu se razne boje koje pokriju eventualnu malteru be? peska. Zbag
ruznu boju same ilovaee i pavecava neproPl!Sllost za vdzduh, plinove i razlicitih koeficijenata Sire-
vlagu. nja na toploti Samotna ohloga
Glazura ne sme otpadati niti imati mehure i jace pulmtine. Fine se ne vezuje sa zidovirna od Sl. 103 - Red povezanih kaljeva
pukotine u glazuri koje se pojavijuju u vidu paukove mreze i nastaju pri drugog materijala.
hladenju usled nejednakog skupljanja giazure i. crepa ne umanjuju vred- Vra,ta i drugi metalni delovi ugraauju se za vreme ?idanja i vezuj:i
nost i trajnost kaljeva i zbog toga su dozvoljene, a neki put. i trazene. Samd se za Zldove kaljeve peei zicom ili pljostim gvozdem, Izmedu lozisnih
boja ne mora biti potpuno ravnomerna - ne treba zaboraviti da su kaljevi
keramika - nego se moze u izvesnim granicama menjarti.
.i
vrata .zida :n:ora se ostaviti zazor od 5 rnm zbog raz~citog 'sirenja na,
toplo-ti I olepltl b1at~m. Dobra je cIa se ovaj Za:zior ispuni' gajtanom od
Dimenzije kaljeva su vrio razlicite. U Nemackoj, gde se kaljeve peei azbesta,
vr10 mnogo q.potrebljavaju, tipizirana je veli6ina 22(22 em. Pre ovoga L9 Z,iste i kanali peCi se posle zavrsenog olepIjivanja izglacaju mokrom
postojale su dimenzije 19/21, 20/22, 21/23,5 i dr. U nas su o'sim ovih u krpom ili cetkom. Spojnice se izvuku glpsom iIi finon: r.:linom i aka je
upotrebi ; druge, kao 21/23, 21/25 itd. potrebno, oboje. ~ ,
lUnas bi neophodno potrebno bUo tipizirati kaljeve" jer se na taj Kaljeva pee treba 3 ... 4 dana da se susi i tek potom se moze poste-
naCin uproseava proracun i izbor peei, a tada se mogu tipizirati i 5'1' ostali peno loziti.
delovi peei (vrata, prikIopci, resetke i dr.). Moze se racunati da kaljeva pee tezi priblizha. 125 kg po 1 'm2 grejne
Osim normaJnog kalja, prave se uglovi, povrsine. Prema tome najcesea 'sobna pee dim. 2 X 4 X B (3.94 m 2) _tesl>:rJ
CRE~~ venci, poclnozja, noge i drugi delovi. Kaljevi mo- je oko 500 kg. '
raju biti dobro peeeni, eisto izradeni s ravnim
povrsinama i jvicama i n2 smeju biti izvi- -43 Dimenzionisanje kaljeve peCi
topereni.
K
Kaljeva pee se, iz pozarnih razloga, mora .T acno dimenzio"nisanje peei mo7..e Be izvrsiti na osnovu proracuna
gubltaka toplote i srednjeg odava:rlja rtoplote gr~jnih pbrvrsma. na osnovu
postaviti na podlogu sigurnu od vatre, Aka se tab!. 3.6.
postavlja na masivnu tavanicu nijle pOltrebno ni-
kakvo obezbedenje. Ako se postavlja na drvenu, .,1z prin:era za proracun gubitaka taplote, prostorija hr. 2 ima ukupne
81. 102 - Ugao peci s gU.bltke U lznosu 2320 keal/h. Na osnovu tab!. 36 kaljeva pee srednje
olepljenim kaljevima i tada propisi abienc traze da se cna postavi na
samotom podlogu od betona deblj. 5 em ill lima debljine tezme odaJe 800 kcal/h/m2, Za ovu prostoriju po1.rebna bi hila kaljeva pe~
1 mm, Umesto ovog moze podloga biti od fajan- s ve1iCinom grejnih povrsina
snih ploCicR -iIi kaljeva polozenih n blatu, od ope~e :J. milteru ili sloja
crepa u blatu. 2320 = 2,90 m'.
Zidanje kaijevima vrsi se na itaj naciD. s1-o im se ivice prethodno 800
oklesu i izbruse taka da budu potpuno rayne da bi spojnice bile sto tanje
(1 mm), Kaljevi se dobra pokvase iznutra., narnaiu Zitkim blatom, a supljine 1z tabl. 38 nalazimo da se maze upotrebiti kaljeva pee 2 X 31/ 2
(3,04 m 2) iIi sHena iste povrsine, npr. P/2X 3 X 5 (2,81 m'!).
x- 4
se ispune komaclima crepa i dobro o1epe blatom (s1. 102).

96 'T Grejanje i vetrenje 91

 ,
Tablica 38 - Grejna povrsina kaljeve peci i broj kaljeva
I
ob~jiti i lak?vati specijalnim radijatorskim lakovima. Zidane peci mogu
, ,
Be I fugovati, pri cemu se mora P3J2li.Jti na izbor opeka i medusobno vezi-
Kaljevi 22f22 em Vis ina peCi u redovima i m + 10 em zavdini sloi
1 va~je, a mogu se i obloziti kaljevima i drugim kerami6kim plocica.m'a, u
kOJem se slucaju spolja ni po cemu ne razlikuju od kaljevih peCi.
Bro; 4 10 M
2,30 ~
kaljeva 0,98 -51 Vrste zidanih peei i opis
J,
_S-:-:-:f\-~ ~ ~:~I~ ~3~:~liLo_:~:m~6il ~2~'0:8= +I,=;2'~4~7='~I =:~ ~:;.'n='I:IP~:~: :~inl _u- m-"'~I- ~II_____'
~r:,ema vrs~ama ~;~ane peCi se· mogu podeliti kao i kalj·~ve na obiene,
1, s poJacanom crrkulaclJom vazduha, pokretne itd. Prema akumulativnosti
__ one se magu podeliti na peci s velikim, srednjirn i malim· kapacitetorn.
U peCi velik?g kapaciteta·'rttcunaju se one sa zidovima debljine 3/4., ; 1
3 0,436 1,98 l::~2~,3~7=;::2;,;81;:::;::3;,2~4~ 3,69 I , opeke, srednJeg 1/2 opeke, a peei malag kapaclteta 1/4 opclte. U nasim kra-
jevirna, s obz!rom na ~matske prilike, dolaze u obzir najvise peei malog,
2 3
3~
0,580
0,678
"
2,20 1!-",2",7;;.3--!1
2,42 i 3,04 I 3,58
3,22 ·1 3, 69 \ 4 7r-! 4,65
\-7";.;1
4,11 [. 4,64 I 5,17
I'
I 514
5,70
iI a retko srednJeg kapaclitema.· ..

4 0,774 2,64 3,36 -3,94 I 452

,,15 ° -I' 5,68 I
;,68'6,26 I
,I
Zidane peel mogu bili kombinovane sa stednjakorn iii ·pripeekom
i sluziti za pecenje hleba, .
3% 0,847 2,64 3,43 \ 4,02 I 4,60 I
5,18 \ 5,76 6,34 i . .Mi cem~ ovde prikazati nekoliko konstrukcija koje se uglavnom raz-
4
41/2
0,968
1.089
2,86
3,08
3,77
4,11
4,401 5,03
4,79 - 5,47
5,66 \ 6,29
II 6,15 6,82 _Z2L-\
652 I .~
~
h~Ju ad omh u kaljevih peeL Razume se da se i one konstrukcij1e kaje su
prikaza.ne tamo mogu izvoditi i kao zidane peeL
5 1,210 3,30 4,44 5,17 5,90 ;::~6,~6;2::;::;7,:;35;:~i_8~,0~8:-, . N~ ~L 104 prikazana je zidana pee s ,pojacanom cirkulacijom vazduha
3 4%
5
1,307
1,452
3,30
3,52
5,27 [',
5,68
6,00 I 6:13 1
6,45 7,23
7,46
7,99 I~ ~';~ I
8,76 L-.!.--
J
.,~
1 s ~ecmcom, vrlo slicna po konstrukciji kaljevoj pe,5t ~l. 93, Ova je ca
greclicama od opeke, s :ozistem oblazenim samotnim ope-kama. Dna peCi
5 Yz
6
1,597
1.742
3,74
3,96
6,09
6,49
6,91 n:?fll
7.36 I
8,23 !
8.55
9,10
I ~,~7 11g,~~
, 7 1,
I l
1w
5
5.%
6"
1,694
1,863
2,033
3,74
3,96
4,18 I
7.00
7,49
7,97
I 7,82
\ 8,36
I
8,89
I 8,64
I' 9,32
9,81
i
11 ,73
9,46 LlO,29
100,10 1101':~

11 ,36
1,
II 1
:1
,,
~
$
6%1 2,2024,40 , '845
II, 9,42 - I10,39 1 12,32
1300
7 i 2,372 4,62
·1
8,93 9,95 10,97 11.98 1,

Za normalne slucajeve dovo~jno taCno maze se dimenzionisati kaJ.jeva

!
pee i na osnovu pribliznih podataka. iz tabl. 24. I;,
I
-5 Zidane peci !
Zidane peCi upotrebljavaju &e u naSirn kraje;rima uglavr::om . za gre-
janje prostorija sporednog znacaja i kaa seoske pe6. Kako one ImaJu skoro l
sva dobra svojstva kalj-evih peci, a izbarorn materij~a. i ~obI",Drn: obradom 1,
mogu dobili pristojan pa. i 1ep izgled, -: zbog s":?Je Jeftmoce 1 ~as?vne
·potrebe u vezi s izgradnJom stanova, zldane. peel dolaze ':'. obZlr 1 za
,,
~

stambene.i druge prostorije, i zbog toga Cerno se ovde s ~J1ma ukratko il :

:j
, upoznati. . ·h ,. dn . '5
Ono sto je receno 0 dob.rirn i l'davjm svojstvim.a k<l~FVl P~~1 0 .0Sl ;§ S1. 104 - Zidana pee s pojacanom cirkulacijom vazduha
se i na zidane. Zbog JOB veee mase i ;ak.urnul~tlvD?Sti greJI-:e povrsme. Zl~­ ifj
nih peb imaju nizu ternperatuJru n~~o .kalJev~ 1 ~davanJe ~oplo!e Je lOS I"'
je od op~ke radi ustede u gvozdu, ::l bolje odavanje loplote" bila bi da je
duze a prema tome zagrevan.je sporlJe 1 regulisanJe odavanJ.a teze. z~og I
toga'su po zapremnini vece i zauzima~u ,:eci prostor. SpolJ~a pa:'rSma
1i ~~ .od. lIma. Kanal u zapecku za c.lirkulaciju vazduha je od lima, i moze
\iJ
,
,) biiti.l Zl~~ kao vna sU. 94., otvoiri za cisc-enje su od apeke koja mora biti na
moze se olepiti lepom postojanim na VlSOkim temperaturama 1 aka Je pee
neki nnc~ ,~zn~cena da bi se lako mogla naci. Pee je predvidena za lozenje
dobreWikonstrukcije nece dolaziti ni do pllcanja, koje je jedan od glavnlh ·tt dI\lietom 1 ngnrnorn. Grejna poW'sina jOJ' J' e oiko 40m2 a, odaJ· e oko 1 600
nedostataka zidanih peeL Ova povrsina moze se, da bi bila j08 glatkija, ,j kcal/h, ' , ,
$

I T'
! 99

i
 Na 81. 105 ,prikazana-Je mala zidana pee. Ona ima viso~~.~ozf~te, dva
. n-'l na kanala i 'priklJ"ucak na dimnjak pri dnu kauala, LOzIste Ima l1U putem u dimnjak. Pee je sagraaena U okviru od ugaonlka" I olepljena je
.1az
poklopcu livenu plocu S otvorom ram' brzog 0 d ' t -C:P.Q
avau:Ja tO e. ¥:'~ spolja lepom kOji ne puca. Pee odaje pri dvokramom lozenju 1 200 kcal/h,
,
"
ploea moze POSIUZltj
i kao ploca stednjaka
Na s1. 107 i 108 prikazana je pobolj1\ana ruska peel), To je peevrlo
velikih·dimenz:i.ja i kapac1teta. Za naSe prilike ne dolazi U obzir, a lzna-

~ ~~" 1
--'En'- i za ubacivanje gori-
va. Pe{: maze odati
oko 1 000 kcal/h,
Na ,,1. 106 pri-
1l¢"'\=:;'J kazana je zidana po-
kretna pee kombino-
T
·;;\;y$/%ifi'J:C·>,;.i' s:,*..t;;;w#d1' 0 / Y..0! 0-;,vA<Wi;fk;Y.df...J:- vana sa stednjakom.

lE'-
Stednjak 5 loziSiem

2 ~,
3' 3
reEl nalazi se u gornjem
deIu a llvena ploca
sluZi istovremeno i za
bde odavanje toplo-
teo Sarna pee se nalazi
81. 105 - Mala' zidana pee,
o ,
ispod stedrijaka, u cla-
njem delu, gde naro- , -, 5 - 5 6 ' 6
eik> 'zbog"pecnice dobro dolazf da' greje' donji cleo .pro,storqe. Pee se ~ l~to
maze iskljuCiti pomocu .priklo~ca i tada zagreJanl plinnvl odlaze kratklm
/' / II - II ..
LtV. PLOCA

TEDNJAK
I I
I,I;! r
129

Q'?l~
, - PEe
81. 107 - Ruska pee

simo je obaveStenosti radi.~Ona slilZi ne,samo"za grejanje nego i 'za kuvanj'e

'~
i pecenje .hleba. U njoj se priprema topla voda, a posebno. t.opla voda za
'//////////#//////#.0'
eaj (samovarnik). Leti se pomocu za-
tVaraca moze iskljuciti grejanje peci,
11.12 RED 5, RED 7, RED a posebno se moze ,ukljuc.iti zagreva-

~rm{.
nje peci za hleb. Pee na slici odaje pri
jednQkrainom dnevnom lozenJju 2 806, AMOVARNIK
a pri dvokramom 4000 kcal/h_ Nje-

~ -162 I
na teZiit'a iznosi 4 950 Kg, zaprema po_
vrsinu 2;1.7 m 2 i kubaturu 5,0 m S, fJ

D>RtlI
~.. ...
3.RED
. _~13f--

. 6.RED a.RED
N a s1. 109 se vidi ziclana seoska
janje sobe i za peeenje bleba. ~Lozi se
po pravilu iz kuhinje, biljnim otpa-
dma .(kukuruzovbum, slamom, .Jo-
_
§::;j D IJ
pee iz Vojvodine. Pec sluzi zagre- ~~~~~D~-;O~O~~__

81. 108 - Izgled ruske peci

zorn, poederom i s1.). Sagradena je na 'podnozju od opeke, a sarna pee gradi

se od »valjaka«, koji su nacinjeo:ti ad meSavIDe blata sa slamom., Pri 'gra-:
81. 106 - Zidana pokretna pee sa stednjakom
1) Konstrukcija Podgorodnjikova.

).0 0
denju'naCini Se ske1a cd dasaka oko koje'se slazu valjcL Kad S€ 0lIli dobro nim prostorijama (staje, magacini i &1..). Za .peeL u stamben.im prootortljama
pl"osuse ske1a se _zapali i na taj naoo- ukloni se iz unutrasnjosti peci, pa se predvida se lep koji ne puca:
zatim oblepi b1atom spolja i iznutra. glina 1 deo iIi gips 1 deo
Na s1. 110 (str. 103) je prikazana pee uz banjic,u muslimanskih kuca u krec 1 den negaseni kree 2 dem
Bosni. Pee se pravila od blata s pooderom lana i ukraSavala se 10nciCima pes,ak 2 dela pesak 1 cleri
od peeene gline koji su vlaknasti azbest 0,1 deo vlaknasti azbest 0,2 dela.
obieno tamnozeleno gla- Ovome se dodaj.e voda, a jos bolje je da se dada zasi6eni rastvor
zirani. Pee ima tanke ku~injske s~~i do potrebne gustine. Lep se n'-mosi -na vreloj povrsini u ciVil
iidoVe, . peenicu s wa- sloJa, od kOJih je prvi zitkiji, a drugi gusCi, ukupne de?ljine 1 •.. 11/2 em,
tima iz kuhinje, a u pee LIM
je ugradena posuda od -,-
bakra (oko 20 1) za pra- .1@@©
nje u banjici koja se na- ©@©
lati neposredno pored @©©
peru.
@@®
E @!@!@!
-52 Zldlllllje peei 0
N @!@!@!
I
Zidane peei grade
se od opeka normalnog
(25 X 12 X 6,5 em) iii
specij)alnog f~rmata. U
l @@ZW@
@'~@@J
@@(@i(@)
specij.aJnog f~rmata du- @!@!@!@!
zina i sirina su obieno -l-
kJao i u normarnog, a de-
bljina se obicno uzima
I
3,5 ... 5,5 CUl.
. Opeka treba da je
81. 109 - Zidana &eOS-ka pee iz Vo-jvodine normalno perena. Nedo-
pee-€IIla je ma, a za pre-
pe6enu se tesko hvata
lep. Ona treba "da: je propisanih dimenzija, ravnm povrSina, pravih ugloIV3,
ostrih ivica, crven'e boje, porozna i ne sme sadr~ati stranih primesa.
Oklesani dec opeke nije jednako otporan prema vatri i zbog toga se
ovaj deo nikad ne sme okrelati lozislu.
Zidanje se vrsi u zitkom blatu od gline i _peska, k".iE' treba da ,le 81. 110 - Zidana pee uz banjicu iz Bosne
masno, meko i p!asticno, a: bez -kamenCica i smeca. Pesak treba cIa je kvar- .P~yrsh:a )e~ mwe ~e. ?oojiti k:eCn~ bajama, a radl lakSeg odrza-
cni, krupnoea zrna do 1 mm i bez organskih primesa. Ra~mera mesan]a vanJa clst?Ce m?ze ?e ObOJ1h 1 lakorvati radlJartorski Iakom.
gline i pesl<;a je 1 : 1 do 1 : 2 (prema masnoei gline), rn
, ~~VTs:na ~da.?ih pe~" ~·oZe s~'. kao sto je'r.anije T"eeenio, i fugorvati,
Opeka se pred zidanje mora dobro nakvasiti' vodom. Spojnice ne Ob_OZltl faJansmm 1 keramlCkim ploclcama ili kaljevirna. '
srheju biti sire od 5 mm, jar j'e tada jaCina zida najveea. Za sve ostaJo vaZi ono sta ,je receno za gr"adnju kaljev:ih peel.
Pri zidanju opekom polozenom pljostimice, (debljina zida 1/2 opeke) -53 Dimenzionisanje zidanih peCi
nije po-trebna nikakva armatura, i ako je pee pravi(lno konstrui..<;ana ne . Zi~ane.pe.c~ di~enzionisu se na isti nacin leaa i kaljeve. Gubici toplote
SIDe doci do pucanja zidova pod utioajem sirenja na toploti. ZidoiVi debljine se lzracunaJu III tacna na 08novu proracuna Hi priblizno i na 08novu koll-
lJ-4 ppeke moraju se raditi ili- u skeletu od ugaonika, Hi povezati zicanim cine od~vanja toplote iz tabl. 36 odrede se dimenzije peei.
skobama kao zidovi od kaljeva ili na drugi naNn arrnirati.· ; P,l'.l mer. Treba ·odrediti veliclnu zidane peei za prostO.riju na uglu 40 X 35m
ciste VISlne 3,0 m. ' , , ,
Spoljna ,povrsina peei maZe se olepiti-,lepom ad blata. ,Obican lep , ~ubici :,toPlat~ ·za ?vil pi'"'{Jsto-r~jl1 -j:rJ1()se 2210 kcaJ/h, Oduvarnje: toploie zictane
puca pod utica)em rtemperatw':e i upowebljava -se sarno za peel.' u spored R
I peer sa deblJlnom zldova 7 cm, -oleplJene spolja, iznosi za dvokratno lozenje 375 kcalJh.

102 I 103
 2I20 " .
Pott'ebna """eJ'na·povrsina je tada -- = 5,65 m 8• Zldana pee s takvom gre]nom
375
b"-
povrsinom imala bi dimenzije 42. X 90 X 185 em.
-6 Monitazne peci
Montazne Deei' se izraduju u delovima industrijskim metodom i mon-
tiraju se na m~tu upotrebe', Na oiVaj n~cin dohijaju se peei vi.sokog ~ali­
teta. i po kon(3tru:k.ciji i po izradi, ~st~di se ["a,dna st;aga, skraCuJ~ n:k lzr,~de
a -naTo.cito montaze, znatno SlTIan]U]e cena 1 olakSava postavlJan]e peel U
svako daba godine, ito, bez visok~kv~!iko;ranih m~j&tor.a. Ta~o Se 0010-
gucava masovna izrada 1 upotreba JeftIruh vlsokokvalitetruh peel.
Montazne peei tTeba da se sastoje od St-o manjeg broj~ elemen~ta i da
se 'od njih mogu sastavljati peCi raznih velic-ina. Eler~ler:1..1 ~b!,okoVI) .n:eba
da su prosti, precizTIo irlradeni, ,cia se lako mogu montirati 1 sJ.agati 1 da
mogu iz'drZati transpartovanje.
Materijal ad kajeg se prave mantaz-
ne peei je obicno sp~cijalni be~on koji moze
izdr2ati visoke temperature. Ovaj vatra-
stalni beta'll pravi se od visokovrednog ce-
menta s krupnozrnim pe"'!wm, sljunkom
ill tuC'amkom i samatmm brasnam. OLl
ovog materijala laka se m()gu izlivati elc-
menti montaZne peeL Pakusaji da se bloko-
vi kaJjeve peCi peku ujedno dosad nisu
uspeli jer se za vreme pecenja izvitopere
ill iskrive i ne mogu se pravilno sloziti.
Na s1. 111 prikazana je mala monlaZ-
ha finska pee s nasipnim visohlm lazistem
81. 111 - Montazna finska _pee bez loZisnih vrata. Pee se puni i potpaljuje
odozgo a sekundarni vazduh dolazi kroz
okrugli otvor (kojim se maZe regulisalti) iznad ~lisI?ih vr~ta. Pee .~e
sastoji od cetiri bloka o~d vatro~alll'?g beto~ i obJo.zena Je s]?ol]a keranllc-
kim ploCicarna. Prikljucak na dmm]ak nalazi se Prl dnu pecl.
N a slikama 112
i 113 prika2llIJa je
50
montaZna pee kan-
strukcije P. A. Spis-
nov - B. B. SIuc-
ki. Pee se sastoji-ad
7 'blokova ad vatros-
5
talnag betana. Bia-.
kovi 2, 4 i 5, izlozeni
Wi-,,§--3 -1=----1
visim temperatura-
2
D rna, armiraJu se zicom
fjJ 5 ... 6 mm. Blokovi
se izlivaju u metalnoj
or1ati, a spolia [ie
premazuju radijator-
81. 112 - Montazna pee Splsnova 81. 113 - Blokovi skim lakom. Pee .,;'ima
-:- Sluckog -,
mon t azne ..
peCl vl''''inu
'" 154 em, teL.lnU
tM
310 kg, grejnu p0vrSinu 1,92 m' i nooje 800 kcal/hpri jednokratnomloze-
n]~, a. ~OOO kcal/h pTl ¥~vokratnom. DI)!lavanjem elemenalil 5 i 6 dohija se
pee VlSllle 188 cm, tezme 374 kg, /grejne povrSine 2,54 m2, s odavanjem
lOOO; .. 1'600 ·kcal/h. lsti tip izraduje se i preCnika 60 em iste visine s
i odavanjem toplote 1 100 " . 1 900 kcal(h.
.!
-7 Gvozd.ene peci
I Gvo~d:ne pe.ci se u n.~so~ ze~lji mnogo upotrebljavaju za grejanje
s,tambe.mh 1 drugl~ pro.stor~Ja IZ V1se razloga. Kao sto j~ poznato ave oeci
s ~~m gv~zd.erum zldov!m~ brz? odaju toplotu, i to najveeim delom
~racenJe!ll kOJe ]e u hladn~J prostOTljl vrlo prijatno. Post2v)janje ovih ped
I Je vrlo )'ednostavno, lako 1 brzo, one zauzimaiu vrlo mali prostor a zbog
industJrijske izrade njihav kvalitet je obieno dobar, a cena .re18.ltivn:o nisk-a.
II S druge strane, gvozdene peCi se isto taka brzo 'i oh1ade kao sto se
ugreju . jer ne ~~m~~raju toplotu. Zraeenje toplote prijatno je sarno u
hladno] prostOTlJl, a clm se vazduh zagreje postaje neprijatno pa i nesno~
, sno. G~ejne pO,,!sine gvozdoenih peei ~ zagreju Be daleko izn~d -higijenslti
I
I dozvolJeI1e gramce (do 300 C) zbog cega dolazi d0 -sagorevanja 'preSine
na njima. Kako zbog nedostatka kan:ila dimni pli-
I novi napustaju pee s visokim temperaturama da
! bi se njihova toplota iskoristila gvozdene peti se
II
po pravilu prikljucuju na dimnjake pomocu lime-
nih dimnih revi koje izgledaju vrlo neugledno. Iz
avih raz}oga takve gvozdene peCi se nerado postav- '
Ijaju u prostoriljama u kojih se po1aie na Iep izgled
Ufl1utraSnjosti.
I U novUe vrerne ovi nedostaci gvozderuh peei
su postepeno uklanjanL One se prave i dalje ad
liv~nog gvoz-da, u novije vreme i od jakog ~ama, ali
~ Iznutra oblaZu samotom ill dobijaju omotae da
bi se sprecilo prekomerno zraeenje toplote. Lazista
su pode.sena za trajno gorenje prema vrstama go-
I riva. a toplota plinova iskoriScu;e_ se dobrom kon-
str'ukcijom lozista l preciznom izradom ur€daja za
81. 114- _ Izgled
gvozdene peci
I! regulaciju davoda vazduha i pomocu unutrasniih
kanala i pripeeaka.za cirkulaciju pilinova i vazduha, a ne pomoeu ruznih
1
~unkov~ na koj~ma '~agoreva pras.ina. ~ove peCi su skoro po prayilu trajno~
1 zarne, .s'i? znaCl da J~ sagorevanJe gOrlva postepeno i dugotrajnro, eime se
~menJu~e .akurnulaclJa topldte u masi zidov~ a posluZivanje peei svedeno
Je n~ ~'I.mmu~. One~~ prave bez suviSnih ornamenata (51. 114 i 115),
ravmh~? ~l~~kih po~~sma, ~rnih iIi raznobojno- emajlisanih, koje se lako
mogu ClStItI I dop~dlJlva obhka kOjl Je u skladu sa funkcijom peeL
Ovakve kvahtetne gvozdene peei s visokim stepenom lrorisnosti
(75 ... 85%), zadrZavajuci svaju osnovnu ka:rakteristiku (brzo odavanje
toplote), mogu se upotrebiti za grejanje svih onih prostorija za koje s,e
upotrebljavaju kaljeve peeL .
-71 Vrste i opis gvozdene peei
Prema vrstama konstrukcije i upotrebljenog goriva gvozdene peei
mogu blti irske i americke.
illS
 Osim 'ove dve glavne vrste postoji jo~ citav .~ raz~h ko~~tTIlkcijJl
. ,. k "h su ild lozista kombinovana ill su peCl oblozene omo~
~:~i::~l~I~~j ~li ~~~gi' naNn (pomocu kan~l?) se izaziva .opticanje sobr:?g
v:azduha lIt su konstrwsane za naroclte
vrste goriva. N ekoliko ovak.:rih kon-
strukcija prikazacemo pod naZlvom spe-
cijalne peCi.
Na s1. 118 prikazana -je pee prof. Brabea s uloskom za Jakumulaciju
toplote (a) u gornjem delu peeL Dok je promaja jos slaba, p'1mocu priklopca
(p) dimni plinovi mogu se uputiti kracim putem u dirnnjak.
Pee ima u donjirn lozisnim vratima otvor kojim se maze regtilisati
dodavanje sek:undarnog vazduha.
1 Na s1. 119 prikazan je p.vesek kroz americku gvozdenu pec, Dna ima
Ioziste koje je opisano na str. 82. Plinovi se mogu uputiti u dimnjak pomocu

[j
Na st. 116 prikazan je presek irske priklopca kracim putem (tackasta linija) iIi silaznim kanaIom, zatim ispod
peci najobienije kanstrukcije. Pee je .ill' pepelista i uzlaznim u
kruma ill cetvrtasta preseka, po pravIlu dimnjak (potezastalini- 1
na nogama da bi se om~~ti.Ci1a ~irkw::­

I
ja), Cime se dobija veca
cija vazduha aka ce:,€, peci. Trup}e ob:c- grejna povrsina·, bolje
no ad jakog lima, iznutra ob~ozen sa-
motam debljine 3... 5 cI? da ,~l. se ~p.r~­
iskorucuje toplota - od-
laz.nih .plinolVa ~ izbe?a- _a
Ur···. . .
~ I' --...
ellO preterano zagrervan]e peCI 1 zastIbo vaJu illmne CeVI. GorlVO ' :I
omotac od lima.. Samotna obloga irna iz-
nutra poduzne zlebove d:a bi vazd:rn IX:
se puni odozgo (1), gor-
nja vrata {2) sluie za os-
~~r
~ .- ' II
treban za sagorevanje mogao lakSe. pn~ ma.rtraDIje vaire, srednja R \1
dolaziti u masu gorriva, da bi plmoVl
mogli lak.§e odlaziti .i sago~vati i .da se
(3) su 10ziSna, a donja
(4) pepelisna, imaju ru- t:::::::J
0 - \\ <===-='-'
gorivo ne hi priljubilo uz Zldove I spe- iu za doziranje vazduha,
klo. Glava peCi, lozisna i p~pelisna .vrata, KaD sto je ranije reCeno -,.:-: /,cW /, ~
resetka i noge flU, po pravllu ad livenog I ovakve trajnozarne peCi
81. 1Hi _ Gvozdefl.a pee velikog gvozaa. Irska pee ima lozis,n~ yrata (~) ! s precizno izradenim s1. 118 -'-Irska pee s 61. 119 - Ameri~ka
gvozdena pee
vratima koja potpuno uloskom za akumula-
kapaciteta koja se mogu evrsta zatvonti, lza kO]l.h
se nalazi vertikalna reSetka (b) kOla
t zatvaraju lo.ziSte i na-
ciju toplote

pravama za regulisanje dovoda vazduha.mogu se postavljati u svima, pa i

Ca
kaJa se
. padanje zeravice Ispod loZisnih nalaze se pepelisna vrata (e)
sp~e va ;~·ade moraju dobra zatvarati i koja imaju ,.ruw (~) ill drvl:l?U
dotir.anje vazduha potrebnog za sagor.evanJe. Naslpno lozls~e
napravu za pum ,se PR- gornja vrata (e). u kOJ~­
rna Sle za sagorevanje mIadlh gOrl-
va ponekad nalazi ruza :za sekun-
, g.
darni vazduh (fl. U gJavi peei na:a-
zi se i prikljuCak na dimnu eev s
obrtnim priklopcem (g). Resetka
(h) je po praw,: pokretn~ i O?i.C;lO
se maze izvadlti radl lakSeg Cisce-
nja Sljake. . .I
_ Inske peei imaju naslpno 10-
o b h
zis!te u koje mwe stati kolicina go-
riva pobrebna za 8 ... 12 ~sova. ~
njima se moze loziti svaklm gor!--
vorn, ali je najbolj~ koks:. antr?Clt,
81. 116 - Irska S1. 117 - Irska i briketi. Kao 1300 Je ranlJe reeeno
pee u preseku pee s kanalima sagot'levanje maze biti adozgo' (z~
rnlada goriva), i adozdo (za koks 1
starija goriva).
Na s1. 117 prikazana je irska J?eC S l~lima ~ cirku~aciju plinova
!.
koji vode ispod pep,eliSta ~~grevaJu ,dOll:]1 dec p~CI, Na ta] nacin pave-
eava se grejna povrsma peCI 1 lzbegavaJu dlmne cevl.
{ reprezentativnim prostorijama.
Ka~ prva medu specijalnim gvozdenim peeima prikazana je na s1. 120
kombinovana americko-irska pee s nasipnim Iozistem i sagorevanjem
odozdo u koje plinovi ne prolaze kroz sloj goriva nego posebnirn kanalarn.
Nfl. slici se vidi i otvor
za davod sekundar-
nog vazduha (8), cime
je omoguceno lozenje
mrkim ugljem. Pee je
cetvrtasta oblika i GO
spoiLja se ni po cemu
1, ne razlikuje ad obic...; i"oo_-..,·-
i TIe irske peei.
Na s1. 121 prJ-
I kazana je pee sa spe-
cijalnim loZistem za
bezdimno sagorevanje S1. 120 - Kombinovana 81. 121 - Gvozdena pee sa
uglia, Na slici Sl~ americko-lrska pee specijalnim Iozistem
;vidi i dovod sekuri-
darnog vazduha (s) lroji se pralaze6. kraz kanal lozista prethodno dobro
zagreje. Plinovi se sprovade dimnim kanalima (d) koji predaju toplotu
vazdusnim kanalima (v) u kojima struji sobni vazduh, cime je uk:anjeno
nesnoono _zracenje toplote, Ovakva .pee moze se upotlr'ebiti i za grejanje

107
106
 od gvozdenog lima kruznog preseka (0) koji'takode ima U sredini dna
. ko'se oveze s kanalirna koji sptovode kruzni atvar. Umetak se nabije drvenorn strugotinom posto se prethodno
vise prostorija tophm vazduhom a P .
stavi . u stedinu drveno koniCno vreteno V. Nabijanje se vrSi U sloje-
tapli vaW.uh u nj~h. . res'eku sobna pee s vazdusnim kan~ma virna SV'€ do visine 2 ... 3 em ispod ivice umetka. Nabij'flnje treba da
Na s1. 1~2 prikazcma Qe ? p. . "zaziva'u sirenje toplote konvekciJom je sm jace da bi strugatina bila ,tocvrsea, jer !ada balje i duze goo i ne
koji sprecavaJu preterano zracenJe 1 1 na iietu sirenjia zracenjeI'Il:" .~ri to~ obrusava se. Umetak se zajedna s vrctcnom postavi u pee tako da otvor dna
me lozisni deo peci moze blti lrskog umetka dode na otvor dna peei, pa Be vreteno uz okretanje pazljivo izvadi.
Ui americkog tipa. . . . SbrugQtina se zapaH odozdo kroz lo~sna vrata i sagorev,a po celoj' supljini
. Na s(. 123 prikazan Je sp'alJru 'i{ cilindriCnim slojevima ad sredine Ita periferiji. Sagorevanje je vrio rav-
izgled omotaea gvozdene peel ka- nomerno i pbtpUn,~po principu s~gorevanja odozgo-. Plinovi prolaze kr'oz
leva se upotrebljava u .anglo~~~on.. sloj uzarenog< goriva i sagore potpuno, bez crnog dima, i stepen korisnosti
skim zemljama. Pee ima re~ahvno ovakvih peel je vrlo visok (65 0/ 0 i vise). Ove peei spadaju u trajnozame peCi
veliki prozor za pos~at~anJ~ SV~­ s trajanjem sagorevanja po 10 i 12 casova~ prema kolicini goriva i dozi-
tlucanja vatre (pod u~caJem ka:r.u- ranju dovodnog vazduha. DDZiranje se vrsi pomoell rue ili druge naprave
na koji je u tim z.er:nlJama narocl~ na lozisnim vratima. PqS-to. se. strugotina razgon priklopac p se zaitvori i
popularan). Rucicom za stresan~e plinovi upute duziffi pU-rem"u ,dimnjak. Odavanje toplrote ovih peCi iznosi
pokretne reSetke maze 00, sp~lJa 2 500... 3 000 kcal/h. Patrosnja gariva iznosi 4 .. 5 1 nabijene strugatine .na
rukovati. Pee ima ugradem boJ-~~ cas, i s obzirom na visokg iskoris6enje goriva, njegovu jefuinoeu i dejstvo
za toplu vodu a maZe se ?potreb1ti bez posluge - ovakve peei su vrlo ekonomicne.
i za grejanje vise prostor,lJ8, P?ID?- Peei sa strugotinom upotrebljavaju se najviSe za greJanje radionica i
51. 122 -Gvozde- 81. 123 - Gvozde- C:ll vazdusnih kanala pnklJuceruh
na pee ,engleskog obicno izgledaju neugledno jer se prave od tankog crnog lima (0,5 ... 0,8 mm).
nn pee sa bocnim
vazdusnim kana- tipa na ornatai:':. . . Nista, medutim, ne stoji na putu da se njihovom izgledu pokloni veca
lima 11 specijal:n:e peci spada~ll. 1 paZnja i da se izraduju slicno ~ao i irske i -druge pecr s emajlirarum povr-
razne vrste ulozaka u kalJev e 1 ~l- sinama i niklovanim delovima.
. . .. biJ' voreno Ovi ulosci se razlikuju od rrskih,
dane peCi 0 kOj1ma.J e ran;Je 0 go to~e sto im spoljna povrsiJ):a nije II
amenckih i druglh peel sarno po. obradena jer to nije ni po-'
trebno, i sto nemaju noge, , 1 ,1 mi--j'I--.
jer se ugradu:i u . '
U specijalne ~ci
!! '2 I J
I m
:r
zbog specijalnog gonva 20,S
spadaju peci u kojima s,e ~
m ~
I
lozi drvena' stnlgotina; po-- J. J
Fg.. 1.70m 2 ~
zder (atpadak kudeljn.
slabljikepri preradi kude- m m
iL C J. I
.t:1 .l:::
L--'=='-rr
a .. , 700kcall h~-~
III
lje) i jas neke vrste alp!,: -IT" ~. 0. 0. " //-,,,.
" "

~&i:Eiji- ~:5~iO:::l!h
P daka koji se mogu nablti
(suncokretovo semel ~taj­
ska balega i s1.) i na J;aJ -na-
I Cin dobiti potrebnu cvrsti-
2:2
I- TIU i ako sastoj'Ci u pribliz-
I
I nO jednakom vremenu sa- --I' I 50.5 I "-
I v 0
I
garevaju. . I .. 58,S . I .
Pee za drvenu stru-
I gatinu (i druge alpalke) S1. 125 - Kombinovana pee za ,drvenu strugotinu
'-'; I -' ~:'
(s1. 124) sastoji se od1Jm~
nag cWndra (Iff) s paklap- Na s1. 125 prikazana je kombinovana pee za strugotinu sa zidanom
81. 124 - Pee za drvenu strugotinu cern (b) i dnam (e) kaJe peN. Kombinacija je izvrsena zato da bi se brzo odavanje'toplote gvozdene
ima na sredini kruZni otvor peci i brzo- zagrevanje prostorije dopuni~o, sa sporim od:lvanjem' i aky~
"_,' ul ,~etke lozista. Ispod ovoga nalazi se prosWr koji: sluzi, za mulacijom zidanog dela i odrZavanjem ravnomerne toplote u prostoriji.
kUJl 19ra aguodres duh . kaa pepelis!e (d). U pee se odazga slaVl umetak
potpalu, za dov vaz a1

lOB
-72 Dimenzionisanje gVOlZdenih peCi
Gvozdene peei dimenzioniSu. se na isti nacin kao i kaljeve i .zidane ulja ~e~~~~~:~ Pilo~~c~mr (~~, 128), im~ zad~tak da sta~o odr~ava isti nivo
peei, na osnovu tacnog pl'oracuna gubitaka toplote Hi prib!lzno na,osno-/U Ovo se postize na taj :a~ E~e~vanJe fiJa kroz dOTIJe ruplce goIionika.
tablica, i na osno'VU kolicine odavarnja toplote (tabl. 36). I ~atyara ventil. Pri spustenom plott~ r~ugom.plo.vka povezana igla kaja
P rim e r. Treba odrediti velicinu gvozdene irske peCi za prostoriju u sredini lzdlgnuta i lilje ulazi u kotlie. Pritieanj:m ~7ntil~ J~" pomoglnuta ~prug?m,
zgrade, dim, 5,0 X 4,0, Ciste visine 3,0 m, I post.epeno zatvara ventil i ]a u 0 Ie p l I)va c se dlze a 19la
Gubici toplote za ovu prostoriju fznose 2050 kcal!h. Odavanje toplote irske
. , ' 2050 pri oclredenom maksimal-
peCi prema tab!, 36, iznosi 4 000 kcal/h/m~. Prema tome potrebna je pee 4 000 =0,52 m 2•
nom nivou ga potpuno za- US'C!·::~i~;;~~l
:rjjl osnovu ovoga mOZe se iz kataloga proizvodaca iznaei pee koja ima takvu grejnu tvori, Mada ulje iz rezer- UDARNA POLUGA
p6vrSinu," . vaara prowi kroz sito ipak SIGURONOSNt
Grejna povrsina gvozdene peei se izracunava na taj nacin sto se cela- se, moZ~ desiti da tvraa ce- IGLA VENTIL PLOVAK.
kupnoj spoljnoj pavrsini (omotac trupa, gornja i danja povtSina) doda jOs stIca lzazOVe nepotpuno paVOD ULJA
50% na ime dimnih ce'vi. Prema rtJome sarna pee ima rnanju grejnu povrsinu, zatvaranje.ventila, pa pre- SITO
i to 660/0 od patrebne, Razume se da za peei s kanalima avo ne vaZi, nego rna . .tome 'i da ,I?or?~eti
1 S1. 128 - Regulator s plovkom za uljnu pee
. se za njih u grejnu povrsinu ~acuna sarno celokupna povrsina peeL pravilan d~od ul]a 1 LZ.a-
zove preIivanj-e kroz rupice'g . nil< D b·
kotlieu dru i ' , a r l o "a, ,a 1 se ova sprecilo pos-tavlja se u
-8 Uljne peei Ako' ulje pg 'uslgur~O~m~~va~ kO]l se nalazi u pasebnom odeljku kotlicu
. Feci u kojima se sa:goceva teeno gorivo se u nas joS relativno malo upo-
trebljavaju, ali su u drugim zemljama vee ranije uvedene, U paredeno s
anima na Cvrsta goriva one imaju niz prednosti: cisto i jednostavno ruko-
vanje bez pepe1a, brz'O za-
I
I1
izazove diz:' e rna slm. ' 1 n~v?, ~e1iva se u ovaj sigurnosni odeljak
i tako ~atvori ~~fi~~k;~~:~~~~J~lj~d~r:~ koluge k~,1om se udari igl~
se digne i zakaci polugu si-
gurnosl1'og, plovka, cirile je
. I'll S om na u lCU udarna poluga
i·

REZERVOAR TOPLI grevanj'e, lako regu:isanje igla oslobodena, a ,ceo ure- /8 /8

ZA UUE VAZQUH i mali prostor za drianje
~_-r ..J__ t__ L PR1KLJUCAK
gtOrd.~a, malih su dimen.zija,
uaj doveden u pr-vobitno ++1-+
fr ~ NA QIMNJA K
dobrog irzgleda i lako pre-
stanj.e. 9-
Loziste j e eilindar od
~01\
nos-ive (kao gvozdene peei).
FOZISTE Funikcionisanje uljne $ celicnog lima u koj em se

~ ~:: f~ORIONIK
KOTUC peCi je prikazano na shemi vrsi sagorevanje i preda-
sl. 126. Iz tenka ulje pro- v:anje tJoplote okolini.
I lazi kroz kotlic s p:ovkom Rezervoar od lima 11
kojim se odirZava uvek. isti s~dr~in? ,10 , , . 15 1 postav:
REGUL. ;i._~~~~ZA nivo u1ja i p"reko regulaci- IJ~n Je III na ~traznjoj stra-
VENTIL onog venlti1a ulazi u gorio- m pe~i ill je ugrtlClen u n'ju,
S1. 126 - Shema uljne peci nik U obliku lonea s rupi- Im-: e.ep~ve, za punjenje i
eama za vazduh. Pare ulja praznJenJe 1 pokazivac ni-
sagorevaju u gorioniku i lozistu, a produkti sagorevanja odlaze kroz pr.l- voa ulja, S1. 129 - Uljna pee
1- omota/! pee!, 7- tuva za prosuto'
Idjucnu cev u dimnjak. Da bi·se smanjila visoka temperatura grejnih .2 - omota/! lozHta Ulje,
povrsina r nesnosno odavanje toplo- Na sl. 129 je prika- 3 - lol'.i5te, '
8- ruClcu regU\atora,
4 - lOZi.~lla vrata,
" te zracenjem, oiko loziSta i gorionika zana_ uljna pee u preseci- gorionil"
II - prtkljucak na

~
_.-.G0RNJI PRSTEN 5 - dlmnjak,
ma ,s re2ervoarom za ulje 6- podnol'.je peel,
".':.~~ .:.....J. ONAC
: : : : •••• "" 0
se postavlja omotac kroz cije kanale 1. na sJ;rainjoj stram peeL
10 - rezervoar Za ulje,
11 - regulator,
"".0' , .0.... DONJI PRSTEN g1;ruji sobni vazduh i povecava kpn-
: : : : : : :::.: -OTYORI ZA YAZOCJH vektivno odavanje, taplcite peei. II Na sl. 130 je prikazana
a na sl, 131 izgled uljne peei. U
I· .
Jna pee s rezervoarom ugradenim u pee,
. OOVOD ULJA S,astavni de10vi uljne peei su: i Za vise peCi se mo±e postavirt;'· . d . ~k'

S1. 127 -
DNO LaNCA

Loncani gorionik u1jne

. Gorionik u abilku lonca (s1. 127),
preCnika 100 ... 300 mm, ad ceJifuog
lima sa d va prstena od livenog gvozua
I tako postavljen"da dotican'e . 11 zaJe ruc 1 rez.ervoar k,Oji. mora biti
rezervoari za celu zgradu k2 j i ulJa ~u~7 ,obezbedeno. ~?stoJe 1 centralni
Za dovod ulja patrebna '!e s s~ pos av JaJu U ~odrllmu 111 posebnom oknu.
kIroz tanke eevi (obicno] bak.:~~n¢ pumpa kOJa dovodi ulje itz rezervoara
peCi
koji de~e posudu u dva dela. Pri ma-
loj koliCini ulja sagorevanje se vrsi u donjem d.elu, a pri vec{)j u celoj
posudi gorionika i iznad nje.
~2~i~~:: Potrasnja ulja se reg'istrul2 ~~:~~~e~;:u:~ ~~r~~~o~~
110
 Paljenje se vrsi rueno, ubacivanjem f~E~lja ili. tablete cvrstog spiri:
tusa u goriontk u koji je pustena mala k,~cma '~Ja: ~ad se OM" razgon
poveca se reguIacionim ventilom dovod ulJa .~ gorlOmk i ubr2'o pocne n9 r -
maIno sagorevanje ulja i odavanje toplote pecl.
Regulisanje odavanja toplote vrSi'se rucnim doziranjem dovoda uljn
pomoeu regulacionog ventila. Rukovanje ovim' ventilom moze biti i auto-
ma1sko, putem termostata. .. . Kako se plinskom-cevnom mrezom gotovo gasovito gorivo dovodi do grej-
Gorivo za uIjne peei su' laka gOflVa ulJa, kao laIn mazut (y =
= 0,90 kg/dm", toplotne moci 10000 kcal/kg), plinsko ulje (y =
= 0,85, 9000 kcal!kg) i petroleum (y = 0,80,10 OOOJ<ca)jkg).,
Za dobra sagorevanje yaZoo 1e da pramaja bude ravnomerna i da
iznasi 1 ... 2 mm VS. Aka je promaja veea, u pee se moraju ugraditi prigl.1-
/I<U(;,II:A REGUL
VENTI LA
PRITISNA
DUGMAD
REZERVDAR
KOTLlC
Sl. 130 - Unutrasnji izgled uljne peCi S1. 131 ---... mjna pee
sivaci promaje. Najbolje je da se ugradi mali ventilator koji daje kon-
stantnu promaju bez obzix'a na onu u dimnjaka.
Uljne peCi nemaju pepela, ali za dobro sagorevanje mora se gorionik
pOVTemeno oCistiti od naslaga i taloga koji nastaje us1ed neeistoce ulja iIi
rdavog sagorevanja. . danima i nar.ocito hladnim prostorijama.
Temperatura odlaznih plinova je 125 .. ,300°C.
Stepen 'korisnosti uljnih peei iznD'si 70 ... 80 % ,
Uljne peci se prave s ucinkom od 3500 kcal/h do 15000 kcal/h.
Potrosnja ulja iznosi 0,14 1 (odnosno 0,125, kg) za svaku 1 000 kcal/h.
Dimenzionisanje _se vrsi prema tacnom ill pribliZnom .proraeuuu
gubitka toplote i podacima 0 ucin1r:u, peei iz kataloga proizvodaca.
2.,~4 Plinsk9 gl'ejanje
PlinBko grejanje gradskim plinom dolazi u obzir u nas sarno u
nekoliko gradova koji imaju gradske plinske instalacije1 ). Kako je ono,
meuutim, u drugim zemljama dosta rasprostranjeno a osim gradskog plina
dola.zi U obzir -i lokalno snabdevanje propan-butanom, prikazaeemo plin-
~ko grejanje u mraCim crtama.
1) Plinske instalacije imaju gradovi: Zagreb, Ljubljana, Novi Sad, Split, Sara-
jevo, Rijeka, Osijek, Maribor, Celje, Pula, Rovinj, Poree, Subotica i Paneevo.
Mada se proizvodnja pUna :vrsi centra1no, u gradskim plinarama, i
plin razvodi gradskom cevnom mI"eZom do zgrada i kuenom do mesta
potroonje, ono spada u lokalna gre~anja jer se proizvodnja .toplote vfSi u
istQj prostoriji u kojoj se i troSi, u raznim-vrstama plinskih peci.
Grejanje plinom ima niz prednosti nad grejanjem c;vrstim gOrivima.
nili tela, otpada nabavka i dovod goriva, njegovo smestanje, prenosenje i
ubacivanje u kotlove ill peei, odnosenje slja:K:e i pepela i gradnja kotlov~
1 nice i ugljare. Plinske peei odaju top~otu u punoj meri Cim se puste u
! pagan, a isto taka s€ lako i brzo iskljucuj~': Zbog toga nije im potrebno
skoro nikakvo posluzivanje, a regulisanje odavanja toplote ~c lako i moze
I
,~
biti i automatskol Zbog toga.je pogon wlo Cist i rukovanje lako, a potrosnja
goriva se moze ±a~o (preko plinomera) kontrolisati. Kflko se pri sagore-
vanju plina troSi Cvazduh, plinske peei doprinose i vetrenju 'prostorija.
I Instaladja je jednostavna, stepen korisnosti visok (oko 800/0), peci zauzi~
maju relativno vrlo mali prQSlboc, a investicioni troSkovi takode nisu visoki.
i Nedostaci plinskog grj;!janja su: visoki eksploatacioni troskovi zbog
I
l
visoke cene pUna; mogucnost zagadenja prostorija i eventualnog trovanja
plinom, moguenost eksplozije i potr-eba prikljucka plinske peei na poseban
dimnjak. Pomenute opasnosli su -usavrsavanjem uredaja u velikoj' meri
I
! smanjene, ali u izvesnoj meri jos postoje (kao, uJ1talom, i u druglh
I vrsta peei).
I Zbog visokih pogonskih troskava sta'lno grejanje plinom ne
,! dolazi u obzir. Ono je medutirn rentabilno za grej,anje prostorija za povre-
menu upotrebu, kao sto su dvorane za Siednice, gostinske sobe, mali stanovi
,i y <:1.ji stanovnici su preko dana zapos1eni; kupatila, garde-
iI robe i s1. Isto tako, ono se upotrebljava i za grejanje
zgrada s centralnim grejanjem u prelazno godisnje
doba, cime se nesuglasice zbog individualnih osetljivosti
! stanara mog-u izrn.vnati, a osim toga ono moze posluziti
I
i kao dodatak centralnom grejanju u naroCito, hladnim
Na sL 132 je prikazana plinska reflektorska pee V P
u koje se jedan deo toplote (oko 35%) odaje zracenjem
pl'eko reflektora od uglacanog lima (T), a drugi deo odaje
se konvekcijom (oko 65 % ) putem zag::ejanih plinovo
koji prolazeci kroz registar cevi (c) zagrevaju sobni
vazduh koji ulazi pozadi ped (V). Da se pri udarcima
vetra ne bi desHo da se ugasi plamen i pHn slobodno 81. 132'- PUn w
ulazi u prostoriju i cia bi se spreCi10 st.etno dejstvo pro- s1ta reflektnrsk.a.
maje na sagorevanje pI1echrjaen je p()iV!':atni osigurae i' pee
prekidac promaje (P).
Na 81. 133 se vidi plinski radijator u kOjega plin $agoreva u plame-
niku pri dnu radijatora, a vreli plinovi prolaze kroz spoljostenu cev od lima
iIi livenog gvozel'a, usput predaju svoju toplotu 'konvekcijom: vazduhu ina",
taj nacin' zagrevaju prostlOI-iju. Kako plinovi imaju visoku temperaturu
(do 400°C), da ne bi doslo do' sagorevanja praSinc, plinske cevi su oblozene
omotaeem od lima i na taj naNn se povrsinska temperatura :ovakyog radi-
jatora smanjuje na 100... 160°C. Kako su i,ovo previSe:vis9ke,temperatur,~~
8 Grejanje 1 vetrenje 113
ovi radijatori imaju vrlo malo horizontalnih povrsina i illoraju se eisio
dd.ati da ne bi doslo do sagorevanja prasine. Radijatori se sastoje od
elanaka koji se 1ako sastavljaju i Ciji broj
se moze menjati prema potrebnoj grejnoj
pOVTsini.
Na sl. 134 je plinski konvekitor u
preseku a na s1. 135 u izgledu. Grejno tela
ad 1ivenog gvozda zagreva se pomofu pUI.-
menika koji se pali magnetnim upaljaeem.
Sobni vazduh ulazi kroz prednju l'Iesetku,
zagreje se na grejnom telu i i:;dazi kroz
gornju resetku. Regulaeija dOiVOda plina se
vr.si rueno, prekidaeem, ili automatski pre-
S1. 133 _ Plinski radijator ka sobnog termastata. ' toplote i podataka 0 kapacitetu pojedinih vrsta peei koji se rnogu naei u
. SI. 136 prikazuje plinsku zidnu gre-
• " Jalieu koja se abieno upOltrebljava za ku-
• v
patlla, a konstruktIvno Je sllena plinskom. konvektoru.
. U novije :vreme ~ve eesce Se pojavljuju konstrukcije plinskih peei
v~hk<?g kapaclteta kOJe se postavljaju uz spoljni zici, a nije im potreban
dlmnJak. Vazduh potreban za sagorevanje plina dobijaju spolja kroz otvr
\.
136 -
81. 134 ',- PIinski konvektor Plinska
81. 135 - Plinski konvektor zidna
grejalica
(Junkers
. & Co)
U zldu, a produkti sagorevanja odlaze kroz isU ot-
vcr napolje. Po. konstrukciji su i one sliene- 'plin-
skim konvektoruna, a svi delovi koji su u vezi sa
sagorevanjem moraju biti hermetiCki odvojeni od
prostorije.
Na s1. 137 prikazana je plinska pe~, ll: C?b~iku
~tamina. Plinsk~. plamenik zagreva raclijaiit,. It]. re-
setku od rnatenJala otpornog nu visokirn tern peru-
~rama (magnezija, samot, azhest i dr.) i plocu od
s~ota, ~a oye Z1t'acenjem greju prostoriju. Odava-
uJe zraeenJem eve vrste plinskih peCi iznosi
S1. 137 - Plinski kamin
50 ... 65%.
\14
Osim ovih postoje i kombiuacije plinskili s kaljevim peCima u
kojih se dobra svojstv.a jednih i drugih kombilluju, i .plin~ki grej?i agre-
gati (aeroterme) u kOjlh se vazduh zagreva na plamemku 1 pomocu ugra-
denog ventiIatora izbacuje u prostoriju.
Plinske peei se u veeini slucajeva ~oraju. prik])~citi. ~a. dimnj~~
jer se pri sagorevanju plina stvaraju u lzvesnoJ men SkodlJlVl gasOVl 1
naroCito mnogo vlage. U velikim prostorijama u kojiroa j~. obezbed~na
izmena vazduha viSe nego jedanput na cas mogu se postavltI ma1~ plm-
ske peei bez prikljucka, na dimnjak. One, istina, imaju stepen konsnosti
100 0/0, jer se toplota ne gUbi 5 odLaznim plino¥virri~ u ~in:-njak,. ali !:tigi-
jenski nisu sasvim ispravne, a sumpor u dimu skodl kOZl, stofoVlma 1 ne-
k~m meta~nirn stvarima.
Dimenzionisanje plinskih peCi vrsi se na osnovu patrebne koliCine
katalozima njihovih proizvodaca.
2.25 Elektricno grejanje .
Elektrieno grejanje moglo bi doci u obzir na svima mestima gde
postoji elektriena struja, a to znaCi skoro svugde, jer kao Sto, je poznato
e.lektriena struja, koja se lako vodi na ,daljinu, uvodi se ~bog osvetljenja
i u vrlo zabacena naselja.
I za elektrieno grejanje vaii, kao i za plinsko, da spada u lokalno
grejanje, jer se toplota i proizvodi i trosi u prostoriji koja se greje, .
Elektricno grejanje se mme nazvati idealnim gr~janjem., Osim. svih
prednosti koje ima plinsko grejanje, e~ektricno ne zahteva nikakve dim-
njake, ne kvari vazduh ill u najmanjoj meri, ne zahteva ciSeenje peei i
dnnnjaka, instalacija je vezana sarno za elektriene vodove koji se' wlo
lako postavljaju (elektricna pee se cesto moze prikljl'1-
eiti na svaku postojecu prikljuenicu), a wIo lako i
bez veeih Tadova moze se i naknadno instalisatL Ste-
pen korisnosti elektricnog grejanja je skoro 100%, a
kad se automatski regulise odavanje toplote ne zah-
teva nikakvu poslugu. Osim ovoga elektricne peCi se
mogu kOnstTuisati u kojern bilo obliku i prema tome
arhitektonski uskladiti sa svakom vrstom prostorije.
Jedini nedostatak elektricnog grejunja je vis'oka
cena struje.
Elektrieno grejanje do-
lazi u obzir u tstim slueajevi-
rna kad i plinsko, tj. z.a po- ,
vremenu upotrebu, zatim kao
zamena drugim vrstama gre-
janja u prelaznim godisnjirn iff '; 81. 139 - Elektricne
dobima i kao ispomoe i doda- reflektorske gl'ejalice
S1. 138 - Elek- (AEG)
tak u izuzetno hladillm dani- tricna grejalica
1 - kru!l:na,
rna. s reflektorom 2 _ ovalna iniracrvena
115
B'
 Postoji wlo velik broj raznih konstrukcija ·elekt'ricnih peeL Iroa ih
prenosnih i ugradenihJ svetlecih i tamnih, onih koje vise odaju toplotu
zracenjero ill vise konvekcijom, s visokim iIi nisltim .temperaturama grej-
nih povrsina, onih koje odmah odaju toplotu iIi akumulativnih itd. Prika-
,zacemo nekoliko tipova elektricnih peeL
600/1 200/1 800 W) i na taj natin u tri &11epena regulisati odavanje toplo11e.
Jacine su obieno' 1. .. 2 leW, a dejstvo i upotreba slicni kao u prve grejalice.
Na 8l. 141 je prikazan elektricni kO[lvektor, po lmnstrukciji slican
reflektorskim grejalicama, a bez reflektora. Glavna r",zlika je u tome sto

GREJAI:

81. 140 -
J :

"
REFlEKTOR

Elektricna podua grejalica S1. 141 - Elektricni konvektor

(AKO-Werke) (
Na s1. 138 se vim prenosna elektricna reflekrorska grejalica u koje S1. 144 ' - El. zidni 81. 145 - Plafonska infracrvena
se toplota odaje uglavnom zracenjem. Grejni element (keramicno vreteno ventilatorski konvek- el-ektricna grejalica
s_ narnatajem od specijalne :lice) u iiii parabolicnog ogledala se usija (aka tor (Rocke Interna-
tional Corp.)
1 OOOOe) i zraci toplotu ,direktno i preko reflektora 1.1 jednom praveu.
limena kutija sprecava preterano zracenje i prirodnom cirkulacijom vazdu-
ha koji ulazi kroz donji owor .i zag:rejan izlazi kroz gornji pren~si toplntu
skoro sarno konvekcijom.
Na lSI. 142 je prikazan izgled zidne
grejalice za kUpatila i kuhinje. Ona odaje
toplotu delom zracenjem cevnih grejaca i
prednje ploce a delom ,konvekcijom, stru;..
janjem vazduha iza prednje place.
Na s1. 143 je prikazan izgled prenos-
ne 'elektriene grejahce $ tangencijalnim
ventilatorom koji produvava odnosno usi-
sava vazduh kroz grejace,_ a na sI. 144 sHe-
na woj zidna ventilatDns:ka grejalica. Usled
. prinudnog .kretanja vazduha kroz ovakve
grejalice prostorija se brzo zagreje, ali je
81. 142 Elektricna zidna.. vazduh uskomesan, a ventilateri moraju
81. 143 - Elektricna
grejalica ventilatorska grejalica radibi potpuno besumno.
(Siemens Elektrogerate) . (AKO-Werke) Na sI. 145 je pnkazana p'aTonska elek-
triena .grejalica s iniracrvenim zracenjem
kaja se postavlja hnad raunog mesta, a po 81.'-146 - Elektricni
(Tobi)
radijator
Ovakvi termicki reffektori su 'pogodni i za grejanje ogranice-nih delova obliku je slicna cev110j svetIljki. Ovakve i
prostorije i za direktno ozracivanje covecjeg tela. _ slitne zidne grejalice se cesto postavljaju
- _ ,Na sL 139 BU zidne reflektorske grejaliee s pokretnom glavom, po- napolju, iznad izloga, bifea i s1.
godne za kupatila i druge male prostodje. ,
Na s1. 146 je prikazan izgled pokretnog elektricnag radijatora na-
. ~ Na ~~~.. 140 se ~idi izgled i pr~ek podne elektriene grejalice s tri gre- punjenog vodom ill uljem koji se zagreva pomocu elektrlcnog grejnog
Jaca U ZlZ1 metalmh ogledala, kaJl se mogu kombinovano ukljuCiti (npr. 1 elementa. Temperatura grejne p~vrsine sec krece ako 70°C.
116
117
J
 .~bog visokte, cen~v elektricne struje doi:Ho se na ideju cl1. ~e kon-
s~rUls~ takve elektnc.ne peCi koje c~ se puniti elektriCnom energijom
~a VIeme h ~ad e~ekJtriene centrale nIsu dovoljno optereeene, tj. noeu
. lz.:ned u 20 1 6h, I kad mogu da daju jcftiniJu e1. struju, a prazniti se,
S1. 147 - Elektricna akumulaciona 81. 148 - Elektricna
pee (Witte - Iserlohn) akumulaciona pee
(Bauknecht)
1 - el, grejac,
~ - akumulaciouu masa,
;} - tOPJotna izolacija,
,\ -
5 -
VUzdusni kanal,
tangencijalni ventilator,
tj. ,~dav~ti toplotu pr~ko dana. Tako su nasta~e elektricne akumulativne
peci kOJe se po pravllu sastoje od grejnih elemenata ugradenih 'U masu
k.oJ.a. dobro akumuluje toplotu (samot, pesak, beton i 1S1). Na sl. 147 se
vldl lzgled a na s.1. 148 opresek j~dne t~ve peCi U, koje se grejni elemenat
zagr~a do 500,." 60? C. Strehcan:a Je pokazano kruzenje sobnog vaz-
d~ha: kroz kana:e. Pec sa zatvorerum pnklopcima (zaluzijarna) akumu-
lUJe t?pl?tu .noeu, a d~nju se priklopci automatski, putem termostata
otv~aJ~. 1 pr~~dnom ?Tkulac~;~o~. sobnog -vazduha kroz pee zagreva se
prostoriJa. Pe~ J~ spolJa termlCkl lzolovana radi boljeg euvanja toolote
za ~re~e p';lnJ~nJa! a odav,~n~e top~ote)e najveCim delom konvekcijom.
. ;,.~tmenzwmsanJe elektncmh peCi vrsi se na taj naein sto se potrebna
kohcma toplote podeJi sa 860 (1 kWh=860 kcaJJh 1 000 kcaljh=l 16. kWh)
I 8,a.: .stepenom. _korist;:0sti peCi _ (koji se uzim~ 0,98). Tako s~ dobije
potreban .kapaclte~ peCl u kWh i prema katalogu proizvodaea u kojem Se
na~z~ SVl potr~bX:ll podaci moze se izvrsiti -izbor same peeL
2.3CENTRALJ;<O GREJANJE
2.3f, Vrste'i svojstva sistema centralnog grejanja
Centralno grejanje _je takav uredaj za grejanje u kojcga se potrebn:l
toplot~ za grejanje vise prostorija proizvodi na jednom centralnom mest~,
pomocu sred,st.ava za :p~enosenje toplote- razvodi se putem cevi ill kanala,
11. Pteko. g:r;eJ~h tela ill .otvora u zidu odaj~ prostorijama lroje se greju.
Prema oblmu centralno grejanje moze biti za grejanje Samo jednog
stat,;-a. (et~n? grejanje), pOljedinih celi~ manjih iIi vecih zgrada (najeesei
sl,:caJ), a. I~ J~~e c:ntrale ~ogu..8e greJa~ i ~ojedini blokovi zgrada, grad-
SkI reJom pa 1 cl~avl gradovl (dalJlnsko greJanJe). . 2. Teskoee u prelazno godiSnje doba (u jesen i u proleee)) jer
. P~ema ~vrs,?-. sredstava za prenosenje toplote (toplonose), centralno
greJanJe moze bitl vazdusno, vodno i pamo.
Il8
Centra1no grejanje uopste i u odnosu na lokalno, koje je u naso~
zemlji mnogo viSe rasprostranjeno, ima niz prednosti i neke nedostatke.
Prednosti su:
1. Ravnomerno zagrevaruje svih prostorij'a (i sporednih, kao sto su
hodnici, stepenista u1azi itd,), preko celog dana i noCi.
2. Ravnomema raspodela temperature u prootoriji zbog mogue-
nosti postavljanja grejnih ·tela ispod prozora. Pri grejanju pecima OVQ
nije mogucno postiCi uglavnom zbog dimnjaka koJi treba da su u srednjim
zidovima.
3. Cistoca vazduha u prostoriji, jer ovaj nema moguenosti -da dade
u dodir 8 plinovima iz 102iMa kao sto je s1u~aj kod ped. Osirn ovoga
nema zagadivanja prasinom pri unosenju goriv:a i iznosenju pepela i pri
lozenju i eiscenju peeL
4. ,Manja produkcija dima i cadi u okolini, zbog jednog lozista
umesto mnogih i savrsenijih uredaja i rukovanja njime.
5. Lako regulisanje temperature na grejnim telima i:i na kotlu,
obieno rueno, a mogueno je i postavljanje automatskih regu1atora.
6, Lako i jednostavno posluzivanje. Samim tim sto postoji sarno
jedno loziste, a i ono je trajnozarno, svedeno j e posluzivanje na naJmanju
memo Osim toga u blizini kotlova, koji su obieno smestern u podrumu,
nalazi se gorivo i ostava za sljaku i pepeo, cime se pasao oko posluzivanja
znama o:'aksava za razliku od peCi.
7. Sigurnost od pozara, jer je jedino 10ziite 8mesteno u kotlovnici,
na masivnom poou, za razliku od mnogih peei koje se obieno nalaze na
drvenim podovima i gde usled nepamje moZe lako doci do pozara.
8. Ekonomienost u pogonu, jer BU kotlovi centr,alnog grejanja po
pravilu tehnicki savrseniji i njima rukuje tehnicki osposobljeno lice.
Osim ovoga, u uporedenlju s grejanjem pecima, pQll:paljuje se sarno jedna
1latra i zagreva sarno jedan dimnjak, eime se takode postiz€ us-teda u
pogonu,
9. Grejna tela zauzjmaju vrlo mali prostor u sobaI?-a, za ,razliku
od peeL Ovaj prostor se nalazi obieno ispod prozora gde najmanje smeta,
ili u niSama zidova. U vazdusnog i panelnog grejanja ne zauzima se
uopste nikakav prostor, jer se u prvom slueaju topao vazduh ubacuje
kroz resetke u zidu, a u drugom sarna tavanica Hi zid cel!:lje kao grej-
no tela.
Nedostaci centralnog grejanj::1 su:
1. Visoki investicioni troskovi. Oni su, prema vrsti i zapremnini
zgrade, 2,5, _.. 4 ·puta vee! nego u kaljevih peel. Ne treba, medutim,·
zaboraviUi cia se centralnim grejanjero greju i sporedne prostorije, soo kod
peci nije slueaj, da su higijenski uslovi daleko povoljniji i da je posluzi;..
vanje mnogo prostije,
je grejanje potrebno sarno za kratko vreme preko dana, a pustanje cele
ins<talacije u pogon je u tome slucalju neekonomieno. Grejanje peeiroa je
119
 U ovakvim sIucajevima mnogo ekonomicnije, a osim toga ona lakse re-
sava pitanje'individualne osetljivDsti prema hladnoci u ova prelazna doba,
3. Opasnost _ od smrzavanja. Ona je narocito velika u grejanja
toplom vodom, manja u parnog grejanja, a nema je uopste u vaz-
dusnog grejanja.
, Pored pomenutih' nedosiJataka u centralnog grejanja je heugodno
1 uzgredno zagrevanje prostorija kroz koje praIaie vodovi, a koje nije
potrebno iIi je i nepozeljno grejati (podrumi, tavani). Dobrom dispozicijom
vodova i tehnickom izradom .D;vaj Be n~dostp,tak maze ~manJ'iti pa i
ukloniti. . -»' ~ - - ".
trebe aznake u s1. 149 (Yd = specificna teZina toplij1e vade u razvodu
i IP = spec. tezina hladnije vode u povratu), tada vazi obrazac:
H = h (yp - y,,) kg/m2 ili mm VS
gde H o~nacava pritisak i ujedno silu koja izaziva k;ruz~je. Iz obrasca
se vidi da je sila utoliko veca ukolikQ joe razlika u Vlsini lzmedu Imtla
radijatora veca i ukoliko je razlika tempe-
EKSPANZIONI
~a.rture vode veca (jer je tada i razlika spe..,
SUD

Nedostatak centralnog grejanja koji je privremenog karaktera

- • )
cificnih teZina vode y veca).
Da hi se:- vada u napun.j€'l1om sistemu
pri zagrevanju mogla slobodno siriti pred-
viden je ekspanzioni sud, koji je prerna >8
-
predstavlja nesrazmerno velik utrosak metaJa, a naraNto cevi i arma- atmosferi otvoren i kojd prima visak vode.
tura U odnosu na utrosak u peei (kaljevih i zidanih).
»Suvoca vazduha« u prootorijama koje se greju radijatorima (na-
Na taj nacin je obezbedeno cia u sistemu ne
dode do veceg pritiska. __
h z
<:
j
rocito parnog grejanja) na koju se Ijudi cesto zale nastaje ne usled ne- U oVom sistemu lako j,e mogucno -;;:~ ~ '1 p
dovoljne vlamosti vazduha nego usled sagorevanja organske prasine na ,.iJzmiti'regulisanje toplote vade sa centr:al- KOTAO ~:1=,s=-
suvise VTelim radijatorima. Zadah i plinovi koji se nazvijaju pri sagore- nag mesta (regulisanjeIll do-voda vazduha ~
vanju DIVe praSine izazivaju osecaj suvoce vazduha. Dobrim projektom potrebnog -za sagorevanje goriva u kotlu) YATRA
tehnicki pravilno izvedenim i ddanjem radijaoora u Cistoci moze se ov~ prema potrebama, tj, prema spoljnoj 'bem-
pojava izheci, te prema tome ona ne pTiedstavlja nedosta;tak sistema. peraturi. Na tab1. 39 vide se potrebne -tem- 81. 149 - Principna shema
gravitacionog toplovodnog
perature vazduha napolju na bazi te = -20°C. g-l'ejanja
Osim ovog centralnog regulisanja moze se
2.32 Vodno grej.nje odavanje toplote regulisati i na svakom pojedinom rarlijatoru menjanjen1
kolicine dOVioda tople vode u railijatore priguSivarnjem ventila.
Vodno grejanje upotrebljava kao sredstvo za prenosende toplote Prema naCinu razvoda rople vode TazLikuj-emo dvocevne i jedno-
vodu, kaja, se zagreva u kotlu i putem mreze cevi prenosi do grejnih c-evne sisteme,'s gornjim i donjlim razvodom.
tela gde se ova toplota predaje prastoriji koju treba zagrcjati 'a ohladenll Dvocevni sistem s
voda se vraca u kotao. ' , gornji'lf( Tazvodom prika- E
Vodna grejanje mozemo podeli1ti prema top1obi vode koja sluzi kao zan je shematski na 81. 150.
toplonosa na: Od kotla K top:. voda ide
glavnom razvodnQm ',eevi U
, L Grejanje toplom vodom, u kojega se voda zagreva do 1000C.
~() se prema kretanju vode maze pode1iti na gravitaciono (s prirodnom
clI'kulacljom) i na grejanje s prinudnom cirkulacijom (pumpno grejanje).
gornju razvodnu-·mreZu na
tavanu odakle se vertikal-
I
:I
nim, -ra;wodnim . eevima ,i
2~ Gfejanje vrelom vodom u -kojega, Be voda zagreva rira 1200C ograncima, uvodi u rad-ija-
(srednji pdtisak) iIi, na 150 ... IBO°C (visoki pritisak). Vr81a voda' upo": tore (puna linija). Iz radi-
trebljava se sarno za daljinsko grejanje i za grejanje industrijskih apa- j-atora -ohladena- voda· dru:-
rata,te prema tome za grejanje samih zgrada ne dolazi U obzi,r. gim-sistemom cevi (crtka-
sta .Jinij a).. vertikalnim 1
povratnim : cevima ide u 1
-1 GravitacioD'O grejanje taplom vociorr. suteren gde se skuplja u K ]..
sabirnim vodovima (s, pa-
, Priiicip ·ovog grejanja osniva se na priTodnom lrruzenju tople i dom prema kortlu) -i odvodi
liladne' vode- ::'usled njihavih razlicitih specificnih tezina. C~o sistem u kotao. ,Na najvisem me- 81. 150.-:-_.Dvo~~"!li. sistem 's gornjim razvodom
(s1. 149), napunjen vodom, dejstvuje na tal naNn sto se voda zagrejana
u kotlu kao specificki lakSa krece razvodnom cevi 'nag are, u greinom Tablica 39 - Temperature grejne vode prema temper~turi spoljnog vazduha' .
telu (npr. radijatoru) odaje toplotu prostoriji, ohladi se i kao specificki
Spolm'tomp"",u," 1- 20 I -lsi -10 I -s I ±o r +S I +ior+ls-1
teza povratnom cevi pada nadole, ulazi u kotao, zagreva se i taka nastaje
pci:oodno kruzenje ove vode. Sila koja izaziva kruzenje- vod-e j,e razlika
u'; teZini tezeg vodenag stuba u povratku i lakseg u razvndu. Ako se upo-
I-Temperatura
1 -- vode u QC
I (razvod!povrat)
90
_
I 70
'I 82
64
I
I 58
75 I·62
1 52
L. 60... 1 51
i' 47 I 40
.i, ._~5
I 35 i _30 (
I., 35 I
I

120
121
 ~tu ~stavljen je e~spanzioni sud (E): Gornji l'aaNod ima pad prema radi-
Jatonma (10/o} ..d.a bI :,"~duh,. nar~Cito pri punjenju mreze vociom, mogaD.
nesmetano ot~Cl.lZ radlJatora 1 CeVl u ekspanzioni sud i orlatle u atmosferu
Dvocevm szs~em s don}i;n razvodom (81. 151) imn rllzvodnu mrez~
u sut~n~. Od ~Je se, odvaJaJu ve.rtikalni vodovi, a od ovih ogranci ko'ima
~e napaJa~,~ r~dlJ~n toplon; vodo;n (puna linija) , Od radijatora -Odv~jajU
se ograncl 1 s11azm (pov:a!=:ll) verhkalni vodovi u sabirne vodove S ohla-
denom ,vodom (crtkasta liniJ:a). Na jiednom 'od verrtikalnih razvodnih vodova
E postavlja se ekspanzioni sud
(E) u koji vade i ventilacioni
~I'----'.- vodovi (tackasta l1.,ija) kOji-
rna se vazduh iz mreze odv:odi
u atmosferu.
:. 1 Etazno grejanje je takode gravitaciono grejanje toplom vadom, i to
8istem s donjim razvo-
dom ima U odnosu na sistem
s gornjim' razvodom krace
cevi i prema tome jevtlniju
mrezu, manj1e gubitke toplo-
te i moguenost montaze ~iste­
rna i pustanja u pagon _prema
stepenu izgradnje zgrade. To-
pao podrum dobro koristi pri-
zemlju, ali je nepogooan za
stambene i neke druge zgra~
81. 151 - Dvocevni sistem s donjim razvodom
de gde podrum sluzi za cuva-
S' t · , nje namirnica.
im ls~em. s g~rI?Fm .r:azvod.om ima duze ceVi i nesta je skuplji, ali
sa~o b~z~ 1 . snaz~lJ~ clrkulaclju vode. Podrum je relativno hladan (jer
o OVI s 0 ,)a enom vodom prolaze kroz njega), ali je zato tavan
E topao sto je nekorisno, ma-
da se ni ova toplota ne iz-
gubi pa<tpunq. U o'l'og si-
stema razvodnu mrezu je
na tavanu lakse smestiti
nego sro je to moguce pri
donj.em razvodu, gde na-
rociio kod izduzenih zgra-
d?- podrum nije dovoljno
VlSok cIa bi Be cevi mogle
postaviti s potrebnim pa-
dom.
. lz ponienutih razloga'
slstemi s donjim razvo-
QW~WW!~\'%~WW~!?%~WW~~ - dam upotrebljavaju se za
-. n:anje, i srednje zgrade, a
S1. -152 - Jednocevni sistem - - slstenu s gornjim razvo-
dom za vece, a narocito za
J d " • _ izduzene zgrade
. e nocevm szstem (sarno s gornjim _rrazvodom) (s1. 152) ne~ b Na s1. 154 je prikazana skica etainog grejanja kojim se g.reju 4 pro-
ceVl za odvod ohladene vade nego iste cevi sluze i za razvod i pose ne
Topla voda iz katla ide glavnom vertikalom nagore, razvodi se~d~~;a~
122
silazne vertikalne vodave, a iz ovih preko ogranaka u radijatare na najvi-
sem spratu. Iz radijatora ohladena voda odlazi panovo u istu cev gde se,
mesa s toplom vodom i ovako izmesana ulazi u raciijatore na iducem
nizem spratu, U suterenu se ohladena voda (crtkasta linija) sabirnim vodo-
virna sakuplja i odvodi u kotao.
ProlazeCi kroz radijatore vada se u nizim spratovima sve vise hiadi i
zbog toga grejne povrsine radijatora moraju biti sve vece,da bi se i donji
spratovi jednako kao i garnji zagrejali. Aka se medutlm na gornjim sprato-
virna priguse venilli za dovod vode, tada voda dolazi toplija u ruze spvatove
l1ego 820 je po proracunu predvid~no i na taj nacin s'e regulacija odavanja
toplote narusava. To je jedi.ni nedostatak ovog sistema koji j,e inaee tl
uporedenju s dvocevnim si&temom jednostavniji, jevtiniji i haJjeg izgled~.
za pojedine spratove, adnosno stanove. Za ovaj sistem je karakteristicno
da se kotao nalazi u istom s.pratu gde i r.a:dijatwi, u jednoj sobi) predsoblju
iIi kuhin j i.
Na s1. 153 prikazana je shema ovakvog grejanja. Kaa sto se vidi, citav
uredaj se naJazi u jednoj' etaZi, po sistemu dvocevnog uTedaja s gornjim
razvodom. Razlika izmedu
srednje 1irnij.e kotla i radija-
tora (h) mme biti vrIo mala,
nikakva (h = 0) Hi i negativ-
na, jer na cirkulaciju vode
de1uje i hladenje vode u cevi-
rna) a ne sarno u radiJ aiJorima.
E
,.
1
81. 153 - Shema etaznog grejanja 81. 154 - Etaino grejanje 4 prostorije
Etazno grejanje se instaUre ~u malim parodicnim zgradama, a u vise-
spram'im stambenim zgradama da bi se ukloni1e razmirice iJ:medu stanal'a
i -vlasnika zgrade u vezi s placanjem grejanja i nedovoljnim grejanjem
odnosno pregrejavanjem pr'ostorija, naroCito u prelazna godisnja
doba. Etaznim greja1).jem sv.aki· stanar maze gtejanje stana. podesavati
prema svojim zahtevima. Nedostatak rou je u odnosu na cenhr:alno gr-ejanje
ceTe zgrade: vise dirnnjaka, vise lozis-ua, donosenje goriva i odnosenje sljake
i pepela, eime se smanjuje higijenicnost uredaja. Osim ovoga, u novim
stropnim konstrukcijama' nema nasipa' u koji su se, nmije postavljali pov-
ratni vodovi te'Ilasrtaju poteskoce oka njihova smestaja, .
stori.ie. Na slici se vidi kotao sa dimnjakom) ekspanzioni sud, cevni vodovi
i radijatori, ,8, pregradni zidovi izmedu prostorija - naznaceni Stl sarno u
osnovi.. Kotao ima dimenzije i -izgled gvozdene peei i moze se postaviti u
123
r

o-bezhedenja postavljaju se obieno dva elektromotora. Kako postoji moguc-

sv~u prostoriju koja se greje. Zbog prlj.anja goriV'Oilll i pepelom kotao se nost da pumpa i motor izazovu zvukove i sumove koji se lako prenose preko
oblcn~ postavlja ~ predsohlju iIi kuhinji. Ekspanzioni sud se' nalazi ispod
mreze cevi, treba naroCitu painju ohratiti na njihov izbor i na zvucnu
tavamce, razvodm vorl t?kode, a povratni Be abieno pOilaze u nasipu ispod
poda.'Na slici je prikazano postavljanje cradijatora na unutarnjim zidovima . izolaciju.
U odnosu na ~avitacione sisteme) mreza ovog sistema je jevtinija
cime Se cevna mreza bitno 'skracuje, ali Be ne dobija taka ravnomern~ jer su cevi manjeg preenika, manji su troSkovi xa izolaciju mre.ze, brze je
raspodela temperature u prastoriji kao kad se radijatori postave pod pro- zagrevanje i laksa regulacija u odnosu na temperatullu spoljnjeg vazduha.
zorlma ill bar uz spoljne zidove. Nedostaci ovog sistema su investicioni i eksploatacioni troskovi
Umesto kotla cesto se u eta:morn gl'ejanju upotrebljava narociti
same pumpe i potreba nadzora. _~"
'§t~pnja.k s ugradenim kotlom za. ~taZno grejanje. J.,"
Kao u gravit<'4cionih sistema i u ovima s prinudr'l?m cirkulacijor:1
upotrebljavaju se dvocevni sistemi s gornjiro i donjim razvodom i j~dno­
-2 P u m pn 0 g rej an je to'plo m vodom
cevni si&terni.
. ' Si1~ kOJa u g~avitacionim sistemima izaziva prirodnu cirkulaciju vade Na s1. 157 je prikazana shema jednocevnog pumpnog etaznog gre-
J€ relahvno mala 1 zbog toga se om mogu upoilrebiti za manje zgrade koje janja s uljnim kotlom. CirkulJaciona pumpa (P) je: ugradena u povratu a
se u horiz?ntalnon: smislu protezu samo do odvedene granice. U izduzenijih radijatori su prikljuce-
zgrada pnrodna clrkulacija ne bi bila dovoljna ill bi se morale llpotrebiti ni ograncima parale~no
cevi pr~terano velikih precnika da bi se otpori smanjili. Ova bi izazvalo s kruznim ,razvodom,
poskup]'Jenje cevne mreze, teze ugradivanje i znatno pov€canje koli- sto omogucuJe mesnu
Cine vade. - regulaciju odavanja to-
Da bi se za ovakve sl~Cajev:~ p?jaeala. cirkul:acija vade ugraduje se na plate- grejnih tela, a da
odredenom mestu u cevnoJ mreZl clrknlacwna pumpa pomoc:u koje se iza- bi se. voda prinudila da
ziva prinudna cirkulacija i ubrzanje strttjanja vode u celom-sistemu. prolazi krorz njih izmedu '
Crpka se ugraduje obieno u povratnom vodu gde potiskuje vodu u ogranaka su ugradeni
k?ta.o i gde se, radeci sa hladnijom vodom, manje zagreva i trosi. Kad hi 'prigusni T-komadi. Na
bIla ugradena u razvodnom vodu i sisala vodu iz kotla postojala bi rnoguc~ slici je prikazan i sistem
nos:t da se u kotlu sbvaraju vazdusni mehuri, obrazuje para i da avo izazove automatske regulacije
udarce u celoj mrezi. , s kotlovskim (T 1) i sob- S1. 157 - Etazno jednocevno pumpno grejanje
E rum (T2) termostatom.
Pumpni' sistem omogucuje male preenike cevi kojle se mogu smestiti u
_ v podloznom s~:oju stropa ill iznad parla iza podne daske.
Na s1. 158 je prikazana sUena shema, sam~ umesto uljnog kotla pri-
menjen je plinski zagrejac (Z) koji se zajedno sa cirkulacionom pumpom (P),
ekspanzioncxm posudom
(E) i ostalim priborom
smeilla u plakar (s1. 159), (E
I Ovakvi' grejni agregati. 1

ij sa svima, potrebnim sa~

SJtavnim delovima pro- _ \&
J
---------- ----~----~-~
izvode s'e i isporueuju'i 1

II
[:6 p
- u emajliranom ormaricu
koji' se vesa na zid ili
1
1
1
K 81-. 156 - Cirkulaci- : I ~
ana pumpa ugradpje u namestaj ku_ 1P ,
,81. 155 - Sherna. pumpnog grejanja (WilD Perfecta) hinje ili predsoblja, 1/
/. '
, Na -sL }55 prikazana je sherna grejanfa- toplom vodom s 'prinudnom -3 Sv0 j st v a vod-
cirkulacijom i gornjim razvodom. Zbog velike br,2iine strujanja vode U ovih nog grejanja
sistema je otezano izdvajanje vazduha iz vade i zbog toga se na najviSem ' d 81. 158 - Etazno jednacevno, pumpno grejanje
rnestu razvodne mreze postavlja ventilacioni sud (V) u kojem se voda umiri P re d nooi 1 vo nog s plinskim zagrejacem
i vazdu~ lakse odvoji. Ovaj sud je u vezi s ekspanzionim sudom (E). Pumpa grrejanja su: .
(P) potlskuje-vodu u"kotao-, a obilazni krak stvara moguCnost da sistem 1. Blago. odavanje toplote zbog ,relativno _niskih temperatura grejnih
radi i bez nje. Pumpa (s1. 156) je skopeana s elektromotorom, a radi veceg te:La. Ovo odavanje je slieno onome u gr,ejanju kaljevim .peCima i delule

l24 us
isto tako ugodno. Tempernture radijatora su vec.inom ispod 70°C i sarno pri
spoljnoj temperaturi od _10° do :-20 o e one se penju na 75° do sooe. Zbog
toga u najvecem delu zime ova gre-
janje potpuno odgovara higiJjenskim
usio-virna.
2. Lako centralno regulisanje oda-
vanja toplote menjanjem temperature
vode. . no i Wadi. Pri ovom hladenju ona'
3. Kako veda ima veliku moe aku-
mU12cije toplote, grejna tela odajll to-
plotu dugo vreme po prestanku lozenja
datle je u parnog grejanja ona na pocetku puna vazduha. Sam prindp
rada prikazan je na sl. 160.
Para se stvara u kotlu, pamirn v:odom kao znamo laks.a od vazduha
penje se, uLazi u radija10r odozgo i5tiskujuCi teZi vazduh u kondenzni vod.
U radijatoru para odaje svoju to- ,
plotu zidovima radijatora i time RADIJATOR
zagreva prostoriju, a time se ujed-
se kondenzuje u vodu i uyidu kon-
denzata otiCe pOVI'latnhll vodom PARNI ~KONOENINI

u kotlu.
nadole i ulazi u kotao gde se za-
grevanjem pretvara u paru i po-
voo \ v voo
4. Vodno grejanje nije kompliko- Cinje ponovno kruzenje. Ulazeci u _1£ c
V:ano i njime se lako rukuje. radija:tore para istiskuje iz njih A A h
5. Dno je vrlo dugovecno. Cevi, vazduh u povratni vod i zbog toga --r
uvek pune vode, ne rdajulako i instala- ovaj mora biti u vezi s atmosfe- KOTAO t'2:j"",""="""'"
ciju retko treba popravljati. rom (V). . = ---
51. 159 - Plinski zagrejac
etaznog grejanja u kuhinjskom 6. Uredaj radi bez sumova Kao sto se iz sherne vidi, YATRA
plakaru (Vaillant) uda:raca. rnreza instalacije parnog grejanja
NedoSltaci vodnog grejanja su: u pogonu ima u sebi tri vrste me- 81. 160 - Prineipna sema parnog
grejanja
1. Mogucnost smrzavanja vode u cevima i njihovog prskanja. Ovaj dijuma. Od nivoa vade u kotlu
nedostatak se pri savesnom i pailjivom rUkovanju moze lako ods:traniti. (A. . .A) do linije (B . . .B) u radija- .
2. Zbog velike mod akumulacije toplote toplonose uredaj se sporo tocu nalazi se para; od ove linije do linije (C ...C) nalaZl s~ vazduh, a
zagreva i sporo reaguje na promene temperature te je zbog toga inertan. odavde nadole je kondenzat, tj, voda. Zbog napona pare mvo :rode u
Ovo je ujedno i prednost sistema, au -izv;esnim slucajevima i njegov nedo- Imndenznom vodu (C, . .C) je visi od nivoa vode u kotlJU (A . . .A) 1 to za
statak. U _wavitacionim sistemima ovaj se nedostatak jace ispoljava nego onoliko koliko odgovara pritisku pod kojim stoji para. U parnog gre-
U onima s prinudnom cirkulacijom, pri donjem razvodu viSe. nego pri janja niskog pritiska od 0,05 at, na primer, ova razlika iznosi h = 0,5 ro, ~
gornjem. pri pritisku 0,2 at h = 2,0 m. Ako sisbem nije u pogonu t~d.a. se u ce1o~
Zbog pomenutih svojstava vodno grejanje se upo1.Tebljava narocito rnrezi nalazi sarno vazduh (koji se usisa na mestu V), a mvOl (A . . .A) 1
tamo gde se Ijudi duze zaddavaju i gde se postavljaju veCi higijenski (C . . .C) se i2lravnaju jer nema priItiska pare. 1z cwih razloga zimi ne moze
zahtevi, ~ao za grejanje bolnica, skolLa, stambenih, upravnih i 51. zgrada. doei do smrzavanja Tablica 40 - Visina pritiska pare u odnosu os najvecu
I cevi osim onog dela udaljenost radijatora od kot1a~~_~_
2.33 Parno grejanje ~~~~ ~e ~~~~n~ ! Najveca horiz. udaljen~st "----1100 1- 200.1 300 1 5'~~-
denzat. : radijatora od kotla m
U parnom grejanju upotrebljava se kao topJonosa vodena para koja
5e stvara u kolUu, razvodi mreZom. cevi do grejnih tela gde ana svoju toplotu .
Visina pritiska
•
I -------·-·-~--I
,pritisak pare mm VS
I
0,051 0,10 0.15", 0,20
500 1000 I 1500 2000
I
predaje prostoriji, kondenzuje se u vadu (kondenzat) i vraca natrag u kataa. UZlma se prerna naJ- i I
Parno grejanje ffiwe ,se podeliti prema visini pritiska pod kojim ve60j horizontalnoj .. .. __.. ~.- . . . .
stoji para ·na: . udaljenosti radijatora od kotla. Na tabl. 40 vldl se UOblCa)ena Vlsma prltl-
1) parno grejanje niskog pritiska u kojega je para pod pritiskom od ska u odnosu ua ovu udaljenost.
0,05. ,,0,2 at, \ U mrezi ne srne uei para u kondenzne vodove jer tada se pojavljuju
2) pamo grejanje visokog pritiska u kojega j.e para pod pritiskom ad sumovi i udarci koji se lako prenose kroz mrezu po celoj zgradi. 1z ovih
0,5 ... 2,0 at i razloga u raclijatore sm€ uei sarno onoliko pare ~oliko se m.~ze ~ nji~
3) vakuumsko parna grejanje u kojega je para pod pritiskom nizim kondenzovati sto se postiZe regulisanjern venhla na. ,radlJato1'1ma , III
ad 1 at. posebnom a~aturom (parni ustavljaCi) koja se stavlja na izlaz iz radi~

-1 Parno gTejanje niskog pritiska

jator~~tralno re~lisanje parnog grejanja prrakt~Cno nije mogueno, ali se
mesno regulisanje odavanja top1Q1te moze postiei prigusiy-anti,em d.ovoda
Da bi se razumeo princip parnog grejanja treba uoCiti da dok je pare u radijatore pornoell Vlentila koji se nalaze na pailiuffi vodovuna u
mreza cevi s raclijatorima vodnog grejanja na pocetku puna hladne yode, blizini raclijatora.

l26
127
 , Parno grejanje s donjim razvodom i niskim kondenznim vodom
Prerna nacmu razvoda pare i ovde po&toje sis'bem.i s gornjim postavlja se tamo gde kondenzme vodov:e nije mogucno voditi pod tavani~
donjim razvodom. com su;terena nego ispod njegova pada (51. 164)., U tom slucaju ,su kon~
Pamo grejanje s gornjim razvodom (SI:. 161) vodi paru iz kCYtla ver- d-enzni vodovi (i hqriZiOrntalni) napunjeni vodom sve do linije B, a da bi
tikalnim vodom (Pl ) na tavan, tamo gornjom razvodnom mreiom (R)- koja se ve:rutilirali vezuju se
R ima pad u -pravcu strujanja pare horizontalnom cevi V . ..
-- dovodi do silaznih vertikalnih vo~ V (tackast. ]jnija) koja
dova (P2 i P 3 ) i ograncima u radi- mooe biti malog prec~
. j{i.to:re, Kondenzat se iz radijatora nikla i kojoj nije potreb-
vodi ograncima do drugih verti- no davati pad.
kala (IC, i K a), zatim donjim sabir-
nim vodom (S) u podrumu panovo Aka kotao nij e
mogucno dovoljno du- V I I V I
··1"·· .. · .. 1. .. • ", ...... , ..... ,""
uvodi u katao. U pogonu kondenzni
vod j1e pun vode do niv:oo. B, a da ne boko postaviti da kon-
denzat gravitacijam u-
I
I
·_·-8
I
_1- _ _ _ _
I
v bi dQslo do presipanja kondenzata _L-i. K
-
---'-----_.
-+~-8 ~ S
ventilaciona cev (V) mora biti za
25 .. AD cm visa od nivoa B.
lazi u njega. tada se na
najnizem mesi1;u postav-
lie -~-o.bd=='.I
S1. 164 - Parno grejanje s donjim razvodom
I lja kondenzni rezervoar i niskim kondenznim vodom
K =--=r-A Parno grejanje s donjim
razvodom .i visokim kondenznim u koji dotice konden-
vodom prikazano je shematski na zart gravitacijom, a izmedu nje-ga i kotIa postavlja se crpka pomocu koj.e
81. 161 - Parno grejanje s gornjim s1. 162. Parase vodi iz kotla (K) se voda ubacuje u kortao.
razvodom u suterenu donjim razvodom (R)
koji ima pad u pravcu strujanja -2 Par n 0 g r e jan j e vis 0 k 0 g p r it i s k a
pare, zatim vertikalama (P1 , P 2,_ P a) do radijatora. Vertikalni kondenzni
vodovi (Kv K 2, K 3 ) odvode -kcmdenzat u sabirne vadov€- (S) u suterenu a Parno grejanje vis.okog pritiska upotrebljava paru ciji pritisak.
zatim_ u kataa. ' iznosi vise od 1 at, i to' 1,5 do 3,0 at. Ovome odgovara temperatura grej-
Da bi se advela kondenzna voda iz pamog voda (Pa) postav-:ja se' nih povrSina' od 110 0 - do 130°C. Zbog ovako visokih temperatura ovaj
petlja (B) od cevi u obliku slnva U. Ova petlja prikazana je u ve6pj razmeri sistem grejanja ne odgovara higijenskim zahtevima i ne"sme se upotreb-
na sl. 163. Voda u kraku P a pod pritiskom pare stoji na nivou (A ... A), a ljavati u stambenim i drugim zgradama gde Ijudi zive i rade, nego tI
praonicalna: su.sarama i za druge induSitrijske svrhe.
Regulisanje odavanja toplote -ovog sistema nije moguc"no reguli-
sanjem koliCine dovodn:e pare nego sarno izdv.ajanjem pojedinih delova
grejnog tela. Svako grejno telo mora imati rucni Hi automatski ventil za

~~
dovod i odvod vazduha, inace moZe doci do njegovog razaranja. Citav
sistern pod~eze posebnim propisima ram obezbedenja od eksplozija. Osim
• .. . "": .. ..!. toga postoje i posebni gradevinski propisi za postavljanje kotlova visokog
pritiska u zgradama, !,ito za kotlove niskog pritlsku ne dolazi U obzir.
"!.." "~
-3 V} ku u ms k 0 parn 0 g rej'anj e
R _l!._L _____ -1
S IV 5 -- I Vakuumsko pBJrIno grej.anje o5niva se na pojavi da' 'voda pod priti-
K J skorn nizim od normalnog (1 at) vri i isparava na temperaturi nizoj od
y/dd)//)-w///"Y/W3J.J,/]1Y//////)$:Y'-?z;W-??!///////)//".)?J';7/,/;I" 81. 163 - Petlja za lOOoe. Pr.ema tome i ova para iIDa nizu ItemperaitU'ru. Na tabl. 41 plikazan
81. -162 - Parno gr~janje s don~im "razvodom odvod vode
je odnos izmedu visine pritiska i temperature pare. "
Kako se podesnim uredajem pritisak u grejnim telima moze lako
u kondenznom kraku" (K3) m~eliva se u sabimi vod (8) na mestu gde se merfjati, menja -se i tempellatura pare, pa p-l1ema tome i odavanje toplote.
ovat qdvaja od vel~tikalej dakle '11a- visem nivou (B. ,"-.B). Na taj -naNn se
Imndenzat iz pa['nih vodova odvodi u lrondenzne vodove ne propu.stajuci Tablica 41 - Odnos pritiska i temperature vodene pare
u. njih paTU,
. Kako vod·a u kondenznim vod6vima u suuerenu dolazi do nivoa (B) -I"Pritisak at I 0,1 0,2 0,3 0,4 0,5 I
..,0:-:,6--+_0-::,-:-7-+_0_.8:- \ 0,9 1,0 I'
horjpontalni kon¢lenzni vodovi_ (8) 'l1\k<;u isptll1jeni vodom nego njima kon- Temperat-u-,,-"'C"" 45 -T-::60:--i-6::9--+:~7_5·-,-_81.c...J 86 89 93 J~~~
denzat sarno ottire. "
P Grejanje i vetrenje 129
128
I
r
 Vakuumsko grejanje spaja sva dobra svojstva vodnog i parnog gre- narocitih grejnih te1a upotrebljavaju kao grejne povrsine sistema grejanja.
janja, a bez njihovih nedostataka. Ono ima niske ltemperature grejnih
tela-i prema tome potpuno odgovara higijenskim zahtevima kao i toplo- Prema vrnLi toplonose panelna grejanje je:
vodno grejanje, zatim llako eentralrrlO pegulisanje u odnosu na potrebnu
temperatuTU, ali brzo zagrevanje i bez inerinosti kaju ima grejanje toplom 1) Vodno ill pamo
vodom. K()d njega, kao kod svakog 'Parnog gflejanja, nema opasnooti od 2) Vazdusno
smrzavanja. 3) Plinsko i
Nedostatak mu je, medutim, Sbo cela mreia mora biti dobr-o zapti- 4) Elektrieno" "
vena - sto se tesko postiZe - i st~· zmhteva narocito tehnicko znanje i
painju osoblja koje njime ru~uje. Prerna mestu grejnih povrsina anD jb:'
-4 Svojstva parnog grejanja 1) Plafonsko
Pr€dnosrti parnog grejanja su; 2) Podnn
3) Z,dno i
1. Relativno male investieije i manja potr'DIsnja metaLa (mali ra-
dijatori zbog visokih temperatura i mali precnici cevi). 4) Kombinovano.
2. Brzina zagrevanja zbog male inertnosti sistema (para se brzo
kondenzuje). -Instalacija se brzo zagreje i isto tako brziO' ohladi. P:ema vrsti toplonose najcesce je panelno vodno greJ"anJ"e t"
3. Nema opasn6sti od smrzavanja jer u sist~mu, osim u donjim vazdusno U vodno '. k . " a za 1m
cevi ;; 1/'" do 3/ ,?1. gre~~Ju a£? grsJna tela upotrebljavaju se obicno
delovima povratnih vodova, nema vade. . 2 0 4, lsavIJane U vidu zmije, na razmaku ad 10 15,
Ne.dostaei parnog gnejanja su: \.ugradene u . betonsku plocu koja ujedno cini i pIaion ill pod' t~van~~
1. Visoke temperature grejnih tela (100°C) ne odgova:raju higijen- ~~l:~~v: ~:~;tt~~e u zdido'Vcte. U vazdusnog panelnag grejanja grejna
skim zahtevima zbog moguCnosti sragoreV'anja prasine i preteranog .. . 1 I na 0 re €nOm razmaku u tavaniei ill zidu i kroz
zracenja, nJIh prO~azl topao vazduh i zagr,eva povrsinu. Osim vade kao to 1 v

2. Centralno regulisanje odavanja toplote je tesko izvodljivo. ~F~~e~U~~~.se U retkim S-'l.1cajevima i para, a jos .rede umesOO v~o:uo~:
3. Opasnost rdanja zbog cestog k:vaSenja i dobrpg veitrenja sistema.
4. Sumovi i udarci koji nastaju naroCito prilikbm punjenja sistema . Grejne pOVTsine elekJtricnog pane1nog grejanJ'a se z:agr.ov '
. , . mrez" e 0 t porm"ka (li~
parom u po6etku pogona. mocu ugrndene .
s eno SlStemu grejaca resoa"" iIiaJu e po-
li)
Zbog pomenutih svojstava paro.o grejanje 5e uportrebljava za gre- Ovo greJ~Je Je vrlo retko jer je skupo u eksploataciji. p g .
janje prostorija u kojima se Ijudi povremeno zadrzavaju (pozorista, bio-
skopi, skupstinske dvorane, hoteli, menz,e, kupatila, prcuoniee), za gre- ~rema mestu grejnih poVirSina paneliw grejanje obicno'e lafonsk
janje radriih pros.tarija i skladiSta. u kOJ~g s~ elementi grejnog tela (cevi iIi kanali) ugradeni ~ ~afon n~~
Napominjemo da vakuumsko grejanje nema nedostatke pod 1) 1 2) pos~e ~o lZl!ad lepa, ,a neki put i vidljivo ispod njega. U podnog panelno
greJanJa OVI e1ementI su ugradeni u plocu ispod gornjeg l ' -d g
i zbog toga i drugih svodstava je slicnije vodn-om nego parnom grejanju.
u zid~og u zidove ispod lepa. Razume $Ie da se ,gre 'ne ;~;:e po a, ~
Po- svojim glavnim svojstvima parnn grejanje se odnosi prerna
vodnorn grejanju kao silo se u lokalnog grejanja gVQzdene peei odnose kQ~blnov:a'ti (po~no i zidno., .plaf011sk?, i zidno i plafo~ko rpodno :~: ~
prema kaljevim pecima, Visoke temperartUl'le grejnih povrsina i brzo ~JlpSiOamf slstedm.u :dsv~ gramene povrsme, prostorije da budu upot~eblje;:e
, on, po 1 Z1 oVl). '
zagrevanjle i hladenje su zajedni&a sv:ojstva gvoroenih peei i sistema
parnog grejanja, a blago, odavanje toplote, inertnost i akumulativnost ".-_ ~l"'
naJcesce-
cemo ovde prikazati samo
upotrebljavaju.
. I'erne pane1nog grejanja kOJ'i se
SIS
su svojstva kaljevih peei i sistema vodnog grejanja. Kao u peCi, tako
i u pomenutih sistema ·eentralnog grejanja ne moze 5e govoriti a manjoj-
iIi vecoj vrednosti nego 0 pravilnoj primeni njihov:aj za" raZTIe svrhe -1 P1af,onsko grejanje
prema njihovim specificnim svojstvima. . O~ .s~vih vrsta pane1nog grejanja najcesce se upotrebljava teoretski
)e .na~V1se razradeno i najviSe iskustva ima u vodnom
gr€'JanJU,
1af k
pons om
2.34 Panelno grel~nje

l c· k ~;'~.' je u st,;ari grejanje toploI11 vodom, obieno s prinudnom

Panelno ) ,grejimje j!€ vrsta '-centralnag grejanja u kojeg se kon- lr u C1JOn:, (pomocu erpke). Shema ovog grejanja'prikazana ·e na sl 165
strukitivne povr.s'ine pros.torije '(tav:anica, pod .ill zido:vi) ugradivanjem Umesto :adlJator.a postavljene su kao grejna tela ceVl1e zmije. J ..
Topla voda lZ katla ide donjim razvodom u suterenu a od .
1) Panel je engleska rec i znuci cetvrtasto po]je, ploha. Be odvajaju vertikalni vodovi lwji dovade toplu vodu u grejne zmij~J(i;

l30 ,.
l31
 vertikalnim i horizontalnim vodovima u
Ohladena vada ide povI'atnim
kotao na ponovno zagrevanje. Preko aurtomatskog ventila C povrat~
voda se mesa s toplom vodom .:z
kotla i na taj nacin' se regulise
E v t1empe~atufa razvodne vode.
r~ Za ova grejanje je karak-
--1t-=t-~t-_~~~rttl --
.', I
terimicno da je grejna povrsina
ceo plafon Hi njegov veci deo
I
,J
Z \: :
,,
(s1. 166) i' da se prema tome ona
na1azi na najvisem mestu prosto-
~I-t-li\U~'I~Z~:-I
rije. Od ave povrsine zagrevaJu
se zraeenjem toplote sve ~ge
povrsine prostorl1 e i, ~edmeti. u
I Ij
I I
njoj. Pri tome se naJV1s.e ~grev~
pod na koji su uperem dlre~
toplotni zraci. Vazduh u gornJlffi
slajevima nepoSTedno uz pillfon
zagreje {le dodirom (sprovoae-
njem), alj kao lakSi od oBtalog
vazduha ostaje na istoro mest~ 1
51. 165 ~_ Shema piafonskog vcdnog
grejanja tako ne dolazi do mesanja top.og
i hladnog vazduha kao u ~rugi~
. .' d enos 1oplote vrsi konvekcijom. Kroz ov,a) topli
~j~ag::~~~J~ ~~~ ~~t1i: sloj-eve hJadnij€g ~az?uha .toplo~i Zi~aci 1~=~
b eltn:'i i ne zagrevajuCi ga kao sto sunoam zraCl pro' ,xe roz .
ez. sm n~ gubeCi svoj intenzi'tet i ne zagrevajuci atmo?feru. Zbog 'pre-
~~~:~~plote zTacenjem 'niii slojevi va~~~~as:eza~;~~a~~rstt~k t~f:(.~~~:
zidovi i namestaj), a od njih se
zagre}e sprovodenjem vazduh i
tek potom dolazi do slabog stru-
j,anja vazduha i prer:;osenja iA?plo-
te konvekcijom. Moze se reel cia.
je u ovak:vom gre.j.anju vazduh u
prostoriji sko:vo potpuno miran.
Zbog toga 5to nema sn~zn~g
strujanja vazduha kao. u ~€1Jan]?
konvekcijom _ne dolaz~ m. do di:
zanja pra5in.e i prljc:-~Ja Zl~()Va 1
-tavaruce kao kod radlJatora 1 zbog
toga je u ovom sistemu vazduh
S1. 166 _ Raspored cevnih zmij~ mn-ogo cistiji.
panelnog grejanja Zbog po1.i.rebne nisk; tem-:
perature pl~fona.- . ~~ko ~O,.C), pn
velikoj grejnoj po;yrsini,. temperatura vode iZl1lOSl naJvlse 50 C, dok u
grejanju toplom vooom 1 radijatorima temperatura vode i grejnih tela
iznosi 70 ... SO°C_
Raspode:a temperatur·e i u horizontalnom i u vertikalnom smeru
je vrlo ra'Vl1omema; a pod koji predstavija pO'vrsinu nativi.se izlozenu
i32
direlct:nom zvaeenju ima nesto visu temperatufu (oko 20°C), Brto je vrlo
ugadno i usled cega ne dolazi do nazeba s nogu kao u nekih drugih vrsta .
grejanja.
Za razliku od ostaHh, konvektivnih grejanja, panelno plafonsko
grejanje ima !f:empera'tliru vazduha oko 2"lC nizu nego sto je potrebno za
osecanje prijatnosti. I pored ove nize temperature okolnog vazduha covek
se pri grejanju zracenjem. cestJO tako O'seca kao pri konvektiyno'll}. grejanju
s visom temperaturom vazduha. Ovo ntrustaje zbog udela kQjj ima zra-
cenje toplote iz grejne pOVT'sine, poda, rzridoiVa i namestaja. Tako se doslo
do zakljucka da osecaj ugodnOtSlti nE zavisi sarno od temperature vazduha,
njegove vlaznosti i brzine njegova kretanja, nego i ad rtemperature oko:-
nih predmeta i konstrukcij:a koji zraee :toplotu na ooveka, odnosno on
na njih. Ovo zracenje sprecava da covek odaje toplotu svoga tela zra-
cenjem, nego veci den odaje konvekcijOiIl1 i zbog toga i hladnijeg vaz-
duha (koji je pri tom i Cist) eovek ima oS'eCaij ugodnosti, sveZine i cistoce
vazduha.
Zbog toga sto su cevne zmije s toplom vodom ugradene u beton-
sku plocu koja se mora zagrejati da bi zracenjem odavala toplotu, i pored
dobre sp~ovodljivosti toplate kloju beton ima, ovaj sistem grejanja je
dosta inerian i ova preds-tavlja jedan ad :q.jegovih nedos.tl.ltaka. Time je
oteZano regu,isanJe topiote, narocito u vezi s neocekivanim i naglim
promenama spoljnje temperature.
Drugi nedostatak koji leZi u konstrukciJji grejnih povrsina sastoji
se u tome sto se U slucaju kvara ubetonirane cevne zmije beton mora
razbijati da bi se kvar popravio. Pralcsa je medutim pokazaIa da su u
dobro izvedenim i ispitanim wredajima kvarovi vrlo retki i, da se poprav-
Ijaju boo vecih komplilrncija. .
Da bi se ovi nedostaci otklonili izlradene su lronstrukcije plafon-
skog grejanja bez inercije i lako pristupacne. U ovim sistemima se cevne
zmije ,ne ubetoniraju nego se obese 0 stropnu lwnstrukciju u vidu spu-
j
stenog plafona, a toplota se prenosi na aluminijsl{e ploce koje cine plafon
1, p~ostorije, a koje se mogu i lako sldnuti (»Frenger«, »stramax« i dr.). Osim
toga se meauprostor izmedu dva plafona moze upotrebiti i za ventilaciju
prostorije. (
Prednost plafonskog grej:anja sastoji se i u tome sto se i'sti uredaj
moze leti upotrebiti za hladenje prostorija. U instalaciju s:e pusta hladna
bunarska voda i tada se sa plafonske rnshladne povrsine vrlo ravnomerno
spusta hladniji vazduh i hladi prosLoriju. Na taj naCin isti uredaj u ko-
jega se grejanje vI'si zraeenjem sluzi za hladenJ,e konv:ekcijom. Pokazalo
se da je higij-enski najbolje i potpuno dovoljno da razlika izmedu tem-
perature spoljnjeg i unutrasnj:eg vazduha iznosi 5°C (na prim. pri te=30°C,
t/=25°C). Pri tome nema opasnosti od promaje i od kondenzovanja vode
u prostoriji i ceo uredaj vrsi leti ulogu hladenja na vrlo ekonomican naCin.
VelikJa prednost plafonskog grejanja de nezauzimanje' prostora grej-
nim telima i mogucnost potpunog koriscenja poda. Ova prednost dolazi
do ittrazaja svugde a nartJcito u bolnicama s terasama ispred bolesnickih
soba gde riastaju velike teskoce za smestaj radijatora vodnog gr.ejanja.
SHean je slucaj i s uCionicama u skolama gde se u avom slucaju ceo
Jedan spoljni zid moze otvoriti iii se na prozorsltim daskama mogu po-
133
 . N~ s1. 167 prika~ana j~ shema jednog takvog kombinovanog sistema
staviti akvarijumi i s1., sto ked radijatora nije bilo mog uce . U robnim ~f1eJanJa. na p;:esek~ J-edne )edn?spr.atne zgrade, Na slici Be vidi da to ao
kucama iskoriscenje celog pada takode predstavlja naroeitu prednost pa- azduh.lZ peel K Ide vertikalrum k;analom u med.uspratnu lronst k~'
nelnog sistema grejanja nad ostalima. nad pnzen;lj'em, obimnim zidovima se spusta i kroz tavanicu izn~d C~~~
te::~na vr~ca .se ponovo u lwtao. Prizemlje ima kombinovano plafonsko-
-Zl no greJanJe, a sprat ima sarno padno grejanj-e.
-2 Pad n 0 g r e jan j e
Podno panelno grejanje je takode grejanje toplom vodom s pri-
nudnom citkulacijom. Shema utedaja je istovetna sa shemorn plafon- 2.35 Posreduo. grejanje
skog grejanja, Jedino su cevne zmiJje umesto neposredno ispod plafona
ubetorurane 1..\ plo~u u gomj~ delu med_uspratne konstrukcije,
Bitna railika izmedu plafonskog' i podhog grejanja sastoji se U .'~J' Posr:~~o grejanje je sistem centralnog grejanja u kojem se toplo-
tome sto padno grejanje nije grejanje zracenjem nego konvekcijom. Pod nosa greJnl tela ne z?gr~va direktno u kotlu nego posredno preko dru-
koji sluzi kao grejna povrsima sme imati najyisu temperaturu 25°C, inaee ~o~ sl'edstva z~ p~en<:senJe, toplote. Ono se upotrebljava u slucajevima
. a se t~plono~. lZ bllo kOJeg razloga ne moze upotrebiti za ne osredno
aua postaje neprijatna i stetua po zdravlje .. Ovako blaga toplota ciui da
se vazduh vilo polako vertikaJm.o uzdize i prJ. tome ne dolazi do dizanja zagrev~nJe greJr:l~ tela. Tak~, na primer, ako se u nekoj fabrici ~roizvodi
prasine zbog cega je u ovom grejarnju vazduh vrlo cist, Zbog ravno- p8.tr~ vlS?kog pn,tiska za pl'OlZVlodne ~vrhe, a aka treba grejati stambene
mernog zagrevanja vazduha po celoj pqvrsini poda raspodela tempera- zgrade,
t b"t' Jasle d' 1 ks1., tada se ova para lZ higiJ' enskih l'ao'loga
'"' n e moze
' upo-
ture u horizontalnom i vertikalnom praveu je takode vrlo ravnomerna. re 1 1 . za Ire tno zagrevanje grejnih tela nego ce . t 1
pre-dati preko razmenjivaca toplote ' se nJena op ota
Razumljivo je da pod ne sme biti pokriven tepisima koji deluju
kao termiCki izolatori, niti drugim predmetima koji spreeavaju odavanje ~rugom boplonosi (na primer vodi)
1 na Itaj nacin greja1;i pomenute pro~
top::ote podao storije.
Zbog odredene granice u pagiledu visine temperature (25°C) ovaj 'TIE
sistem nije pogodan za krajeve s Jakim zimama jer pod u tome slucaju . Na s1. 168 prikazana je prin- I R
nije dovoljno velik za grejnu povrSinu i zbog rtoga SJ€ moraju dodavati clp~a shema u,redaja u kojem se po- ;---=~~--~
druga grejna tela ili se grejna povrsina mora prosiriti i na zidove. m,?cu pare protLzvedene u kotlu (K), a
U ovom sistemu kao u svih konvek.tivnih grejanja, prvo se zagreje
vazduh, pa tek ad njega zido;vL Zb6g ovoga se zidovi resko zagrevaju i
kOJa I?arnom mrezom (puna linija)
pro]~zl kr?Z, razmenjiv9-c toplote, tzv.
~
_____ PA
________ J
II
potrebno je duze vreme dok se ne stvori prijatna atmosfera. protlvstrYJUl aparat (PA), zagreva
Kao plafonsko grejanje i ovo je zbog zagrevanja mase betona v.oda kOJa kruti po principu gravita-
inertno i zbog toga je regulacija odavanja toplote u vezi sa spoljnom cwn?g trOplovodnog grejanja kroz
K
temperaturom otezana, mrezu (crtas.ta 'linija) i preko radija-
I t~a (R) zagreva p~toriju. U ovom

-3 ~anelno va7.dusno grejanje ,

I SIstemu je, prUr:arni toplonosa para, a
se.kundarm top-,Ia voda i zabo se ova- 51. 168 - PrinciD'la sherna
,
!
kyo P?sredno gr'ejanje naziva parno- posrednog grejanja
Panelno vazdusno grejanje upotrebljava se u redim slueajevima, 1
najcesoe u Ameriei. Vazduh se zagreva kao i u obit'Ilog vazdusnog l -vo:Imn:.. gr~janjem. Pri tome para
__ grejanja i potpomognut ventilatorom prinud- maze bIIi Ulskog ill visokog' pritiska.
no se vodi paralelnim kanalima rasporedenim ° izgleda i sh ema gd
d SHeno e 'Je pnmarm
. . toplonosa vrela voda (iz-
u meaUiSpratnim konstrukcijama i na taj na- na 100 C), a sekundarni, topla toda (do WO°C) u -koJ"em sluCaJ'u imamo
Gin se dobija plafonsko ili poduo grejanje. va d o-vodno
k d greJoanJ·e
" ' . Ak 0 Je
. ' . , toplonosa
pnmarru ~ para visokoa pritiska
Oesto se vazduh vodi krOlZ obimne zidove i ~se, un ~rm. ~ara msk~g pritiska, tada imamo paro-parno g~ejanje, ~.
tavanice i tako se dobija kombinovano pla- ~ Je prlma:nI toplonosa ~e1':l voda, a sekundarni para niskog prltiska
fousko, podua i zidno grejanje, Razume se da (kodJa se moze, t~kode prolzvesti u razmenjivacu toplote) tada imamo
je u ovakvog kombinorvanog grejanja s vo a-pamo greJanJ€',
Vlria -velikim grejnim povrSinama utoliko nita
njihoVa temperatur.a. Pri tome je nacin oda- k ~ fosr:onog gI~ej'~Ja mogu ~e. p~aviti kombinacije i s vazduhom"
ao, of! IOnoso:n:. GreJanJ€, ,~ala greJllilffi agregatima je takoae posredno -
vanja toplote pojedinih grejnih povrsma raz-
gre:Ja:nJe, Gr:J~cl .u agregatima mogu se, poced ostalog, zagreva1i om
u kOJem sluca~u ll~aI?'0 paro-v.-azdusno gr·ej.anje. Ako hi se oni za~vali
liCit: plafon odaje svoju toplotu iskljucivo
Sl. 167 - Panelno vazdusno zracenjem J a zidovi delom zfaeenjem a
grejanje vrelom vodom Imah blsmo vodo-vazdusno grejanje.
delrom konvekcijom.
135
134
 ,/
Na s1. 169 se vidi presek kroz paro-vodni razmenjivac i nacin Daljinsk~ grejanje saCinj~vaju oVi glavni sastavni delavi:
strujanja pare (kroz cevnu zmiju) i vode u njemu. Kako para struji u 1) postroJenje za proizvodnju toplote koje se naziva topiana (toplotna
jednom pravcu, a vO,da centrala),
u suprotnom, razmenji- 2) toplotni dalekovodi, tj. mrez.a cevnih vodova pomocll knjih se
vac se cesto naziva i toplota prenosi na·daljinu i
PA protivstrujnim apara- 3. priJ:ljucnE! (potroaacke) stanice u svakoj pojedinoj zgradi, gde se
tQm. tlransformuJ€ dovedena toplQita prema potvebama;potrosaca.
KONO
NA 2.36 Daljinsko grejanje -1 Toplana
Daljinslw grej{ll)j" . Topl~a je po&trojenje za proizvodnju toplote. Dria Iie sluzi samo za
81. 169 - Razmenjivac toplote u preseku (grejanje na daljinu) joe prOlzvodnJ~l toplote z~ grejanje nego moze snabdevati potrosaca i tciplom
vrsta centramog greja- vodom (npr. za k!Upatala), vrel:om vedom (za kuhinje i praonice) i parom
nja u kojega se toplota proizvodi na jednom centflaJnom mestu, cevnim va- raznog prit:iska (za tehnoloske potrebe industrije). .
dovima pflenosi na daljinu i zagreva vise medusobno udaljenih zgrada. Prema vrsti toplonose teplane mogu bili:
Prema veliCini teritorilje odnosno broju zgrada koje snabdeva toplotom 1) vodne, u kOj.ih se kao toplonosa upotrebljava vrela ili topla voda i
daljinsko grejanje moze obuhvatiti sarno jednu grupu zgrada (npr. 2) parne, u kOJlh se kao t?plonosa upotrebljava para ,visokog pritiska.
bolnicki kompleks s paviljonima i svima pomocnim zgradama, fabricki Od ove dve VTste toplorno~ Pogodnija je za prenos toplote na daljinu
kompleks, blak stambenih zgrada) u kojem slucaju se ono naziva vrela, odnosn~ t,?pla vo~a .• KoJa vrsta ce se" medUItim, upotrebiti zavisi od
grupno (iIi blokovsko) grejanje (s1. 170), pojedine gradske cetvrti (rejonsko pot~eba potrosaca: Aka ]e potrebno s~mo grejati zgrade, tad a BU sva prei-
grejanje) ill i ceo grad srednje veliCine (gradslw grejanje). m~~~tva na .str.a:u tople v~de (do 100 C), jer je u ovom sistemu mogucno
vrS1!ti regullsanJeo odavanJa t(}pl~ centralno, iz same toplane. Vre:a
Prednosti daljinskog grejanja S'U: v?da (preko 100 C) zahteva cevJ. manjeg precnika ali se ne moze
1. Ekonomicnost u potroSndi goriva, jer se mogu upotrebiti saVT- dIreletno upotrebiti ~.a ~rejanje rzgrada, nego se mo;a izmeniti u toplu
seniji kotlovi, potpuno strucna posluga ~ nadzor,. a zbog manjeg r.a~voza vodu. preko ra~menJ1~~ca to:plote. Vodno grejanje na daljinu je uvek
uglja· manji je i rastur. Os~m .ovoga maze se raclOnal~o sagorevatl 1 go- s prmudnom :lr~l~.cIJom,. itj. u pwratnom vodu moraju biti ugra-
dene crpk~ velike Jacll~e koae (~eba da izazovu potrebnu cirkulaciju vode
¥

rivo nizih kvaliteta (npr. hgmt). Ukupna usteda ganva U odnosu na

ostale vrste centralnog grejanja iznosi 20 ... 30 0/ 0 . ~ cel.om sls~7mu. Ako Je :nedutuI': potrebna snabdevati toplotnom energi-
Jam mdustnJu za razne DJene prOlzvodne potrebe, tada je bolje upotrebiti
2. Smanjuje se ukupna izgradena paru kao toplono8u, mada je .
pOVTsina kotlovnica j velikog broja skla- vodenje cevi teZe i manje 2 2
dista goriva. slobodno nego u vodnog da-
3. Smanjuje se broj uposlencg osob- Ijinskog grejanja, jeT se mo-
Ija za posluzivanje kotlova. ra - vod1ti rae-una 0 slobod-
nom oticanju kondenzata.
4. Smanjuje se transport goriva, Vodne toplane sluze
sljake i pepela, jer otpada veliki broj ra- iskljucivo za proi:wodnju
sutih koilovnica. toplote. Na 51. 171 pokazana
5. Smanjujle se zagadenje grada je sherna daljinskog vodnog 81. 171 - Daljinsko grejanje s toplanom
81. 170 - Situacija daljinskog dimOffi, Cadi i ortpacima uglja, sljake i pe- grejanja s toplanom i ne-
grupnog grejanja
1 - topJana, 2 - dalekovod pela. Ovo se pootize s jedne strane sUo se koli.k;p zgrada koje iSle greju .. U toplani (T) zagreva se veda u kotlovima (K),
toplana moze smestiti van STtambenih re- a zahm dalekovodom 9) razvodi do pojedinih zgrada u kojirna su smestene
jona, sto se veliki broj dimnjaka, kotl?vn.i~a i sk]~?ista svodi. n~ j.edno· prildjucne stanice (2). U ovim stanicama pretvara se preka razrnenjivaca
postrojenje a s druge strane zbog sarVTseru]eg tehmckog uredaJa 1 slgur- Vir'ela voda u rtoplu klQ-jom se zagrevaju same zgrade a oh1adena voda
ru.teg rukovanja i nadzora. povratnirri daIekovodom (3) vraca se natrag u toplanu. P;inudna cirkulacija
vrele .vode postize se crpkom (C) koja se takode na1az.i u toplani, a monti-
Ne<lostaci daljin5kog greaanja ~u: rana Je na povratnom vodu. .
Fll;rne toplane, meautim, ili proizvode paru koja se u svezem stanju·'·
1. veliki investicioni troskovi i prenOSl potrosacima, ili - ato je ekonomicnije - pomocu pare U turbo-
2. opasnost da usled velikih kvarova (npr. u slucaju rart:a) veliki agregat~ma proizvode elektrienu energiju, a tako upotrebllJenu (»izmo-
broj zgrada ostane bez grejanja. renu«) 1 nepotpuno iskoriscenu paru salju putem dalekovoda potrosacima

136 137
za grejanje i druge svrhe. U poslednjem. slucaj~ in:am~ ~ term?elektricne
centrale, tj. toplane koje istovremeno prOlzvode 1 e]ektncnu 1 toplotnu
energiju. . . - I kt .
v
Na s1. 172 pokazana je shema daljinskog greJanJa s t~rmoe, e ncnom
centralom (TEC). U kotlovima (K) proizvodi se para,'p0mocu ,ko]e se preko
turome (T) 1 e1ektl'ogene-
ratora (G) proizvodi elek-
2
tricnaenergija. Upotreblje-
na para i'z turbine ulazi u
razmenjivac top)ote (I) i
kao konuenz"at _preko kon-
denzatnog rezervoara (R) i
crpke (e l ) vraca se u kot-
love. U razIDenjivacu to-
81. 172 - Daljinsko grejanje s termoelektricnom
plota pare se predaje vre-
centt'alorn loj vodi koja se dalekovo-
dam (1) razvodi u zgrade,
a povratnim dalekovodom (3) poa:nocu ciPkulaci~ne. c:;r1?ke (C 2), vraca 2u
razmenjivac. V:rela voda ge, kao 1 U s1. 171 u pr1klJt1;crum starucama ()
pretvara u teplu vodu odnosno, aka j~e patrebno, 1 u druge taplanose
j
(npr. panovo u paru za potrebe praonica ili kuhin~~). , .- . penobeton, azbest, treset).
Napominj'ema da iskoriseenje toplotne energl]e gonva lZTIOSl:
U kalorienih eIek,triCni~ ce:ntrala 18 ... 25~o
kotlovnica cenIT. greJanJa ~~o/
rejonskih toplana 0.0
termoelektricnih centrala preko 70 /.0'
lz ovog pregleda se vim da kaloricne' elektricne een~rale z,t>og vrlo nisko&
stepena korisnosti treba po mogucnosti uvek ~om~l~ovat~" ~ l~p1anam~ 1
podizati termoelektricne c-entllale koj-e im,aju naJbolJe lSkorlseeTI]e toplotne
energije goriva~
-2 Toplotni dal-ekovodi
To lotni da"ekovodi su eevni vodovi J".0ji topionosll (vodu iIi. p~tr~}
prenos~ od toplane do potrosaca. Kako udaljenos.t od toplane tdO IPotr~sa~a
maZe iznositi i vise kilometara, a op on~s~ Je
obieno iIi vrela voda ill para visokog pntiska,
Mo znaN da topliOnosa ima visoku teI?peratur~;
to gubici samog medijuma (ispus~nJe. ;rode ih.
pare) i gubici njegove toplote moraJu ~lh svede-
ni na najrna:nju mogucnu meru. 1z ,0Vl? razloga
se oevni vordovi toplDltnog dalekovoda lz,:ode. ad
zavarenih 6elicnih be-savnih cevi s na),bolJom
mogucnom termickom iz~laeij~::n'
. Cevni vodovi se polazu ableno u podzemne
51. 173 - Podzemni kanale r:ede direlm.no u zemIju, a joB rede nad- ,
kanal s toplotnim
dalelwvodiina zemno' na stubovima, slieno elektrienim daleko.-
vodima. Pod2!emni kanali su abieno neprohod:u,
tj. tek tolik!i da u njih siane patreban booj izolovarll? eevi (s~.. 173), a p~lazu
se na dubinu cd najrnanje 60 ... 70 em ispad povrSlne :1JemlJ~. Nedosta~
im je Sio je tesko u8,tanoviIti mes.to kvara i stD se tada morraJu otkopavati,
ra~rivati ulice i ometati saobraca"j. Prohadni kanaU, ciJa visina mora biti
naJmanje 1,75, a slobodna sirina :r..a prolaz 70 em, nemaju, istina, ave neda-
statke, ali su rnnogo skupIji Njihove- dimenzije, pre-rna broju vodova,
dostiiu sidnu od 3,0 m a visinu ad preko 2,0 m. Zbog toga se po pravilu
upotrebljavaju neprohodni kanali, a prohodni sarno na mesUma jaceg
saobracaja i ako u kanalu ima vise cevnih vQdova, ili je iz drugih raz~oga
potreban oeSci pregled vodova.
. Dalekovodi se u pogodnom slucaju mogu polagati i bez kanala,
dlrektna u zemlju i tada su mnogo jevUiniji, jer kanali cine veliki deo inv€-
sticijla. Ovo se maze ucimiii sarno U Sllvorn peskovitom tIu, pa i tada se
preko terrnicke izolacije postavlja Ijuska (cev) tid ,azbestnog cementa radi
zas1iite izolacije od pritiska i propadanja.
Cevni vodovi zajedno s kanalima polaiu se radi ispustanja vazduha
i vode s najmanjim padom od 2% • N a mestima gde se odvajaju ogranci
mreze i gde se nalaze annarure pootavljaju se okna.
Kako 5e usled utioaja temperature cevni vodovi izduzuju moraJju se'
na rastojanju od 50 ... 60 m postavitll kompenzatod kOji omogucuju slo-
bodno izduzenje i skracenje cevnog voda usJ.:ed iZagrevanja i hlatlenj,a.
Tennicka izolacija eevnih vodova vrsi se materijalom visokili termo-
izo~cionih svojstava (infuz,orijska zemlja, vuna ad slj,ake, staklena- vuna,
Debljina izolacionog sloja iznosi, u zavisnosti od precnika cevi i
temperature toplanose, ad 50 ... 100mm. Izolacioni slo] se radi zastite spolja
olepi cementnim maiterom, ,a u slueatiu <opasnosti od spoljnjeg v:aienja
ovaj lep se premazuje namazima od bitumena.
-3 Prikljucne s.tanice
PrikIjucne stanke imaju za-dartak dia toplotnu en€Tgiju iz cevne mreze
dalekovoda transformuju pl'ema potrebama potrosaca. Za ovu svrhu u
svakoj zgradi koja se snabdeva top~otom iz dalekovoda, vezerviSe se, obieno
u suterenu, prostorija u kojoj se smeste potrebni aparati i uredaj za trans-
formovanje toplotne energije i njeno razvodenje u mesnam sistemu
zgrade.
Kakvu aparaturu i uredaj ce imati prik2jucna stanica zavisi od
sistema daljinskog grejanja j potreba mesnog sistema zgrade. U slucaju
da temperatura toplonose u dalekovodu odgov:ar:a potrebama mesnog
sistema, i alm ovaj moze izdrZati prit~sak koji v4tda u dalekovodu, tada
prikIjucna stanka nij,e uap.§te potrebna. Ovakav slucaj nasrtaje kad je
toplonosa dalekovoda'topla voda, a "mesni sistem takode potrebuje toplu
vodu za gr~janje. IIi .je toplonosa para (iIi vrela voda), a industrijsko
postrojenje takode potr'ebuje paru isrtog pritiskia (ill vrelu vodu).
U svima drugim slucajevima moraju se u prlkljuCnoj stanici p-ostaviti
aparati pomocu kojih ce se toplotna energid a ;tr:ansformovati prema potre-
bama mesnog sistema zgrade, odnoono prema pOItr-ebama potrosaca. "
Ako je toplonosa dalekovoda vrela voda, a za mekni sistem potrebna'
je topla voda, tada ce se upo-urebiti razmenjivac koji u 'Ovom slucaju igra
ulagu kotla, a mreZa' mesnog sistema odgavarace u svemu mrezi toplo-
vadnog grejanja s prinudnom iIi prirodnom cirkulacijom vode.

139
138
 Na s1. 174 prik:azana je shema prikljucka mesnng sistema grej~n.j.a to-
plaID vodom s prinudnom cirkulac'ijom i gornjim r~zv?d?m na-?alJmsko
grejanje vrelom vodom. Na skid je srafirano mesta pn1dJuc~e stamce s raz-
menjivaeeln (R), cirkulaclOnom crpkom
(e) i prikljuiikom na razvodni (1) i povrat-
ni dalekovod (2). Ovaj sistem predstavlja
kombinovano vodo-vodno grejanJe.
Sliena izgleda i shema para-vorlnog
I grejanja gde dalekovodom (I), dolazi para
t " p. -povratnim vodom (2) odlazl kondenzat.
=-"''''''\--==+-- U daljinskom gr-ejanju vrelom vod0?1
postoji mogucnost da se umes~ r~zmenJl­
vaca upotrebi jedna vrnta mesalice, tzv.
elevator pomocu kojega &e VTela voda me-
51. 174 - Toplovodno daljin- sa s pov'ratnom ohladen~m ~~dom ~~O°C)
sko grejanje s priltljucnom mesnog sistema i na tal nacm doblJa se
stanicom direktno 1Z dalekovodne mreze topla voda
od 95 0C.
Na s1. 175 prikazana je shema prikljucka s elevatorom (E) u ko~em se
mesa wela voda iz dalekorvoda (130 0C) s povnatnom vo~?m. mesnog slstem~
(70oC). TemperaJture i pntlscl U razvodnom 1
povratnom vodu kontralJisu se t~erm?metrima
(T) i manometrima. (M), a podesavaJu se po-
moeli regulacionog ventila (RV).
U s-]ucaju da je toplonosa dalekovoda
para visokog pri.tiska a mes:ni sistem z,ahteva
T
patu niskog pritiska: tada se p:en:p.[I:anJe :prv:
u drugu vrsi pamocu redukclOmh vent11,a 1
nije potreban razmenjivac.
Aka je, medutim, toplonosa dalekovoda
vre]a v'Dda, a potrosacu ireba para niskog
pritiska, tada se promena toplotne energije
________ ..L_-:::.=:....__ vrSi u naroCitom razmenjivacu.
ProotorUa u kojoj je smeStena prikljuc-
81. 175 - Shema prikljucka s na starrie-a treba da ima toliku povrsinu da
elevatorom se u njoj mogu srnestUti svi potrebni aparati
i pribor (razmenjivaCi, razdelnici, crpke, ele-
vatori kondenzatni rezervaari i s1.), Ova pavrsina abieno iznosi
5,0 ... 15,0 m 2 .' Najmanje jedan zid treba da je potpuno s:lobodan da se
na njega mogu m{)l11tirarti potrebn~ apar~ure,..
Prostorija treba cia je Iako pT1Situpacna ,g ulice da bI kon~ro~no o::o~IJe.
daljinskog grejanja po potrebi u svaka daba maglo da ude u nJu; a pozelJno
je cia bvde osvetljena prirodnom svetloscu.
2.37 Elektricno akumulaciono grejanje
Elektrieno akumu:~,aciono grejanje jle jedna vrsta centralnog grejanja
toplom vodom u lrojem se mesiJo gOriva upotrebljava elektric'l1.a struja i
umesto kOltlova el'ektricni zagredaCi vode.
140
Kako jl: grej~nje ,ele~j~om, strujom, kao sto j.e ranije reeeno, skupo
a cerra struJe znatno J'evtimJa J]OCU ~ad elektricne centr.a1e nisu dovoljno
opterecene, to s~ u elektri~nim za~rejacima elektricna energija nocu pret-
vara u .:t?plotn~ 1 akumuluJe u V'OdI, a pI'Iekio dana se tom vodom zagrevaju
prosto~Je..kao 1 U drugog V'odJ~.o9 gI1ejanja. AkumuLacija se vrsi u manjim
postrO]enJlrna u -sarnorn zagreJacu, a u vecirn zbog potrebne velike koli-
cine vade, u posebnim re-
zervoarima u vidu razme- o
a
njivaea toplote. I jedni i ".
drug; morajl' blti vrlo do-·
bro termicki izolovani zbog 0
skupoce elektricne energi'7' ~
je i da bi sacuvaj topiotu
koja se duze vreme izdaje ~
(oko 14 casova) nego sto se c::
prikuplja (oka 10 casova), ~
"-
Voda se u zag.rejacu
pod pritiskom zagn-eva nEl
temperaturu od 1100, .. VODA
. ,.150 0C. V1s.ina tempera-
S1. 176 - Shema elektricnog akumulacionog
tUre ogranicena je visinom grej.anj.a
zgrade (odnosno ekspanzi-
onog Buda). Ova vada se u mesalici (ill. 176) dodaje ohladenoj povratnoj
vodi i na taj naNn Be dobija potrehna topla vada uobieajene temperature
(80 ... ~O()C) za razvod u gtr'€jnu mrezu. Ovakvo grejan}e moze biti gravita-
ciono lli ? prinudnom cirkulacijom. Zbog veIike razlikJe u temperaturama
vrele greJne vode ekspanzioni sud(E) ima vece dimenzije nego u obicnog
vodnog grejanja.
Regu;,acija 'tJemperature gtr'ejne vode vrsi se termostaJtima (T) ugra-
denim u zagrejacu i kod mesalice.
.~ ~lektl"~~no akumulaciano,g~janje, kao i ~anije opisano grejanje elek-
tricmm p~clma, ne :r..ahteva ill dimnj.ak, ni skladiSte uglja i skora· nikakvu
poslugu (Jer se automatski ukljucuje u odredeni cas. i jsto taka iskliucuie).
S obz~om na upotrebu jevtine nJOcne struje ono je jevtinije nego eJektricno
grejan}e i zbog svojih higijenskih i drugih dobrih svojstava moze u izve-
sn.im slucajevima konkurisati ostaUm sistemima centralnog grejanja.
2.38 Specijalni sistemi grejanja \
.
.Y svih dosad. opisanih . postroj'enja ,za grejanj-e toplotna eruergija se
dohlJala sago:r;eVaI1Jem cvrstih, tecnih ill gasovitih gmiva u generartorima
..tj. ko!~ovi~a ili, pe.cima. Na ovaj naCin se skora iskljucivo dobija toplotn~
energlJa za greJanJe zgrada.
Postoje, medutim, i drugU. izvori top1otne energije, i vrseni su i vrse
se po~vusaji cia se. oni iskor.isrte i za grejanje zgrada. Mada zasada nemaju,
prarkticnog znaca]a, pomenucerno ih ovde obaV'esrt;enosti radio
Jos Rimljani su iskoriScavali topla vrela za grejanje zgrada. I danas
se ovakva vrela y ako imaju dovoIjnu ko1icinu tople vode a nalaze Sie u
blizini, isJooriScuju za grejanj·e zgrooa. '
I
I
141
 Pomano je da postoje energetska postrojenja u kojih se rnehanicka
energija vodnih snaga pretvara u elektricnu energiju, kao sto' su hidro-
centrale. Elektricna energija, medutim, maze se direktno upotrebiti za
grejanje zgrada pretvaranjem u top_totu bila na mestima potrosnje, mesnim
elek.tricnim pecima, bila u toplotnirn centralama, putem posrednog gre-
rez~rv?ar iz kojeg sle napajaju grejna tela. Sistem je vrIo sliean vodnom
I W'e]anJ~ sam~ umesto, !<-otl~ ,sluzi ploca l1a krovu, U dane bez sunca red-
I V1deno Je uvek elektncno ill drugo grejaJTIje MO pomocno,
P?stoje poku~ajl da s~ toplota dobijena zracenjem sunca u letnjim
P

janja. Za ovaj naNn postoje razradeni sistemi i proverenl uredaji, pocevsi

ad grejnih tela pa do termickih centtrala, i jedino je- pitanje ekonomicnosti
od kojeg zavisi primena ovakvog sistema,
I ~nesecm1a. ~~c.uva 1 Up'~tr:ebl za &'~:ejanj'€ .u ~imsko doha. Proracunato je da
Je o.va ~ohcma toplote 1 u seVernlJlffi kraJevlma dovoljna da pokrije potreb
greJan]a,. a utoliko pre u j~z~jim~ Problem se sastlOji u tome kako da s:
va letn]-a t~pl~t~.~k~muluJe 1 sacuva za duze vreme (nekoliko mesed) i
°cla
Osim hidrocentrala, postoje i postrojenja u kojima se' mehanicka se poole lskorlscuJre.
snaga vetra preko vetrenjaca i generatora, pr-etvara u elektrirnu energiju,
a ova u toplotnu. Na mestima gde su ove snage vetra stalne, takode ne P:~ma .nekim projektlma ClIVO iSle moze uciniti na taj naNn d~_\ se voda
postoje nikakve smetn1e da se one- upowebe za ,gI'lejanje zgrada, ali dOlaze ~ rnreZl ceVl n~.~v~ zgrade zagreje i uputi u duboke s:lojeve pod zemljom
u obzir uglavnorn za manja po-stro}enja, oesto za pojedinacne zgrad-e. (2,0 .... 30 ~) .k?Jl Im8Ju stal.nu Itemper:aturu (koja, uosrtalom, odgovara sred_
nJo] gO~lsnJoJ t~mp~ratun toga mesta). Ovi slojevi zemlje bi se tokom
U novij:e vreme vrse se pokusaji dIa. se toplota zemljine unutraSnjosti celog le"a z8.greJ~vah top-lorn vodom koja hi pomocu pumpe strujaJa ad
iskoristi za grejanje (tzv. zenmo grejanje). Busenjem dubokih bunara krova u dubmu 1 oh1:adena ponovo Be vraca1a na krorv, i zadrZali znatan
(preko 2000 m) i strujanjem vode kao toplonose mogu se'na ovaj nacin dec dovedene toplote z;a duze vre-
dobiti kolicine toplo;f;ne en,ergije koj€', po nekim tzvorima, znatno prema- me.. "f! zimu bi se ova toplota posred- --- AGENS HlADIUCE
suju kolicine toplotne energije Cvrstih goriva. :10 ~h neposredno iskoristila za gre- - - TOPLA VODA
---HLADNA VODA
Takode se vrse pokusaji da se raz ika u temperart:.urama povrsinskih JanJe. E
i dubinskih slojeva mora iskoristiti za dobijanje toplotne -energlje (NmoTsko Grejanje pomoeu toplotne pum-
grejanje«). pe dolazi u obzir tamo gde je cena
NajviSe Sli dosada Vl'seni pokusaji da se topldtna energija sunca isko- eL energije i vode niska, a cena go-
risti za grejanje. Tu se mogu razlikov31ti dva slucaja: zimsko 'iskoriscavanje riv:a visoka. Toplotna pumpa je ure-
suncanog zracenja za direktno grejanje i letnje pirikupljan,je toplote i dau vrIo sliean masini hladilici i sa-
akumulacija radi iskoriscavanja za zimsko gr:ejanje. , S'toji se od istih del ova sarno Se isko-
U brdskim krajevima, rua vecim visinama (i preko 2 000 m), gde sunce risCuje toplota lronden'zatora umesto
cesto sija, a: noCi su hladne, dosli su baSitovani na ideju cia u'svojjm bastama hl~dnoce isparivaca. NasI, 178 je
i vinogradima ukopaju u zemlju kamenje na odredenirn·-razmacima. Ovo pnkazana shema ovakvog grejanja.
kamenje'se dJanju pod uticajem sun- Agen.s struji pomocu kompresora
canog 2lraoenja zagre.je, a noell Dna ~roz ~ondenzator gde se zgusnjava
odaje akumWolVanu toplotu zemlji. 1 od~Je toplortu, pa preko pngusnog
31. 178 - Sherna ~:reianja
Ovaj primitlivan _naCin skupljanja, venuLa V pa:'elazi u isparivac, gde se toplotnom pumpom
/ cuvanja i premestanja toplotne ener- naglo pretvara u pUn i oduzima to-
plo-'-u d' I .
K ~ reeno] ':? 1 wJu uz pomocu pumpe struji kroz razmenjivac isparivaca.
w •

g;;;:;~~ giji€ s toplog dana na hladnu noe w

predstavlj,a zacetak suncanog greja- Z~oz razm:nJlvac-kondenzal~ struji voda k!oja sluzi za grejanje zgrade.
nja. Ovaj isti princip ali poboljsan, og, ~og~ sto se ~oplo-ta recne vade mze na visi stepen_ top-Iote potrebne
upCitrebljen je i za top'e Iej,e na juz- za gTieJanJe ureda] ]e nazvan toplatnom pumpom.
nim padinama visokih brda (s1. 177). t Ovakav ur-edaj je pogodan za gJ:'1ejanje ,8 reLativno niskim tempera-
Sunce dariju zagreva kroz zaSltakljene urama (~pr. paneln? vodno grejanje), a' narocHo tamo gde sluzi isto-
S1. 177 - Tople leje sa zagrevanjem pOV'I"sil1le kruneno zemldiSte, zraci se vremeno I za hladen)e.
akumulov~nom suncanom toplotom reflektuju i leje se zagrevaju i odoz- iz 1 Atomsko grejanje je jos u eksperim'enta1noj fazi, aU ima sve viSe
do, a' osirU toga se kamen u za:tvore- seg :r~~ da S~. uv.ede u praksu. Kao generator toplote sluzi real{.:ior u kajem
nom prostoru usled zraeenja zagreje, a svoju topmtu ne odaje vise t.a1.to kali w.- raZbl]an]e atorna uran.a 'U 235, pri cernu se oslobadaju vrlo velike
lako napolje. N a taj naCin ga vetar viSe ne hladi i preko cele noei kamen I.Cl)ne toplote (1 kg u~,ana Ima toplotnu vrednost kao 3 000 t kamenog
konvekcijom- r"·zracenjem odaje prikupljenu topJotu top1im Iejama. ug J~ , Reaktor s:. sastoJQ o-~:~grafitnog bloka u betonskom omotacu a u
.. Ova pajava se moze -isko["istiti j za grejanj!e zgrada. ?r,afIt~ s.: nalaze slpke urnn~ ctji atomi se :mzbijaju i pomicne sipke k~dmi­
Juma . oJlma se proces r::eakC1~~ reg}~,1ise. Top101ta stvarena pri ovom proce.su
Najvise pokusaja suncanog grej~ja za pojedinaene male zgrade ima odvodl.. se preko omotaca. kO]1 SlUZl za hlaaenje reaktora i cevnih vodova
u suncanim krajevlma SAD; Velikle erne eboje:ne bakarn'e plloce smestene s .,~edl]umom za ~laden]e u _razm~Fvac toplote iz kojega se sistemom
na krovu upijaju toplotu sunca i predaju je cevima s vodom u izolovani CtVI sa sekundarmm toplonosom vrSI grejanje grejnih tela u zgradama:'

142
143
2.39 Kotlovi stepen korisnosti a- zahtevaju najviSe osoblja za posluzivanje. U poluauto-
matskog loZenja gorivo pada u 10ziSte kotla iz dogradenog bunkera
Kot}{lIVi su toplotni generatori, tj. naprave u kojima se toplotna~-eheT­ sopstvenom tezinom, a dozira se rucno podesnim napravama. 1.1 automat-
gija koju sadriava gorivo sagoreval1lj1em p.petvara u toplotu. skog loz.enja dodavanje goriva vrSi se potpuno automatski preko pokretne
Kotlovi imaju istu funkciju ka'O i peei pa prema tome se i s-asiJoje od resetkie ill puza. Kako je kolicina goriva uslovljena pOltpunim. sagoreva-
istih osnovnih elemenata (loziSba, resetke, dimnih kanala itd.),Kako su ovi njem i potrebnom temperaturom toplono~e, kotlovi s automatskim loze-
elementi i naCin sagorevanja goriva u njima dovoljno opisani U odeljku 0 njem pokazuju najviSi stepen korisnosti i zahtevaju najrnanji broj lozaca.
pecima, nema potrebe da se ovde ponovo opisuju, Razlika se sastoji uglav-
nom u tome sto u peCi gnejne povrsine odaju toplotu napolje i u kanal-e da -1 Kotlovi za cVlrsta goriva
bi zagt'lejale vazduh u prosrtoriji, a u ·kotl()Va:foe ,zagreva"voda u kotiu, Kotlovi za cvrsta goriva-su ll\len.rru celieni.
grejne povrSine se zbog toga nalaze u unutrasnjosti kotla i nazivaju se Liveni kotlovi se po pravilu sastavljaju od pojedinih jednakih supljih
zagrevnirn povrsinama a nepozeljno je cia kotao odaje ltoplotu napolje, c~anaka. Svaki Clanak saddi deo 10Zista s nasipnim oknom, resetke, pepe-
zbog cega se top.otno izoluje, lista i dimnih kanala. U supljini clanaka nalazi se voda ili para, a oko
Prema toplonosi k'Otlovi mo-gu biti vodni ili paroL Po konstrukciji i clanaka struji vreo vazduh i plinovi. Sastavljanje clanaka se vrsi pomoell
izgledu oni S'e obicno ne razlikuju i spolja Be jeclino po priboru moze iaklju- nazuvica (rukavct. od 'J.ivenog gvozda ili celika koji metaJno zaptivaju),
Citi da li se u kotlu sarno zagreva voda ill se pro.izvodi para. Na pame koji se umecu u otvore za- komuniciranje grejne vade, a svi cIanci zajedno
ko-tlove uvek se postavlja vodokazno staklo, na kojem se vidi Divo vode, a stegnu se gore i dole sipkama sa zavrtnjima, Osim ovih srednjih clanaka,
za vodne koji su uvek puni vode ovo niJe potrebno, nego se na razvodnom svaki kotao ima prednji eltmak s loziSnim i pepelisnim ,vratima i poklop-
vodu postavlja termometar, koji opet nije potrebarn na parniro kotlovima. cima za ciscenje kanala i straznji s vezom za cevi i s prikljuckom za dim-
Prema materijalu od kodeg su nacinjeni kotlovi mogu b1ti ad livenog njak. Slaganjem veeeg iIi manjeg broja srednjih clanaka dobija se veca
gvozua i od 6e1icnog lima. ili manja velicina i zagrevna povrsina kotla. Mali kotlovi imaju jedin-
Kotlovi od livenog gvozda upotrebljavaju se za obieno toplovodno stvene Clanke, a u vecili, zbog njihove fezine, svaki clanak se sastoji od
grejaru}e i za grejanje parom niskog pdtiska, jer ne mogu izdrzati visoke dva poluclanka.
pritiske, Oni su obicno sastavljeni od vertikab1ih clanaka (sekcija), eime Liv-eni kotlovi se primenjuju za postrojenja do oko 3 mil. kca1/h. Oni
je omoguceno lako menjanje njihovog kapaciLeta i Lzmena os:tecenih del ova su zbog serijske proizvodnje relativno jeHini, trajni su, zauzimaju malo
(tn. clankasli kotlovi). mesta, posluzivanje je j-ednostavno, pogO'll siguran a lake se mogu p-oveca-
Prerna velie-ini· zagrevn-e poW'sine ~iveni kotlovi su: vati dodavanjem Clanaka, Mogu se upotrebiti za pritisak do 25 m VS.
mali 0,8. . 5,0 m 2 zagrevne povrsine Manj'i liveni kotlovi imaju nasipno loziSt.e za sagorevanje odozdo i
normalni 4,0. 18,0 m 2 prolaz pllnova kroz sloj goriva a u vebh je loziSte za sagorevanje odozdo
STednji 12,0. . 30,0 m 2 sa bocnim odlaskom plinova kao u ameriCk.e peel. Mali kotlovi se loze uba-
veliki 20,0, . 70,0 m 2
Celicni kotlovi za centralno grejanje zgrada imaju zagrevnu porvTSinu Tablica 42 - Dimenzije livenih kotlova (Fabr. kotlova i radijatora, Zrenja-nin)
abie-no od 3,0 ... 30,0 m 2•
UCinak u Zagrevna Visina Sidmi Dubina TeZina
Prema VTSti upotrebljenog goriva kohlovi mogu biti: TIP 1000 kca}/h povrilina m 2 m m kg
m
a) Kotlovi va cvrta goriva,
b) kotlovi za teena goriva i Etaz II 17,1... 33,3 1,9 ... 3,7 1,025 0,942 0,59 .. .1,01 350". 600
c) kotlovi za gasovita goriva.
U kotlovima za cvrsta gor1va upotrebljava se najvise koks~ zatim Neo vulkan I 48,0... 156,5 6.0 ..)9,5 1,55 1,025 0,61 ".1,74 1210 .. 2760
antraoit briketi od kamenog i mrkog uglja, a postoje i talwe konstrukcije 1,61 . 1,0
Neo vulkan III 179,0 .. ;]87,0 22,4 ..48.5 2,0 ... 2;125 3170 .. 6030
u kojim'a s-e mogu .upotrebiti i druga evrsta goriva. U kJOtlovima za i;ecna
goriva upotrebljava 'se naljvise mazut i druga laka i teska ulja, a u kotIo- Vulkan super 218,4... 583.2 27,3 ,,72,9 1,8 1,82 0,983 .. .2,483 3660. .7980
virna za gasovirta goriv:a najvise se upOlwebljava gl'adski plin.
Prema nacinu dodavanja goriva kotlovi mogu biti:
a) s rucnirn lozenjem, civanjem goriva kroz pre¢inja gomj:a vrata, a veti (od oko 20 m 2 zagrevne
b) s poluautomatskim lozenjem i PQvdine naviSc) imaju otvore za ubacivanje odozgo:
c) s au'tomarOOkim 1oienjem. Gorivo za sve ove kotlove je koks, a iZla ostale vrst,e uglja s vise
Rueno lozenje' vrsi lozac -ubacivanjem cvrstog goriva u 10ziSte lopa- sagorljivih plinova potrebni su otvori za sekundarni vazduh. Za dobro
tom. Ovo je najcesCi nacin lozenja, ali kako on zavisi od tehnicke sprerne, sagorevanje je vr10 vazna krupnoca zrna uglja koju saops;l;ava p['oizvudac.
osecaja i licnih osobina lozaca, kotlovi s rucnim lozenjem pokazuju najnizi Pribliin€ dimenzije LiiVenih kotlova su navedene na tabl. 42.

144 10 Grejanje j vetrenje 145'

 N ormalno opterecenje livenih kotlova je: pravilu s jednom cevi (s1-. 182 - 3), a za veoe uvek s dye (1, 2, 4) kiOje se
vodni kollovi 8 000 kcal/m 2 h mogu posebno prikljuCivati na dimnjacu u (['avni kotla (1, 2) Hi spojiti u
parni kotlovi 7 000 jedan prikljucak (3). Ako je dimnjaca ispod nivoa kotlova, prikljucni kanali
imaju oblik kolena (4). U prikljucnim cevima je uvek ugraden priklopac
za regulisaI1l~e odvoda plinova iz kotla. Duzina prikljucnih cevi je najmanje
50 em, prema tome i razmak. izmedu strainje strane lOOtla i dimnjace.

1 3
81. 179 - Sobni liveni kotilo (Strebel - Camino)

Promaja za male kotlove treba da iznosi 2... 4 mm VS, a za vece

,
3... 6mm VS.
Stepen korisnosti u prakiticnoj upotrem 11 = 0,65 ... 0,75. 8l. 182 - Prikljucci kotlova na dimnjacu S1. HI3 - Celicni kotao s bunkerom
(TEP Celje, »Trika«)
N a 81. 179 prikazan je sobni kotao s izg1edom spreda, iznutra i straga.
Na s1. 180 je normalni kotao 1eoji se sastoji od poluclanaka dubine 120 mm,
Celicni lwtlovi od celicnih ploca sastavljemh zavarivanjem spoJeva,
vrlo Sll razlicnih oblika, konstrukcija i kapaciteta Ce1JCrll kotlovi imaju
tanje zidove (4 ... 8 mm) te Sli laksi nego liveni, mogu se upotrebiti za
velike pritiske i visoke temperature, prave se od malih do vrlo velikih
kapaciteta, manje su osetljivi na pucanje, kamen kotlovac i hladnu vodu,
lako se popravljaju zavari-
vanjem ali se ne mogu po-
vecavatti dodavanjem Cla-
naka i manje su trajni.
Manji celicni kotlovi se
doprem~u komple"tni, sto
je prednost, jer se ne mo-
raju sastavljati kao liveni,
•
a s vecima ima poteskoca
olm prenooa i zahtevaju
vece visine kotl:ovnice. Za o
81. ISO - Norma1ni liveni kotao (Ideal Standard) visake zgrade sa grejanjem
S1. 181 - Velilti kotao
(Strebel - Nuco) vrelom vodom i za vrlo S1. 184 - Celicni kotao s bunkerom
velike kapacitete dolaze u
obzir samo ceHcni kortlovi.
a na s1. 181' presek kroz veliki parni kotao s trouglastom resetkom, stru- Celicni kotlovi manjeg Iffipaciteta' prave se kao verlikalni kotlovi'
janjem plinova (leva strana) i vode i pare (desna strana). kruznog iIi cetvrtastog preseka. Prvi zauzimaju relativno malo prostora,
Prikljucci kotlova na dimnjak odnosno dimnjacu vrse se dimnim ali zahtevaju veliku visinu. Na s1. 183 i 184 je prikazan certvrtasti celicni
cevima koje spadaju u pribor uz kotao. Za male kotlove je pr:iJdjucak po kotao s kosom cevnom res.ertkom i bunkerom za gorivo. Citava prednja

146 147
10'
strana, zajedno s bunkerom otvara se kao vrata i omogucuje lako c~~cenje
Plamen.a oev sluzi kao loziSte i prvi dirnni kana!. Izmedu ptamene cevi i
celog kotIa. DimenziJe prema kapacitetu Sll navedene ~ .ta~bL.~4~. bubnja nalazi se voda a u toj vodi snopovi dirrmih cevi koji komuniciraju
Na 81. 185 je prikazan shematski presek kroz vehkl cehcm kotao
S bunkerom (B)' i pokretnom resetk?m U obliku gusenice (G). Gorivo
preko prednje j straznje
dimne komore u ko·joj
Tablica 43 - Dlmenzije celicnih kotIova (Tvornice emajIirane se nalazi snop vertika1-
posode, Celje) nih eevi (ekran). Kotao
·I--~"·I
Bro) 1 000 ."1Z",gCC'~'~='n'·1
uu6",k povrsma v",n:--I
kcalfh m2
.m S",'m n, ·1 Dub'
m n, 1 Td'na
kg
_~
-I je pami s produkcijom
pare 1 600 kg/h, zagrev-
nom povrsinam od 80m2 ,
,?'
.j
'. 4
3 ._ 35
44
1~~1~~"-1-"'6_~---",92......~425.
4,4. 0,525 500
s radnim pritiskom ad :£.
B at.
5 . 55 5,5 1,335 0,63 1,13 600
Osirn ovih pootoj!€
I-~;--- -"~~b
6 66 'I 6,6 I 0,75 700

I
".-~lZ:b -l~;-I'g:~~~ ~"- -l~~~g i ce1icni kotlovi za vi-
saki pri1:isak raznih dru-
9' 122 12,2 0,945 1220 gih kranstrukcija: koso-
~10- 152 tl-152~--'--~il 0,79 1----l~830 cevni, strrnocevni, kut-.
I 12II 17,9.
21.0
179
1,870
2]0
1,64 2000 I
. 2200 ,
0,945
1,15 no-carni i dr. Oni se
CO- -5Si) 28.0~1~1-:S70-Tl·,41~1·1,64i 2500 I
t
priroenjuju u industriji
i u toplanama.
iz billlkera klizi na reseItku koja se krece oko dva kola pomoCu elek:tro-
mota-ra. Kre1Janje pokretne reset1ce j:e automatizlOvano putem termostata -2 Katlovi za
koji daje impuls na poJ.cretanje eL motora i resetke (kad gorivo izgori i teen a go ri v a PmrkB-B ~
slUanji lUll se temperartura) i za zaustavljanj.e (aka gorivo jas gori). Lo-
ziste kotla je ozidano samatnim apekama, a plinavi se mesaju i sagarevaju Kotlovi za teen8
u komori (M) i pro:,,aze aka horizomtalnih cevi s vodom koju zagrevaju pre goriva se ne razlikuju
nega sto adu u dimnjak. . od opisanih za cvrsta
Drugi naNn a:ut(JmaJtskog lozenja prikazan j-e na Sl~. 186. ,Gonvo- iz gariva, Da bi se u njima
bunkeTa (B) sop.stvenom tezinom se spusta na spiralu (put) (P) koja ga moglo upotrebiti tecno
tran8portuje kroz cev U lciiiSrte (L). Puza okr:e6e el ekitromotor (E) a po- gorivo (ulja za lozenje)
mocu termostata avo okretanje se zaustavlja aka gorivo nije potpuno umesto lozisnih vrata
izgocelo ill produzuje ako je izgorelo.. se postavi specijaina
Plamenocevni kotlovi koji se sastoje ad horizontalno postavljenog ploea s O/tvorom na koju
celicnog cilindra s plamenom cevi u kojaj se nalazi ravna resetka i koji se pricvrsti gorionik, a
se obziduje opekorn, vise se kao zastareli ne primenjuju. loziste se oblozi samo-
tom, Post6je i kot1ovi
kOji se 'mogu loziti samo'
uJjem, ali BU za na.se
prilikle pogodniji ani ko-
ji se mogu lako preure- S1. 187 _ Plameno-dimnocevni celicni kotao
diti, za loz.enje cvrstim' (Termoelektro, Beograd) .
gorivima. Osim ovih, za .

~~.
mesta gde je pribavljanje ulja za lozenje nesigurno, prave se i kat1a~i s
kombinovanim loziStima u kojima se maze kako evrsta, tako i tecnQ gonvo
upOltrebiti baz ikakvih izmena, pa i takvih 11 kojima se obe vrsrte goriva
~~?:%%}_"%%?iW~~:. magu upotrebiti istovremeno.
S1. 185 - Veliki celicni kotao 81. 186 - Automatsld lozac s puzem Gorionik sluzi cla tecno goriva rasprska u vrlo sitne kapljice (uljna~
s automatskim lotenjem magIa), rla ga dobro prom-esa s_ pot:ebl1Jom ~o1icinom vaz~uha, ubrizga u
loziste katla i U tom trenutku upah. Na s1. 188 shematskl a na s1. 189 u
Plameno-dimno'cevni kotao (81. 187) se sastoji od horizontalnog dlindra izgledu je prikazan gnrionik. Uljoo pumpa arpe ulje ~ 1Jenka, o~o se pro-
(buhnja) u kojern se ualazi talasas1ia plamena cev s ravnom reSetkom. cisti u filtru i pod velikim pritiskom (8 at) kroz mlaznIcu rasprsl U magl~
148
149
 /
i paru. IstO'VTemeno se ventilatorom ubacuje vazduh koji se povrsinama
podesenim za vrtlozenje dovede 'u rotaciono kretanje i dobro izmesa s
raspdenim uljem. Na ovaj naCin se dobije zapaljiva smesa koja se pomocu
e:ektroda varnicom visokog napona (""'" 10 000 V) zapali i gon u lCY.listu
dogod se ubacuje ulje i vazduh. Pomocu koUovskih i sobnih termostata
vrsi se precizno automatsko regulisanje lozenja, a ugradenom fotocelijom
u gorioniku se prekida dovod
ulja u shicaju gasenja plame-
na ill nefunkcionisanja elek-
troda.
, Prednosti lozenja
nim gorivom su:
Cistoea u pogonu, jer
nema ubacivanja goriva i iz-
nos.euja s:!jake i 'pepela (3:1-
gorevanje ulja je potpuno), ~
drzanje goriva vrlo jedno ..
stavno i CiS'ho (u tenkovima).
Lako automatsko regu-
81. 188 - Sherna uljnog gorionika lisanje, brzo lozenje, visok
stepen korisnosti.
EkonomiCnost u radnoj snazi (automatski Hi poluautomatski rad) i
u potrosnji gonva.
POMOCNI
MOTOR l. MOTOR
ELEKTRODE.
S1. 189 - Uljni gorionik (Cleaver Brooks Hev-e-oH)
Usteda u proS't()(['U za gorivo zbog visoke toplotne Imoci goriva) a
cmto nije potr.eban nikakav prostor jer se tenk zakopa u zemlju ispred
zgrade.
150
Nedostaci su: gorionik je komplikovan i osetljiv i mora se stalno
odrl.avaii; skupoca goriva i cesto nereSeno pitanje snabdevanja gorivom.
-3 Kotlovi za gasovita goriva
Kotlovi za gasovita goriva obicno se loze gradskim plinom koji se
uzima iz gradske plinske instalacije. Ovi kotlovi su iii isti kao za cvrsta
goriVta s narocirtim. umetkom (plamenikom) za plin ill su specijalni kotlovi.
konstruisani iskljucivo za plin.
Na s1. 190 prikazan je plamenik. koji 5e umece u loziste 'obicnog ko~a.
PUn dolazi dovodnom cevi (D) i prolazi l;J'oz slavine (2) kojima se zatvara
tee.: i otvara dovod plina. Neposredno pred loziSnim vratima (L) nalaze se pro-
rezi za uzimanje potrebnog vazduha za sagorevanje (P). Dosad opisani dec
nalazi se ispred kotla. U lozistu kotla neposredno iznad resetke pruzaju se
cevi plamenika s otvorima za plin iz kojih izbija plamen uperen u pravcu
clanStka kotla radi boJljeg zagrevanja. .
Na s1. 191 prikazan je specijalni plinski normalni kotao. Kotao se
sastoji od specijalnih cla:q,aka od livenog gvozda, spolja je izolovan i ob-
lozen omotacem od emajliranog lima. Kotao ima ugradeni termostat
81. 190 - Plinski plamenik 81. 191 - Plinski kotao
(National Standard)
u vezi s temperalturom vode u kotlu i ventilom za regulaciju dovoda
plina. Dovod plina se aulomatski zatvara ako se phimenik iIi i potpaljivac
ugooi, Cime je -spre6eno neportrebno gub:~enje pLina.
Prednost i nedostaci plinskih kot16va u svemu odgovaraju kOtlOM
virna za tecna goriva, jedino sto' za rezervu goriva nije potreban ni-
ka~av prostor, jer se plin po pravilu dobija iz gradske plinske instalacije.
-4 Oprema i pribor katleva
Da bi kotlovl (a s njima i celo postro'jenje grejanja) mogli sigurno
bezbedno tunkcionisati snabdeveni su raznim napravama i uredajima.
151
 Zajednicki prihor za sve vrste kotlova su: slavine za punjenje i
praznjenje kotlova, priklopci iIi klizni zatvaraci za. regulisanje u pri-
kljuccima na dimne cevi i pribor za posluzivanje kotla (cetke za ciScenje
dimnih kanala, a u kotlova za cvrsta goriva jos i lopate za gorivo i sljaku,
iaraci, vile, kuke i sipke za Ciscenje sljake i s1.).
Osim ovoga vodni i pami katlovi imaju jos i poseban pribor u vezi
sa specificnostima njihovih topionosa.
Najvazniji dec opreme lrotlova su uredaji za regtt~aciju rada kot-
lova i njihovog ucmka. Ovoj regulaciji je svrha da .uskladi ucinak kotlova
sa stvarnom potrebnom kolicinom [.oplote. Kako se ova koliCina stalno
menja usled meteoroloskih promena, prigusivanja radijatorskih- ventHa
kojima rukuju Lkocisnici i usled O'tvaranja proroma i vrarta, najbolje je ako
je regulacija automatska.
. Sve toplotne regulacij-e se vrse pomocu termostata koji. rade na
principu proporcionalnog sireIllja mertala Hi teenosti na topldti i pre-
nosa ovoga mehanickim ill elektrienim putem na organe kotlova.
Regulacija rada vodnih kotlova maze biti prema temperaturl grejne
vade (termostat u kotlu iIi U Ylazvodu), pTleIDa sobnoj temperaturi vazduha
(termostat u sobi) Hi prema temperaturi spoljnog vazduha (termostat na-
po~ju). Ovim tennostatima se m-oze Ulticati na organe kotlova od kojih
zavisi sagorevanje goriva, tj. na dovod vazduha u pepelisni kanal kot~a
iIi na ventilator kojim se uduvava vazduh za sagorevanje goriva, odnosno
na priklopce prikljucka na dimnjaku kojima se regulise odlaz plinova iz
kotla. Termostati mogu b1ti i kombinovani,
a takode i njihovo dejstvo na pomenute or~
gane kotlova. Poseban 'naein menjanja tem-·
perature u razvodu je mesanjem povratne
ohladene vade s onom u r:azvodu pomocu
v;entila kojima se rukuije rueno ill automat-
skim putem rtermostarta. Najprostiji medu
Q.Vim uredajima je:
KOTAO Regulator promaje (s1. 192) koji se
postavlja da bi se odredena temperatura
grejne vode mogla" autamatski odrzav~~i.
Regulator se sastoji ad termostata, poluge
s tegom (P), 1anca i zatezne brave (N). Ter-
mostat se sastoji od limene partrone· (C) s
uljem i kliporn (K). Pri porastu tempffi'ature·
grejne vade specijalno ulje u patroJ?-i se siri,
potiBkuje klip navise i ldipnjaca svojim VJ'-
S1. 192 _ Regulator hom dize levi krak poluge P. Usled toga se
promaje za vodni kotao desni krak poluge s:pu.§ta a vrata ~a dovod
> 81. 194 - Regulator promaje
vazduha u lozfste-se pr"itVaraju. Time se sma-
njuje dovod vazduha, vatra slabi i voda se Wadi. Pri hladenju grejne
vode ispod odredene temperature biva obrnuto: ulje se skuplja, klip s
klipnjaeom se spusta, desni krak' poluge se di:&e i dotok vazduha u laziSte
povecava. Podesavanje na potrebnu temperaturu vrSl lozae menjanjem
duZine lanca pomocu zatezne brave N.
152
Na svakom vodnom kotlu pootavlja Be termometar Sa skalom ad
120... 130°C za kontrolu temperature grejne vode.
Ekspanzioni sud sluzi, kao sto je qmije pomenuto, da primi viSak
grejne vode koji nastaje siJrenjem vode ·pod uticajem toplote. Na 81. 193
je prikazan ekspanzioni sud s razvodnom cevi,
prelivnom i odusnom (V). Preliv sluzi da se sud
ne bi prepunio. Odusna cev sluzi za jspustanje vaz-
duha iz suda. Ekspanzioni sud mora· biti obez-
beden ad smrzavanja, zbog cega se obicno· smesta
u drven:i sanduk i toplotno izoluje, slir.no kao re- 0
zervoari vooovoda. §;
Dimenzionisanje ekspanzio.n.c>g suda se vrsi ~
prema ukupnoj kolicini vode u postrodenju (kot- a: """""
i IOvima, ·cevnim vodovima i grejnim telima). Pri-
bllina se uzima da na 1 m 2 grejne povrsine radi-
H"''''',,==::::;J
POV;;'-T-l
! 3
jatora dolazi 1 dm vode, odnosno da je potrebna
zapremnina V =iL(I) (gde je Q = po!reliQa koli-
!, 500
('ina toplo!e u keallp).
.
81. 193 - Eks-
panzioni sud
I Manometar se postavlja na parni katao radi kontrolisanja pritiska
! pare. Za grejanje parom niskog pritiska on ima podelu na kojoj se maze
citati 1/100 at.
I Vodokazno stak'o se postavlja ·radi kontrolisanja nivoa vode u kotlu.
Izgled i mesta pos.tavljanja vidi se na s1. 180.
Regulator promaje Za parni kotao sluzi za automatsko odr.zavanje
potrebnog pritiska pare. Po konstrrukciji j-e sliean I1egulatorima za vodne
lrotlove, sarno se poluga za dizanje i S"ptiStanje priklopca za dovod vaz-
duha Jrrece pomocu pritiska gumene
membrane. Na s1. 194 se vidi pr-esek
ovakvog regulatora. Para iz kotla
vrsi pritisak na tecnost a ova na
membranu (M) koja cliZe ili spuiita
polugu. Pri povecanju pritiska mem-
brana se. dUte (isprekidana linija),
levi kraj poJuge se spusta i zatvara
dovod vazduha u l'oZiste, usled cega
vatr.a slabi i priltisak cpada. Obrnuto,
aka pritisak pare s1-abi, membrana
s~ spusta (puna·linija), poluga pod
uticaj1em tega (koji se na:oazi na su- KOTAD
protnom kraju poluge) preko 1anca
·otvara priklopac za dovod vazduha
u lo±iSte, v.a~r,a Sle p()jaeava i ,pritisak za,,'parni kotao
pare raste.
Odusna c,ev se postavlja da se ne bi prekoracio dozvoljeni pritisak'
pare u parnom kotlu niskog pritiska. Sastoji se (s1. 195) od dye jednake
posude A i B, spojene cevima C i D. Kroz levak na donjoj posudi naspe
se voda do nivoa 1. PM normaln:om radu kotla pam wsi pritisak na po-.
153
VTsinu vode u posudi A i zbog toga voda u cevima C i D dolazi na nivo
II. Ako pritisak poraste .preko dozvoljene granice, nivo vude u donjoj
pasum se spusti ispod donjeg kraja cevi C, ostaUak vade u cevi biva pati-
snut u gomju posudu i para slobodno prolazi kroz cev i gornji deo posude
u atmosferu. Za to vreme je voda iz posude A i cevi potisnuta u gornju
posudu B. Kad pritisak u kotlu padne, 'voda iz
gomje posude se vraea u donju, na taj nacm
se ne gubi i n:e mota se nova dolivati i naprava
moze i dalje funkcionisati.
Osim ovih p<?Stoje i drugi sigurnosni ure-
daji kao .§to Sll zvizdaljke za prekoracenje pri-
tiska pare i zvizdaljke za nedostatak vode u
kotlu koje zvukom opominju lozaca da treba da
intet'lvenise.
-5 Dimenzionisanje kotlova
81. 195 - Odusna cev Kotlovi se tacno dimenzionisu vodeCi ra-
cuna 0 gubicima toplote u :m.rezi cevnih vodova
(u vezi s njihovim po}ozajem i izolacijom), 0
vrsti toplonose i upotrebljivog goriva. Za nase potrebe je dovo.ljno da
se kotlovi prihlizno rumenzionisu prema obrascu
Q
A~--
8000
gde je A - potrebna zagrevna povrsina kotlova u m 2
Potrebna kolicina toplote iznosi 12000 X 40 = Q = 480000 kcallh.
Potrebna zagrevna povrSina kotlova je prema obrascu
480000
A = - - - = 60m~.
8000
Izabracemo 4 kotIa tipa )Neovulkan h Fabrike kotlova i rndijatora u Zrenja-
ninu. Prema kataiogu proizvodaca jedan ovakav kotao ima zagrevnu povrSinu od
15,0 m 2 • Ostate dimenzije kotIa su: visina 1 550 mm, sirioa 1 025 mm, duzina 1365 mm,
tezina 2 240 kg. . .
:2.40 Kotlovnica
-1 "Prostorija kotlovnice
Kotlovnica je prostorija u kojoj su smesteni kotlovi centralnog
grejanja s potrebnim armaturama i svi drugi potrebni delovi uredaja u
vezi s postrojenjem grejanja (pumpe, bojled, f"azdelnici itd.). 'S obzirom
na vaznost ovog dela postrojenja i velike teskoce oko nalmadnog isprav-
Ijanja, i pored podataka k6ji ce se ovde izloziti, 'potrebno je vee u pocetku
projektovanja tranti save;te od strucnjaka za grejanje.
Polozaj kortJavnice u zgradi zavisi u prvom redu od mogucnosti
PDvoljnog smestaja dimnjaka i laJmg dovoza uglj,a i odvoza sljake i pepela.
Tek potom treba teZirti da kortlovnica bude smesiena sto centralnije, jer
je tada zagrevanje grejnih tela bolje, cevna mreza kraca i preenici vodova
to 2,0 GREJANI PROSTOR U 1000 m3
N 0515 5 10 15 20 25
E7 0

-- --
Q - potrebna kolicina toplote za celu zgradu koja se dobije kad se
kubatura grejanog prostora pomnozi sa 40 kcal/hjm 3 , a ova " ~
w 60
kubatura ee se priblizno dohtti kad se od izgradene kubature u ~
zgrade odbije 20D/O za zidoVJe i tavanice. z50
8 000 - priblii:no optereeenje kotl,a u kcal/m 2/h pod p;rosecnim >
o ~
uslovima. ;::4 0 ----
o V
Na osnovu ovako dobijene zagrevne povrsine kotlova odredi se njihov
broj i velicina prerna podacima iz kataloga proizvoaaca kot:ova. Ovi kata-
lozi sadde podatke 0 velicini zagrevne povrsine,_ broju clanaka kotla, ·tac-
.
"'3
/'
V

nim dimenzijama, njegovoj teiini i ceni.

;'2 0
~~ 5
;;,
,
Pri odredivanju broja kotlova za manja postrojl€mja mora se radi 0
obezbedenja u slucaju kvara ukupna velieina zagrevne povrsme predimen- 0. -
.zionisati. Ova se cini l].a taj nacm sto se postave dva kotla od kojih svaki 20 60100 200 300 400... 500 600 700 BOO 900 1000
40 80 POTREBNA- KOllC1NA TOPlOTE U' 1000kca\/h
ima 2/3 ukupne patrebne koliCine toplote. Na ovaj naCin jedan kotao md'te
za veCi deo zime posluziti sam, a u· slucaju kvara drugi kotao moze sa
dozvoljenim preopterecenjem posluZiti i u vreme najjacih hladno6i. 81. 196. - Priblizna povrsina osnove kotlovnice
U veCih postrojenja sa najrnanje tri kotla ovo predimenzioniSanje nij:e
potrebno, jer dva koUa, u slueaju da se treCi po.&vari, mogu i po najjacoj manjri. Kako dimnjak :treba po"'-mogucnosti -da se nalazi u unutrasnjosti
hladnoci uz dozvoljeno preopterecenje zameniti tri. zgrade, jer je tada obezbeden od hladenja i ima bolju promaju, i kako on",
mora nadvisiti najvisi deo zgrade (ako se nalazi u blizini) bar za I,D m -
P rim e r. Za toplovodno grejanje jedne zgrade cija izgradena kubatura iznosi
15 000 m 3 treba izracunati broj i velicinu kotlova. Kubatura grejanog prostora je: kotlovnica treba da se nalazi na onom mes-tu gde je zgrada najvisa. Da bi
cirkulacija vode 'grav--1tacionog vodnog grejanja bila zivlja, odnosno da
15000 m 3 -20%=V=12000 rna. bi kondenzni vodovi parnog grejanja mogli bez smetnji da se ulijli u
154
155
kotao, kotloVniea / treba da je spustena sto dublje i da se nalazi u naj-
nizem delu zgrade. Pri tome pod kotlovnice treba da je po mogucnosti
iznad nivoa najvise podzemne vode cia bi se izheg1i skupi radovi aka
izrade izolovanog kesona.
Velicina kotlovnice zavisi ad broja i velieine kotlova i drugih delova
uredaja i potrebnog prostora :oa pravilno rukovanje njima. Na 81. 196 pri-
kazan je dijagram za priblizno odredivanje poilrebne povrSine za kotlov-
nicu prema pOitrebnaj koliCini toplote na cas ili prema grEUanoj kuba'turi
zgrade. Prema ranijem primeru za koliCinu rooplote 'od 480 000 kca1/h,
odnosno za, grejani prostor ad 12 000 m 3 , potrebn:a povrliina't· kQtlovniee
iznosi 43,0 m2:
Nije svejedno kakav oblik ce imati povrsina osnove kotlovniee. Ispred
kotlova mora biti dovoljno prostora za rueno ubacivanje goriva, a iza
kotlova za dimnjacu i montazu vodova. Na sl. 197 8e vide minimalne
potr.ebne dimenzije i dimenzije za raniji primer. Kalw se duzina kotlova
D menja prema njihovoj veJieini i broju Clanaka ad 0,70 do 2,0 m, to se
menja i sirina kotlovniee ad 4,0 do 6,5 m. Narma;.na sirina meautim je u
Sl. 197 - Oanova kotlovnice
najvise slucajeva 5,0 ... 5,50 m. Duzina kotlovniee zavisi od sirine kotlova,
nJihovog raspOJ'eda i razmaka izmedu ko:t1ova. Sirina kotlDva B krece se
od 70 ... 160 em, najcesce 90 ... 150 em. U vecim kotlovnicama kotlovi se
postavljaju u parovima, razmak. izmedu kotlova uzima se 50 ... 70 em, a
izmedu kotla i zida najmanje 70 em. Ukoliko se predvida i eentralilO snab-
devanje toplom vodom, treba u vezi s dimenzijama kotilovniee konsul~(}va.ti
strucnjaka za grejanje.
Najmanja visina kotlovnice za ubacivanj'e goriva spreda (koje dolazi
U obzir sarno za male kotlove) je 2,1.0 m a za Q ~ 60000 keal/h eista visina
kotlovniee je ~ 2,40 m. Visina ad gornje povrSine kotla do plafona je za
Q?,; 125000 kcal/h ?,; 1,50 m
?,; 250 000 ?,; 1,80 m
?,; 400 000 ;:; 2,10 m
156
Za ubacivanje odozgo, cista vism iznad ~aifarme jje min 1 80 m odnosno
ukupna cista visina kO'hlovniee iznosi ;tada min 3,50 m. J ,
. ~olik~ ce pod ko.tlo:mi.~ bi~ niii ?d poda najnize etaZe koja se greje,
Z~VlSl od ~l~tema greJanJa 1 lzrluzenosti zgrade. U 5istemu parn.og grejanja
mskog l?:l~, treb.a kornd~Zlart da gravitaeijom dotiee do koila jer je to
ekonormenlJe nego IzgradnJa kondenznog re2Jffi'voara 8 prepumpav:anjern.
~a sl. 1~8 na:V~~llia je .l?otrebna <I'~z~. izmedu poda kotlovnice i poda
lspod naJudaIJemJeg radlJatora (h) 1 vlsma same kotlovnice (H) u odnosu
na udaljenost najdaljeg radij,altora (a). Iz <>vog pregleda 5e vidi da je
dubina .i visina kO'b.!0V:Uee utoliko manja ukoliko je',)kotl:ovnica centralnije
postavlJ'ena. Za greJanJe toplom vodom dublna kotlovnice zavisi ad 'Sistema
grejanja,:u vezi s ovim. i smestajern drugih delova uredaja (bojlera, erpki,
kondenzmh rezervoara 1 51) za S'Vaki poseban slucaj treba Be obrratiti radi
saveta strucnjacima za grejanje.
Pod kd!10~ice najbolje je ako je ,ad betona. sa zaglad,enom povrfii-
~om, bez kosuJJ]lc.e od eem: rnaltera, jer ova pod uticajem toplote lako puca
1 otp~a. Dob:-o Je da se ~lSpred kotiova U s1Tini od 1,0 m pootavi pod od
~~s~:~ce pol~zez:e prepecene opeke (klinkera), jer je ,ovaj pod najizdrz-
IJIVIJI na utIcaJ ko-
mada zaiarene sljake
i zeravice.
Unutrasnji zido- • a
50 100 200' 300 40~~~
l. Fi-l;k
(m),
vi kotlovnice moraju
imati debljinu 25 em , II h
I
.(ml 3,0 ~,30 4,30 5,50, 6,80i 7,50,
~gJ
ako su od opeke,
iIi 10 em ako su od K j- ::t: H
2,8012,8013,3014,00 4,7O i5,DO
(m)
betona. Oni treba da
su iznutra olepljeni.
ravanica iznad 81. 198 - Dubina i visinn kotlovnice parnog grejanja
kotlovnice mora biti
mas.ivna i ne sme~ pr0,Pustati gasove. Ukoliko dode, narocito u starijih gra-
devma, do propustan]a gasova~ ovo se moze popraviti premazima vodenog
stakila.
. Zbog kot1ova tavanica treba da iroa dobru topldtnu izolaeiju. Kako
1 pore~ ~of?a dolazi do p~olazenja toplote, kotlovnieu treba po mogucnosti
poStaVlrti Ispod sporedmh pros:torija neosetljivih na povisenu tempe-
raturu.
.. ~emelj.i za kotlove se prave ad betonske place debljine 20 ... 25 em
'1 lZ~lZU .se rznad pada za 5 ... 10 em. Ako je zemljjSte slabo p10ea 8e mora
arrruratL.
Osvehljen}e kotlovniee, kako prirodno tako i vestacko treba cia bude
sto ~je. Povrsina prowra mOir"a iznositi najmanje 1/12' povrsine poda.
Pr~dn~a ~1Jr.ana kotlova treba da je okrenuta prozorima. Svetiljke veStackog
osvetlJenJa treba da su tako naJZmestene da osvetljenje bude ravnomerno
po- ce10j kotlovn,iei. InstaJacija s:e izvodi po propisima za vlaZ:ne prOl.,>oorijE<
~e~renje ~otlovnice je vr10 vazno 8 obzirom na gAsove koji mogu
ug.roz~h zdr.avlJ,e osoblj~, a ,osim toga poilreban je vazduh i za sarno 8ago-
revaTIJe gonva u kotloVlma. Zbog toga mora birti uvek obezbedena dovoljna
lroliCina- sVeZeg vazduha. Pf'IO!ZOri treba da SU dostupni i da se lako mogu
otvori,tli. Pozeljno je ako se mole posrtici popreCno proV'etravanje. U manjih:
157
 (

postrojenja do 40 000 kcal/h (1 000 m' grejoog prootara) treba predvideti opeke u blatu. Z.a manje climenzije debljina zidcwa iznosi 12 em (1/2 opeke)
u zidu in Pf02'JOru otvor ad 1 dmz, koji se Yll€ moze zatvoriti da. hi doved a za vece (preko 40 X 60 em) 25 em. Dimnjaca se odozgo pokriva po pra-
svezeg vazduha bio obezbed~n. U veCih po~trojenja dovod se ydh kan~?m vilu svodom od opeke jer betonska placa lako puca iodize se pod uticajem
koji ima izlazni ctvor pozadl kotlova da bl ~e va.zduh p\lodgreJao,. Povrsma vrelih plin.ova. Izmedu zidova zgrac1e i dimnjace (vidi sl. 200) ostavlja se
preseka ovog dovodnog _kanala treba da lznOSl 1 dm za svakih 20 000 razmak od 5 ... 10 cm da se prilikom sleganja zidova zgrade dimnjaca ne
kcal/h. U veCih postrojenja pocevsi sa 80000 kCal/hJ2000 m') potreb~o bi ostetila i da bi se mogla slobodno siriti pod uticajem toplote. Dimnjaca
je predvidJeti okno' za odvod pokvarenog vazduha elJ1 presek lznOSl /4- mora biti dob1"O izo}ovana ad vlage jer mace ima slabu promaju. Iz istag
preseka dimnj.aka. Okno se postavlja pared dironjaka radi bolje promaje, razloga ana mora imati uspon prema dimnjaku a menjanje pravca mora
a otvor Itreba da je u blizini tavanice. biti postepeno, sa zalObkjenim ugJ.ovima, Otvori za Ciseenje, dimenzija
otpadna vada odvocli s?"_ ,najbolje p[1eko betonske j.ame u kojoj se 30 X 30 em i 40 X· 40 em, zatvaraju se hermeticki poklopcima ad livenog
vrela voda prilikom ispustanja: iz inrefu pretho<i?o ?~acli. K~.o je kotlov- gvozda. -
nlCa cesta spustena ispod nivoa gradske kanahzaCl]€, ova Jama se mora Na s1. 200 prikazan je pl"esek kroz manju dlmnjacu sa zidorvima i
naciniti da bi se voda s poda kdt1ovn~ce u nju skupljala, pa re rucnom ili svodom debljine 1/2 opeke, ana' s1. 201 je veea dimnjaca sa zidovima i
aubomatskom erpkom prebacuj:e u kanaJizaciju. Da ne bi plinovi iz kanali- svodom od 1 opeke, upust€na ispod nivoa poda kotlovniee. Nadzemna dim-
zacije prodiraJi u kotlovnleu :nor:a
se predvid~ti ~ifon, ada t;e hi prljavsti?~ njaca zauzima vise me&ta, ali se l.akSe moze cistiti, naroCito aka se otvori
za ciscenje mogu postaviti bocna kao na s1. 197. Padzemna zauzima manje
ulazila u jamu, treba predvldeh u podu shvnik s talozrukom. T.emelJru
kanali ne smeju se p06taviti ispod kotlova.
U kotlovnici creba predvideti vodovodnu slavinu i izlivnu skoljku za
pr,anje ruku. Polozaj skoljke i slavina 'breba da bude takav cia se pomoeu
gumenog ereva moze uredaj dopunjava~ potrebnom vooom.. .
Sva vrata kotlovnice, osim za uglJaru, treba da se otvaraJu napolJe.
Zabranjeno je postavljati vrata u Sltepeniste bez vetrobrana. Pacevsi ad
200 000 kealJh (5 DOOm:! grejanog pr~s~a) osim .VTat~ koja su u v:ezi sa
zgradoffi, na kotlovnici se mora postavl1..1, po mogucnostl na suprotno) stra-
'0 u
L a Z E M J E POTRE8AN JE
RutNO LOZENJE; L02~NJE. OOOZGO . ~SE8f~N I:;LAZ 15 em
~_';UI'L,JlNA 16 em
SPREDA 1000m3 2000013
I II : I I
o 20 40 60 ao 100 20GOOO kcal/h
V~TRENJE 81. 200 - Dimnjaca 81. 201 - Podzemna dimnjaca
OTVOR U ZlQU 1 Dovaq VA2QUHA KANALOM
rIJK:~N~O~Z~A~;O~D~V~O~D~V~A~Z~D~U~H~A--- mest,:.ali je teze Ciseenje jer se otvori maraju postaviti u svodu dimnjace.
Naroclta paznja mora se obratiti na izolaciju ad vlage i hladenja vazdusnim
S1. 199 - Lozenje i vetrenje kotlovnice
supljinama i vertikalnom i horizontalnom izolacij.om.

ni, poseban izlaz direktno u dvoriste. Kao izlaz m;12:e, se .s,I?~trati i p7~zor
snabdeven penjalicama od gvozaa ako se lako moze aoS'tiel 1 upotrel:)lti_~a
svrhu spasavanja u slucaju nezgode. Sva vrata rtreba da su lZ pozanuh
razloga oblozena limom. .~ '~.' ~ . .
Na s1. 199 graficki BU prik~ granlce za nacme lozenJa 1 patrebe
vetrenja kotlovnice prema velicini postroje:nja za gr~janje. , treba da su najmanje jacine 38 em. Sve sto' je ~anije receno 0 kuenim
-2 Dim n j a ca
. Dimnjaoa je horizontalnl dimni kanal koji vodi eNmne plinove od _
dimnjaka, jer se kotlovi zb~g ~rikljucaka ~evn~h vodo:va ~ mor:t.iranj~ sa~h
kotlova ne mogu postavljatI dlrektno uz dm1nJak. NaJveca duzma dlmn]aCe
(prema DIN 4705) iznosi 1/4 korisne visine dimnjalm. Dimnjaca ima za
10 ... 200/0 veCi prese~ nego dimnjak, a gradi se po pravilu od dobra pecene
-3 Dimnjak
Dimnjak je vrlo vazan sastavni deo kotlovniee i zbag toga se na njega
mora obrati:ti naroCita·paznjal. Kao SUO je ranije reCeno treba da je dobro'
izolovan od hladenja i zbog toga ga treba posrtavljati po moguenosti u,
sredini zgrade a ne spo~ja. Ako se pastavlja spolja tada njegbvi zidavi
dimnjaeima vaZi i za dimnjake centralnog grejanja. Posebno treba naglasiti
da zbog vece tezine dimnjaci veei ad 40 X 40 em treba da imaju posebne
temelje i zidove da bi se mogli sap10stalnd slega.ti. U postrojenja u kojima
se upartrebljava kameni ugalj, samostalnl dimnjak bez veze s ostalim
zidovima gradi se vee pocevsi s presekom 27 X 27 em jer su odlazni pli-
novi znatna vreliji nego pri sagorevanju koksa, dimnjak se usled toga vise
siri i da ne bi dosla do pukutina gradi se advojeno.

159
158
 Aka su dimnjaei smesteni u unutraSnjosti zgrade ako njih treba ugraditi u pepelisni kana!
postavljati sporedne prostori{je neosetljive na pavisenu tempera'turu jer se (donja promaja, sl. 202-1) ill
dirrmjak i pared izolacije zagreva. Izmedu zidova dimnjaka i zgrade u dimnjak i dimnjacu (isi- T,9 2
sivanje i potiskivanje, s1.
.~
astavlj-a se zazor ad 5 em. Visina dimnjaka ne t!leba da je manja,od 15 m, I
202-2). Rad ventilatora moze I
s.to se 1ako postize. se podesiti pamoeu termo-
I
I
Priblizno dimenzionisanje dimnjaka moze se izvrSiti prema tabl. 44. I /v
Na asnovu potrebne koliCine toplote u kealfh iIi kubature grejanog stata IT) prema tempe.-aturi I
prosto["a i visine dimnjaka maze se naci potDeban presek dimnog kan:ala. odlaznih plinova (2), prema T I rf ,,
temperaturi vade u kotlu, ! J
Tablica 44 - Dimenzije dimnjaka centralno~ grejanja odnosno prema rtemperaturi -
v T
sobnog vazduha IT,}: Snaga
POTREBNA VIS 1 N A DIM N J A K A U m elektromotora se krece od
TOPLOTA 10... 120 ,W, staticki pritisci
Q
kCOll/m 3 6 10 12 15 20 25 30 ventilatora 4 ... 20 mm VS. S1. 202 - Popravljanje promaje
ventilatorima
10000 V/// ~'/ '// /VVV 'lV//VV/
15 ' i / / V / / /VV/14!20CMV/(/// -4 Skladista uglja
20 V///I::///[7VV/. 280CMY//' /VV
. U gljara (skladiste g«riva) postavlja se neposredno uz Irotlovnicu da
25 ~""~~,,~ V//Vv//,/\,///V/V
bl -se olaksala donosenje uglja za kotlove, ali taka da prilaz kolima bude
30 ,,,-:,,,,-: " " ~"" ~" " ' l //1/// podesan a unosenje direktno. Njen poloza:j u odnosu na kotlovnicu treba
35 i'//j/////~"" 20/20 CM\;:;//V/ po mogucnosti da bude takav cIa se ugalj maze prinositi kot1ovima pTavo-
40 /V// /VVVI/'// 400CM~"""~",,,, linijski, tj. u produzenju fronta katlova.
4S ~'27/27CM /// - /V//~,~ ""~ ,yel~~in.a ug~jare. o:tredl!~e. se I?reJ?a ~sti uglja, njegovoj toplotnoj
50000 ~~729CM'~ V/// 2Q127CM //~,,~ -I--- mOCI, VISilll naSlpanJa I dUZlnl traJan]a zahhe. Tezi se da ugljara bude
60 V//I 5<0 cw//V tolika da mo-ze prim1ti potrebnu koliCinu uglja za celu sezonu grejanja
70 /VV"VV/ 'lV/V/// je.r se tada moze snabdevati u Leta kad je ugalj suvlji i transport laksi. Ov~
B0 ~ ~",< ,,~ rv~ je medutim tesko postiCi jer iIi nema na raspo}ozenju dovoljno prostora ill
_9 0 ,"," ~,,"'< 27/27 CM""" ugalj ne moZe toliko stojati zbog opas'nosti samozapaljivanja. Zbog toga
10 0 000 ~'ij/ ~~ 729 CM'"'''' ,""" se morm;no zadoVloljiti s koliCinom od 3, a ponekad i od 2 meseca.
110 'i// ;-~"
17//10"<'''''-:'' Poilrebna kolicina uglja za celu godinu (6 meseci lo.zenja), za mesec
125
150
f---- -",,<
"VVI _'l/ 27/40CM//
'i/VV/j/ 1080CMY/j/~
dana, odnolSno proseena dnevna koliCina maze se uzeti prema obrascima u
tabL 45. Obrasci su
17 5 1---+--+iS:--"~~";:; ~""'Y//// 17/7- izvedeni prema to- I._______T_ab_i_ic_._4_5 - Potrosnja 2:![r,,,IJ,,._ _
200 000 ~ ",-,;:; ""''Y,,''~ /V/ //--; plotnoj mod goriva, VRSTA UGLJA I Koks 1Kameni I Mrki I Lignit
225
250
f----+- _~"v ~,,'< 4O;.IOCM""" t,"""-:VV/
r/// ",,'11600CM'-~"-: ",,<~,,~
srednjoj temperaturi
perioda lozenja za
IToplotna mac keal/kg 7000 6250 4500 3500
- -800- -750- - -730-
Prostorna .tei:ina kg/rna
Beograd (tsr = 4,45°), 400
----- - - - - - -
unuka.snjoj tempera- Visina nasipanja m 2,0 2,0

;~5_1
1.5
turi tj = 200, spoljnoj i
4,00
te = -15P C i prosec- godisnje JL JL lL
G, 3,0 i,7
500 000
nom stepenu korisno-
Potrebna ---~
I~
Primer:
Za 12000 m 3 grejanog prostora, tj. za 480000 kcal/h (raniji primer) i visinu dimnjaka
od 20 m nalazimo da je potreban pre~~k _~imnog kan~la 53 X 53 em.
sti postrojenja od
60'/0. Goonacava po-
ilrebnu kolicrnu gori- I u kg
va u kg a Q porebnu I
kolitina
uglja
mesecno

-----
Gm

~ dnevno
JL
I18

JL
_(L
16

it JL JL
lL
12
;-1
kolicinu toplote u I Gd 540 485 360 270
Preseci u tablici 'su takvi da se otvori. dobijaju u pravilnom prevezu
-kcal/h_
i J
celih opeka ad kojih se dimnjaci po pravilu grade.
U slucajev,ima lose promaje (usJJed nedovoJdne visine ill preenika Potrebna pOvrSina ugljare predstavljena je graficki na s1. 203 za tro-
dimnjaka i lokalnih meteoroloskih-i drugih smetnji), proma;a-u dlmnjaku mesecnu i jednomeseCnu potrosnju i za razne vrste uglja. Pretpostavljene
se mo:he popraviti ugradnj.om ventilartJora. Gentrifug.aJni ventilatori mogu se toplotne mC?ci, prostome teZine i visine nasipanja vide se u tabl. 45. .

160 11 Grejanje i vetrenje 161

 Za nas raniji primer (str. 154) sa Q = 480 000 kcalih potrebna kolicina mrkog dimenzionisana tako da po njoj mogu prelaziti kola s gorivom. Gorivo se
uglja k6ju treba nabaviti za ceo period lozenja iznosi
ubacuje odozgo kroz otvore pokrivene masivnim gvozdenim poklopcima.
480000 . U ovakviin slucajevima mora se paziti da u ugljaru ne prodire povrsinska
Gg = - - - = 240 000 kg, a dnevna iznosl
2,0 voda odozgo i sa strane.
480000
Prilaz ugljari treba da bude kaldrmisan a otvod za ubacivanje do-
Gd = - - = 1 330 kg. voljno visoko postavljeni da se ne bi gorivo mora'Io premestatL Treba teziti
360 da kotlovnica i ugljara budu tako smestene da se pri istovaru i. ubaciva-
Potrebna povrSina ugljare za tromesecnu potrosnju i 480000 kenl (12 000 m 3 nju uglja i izqosenju sljake ne ometa glavni rad u zgradi, da se ne
grejanog prostora) iznosi prema dijagramu 110,0 m 2• zakrce prolazi i ne prlj'aju fasade.
Ugljaro nikad ne ,treba po povrsini da bude manja nego kotiovnica. Kao sto je pozn~to, ugalj se mora drzati na sklC!.disttt-_:p.uze ill krace
Za "\';eca postrojenja ona treba da bude izdeljena pregradnim zidovima u vreme ii" viSe razloga. Kako je ugalj izlozen na skladiStu izvesnim opas-
2... 3 odeljenja. U gljaru treba podeliti poluvisokim pregradama u boksove nostima upoznacemo se s ponuSanjem goriva na skladiStu da bi se iz
S odredenim kapacitetoiu, jer je tada kontrola potroonje goriva olaksana, ovoga mogli izvesti zakljucci za njegovo cuvanje.
gorivo se moze podeliti po vrstama i krupnoci zrna, moze se tr<>Siti uvek Ugalj ima s'vojstvo da upija gasove na svojoj povrsini. Upijajuci vaz-
ono koje je ranije stiglo i do kraja, dok se, ako ugljara nije podeljena, stal- duh on upija i kiseonik koji se hemijski spaja s materijama uglja i tako
no nagomilava prasina i sitnez jer se novi ugalj nabacuje na stari. do~azi do oksidacije. U ovoj iazi ugalj usled oksidacije vetn i raspada se na
Pod ugljare malih postrojenja s -rucnim ubacivanjem goriva kroz manje komade. Pri tome on menja boju, gubi sjaj, dobija zemljast izgled
sred-nja lozisna vrata treba da bude u istoj visini kao i pod kotlovnice. (narocito mrki ugalj) i gubi jedan deo svoje kaloricne moCi. Pri oksidaciji
stvara se toplota i ako se ne odvodi ona se nagomilava, lokalizovana na jecl-
GREJANI PROSTOR U 1000 m3
01 2 5 10 15 20 25
nom delu mase uglja i tako dolazi do zagrevanja uglja. Usled zagrevanja se
200 upijanje kiseonika pojacava, proces oksidacije postaje sve jaci, zagrevanje
180
sve vece i kad temperatura zagrejanog uglja dostigne tacku paljenja
(obieno izmedu 300 i
t\l 160 400°C) dolazi do sago- Tablica 46 - Visina nasipanja i vreme leZanja uglja
E
140 revanja uglja.
~

w 120 Kako se upijanje VRSTA

kiseonika vriii na povr- UGLJA
sini komada uglja, a,
~ 80 kao sto je poznato, po~ Koks, i briket 3 godine
~
60 vrsina je relativno vecn Kameni ugalj I ,
N" 'm,ogral nic ',n,Om Ii
2 3. . 12 meso
'" ukoliko su komadi ma- ·
Mrki ugalj 2,0 I 2,0 1.I 3 meso
,~ 40
nji, to je sitniji ugaJj I t ~~~.
..L"ig,,"',,·:c 1,5 _ 1.0 ~~1"".~.:c.-.e3'--"m='0"'.'---_,
~ 20~ ~ vise iz~ozen opasnosti
0.. O~iOO 200 300 400 500 600 700 800 900 1000 samopaljenja nego krupan, a ugljena prasina vise nego sitan ugalj. Na sa-
POTREBNA KOklCINA TOPLOTE U 1000 kcaL/n mopaljenje utice i vlaznost uglja. Vlazan ugalj vetri brze i sklonost uglja
ka samopaljenju je pod uticajem Idsa povecana. Od uticaja na samopalje-
S1. 203 - Povrsl.na ugljare
nje je i vrsta uglja (antracit, koks i briket se uopste ne pale, a sitan lignit
U postrojenjima s preko 50000 kcaJ/h (vidi .1. 199) tesko je rueno uba- se najlakse pali) i visina ugljenih gomila, jer se pri velikoj Yisini stvorena
civanje velike kolicine goriva i tada se <;mo ubacuje kr.oz gornja vrata. toplota tesko moze odvesti.
U tome slucaju izradi se u visini kotlova platforma od rebrastog lima, a Na tabl. 46 prikazami j~ v'isina gomila i maksimalno dozvoljeno vre~'e
dovoz uglja vrsi se kolicima ill ·viseeim va.g.onetima. Tada visina poda . lezanja raznih vrsta uglja na skladistu. .
ugljare ne sme biti nua nego sUo de visina platiorme odnosno kot1ova s Skladista uglja treba da su po mogucnosti pokrivena i ozidana da bi
podnozjem, tj. oko 1,70 m. Ako Su ~olt1ovi s automatskim 10zenjem i se ugalj zastitio od sunea, kise i vetrova. Pod treba da: je suv, po moguc-
bunkerima, tada moze biti potrebna i vee-a razlika _u visinama podova. nosti poplocan·ili sa slojem sljunka da bi se sprecilo samozagrevanje i da
U ovakvih postroj~nja, narocito ako )?e greje i suteren, 'moze pod kotlovniee ima pad radi oticanja vode. .
bin toliko spusten da ugljara bude smeSt-ena iznad kotlovnice- u kojem slu- Ugalj treba cia se ddi U odvojenim gomilama, najvece povrsine
eaju je lozenje mlrdCito olaksano jer- se bunkeri pune automatski. U izves- 500 m 2 s prolazom i3idne oka 2,0 m. Odvajanje treba da se vrsi po krupnoci
nim slueajevima za veca postrojenja·-podesno je da se ugljara postavi pored komada i po vnstama uglja (jer vrste uglja sklone samopaljenju nepo-
kotlovnice, ali van- zgrade; Tada -arinir:anobeionska konstrukcija mora biti voljno utieu na one koje tome nisu sklone) i po vremenu dopreme uglja na

162 U' 163

skladiste, da hi se trasio uvek prvo najstariji-Gomile treba da Bli dobro
zbijene da bi cirkulacija vazduha u njima hila sto manja, a po sredini Godisnja koHCina sljake prema vrstama goriva n1.oze se priblizno izra-
cunati na osnovu obrazaea:
gomila pri njihovom dnu treba iskopati kanale za odvodenje toplote.
za koks S 0,03 Q (kg)
Dobro je, da se raznc vrste uglja po krupnoci i sortimanu odvoje kameni ugalj S 0,045 Q
bazenima elji zidovi moraju biti betonski Hi zidani. mrki ugalj S 0,05 Q
Da bi se ugalj zastitio ad toplote, skladista treba da Bli udaljena od lignit S 0,10 Q
izvora toplote kao stc Bll kotlovnice, parni vadovi, lozista i drugo. Velicina sljakare za jednomesecnu kolicinu moze se priblizno odrediti
Ugalj se nl u kojem s'lucaju ne srne ve.stacki ill prirodno provetravati na osnovu obrazaca:
jer se time dovodi svezi ~iseonik i ub~ava samozagrevanje i paljenje. Zbog l~~c" Q
toga nije dobra radi sprecavanja samopaljenja pobijati u gomile uglja gVQ.- PI = (m')
zdene perforirane cevi, kao sto se to maze videti, jer se gvozdem lako 100000
prenosl top!vta na nezagrejane delove mase uglja i dovodi svez vazduh, =_Q-
eime se postize suprotno dejstvo. ksmeni ugalj
65000
Pojava samozagrevanja uglja 'treba da se kontrolise pobodenim cevi-
rna u koje se povremena stavlja maksimaJni termornetar. lik:b temperatura mrki ugalj =~-
prede 60°C stanje samozagrevanja je kritiCp.o i treba odmah preduzeti 60000
mere za sprecavanje samopaljenja rasturanjem gomile i trosenjem uglja. -._Q-
J ace zagrevanje moze se osetiti i po mirisu (na smolu iIi sumper) i po beli- lignit
30000
castoj pari koja isparava iz gomile. Polivanje uglja vodom radi hladenja
mora biti vrio obilato, inace ce se postiCi obrnuto dejstvo, i bolje ga je izbe- Ako uzmemo nail raniji primer, tada cerna imati godiSnju kolicnu sljake
24000
gavati. Dobro sred- S = 480 000 X 0,05 = 24 000 kg; dnevno bi treball0 iznositi J8() = 133 kg sIjake, a
stva za gasenje jl:!
==Ii ugljena kiselina koja sljaka't'a za jednomes-ecnu kolicinu hi imaJa povrsinu poda
480000
60000 = 8,0 -m~.
~

~¥:" '.~J6?b
IC:!!
I
I
i
':~~~~a. u
se ddi u celicnim
blizini
Za velike -kotlovnice toplana s kotlovima za paru _visokog pritiska i
za vrelu vodu zbog opasnosti od ekspllY.dja vaie posebni prbpisi.
U veCih postrojenja centralnog grejanja potrebno je cirkulacione

:H
II
11 II
II
I
I
[]
Q
N
c lKJ K - 5 Iznosenje
sljake
crpke, razmenjivace, razdelnike i druge uredaje postaviti u posebnu pro-
storiju u 'neposrednoj blizini kotlovnice, 0 cemu se treba sporazumeti sa
strucnjakom za grejanje-.

3
E
11'11
K" "
Iznosenje sljake U blizini kotlovnice treba predvideti jednu manju radionicu za bra-
t'1
- " najbolje je da se vrsi varske poslove (10 ... 12 m 2 ), za!im tus i nuznik za lozace.

IF-U=GL=J"A=R=At\-~J:E
'odmah u dyoriste
zbog isparavanja ga- -6 Skladis!a ulja
soya i odavanja to- ~ako. pri ~agorevanju ulja u pecima i kotlovima nema 'pepeia i sljake,
SLJAKARA plate. Ova se vrBi a gonvo Je teeno, kotlovruca nema ugljaru nego se zaliha ulja smesta u
najpodesnije pomocu rame posude, tenkove i cisterne. '
limenih posuda koje Gorivo za uljne peei drZi se u kanisterima od 10 ... 20' 1, buradima i
se u manjim postro- tenkovima. Prema nemackim propisima, u stanu se moze ddati najvise
81. 204 - Dizalica SL 205 - 81jakara s oknom i jenjima rucnim diza- 1001, a u podrumski~ prostorijama do-,5 0001 ulja, pod odredenim zaStit-
za sljaku dizalicom licama, a u vecim nim uslovima.
eleltirienima iznose Uz kotlovniee centralnog grejanja postavljaju se po pravilu cisterne
kroz otvor u zidu kotlovnice u dvoriste (s1. 204). (tenkovi) van zgrade, ugradene ispod povrsine zemlje, a u skladu s pos1p':'
Ako ovo iz nekih razloga nije mogucno maze se u bllzini-- kotlovnice jecim propisima 1). Cisterne se prave od celicnog: lirrlA debljihe 5... 10 mm
predvideti posebna prostorija za sljaku (sljakara) u koju treba da moze da prema proracunu. Spoljna povrSina se zaSticuje od korozije bitume-nskim
s'ane jednomesecna koliCina sljake. Pod ove prostorije ne srne biti visi od premazima s ornotacem od jute ill staklenog tkiva:., Cisterna se postavlja
poda kotlovnice, a rnzi moze biti, da bi se sijaka bez teskoca unoE-tia. Ova tako da sa svih strana bude oblozena slojem peska deblj. 15 em, oslonjena
prostorija treba da ima direktnu vezu s oknom u dvoriStu, odakle se opet
rucnom Hi elektricnom dizalicom diZe na nivo dvorista (s1. 205). j) Osnovna uredba 0 prom-etu sa zap!lljivim tefulostima (51. list 1"NRJ hr. 5B/48)
i Naredba 0 izgradnji rnagazina s~ zapaljivim tecnostima (81. list FNRJ, hr. 19/49). "

164
165
na ,betanske aslance, s uzquznim nagibam ad 1<fl/o. Gornja povrsina rezer- Iavnice, pretprostor i prostoriju s tenkavima. Umesto ormarica u zidu s
vaara treba da je najrnanje 1,0 ,m ispod povrsine zemlje. Na s1. 206 su priklj~H'!n~m glavam za punjenje cisterne uljem, kaka je na slici, moze 8e
prikazani ostali elementi. . ,i predVldeh almo ,pred zgradom s istim uredajem.
U slucaju da cisternu nije magucno postaviti izvan zgrade/ (ugraaene PUNJENJE
zgrade u nizu), izuzetno se moze odobriti postavljanje tenka u posebnoj
prostariji uz kotlovnicu 1). Najveca kolicina je 30 000 1, a izuzetno moze
biti i veea. Prostorija
u kojoj se nalazi ci-
sterna ne sme biti
direktno spojena sa
stepenistem, a treba

[
da lzmedu kotlovnice
i Dve prostarije bude
pretprostor pristupa-
can spolja.
Kanstr'Uktivni
elementi zgrade mo-
raju biti vatrootporni
(step en VO ~ 6 h),
vrata limena s ispu-
8l. 208 - Tenkavi za ulje 81. 209 - Kotlovnica
nom od azbesta a po-
za 100 000 kcal/h
davi nezapaljivi i ne- Na 51. 208 je izgled podnih
propusni. Preporucu- tenkova za ulje k-oji se p05tav-
je se da prostorija Ijaju u baterijama i povezuju
81. 206 - Cisterna za ulje ispred zgrade bude bez prozora, a PRESJEK A-B
1 ~ poklopac. K _ kotno. vodovima.
2 - pokazivac ulja, T - termustnt. ukoliko se' izvedu da Dimenzionisanje dsterne za I II I
budu me;talni Hi be-

T~P[J-
P - gorionik,
ulje maze se izvr.siti na osnOVli
tonski, zasticeni mre- obrasca
NA KROV zorn od zice.
Za slucaj proli- v , 0,20 Q
I VENTIL: If I V£NTILA CIJA vanja ulja u prostori- gde je

PUNJ ENJ:~l:1'J~i!~T! E! N~K!A~I~i~f~P~R! i0!l si iT!l °l R~'~ ~ fE~V~NI~R ~lgoRL

CISTERN£
ji treba da bude izra-
dena jama koja maze
primiti ce1u zaprem-
V - kapacitet cisterne u
kHogramima ulja za celu sezo-
nu grejanja, a
ninu + 100/0. Aka je
+ pod udubljen tako da
do visine praga ima
Q - ukupna potrebna to-
plata na cas (kcal/h).

ovu zapremninu, ja- -7 Primeri kotlovnica

__ 20/0
rna nije potrebna.
Da bi se sprecilo
oticanje zapaljive -te-
. Na 51. 209 prikazana je
shematska kotlovnica s ugljarom
Z11 rrianju zgradu do 2 000 m:!
.0.
enasti u 'kanalizaciju
u skladiStu ulja ne (100000 kcal/h). Ugljara je u I
JAMA V + 10%
sme se izvesti kanali- nivali kotlovnice zbog' ruenog IF~~~~~~:UGALJ UGALJ
zacija sa 8livnikom. lozenja. Ugalj- Be ubacuje kroz I

Sl. 207 - Tenk za ulje u zgradi Na sl 207 je prozor. Kanali za odvod i do-
vod vazduha predvideni su po- JAMA·~~~====~CP~~~~~
presek kroz dec kot-
red dimnjaka. .'
SLJAHA
J --------
--l)-Prema »8mjernicama za izgradnju rezervoara za rnazut uz kotlovnice za DOVOO DOVOZ UGLJA
centl'alno grijanje« - nacl't uputstava Nal'. odbora grada Zagreba, br. 05/5-8-36686,11-62 ~a 81. 210 prikazana je VAZOUHA
ad 19: 11. 1962. kotlovnica za 200 000 kcal/h 81. 210 - Kotlovnica za 200 000 kcal/h

166 ,167
(5 000 rnS). Iznad kotlova pr~videna je platforma za lo~enje 6dozg?, Kot-
lovniea ima direktan izlaz napolje. Svez vazduh Ulazl u dovodm kanal
preseka 30 X 35 em ( . . . . 10 dm 2) na spaljnjem zidu, a izlazi ispod podesta
stepeniea. Kanal za odvod vazduha smesten je izmedu dva dimn~' ~anala.
Dimnjak ima dva kanala 27 X 27 em = 1 458 ern2 , a, prerna tabhel 4~ za
visinu od 20 m treba .cia ima presek 1 600 em 2 • Ugljara za dvomesecnu
kolicinu mrkag uglja treba da ima prema grafi~?nu po,,::siI7u od ~ko
25,0 m 2 . Dna je podeljena na dve posebne prostorl]e od kOJlh Jedna Ima
oka 1,06 m 2 , a druga oko 10,0 m 2 • Dovoz uglja na platformu, na dan oko
550 kg, -vrSi se kolicima i ubaeuje kroz gornja vrata· Ii ~otbve, S~j?~a (na
dan oko 55 kg) se dize ruenom dizalieom i iznosi u dV<?rlste. U" b~lzml kot-
lovnice predvidena je prirucna radioniea, tus i nuzmk za lozaea. Dovoz
uglja i mesta za ubacivanj'e u ugljaru pokazani su strelicama.
Na s1. 211 prikazana je kotIovnica za veliku zgradu od 20 000 rns
grejanog prostora (800 000 kcal/h). Ona ima 5 v 7likih kotlova.?d po 4,,~,O n;2
zagrevne povrsine, a jedno mesto je ootavlJeno za kaSlllJe proslrenJe
A-B
. razdelnike, razvodnu tablu i druge uredaje. Iznad JmtIova postavljena je
'platforma za lozenje odozgo. Predviden je poseban izlaz u dvoriste. Svez
vazduh ulazi kod izlaznih stepeniea u okno, a izlazi ispod platforme pozadi
kotlova gde'·moze da se zagreje. Presek dovodnog okna iznosi 3(0 OO~ = 40
20000
dm2, tj. 60 X 65 em. Na suprotnoj strani kotlovniee, izmedu dimnih kana-
la, nalazi se kanal za odvod vazduha, preseka 30 X 40 em (1/ 4 preseka dim-
njaka). Dimnjak, visine 30,0 m, ima 3 kanala (za svaki par kotlova pose-
ban), dimenzija 40 X 40 em. Ugljara od oko.60,0 m 2 maze primiti sarno
jednomesecnu kolicinu rrirkog uglja i pOdeljerra je u 3' posebue prostorije.
Dovoz uglja (dnevno 2 200 kg) vrsi se specijalnim kolicima preko plat-
forme koja se nalazi na nivou ugljare. Sljaka (dnevno 220 kg) dize se diza-
Heorn i iznosi u ·dvoriste. U bHzini kotlovniee predyiaen je tus i nuznik za
loiaee. Dovoz uglja u ugljaru pokazan je streliearoa.
PRESJEK A-8

QIMNJACA

-'-'-'_._'---. -... @IIKUPAT.

oavaz .'

"
(-; "
I
----""'l----,---~-l ','
. UGALJ .
" . .-..!
I t
·~~?f!Rli=;;= V-
I/~~T-.:?:::.y--...., '\~.~\
C;:=UiA6=="/ _l "I, r.n~~
UGALJ I UGALJ II UGALJ III
\\l\ ~. ,.SI..J :::\
Ilil
III·
;,t
¢
1-,....
..l"'1 Ill1
__!]-1 1II1
!III
"~L'I'. 1-'1. -" ~IiII
DOD
RAZMENJIVAC' UDODD :: ~rg.
II
II
.'
r;l- -1;-]
~-l
11

i:
A
- oI rl
LJ
I
00 0
PUMPE
II
II
II
~
:rdJ
'"'ffinmj
"d
L~
,

Co
c
.
ml
~u
II
II
II
B

o 81. 212 -
I

Kotlovnica za 3200 000 kcal/h

'JAMA
o Na s1. 212 prikazana je kotlovnica za daljinsko grejanje bloka sa 500
A stanova (3 200 000 keal/h). Sarna kotlavnica smestena je u suterenu
:dk=~===~
JAM A jSWAKA
vi.sespratne zgrade, a ostale prostorije sa erpkama i razmenjivaCima i
ugljara 'upustene su u zerolju i imaju osvetljenje odozgo. Kotlovniea ima
Sl. 211 _ Kotlovnica za BOO 000 kcal/h ] 2 veliklh kotlova s lozenjem odozgo. Kotlovi Sil po grupama od po S
prlkljuceni dimnjacama na 4 dimna kanala. Svez vazduh ulazi kad izlaznih
(ertasto). Kotlovi su postavljeni po parovima. Velicina kotlovniee :prema stepenica kroz olmo' d iza jednog reda kotlova) a na suprotnom kraju kot-
grafikonu iznosi 60,0 m 2 , Pored nje nalazi se posebna prostorija za erpke. lovniee pokvareni vazduh odlazi kanalom smestenim izmedu dimnih

J69
168
 kana1a. U posebnoj prostoriji u vezi s kotlovnicom smestene su crpke, mreze i povisuju investicioni troskovi, ali se VI'se znatne ustede u gorivu,
protivstrujni aparati, razvodna tabla i razde1nicl a u drugoj razmenjivac.i. zbog cega se pogonski troskovi smanjuju.
Osim ovih u blizini se nalazi prirucna radionica, drvo za potpa1u, sv1acl- OSiffi ovoga svaki pojedini vertikalni vod treba da se pomocu zatva-
onica, kupatilo i nliZnik za lozace. Ug1jara je takode upustena u zemlju, raca moze odvojiti od osta1e mreze da se u slucaju kvara i popravke na
a ugalj se ubacuje u otvore s poklopcima. Ugalj se dovozi u kotlovnicu pojedinim radijatorima ili drugim delovima ne bi morao rad celog postro-
visecim vagonetima na platformu iznad kotlova. Sljaka se izbacuje diza- jenja obustaviti.
licorn u dvoriste. Cevna mreza Be sastoji od cevi i pribora uz njih (armatura).
Napominjemo da se za postrojenja ove velicine potrebne dimenzije
pojedinih delova kotlovnice ne mogu odrediti na osnovu ranije iznetih -1 C e v i
grafikona i tablica, nego se u sva,kom konkretnom slucaju treba obratiti
. strucnjacima za grejanje.
Cevni vodovi za.
vodna i parmI grejanja izvode Be od dye vrste cevi.
Za manje preenike, od 3/8 ... 2", upotrebljavaju se gasne cevi s' ojacanim
zidovima cija je .debljina takva da se na njima moie narezati navoj. Podaci
2.41 Cevna mreZa
~ o ovim cevima dati su na tabl.' 47. Za vece precnike, od 50 ... 500 mm,
Cevnom mreiom se prenosi toplonosa (voda iIi para) ad kotla do
Tablica 47 - Gasne cevi JUS C.B5.225 (195'7)
grejnih tela. Ona se projektuje tako da strujanje toplonose bude sto je (DIN 2 4<10 i 2 <141)
mogucno bolje, bez nepotrebnih otpora i gubitaka, pri cemu se mora voditi
racuna i 0' nameni prostorija kraz koje cevni vadovi prolaze i 0 konstruk- -Spoljni Srednje .teSke Teske cevi I
cijama. Nazivna veliCina
precnik II Deb~~--
ceVI
Deblji- ~I·---
Cevna .mreza se, narocito u veCih zgrada s raznolikom namenom , na zida II TeEna na zida Te.zina
prostorija, raill bo1jeg prilagodavanja njihovlID, toplotnim potrebama i iz 'CO~lo-+--,m~m,,---:-~m;Cm",--+_~m,,,m"-+~kg/m mm kg/m
raz10ga ekonomienosti postrojenja deli na grejne grope. Taka, na primer,
, posebnu grejnu grupu treba da saCinja-·
I-lis"
1/4"
6
8
10
13,25
2 0)95
2,25 0,610
I 2,5
2,15
I 0,462
0,712
I
§
~
~
I. -- vaju prostorije koje se preko ce10g dana
R 1. 5 upotrebljavaju i zbog toga celo vreme
. f :-r{~_=_~ P 1 .. 5 moraju grejati, a posebnu one koje se
3/8"
--112"
3/4"
1"
10
15
20
25
16,75
21,25
26,15
33,25
2,25
2,75
2,15
3.25
0,805
I 1,25
1,63
2,42
,2,75
3,25'
3,50
4
! 0,949
1,44
2m
2,91
~ H, ~'4~~t- greju povremeno. Neke prostorije u ko- 1/4" 32 42,25 3,25 3,13 4 3,77
~ ~ jima se ne boravi stalno, kao sto su 1/2" 40 48,25 3,5 3,86 4,25 4,61
2" 50 60 3,75 5,20 4,5 6,16
~ ~ "f+!RAZDELNr~,li 'SABIRNIK foajei, hodnici, stepeniSta i nuznici u
2 1/2" 65 75,5 3,75 6,64 4,5 7,88
I..J
9--==-J
K I
I ~ $\
javnim zgradama rnogu se u pre1aznc
godisnje doba sasvim isk1juCiti iz pogo-
na i zbog toga treba da cine posebnu
1
3"
4"
5"
80
100
125
88,25
113,5
139
4
4,25
4,5
8,31
11,5
14,9
4,75
5
5,5
I' 9,78
13,4
18,1
,////$;; ~ " //." ~;>;zZ;,,"

81. 213 - Shema raspodele

grejnu grupu. Osim o:voga prostorije s I
,---,6,-"..-1_150 164,5 4,5 11,8 5,5 I 21,6

grejnih grupa
istom namenom delice se u podgrupe
prema pravcima sveta zbog razlieitog
osuncavanja. Tako, na primer, u 8ko1a-
ma treba uCionice okrenute jugu da sacinjavaju jednu grejnu grupu, a ucio-
nice prema severoistoku drugu. Na taj naein se grejanje ovih grupa moze
bolje prilagoditi prilikama i potrebama, a ujedno izvrsiti i usteda u gorivu.
- Svaka grejna grnpa treba da se maze prema patrebama isk1juciii~
adnosno da 'se 'menjanjem temperature toplonose maze grejanje razlicito
regulisati. Zbog toga svaka grejna grupa mora imati zasune kako na raz-
vodnom tako i na povratnom vodu. Na s1. 213 se vidi shema raspode1e
mreze vadnog grejanja u pojedine grejne grupe. C1avni razvodni vodavi
idu od kotlova do razde1nika, a odavde _svaka grupa ima 'Svoj p:osepan
razvodni vod sa zasunom. Povratni vodovi se skupljaju u sabirniku, odak1e
glavni 'povre.tni vod vodi ka kot1avima. 'Na taj naein izme'du razdelnika i
sabirnika nalazi se posebno grejno kola svake pOjedine grejne grupe. ROOi
kontrole efekta treba na povratnom vodu svake grupe da bude postavljen
termometar. Ustanovljenjem grejnih grupa produzuje se duzina cevne
upotrebljavaju se besavne cevi od topljenog celika, ciji zidovi nisu do-
voljno debeli da bi se na njima mogao narezati navoj (tab!. 48),
Spajanje cevi vrni se u navi.je vreme najvise zavarivanjem, U gasnih
cevi upotrebljavaju se spojke' obieno sarno za spajanje s grejnim telima
i ventilima, a u besavnih se upotrebljavaju prirubnice (obodi), uglavnom
sarno za spajanje sa zatvaracima i drugim armaturama.
-2 Armat,ure
Za zatvaranje taka vode u cevnim vadovima dolaze u obzir zasuni i
ventili.
Na s1. 214 prikazan je zasun za vodno i parno gl'ejanje s kuG1.com
ad livenog gvozda, a vretenom i unutarnjim delovima od bronze. Zasuni,
se prave u dimenzijama od (/J 40 navise.
Na s1. 215-1 prikazan je obiCan ventil, 2 je ugaoni, 'a 3 kosi ventil.
Poslednji ·daje 7 puta manii otpor strujanju nego prvi. Ventili se prave U
dimenzijama od (/J 114" ... 3".

170 171
 Tablica 48 - Besavnc cevi JUS 0.B5.124 (1957) (DIN 24(9)
u ko~em treba da se regulise temperatura) raSiri, ana potiskuje vreteno i
ventIl.se zatvara. Kad se temperatura u aparatu smanji, tecnost se skuplja
Nazivni a ventil otvara. '
pritisci
U parnom grejanju upotrebljavaju se kao armature osim pomenutih
i kondenzatni odvodnici i kondenzatni Iond. Na mestima gde parni vod

NP 80

·~---i---~II---- ---
J
3,25
5,40
6,87
I 0,24
0,28
NP 64
3,75 9,64 0,34

--n-6-~;~~~--l~~-6---:-'-5'-i--g-:2-5~r ~:i~-----
200 216 204 6 31,1 I 0,68 2
250
300
267
318
254
303
6,5
7,5
41,8
57,4
I 0,84
I,D 81. 215 - Propusni ventili
NP 1.50
350 368 352 8 71,0 1,16
I prel~zi u kon.d~nzni, a nije ~ogucno p.o~taviti petIju, stavljaju se konden-
400
450
500
419
470
521
400
449
498
i
",1
9,5
10,5
11,5
98,0
114,0
152,0
I },32
],48
1,64 ~atnt. odvodmcz, a za paTU vlsokog pntlska kondenzatni lond. Na sl. 213
~--~---'----'----'--~--'-----'---'
]e 'prikazan kondenzatni odvod-
nik koji radi takode na princi-
Da bi se pritisak u vodovirna iIi aparatima smanjio-, odnosno' o'drlavao pu termostata. Pri prolasku pa-
na odredenoj visini primenjuju se redukcioni ventili u kojima se potrebni re isteze se cevna opruga ispu-
pritisak odrzava pomocll tega njena tecnoscu koja lako vri i
ill opruge. Kad se pritisak zatvori ventil, a pri prolasku
poveca, ventil se zatvori, a kondenzata (koji je hladniji)
kad se smanji, on se otvori. opruga se skuplja i ventil otva-
Regulacija se vrsi promenom ra. Na taj naein odvodnik pro-
duzine poluge s tegom, odno- pus'ta sarno kondenzat, a paru
sno prornenom napona opru- zadrlava.
ge, Na s1. 216 je prikazan re- . Osim pomenutih, u greta -
dukcioni ventll s oprugom. n]u se upotrebljavaju i druge
Za regulisanje tempera- - armature kao Sio Sll odbojni
ture u aparatima i vodovima ventlli, .sita, sigurnosni ventili
upotrebljavaju se tel'mostatni usisni i odusni ventil.i, odvajact SI. 216 - Redukcioni ventil s oprugom
ventili. Na sl. 217 je prikazan vode, i dr.
takav venti! koji je rastere- .
cen metalnim mehom iste -3 Toplotno izolovanj'e cevnih vodova
povrsine kao ventil, te s obe Izalovan~e cevnih ~:,'od(}va vrM se da bi se smanjili nepotrebni gubici
strane ventila vlada isti pri- toplot~, da bi se ~precilo smrzavanje vodova. i nepdjatno zagrevanje'
tisak. Termostat i tanka cev pod~uma, os~ava ltd. Izolacioni materijal treba da ima dobra termicka
81. 214 - Zasu~ su ispunjeni tecnos¢u s. veli- svoJstva, da Je .Iak, trajan, dovoljno cvrst, nesagorljiv, neskodljiv, postojan
kim koeficijentom sirenja. na. te~peratur:-, ~ta1ne zapremnine, neosetljiv na vlagu, da se lako obra-
Kad se ova tecnost u pipku terrnostata (koji je ugraden u aparat iIi kanal dUJe 1 postavlJa 1 da bude jevtin. Ovim uslovima vise ili manje odgovara
172
173
niz materijala: kremenica (kizelgur), vuna od sLljake, staklena vata, azbest,
pluta, treset, otpaci od svile, aluminijumske folije itd.
MEH
Mase se nanose na tople cevi u tankim slojevima l posto je izolacioni
materijal u prahu prethodno pomesan s vodom i na taj nacin dobijena
ka.sa. Prosuseni izolacioni sloj se bandazira radi zastite od osteeenja, a
potom se oboji masnom bojom ili asfaltnim lakom (s1. 219).
Izolacija od cvrstih fasonskih delova od pecene ili nepecene kreme-
nice, plute, treseta i 8'1. U obliku segmenata vidi se na s1. 220. Segmenti se
postavljaju ?ko cevi u malteru, oka njih se omota zicano pletivo, olepi se
cementnim ili rlrugim malterom, bandazira i oboji masnam bojoro 'iIi, aka
je potrebna zastita od vlage, omota krovnom hartijom i premaze bitu-
menom.
Osirn ovih n'acina izolovanje se vrsi omotavanjem oko cevi pletenica
od azbesta iIi otpadaka ad svile iIi omotavanjem creva od jute ispunjenih
izolacionim mater1-jalom. Izolovanje se cesto vI'si i drugim suvim putem

81. 219 - Presek toplotno 81. 220 - Toplotna izoladja cevi

S1. 217 - Termostatni venti! (Samson) izolovane cevi cvrstim segmentima
na taj ,~na?in sto 5e me~uprostor izmedu cevi i gotovog limenog iIi zicanog
omotaca lspuni suvim lzolacionim materijalom (vunom od sljake, stalue-
nom,vatom, magnezijumom-itd.) iIi se oko cevi namota azbestna valovita
hartija iIi aluminijumske izguzvane folije.

-4 Polaganj e vodova
Vadavi centralnag grejanja polazu se po zidovima, stubovima, tava-
81. 218 - Odvodnik kondenzata nicam~ i p~dovima kaka glavnih taka i sporednih pros tarija zgrade kOji:l
Sto je veca debljina izolacionog slaja tim su gubici toplote manji. se greJe. Pn tome ani mogu biti postavljeni iIi otvoreno i vidljlvo iIi skri-
Kako medutim sa debljinom izolacionog sloja ne raste ravnomerno i izola- vena, ukopani u konstrukcij arna i postavIj eni u naroCi tim kanalima i zle-
eiona mac, a cena izolacije nesrazmerno raste, bovima. Da li ce vodavi biti slobodni iIi S'kriveni zavisi uglavnom od na-
Tablica 49 - Priblizna deblji- maze se proracunom odrediti najekonomieni- mene zgrada ili prostorija. U sporednim prostorijama kao sto su podrumi,
" na izolacionih slojeva ja debljina izoladanog sloja. Dna zavisi od tavani, ~magazinl, radionice i 81.- obieno nema razloga ni potrebe za ukopa·
... _ - - - - - - vanje ceyi, dok se u stambenim, reprezentativnim, svecanim i drugim
Unutarnii 1 Tempera- "I Debliina
pretnik turna razli- jzol. stoja
I precnika cevi, razlike u temperaturi topio-:
nose i okolnog vazduha, vrste -izolacionog glavnim prostorijama cevni vodovi iz estetskih i higijenskih razloga obieno
ceviumm kau"C umm
materijala, eene 1 keal i duziDe perioda 10- postavljaju skriveno.
-;-O-:~. 30 100 50 t 20
25
I.
zenja', Orijentacije radi prikazane Stl na tabl. I jedan ~ drugi nacin imaju svo-je dabre i rdave strane. U ?tvoreno~
1 49 za srednje vrednosti priblizne najekonomi- naCina l koji je jevtiniji, cevi su pristupaene, lako je pronaci greske, 1
307050 30.
... 100 I i
45 cnije debljine izolacionih slojeva. Aka SU, na otkloniti kvarove, ali se vodovi, na kojima se slaZe prasina i hvata pau-
70 ... 100 150~I :g primer,_ gornje razvodne' eevi eentralnog to-
plovodnog grejanja na tavanu unutarnjeg
cina, teze eiste, a zidovi i tavanice se prljaju ad prasine koju topao vazduh
nanosi na njihove povrsine. U zatvorenog nacina, koji je skupIji, nema tih
ravan zid'
'I: 50 60 precnika 82,5 rom (spoljni r/J 89 mm, vidi tabl. nedostataka, CJ.1i se--greske tesko pronaJaze, cevi su tesko pristupaene i zi-
100 80 dovi se pri popravkarn.'a moraju razvaljivati, a u toplim zlebovima rado
48), tada ce ukupna debljina izolovane cevi
biti oko 170 mm (89 + 2 X 40 = 169 mm). se zadrzavaju insekti i na pogodnim mestima izlaze iz njih u prostorije.
Izolovanje eevnih vodova vrsi se; prema vrsti upotrebljenog -izolaci- Vodovi u zlebovima se u manjih precnika cevi omotaju valovitom
onog materijala, na razne naCine. hartijom, a preostale supljine ispune malterom. Da se u slueaju potrebe

174 175
cevi ne bi morale iskopavati, bolje je da' se zlebovi ostave suplji i da se
zatvore rabicom iIi narocitim poklopcima od lima, plocica ili drugog mate-
rijala. Poslednji naein je najskuplji, ali omogucuje Tako otvaranje zlebova
i pronalazenje kvarova u mrezi.
Da se vodovi ne bi morali nalrnadno ukopavati potrebno je da se vee
u naertima 1 : 100 uertaju zlebovi za vertikalne vodove. U ovim zlebovima
se u dvoeevnim sistemima koji su najcesCi, uvek postavljaju po dye eevi
(razvodna i pavratna) i zieb treba da ima Sirinu 20 ... 25 em, <a dubinu 13 em
(s1. 222). U jednoeevnog sistema dovoljna je veliCina 13 >< 14 em (s1.
221}. Razumljivo je da je ovako velike zlebove· tesko i skupo m~knadno
kopati. Za horizontalne ogranke od vertika'lnih vodova do radijatora do-
voljna je dubina 5... 6 em (1/4 opeke), a sirina 10... 12 em, te se oni abieno
~ ,
T racuna narocito pri smestanju cevne mreze 'ispod po-
81. 221 - Zleb u zidu 81. 222 - Zleb u zidu 81. 223 - Ukrsta-
za vertikalne vodove za vertikalni vod nje ogranka s ver-
tikalnim vodom
bez velikih poteskoca mogu naknadno iskopati. Mesta ukrstanja vertikala
i ogr'anaka izvode se prema s1. 223. 1z ovih i_drugih razloga (pitanje kotlov-
nice, ugljare itd.), projekt instalacije grejanja treba da je gotov pre nego
sto se zavrse arhitektonski naerti zgrade, i tada se mogu svi zlebovi ucrtati
na tacno odredenim mestima' i dimenzijama koje odredi projektant greja-
1 oo~~
. . ,
20/13
- ,
2 -1
~
3
S1. 224 - Raspored vertikalnih vodova u meduprozorskim
stupcima
nja. Kako ovo cesto nije moguce, a neki put ni konsult6vanje s projektan-
tom grejanja, arhitekt ce ucrtati zlebove za vertikalne vodave u svakorrr
drugom meduprozorskom stupcu radi napajanja radijatora ispod prczora
(s1. 224). Poteskoce nastaju u poluskeletnim i skeletnim gradevinama s
tankim medupro2orskim stupcima i velikim zastaldjenim povr§inama. Ovde
se moraju precizno odrediti mesta za vertikalne vodove, jer nalmadno
176
ukopavanje u betonske stubove i kroz njih nije dozvoljeno iz statickih raz-
loga. Zbog toga ce se ili svaki drugi meduprozorski stub izostaviti kao
nosivi element i upotrebiti za smestaj eevnih vodova (2) iIi ce se u po-
godnom slucaju na stub nadovezati rabieom zatvoreni kanal u koji ce se
smestiti eevni vodovi, pri cemu se mora voditi racuna a unutarnjoj arhi-
tektuti prostorije (3). Pri smestanju ziebova uopste mora se voditi racuna
u balkonskim vratima preko kojih naravno aije mogucno voditi horizontal-
ne ogranke za radijatore i a arrniranobewnskim stu-
bovima u koje nije dqzvoljeno njihova ukopavanje.
Horizonta1ne cevi post:i!vljaju se. po zidovima
podrumsltih prostorija, obesene 0 tavanicu ili na ta-
vanu a krovnu konstrukciju, u podovima medusprat-
nih konstrukeija (etazno grejanje) i u narocitim oz1-
danim kanalima u podu podruma.
One se polazu, kao sto je ranije receno u vezi sa
shemama eevne mrezE, u padu kOji iznosi 0,5 ..• 1,0 % •
Ovaj pad je neophodan' i a njemu treba voditi
da u meduspratnim konstrukeijama.
IZOLACIJA
Cevi se vesaju 0 tavanicu ill kravnu konstruk-
ciju pomocu vesalica od pljosteg gvozda (s1. 225), a S1. 225 ..,.... Vesalica
na zidove pamocu _obujmiea koje se uzidaju u zi- za cevi
dove (s1.226).
Iiazmak obujmica, tj. tacaka 0 koje se oslanjaju cevi zavisi od prec-
nika cevi, nagiba (pada), od toga da Ii je cev parna ili vodna i .da Ii je
'
izolovana ili nije. Razmaci se za precnike eevi od ¢ 25 ... 50 mm pri na-
.gibu od O,5i(1/c. krecu od 3,0 m do 6,0 m, a za eevi od rp 50 ... 120 mm pri
1.
istom nagibu od 3,70 do 11,0 m. Veei precnici. i veti nagibi dozvoljavaju
~
.- ' . . . ---.
@I'
1
o
OJ
T ~20r- . 30 4 T
. '}-
81. 226 - Zidna obujmica 81. 227 - Cevni -kanali
vece razmake; izolovane eevi,' zbog vece tezine, zahtevaju manje razmake,
a vodne cevi 1z istih razloga traze manje razmake nego parne. Vertikalni
vodovi se pricvrscuju u normaJnih spratnih visina sarno jednom obtijmi-
com, na sredini visine etaze.
U etaznog grejanja gde vodovI prolaze. ispod poda u meduspratno]
konstrukciji potrebno je predvideti nasip, supljinu ili kanal od najmanje
13 ... 14, em da hi se vodovi mogli poloziti. U zgradama gde se greju i'
podrumske prostorije povratni vodovi moraju se postaviti ispod pada
podruma u narocito izidanim kanalima. Ovi kanali (s1. 227) su obieno si-
rine 20 ... 40 ,em, a pocetna dubina lin je 'oko 20 em. Kako u izduzenip1
zgradama ovi kanali mogu imati prilicno veliku dubinu, 50 em pa i vise,~,
12 Grejanje i vetrenje , 177
 mota se obratiti paZnja na mogucnost njihove- izrade'u vezi sa -stopama
temelja; Aka stope nisu-dovoljno duboko -postavljene moraju se u-njima
predvideti prodori kroz koje prolaze cevi, stc mora bi~i uCinjeno -u dogo-
varu sa staticarima, a izvedeno za vreme "izrade stopa, jer nakna~o pro-
o bijanje nije dozvoljeno; a osim to-
ga je i vrla tesko.
(Fl"\L
JrL
=_._ )
. J ---= =c-'
S1. 228 - Kompenzadoni lukovi
Pri polaganju cevi vrla je
vazno da se pazi na mogucnost 510-
bodnog .irenja, odnosno izduzava-
nja vodova usled zagrevanja koje
iznosi aka 1 %0 (1 mm na 1,0 m).
Zbog toga se obujmice vodova ma-
log precnika postavljaju taka da bUde omoguceno slobodno.izduzenje duzih
cevi na uglovima. U ·veCih precnika i velikih duzina za ovu svrhu predvi-
daju "se ,kompenzaeioni lukovi (s1. 228). Kako oni, narocito vecm preenika,
traze velike precnike krivine i zauzimaju mnogo prostora, prave se za ovu
svrhu kompenzatori sa zaptivnam caurom u
kojih cevi ulaze jedna u drugu ili kompenza-
tori od metaln9g ereva (s1. 229) koje se maze
slobodno skracivati iIi izduzivati u potrebnoj
meri. Da bi se cevni vodovi magli dirigovano
izduiivati osim kompenzatora moraju se po-
jedini as~onci izraditi taka da na njima cev
bude nepamiCna (cvrste tacke), a na drugima
da se eev moze s~obodno kretati (pol,rretni
oslonci),.
Zbog sirenja i izduzavanja eevnih vodo-
S1. 229 - Aksijalni kompen- . d . k 'd
zatori (AB Wiro _ Stokholm) va moraJu se pro on roz tavanice i Zl ave
naroeita izraditi. Najbolje je da se u prodoru
cvrsto ugradi posebni rukav ad eevi kroz
koji se cevni vod maze slobadno kretati (s1. 230). Izlazi iz prod ora zatvaraju
se rozetama. Pri postavljanju rukava i rozeta mora se obratiti paznja da ih
eev nigde ne dodiruje jer pri kretanju eevi moze doci
usled medusobnog trenja do neprijatnih sumova.
-5 Is pit i van j e c e v n e m r e ze
Po zavrsenoj montazi grejnog postrojenja vrsi
se ispitivanje cele instalacije na propusnost. Ova se
vrSi na taj. naein sto se cela mreza napuni hladnom
vadorn i podyrgne pritisku bilo iz vadovoda (ako je
pritisak vodovoda dovoljan) -bilo pomocu 'naroeite'
S1. 230 - Prodor erpke za pritisak
cevi kroz zid iIi
tavanicu Tom prilikom se poprave sva mesta koja propu-
staju vodu.
Pritisak kojim se'ispituje iznosi u vodnog gre-
janja 1,5 at vise ad maksimalnog pritiska vode it kotlu, a u parnog gre-
janja 4 atmosfere.
Ako pritisak u- roku od 15 minuta ne padne, smatra se da' je mre.za
nepropusna. ' . prenosi, odaje se prostoriji preko grejnih tela.
178
Potom se vrsi ispitivanje funkcionisanja postrojenja zagrevanjem i
merenjem postignute temperature u prostorijama. Termometrl za merenje
ove temperature vesaju se 0 tavanicu i postavljaju se na visini ad 1,5 m od
pada i na 1,0 m od spoljnjeg zida. Ova ispitivanje mi se nekoliko dana i
pooto su izvrsene sve potrebne popravke i regulacije mogu se zlebovi zatvo-
riti, a postrojenje pustiti u redovni pogon.
~ 6 Dirnenzionisanje vodova
Kao sto je reeeno, sila koja u gravitacionih vodnih grejanja izaziva
kruzenje vade nastaje usled razlike _u tezinl tople ra~vodne 'i hladnije
povratne vode [H = h (Yv - Yr)]. Nasuprot' ovoj sUi (H) deluju otpori u
cevima koji nastaju usled trenja vode a zidove cevi (Rl) i pojedinacni mesni
otpori lukova, racvi ventila itd. (Z), na Cije savladivanje se ova sila i trosi.
Prerna tome za vreme kruzenja vode biee:
H = h (y, - y,) = :£RL + :£Z.
Kako je visina h data visinom zgrade, oOOosno grejnih tela, razlika
u specificnim tezinama voge poznata, jer su poznate temperature razvodne
i povratne- vode, a kako je, s druge strane, poznata duzina vodova (1z nacrta
mreze) - to se prema velieini -otpora i potrebnoj kolicini toplote u tabli-
eama magu pronaci i preeniei cevnih vodova. Kako, medutim, otpori zavise
od _preenika eevi - a preenici se traZe - to se prvo izradi prethodni pro-
racun i na osnovu pretpostavljenih otpora priblizno se odrede precniei
eevi, a potom izradi naknadni proracun, pri cemu se izvrse ispravke i
dobiju taene veliei!le etpora i precnika cevi.
U toplovadnog pumpnog grejanja proraeun se osniva na istim prin-
cipima, s tim da se na pritisak u mrezi koji nastaje usled razlike u tezlnama
vode dodaje i pritisak koji daje pumpa. Ostali tok raeunanja ostaje isti
kao ranije.
U gravitaeionog toplovodnog grejanja s gornjirn raz,vodom mora se
voditi racuna i 0 toplotnim gubicima koji nastaju u mrezi, jer oni izazivaju
bitno povecanje pritiska. Zbog toga se na ranije izracunati pritisak dodaje
na osnovu tabliea i dopunski, a potom se proracun vrsi kao i ranije.
Kako je etazno grejanje u stvari naroCiti abEk gravitacionog toplo-
vodnog grejanja s gornjim razvodom i pritisak u mrezi' na:;i-aje skoro isklju-
eivQ pod uticajem gubitaka u vodovirna, to je i proraeun sliean gornjem.
Proracun eevne mreze parnog grejanja niskog pritiska vrsi se· na
sliean naein kao u vodnog grejanja. Pritisak pare u kotlu usvaja se prema
izduzenosti mreze, a u grejnih tela on iznosi 200 kg/m 2 koliko je potrebno
. da se savlada otpor venUla i radijatora, tj. toliko da se ra~~jator napuni
parom, a da ona ne prede u kondenzni vod. Razlika izmedu pocetnog pri-
tiska i krajnjeg treba da se utroSi otporima, Na toj bazi iz,racunavaju se
precnici, eevi, a tok racunanja je isti ka€) i u toplovodnog grejanja. Dimen-
zionisanje kondenznih vodova ne vrsi se na osnovu proraeuna nego prema
iskustvenim tablicama.
Slican .ovome je, i nacin racunanja parnog grejanja visokog pritiska.·
2.42 Grejna tela
Toplota koja se stvara u kotlu i putem eevne mreze pomocu toplono~e
... 179
 /
" Grejna tela kao vazan zavrsni deo postrojenja za centralno gfejanje Najprostija grejna tela su cevne zmije od glatkih cevi (81. 231) i
treba da odgovore nizu uslova koji im' se postavljaju: ! cevni registri (s1. 232 i 233). Prave se od cevi q:; 32 mm, 0 50 mm i ViS2.
Termotehnicki: ana treba da odaju toplotu taka da udeo zracen(ia Glatke cevi se lako eiste od prasine, ali zauzimaju veeu zidnu povrsinu
bude stc je mogucno veti, a na stetu konvekcije. nego-radijatori. Zbog toga i zato sto mogu izdrzati visoke pritiske (15 ... ?~ at)
Konstruktivno: grejna tela treba da budu taka konstruisana da se upotrebljavaju se cesto za industrijske i druge pomocne prostorIJe u
od pojedinih elemenata (delova, clanaka) lako mogu sastavljati veca iIi kojima ima dOBta prostora, a nije vazan izgled uredaja iIi se greje parom
manja tela potrebne grejne povrsine i da 5e lako mogu ugracliti. visokog pritiska i vrelom vodpm, kao sio su radionice, magazini, zavodi
Higijenski: povrsina grejnih tela'treba da bude glatka, a oblik takav i 81. U novije vreme ponovo se rado upotrebljavaju i u drugim prostorijama
da se praSina na njima sto manje zadrZava, tj. stn manje horizontalnih a (skolama, dvoranama i ~1.) zbog. pogodnog .o~li};:a koji ,se. moze dobr~
sta viSe vertikalni,h povrsina. , uskladiti s arhitekturom 1 zbog vlsokog koeflclJenta odavanJa toplote prj
. .Estetski: oblik grejnog tela- u c'elini i u delovima, njihova povrSina cemu je odavanje zrace-
1 bOJa treba da budu tak.vi da se dobro mogu uskladiti .& ostalim oblicima njem dosta visoko. Cevi se
prostorije koju greju. sastavljaju zavarivanjem,
, , Ekonor:wki: za p~odukciju grejnih tela treba da se utrosi sto je mo- mogu se izraditi na mestu
gucno ffianJe metala 1 radne snage, a ona treba da odaju toplotu sa sto ugradnje i jeftine suo
je mogueno. manje gubitaka. Kako se cevi mogu
pojedinacno postavljati, 81. 234 - Rebrasta cev
- 1 Vrste i opis grejnih tela podesno se mogu upotre"-
Grej~~ tela mogu ~it~ vidljiv~ i ~k.rivena. Vidljiva (radijatori, registri, biti za zagrevanje staklenih krovova (radi otapanja snega) u fabrikama,
~~y?e .zml)e, ~o~vek~orI ltd.) SU ~zlozen~ prljanju prasinom i radi lakseg holovima, pokrivenim dvoristima i sL
clscenJa moraJu Imatr podesan oblik, a llSlm toga zbog svog naroCitog oblika Rebraste cevi (sl. 234) Sll ili livene zajedno s rebrima iIi celicne s
navucenim celicnim kruznim ili pravougaonim l'ebrima. Zbog malog raz-
maka rebara tesko se mogu cistiti i zbog toga se upotrebljavaju sarno za
sporedne prostorije u kojima ljudi retIeo borave ili u zatvorenim kutijama
kalorifera i konveh."tol'a.
One imaju 7 ... 8 puta ve-
!'-C-4

',"ljll
eu grejnu povrsinu negd
glatke c~vi istog precnika i i I;
S1. 231 - Cevna zmija S1. 232 - Cevni registar odavEmje toplote lin je 4
s horizontalnim cevima puta vece nego glatkih ce-
mogu..biti iz estetskih razloga nepadesna za neke prostorije. S druge strane, vi. Rebraste cevi se po-
na nJlma se greske lako otkrivaju i jeftina SU. Skrivena grejna tela se stavljaju pojedinacno Hi se
obieno upotrebljavaju za panelna grejanja (npr. cevne zmije ubetornirane viSe cevi spaja u registar.

U tavanicu, ugraaeni elektricni otpornici i 51.), nisu izlozena prljanju pra-
sin om, ali se kvarovi tete- pronalaze.
Dna ne zauzimaju nikaltav prostor i po-
sto su nevidljiva ne mogu kvariti arhi-
tekturu prostora.
. Postoje i prelazni tipovi poluskri-
venih grejnih tela (neke vrste konvek-
tora, zidne povr.sine pokrivene metal-
nim plocama is!.) u kojih su neki ne-
dostaci vidljivih i skrivenih grejnih tela
S1. 233 --,., CevnLregistar otklonjenL U poluskrivena mogu se
s verHkalnim cevima ubrojati i vidljiva grejna tela oblozena-
resetkama, panelima i s1.
Prema materijalu od kojeg su naCinjena grejna tela su abieno metal-
n~ (liv:no gvo~ae i celik) , a ima ih, ali mnogo reae, i ad porcelana, pecene
gline, samota 1 s1.
,~JI
Radijatori (81. 235) su
zbog svojih\ dobrih, svoj-
stava najrasprostranjenija
grejna tela. Konstrukcija
I,iii;
im je takva da, se sastav-
ljaju od pojedinih clanalq.,
koji Be po volji mogu doda-
vati ina'taj naNn se dobija' S1. 235 - Radijator s oznakama
potrebna grejna povrsina.· -
Prema materijalu ad kojega su izraaeni radijatori su najcesce od live-
nog gVQza:a,·ili od celicnog lima.
. Liverrl radijatori su vrlo trajni (preko 60 godma) i mogu se upotrebiti,
kako za vodno tako i za pamo grejanje, ali su teaki (20 do 40 kg/m:! grejne
povrsine) i rela"Q.vno skupi. Sastavljanje Clanaka livenih radijatora se vrsi
kao i u kotlova pomocu nazuvica (81. 236) koje imaju cilindrican iIi konusan
oblik, sa' desnim i levim navojem i pomocu njih se zavrtanjem stezu i ..nn

180 181
· !aj naci~ metalno zaptivaju. Na 51. 237 je prikazan hOrizontalni presek 3 Na s1. 239, prikazan je izgled celienih sedmostubnih radijatora bez
c1anka hvenog radijatora s cilindricnom nazuvicom (n). nogu.
~elicr:i radijatori su prerna livenima vrlo laki (ako 10 kg/m2 grejne
povrsme) ~ z~og toga jevtini, manje su trajtli i ne smeju se upotrebiti za
parno greJanJe ztog opasnosti od korozije. Sastavljanje clanaka celicnih
radijatora vrsi se zavari-
vanj em u tvornici u sekci-
iama (obicno od 10 do 12
clanaka), a sekcije se spa-
jaju nazuvicama s navoji-
rna kao i liveni radijatori.
Pre-rna obliku radija- S1. 240 - Liveni niski
tori, kojih ima mnago vr- radijator
sta, razlikuju se po visini
(B, vidi s1. 235), sirini. (C),
debljini clanaka (D) i nji-
hovom broju, broju stubo-
va itd. Za niske prozorske
Sl. 236 - Nazuvica
radijatora
S1. 2~7 -:- Pr~~ek kroz parapete ani se prave u
lIvem radl]ator visini ad oko 30 em za
abiene prazarske para~ete
(~~ 80. em) aka 50 em, za ~i.se 0:ro 60 em, a za postavljanje pored unutar-
nJlh z~d~va ~ko 100 ~'. S~n~~ 1m se ~enja uglavnam od 14,0 ... 25,0 em,
mada :h Ima 1 mnogo fhnh 1 uZlh. DeblJina clanaka se krece-od 40 ... 70 mm
a broJ stubova od 1 ... 9.
Na s1. 238 prikazan je izgled livenih dvostubnih radiJ·atara, raznih
visina

A-B

81. 241 - Bolnicki liveni 81. 242 - Pljosnati radijator

radijator

Na s1. 240 vidi se nisIti devetostubni liveni radijator za postavljanje

ispod prozora s naroCito niskim parapetom.
Na s1. 241 je bolnicki radijator s vrlo glatkim i punim Clancima na
vecem razmaku radi lakog ciscenja i dezinfekeije.
Osim ovih koji se najvise primenjuju postoji jos i niz specijalnih ra-
dijatora. Taka ih iroa-sa naroCito malom sirinom clanaka (50 ... 60 mm),
za postavljanje na mestima gde, nema dovoljno prostora (npr. iza vrata)
(pljosnati radijator, s1. 242), limeni radijatari za vlsoke pritiske, zracni
pan,eli i dr,
Radijatori se postavljaju ill na nogama iIi na konsalama. Prvi imaju
krajnje clanke duze nego ostale, sa donjim krajel1'l: _u" o,?li1w nozica, Drugi
se pastavljaju na konsolama (81. 243), koje-se-uzida'ju":(najmanje dye 5), a
gornji dec radijatora se pridrZava ogrlieom (najmanje jedna), kao u tevnih
vQdava. Postavljanje na kansole je skuplje, ali je bolje, jer se radijatan
S1. 238 - LivEmi radijatorl (Ideal Standard) mogu postaviti i pre nego sto je pod zavrsen, a osim toga je i ciscenje
S1. 239 ...:.... Celicni
radij.atotri (TEP Celje) pada lakSe' jer noge ne smetaju,
182
183
 Konvektori su grejna tela novijeg datuma i predstavljaju kombi- jatora, ali s obzirom na manje troskove .ako m~~taZe i bo~~nja, ,:, nar~cito
zbog svog dopadljivog oblika konvektorl sve Vlse konkunsu radlJatonma,
naciju rebrastih cevi (grejaca) u kutiji ad lima (sl. 244).
mada ih ne mogu svugde zameniti.

PROZQR

81. 243 - Konsola 81. 244 - Uzidani konvektor

radijatora

Grejac G (51. 244 i 2,45) sastoji se od baterije cevi malog precnika 81. 246 - Prozorski kopvektori 81. 247 - Izgled konvektora
(15 ... 20 mm) sa zajednickim rebrima na vrlo malom odstojanju, zbog s priJdapcem (Buderus)
cega ima vrlo veliku grejnu povrsinu. Grejaci su obieno od bakra Hi
mesinga, a ima ih i ad celika. madan vazd~h ulazi odozdo, prolazi' kroz NaroCita vrsta konvektora su podni konvektori (»baseboard heating«),
(s1. 248 i 249), koji su po konstrukciji slieni obicnim konvektorima, a
imaju oblik podne daske. Postavljaju se o.bicno duz spoljnje~ zida, a. na
mestima gde nisu potrebni postavlja se drvena podna daska lStOg oblika.
Zbog male vi.sine i velike duzine raspodela, temperature po, visini je rav-
nomernija nego u obicnih konvektora i radijatora eije odavanje toplote
u
je izvesnoj meri koncentris'ano. Zbog toga je zagrevanje ,poda bol~\e 1
ovaj naein grejanja je vrlo pogodan za prostorije sa ~ladnlm 'po~o~llmu
81. 245 - Grejac konvektora (npr. zgrade bez podruma). Podni konvektori su prillcno nevldlJlvl, ne
zatizimaju prostor za namestaj i ne prljaju zavese.
~rejac i izlazi kroz zaluziju ili resetku iste velicine 1)a gornjem kraju
limene obloge. Kutija konvektora moze imati i poseban kanal za hladne
vazdusne prozorske struje i1i biti upustena u pod uz izloge koji dopiru do
poda (s1. 246).
Konvektori imaju izvesne prednosti u poredenju s radijatorima:
laksi su, elegantnijeg oblika (v. s1. 247) koji se vrlD dobro uskladuje
s modernom unutarnjom arhitekturom, lako se postavljaju, zbog malog
.precn~ka cevi imaju vrl0 malu zapremninu vode i zbog tOgJa vrlo' malu
mertnost (brzo se zagreju i brzo ohlade), a zahtevaju triput manju po-
1rosnju metala nego radijatnri. Zbog male inertnosti su, narocito pogudni
za prostorije koje se povremeno i kratko vreme upotrebljavaju ili ih
treba brzo zagrejati, kaa sto su sale za sednice, hoteli, robne kuce i sl,
Q':l
a mogu se upotrebljavati i u stanovima, skolama, bolnicama itd, Zbog
velike brzine vazduha i zatvorenog grejaca u kutiji od lima, prasina u
konvektorima ne sagoreva :i ne, ,prlja ·zidove· kaa u radijatora, i zbog ~-].
toga s~ za' njihovo zagrevanje moze upotrebiti i para iIi vrela voda ,i 81. 248 - Podni 81. Z49 - Ugao sabe s podnim
konvektor Iwnvektorom (E. Zorn Regensburg)
u onim prostorijama gde ana inace nije dozvoljena. Razume se da se
vremenom grejaei ipak naprase, zbog cega je potrebno da se zidovi ku-
tije mogu lako skinuti da bi se grejae i kutija pomocu usisivaca prasine Paneli su, kao sto je ranije receno, skrivena grejna t~lo:~ugrad~e~a u
povremeno ocistHi. Nabavna cena konvektora je zasad visa nego radi- konstruktivne delove tavanica iIi zidova. Sastoje se u na]VlSe sluca)~a

185
184
 o~ :evn~ zmija ra.;:l?ored~nih na velikoj povrsini i ugradenih ispod ta- Na 81. 255, se vidi presek kro'Z tavanicu s podnhn grejanjem. U
valllee, lspod poda III u zldu. Cevi su malog precnika C/J 1/2" do 3/4"
razmaku od oko 15 em, a spojevi se izvode zavarivanjem. . ' na podnog grejanja polagaIllje m~eze cevi je laks~ nego u plafonskog. QhO
se vrSi ili na gotovu t tavaIlicu u posebnom sloju betona debljine 5 . ~ . 6 em
koji 8e odvoji od tavanice -termoizolacionim sIojem, Hi se postavlja u
pritisnutu plocu pre njene izrade, sto je u prefabrikovanim tavanicama
lako izvesti jer se ploca i onako naknadno izliva .
.L
T"'
Sl. 250 - Tavanica 81. 251 - T,avanica s plafon-
s plafonskim grejanjem skim grejanjem i termoizola-
cijom

25g
Na ~~. ~.e prikazar: pres~k kroz tavanieu plafonskog grejanja, U S1. 254 - Grejne trake S1. 255 - Tavanica s podnim
ovog n~ema ~.etonska pIoea se lzvodi zajedno s tavanieom. Grejne eevi (Sunstrip) grejanjem
se polazu na zl.~anu ;nrezu kaja je usidrena u rebra tavaniee. Tezina place
sa eevnom z:XllJo~. lznosi 110 .. '. 130 kg/m2. Napominjemo",da u podnog grejanja pod treba da je takav da ne
Na s1..2Dl vldl se presek kroz tavanieu B mrezom grejnih eevi koja izoluje odavanje toplote ubetoniranih grejnih zmija i da ne puca pod
~e po~tavIJa. ~aknad~o, ,post? je tavanica vee izradena. Izmedu tavani~e uticajem toplote. Za ovu svrhu mogu 8e upot-rebiti sve vrste p'1oCioBl
1 ,~reze greJlllh eeVl postavl se termoizolacioni sloj od lakih ploca deb- (eementne, keramicne, fajansne, kamene), teraco, linoleum, gumeni pod,
l]lne 1 ... 2 em da se ne bi cela masivna tav~ica zagrevala, a zatim se parket. Ne treba upotrebljavati podove na bazi magnezijevih soli (ksilolit,
pI~on olepi specija1nim Iepom bUndit, dermas i s1.).
kO]l ne puca. Tezina lepa sa Na 81. 256 vidi se presek kroz zid sa eevnom zmijom i termoizola-
eevnom zmijom iznos1- 30 ... 50 donom plocom da se masa zida ne bi nepotrebno zagrevala. Na s1. :251
kg/m', vidi se presek kroz parapetni zi¢l Pfozor-a s metalnim panelom koji Ise
Na sl. 252 i 25~ suprika- sastoji od registra cevi koje su navarene na metalnu plocu. Toplota iz cevi
zani preseci kroz· tavanice s prenosi se na celu placu sprovodenjem, a odaje se od nje prostoriji zra-
plafonskim grejanjem male ceniem.'Ove place dobro iigledaju sarno ako su potpuno raYne, (v. i. s1. 258).
inercije. U prvom slucaju (si-
St 252 - Tav~ica.~ plafonskim greJamem stem »Stramax«) prikazane su
male merC1Je (118tramax~~) limene lamele (aluminijum ill
. . . " bakar) koje su spojene dodirom
~ greJmm ceVlrna ~a vecem razmaku, a ispod njih se nalazi nosaiS 'maltera
1 le~. U d~gon: (slsten: »Frenger«.) su aluminijumske ploee 60160 'em pri-
kopeane ,na greJne ceVl na raz.maku od 60 em ..8 unutrasnje strane ploca
nal~zl se toplotna - izolaeija, a
ploce se lako mogu pojedinacno
montirati.
81. 256 - Zid- S1. 257 - Zid- 81. 258 - Metalni panel
Na s1. 254 pr-ikazane su no -grejnnje no grejanje s
g~ejne trake (»Sunstrip«) od metalnim pane-
hma na Imji su navarene eevne lorn
zm~je. S gornje strane je ter- Kao grejna tela primenjuju se i elektricni paneli koji se obieno po-
mOlzolacioni sloj da bi se spre- stavljaju, Pci ,-visini i _zrace toplotu koso nadole. Ovi paneli se sastoje od
81. 253 - Tavanica s pla1o_t1~kirp grcjanjem eilo zracenje nagore. -Ovakve
male ihercije ()Frenger~j) , keramicne"pl6~e u kOju-je ugraden elektr. otpornik od zice. Temperatura
gr,ejr:e ,trake 'se vesaju iznad grejne povrsine j'e oko 250°C, a odavanje toplote (zracenjem SO%} iznosi'
d . , d ' ~" radmh mesta u industrijskim i oka 5 500 kcaJ/m'/h.
. r~glm zgra ama. ~bo~ pol.~zaJa eeVl bema mogucnosti- dOl 812 one zapraSe
1 Z og toga toplonosa Je obIeno para i1i vrela voda. Na mesUma gde se postavljaju radijatori, obieno ispod prozora, po-
stavljaju se paneli niske temperature (ako 70°C). Oni se sastoje ad eLiot-
186
187
 pornika u keramicnom ma'terijalu, koji su spolja oblozeni limom, a pozadi imaju tako uproscene) neupadljive i. c~ste oblike i razmere da ce to u
tennickom izolacijom. '
velikoj vecini prostorija biti lako mogueno. . .~
Osim ovih, na plafone' i zidove Se lepe elektrieni paneli u vidu ploea Radijatori se postavljaju :qajvise ispod proz?ra, u pro.zorskIm ,msama,
koje se sastoje od narocite lepenk~ pojacane platnoin ill gumom s elek- a .cia hi sto manje prostora zauzimali cesto se 1, na druglI~ m~shma po-
tricnim otpornikom i pozadi izolovane tennicki. Odavanje toplote. je 90Q/o t I '· '~e Da b,' kretanJ'e ~ vazduha oka greJnog tela bIlo sto~ slobad-
savJaJuums, ,,~ 1"
zracenjem, a temperatura grejne povrsine iznosi oko 30°C. nije i ciscenje radijatora ad prasine omoguce~o, ru~: treba da s11: sto p ll::~~
i dovoljno siroke i visoke. NasI. 259 se vidl r~dIJatar pos.tavlJen u nISI
- 2 Polozaj i postavljanje grejnih tela· sa zaobljenim gornJim i donjim delom radi lakseg, s~ruJan.Ja to?log vaz-
Najbolji polozaj grejnih tela je na mestu gde su zidovi najhladniji. duha i najmanjim dimenzijama kojih se treba dr~atI: .NaJ~~Jl razmak
Prema tome grejna tela treba postavljati, ukoliko nisu na tavanici iIi izmedu radijatora i zida iznosi 5 em. Na sl, 260 se Vim raOIJato: pro- :u
padu, duz spoljnih zidova, a narocito ispod prozora. Time se hladne struje zorskoj nisi. Najmanja cista .visina slobodnog ,prostora za ula~ak. 1 lzlaza.k
vazduha koje .se S}i>ustaju niz prozore i spoljne zidove suzbiju i ,dobija se vazduha (ispod i iznad radijatora) treba da Je 10 em, a bolJe J." ako Je
ravnomernija raspodela temperature u prostoriji. To Sil ujedno i mesta veca. Aka je spoljni zid tanji od 38 em bezusl?vn,? treba p:e.dvIdeh ter-
gde grejna tela najmanje ometaju raspored ostalog nameStaja, a narocito micku izolaciju lakim ploeama debljine 5 em, Inace su gUblCl toplote na
ako su u prozorskim nisama, Postavljanje grejnih tela na unutrurntiim tome mestu .nesrazmerno visoki.
zidovima znatno skracuje horizontalnu mrezu vodova i smanjuje opasnost TermotehniCki je najbo1je ako
od smrzavanja instalacije, ali nema pomenuta dobra svojstva centralnog prozorske daske uopste nema nego se
grejanja . strlija zagrejanog vazduha s.l~bodz:o
U nekim slucajevima, u visokim dvoranama s vise redova prozora, dize pored okana, Ako daska III pl~c~
da bi se savladale struje hladnog vazdpha, moraju se grejna tela postaviti potpuno pokriva radijator, tad<: u nJOJ
u vise redova, neposredno ispod prozora. Pri ovome treba paziti na izgled treba predvideti otvor s resetkom
(visoko i slobodno postavljeni radijatori smetaju oku i neprirodno izgle- (s1. 261). Sirina i duzina otvor~. mora
daju) i po mogucnosti postavljati grejna tela zaklonjeno od pogleda, sto odgovarati sirini i duzini radlJatora,
se moze postiCi upustanjem u zidove i zatvaranjem res~tkama ili sL Kako a slobodna povrsina resetke za prolaz
se tople struje vazduha dizu, gorniim redovima grejnih tela treba pob'iti vazduha treba da iznosi najmanje 2/3
gubitke sarno za 20, ' . 301l/0, 1z istih razloga u stepenistima se u prizemlju ukurme povrSine resetke. .
postavlja 501l/0 ukupne potrebne grejne povrsine, a Clruga polovina se Zalcloni. U slucaju da se lZ
rasporeduje prema broju spratova tako da na poslednjem bude svega estetskih ill drugih raZioga (npr. opa-
15 ... 20'1,. snost od' opekotina u kupatilima) ra- 81, 261 - Radijator pokirlven plocom
dijatori mor3:ju zakloniti, t,ada ovi, za-
kloni treba da budu tako lzradem da , ,
sto je mogucno manje ometaju odavanje toplote 1 da bude omogu~,eno
ciscenje ramjatora i W1utraSnjih povr:siz:,a i uglova. zakl?na, o~ prasme:
I najb61ji zakloni smanjuju ovo odavanJe I zbog toga Je,?-~J?olJe Izbegavatl
ih ali termotehnickl,pogresno izradeni mogu ga s?1anJltl 1 do te m;re"d,a
ndstanu velila gubici i grejanje postane ~~ren.tabllno, Na tabL 50 J~ pn-
kazano odavanje toplote prema vrsti i nacmu lzrade za~ona u ~~!?SU ?~.
potpuno slobodno postavljeni radijator (1000/0). 1z tablice se ~vl.dI znacaJ
~l sirine slobodnog prostora za strujanje va~duh~ (a, b, ~), polo~aJa O1,vo:a~
jihovog medusobnoO" odnosa i vrste predn)eg zlda. Kao sto se vIdl, smanJ:
. ~je odavanja toplot: moze ici i do 40%. 1z tablice se vidi da se odavanJe~
...l...----L
T
T a bI"lea 50 Odavanje toplote gre.inih tela pl'cma vrsti zaklona
S1. 259 - Radijaior u zidnoj nisi

t
S1. 260 - Radijator

II ~ {[, tt Itt It ~ ..
u prozoFskoj nisi VRSTA -iTO
Grejna tela'(a ovde se uglavnom misli na radijatore) mogu se posta- ZAKLO
NA Du_, OI-1b
viti vidljivo ili skriveno. Kad god je to mogucno njih treba i2 termotehnic-
kih i higijenskih razloga postavljati vidljivo i slobodno 'sa svih strana, jer je OTVOR! b=O,Bo.
0= 13 o~ 10 b=O,80
uom 4 8 10 4 8 1026221-18 c=1,5a
tada njihova odavanje toplote najvete i ciscenje lako. SadaSnji radijatori % 100 . 95 97 98 89 93 94 88 97 81 60··· 80 8S 110 100

188
189
 toplote pomocu zaklona moze i povecati (do 10 % ). Ono se postize pojacava-
njem brzine cirkulacije vazduha pomocu zaklona uz U:Slove da otvori za siru-
janje vazduha budu dovoljno sirolti (s1. 262). Ova pojava se -iskoriscuje i u
slucaju kad u 8uterenu radijatori moraju biti -postavljeni visoko (sl. 263).
Bez zaklona cirkulacija topiog vazduha vrsi se sarno u gornjem delu prosto-
rije, a pri njenom dnu
ostaje hladan vazduh \l
mirovanju. Zaklonom se
ceo vazduh U ovakvoj
prot)t.oriji prinudno do-
vodi do cirkulacije i na
taj naCin- se dobija rav-
nomernija raspodela
temperature.
Gubici koji -nasta- .
ju zbog zaklona moraju
S1. 262 - Radni 81. 263 - Visoko postavljeni
sto kao zaklon ,~radijatori
se nadoknaditi poveca-
radijatora njem 'grejne povrSine
radijatora. Time se na
troskove za izradu zaklona ~odaju i troskovi veCih radijatora i vece- po-
, trosnje, goriva.
Sami zakloni (kosturi) izraduju se najvise od drveta s res·ertk~a
ad drveta, zicnog pletiva, kovanog gvozda, cevi (horizontalnih i vertikal-
nih), trscanog pletiva itd. OSiID toga zakloni se prave i ad prirodnog ill
vestackog kamena, keramike (fajans, majolika, kaljevi, opeka) i njihovih
kombinacija s kovanim gvozaem, metalnim i drvenim resetkama Hi zicnlm
i trScanim pletivom. Sliena kao u kamina, ovi zakloni mogu se' umetnicki
obraditi i ne sarno uskladiti s unutarnjom arhitekturom nego mogu po-
stati i narociti dekorativni element prostorije.
Da bi se radijatori mogli cistitl od praSine, zakloni moraju biti taka
izradeni da se njihovi delovi lako mogu demontirati. To se obicno cini na
taj nacin da se prednja strana zaklona izradi u obliku vrata ili se pricvrsti
na okvir zaklona ili zid tako da se lako moze skinuti. Iskustvo govori 'da
se oni ni tada ne Ciste iznutra uredno, ali ako se zakloni ne mogU lako
skinuti tada se to nikad ne cini i njihova unutrasnjost postaje leglo ne-
cistoce.
Pri obradi zaklona ne smeju se izgubiti iz vida termotehnicka i higi-
jenska pitanja, i lzgled uredaja mora se uskladiti ---s njihovom funkcijom.
Zbog toga projektant,postrojenja za.grejanje -mora biti upq-znat s vrstom
zaklona koji -ce arhitekt projektovati da hi mogao pravilno odrediti veli-
cine grejnih· tela i dinienzionisati Citavo postrojenje,' a arhitekt mora od
njega dobiti definitivne dimenzlje pojedinih grejnih_ tela da bi mogao
izraditi detaljne nacrte zaklona. Zbog toga njihova saradnja mora poceti
rano i trajati do kraja projektovanja.
- 3 Odavanje toplote grejnih tela
Odavanje toplote grejnih tela vrsi se delom konvekcijom, a -delom
zracenjem, dok se odavanje sprovodenjem kao vrlo malo moze zanemariti.
U panela odavanje zracenjem U odnosu na odavanje konvekcijom mo?e
190
biti vrlo znacajno. Tako u plafonskog grejanja ono iznosi oko 90fJ /o,
a u podnog aka 400/0 od ukupnog odavanja toplote. U veCine radija-
tara udeo koji se·odaje konvekcijom iznosi oka 80 u/(I, a za udeo zracenjem
preostaje svega oko-2(JO/(I' (zbog toga je naziv-»radijato-r« netacan).
Odnos izmedu ovih naNna odavanja toplote zavisi od temperature
toplonose, oblika grejne povrsine, polozaja grejnih tela, zaklonjenosti grej-
nih povrsina, njihove glatko~.ti i boje. Grejne povrsine orijentisane prema
prostoriji viSe odaju toplotu zracenjem nego one koje su okrenute jedna
drugoj jer S,e zracenje medusobno ponistava._ Zbog toga zidni radijatori s
nwn~m povrninama i paneli vise zra8e toplotu nego visestubni sli~kij
radijatori, visoka grejna tela vise nego niska, a grejna tela parnog gre-
janja viSe nego vodnog. 1z istog razloga grejna tela ne treba postavljati
u uglovima prostorija Hi ih zaklanjati namestajem.
Ukupno odavanje toplote zavisi takode od niza faktora. Visa tem-
peratura toplonose utiCe na povecanje-odavanja toplote zracenjem i kon-
vekcijom, te prema tome. i na ukupno odavanje. Koeficijent prolaza
toplote kroz zid grejnog tela (k) koji karakterise odavanje toplote pojedinih
grejnih tela je u parnog grejanja niskog pritiska za 12 ... 15°/(1 yeti nego
u vodnog grejanja. Glatke cevne zmije imaju visi koeficijent nego ra-
dijatori, a konvektori visi 'nego rebraste cevi. Uski radijatori imaju visi
koeficijent nego siroki, a niski viSi nego visoki. Poslednja pojava tumaCi
se time da gornji deo radijatora dolazi u dodir s toplijim vazduhom, razlika
u te1l).permurama- t6plonose i sobnog vazduha je prema tome manja i
odavanje slabije, te je zbog toga i- ukupno (srednje) odavanje toplote
manje. Zbog toga vise, redova horizontalnih grejnih cevi (cevne zmije i
registri) odaju relativno manje toplote nego samo' jedna cev. Zbog me-
dusobnog ponistavanja zracenja koje se vrsi u srednjih Clanaka radi-
jatora, dok krajnji clanci slobodno zrace toplotu prostoriji, srednji koefi-
cijent odavanja toplote je veCi u radijat,ora s malim brojern Clanaka
nego u onih s velikim brojem. U konvektora, mectutirn, nema te pojave,
jer se relativna mali grejac nalazi pri dnu kUtije, a odavanje toplote raste
s visinom konvektora.
Bojenje grejnih 'povrsina radi lakSeg odrZavanja cistoce (pranja i
brisanja) i radi boljeg uskladivanja s ostalirn namestajern vrsi se lako-
virna otpornim na visirn temperaturarna, u raznirn bojama i tonovima.
U -pogledu na odavanje toplote, pro-
tivno ranijem misljenju sarna boja Tablica 51 - Odavanje toplote grejnih
j
ne igra skoro nikak.vu ulogu. Prema tela· prema -vrsti boje_
tome svejedno je da Ii ce grejna tela
biti obojena tamnom iIi svetlom
bojom. Medutim nije svejedno kojom
vrstom materijala (boje) ce grejne
povrnine biti obojene. Kao sto se iz
tablice 51 vidi aluminijeva i bron-
zana boja smanjuju odavanje toplote
za oko ,25'(\/(1 u odnosu na neobojen1:1
grejnu povrsinu, a neke hoje oda-
vanje toplote cak i povecavaju. Pre-
191
 ,

rna tome ce se, ukoliko postoji potreba da se grejne povrSin~ oboje bojom
koja smanjuje odavanje toplote, grejne povrSine morati povecati. %
Regulacija odavanja toplate grejnih tela vrsi se zbog toga sto se ¥,
spaljna temperatura na osnavu koje je izvrsen proracun celag postrajenja
u taku zime menja i sto je patrebno unutarnju temperaturu padesiti prema
spoljnaj, inace maze lako daCi do pregrevanja. Regulacija" se, kao sta je 'I
ral1lje pamenuta, maze vrsiti centralno, menjaju,Ci temperaturu toplonose ~
u kotlovima, i lokalno, menjajuci kolicinu toplonase u grejnim telilna,
Lokalno regulisanje na grejnim telima vrsi se pomotli regulacionih
ventila i regulacianih slavina. I u jednih i u drugih vrse se dva'regulisanja
iJ
adavanja toplate: prvo vrsi manter prilikom pustanja pastrojenja u pagan
podesavanjem na ravnomemo zagrevanje, a druga vrsi stanar pamocu
3. VETRENJE
rucice prema svojim zahtevima. ,i
,
Regulacioni ventil (s1. 264) ima suplje -vreteno u kojem se nalazi 3,1 OPSTI DEO
vijak: kojim monter menja duzinu vretena i na taj naNn menja maksimalni
protok kroz ventil. Stanar vrsi regulisanje protoka okretanjem tockica' IR S.11 Potreba vetrenja
prema svojim zelJama.
Kaa sto je ranije pokazano, vazduh u zatvorenim prastorijama kvari
se ~sled. raz~ih. uzr?ka. Sami !judi i zivotinje trose kiseonik, produkuju
uglJen-dlOksld, lzdaJu toplotu 1 vlagu (vidi tab1. 52) i paralelno 8 o~vim
, nastaju disanjem i
,'& isparavanjem putem
koze zadasi i plinovi
Tablica 52 - Proizvodnja CO2, vodene pare i toplote

kojima se zagaduje I
~~' ~~~e~~
,~
, Toplota
N AZ I V
,F vazduh. Osim avoga I. -~-----:'-
1 1 1 keal/h

~
;;;
otvorene svetiljke ta-
kane odaju toplotu i I
Covek pri rnhov~nju
Covek pri tdkorn radu
-I
II 20
36 I l~Z~ 100
400... 600
vlagu, a hodanjem i MJadie 16 40
'£
!
radom stvara se pra-
sina, pusenjem dim,
Dete
Konj
Blk I'
10
100 I 20
220
30
550
a obradivanjem rna- 175 450 550
t terijala u tvornicama
Krava 110 360 550
& Ovea 14 50
1 i radionicama nastaju SVUlja
81. 264 - Regulacioni radijatorsld
ventil
S1. 265 - Termostatni regulacioni
venti!
• 'l" razne vrste praSine,
cad i pIino-vi.
Petrolei. 1 norm. sveta
Irska . pee. 1 m 2
34
2,81 5
4000
36
'~
Kaljeva pee, 1 m2 600 ... 800
'1
Kad bi prosta-
rije u kojima zivimo
Radiiator, 1 m 2
Plafollsko grejanje, 1 m 2
I 400, .. 600
§ 35 ... 150
Na s1. 265 je prikazan izgled termostatnog regulacionog ventila koji bile hermeticki za- '---------_~~--'----..L-
i _ __
1
automatski podefulva protok vade kroz radijator prema zeljenoj tempe- tvarene u njima se
raturi koja se podesi na skali rueice. '::\ bez ;.'.estaCkog vet~:nja ne bi moglo ziveti. Kako to nije slucaj, cesto, a
~ p.arocl~a u prostonJama gde se ne, skuplja veei broj,ljudi (na primer u
{
stanovlm·a), nisu p~otre::mi .n~kakvi nar,ociti uredaji vee ani kOji sluze
iI za druge ,s,:rhe sluze uJedno 1 za vetrenJ.e (prozori, vrata, peCi).
, ~~dutll~ u p~astorijama gde istovremeno boravi velik broj .1judi
i (pozorls~ bl?skoPI, dvorane za razne priredbe itd.) ill gde se os-im toga
1I ~rema Pfl:~Odl upo~:e~e stva:aju zadasi i. dim (kavane, restorani i s1.), iIi -
¥de se vrSI rad kaJI Je skopcan s kvarenJem vazduha (tvornice, radionice
I 1 dr.)" patrebno je predvideti naracite uredaje za, vetrenje da bavljenje u
o:'im prosiorijama ne bi bila neugodno i da ne bi doslo do pasledica stet-
mh po zdravlje Ijucli koji borave u njima. '

192 I
1;
13 Grejanje 1 vetrenje 193
c
 Od svih gore \nabrojanih uzroka kvarenja vazduha u prostorijam.a Ako treha, na primer, da se izracuna potrehna kolicina svezeg vazduha za
gde se skupljaju Ijudi u velikom broju! glavni ~ s~oro jedini uzrok ~eu­ prostoriju u kojoj gore petroleumske svetiljke u jacini od 20 normalnih sveca tada je
godnom osecanju i drugim ~ sme~njama je povecanJe t~mp;::ature s lsto- 20 x 0,0028
q = 56 m 3 /cas
vremenirn povecanjem vlaznosh. Od~yanJe topl?te covecJeg ~ela p~d 7" -'
0,0014 - 0,0004
ovakvim okolnostima je otezano! tenmcka regulaClJa pokvarena I nastaJu
(0,0014 m3 je dozvoljena kolicina CO 2, 0,0004 koHCina CO 2 u svezem dovodnom vaz-
simptomi sHeni onima u suncanice. duhu, 0,0028 je koHCina CO 2 koju produkuje petroleumska svetiljica, vidl tab!, 52).
Kad su nepoznati izvori kvarenja vazduha (npr. broj ljudi) ill ih
3.12 Potrebne kolicine vazduha je tesko izraeunati! uzima se viSestruka izmena kubature prostorija na
, U prostorijama koje sluze za skupljanje veceg broja Ij~di, za _odre- l:as. Na tabl. 54 navedene su potrebne izmene vazduha na cas za l'azne
divanje potrebne. kolicine vazduha postoje empirijski podaci '(vidl tablicu ,vrste pl'Of>torija. " ,-
53 i 54). Promena vazduha u zatvorenim prostorijama zavisi od _velicine ovih
prostorija. Ako se visestruka kubatura svezeg vazduha mora uvesti u pro-
Tablica 53 - Potrcbna koliCina vazduha Tabliea 54 - Izmena vazduba storiju u kojoj borave Ijudi nastaju poteskoce zbog promaje. U prarhaje je
nR cas u prostorijam,a bitno da hladan vazduh izvesne brzine izaziva neugodnost jer kvari ter-
.~~~
micku regulaciju organizma. Topliji vazduh moze imati prilicno veliku
brzinu (vidi s1. 4) pa da se ne aseti kao neugodno strujanje, dok je vazduh
od 19° ugodan sarno aka 3e nepokretan. Prilikom vetrenja moze doCi do
slucaja da je potrebno veliku koliCinu vazduha za kratko vreme ubaciti u
prostoriju. Ako je vazduh u prostoriJi hladan uvesce se potreban vazduh
u toplom stanju i tada se jako strujanje ovog toplijeg vazduha nece osetiti
kao neugodno. Obrnuto, ako je prostorija vee pregrejana i uvadni -\-Tazduh
mora biti hladniji, tada se mora paziti da mu brzina bude sto manja (ispod
0,3 mis), a razlika temperatura da ne iznosi vise od 3°C aka hoce da se
izbegne promaja! neugadno osecanje i eventualne prehlade. Osim toga
prilikom razmestaja atvora treba naroCito paziti da struja vazduha ne
dolazi direktno na Ijude.

3.13 Raspodela pritisaka

Prostorije u zgradama sarno izuzetna Lrnaju istu iemperaturu kao

spoljni vazduh. Obieno je unutrasnji vazduh topliji nego spoljni. Kalm je
topliji vazduh specificno laksi nego hladan, to na granici gde oni dolaze u
dodir (tj. na_obimnim zidovima) doiazi do
strujanja i razlike u pritiscima.
Na s1. 266 predstavljen' je shematski
vertikalni presek jedne zatvorene prosto-
rije sa dva otvora A i B. Tel11:peratura va;l-
Za sve -druge s]u~ajeve gde postoje dru%i izvori k:v~r~nja v~duha duha u prostoriji tl sa spec. teZinom Yl
mora se potrebna koliCina vazduha izracunah. Za osnovu racuna uZIma se veea je nego temperatura spoljnjeg vazdu-
pravilo: kolicina §teinih sastojaka izvora kojima se kvari vazduh (~q ha t2 sa spec. tezinom Y2, tj. tl > t 2 • Pritisak
povecana koliCinom st~tnih ~astojaka dovodnog vazdu~a ~k,,) ~?r.a bIti na liniji N - N neka je p. Na donjem
jecli:1aka kolicini -Lih sastojaka odvodnog vazduha [dozvolJenoJ kolicIm (k j )]: otvoru B oba pritiska, tj. Pl i P2 povecavaju
se zbog teZine vazduha proporcionalno
K + qk, = q . k,. )ldaljenju h:
S1. 266 - Shema raspodele
pritisaka
Potrebna koliCina vazduha je tada:
p, = p -I- h y,
q
p, = p + h Y2

194 n' 195

Kako je topliji vazduh specifi6no laksi nego rJadan, tj. Y1 < Y2' to je
P2 > Pl' Zbog toga ,ce na, donjem otvoru hladan vazduh spolja ulaziti u , ~ko je t~ ~ t 2, tj. ako je spoljni vazduh topliji nego unutrasnji, tada
prostoriju. Na gornjem otvaru A Slika je obrnuta: . Je de]stv~. pnhsaka ob~nuto: na %orn)~ otvore topao spoljni vazduh ulaZl
u prostorl]U, a na donJe hladan lz1azl lZ prostorije napolje.
Pa P- h"'l1
I 2 3
P4 P- h"'l2

Kako je i ovde i'l < Y2 to je (zbog oduzimanja) Pa > P4 i zbog toga ce

topao vazduh na gornjem otvoru izlaziti iz prostorije, Tako dolazi do stal-
nog strujanja i izmene yazdul;ta, :§:ao sto pokazuju streliee na s1. 266,
~B~~g~ECN
I
r -r
3
-
1! 81. 269 - Raspodela ptitisaka pri otvorima raznih velicina

N + N
Akc ?1;l. otvor~ ,u donjeI?- _?elu prostorije veceg preseka nego gornji
(s1. ~.69-2)\ III ak? Je. ~uma sltmh otvora veca pri dnu nego pri vrhu pro-
stOrl.J e , deJstvo Je slieno kao ~a, s1. 267-2 i ne~tralna osa se spusta lspod
N
-,-,-r
N
sr~~me, do~ se u obrnutom slucaJu (s1. 269-3) dlze iznad sredme i raspodela
pntlsaka blva kao na. s1. 267-3.
S1. 267 - Raspodela pritisaka u .zagrejanoj prostoriji ~sto takQ ako se vatduh, pod pritiskom uvodi u prostorije pomocu
ven~~latora (s1. 270)~ ~oze n~utr_aln~ ~ona biti pomerena i ispod poda pro-
Na s1. 267-1 prikazan je shematski vertikalni presek prostorije s storIJe. U tome slucaJu povlsem pntlSak vlada u celoj prostqriji. Obrnuto,
otvorima u sredini. Fravae i velicina pritiska prikazani su strelicama, Veli-
ema pritiska proporcionalna je udaljenju od sredine i najveea je pri podu
i tavanici. U sredini prostorije nalazi se linija N - N na kojoj nema nika- E
kvih pritisaka i ona se naziva neutralnom zonom. Unutarnji povecani pri-
tisak zvacemo povisenim (natpri_tiskom), a smanjeni snizenim pritiskom
(potpritiskom). U prostorijama cija temperatura je visa od spoljne tempe-
rature poviseni pritisak nalazi se uvek iznad neutralne zone~ a snizeni ,
ispod nje.
Kako se na obimnim zidovima nalaze razni sitni otvori (pore u zido-
" /

virna, zazori prozora i vrata) koji su priblizno ravnomerno rasporedeni
po celoj visini prostorije, to, iako nema otvora u visini neutralne zone,
ipak je slika ista i neutralna zona nalazi se priblizno u sredini visine pro-
storije.
Kontrolisanje ovih pojava moze se izvrsiti pomocu svece. VidecemQ
da ce se plamen iznad polovine visine povijati napolje, a ispod neutralne
zone unutra, dok ce u sredini ostati nepokretan.
Ako se otvori spuste u blizinu poda (s1. 267-2) spustice se i neutr~a
zona, te ce u prostoriji preovladivati poviseni pritisak, a jedino pod i mali
delovi zidova stajace pod snizenim pritiskom. Obrnuta stika nastaje aka
- se otvori nalaze u blizini tavanice' (s1. 267-3). U
-','
N N prostoriji je. tada snizeni pritisak,
Neutralna zona moze se podiei i izvan pro-
""
II
storije (s1. 268) pomocu kanala kojim se isisava
vazduh. Neutralna zona nalazi se u oVom slucaju
na visini gornjeg :otvora kanala i cela prostorija
stoji pod snizenim pritiskom i vazduh tezi da
sa svih strana ude u prostoriju.
Sto je prostorija visa, pritisci se relativno
81. 26B - Neutralna povecavaju i prema tome strujanje ce biti inten-
zona iznad prostorije zivnije i provetravanje bolje.
-t_:3...D"_T-,T~-;L-+ ! -10"
1/
'/
1/
~.-1._.~
81. 270 - Neutralna zona
81. 271 Raspodela pritisaka
ispod prostorije u visespratnoj zgradi
~ko se vazd.uh yestackim putem isisava neutralna zona moze Be pomeriti
Iznad tavamce 1 ~ celoj prostoriji nastaje snizeni pritisak (s1 268).
N':l~ s~. 271 prikazan je she'matski presek kroz vi.~espratnu zgradu sa
s1epen~mm prostbrom i naznacenim temperaturama vazduha. Na zidu
E -. F 1 ~ - . B .. ra~podel~~ pritisaka je, prema ranije pokazanome, jasna.
Naglb kOSlh ImlJa .Je razlicit zbog razlicitih temperaturnih razlika (izmedu
tempe~~tur~ sob~ 1 temper,atll?'e spoljnJeg- yazduha ,razlika je 3~'' izmedu
stepemsta 1 ~po~Ja 15°, ~ .lz~~du soba· i stepenista takode 15°). 'Na zidu
C - D. komb::nuJ~ se pnilSCl 1 raspodela postaje kao sto se vidi na slieL!
Jasr:o Je da Je pn dnu s~e?enist~ snrleni pritisak, r ako je u prostoriji i
sr::est7na, nn primer, kuhm]3, da ce zadah iz kuhinje biti usisavan u stepc-
mste 1 od_~tle u sve prostorije iznad neutralne zone stepenista a najvise
u prostorl]U IV. ' j

196
197
 Ako se u stepenistu otvori neki prozor iznad neutralne zone, ova se Sad~~ina ,v?de u konstrukcijama Cini Dve nepropusnim. Boje prema
pomera na gore i usisavanje u donjim delovima je jos vece a ako se otvore
ulazna vrata neutralna zona se spusta i usisavanje se smanjuje.
propustlJlVOS~l l?U
ovim redorn: krecne, tutkalne, uljane (koje skoro uop-
ste ne pI'opustaJu vazduh).
Razume se da je raspodela pritiska obrnuta leU kad je i razlika u
temperaturama vazduha obrnuta. Tada se vrsi usisavanje iz gornjih pro-
storija. u donje. Tablica 55 - Infiltracija vazduha kroz konstrukcije

VRSTA KONSTRUKCIJE P.ropulitanje Odn~s prema I

3.2 PRIRODNO VETRENJE
I vazduha Ileus I • krec. lepu
--I
Pod prirodnim vetrenjem podrazumeva se izmena vazduha koja na-
staje sarno uf>led razlike u temperaturama spoljnjeg i unutrasnjeg vazduha
Zazor ispod vrata IOOf5 mm-·--- I 54000 4500
Prorez Za traku na zastornoj kutiji 25/10 mm 2720 226
i ~sled vetra, Ovakvo vetrenje je zavisno od temperaturne razlike i jacine Drveni zid d = 10 em i 1100
vetra, te je zbog toga nepouzdano, a u nekim slucajevima i bez ikakvog Krev s falcovanim crepom i 720
dejstva. Kljncaoniea . 594 50
Kr0V: s objcnim erepom (dvostruko pokri~
U prirodno vetrenje se racuna: vanle) . 340
Infiltracija, Drveni zjd d = 12,5 em 330 27,S
Prozorsko vetrenje i 2id od opeke 38 em 280 23,4
Vetrenje kroz okna. Pokrivac od azb. eemenlfi iU erep na drve~
noj oplati , 156
Krecni Jep 25 mm
3.21 Infiltracija
I
, Krecni lep 25 mm okrecen dvaput
140
12
I ProduZeni lep s trskom 8,5
! Sljakobeton 5.5
Infiltracijom se naziva izmena vazduha koja s,e vrsi i pored zatvo- , Opeka d = 6.5 em 4,25
renih prozora i vrata. Do izmene dolazi usled razlike u pritiscima, a ova Rabie 40 mm 2.75
nastaje bilo zbog razlike u temperaturama spoljnjeg i unutrasnjeg vaz- Borovina 1
Zid od opeke bez maltera 38 em 0,75
duha, bilo zbog vetra. Izmena se vI'si kroz pore i s,upljine u zidovima i Beton 0,26
l'azne otvore i zazore na prozorima, vraUma 'i drugim konstruktivnim de- Pelicar 0,12
lovima. Klinker glaziran 0.0
Ispitivanjem je utvrdeno da je skoro sav gradevinski materijal poro- I
zan i da propusta vazduh. J acina propustanja zavisi od pritisaka i tempe-
rature vazduha, od debljine sloja -i vrste materijala. Medutim, merenjem
jaCine ovog propustanja ustanovljeno je da ona iznosi vl'lo male vrednosti. Propu~tanje kroz. z.azor~ prozora,. ,;rata i drugih konstrukcija iznosi
Tako, na primer, kvadratni metal' opecnog zida debljine 38 cm, pri pri- daleko ve:e .vred!lO?!l l~ pn nepovolJmm prilikama" narocito ,pri jakorn
tisku vrlo jakog vetl'a jacine 15 mis, pri temperaturi od _20°C pl'opusta vetru, moze l~netl ":ls;struku kubaturu prostorije i biti vrlo netigodno, Tu
svega 0,0085 rns (8,5 1) vazduha na cas. Za prostoriju norrnalne velicine dolaze u obzu: sp?Jmc~. oko prozorskih okvira i izmedu krila, pukotine
4,0 . 5,0 ' 3,OO'm (60 rnS), s povrsinom spoljnjeg~zida 5,0 ' 3,0 = 15,0 m 2 o~o dop~ozo~nika ;- kU~lJe ~a zast~r, nedovoljno malterom ispunjene spaj-
iznosi izmena vazduha usled propustanja 0,127 mills, sio cini svega ~lce u zldovuna, suplJrne 1 'otvorl u meduspratnim i drugim konstrukci-
Jama.
_1_ deo kubature vazduha na cas.
500 Regulisanje ove promene vazduha je nemogucno. Ono zavisi od
Na tablici 55 prikazano je propustanje nekih konstrukcija po 1 m 2 vrst~ konstrukcije i njihove izrade. Na tablici 55 vidi se kolike vred-
u litrama vazduha na cas pri razEci pritiska od 1 mm vodenog stuba (tj. . nosh dostiz':1 pojedini otvori. Tako' kljucaonica propusta 50 puta toliko
4,0 m/s). 1z tablice se vidi da glavni atpor proptlstanju daje lep, nar<?Cito . vazd1.lha kohko propusta 1 m2 okrecenog krecnog lepa deblj. ,25 mm, Pro-
ako je brizljivo izraden i bez pukotina. Krecenjem se smanjuje propu- rez za, gurtnu kutije zastora, veliCine 25 . 10 mm propusta oko 230 a
stanje na 1/12 vrednosti. Dodatak cementa takode smanjuje propustanje. zazo.r lspod vrata 4500 puta koliko propusta okreceni -lep. '
Sto se tice, krovnill.pokrivttca _vidi se da najgore stoji falcovani crep. Mnogo . -Iz graf!k~na na s1. 272 vidi se koUko vazduha u mS/cas na 1 m spoj-
je bolje dvostruko pokrivanfe -obicnim crepom, a jos bolje ako Be pokrivac mce p~o~JustaJu -razne konstrqkcije prazora u zavisnosti ad brzine vetra,
stavlja na ~rvenu oplatu. 1z tablice se- vidi koliku ogromnu vainost iroa Gvo~demm pr~zorima se pr~:n~ grafikonu smatraju prozari starijeg tipa·'
dobra ispunjavanje spojnica u zidu od opeke. Dok ovakav zid bez maltera od livenog gvozda, a pod cehcmma se mogu uzeti i aluminijumski i drugi
propusta svega 0,75 lieas, (teoretska vrednost), dotle zidan u malteru pro- metalni prozori preciznije izrade.
pusta 280 1/cas, tj. 380 puta vise. Celokupna razlika otpada na propustanje Kao, sto se iz. grafi~ona .v~di, na 1 m spojnice drvenog spojenog pro-
kl'oZ spojnice. zora na Jednom zldu pn brzml vetra od oko 6 rnJs _prolazi oko 3,ms vaz:,,"

198
199
 TehniCkim merama mogio bi se uciniti da se vetrenje infiltracijom
duha na cas. Trokrilni spojeni prozor s jednim cvrstim stupcem (s1. 273) svede na nulu. Ova bi bilo ne samo neekonomicno nego i stetno po' zdravlje
. ima duzinu spojnica Ijudi, jer se ovakvim vetrenjem - u granicama koje BU obelezene dobrirri
konstrukcijama i solidnorn izradom - asigurava obnavljanje potrebnag
5 . 1,60 + 2 . 1,50 = 1],0 m. vazduha bez ikakvih naroCitih uredaja.
, . (40 50· 30 = 60 m') sa dva takva
Za prostoriju iz proslog pnmera 3' ~ 66
!l/h t'j jedanput kubatura
3.22 Prozorsko vetrenje
prozora iznosi prolaz vazduha 2 . 11· . --: m .. , . Vtaju 5 5 m3/h po
prostorije na cas. 'pri brzini od 10 m/s Ish prozon propus ,
Kao sto je receno, za prostorije. u kojima boravi malo Ijudi ill nema
narocitih izvora kvarenja vazduha -nisu potrebni narociti uredaji za vert:re-
nje nego je dovoljno vetrenje infiltracijom i vetrenje kroz prozore.
Ako uzmemo prosioriju iz prosiog primera sa dimenzijama 5,0 . 4,0 .
. 30 m (V = 60,0 ,mS) i pretpostavkom da u njoj &'1alno borave tri odrasla
lich za koje je potrebno po 20,0 m S vazduha (vidi str. 5) vidimo da je celu '
kubaturu vazduha potrebno obnavijati svakog casa. Prema podatku na'
str. 200 vidimo da se vetrenjem infiltracijom, tj. pri zatvorenim prozorima
i vratima obnova vazduha. vrSi jedanput za vreme od 1 casa. To bi bilo
dovoljno za gornja; tri ilca,
Prema _ranijim izlaganjima vidi se da je ovo obnavljanje u vezi s
razlikom temperatura i brzinom kretanja vazduha, Kad se ova razlika
smanji, tj. karl nastupi toplije vreme obnova kroz pore i pukotine se sma-
nji, ali se tada vee mogu otvarati prozori i mi taj naNn postlei potrebna
4 5 5 obnova vazduha.
1 Z 3 Vetrenje kroz prozore ima svoje dobre i rdave strane. Pored jedno-
INF ILTRAC.IJA VAze.
8RZ~NA VETRA m/s stavnog rukovanja i jevtinoce uredaja, otvaranjem prozora mogucna je
m3/h PO 1m SPOJNICE
brza obnova vazduha, narocito pri vecoj razlici temperatura i vetru. To:
81. Z,.t - Infiltracija l~roz prozore jy ujedno i rdava _strana jer se pri hla,dnom vremenu ova
obnova ~e maze vrSiti za'vreme dok Ijudi borave u -pro-
1 m spojnice, tj. ukupno 2 . 11 . 5,5 = 121 mS/h, a t~ storiji bez stete po njihovo zdravlje. Medutim, avo vetre-

{O[O
t--- 150 I
je dvostruka izmena vazduha na cas. Ovo su p~da~l
za solidno izradene prozore. U rdavih a ~ak':lh. Je
vise _ izmena je daleko veea i zbog to~a Je zlIn~ ~
takvom slucaju pri jakom vetru nemogucno zagreJatl
nje moze se upotrebiti j za prostarije s'veeim brojem ljudi
aka se zimi prostorije mogu isprazniti za vreme vetrenja.
Tako se u skolama ovakvo vetrenje pokazalo kao dovoljno,
jer se za vreme pauza izmedu casova snaznim i kratkim
vetrenjern (nekoliko min uta) moze izvrsiti potrebna obno-
I prostorije. . v' •
va vazduha. Stalno vetrenje zimi nije mogueno kroz pro-
1z svega ovoga maze se zaklJ~ptl da J~ potrebno zore bez narocitih uredaja, jer hladna struja vazduha
osim na vrstu konstrukcije narocltu pa~nJ~ obratltl
v

S1. 273 - Shema moze biti stetna po zdravlje naroNto onih koji se nalaze
prozora d bru i sohdnu izradu svih konstrukttvmh delova, u 'blizini prozora. S1. 274 - She-
na a ", , t _ treba da rna ptozora sa
.er avi uticu na propustanje. Prozan - a to Vazl ~ za vra a .. d-
I za vetrenje pomoeu prozora potrebno je pravilno srednjim ok-. '
~udu ad najboljeg materijala, da lzrada bu~e pr:clzna , r~~~P~~~~~~ ~UOj~ rUkovanje. Bolje je zimi otvoriti za kratko vreme sve pro- nom
sto je mogucno manje, a kako se propustan]e rtacuna? l' . J'edan v~liki zbre nego za duze vreme manji broj. Za' kratko vreme
nica, potrebno je da t;m? budu s~? lrrace. Prema orne, 0 Je Je
v

obavi se potpuna izmena vazduha, a da se pri tome nagomilana toplota

prozor nego dva manJa lste povrsm e. . . t . pukotine
Uzevsi u obzir i vetrenje kroz pore I kroz ra~ne ~ ~orc; 1: i nor-
racuna se, da se izmena vazduha u zgradama n?rma ne a voce 1 p~._,, __, v
-a dugim. hladenjem se qduzima toplota narocito poda '1 donjih delova
nalnim p'dlikama vrsi jedanput za vreme ad ]edno~ casa.. .
bvo obnavljanje se povecava s jaCino~ vetr,: 1 pove~anJe~ tempe-
raturnih razlika, Zimi, u :alozen~m proSiorlr~atat>;:~mpe~l~iaj ~~~~ad~~t:~
leti i u prelazno doba moze svestI na nu. u. s . vol'-
ad'velikog je uticaja. Prostorije koje su lzloze~e vetru U ddalekli n~ 'e~
v
u zidovima, podovima -i drugim predmetima ne izgubi. Otva,:canjem, malog
broja prozora ,ili samo pojedinih krila obnova vazduha se vrsi polagano,
zldova. .
Otvaranjem okna koje se nalazi po sredini prozora (s1. 274) ne po-
stize se nikakav efekt, jer se sredina prozora nalazi u podrucju neutralne
zone. 1z istih razloga nije dobro otvarati klizni prozor na nacin prikazan

na s1. 275-1. I
nijem polozaju Sll nego one koje nisu, ili su zast!eene .zgra arna 1 ec.
201
20()
 Mnago bolje dejstvo postize se nakretnim krilima na gornjem .del~
Osim u osnovama potrebno je da se i prilikom projektovanja blo-
prozora (s1. 275-2). Otvaranjem ovih krila .clize se neut~~lna zona,. smzem kava, pa i citavih gradskih cetvrti obrati paznja na mogucnost poprecnog
1 2 pntlsak nastaJ€ u do-
provetravanja. U zatvo-
......"-':."-'=,-,'~''...~.,.. '::~: N E;::""~'-: ;".,. ':/;' N ~{~~je ~el~~~aot~~~~ renim blokovima, naro-
'/ ~V!>-·--·-·-. -
dolazi hladniji vaz- cito s malim zatvore-
N
duh u prostoriju. 0-

':.<~
vaj isti efekt postigao
bi se i otvaranjem 0": ' . .•. '
bicnih gornjih krila, k"
,{
sarno je rukovanje 0-

3
virna nezgodnije ne-
go nakretnim krili- i
rna,
Otvaranjem ce-
i
N log prozora (51. 275-3)
'j p05tavljanjern kriJa 81. 277 - Pcovetravanje tri stana na jednom 8L 278 - Zatvoreni blok
kliznih prozora po stepen.iStu. zgrada
sredini otvora (sl. 275
-4) postize se najboljj
efekt. Neutralna _zona nim dvoristima (s1. 278) provetravanje je nemogucno i pored osnove po-
81. 275 - Vetrenje raznim prozorima ostaje na Svom€ rne- godne za ovu svrhu. Zbog razlike u temperaturama nastale usled razli-
stu, topao poltvareni Cite insolacije postoje, istina, i ovde strujanja, ali BU nedovoljna za ostva-
vazduh iz1azi pri vrhu, a hladan spoljni vazduh ulazi pri donjem delu renje snaine izmene vazduha. Pored drugih rd'avih svojstava i to je jedan
prozora u prostoriju. razlog za izbegavanje zatvorenih blokova ~ izgradnji gradova.
Specijalnim konstrukcijama mogu se. rdave strane prozorskog ve-
trenja popraviti. Na 51. 276 prikazana je jedna takva konstrukcija u vezi
3.23 Vetrenje kroz okna
sa centralnim grejanjem. Kao sto se na slid vidi, otva-
ranjem gornjtg nakretnog krila nastaje strujanje spo1j- VetrEmje zatvorenih prostorija kroz otvore u zidovima, prema ra-
njeg hladnog vazduha izmedu donjih krila nadole, gde nije izlozenome, utollko je iuteuzivnije ukoliko je razlika izmedu spoljne
kroz resetku hladan vazduh nailazi na grejnu povrsinu i unutrasnje temperature veta i
fl
gde se zagreva, a pokvareni topli vazduh izlazi >napolje ukoliko je h vece (sl. 279), Ovaj II
razmak moze se 'Povecati i vetrenje I I
preko nakretnog krila. Na taj naNn je glavni nedosta-
tak prozorskog vetrenja popravljen, odnosno otk1onjen.
pojacati pomocu vertikalnih ka-
nala koje cemo zvati okna (s1. 280). ' ; ~;
Hladan vazduh ~e zagreva na radijatorima i ne struji na 1z raznih razloga donje okno koje
one koji se nalaze u blizini prozora. Takvim i slicnim dovodi vazduh spolja, izostavlja se ,:,:
konstrukcijama moze se postiCi da se kroz prozore vrSi i gradi se sarno gornje odvodno
okno. U tome slucaju ne vodi se .. ".
i trajno vetrenje sto je obicnim prozorima nemogucno. ,racuna 0 dovodenju yazduha iIi se
Da bi vetrenje pomoeu prozora bilo snazno i krat- oslanja na dovodenje vazduha in- J:L
ko potrebno je' s,.voriti promaju dvo5tranim vetr'enjern. filtracijom, odnosno otvaranjem· '7:1
II
tj. otvaranjem ot10ra na suprotnim stranama prosto- vrata i prozora, ana taj naNn nije
SL 276 - Spe-
cijalni prozor rije. Zbog toga "pri projektovanju zgrada treha obra- obezbeden trajan pritok· dobrog
titi paznju na moguenost ostvarenja ovakvog poprec- vazduha. Tako se maze desiti da 8l. 27& _., Pre- '.'::H. 280'''-'- Presek pro.-
nag vetrenja. Na osnovi (s1. 277) stanovi br. 1 i 3 tako umesto svezeg vazduha u prostori- sek prostorije s si9rije s ok~ima
su projektovani da je ovakvo vetrenje omoguceno (strelice), dok je u st~na otvorima u
ju ude vazduh iz kuhinja, kupatila, zidu
hr. 2 nemogucno. U uzidanih zgrada s viSe stanova na jednom stepemstu nuzruka' itd. Uopste u svih vrsta
cesto je poprecno provetravanje tesko ostvariti. Zbog toga je bolje tak.ve vetre~ja vrlo j7 vazno da se isto:rre?1eno vodi racuna kako 0 odvodenj,u
05nove izhegavati. tako 1 dovodenJu vazduha. Tako Je 1 u vetrenju kroz olma potrebno p6-

202
203

brinuti se i za dovod svezeg vazduha i1i sp~lja iii iz nek~ ~ruge pogodne
prostorije u zgradi (npr. iz st~peniSta, hodmka, predsoblJa ltd.).
81. 231 - Ventilacioni kanali S1. 282 - NozicB. ven-
u V;iSespratnoj zgradi tilacionog kanala
s pregradom
Za vetrenJe unutrasnjih prostonja bez prozora praksa je pokazala
da su davodni spoIjni kanab 1 okna ne sarno nepotrebni, nego i stetnLi)
Kako su unutrasnje prostorije najcesce kupa-
1__ tiia i zahodi u stambenim zgradama, pokazalo
se da je zimi dovod ~ladnog..spoljn.og vaz~uha
=- tako znazan da postaJe neprlJatan 1 stanan ga
na bilo koji naCin ·zatvaraju. Da bi S6! obezbedio
{RESETKA
dovod vazduha u ovakve prostorije potrebno je
Da vratim'a predvideti prorez sirine 2 cm po ce-
loj sirini vrata, ili za toliko smanjiti yi?inu kri~
la sa zazorom pri podu. U tome slucaJu dolazl
zagrejani vazduh iz susednih prostorija, sto se
pokazalo kao dovoljno i dobro. '
2
300-500 cm ' U viSespratnim zgradama svaka prostorija
2 dijatora gdese zagrejava na sobnu temperaturu. Pomocu
m'~140Cm2 mora imati svoj kanal (preseka2 180 cm za ope-
~ f-
ku a za glatke zidove 150 cm ) koji pocinje u
t.9c_m bli'zini 'plafona gde se postavlja resetka na ot-
voru (s1. 281). Priklj'uCivanje prostorija raznih
spratova i stanova na. i~ti kanaU~azvalo, bi, kao
i u dimnjaku, poremecaJ u vetrenJu, a OSlm toga
i vrIo neprijatnu zvueDu komunikaciju. ~v~ ~71~
I
sedne prostorije istog stana se ,f!.10gu pnklJucltl
na isti kanal ali treba postavltI pregradu (s1.
282) da bi s~ onemogucilo direktno str~j~nje
medu prostorijama, a osim toga treba VOdltl 1'a-
S1. 283 - Sabirni ventila- euna i 0 potrebnom povecanju dimenzija kanala.
cioni kana! (Shunt) ~ k
Na otvor kanala postavlja se reset a koJa
'
mora
imati cistu povrsinu preseka samog kanala i treba da se moze regulisati,
- - ' ) Ne;acki DIN 18017 je zbog toga morao biti povucen i izmenjen,
204
Kao kanali za vetrenje mogu se upotrebiti i dimnjaci tipa Shunt
(s1.- 283) (vidi i s1. 63). Njihova primena je pogodnf!. za visoke zgrade iz
istih razloga iz kojih se primenjuju kao dimnjaci, jer zahtevaju znatno
manje prostora nego sto bi -to bilo s velikim brojem posebnih kanala.
Prikljucni kana1 poCinje u blizini tavanice i uliva se u sabirni na sledecern
visem spratu, ispod ventilacionog otvora toga sprata. U ovoj konstrukciji
zvucna komunikacija medu spratO'vima postoji ali je podnosljiva.
Za razliku od ovakvog dimnjaka, na sabirni ventilacioni kanal mogu
se prikljuCiti dye prostorije istog sprata, ali izlCJ.zni otvori moraju biti po-
mereni po visini za najrnanje 25 cm,
0'
Tablica 56 - Broj prikljucaka na sabirni ventUacioni kanal
I KGd,"a vhina kanab u m i '" 1-0 10 ... 15 II'~I
,Najveti broj 300 cm~ 5 6 I 1
prildjueaka na 400 cm2 8 9 I 10
I
I presek e kanala 500 croll 10 ~~ __i_~~
Presek sabirnog kanala je kvadrat iIi pravougaonik s odnosom strana
S ~ 3/4 d, povrSL'1e 300 ... 500 cm 2 • Prikljucni kanal je povr.sine ~- 140 cm2 ,
a manja strana treba da ima sirinu najmanje gem. Dozvoljeni broj
prikljucaka prema korisnoj visini kanala (od najnizeg prikljucka do usea
nad krovom) i povrsini preseka naveden je na tabI. 56. Deo kanala u ta-
vanu i drugim hladnim prostorijama i iznad krova treba da bude toplot-
no izolovan izolacione vrednosti e = 38 em opeke. Resetke moraju biti
neposredno ispod tavaniee, treba da se mogu regulisati i zatvoriti, ali ne .
potpuno nego ptiguSiti do najviSe 25 cm2 ,' a slobodni presek treba da je
~ 180 cm 2 •
Ako se vazduh uzima spolja postoji u zimsko doba opasnost od pro-
maje. Da bi se ova uklonila potrebno je svezi vazduh pri ulazu zagre-
jati priblizno do sobne temperature. To se moze postiei
na vise nacina. Na 81. 284 prikazan je presek kroz otvor
na prozorskom parapetu. Vazduh spolja prolazi prvo
kroz mrezu (1) koja-sprecava ulazenje insekata i drugih
krupnijih otpadaka koje nosi vazduh i prolazi pored ra-
L
priklopca 2' regulise se jacina pritoka svezeg vazduha.
Priklopac 3 ::iluzi samo za ciscenje. Snabdevanje svezim
vazduhom' na ovakav naein mogucno je sarno pri een-
tralnom grejanju, i to sa zaklonjenim radijatorima, ina-
ee. hladan vazduh prolazi ispod radijatora, ne zagreje
se i izaziva promaju. Trajno i ravnomerno vetrenje
ovim primitivnim nacinom mogucno je sarno u naroCito
S1. 284 - Radi-
povoljnim prilikama. Vetar moze izazvati isisavanje, jator sa zaklo-
dakle obrnuti pra:vac'strujanja, re:gtilisanje je teska, nom i otvorom
narocito s priklopcima koji ne zatvaraju dobro, a' ru- u zldu'
kovanje je nezgodno i cesto se zaboravlja, Pri hladnom
vremenu zagrevanje cesto nije dovoljno, a grejanje moze biti sarno parno
zbog opasnosti smrzavanja. Pored toga vetrom se unosi prasina i cad, pro·,
stor iza radijatora tesko je eistiti i zbog toga se to obieno i ne .. Cini. Osim'
205
svega ulicna buka prolazi kroz ove otvore i ovakav nacin ~je za prost?*"
rije u kojima se traii mir, nego sarno za sporedne prostonJe kao kuhl-
nje, praonice i s1.
U skandinavskirn zernljama
se za dovod spoljnog vazduha
primenjuju venUti ill usiti pri~
klopci pri dnu prozora (s1. 285)
Hi u parapetu ispod prozota
(s1. 280), U prvorne se reguli-
sanje vrsi pomeranjem 1etve sa
zasecima (L) eime se kruzni ot-
vori U okviru unutrasnjeg kri-
1a delimieno ill potpuno otva-
raju iIi zatvaraju. Vazduh pro~
lazeei izmedu prozorskih krila
se delirnicno zagreje. U drugom
slucaju se ispod prozora gradi
kanal od eelicnog lima sirine
51. 285 - Prozorski ventil za dovod 40 em, visine 2 em, a otvor se
vazduha zatvara priklopcem obrtanjem
rueice."
Pri uzimanju vazduha iz neke prostorije u kojoj vazduh nije za-
gaden obieno ne postoji opasnost od promaje jer je vazduh vee zagrejan
gasenja _pIamena usled vetra iIi drugih uzroka. Uopste stetno dejstvo
vetra u ovim uredajima nije iskIjucena. Ovakvi se uredaji sa grejanjem
vazduha, smatraju zastarelim, i gde-
god je magucno umesto grejanja ':;Y
upotrebljavaju se ventilatari.
-1 Dimenzionisanje
akana
Odnos izmedu brzine vazduha
u kana1ul povrsine preseka kanala i
kolicine vazduha izrazen je obrascem S1. 287 - Radijator pri dnu
ventilacionog kanala
q = 3600 Aw (rn'/h)
gde je q - protok vazduha (rn'/h)
A - presek kanala (rn')
w - brzina vazdu.ha u kanalu (m/s).
Tablica. 57 - Brzine vazduha u kanalima
I
I~
Temperaturna razlika Ii - le-·----- 1
! 1° i 5° I 6 I 7° I 8° I 9°
1
9

•• _ - -
1100 1110 ! 12 I 13° i 14°- -1150
0
I 20°
----
u dovoljnoj meri. Ovde ,se medutim mora obratiti paznja na prilike pod I 4 ,
0.190,4310,47 05010,5410571060i063 066 069 0711°73 087
kojima stoji vazduh u tOj pro~ ,
1 5 0,20 0,49 0,54 0,58 10,62 0,66 0,70 0,73 0,76 0,79 0,82 0,85 1.00
storiji u pogledu pritisaka. Akc
1 6 0,25 0,55 0,60 0,65 I 0,70 0,74 1- 0,78 0,82 0,85 0,89 0,92 0,95 1,10,
se, na primer, za to upotrebj
stepeniSte ill neko okno u 1\0- 7
,0,27 0,60 0,66 0,71 0'7~ 0,81 0,85 0,89 0,93 0,97 1.01 1,04 11,21 I
jem vlada sniZeni pritisak, de 8 0
1 ,29 0,65 0,71 0,71 0,82 0,87 0,92 0,96 1,01 1.05 1,09 1,13 1.31
potrebnog pritiska vazduha ne~
ce doCi nego ce vazduh strujatj 9 . 0,31 0.70 0,76 0,82 0,88 1 0,93 0,98 1,03 1,08 1,12 l,16 1.20 1,40
u obmutom pravcu i pritocni 10 0,33 0,14 0,81 1
' 0,87 0,93 1 0,99 1.04 1.09 1.14 1,19 1,23 1,27 1,49
CA kanal nece sluziti svojoj svrsL , 1
II 0,35 0,78 0,85 0,92 0,98 1 1,04 1,10 1.15 1,20 1,2511,30 1
11.34 1.56
Vetrenje kroz okna i kana~ 12 0,31 0,82 9,89 0,96 1,03' 1,09 1,15 1,21 1,26 1,3211.36 1,41 .1.64
S1. 286 - Prozorski ventilacioni kanal
Ie zavisno je od razlike tempe-
s prik10pcem .ratura, Pri hladnoin vremenu 13 0,38 0.85 0,93 1,01 1,08 1,14 1,20 q6 1,32 1,38- 1.43 1,47 1,71
ova razlika je dovoljno velika. 14 0,40 0. 89 1 0,97 1,05 1,12 1.19 1.25 1,32 1,38 1 1,78
_ U prelazno vreme razlika jE 1

mala, a kad se spusti ispod 5°C izmena vazduha je nedovoljna i vetrenje 15 0,41 0,92 11.01 1,09 1,16 1,23 1,30 1.36 1.43 :::: I:::: I:::: 1,86
kroz ove kanale prestaje d:a dejstvuje. Medutim, ·tada se vee mogu pro-
zori ddati duze vreme atvoreni i na taj nacin moze se obezbediti potreb:--
16 0,43 0, 95 1 1,04 1.13 1,20 1 1,27 1.34 1,41 1,47 1 -
1. 54 1 1,60 1,65 1,92 i
17 0,44 98 1,17 1,24 1,32 1.38 1,45 1,52 1,58 1,65 1,71 1.99
na 'izmena vazduha. 0, 11,08
18 0,45 1,01 I,ll 1,20 1,28 1,36 1,43 1.50 1.57 1.63 1,69 1,7'; 2,04
Dejstvo vetrenja kroz okna moze se i leti obezbediti zagrevanjem
19
vazduha pri ulazu ,u okno. Postavljanjem odvodnog kanala neposredno
uz dimnjak stednjaka- koji se upotrebljava ,postize se najbolje dejstva.
0,47 1,0411,14 1,23 1 1,32 1,40 1,47 1,55 1,62 1,68 1.74 L80 2.10 I
20 0,4811,07 1,18 1,27 1,35 1,44 1,52 1.59 1,66 i 1,73 1.19 1,85 2,18
Ovo se maze postiCi i postavljanjem radijatara kad ulaza vazduha u 1

kanal (s1. 287). Radijatori se prikljucuju na mrezu tople vade. U nekim

specijalnim slucajevima, kao u digestarijuma, vazduh u kanalu zagreva Na tablici 57 oznacene su brzine' vazduha koje se pri normalnim
se pomocll plinskog plamena. Ovde -se mora obratiti paznja na mogucnost prilikama mogu postici U odvodnim kanalima raznih visina u zavisnosti

206 207
od temperaturnih razlika. Sa v oznacena je visina -kanala I?ere~a od sre-
dine otvora u sobi do usea kanala iznad lU'ova. Sa tj obelezena ]e tempe-
ratura, vazduha u prostoriji, a sa te temperatura spoljnjeg vazduha.
KanaIi se dimenzioniSu prema najnepovoljnijem slucaju, tj. prema
sto manjoj temperaturnoj razliei. Za normalne slucajeve usvojice se
t· = 17°C a ta = 12°C, tj. razlika od 5°C. Pri nizoj spoljnoj temperaturi
brzine vazduha u kanalima su vece i izmena vazduha intenzivnija, a pri,
visoj temperaturi izmena se smanjuje,< ali se prozori mogu otvoriti bez
smetnje po ljud~ u prostoriji.
L Primer
Za sko1sku uCiooicu sa 40 ucenilm preko 10 god. potrebno je predvideti od~
vodno olmo za pokvareni vazduh. Prema tabll.ci 53 potrebna kubatura vazduha iznosi
q = 40 . 25 = 1000 m 3/h. Visina okina v "'" 14 m. Prema tablici 57 za tempera~rn~
razliku ti _ ttl = 5°C brzina vazduha u olmu i2mosi w = 0,89. Prema obrascu lznOSl
po,trebna pom'ina preseka oIma . prostorije. U tome slucaju jedino vestackim p1.ltem (ventilatorom) moglo hi
q 1000
A ~ __ = """ 0,31 m 2,
3 600w 3 600 x 0,89
sto odgovara kvadratnom olmu sa stranicom
a = 56 ell').. Ako hi temperaturna razlika bila
20° (UpT. tj = 17°, to = _3 0 ) imali bismo brzi-
nu w = 1,78 m/s, potreban presek okna A =
= 0,156 nVl, tj. tacno polovinu preseka koji je po-
,c- treban za razliku od 5°C. Priklopnom l"eSetkom
(zaluzijom) mora se u tome sluCaju suziti ulaztla
o slobodna povrsina n.a po}ovinu slobodnog pre-
m- seka olma. Ako se ne bi dala mogucnost. regu-
•
:x:
lisanj:a pritoolca vazduha kroz okno izmena vaz~
duha u ucionici iznosila bi dvostruku kolicinu
~ % tj. 2000 m 3/cas. Pri nOTmalnim tiimenzijama
uCionice za 40 ucenika 9,0. 6,0 . 3,50 = 190,0
-~
iPi· rn3 , a pti temperatumoj razlici 5 °C iznosila bi
izrnena vazduha 5 puta na cas, dok bi pr1 ra-
o zlid ,Old 20°C iznosila 10 puta. Ovakva bl"za izme-
o na izazvala bi pro.'1W.jU i teske nazebe dece, na~
..;
l"oCito kad se uzme u abziT temperatura ulaznog
vazduha (u prvo:m sJucaju 12°e, a drugom
_3 G C).
Ako je povrSina preseka kanala pre-
velika za jedan kanal, mogu se postaviti
dva ill viSe s istom ukupnom povrsinom,
Cime se postize ravnomernija raspodela
strujanja vazduha u prostoriji.
Padaci u tablici vaze za olma kva-
dratnog Hi kruznog preseka. Pravaugaone
. i druge preseke treba izbegavati, a ako je
to nemogucno treba usvojiti veee povrSine
preseka. Najmanja dozvoljena pavrsina
81. 288 - Zahod s vent'i.lacionim preseka iznosi '200 cm2 (tj. 14 . 14 ,em).
kanalom
2. Prim,er
Za zahod dimenzi}a 1>:ao na s1. 288 treba
predvideti almo za odvod zagadenog vazduha.
Kubatul'a iznosi 1,30.0,90.3,0 = 3,50 ma. Prema tab!. 54 izmena treba da iznosi
4·puta na cas, tj. 14,0 m 3/cas.
208
Presek kanala za ternperatUI"IlU razliku od 5° visini odvodnog Itanala v =
= 5,0 m iznosi
14
0,008 m2 , tj, 9/9 em.
3600 X 0,49
Kako je to manje nego dozvoljeno, usvojicemo 14/14 em. Razume se da ce svl drugi
zahodi koji se nalaze ispod ovog (npr. U visespratnoj zgradi) dobit'i. isti presek
kanala, mada pi racun pokaziV80 sve manje potrebne preseke. Svaka pr05torija
mora imati svoj zasebni kana! :i ne smeju se vezivati za njega n~ prostotlje istog
sprata (It;aO u dimn}ak.a) ni one na raznim spratovlma.
Pri temperaturnoj razlici od 1°C potreban bi bio presek okna 14/14
em, pri razliei 0° strujanja uopste nema, a leti) u narocito tople dane, kad
razlika postane negativna, strujanje menJa pravae i umesto da se zagadeni
vazduh odvodi kanalom napolje) struji spoljni topliji vazduh kanalom u
prostoriju i isteruje zagadeni vazduh kroz otvore na vratima u susedne
se sprovesti dobro vetrenje prostorije. Iz
ovog izlaganja se vidi da s~ zahodi (i dru-
ge prostorije koje je potrebno vetriti) mo-
gu smestiti u unutrasnjost zgrade i 'bez pro-
zora sarno u slucaju ako je za letnje vreme
obezbedeno vetrenje ve,i§tackim putem. J:
-2 Vet r e n j est a j a
Vetrenje kroz okna cesto se s uspe- £
hom primenjuje za staje. VestaCko vetre-
nje ovde iz .viSe razloga ne dolazi u obzir,
a kad vetrenje kroz olma prestane da dej-
stvuje, to se desava tada kada se prozori i
vrata na staji mogu drZati otvoreni i kad
je stoka veliki deo vremena napolju.
Na sl. 289 vidi se opsti raspored ve:"
trenja jedne staje.1 ) Svezi vazduh dolazi
kroz horizontalne kanale u tavanieu, a
upotrebljeni odlazi kroz odvadno verti- I" ;,'1 . I ii'!1
ka1no okno.
Horizontalne pritocne kanale obrazu-
ju. parovi tavanjaca) koji odozdo imaju
oplatu od naroCito pastavljenih dasaka na
preklop (s1. 290). Obicno se ad svakog Sl. 289 - Uredaj za vetrenje
drugog polJa nacini kanal da hi svezi va- staje
zduh ravnomerno ·bio podeljen po povrsi-
ni staje. Polja izmedu kanala ·stukaturisu se ill se abloze izolacionim plo-
cama i okrece, te se dobija svetla tavaniea. .
Donja oplata na kanalima je tako naCinjena da se daske postave na
preklop, ali irn se preklopi ne dodiruju~ nego ostaje razmak od 4... 8 mm,
koji se postize PC?mocu letvi 24/40 ... 28/40 koje se pricvrste na tava-
njace, a na 1etve se prikivaju' donje daske. Letve se orendiSu tako
I) Dr Ing. Stumpfe: Uindliches Bauen, Berliin 1941.
14 Gre3nnJe i vetrcnje 209
da u sredini prostorije budu najdeblje (28/40), a prema krajevima se s~a­ "2 zdtebeta
njuju do 24/4? mm. Vazduh koji prolazi izmedu ovih preklopa upravlJen
2 juneta ili zdrebeta preko 10 meseci
5 svinja od 100 kg
10 teladi
10 odraslih Ovaca
10 nazimadi od 50 kg
20 nazimadi od 25 kg
50 prasadi.
Tablica 58 - l'recnik okna za vetrenje
-B-'<OJ -I~
_ .
-
VIS INA v
u m -----,
jedin,
SJ I 4 1
6
1
8 10 1 12 I 14 1 17
,1
20

4 40/10 35/16 35/20 1 1

, I
I 6 50/8 45/12 40/16 40/ 20 1
f· 8 60/8 55/10 50/14 45/I6i 45/2o
TAVANfCA
91. 290 - Detalji uredaja, za vetrenje staje I 10
12 ,
65/6
70/6
60/10 55/12 50/141 SO/I 8 45/20
65/8 60/10 55/141 55/1 6 50/18
je prvo horizonialno, a pasle fino razd,eljen po celoj povrsini pad~ na~ole, I 14 75/4 70/8 65/101 60/12 60/1 4 55/161 55/20
Prorezi pocinju na 1,0,., 1,50 m od zlda da hladan vazduh ne b: obhvao
zidove, hladio ih i stvarao pramaju. Otvan kanala 16 80/4 75/6 70/8 65/10 65/1 41 60/14 60/18
~J zatvoreni su resetkama da krupni insekti, ptice i kru-

n
18 85/4 80/6 75f81
~-+T~
"
II '
~- pniji otpaci ne bi ulazili u kanale, Pomocu obrtaljki
2 20 90/4 85/6 80/8 1
70flO 70/1
2, 65/141 65/18
75/10 75/1 2 70/14 70/16 70/201
mogu se kanali po potrebi atvarati i zatvarati, i po
oj I -T praveu ruCice vidi se u kojem se polozaju nalaze. 25 90/4 85/61 80/8 80/1 01 75/121 75/14 75/18
Odvodno olmo (81. 291) poCinje na 30 em iznad 30 100/4
poda. Deo koji se nalazi u staji nacinjen je ad ren- 95/6, 90/8 85/8 80/101' 80/12'1: 80/14
disanih dasaka na pero i zleb na kosturu ad letvi, 35
bez ikakve izolacije, i ima gornji (letnji) i donji (zim- 40
i 100/4 95/6 90/8 90/10 85/10. 85/14
100/8 ., 95/8 90/1°1 90/12
ski) otvor. Donji otvor zatvara se obrtaljkom slieno
kao u horizontalnih kanala, s tim da se zaklopac 45 95/101 95/12
1100/8 1
pravi 5 em manji nego sto je otvor da hi postojala 50 100/8 100/10
uvek izvesno strujanje. Gornji otvor zatvara se obic- 1
nim vratancima. Da se zidavi okna ne hi hladili i
sprecavali strujanje vazduha, dec alma koji se nalazi . Tablica je izradena s pretpostavkom da za svaku stacnu jedinicu
u tavanu i nad krovom mora biti izolovan. Taj dec bude obezbedena kolicina vazduha 40 .. ,60 m 3/h, S izmenom 4 ... 41/ 2
sastaji se od unutrasnje opIate od rendisanih dasaka puta kubatura na cas, a za svaku SJ da se uzima 10 ... 12 rna,
na pero i zleb i Spoljne opIate na kasturu ad gre- P rim er: U staji sa 4 konja, 2 zdreb-eta, 6 krava, 4 juneta i 10 svinja, S oknom'
dica.- Prastor izmedu ove· dye opIate ispunjava se visine 6 rn, portrebno je odrediti stralU kvadratnog olma i debljlnu izolacije,
1
..L izolacionim materijalom. Preenik okna, i debljina 4 konja 4 SJ
._/ 30 izalacionag sloja vidi se iz tablice 58. Prvi broj 2 zarebeta 1 "
i.s':i%D2/J T oznaeava sirinu kvadratnog okna (a) a drugi deblji- 6 krava 6 "
nu izoladje (d). 4 juneta 2 "
S1. 291 - Odvodno Dimenzionisanje se vrsi prema tzv. stoenoj je- 10 svinja. 2 ",
okno staje ~i5SJ·
dinici SJ = 500 kg.
Izmedu l4 i 16 SJ moraju se vrednosti interpolovati:
ISJ= lkonj
1 krava 70 + 75 8 +6
1 bik 2 72,S ern, d = -2- =7 em.
1 vo Na ovaj naCin dohija se okno- 72,5/72,5, sa debljinom izo!acije 7 em.

210
14'
 Aka je nezgodno postaviti okno tih dimenzija, mogu se postaviti dva cija sums
povrSina odgovaxa pOVTsini jednog alma: Zbog pravca struje vazduha iz prostorije napolje ne postoje hladne struje
kod prozora, vrata i -na podu i spreceno je ulazenje zagadenog vazduha
72,5 x 72,5 = 5250 cm 2 ,
5250
~2 =
")/-
2625 cm-, a =
-
2625 = 52 em. iz susednih prostorija iIi spolja. Ovaj sistem upotrebljava se za prostorije
gde nema specifienog i intenzivnog kvarenja vazduha, a' to je u vecini
Debljinu izolacije za svaiC()'"od orva dva okna. iznac~cemo' taka, sto cerna za stambenih prostorija, biroa, prodavnica, izlozbenih prootorija i dr. Osim
visu1U okna 6,0 m naei u tabHci najblizi preenik (55 em) i njegovu deblHnu (10 em) toga pozitivni pritisak stvara se i u
usvojiti. Ova dva okna postaV'icemo na suprotnim straruLlTIa staje. Uzevsi u ohzir onim prostorijama u kojima treba
vecll razvijenu pOVTsinu, vecll debljinu izolacije, dva prodora kroz tavamicu i krov spreciti tilazenje hladnog vazduha
umesto jedn-oga, vidimo da je ovakvo resenje znatno skuplje.
spolja (vestibili) i iz kojih se uzi~
U ovih okana ne ide se ispod 35/35 em i iznad 100/100 cm. Najbolji rna vazduh i razdeljuje po prosto-
presek je kvadratni. Aka se iz bilo kojih razloga mora usvojiti pravougaoni rijama (hadnici, kamare i dr.).'
uzece se iduci veei presek. Isto tako ce se postupiti ako se akno mora lomiti.
Na sl. 293 prikazana je she-
rna pritisnog vetrenja gde odvod-
~1_3 CENTRALNO VETRENJE ni vazduh ne izlazi na slucajne
Centralnim vetenjem nazivaju se uredaji u kojih se vetrenje vrsi So otvore kao na 81. 292 nego kroz
81. 293 - Shema pritisnog vetrenja
jednog centralnog mesta. Ovakvi uredaji sastoje se od zahvatnog objekta, narocita okna koja iz svake pro- s odvodnim okndm.a
tj. uredaja za uzimanje vazduha spolja, ventilacione centrale, tj. komore storije odvode upotrebijeni va-
u kojoj se vrsi obradivanje vazduha (ciscenje, grejanje, vlazenje i dr.), zduh u atrnosferu. Na ovaj nacin je i odvodenje vazduha u izvesnoj
rnreze kanala pomocu kojih se vazduh sprovodi do mesta upotrebe i otvora meri organizovano.
u prastorijama Icroz koje se vazduh ubacuje odno.sno isisava.
Na s1. 294 pokazana
3.31 Sistemi centralnog vetrenja je pritisno vetrenje jednE GREJAC ~';
-' _RESETKA
U pagledu na sHu, koja izaziva izmenu vazduha, uredaji za centralno
prodavnice. Iznad ulaza
smesten je aksijalni v~n­
:= -
vetrenje magu biti gravitacioni, rnehanicki i kombinovani. tilator koji uduvE!va si;lOlj- VENTILATOR' .. -
U gravitacionih pagonska sila nastaje usled razlike u temperatu- ni vazduh u prostoriju.
rama spoljnjeg i unutrasnjeg vazduha. Ovi uredaji su nepouzdani i rade Potom vazduh prolazi ULAZ
efikasno sarno u zimsko doba, kad je razlika izmedu spaljne i unutrasnje kroz lnmelni grejac, a iz-
temperature dovoljno velika. I ta- lazi na slueajne otvorE
da se uzima da je rejon dejstva vrata ili prozora.
ovakvih uredaja najvise 12... 15 m,
mereno horizontalno ad venti- 2) Isisna (aspiraciono) S1. 294 - Pritisno veflrenje pr-odavnice
lacione centrale do najudaljenijeg vetrenje (sL 295). U avog
vertikalnog kanala. sistema vazduh se isisava iz prostorije, neutralna zona se dize i u prosto-
U mehanickih uredaja pagon- riji vlada snizeni pritisak. Vazduh odlazi orgariizovano, a na mesto njega
Sl. 292 - Shema pritisnog ve1;Tenja ska sila stvara se vestacki pomoeu dalazi spoljni va:t:duh neorganizovano, tj. kroz zazore i slucajne otvore.
bel. {)dv-oda ventilatora. Ovakva izmena jedina Zbog toga kod prozora i drugih ot-
_ je koja radi nezavisno od atmo- vora ulaze zimi hladne struje koj€
sferskih prilika, uvek pouzdano, ravnomerno i dovoljno jako da se mogu mogu bit! neugodne i stetne po
ugraditi potrebnr uredaji za pripremanje vazduha. Ona dozvoljava i vecu zdravlje. Osim toga vazduh kojj
slobodu u vodenju kanala i dimenzionisanju preseka. ulazi nekontrolisan je i maze biti
U kombinovanih uredaja zimi se izmena vazduha posiize gravitaci- zagaden.· Ovaj sistem se primenju-
. jom, u jesen i .prolece ona se postize potpomaganjetn pomoc.u ventilatara, je za prostorije u kojima postoji
a leti ovi uredaji rade sarno mehanicki. _ spe.cificno i intenzivno kvarenjE
U<'pdgledu·pritisalca koji -se izazivaju u prostorijama vetrenje maze vazduha (zahodi, kuhinje, pusioni-
biti: . ee, hemijske laboratorije, garde- 81. 295 :....... Stiema isisnog vetl'enja
1) Pritisno vetrenje (Uaeno, pulzivno vetrenje s1. 292) u kojeg se robe, mracne komore i dr,). Do-
vazduh, prethodno pripremljen, uduvava u prostoriju. Neutralna zona se ,;odni vazduh se po pravi}u uzima iz zagrejanih prostorija, inace se zbog
spusta, u prostoriji v]ada poviseni pritisak. Vazduh dolazi organizovano, ulazenja hladnog vazduha moraju grejne povrsine povecati i pri projek-
a odlazi neorganizovano, kroz zazore, pukotine, proreze i slucajne otvore. tovanju grejanja mora se voditi racuna i 0 ovome d6datku.

212 213
 Na s1. 296 je prikazano isisno vetrenje kuhinje manjeg restorana. Aka se vazduh zahvata iznad krova prijemnici ne smeju hiti u blizini dim-
Ventilator isisava kuhinjski vazduh koji ulazi kroz resetke kanala koji je njaka, jer je vazduh tarno zagaden cadu, plinovima i dimom. Najbolje je
smesten pri tavanici. 1z horizontalnog kanala ventilator potiskuje vazduh da se vazduh uzima iz mirnih dvorista, zasadenih zelenilom. Dtvori za
u vertikalni ltanal s otvorom iz- zahvatanje vazduha treba'da Bll na navetrenoj strani (okrenutoj prema
-,-.
,.-~
nad krova. U kuhinju ulazi zagre- vetru), a ispustanja treba da Sli na zavetrenoj strani zgrade. Aka to nij~
'1'-'9
~
- jani vazduh iz ofisa kroz salter za
izdavanje jela i kroz vrata. ,
mogucno, nego se aba nalaze na istoj strani, tada treba paziti da~ ispusm
otvor bude iznad zahvatnog, jer je !1potrebljeni vazduh abieno topliji i
I-KANAL
- - 3) Kombinovano (pulziono~
aspiraciono) vetrenje (s1. 297) naj- .
Iaksi od svei:eg, te ima tendenciju.da se diie. i time se udaljuje od zahvat-
nag otvora.
-r--TJ OFI 5

- -- cesce se upotrebljava. U njega je

i dovodenje i odvodenje vazduha
Na s1. 299 prikazan je zahvatni objekt udaljen od zgrade, smesten u
dvorisnam vrtu i spojen sa zgradom horizontalnim kanalom. Prijemnici

'=
KUHINJA
- organizovano. Zbog toga ima sve
dobre strane jednog i drugog si-
se mogu praviti u obliku fontane, kiaska iIi cesme. Vazduh ulazi kroz otva-
re, koji su smesteni na visini 1,0 ... 1,5 m od
11 W)
~ _>eo' " ",

stema) a bez njihovih nedostataka. zemlje i zasticeni z.aluzijama od kise i sne- \

I U ovog sistema; vodeci racuna
., 1
o nameni prostorija, izaziva se u
njima pozitivni iIi negativni pri-
tisak. Ova vetrenje je najbolje, ali
i najskuplje.
Kombinovani sistem moze bi-
',r" ,ill "illill,III~11 ti s potpunom izmenom vazduha
ili sa delimicnom recirkulacijom
81. 296 - Isisno vetrenje kuhinje (opticajem). Pri ovome jedan deo
ODVODNI VAZOUH ,
ga, a resetkama iIi mrezama ad ulazenja E" ~ ~ !
ptica, miseva, upadanja lisea i dr. Dobro!]
je da prijemnik bude okruzen zelenilom
koje zaddava prasinu i da pristup deci i
~
. ...:
j
drugima bude otezan. Unutrasnjost prl- 7.<
jemnika, a naroeito horizonta1nog kanala ~
izoluje se ad vlage i oblaze plocicama Hi
uglacanim cementnim malterom radi 1a- _
kseg odr.zavanja cistoce i oticanja kon-
denzne vade koja se stvara pri taplotnim
promenama. Odr.zavanje cistoce je naroCito 81. 299 - Prijemnik U obliku

r j [~f~'''''"
OO"CAZN I ,j I ccsme
vazno i zbog toga kanale treba uvek pra-

-- 'J 6--
~---,
viti u takvim dimenzijama da moze covek,
PROSTORIJA rna u sagnutom stavu, uti u njih radi Ciscenja. Kanali treba da Sli dovoljno

I~z
veliki i 'zbog toga da brzina vazduha u njima bude najvise I,D mis, jer
_ L J inace se unosi s vazduhom suvise preSine i mreza kanala u zgradi se
~agaduje. Kanali treba da imaju u blizini zahvatnog.objekta vrata pomocu
~ . .= SPOldlliJVENT.~OVODNr !
KOMORA
S1. 297 - Shema kombinovanog vetrenja 81. 298 - 8hema s nazivima
kanala

upotrebljeriog vazduha ponovo se vodi u komoru gde se cisti, dogreje i

uvodi u prostoriju (s1. 298). Na taj nacin postize se velika usteda u gre-
janju, odnosno hladenju vazduha.

3.32 DeIovi uretlaja

- 1 Uzimanje vazduha

Vazduh tl'eba uzimati na onom mestu gde je najCistiji. Zbog ovoga

s
on se ne sme uzimati ulice, a <narocito ne s ulice sa zivim saabracajem,
i isto taka ne treba ga uzimati iz usltih i mracnih dvorista. OtvOTi pri-
jemnika za uzimanje vazduha ne smeju biti blizu zemljine povrsine'iIi u Sil. 300 - Prijemnik u doZida- 81. 301 - Prijemnik u zidu
uglovima dvorista, jer je na tim mestima vazduh u velikoj meri zaprasen. - nom oknu

215
214
kajih se kanaI maze zatvoriti da se ne bi prljao u slucaju kad se instalacija
iskljuci i cia se proticanje moze regulisati. , a) uljni mtn
Na s1. 300 i 301 prikazani Sll prijemnici smesteni u zidu odnosno u
oknu dozidanom uz spoljni zid zgrade. Zatvaranje okna i regulisanje pro-
taka vrsi se rebrastim ill obrtnim prik1opcima. Otvori se cesta mogu dis-
kretno smestiti na mesto podrumskih ili drugih otvora iIi se mogu arhitek-
tonski drugaCije obraditi (cesma, fontana 'Da zidu itd.).
Ako se vazduh mora uzimati s krova tada narocitu paznju obratiti
na "polozaj zahvatnih objekata prema dimnjac5ma. Oni nikako ne smeju
biti u njihovoj blizini, a treba voditi racuna i a najcesCim vetrovima.
- 2 Ciscenje vazduha
Aka vazduh koji se uzima: za vetrenje nije dovaljno Cist ad prasine,
cadi i druge necistoce, mora se pre upotrebe ocistiti. Ova se postize talo-
znim komorama i raznim vrstama filtara.
Taloznim komorama mogu se na najjednostavniji nacin izdvojiti vece
kolicine prasine iz vazduha. Komore se dimenzionisu tako da se brzina
vazduha u njima smanji do najvise 0,5 m/s. Sto je brzina manja to sitnije
cestiee imaju vremena da se taloze i vazduh biva utoliko eistiji. Donja
granica odreduje se velieinom raspolozive prostorije. Ako su dovodni kanali
dovoljllo \reljki taJozne komore mogu se izostaviti. U tome slucaju kanali
se postepeno pro.siruju dok se ne dobije dovo1jno mala brzina vazduha i
na taj nacin postigne potrebno talozenje.
Za talozne komore obieno se upotreb1javaju podrumske prostorije.
Pod i zidovi moraju biti dobro izolovani od vIage da ne bi vazduh postao
vlazan i memljiv. Zidovi treba da su glatki, uglovi zaobljeni, a pod da iroa
pad prema slivnilru. U tome slucaju komora se maze prati. CiScenje ko-
more moze biti i pomocu usisivaea praSine, dok je eiscenje metlom raavo,
jer se time prasina sarno uzvitla i osirn komore zaprase se i drugi de10vi
instalacij e,
Efekt dejstva taloznih komora dovoljan je sarno za prasinu Cije ce-
stice su dovoljno teske. Ako ne stoje na raspolozenju dovoljno velike pro-
storije, tada je ovaj efekt sasvirn ned oval jan i u tome slucaju :rn..0raju se
upotrebiti
Filtri. Oni se upotrebljavaju na'mestima gde-je vazduh jako zaga-'
den te ga treba dobra oCistiti iIi gde se trazi naroCito (!jst vazduh. Pomocu
njih moze se vazduh oCistiti do 0,1 mg prasil?e na 1,0 m 3 vazduha. Ko1iki
je to e£ekt vidi se iz podaika da naroNto eist spoljni vazduh sadrzi 1,0 mg
prasine, dok z:±gadeni v<;lzduh u nekim gradovima dostize i do 5 mg prasine
na 1,0 rns vazduha.
Filtri se postav1jaju Hi iza talozne komore, ugraduju se u nju a mogu
da je i potpuno Z<lmene. Da bi filtri efikasno radili treba ih stalno odr-
zavati i eisHti. Aka 5e to ne Cini oni ne sarno da ne elste vazduh nego ga
jos i. zagaduju, a osirn toga mogu i celu instalaciju uCiniti neupotrebljivom.
216
Filtri se mogu podeliti l1a nekoliko vrsta:
b) suvi filtri
c) vodeni filtri
d) pokretni filtri
e) eIektrofiltri.
a) Uljni tiltTi se sastoje ad metalnih kutija (s1. 302), dimenzija' obi-
eno 50/50/8 em koje su sa dve strane ogranicene limenom mrezom Kutije
se napune lllaterijalo!ll'yelik;e ukupne povrsine, kao sto su tzv. RaSigo'vi
rukavci, metalna vuria, metaIno plenvo i dr. Rasi-
govi rukavci (s1. 303)'su kratld cevni komadi prec-
nika 8, 12 i 25 mm, duzine jednake precniku cevi,
koji se rrepravilno' razmeste u kutiji i na taj naein,
pored velike povrsine (1 m S rukavaca' Cb 12 mm ima
povrsinu 480 m2) primorava vazduh da mnogo puta
menja pravac kretanja i na taj naNn talozi pra-
sinu. Da bi ucinak bio bolji materijal kojim se
pune kutije filtara natapanjem se previaei slojem
naroCitog lepljivog ulja (viscin-ulje) koje ne ve+ri
i ne stvr'~njava se. Ovakvi filtarski paketi posta-
vljaju fe b metalne okvire odakle se vade pri Cis-
cenju i nauljivanju. Ciscenje se vrsi potapanjem
u specijalno ulje ili vrelj rastvor kamene so de, a
nauljivanje potapanjem u viscin-ulje.
Paketi se postavljaju obieno u vertikalne
okvire (81. 304-1), a ako nema dovol.ino mesta u
horizontalne (2) iIi u obliku slova V (3).
Uljnl fHtri imaiu vr10 Vi80k ueinak (90 ...
99u/o). Dobro uklanjaiu prasinu i cad, ali slabo
duvanski dim i zadah. Zbog toga Sll pogodni za
spoljni, ali nisu za opticajni vazduh. Sl. 302 - Metalni
b) Suvi filtri su po konst'rukciji -slieni uljni- dodirni film
rna, 'sarno se materijal za filtrovanie sastoji od papi- (Visco - Croydon)
ra, staklene vune,_plastike, tekstilnih vlakana i dr.
S1. 303 - Rasigovi Sl. 304 - Filtarski pa,keti u ruznim
rukavci po}ozajl.ma
217
Filtri od papira i staklene. vune se sastoje od ulozaka koji se bacaju
kad se zaprase i zamenjuju novima. U njih otpada ciscenje i pranje, ali ~j~j~ ud~~:s~s~nja
rn.
bl
za najsitnije. ce~s.tice j.e vrlo visok. VrJo dobra ukla-
avna smetnJa slrokOJ upotrebi je vrlo visoka eena
su relativno skupi u eksploataciji. Plasticni fUtri se jednostavno Ciste (lu-
panjem, usisivaeem, pranjem u vodi ili sodi), prave se razne gustoce i , Osim. pomenutih postoje i spec.i.J·aIni filtr,· za .
debljine i jevtini suo rno eu aktlVnog ug1ja), kiselina, uljne magle i dr. uklanjanje zadaha (po·-
Na s1. 305 je prikazan izgled paketa sa suvim filtrorn od plastika u
o~liku dugacke trake koja se ispresavija i pritisne ziCanom mrezom.
- 3 Grejanje vazduha

vod Z:1 grejanje ~azd~~a .se .upo~r~?ljavaju najvise lamelni grejaci za

u paru, a OSlID nJih 1 plinskl III elektrieni grejaci vazduha.
Lamel!l'i greja?i, (s~~ 307 i 308) sastoje se od rebrastih eevi <f; 12 do
20 mm U Jednorn ·111 VIse redova, s rebl'ima od lima deblJ·ine 05
razmakuod3do5mmk· ~ ,mmna
) ,oJa su naVUcena ili spiralno navijena na cevi.

81. 305 - Suvi filti'lll" od plastike Sl. 306 - ' Po-

(Vokes Filters) kretni metalni
fittar

c) Vodeni filtri Su korU'ore u kojima se postavljaju mlazniee· koje

rasprse vodu u vrlo sitne kapljice. Vazduh se prolazeCi kroz ovakvu vode-
nu zavesu opere, tj. oeisti od praSine. Potrosnja vode u vodenim filtrima
je velika (0,5 ... 1 kg vode za 1 kg vazduha), a ueinak u eiscenju je rela-
tivno malen (do 70% ), ali se pomocu njih moze u prilicnom stepenu uklo- 81. 307 - Lamelni grejac
niti zadah i dim, sto je naroeito potrebno za optieajni vazduh. S1. 308"--Lamelni grejac
Vodeni fUtri se zimi zbog' opasno.sti. smrzavanja mdgu upotrebiti
sarno uz prethodno zagrevanje vazduha iIi vode.
Vodeni filtri sluze istovremeno i za vlazenje vazduha, a upotrebom ~e~o~U r~a¥~~:n~n~. razdelnu ~ (1) i sabirnu (~). eev i zajedno imaju oblik
vode razne temperature oni mogu vazduh zagrejati, ohladiti i osusiti. oblika. g , e ra Sli kruzna, k:vadratna 111 drugaCijeg geometrijskog
d) Pokretni filtri se postavljaju u velikim uredajima da hi se uste-
dilo Ciscenje i pranje filtra. Na 81. 306 je prikazan jedan ovakav fUtar s
paketima na beskrajnoj traci koja se automatski okreCe oko dva kola po c~vi ~~~i~~;:~ ~voda iliS para) struji' .kroz- reg~star, a'vazduh upravno na
principu paternostera. Ispod donjeg kola nalazi se posuda s uljem it koje nih·gre· ~.- 1° 4 !ll/k' Zbog vrlovlsoke povrSine registra ucinak lamei-
se zaronjava filtarska traka. Na taj naein se filtri Ciste i ujedno naulje, 8. ,sivanja.Jaca Je "
vr.0 Visa ' a. zbog vel,·ke brZIDe
· vaz d u h a ne dolazi do zapra-
prasina se sa dna posude povremeno vadL
Postoje i pokretni suvi fUtri Cija traka se automatski odmotava s ",!:linski 9.rejaci vazduha imaju, obicno tak~de oblik cevno re istra
jednog i zaprljana namotava na drugi kalem. ' n~ .el]e~ d~nJ~~. del? se ~al~zi plamenik (ohieni ill Bunienov) ~ nag gor-
e) Ele1ctrofiltri su kOIl1ore s pozitivno i negativno naelektrisanim nJ:m o ..vo u dlmr:Jak .5 oSlguracem pramaje. Qui moraju irriati osi u-
e1ektrodnim plocama. Pri prolazu vazduha kroz polje visokog napona race kO]l automatsla zatvaraju plinske slavine u slucaju' po'trebe. g
(12 000 V) izmedu -elektroda, eestice praSine se naelektrisu negativno i na-
slazu na pozitivnim elektrodnim plocama. Ploce se eiste vodenim ispira- I Ele7ctriCni
. ".. k grejaci
t·· , se sastoJ·e od. 'okvira u~koJ·cm s·e nalaze ob·-
leno cevm.
njem pomocu mlazniGa. ,Elektrofiltri rade automatski, vrlo malog su otpo- e . g~eJ.acl 1 .'": IJe z~ st.ezalj.ke, i. el. ,vadove koji moraju biti obezbeaeni
na aodIr. I om mDraJu 'lmatl '.-automatske asigurace koji prekidaju dovod
2,18
2J9
e1. struje u slucaju prekida struje vazduha, jer hi inace mogio dQci do
pregrevanja i pozara.
Grejaci vazduha su eesto spojeni u istoj kutiji s ventilatoram. Oni
ne zahtevaju posebnu grejnu komoru, nego se ugraduju u ventilacionu
centralu, abieno iza filtara.
Dimenzionisanje se vrsi prema podacima iz tablica proizvodaca u
kOjima se za razne brzine vllzduha daju.koeficijenti prelaza topiote i otpori
iIi temperaturne razlike na ulazu i izlazu vazduha.
3. do 4.1opatice, preseka avionskog krila od drveta iIi lima Aksijaln' _
hlaton se ~potrebljavaju tamo gde je potrebno savladati' velike k~li,,:~ne
v~~uha prl malom o_tporu (pritisci od najviSe 100 mm vodenog stu~~)
OblCno. ~e postavljaju u zidu iIi prazaru, gde je potrebno da se vazduh
prebacl 1Z )edne prostorije u drugu iIi napolje.

-4Vlazenje vazduha

Kako pri zagrevanju relativna vlaznost vazduha opada, i pri malaj

relativnoj vlaznosti spoljnjeg vazduha maze ovaj posle zagrevanja da bude 31. 310 - Aksijalni
ventilator 81. 311 - Lopatice aksij:alnog ventilatQ1l'a
1-1 2 2 8uvise suv, to se u nekim slucate-
virna predvida i vlazenje va~uha.

D
~
;= Dna biva postavljanjem sudava s
:_ II vodom iznad grejnih aprava, su-
n.
U navijih konstrukcija ·(s1. 312 i 3J 3) postignut J'e visok stepen I .
:- , i, I dovima s vadom koja se pomacu nost· (d 80'/)·· .. WrIS-
I. O. 1} 1 OVl se upotreblJavaJu na svima mestima gde i radiJ'alni
:- ! I naraCitog zagrevanja dovodi do venhlaton.
=--- -= ~-'''=: - isparavanja, pomocu prskalica (tu-
seva) i mlaznica (sapnica) (51. 309)
i pomocu uduvavanja pare koja se
na drugom mestu proizvodi od ei-
MLAZN/CA ste vode.

~.-
Regulisanje kolieine vlage
kaja se dodaje vazduhu.-biva pave-
l::avanjem odnosno smanjivanjem
vodene povrsjne u sudovima, ja-
cim iIi slabijirn zagrevanjem vo-
S1. 309 - Komora za vlazenje i pranje de i doziranjem koliCine vode
w.zduha odnosno pare.

- 5 Ventilatori
31. 312 - Aksijalui ventilator
(Siemens Schuckerl) 81. 313 - Aksijalni ventilator (Ventilator _
Ranije je receno da je jedino pomocu ventilatora obezbedeno vetre- Zagreb)
nje nezavisno ad atmosferskih prilika., Jedino se pomocu njih u svako
doba, bez obzira na veta,r i razlik~, u temperaturam,!" maze osigurati po-
trebna izmena vazduha, i ugradivanje potrebnih uredaja za ciscenje· i Radijalni (centrifugalni) venti-'
grejanje (koji svi prllza,iH izvestan btpor prolasku vazduha) maze obezbe~· lator (sl. 314 i 3J5) sastoji se od oso-
diti funkcionisanje uredaja za vetrenje. vme, rotora (s1. 316) koji je pricvr-
VentilatorR ima dye vrste; aksijalnih (propelerskih) i radijalnih_ (cen- seen na osovini i kutije ad lima. Vaz-
trifugaJnih). duh ulazi u pravcu osovine) lopatice
:otora ga zahvataju i bacaju KrOZ
Aksijalni ventilator (81. 310) sastoji se od Dsovine, glavCine u koju Stl lzlazni otvor kutije upravno na pra-
ucvrscene lopatice i obada na koji je pricvrscen elektromotor iIi. leziste. vac osovine.
Lopatice (s1. 311) stoje pod nagibom prema ptavcu osovine i okretanjem
potiskuju vazrluh u pravcu osovine. Mali -modeli imaju obieTIo' 8 do 15 Radijalni ventilatori :irnaju nor-
lopatica, od jaceg lima, oblika ravnog iIi izvijenog, dok veei modeli imaju maina stepen korisnosti 60 do 70% i 81, 314 - Radijalni ventilator

220
221
upotrebljavaju se tamo g-de je potrebno pored kolicine savladati i veliki cni ~adi, rukovanja a nar~ci~o radi ,cisCi:mja. Na s1. 317 predstavljena je
otpor koji nastaje u kanalima, filtrima, grejaCima itd. (pritisci do ventil~clOna centrala ~. kOJoJ se podrumske prostorije upotrebljavaju kao
1000 mm VS). . komo~e .. S~e prostorlJe grade se sarno tolike koliko je potrebno da bi
se pOJedinim ~apra::ama mogio rukovati i Cistoca -odrZavati. Vazduh ulazi
kro~ ?tvor, s.a zaluzlJarna (1), prolazi kroz metalni ugradeni filtar (2), kroz
greJac (3) III kroz otvor s obr~ni~ 'pr~opcima (4) pomocu kojih se maze
dotok hladnog vazduha reguhsatI I zahm se radijalnim ventilatorom (5)
ubacuje u mrezu kanala. .
U poslednje vreme
ventilaciona centrala se Tablica 59 - Priblizne _dimenzije ventilacione
svodi na obicnu podrum- i klima-centrale
sku prostoriju u kojoj se Kolicina I entilacio;;-I ~;~~-ccn~ ~I.. ViSina--1
v.

postavljaju sve potrebne v 1zduha centrala trala prostorije

math m m: m I
naprave za preciscavanje, 1--'----+'--
grejanje -i vlaienje ,vazdu- 5 000 I 2,2 x 3,5 2,2 x 4,5 2,4
ha smestene u zasebnu 10000 2,5 x 4,5 3,0 x 5,5 2,4
komoru ad lima ili ad be- 20000 3,0 x 5,5 3,5 x 6,5 2,6
tona. Kad se ovakve venti-' 30000 3,5 x 6,5 4,0 x 7,5 2,8
S1. 315 - Radijalni ventilator 81, 316 - Row.!" ventilatora 50000 4,0 x 7,5 4,5 x 8,5 3,0
(Sirocco) lacione central~ snabdeju 75000 4,7 x 8,5 5,5 x 9,5 3,0
jos i automatskim regula-
Izbor konstrukcije ventilatora i dimenzionisanje vrsl se prema poda- torima postaju ad njih u- _ ~_~~~ __ ~~,_5_,_~:~,~~_~~j ___:~o_
cima koje daju proizvodaCi u tablicama i grafikonima, Ti podaci se odnose redaji za klimatizovanje.
na broj obrtaja, brzinu vazduha na izlaznom otvoru venWatora i koliCinu , Priblizne dimenzije ventilacione odnosno klima-centrale mogu 3e
vazduha pri raznim statickim pritiscima. Za izbor- ventilatora potrebno odrediti na osnovu tablice 59.
je poznavati sve kar-akteristike raznih konstrukcija i velicina, sto je posao
strucnjaka za vetrenje. -7.Vazdusni kanali
Pri izboru i postavijanju ventilatora u zgradi potrebno j'e naroCitu
paznju obratiti na zvucnu izolaciju uredaja. Zvucne smetnje nastaju ili Od ventilacione centrale do prostorija koje se vetre vazduh se vodi
usled vibracija ~ 'leziStima motora i ventilatora i prenose se preko kon- horizontalnim i vertikalnim kanalima,
strukcija kao zvuk (materijalni zvuk) ill potres, iIi usled udara lopatica a Pri projektovanju mreze kanaia mora se voditi racuna 0 nize nave-
vazduh nastaje karakteristicno brujanje' koje se prenosi krOz vazduh denim zahtevima.
(vazdusni zvuk). ' Mogucnost ciscenja kanala. I pored filtrovanja vazduha kanali se
~~g~~uju pr~~om i zbog toga je _pre svega potrebno da se lako mogu
ClStItI. U ,:eliklm ~~alima to se postize ulazenjem u kanal, a u manjima
- 6 Ventil,acione centrale potrebno J6iI ostaVltI otvore kroz Roje se svaki deo. kanala moze cetkarna
ill usisaCima dobra ocistiti. Najbo-
Da bi se ciscenje, grejanje i vlazenje vazduha moglo sto bolje nad- lje je kad se jedna strana kanala
zirati, uredajem rukovati i oddavati ga u ispravnom stanju, zgodno je da moze cela odstraniti radi ciscenja
svi pomenuti uredaji budu (s1. 318). U modernim uredajima
I smesteni na jednom centraI- dovoljno je predvideti Ciscenje cele
7e<m
/
: 4
I nom'mestu. Ovakve ventila-'
eione centrale smestaju se
mreze jedanput godisnje. Poklopci
otvora za ciScenje pricvrscuju se
/
l- najcesce u podruniu -zgrade, zavrtnji,ma i moraju hermetiCki
e obiCno u blizini zahvatnog
.-- b
2 zatvarati kanale, inace nastaju ne-
'0 SI, 318 - Vazdusni kanaU s poklopcima
objekta . predvideni gubici.
k
3 '- Raspored uredaja .treba , Iz~egav~n~e nepotrebnih otpora. Otpori u kanalskoj mreii su duzni'
;1j da bude takav da rukovanje 1 m~sm. Du~m otpori nastaju u pravim kanalima kretanjem vazduha i
centralom bude lako, svi ob- trenJe~ 0 zldove kanala, a mesni nastaju pri promeni pravca kanala,
51. 317 - Ventiladona centrala j'ekti da budu lako pristupa- promem preseka, kod racvanja, resetki, priklopaca itd. Da bi- se otporf.

222 223
smanjili na najmanju meru potrebno je da mreza kanala bude sto je mo- Armature koje ~~ u~otreb~j~~aju, z~ zatvaranje otvora i regulisanje
gueno kraea, da zidovi kanala budu glatki, dok ce se mesni otpori smanjiti protoka :,azd~ha su 11.1 pnklopc1 ill kli~ru zatvaraci. Za otvore u zidovim'a
blagim menjanjem pravea (lukovi velikog poluprecnika), po~tepenim me- upotreblJavaJu ~e o.bleno rebrasti priklopei (s1. 320-1), U unutraSnjosti
njanjem preseka kanala, racvanjem pod ostrim ugloID, izborom pogodnih ~a~ala upo~reblJavaJu se obrtni priklopci (2 i 4) iIi klizni zatvaraci uobi-
resetki, priklopaea itd, caJenog oblika (3),
Za svaku prostoriju moraju se pred-
videti zasebni "y"ertikalni Jcanali, inace se R~spored ~ ka!"ala zayisi, od, dispozicije prostorija koje se vetre, sistema
lako prenosi' zvuk iz jedne prostprije u yetren]a,. smestaJa venhlaclOmh OLvora, konstruktivnih elemenata zgrade
drugu, a snabdevanje vazduham, narocita 1 estetskih zahteva. Kako su ovi kanali relativno velikih dimenzija i zbog
,cgrayitacionih t,U"edaja, maZe tliti poreme- toga zadiru u znatq.oj,;rneri u teIo;._zgra- .
TER ceno. Za ,odvodne vertikalne kanaIe to je de, da bi se' postigla dobra insta.acija
narocito vazno jer pri povratnom struja- vetrenja i dobra unutrasnja arhitektura, "
nju - koje se ne moze uvek spreCiti - mora se vec pri izradi idejnog projekta
moze doci do ula.zenja upotrebljenog vaz- uspostaviti saradnja sa strucnjakom za
81. 319 - Vazciusni,kanal duha iz jedne prostorije u drugu. vetrenje. Glavni arhitektonski projekt ,
s termoizolarorom Toplotna izolacija. Da bi se sprecili se maze izraditi samo kad su potpuno
gubiei !opiate u kanalima ovi se maraju :poznat~ Bvi. elementi instalacije, tj. kad
izolovati, iuace maze, osim hladenja vazduha, doCi i do kondenzovanja ]e proJekt mstalacije definitivno od-
reden, .
vodene pare i upropasCivanja kanalske mreie. Kanale treba voditi po mo-
gue-stvu kroz zaloiene prostorije i izbegavati spoljne zidove. Ven!ilacioni kanali su horizontalni
i vertikalni (s1. 321). Oni rnogu bid sme-
steni u konstruktivnim elernentirna
zgrade (zidovima, tavanicama i podo-
vIrna), postavljeni vidljivo ill skriveno,
uvek obradeni u skladu s unutrasnjom
arhitekturom. .
Na s1. 322 je prikazan izgled indu-
strijske hale s vidljivo postavljenim ka-
81. 321 - Ventilacioni kanali
~,alima ispod plafona j rasp9-de1jiva-
Clma vazduha. N a s1. 323 prikazana je
mreza kanala za vetrenje pod pritiskom sa zid'anom ventilacionorn cen-
tralom kao na s1. 317, do koje u hodniku suterena vodi glavni horizontalni
kanal (D) i grana se u zasebne vertikalne kanale za svaku prostoriju. Od-
vodni vertikalni kanali, opet
za svwm prostoriju zasebni,
81. 320 - VentiLacioru priklopci vode na tavan gde se svi
Na 81. 319 prikazan je presek kroz horizontalni limeni vazdusni kanal skupljaju u glavni odvodni
s izolaeionim plocama, pricvrscen na zid ugaonieima. Kanal je obesen 0 be- kanal (0) koji izlazi van kro-.
tonsku plocu okruglim zelezom (/; 3', .. 5, mm na razmalm od 35 , .. 70 cm. va. gde se izbacuje upotre-
Kanali se prave ad raznih vrsta gradevinskog materijala - bljeni vazduh,
ad opeke, betana, rabica, fasoniranih apeka, betonskih i gipsanih placa, Ako se vazduh ne odvo-
plastika, a najvise ad pocinkovanog gvoz,denog . lima. Limeni kanaJi su di mehanickim putem najbo-
iznutra' potpuno glatki, ,fasonski komadi se Jako prave, konstrukcije su lji nacin odvodenja je kroz
lake i lako se pricvrscuju, ne rdaju, nehigroskopni BU i sigurni protiv po- zasebne odvodne kanale za
:?ara. Limeni kanal1 oblazu se, radi toplotne izolacije, izolacionim pIo- svaku prostoriju iznad krova ..
cama, rabicom iIi drvenom oplatom. Na taj nacin se ne moze de-
Oblik preseka kanala je obieno kvadratni, cetvarougaoni ili kruzni. siti da upotrebljeni vazduh
Kruzni oblik je, najbolji, ali se tesko prilagoduje zidovima i zato se upo- iz jedne prostorije dospe u
S1. 322 - Industrijsl\:a hala s ventilacionim
trebljava tamo gde kanale nije potrebno skrivati (npr. u tvornicama). drugu prostOriju. kanalima (Sturtevant)

224 15 Grejnnje i vetrenje 225

 Rejon dejstva kako gravitacionog tako i mehanickog vetrenja je ogra-
nicen. Horizonta..no udaljenje najdaljeg vertikalnog kanala od ven~lla­ Priblizne dimenzije preseka vazdusnih kanala mogu se ,?drediti po-
cione centrale iznosi u gravitacibnog vetrenja ;;;; 15,,0 m, a mehanickog mocu dijagrama s1. 324 i tab. .ice br. 60.
p rIm e r: Bioskopska
35 ... 40 m. Ako udaljenja premaSuju pomenute brojke, moraju se posta- sala sa 400 mesta's izme-
viti nove ventilacione centrale da bi se ovom propisu udovoljilo. Mreza nom vazduha 30 mSjcas po
Be onda mora rMelaniti u vise zasebnih delova. osobi, zahteva potrebnu ko-
licinu vazduha 400 . 30 =
Oslm pobrojanih zahteva potrebno je voditi racWla i 0 stednji gra- = 12 000 m~/h. Ako se' za
c1evinskog materijala i rada, a takode, i ne na poslednjem mestu, i 0 eS.et- glavni kanal usvoji pl'ema
skim obzirima. Zbog toga treba kanale tako razmestati da se upotrebe tabUci br7ina vazduha 6
supljine u konstrukcijama, da kanali budu skriveno postavljeni i da ne mis, dobija se iz dijagrama
presek KanaJa 5600 cm2, od-
,upropaste izgled pr'c)stotije., Kad se uzmu u obzir i zahtevi lake pristu- nosno dfmenzije. kvadrat-
pacnosti Tadi ciScenja vldi se da trasiranje kanalske mreze nije uvek lako nog kanala 75/75 em, ill
dobro izvesti. U svakom pravougaonog, npr. 50/112.
em.
slueaju kad god je to mo- Presek ventilacione
__ 0 guena, treba vee pri izradi komore Zla nasprimer je
skica, a svakako pre izrade 12 000
detaljnih planova, da pro- A=-~- =222m~
3600 x 1,5 ' ,
jekt centralnog' vetrenja
bude zavrsen, da ne hi tj. kvadrat sa stranama
zbog dimenzija i srnestaja 1,5 X 1,5 m.
doslo do neugodnih izne-
nadenja. - 8 Ventilacioni·
Dimenzionisanje mre- o'tvori u pros'to-
ze vazdusnih kanala vrsi rijama
D se na taj nacin sto se pret-
v hodno izracunaju potrebne Da bi se izmena
kubature vazduha za svaku vazduha u prostoriji vr-
prostoriju, nac~ta se aks·o- sila temeljito i ravno-
nometrijski cela mreza, iz- merno vamo je kak:o ce
~

81. 324 - Dijagrarn za dimenzionisanje vazdliBnih

meri se duzina pojedinih
kanala, izracunaju duzni
I tI t I t I otpori vodeci racuna 0 ma-
terijalu i obliku kanala i
otvori dovodnih i od- kanala .
vodnih kanala biti ra-
sporedeni u prostoriji.

I r. ~ - 0 '\
iznadu se mesni otpori. Na
osnovu ovih podatak:a mo-
Principijelno otvore treba tako postavljati da ne bude mrtvih· zona
~ uglava, nego da se celokupna kubatura vazduha ·menja, da se ,nigde, n'e
lzazove promaja i da se po mogucnosti svezi vazduh dovede neposredp.b
gu se pomocu tablica ill
t It It nomograma za svaku pret-
postavljenu brzlnu vazdu- Taxmca 60 - Pribliine brzine vazduha u
delovima ventilacionog uredaja
ha u kanalima naci dimen-
Sl. 323 -'- Ventilacioni kanali u zgradi zije kanala, ili za pretpo~ "----- I Brzina vazduha u m/s za
,stavljene dime?Zije kanala DELOVI druiltvene I' industri;ske
zgrade' zgrade
moze se naci brzina vazduha u njirna. [ I
Presek kanala; resetki i ventilacione komore odreduje se prema Glavni kanaB 4 ... 8 ! 8... 12
obrascu
A~-q--

q - potrebna kolicina vazduha (rn 3/h)

A -:- povrsina preseka (r;n2)
3600· w
Sporedni kanali
Resetke
Velltilacione k~~=. __ __
~
3... 5
2 ... 3
i 5... 8
3...4
I __'_.5_~
na ono mesta gde se najvise kvari, odnosno da se pokvareni vazduh odv.e-
w - brzina vazduha (m/s). de s mesta kvarenja. Otvori treba da budu rasporedeni f 'po osnovi 'i po,

226
visini' u vezi s temperaturama i brzinama vazduha i ablicima i dim:en- Otvore u ravnom podu ne treba postavljati jer se brw'zaprljaju.
zijama prostarija. U stepenastom podu ili u ravnom podu sa cvrstim sedistima ovi otvori
Pravila za ovo se ne mogu postaviti jer zavise o~ Ilnatnijeg broja se mogu postavljati.
parametara) a njihova resenje zahteva veliko iskustvo. Dobram resenju Pri izboru mesta ,otvora mora se voditi racuna' i 0 lo~alnom
se cesto, suprots.avljaju konstruktivni elementi zgrade i estetski zahtevi hladenju (prozori, vrata), grejanju
(grejna tela) peci) Ijudi, osunca-
• b c vanje) i uticaju vetra, jer ova ma-

l\(==-~J D t'\ D:5)\ ze poremetiti mace dobro zarni-

sljeni razmestaj otvora i ravno-
m:erno prov~travanje.
Na s1. 325 Sli shematski pri-
u

m rJl I , kazane razne mogucnosti smestaja

I ,-JfL~ I
2(../ \.-.J ---- y ~\
ventilacionih otvora. U koloni a
prikazano je strujanje odozgo-na-
gore, u b odozdo-nagore a u C odo-
~~-'tICA
,
zgo-nadole. Pri tome otvori mogu
biti u zidovima, plafonu iIi podu. ZAPTI~·j~jCJc=J~

{(~5l Ea nj'r\l
Konstrukcij om resetki- i dru- PRIKLOPAC
~
~.~.
.'
gih uredajnih delova koji se posta-
,--. -,.. vljaju na ventilacione otvare vaz-
dusna struja se maze usmeriti u (ffillIJllllllllllllJlllllllIIllIIlIIllII!I
odredeni pravac iIi rasturiti na

h'~ ~
rn-n-n'T I, vecu povrsinu. _
4 -, r Zidne resetke pri malim br- S1. 327 _ ReSetke za vece brzine
, "-./
//
--LL../ r-..c~L./n zinama vazduha mogu biti sarno vazduha
arhitektonski resene (s1. 326), p1Jd
Sl. 325 - Sherna smestaj'a ven,tilaci-onih otvora usl~vom d~ imaju potrebnu cistu povrSinu za prolaz vazduha. Pri vecim
arhitekture prostorije i za ova se mora na vreme naCi kompromisno brzmama, 1 za druge potrebe zidne resetke jmaju aerodinamicne profile,
reseI}je. , I

:Ji~ ~~rGbt ~It}r

Za male brzine dovodnog vazduha po pravilu se postize ravnomerno
provetravanje kad se izazove strujanje suprotno ad prirodnog, tj. kad
se vazduh tapliji ad pro-
storijskog uvede kroz
otvore pri vrhu, a hlad-
niji pri dnu prostorije. i
U prostorijama u 81. 328 - Plafonskl plocasti raspoo:eljivaci vazduha
kojima se pusi odvodni cesto s vodicarna za upravljanje ili
otvori treba da""Bu pri skretanje struje i s regulacionim
vrhu prostorije, jer se priklopcima (sl. 327), Otvori mogu
tada duvanski dim brzo biti i bez resetki, s uskim prolazima
odstranjuje. zaklonjenim konstruktivnim delovi-
.Hladniji dovodni rna ili' elektricnim armaturama. Nji-
vazduh se ne srne uvo-' hova Cista povrsina i profil moraju
diti u blizini Ijudi jer ! I ! 1 I

~.~..
biti izradeni precizno po uputstvima
81. 326 - Resetlke za male brzine vazduha izaziva promaju. Struj a strucnjaka za vent:l:ladiu.
hladnij eg vazduha bo- Plafonski raspodeljivaci (difu-
Ije je da dolazi coveku spreda nego ad pozadi ill bacno, jer se taka lakse zori) imaju zadatak ,da struju vazdu- I . "
podnosi. Ako se uvodenje vazduha u blizini ljudi ne moze izbeci, brzina ha skrenu iIi da je rasture na vecu
mu mora biti vrl0 mala « 0,5 m/s) ili ga treb:! zagrejati. povrsinu. Na s1. 328 su..prikazani plo- BL 329 - -Ariemosta~t

228
casU raspodeljivaCi! a na s1. 329 levkasti! tzv. anemostat, koji osim kruz-
nog moze biti i kvadratnog oblika, a ima ill i kombinovanih s elektric-
nom svetiljkQm. Za raspodelu vazduha sluze i perforirani plafoni od na-
rocHih- ploea, kojima se ·'postize vrlo ravnomerna -raspodela vazduha po
velikoj povrsini i dobro mesanje dpvodnog i prostorijskog vazduha.
3.4 VAZDUSNO GREJANJE
Vazdusno grejanje primenjuje kao 'sredstvo za prenosenje taplote
vazduh. Videli smo ranije da vazduh moze biti sredstvo za prenoSenje
toplote aka ima mogucnosti da se kreee. U grejanju pecima s pojacanom
cirkulacijom vazduha ucinjen je jedan korak vise i prirodna cirkulacija
je pojacana. Kad se ueini jos jedan korak dalje i vazduh na jednom cen-
tralnam mestu zagreje i uputi kanalima u viSe prostorija koje treba da
se.greju, tada imamo centralno vazduSno grejanje,
Vazdusno grejanje koje je po poreklu najstarije centralp.o gr,ejanje
bilo je doskora potpuno potisnuto sistemima grejanja toplom vodom i pa-
rom, ali je u -poslednje vreme usled sve veee potrebe ,za vetrenjem i usled
razyoja tehnike vetrenja, a naroCito tehnike klimatizovanja, sve vise po-
eelo- da se primenjuje.
3.41 Vrste i svojsiva vazdusnog grejanja
Zagrevanje vazduha u vazdusnom grejanju moze biti direk-l-no na
vrelim zidavima peei iIi posredno na grejnim pavrsinama narocitih gre-
jaca vodnog; parnog ill drugog grejanja. ' peei i izlaza toplog vazduha bude sto je mogneno veca. 1z oVlh razlmra
".J:J'-
Kretanje vazduha u kanalima maze biti priradno (gravitaciono), u
kojeg se topaa vazduh ,kao laksi sopstvenom snagom penje a ohladeni kao
tezi pada, i vestacko (me-
l' , 3 hanicko), u kajeg se kre-
1 tanje vazduha u kanalima
fJ
~
p izaziva iIi patpomaze ven-
I _ PIP_ I =~ tilatorima.
t Prema upotrebi vaz-
I ," - 'JK duha vazdusno grejanje
K - K ~~J====d maze biti opticajno (cirku-
, laciono)(s!. 330-1), u kojeg
S1. 330 _ ,Sherna vazdusnog grejanja se vazduh uzima iz pro-
storije P, u grejnoj komo~
ri K zagreje i ubacuje u prostoriju i na taj nacin isH vazduh stalno' kruzi.
Ako se vazduh uzima 'spolja i ubacuje u prostoriju, tada imamo
ventilaciono grejanje (s1. 330-2). Ovo vazdusno grejanje se skora ni u
cemu ne razlikuje od uredaja za vetrenje (vidi s1. 293). Moze se reCi da
je ovo'u 'stvari uredaj za·vetrenje.s pojaeanim zagrevanjem vazduha.
Ova dva nacina (opticajno -i ventilaciono vazdusno grejanje) magu
se i kombinovati (s1. 330-3). U kombinovanom vazdusnom grejanju jedan
deo vazduha uzima se spolja i zagreva u grejnoj komori! a drugi deo se
uzima iz prostarije, dogreva, mesa sa svezim i ubacuje u prostoriju.
UQ.
.U direktnom grejanju upotrebljavaju se za zagrevanje u grejnoj ko-
l1?0rl obicne gvozdene peCi i umeci (irski iIi amencki) ili za vece kapa-
cltete, specijalne peei cija je grejna povrsina narocito poveeana razvi-
janjem dimnih kanala Hi na drugi naNn (kaloriferi).
Svi delovi ovih peei treba da se ravnomerna zagrevaju, da tempe-
~'atura ne bude suvise visaka, da vazduh lako dolazi do grejnih povrSina
1 da se one mogu lako cistiti da se sa~orela prasina ne ubacuje se toplim
vazduhorn u prostoriju, sta higijenski nije ispravno. NaroCito se ,ne srne
dogoditi da zbog propusnosti zidova lozista ili drugih rlelava dode do pro-
diranja dirnruh plinova (eventualno i ugljen-monoksida) u komoru. Zbog
toga ovakva pee treba da ima sto manje spajnica i da peei budu takve
konstrukcije da se pojedini delovi peel magu slobodno siriti ne propu-
stajuci plinove. !
Pri posrednom zagrevanju vazduha nema ovih opasnosti, ali se j
ovcle mora obratiti paznja na lako eiSeenje rebrastih cevi i lamelnih gre-
jaea (koii se u novije vreme najvise upotrebljavaju).
Greine komore moraju biti dobra pristupacne i tako obradpne da se
lako mogu cistiti, a lozenje i uklanianie pepela mora se uvek vrsiti ~po~;a.
Gravitaciono greianje, koie dolazi uglavnom U obzir sarno za male
uredaie. pogodno je zbog jevtine eksploataciie-, ali ima tai nedostatak da
je u velikoj meri zavisno ad vetra. Kao sta je ranije pomenuto. u prosto-
rijama okrenutim vetru moze nas 1'ati takav paviseni pritisak da ov:::t,i ne
dozvoli izlnzak topiog vazduha iz kanala i da na tai nacm ove prostoriie
ostanu nedavoljno zagrejane, a na zavetnmoj siranl u isto vreme nastaje
ObrTIllto stanie. te se prostoriie nepotrebno preqre;av~iu.
Da bi cirku1acija bila efikasna potrebno je da' razlika u visini izmedu
f!ravitaciono greianie toplim vazduhom moQ'UCno je primeniti sarno u zgra-
damn koie imaju podrum u koji se POstavlja pee.
Mehanicko grejanie, ,'8 ventilatorima u_gradenim u mrezu kanala
moze se prirneniti za sve pa i najvece uredaje. Ono nije zavisno od vetra:
ali ie skuplie 'u pogonu, jer ie ventila+are patrebno odrZavati i placati
stalnu potrosnju energije za njihov _pagon.
.Opticajno grejanje je najjevtinije jer se isti vazduh sarno u izvesnoj
men ohladen dogreva i ponovo ubacuje u prostoriju. S higijenskog sta-
novista ovaj sistern se ne moz.J preporuciti iz istih razloga iz kojih 5e
pogodan u pogledu ekonomicnosti: nairne, stalno isti, pokvareni i zapra-
seni vazduh kruzi, u raznim prostarijama se na razne nacine kvari (du-
vanski dim, kuhinj~ki mirisi, para iz kupatila itd.), izmesa, zagreje i uba-
cuje ,u razne prostorije. Ovaj sistern se medutim maze ufJotrebiti za
grejanje prQstorija s velikim kubaturama a malim brojem lj1,ldi, gde je
zagadlvanje vazduha neznatno ili nije od znacaja.
.. Ventilaciono vazdusno grejanje je higijenski pot-puna ispravno, ali
Je skupo u pogonu jer se celokupna potrebna kolicina vazduha mora uzi-
mati spolja i zagrevati do potrebne visine temperature (40.do 50°C) ..
Kombinovano vazdusno grejanje je u eksploataciji jevtinije nego
ven~jlaciono, a dobrom kombinacijom dovoda i odvoda manje Hi vise
pakvarenog vazduha ni sa higijenskog stanovista ne mogu mu se stavlti
zamerke.
231
3.42 Opis uredaja za vazdusno grejanje
Kako je vee pornenuto, uredaji za vazdusno grejanje u veCini slu-
cajeva se ni u cernu ne razlikuju od uredaja za vetrenje, osirn sto zimi
rade s visim temperaturama vazduha. Zbog toga cerno se ovde zadciati
sarno na onim uredajima koji se razlikuju od uredaja 'za vetrenje.
- 1 Grejanje stambenih zgrada
• zivota i ishrane porodice La
Vazdusno grejanje stambenih zgrada u Evropi nife ubbicajeno, osim
malih uredaja s kaljevim peCima. U SAD je ovaj naNn grejanja, naroeito
U jednostavnim porodicnim zgradama, vrlo rasprostranjen. Kako investi-
cije za vazdusno grejanje u od-
nosu na vodno iznose svega oka
50'O/(}, a utrosak metala je neko-
saBA KUHINJA
liko puta manji, to i pored po-
~-------l menutih nedostataka vredi ga
------1 !
,'I'
, , ,,, ,
~,;.
ukratko prikazati.
Na s1. 331 vidi se 08nova i
presek male stambene zgrade s
I~,
i"RKUP gravitacionim vazdusnim greja-
~",,-p
njem. U podrumu, u blizini sre-
1
dista zgrade, nalazi se gvozdena
I ljene razvodne eevi. Iznad
SOBA saBA pee s omotacem iz kojega vade
limene cevi (preenika 225 i 250
~====::== =====::::=~ mm) s toplim vazduhom do pre-
gradnih zidova gde' prelaze u
cetvrtaste kanale i neposredno
iznad poda kroz resetke (30/20
em) izlazi topao vazduh u pro-
storiju. Uredaj je optieajni i 0-
hladeni vazduh se uzima iz so-
ba jer se u njima manje zagadi
nego u kuhinji ili kupatilu. Xa-
nali za' opticajni vazduh, cetvr-
tasta preseka, ugradeni su u ta~
varncu iznad podruma, a reset~
oo 1/ ke se nalaze u podu u blizini
.prozora jer je tamo vazduh nai-
S1. 331 -- Gravitaciono vazdusno h)adniji. Zbog povoljnog polo-
grejal!lje porodicne kuee - zaja peei u sredistu zgrade ka-
nali za clovod toplog vazduha
su kratki i pogon ekonornican.
Gravitacioni sistem se moze primeniti i za zgrade bez podruma, ali
se.tada pee mora upustiti u specijalno olmo u zemlji. U takvom slucaju je
prllaz oknu l ubacivanje goriva, uklanjanje pepela i ciseenje -samog akna
otezano i ovakav nacin se ne moze preporuciti.
Na sl. 332 prikazana je- she-rna grejanja male porodicne zgrade si-
ste-mom optieajnag grejanja toplim vazduhom. Pee za laze-nje cvrstim go-
23.2
~iv~m smeste:r:a .je u kuh.inji, a kana~ za -dovod toplog vazduha ispad ta-
vamce unutrasnJeg hodmka, s kratklm ograncima koji vode do unutras-
njih zidova u kOjima su srne-stene- resetke. 1] kutiji iznad peei nalazi se
ventIlator s elektrornotoram
i filtrom. Kanali za opticajni
vazduh ne' postoje nego -se
vazduh uzima jz kuhin;e u KUHINJA KUPA T. SOBA saBA
blizini spoljnog ulaza. Nacin I I
koju je projektovan ovaj ure- LJ\rl~ '0' -
,
daj je takav da se uzimanje
vazduha iz kuhirije ne moze
smatrati neispravnim.
Na sL 333 je prikazan , DNEVNA saBA SOBA
nacin mehanickog vazdusnog
grejanja s kanalima postav-
ljenim po obimu zgrade (»pe-
rimetarsko grejanje({). U sre-
dini zgrade postavljena je pee
(uljna ili p:inska) ispodkoje
se u kutiji nalazi ventilator-
ski agregat koji potiskuje
vazduh u radijalno 'postav-
SJ. 332 - Mehanicko vazdullno grejanje
periferijskog kanala su re- porodicne kuce
setke na mestima gde se na-
laze prozori. Kanali kruznog
preseka se ubetonlraju it podnu plocu, a ~osto sl! u blizini, 8p~.ljnog zida
maraju se toplotno izo1ovati. '
\
PRETSaBLJE
_S1. 333 - Perimetarsko v.azdusno grejanje
S1. 334 - Vazdusno grejanje
stana »Domotherm«
Na s1. 334' je prikazano grejanje »Domotherm« koje je bez kanala,
a sastoji se od grejaca (1), aksijalnog venti!'atora (2) i elektromotora (3),
Citav agr~gat se smesta u pl.afo~skom prostoru predsoblja, s otvorima'
za doy~d 1 odvod vazduh~ ~ Zldov1ll1a. :Grejanje grejaca -je centralno, vo-
dom l~l parom. Prednosh sIstema su Jevtinoca i brzo' zagr-evanje, a ne-
dostacl- prenosenje buke i mirisa iz jedne prostorije u drugu' i -neravno-
merno zagrevanje,
233
,- 2 Grejanje dvorana gre}e, i k?r:alo~ 2 vodi do ~ana1a 3 koji se nalaze u dvorani ispod ~oda,
Vazdusno grejanje se po pravilu upotrebliava za grejanje dvorana duz ~poIJm~ zldova. IspustI za vazduh nalaze se ispod' svakog prozora.
cije kubature su srazmerno velike, koje treba brzo zagrejati i kaje sluze Da b1. se uste~elo u gorivu, pre nego sto se vazduh u dvorani pokvari
u najvise slucajeva za povremenu upotrebu. Zbog velikih kubatura vaz- ubacuJ€ se sohni, opticajni vazduh kroz resetke 4,
duha i udaljenosti Ijudi cd unutraSnjih povrsina i grejnih tela ,f!rejanje
zracenjem i akumulacija toplote u zidnim masama ima sasvim. podredenn -3 Aparati za gre-janje i hladenje vazduha
ulogu i u prvom redu potrebno je zagrejati vazduh na odredenu tempe-
raturo i odriavati je. Zbog velikih kubatura konvektivno mesanje vaz- . Naro~ito. ve~e }Iale kao sto su trznice, plivaonice, montaine ilale,
vehke radlOUlce, lzlozbene hale, hangari i velike garaze zagrevaju se po
duha mora biti snaznije nego sto je u sistemima grejanja radijatorima. ~z
ovih razloga ubacivanje toplog vazduha mehanickim uredajima garantuje GREJAC
najbrie i najekonomicnije grejanje ovakvih dvorana.
Vazdusno grejanje dolazi U ohzir za grejanje gimnastickih dvoramJ.
u skO'lama, naroNta aka se one upotrebljavaju i kao dvorane za priredbe, /
zatim ;za grejanje salterskih hala, cekaonica i vestibula- u bankama, po- TOPL-'-- ~
VAZOUH
stama i slicnim zgradama. Ono se primenjuje za grejanje trezora u ban-
kama. u koje se nel1ado uvode cevni vodovi parnog iIi' vodnog grejanja,
_. .- .- VENTILATOR
+-----!----13 -1- -- ---ttl
ALJ I S'POLJNI

-.; ~ ""'KLUPAC w ........Ii..';I"'=oJ VAZOUH EL. MOTOR

~ KALORIFER

-- VE NTILATOR ZIONI orVOR

3
.::r' - 81. 336 - Zidni zagreja,c vazduha
,-t --- ---1- - .l~_-I_ -_. -)9 ..
pravil~ vazdusrim grejanjem. U njih su kanali <;,:a razvod top log vazduha
meduhm, vrIo dugacki i da se topli v~duh r:e bi usput ohladio moraj~
se toplotno 1zolovati.' usled. cega p~taju sku pi,
a s druge strane OVI kanah smetaJu uredaju u
halama. (pos.tavljanju masina, tr:ansmisijama,
kranovlITla 1 sl.) 1z ovih razloga pribegava se
~ombina~ij. i. eentralno-Iokalnog grejanja pomo-
eu zagr~Jaca vaz~uha (aeraterme, kaloriferi») s1.
81. 335 - Va:zJdusno grejanje dvorane , 3~6. OVl agregatI su u stvari pojedinacni lokal-
TIl aparati za grejanje i
a grejanje sluzi ujedno i za vetrenje, U poslovnirn prostorijama vecih ku-
izbacivanj e vazduha j
batura (kao npr. u robnim kucama) gde nerna mesta za postavljanje
sadde l'adijalni Hi aksi.,
grejnih tela ili bi se njihovim postavljanjern gubi.o dragoceni pros+or, Hi
jalni ventilator i lamel-
ako se postav1janje grejnih tela ne maze uskladiti s arhitektonskim re- ni grejac u limenoj ku-
senjem prostora (kao npr. u nekim naroeito sveeanim prostorijama), ill
tiji, a centralno se snab-.
se ana iz drugih razloga moraju izbeCi - takode se upotrebljava vazdusno devaju parom ili vodom
grejanje. Dna se uvek primenjuje za grejanje dvorana koje ujedno' treba 81. 337 - ViseCi zagrejac kaa toplonosom. Na taj
i vetriti odnosno klimatizovati, kao sto su bioskopske, izlozbene i kon- vazduha
naCin se ovi agregati 81. 338 - Plafonski
certne dvorane, zatim dvorane za skupove, predavanja i druge priredbe, zagrejac vawuha
• ., I mogu lako postaviti na
gledalista- i pozornice u pozoriStima i sl. PosE'fbno mesto u ovom nizu zau- zldodve 111 stubove i jedino je potrebno povezati ih s m'tezom cevi sto
zimaju crkve zbog naroeitih proporcija (velika visina u odnosu na sirinu pre stavlja naroeitu teskocu. ' ne
i duzinu), u kojih nerna patrebe 2a vetrenjem ali gde takode- dolazi u , .G:r~jaei ~ogu hiti i elektricni ili plinski, a sami zagrejaCi mogu hiti
obzir vazdusno grejanje. zldm 111 podm, a mogu visiti i na tavanici.
Na 81. 335 je prikazano vazdusno grejanje manje dvorane, Sve:! vaz- Z.a¥~ejaci rade obieno opticajno, ali se pomocu priklopca lako mog!l
duh se uzima na mestu 1, a ventilator ga ubacuje u kalarife-r gde se za- podesltl 1 da rade sarno ventilaciono iIi kombinovano.

234
235

Na 51. 337 i 338 je pnkazan lzgled vlsecih zagrejaca~ na 81. 339 ,ie
zldni a na 51. 340 podm zagrejac velikog kapaciteta. . filtar F. Grejac G se prikljucuje na instaIaciju centralnog grejanja (vo~d­
Da bi toplota u pro5toriji bila ravnomerno raspodelJena za~r~)aCl
e prema sirini prostorije i prema specifiCnirn potrebama postavlJa)u u
;ednom iIi vise redova, nasuprot ill u pomerenom poretku.
. spoljnog vazduha. VaZno je da motor i ventilator rade bez sumova Po-
. Regulisanje odnosa sobnog i spoljnog vazduha je rueno, pomocu rueice
81. 339 - Zidnl
81. 340 - Podni zagrejac vazduha
zagrejac vazduha Ventilator - Zagreb
Glavni nedostatak ovih zagrejaca vazduha je buka p~i r~~u.
Sobnim zagrejacima nazivaJu se zag:reJacl vazduha. kOJld se
• • V'
. posta-,
vljaju u stanovima, kancelarijama, uCionicama, restora~l!:na, voranamR
i dr. Oni imaju izgled ormariCa koji se obiCn~. postavl]R]u u prozorsku
nisu -i dobro se prilagoduju arhitekturi pr~storl]e., . "
Na s1. 341 su prikazana tri tipa ovakvlh sobmh zagreJaca.
2
S1. 341 - Sobni zagrejaCi vazduha
Zagrejac 1 ima kutiju od celicnog lima ili ~eta, elastiCn? ug:<1:
dena dva Hi vise ventilatora s elektricnim motorom (V), lamel.~l greJa c
(G), filtar (F) i druge potrebne delove. Priklopcem P1 se reguhse odnos
236
izmedu spoljnog i sobnog vazduha, a priklopcem P 2 se vazduh upucuJe
kroz grejac iIi mimo njega. Vazduh se u svakom slucaju propusta lcroz
nog iIi parnog), a e.l.ektrieni motor na e1. instalaciju. Regulisanje je rueno
iIi automatsko. U ovom drugom slucaju sobni terrnostat preko regulacio-
nog ventila regulise prolaz vode, -odnosno, preko priklopca, prolaz pare
kroz grejac. Termostat koji utiCe na ventilator regulis€' dovod hladnog
moeu priklopca aparat moze da radi sam-o sa sppljnim vazduhom, bez
~:grejanja (npr. leti), Hi sarno sa' sobnim, ili kombin~vano.
Zagrejac' 2 uzima spoljni vazduh u gornjem delu onnarica, a takode
i sobni vazduh (lliadne struje prozora). Struja vazduha ide nadole kroz
grejac G, a dva radijalna ventilatora izbacuju topao vazduh nagore.
kojom se pomera priklopac P.
Zagrejac 3 ima dva aksijalna ventilatora na prevrtnoj ploei V,
priklopni filtar F i Iucni' priklopac P kojim se mogu otvori za spoljni i
sobni vazduh zatvoriti, odnosno u ·srednjem polozaju oba mesati. Obrta-
njem prevrtne ploce s ventilatorima, -priklapanjem
fiItra i priklopca P moze se dobiti niz mogucnosti
za rad zagrejaca: kao obicni konvektor bez filtra
iIi s filtrom, kao ventilatorski konvektor s filtrom,
sarno ventilacioni rad sa spoljnim vazduhom i raz-
he kombinacije spoljnog i sobnog vazduha.
Mnogi zagrejaci vazduha mogu se upotrebiti
i za hladenje ako se umesto tople vade ili pare
kroz njihov grejac propusta vodovodna, bunarsk.:'l
iIi naroCito hladena voda. Tada oni postaju ohZa-
divaci vazduha. Ovaj nacin s propustanjem -vade
je abieno i najjevtiniji naein hladenja ako je tem-
peratura vode dovoljno niska i ako je ima u po-
trebnoj kolicini. Obicno se-ohladivaci prave sa hla-
denjem hladilicama, a u tom slueaju nije potreban S1. 342 - Ohladivac
nikakav drugi prikljucak nego na elektrienu insta- vazduha s kompreso-
laciju. Za podesavanje hladenja po pravilu imaju rom
automatsk}1 regulaciju ~ pornoell sobnog termostata
koji upravlja protokom sredstva za hladenje kroz hladac. Kondenzat lwji
se stvara na hladacu skupIja, se U oluk i odvodi napolje Hi na povrSi:qu
kondenzatora gde ispari. '
Na s1. 342 je shema ohladivaca s kompresorom KG, priklopcem ,p
za doziranje spoljnog i sabnog vazduha, hladaeem H, olukom za konden-
zat 0 i ventilatorom V._
Ohladivaci se prave raznih- dimenzija, oblika i abrade, prema nameni
i vrsti prostorije u kojoj se smestaju. VeCina je u obliku parapetnih or-
marica, za vece prostorije u -obliku armara, a ima ih i za vesanje na zid,
o tavanicu ili za postavljanje na tavanu. Po spoljnom obliku se ne razl~­
kUju od zagrejaca i lokalnih klimatizatora.
237

N sl 343 je prika~an prozorski ohladivac kQ~i s~ smes.ta u sam pro-
zor. D~n ~prata s isparivacem nalazi ~e na unu~ras.noJ str:an1 , a deo s kon-
denzatorom koji se hladi vazduhom Je na spolJnoJ stram.
21MI LE TI
(L) i zagrevnih povrsina (2) i izbaeuje kroz gornje otvore na sve strane.
Dmmi punovi se odvode odozgo kroz dmmu cev u dlmnjak, a dovod ulja
za lozenje je iz poda. Zagrejacl imaju automat.::.ki uredaj za kontrolu sago-
revanja ulja i regulaciju .odavanja toplote. Industrijski zagrejaCi se po-
stavlJaju slObodno,.a u velilnm prostorijama postavl]a se VIse aparata sa
zajedmckim snabdevanjem uljem. Ovi aparati Sil relativno velikih dimen-
ziJa (visme 2;2 do 3,8 m, precnika 0,60 do 1,5 in, tezine 300 do 1500 kg) i
veukog kapaciteta (00000 do 300 000 kca:l/h). Neki medu njima Be u Blu-
eaju po.rebe mogu koristiti .i za cvrsta gonya, a neki za Plin.

- 4 SUsenje zgrada grejanjem

Kao sto je poznato, sa dovrsenjem zgrada vrlQ cesto se zaae u jesenl
pa i zimu, a u novije vreme se radi dobijanja u vremenu gradevinski
radovi vrse i u toku same zime. Kako je za izradu zavrsnih radova potre-
bno da se zidovi prethodno prosuse, a za useljavanje da zgrada ne bude
81. 343 - Prozorslti vla7..na, to susenje kad padne u jesen ili zimu traje izvanredno dugo i
ohladivac vazduha Sl. 344.- Ohladivac vazduha s toplo;nom pumpom obieno ga je i nemogucno .sprovesti. Zbog toga zgrada mora da prezimi i
(GeneraJ Motors) na taj nacin se gubi vrlo mnogo. u vremenu.
U zgradama u kojlma se za zidanje upotrebljava krecni malter (a to
Ima aparata za hladenje hladil~com .k~ji su i~ra~eni n~. p~incip~ je jos uvek vecina zgrada); za susenje i vezivanje maltera potrebna je
toplotne pumpe i sluze leti za hladenJe a.Zlml za greJa~J~. U nJlh Je hla toplota i ugljen-dioksld. Toplota je po . .rebna da bi
dilica tako konstruisana da kondenzator i isparivac menJaJu ul.~ge ~(sL 344). suviSna voda iz maltera kiparila, a ugljen-dioksid
Zirrii agens hladilice (freon) prolazi prvo kroz spoljni ra.zme~Jlv,?-c toplot:. (C02) se vezuje s peeenim krecom (CaD) u kalci-
koji . je tada Ispanva~ ~I), trosl jev kal'bonat (CaCoa) i na taj naCin stvrdnjava.
tu toplotu i u unutrasnJem raz- Ugljen-dioksid se uzima iz vazduha i ovaj proees
menjivacu, koji je tada konden- kaibonizovanja traje vrlo dugo.
zator (K), odaje toplotu prosto - Da bi se susenje i stvrdnjavanje maltel'a
riji. LeU je proces obn'J.1:I t :.!l'eon ubrzalo, pribegava se grejanju prostorija.
~j~ struji prvo kroz unutrasnJl raz- Grejanje se vrsi obieno manga1ima u kojima
III1111 menjivac (isparivac) i hladi va~­ se spaljuje drveni ugalj, koks, drvo Hi drugo go-
I111111 z duh a odaje toplotu preko spol]- rivo. Pri tome je sagorevanje obieno nepotpunQ,
1111).
I I I I II I nog razmenjivaca (tj. kondenza- i pored dima i ugljen~dioksida dolazi i do obra-
rJ....l.L1.J..-j
I I
tora). Izmena taka strujanja zovanja ugljen-monoksida koji ugrozava radnike
I I agensa vrsi se automatski pl'eko pri njihovom ulasku u 'prostorije i prodiruci .kroz
, I visesmerne slavine V.
1 li"1 zidove dovodi il. opasnOst susedne stanare.
o J;~:-:/
,-;,.~ L f
J Za' hladenje se primenjuju Bolje su limene peei s odvodom lozisnih pli-
, " i aparati bez hladiliee, s forsi-
ranim isparavanjem vodovodne
nova u dimnjake iIi cunkovima kroz prozore. One
meautim deluju sarno toplotom, ne ubrzavajuC! 81. 347 - Agregat za
vode. Oni su znatno jevtiniji, ali stvrdnjavanje maltera .dodavanjem 1,1g1jen-diok.. susenje zgrada
kako se' prilikom isparavanja sida. (Deuba-Hanover)
vazduh ujedno i vla.z.i, mogu se Postoje razne kanstrukcije specijalnih peCi za
upotrebiti sarno u' pustinj&kim ovu svrhu eije loziste je tako konstruisano da go- .
81. 345 - Industrijski 81. 34() -- Indu- krajevima s vrlo suhim vazdu- rivo sto potpunije sagori, sto se obimo postize dodavanjem sekundarnog
zagrejac vazduha . strijskli.. zagrejae h
vazduha (Thermo- om. .. k' . Y'
vazduha. Ove peei se ne prikljueuju na dimnjak nego produkti sagore-
hI _ WansOOl) lndustn)s ~ zagreJac1. vaz- vanja, a rnedu njima i ugljen-dioksid, odlaze slobodno u prostoriju.
. oc duha na ulje iIi pHn su u stvari Za susenje se upotrebljava i eentralno grejanje koje se pusta u po-
peei koje pomotu ventilatora izbacuju vazduh zagrejan str~janjem oko 10- gon pre nego sto je zgrada zavrsena i na taj naCin se prosusuje.
ziSta. Najcesee su·to uljne peCi od ce.i.icnog .~ma, s pl~en~~om. kao u. k~t­ Na s1. 347 prikazan je nacin Eusenja zgrada specijalnim uredajern
lova (s1. 345 i 346). U donjem delu se obleno nalazl aks~Jalm v~tlly~~l' koji se sastoji od agregata koji se moze prevoziti i potisnih cevL U loiistil
(V) koji usisava vazduh kroz otvore u p~dnozju, sprovodi ga duz lozlsta
239
238
agregata sagoreva koks uz dovoljan pristup vazduha taka da je obezbe- 3.51 Obrada vazduha
dena patpuno sagar-evanje, bez magutnasti obrazavanja ugIjen-monok-
sida. Dimni plinovi se potiskuju ventilatorima kroz limene cevi precnika
50 em u zatvorene prostorije (ugrailivanjem Lzastakljivanjem, prozora Hi
C,iscenje vaz~uha se .vrsi f~irima koji BU isti kao u ventilacianih
na drugi nacin). Ovim se u prostorijama stvara jak poviseni pritisak i topU ured~Ja .• Red~vno su to p,ropusm nauljeni metaini filtri koji' zauzimaju
dimni plinavi bogati ugIjen-dioksidom primoravaju se da prolaze kroz r~la~lVno m~~ prostor, a Imaju veliki efekt ciscenja. Neki put ih 'zarne-
nJuJu vodem 111 elektro-filtri. .
zidove i u velikoj meri ubrzaju s~vrd.njavanje maltera i susenje zidova.
Jedan agregat maze za) 2 do 3 dana da isusi zgradu ad 1 000 rn 3 izgradene Gr~janje vazduha vrs.i se p?~oeu l~elnih grejaca koji se zagrevaju
par?m, ~opl?m vodom, phnom iIi elektricnom strujom kao stu sma' vee
kubature. Pastupak se maze obaviti i u zgradama ciji zidovi su iznutra rn~e~clL '
sveze omalterisani, bez pukotina u omalteru i druge stete.
Vlazenje' v~zduha; biva redovno pomocu .mlazniea (brizgaljJti) (s1. 309).
Vodovo~ne ceVl r~sporedene su paralelno u jednom iIi u vise redova i na
3.5 KLIMATiZOVANJE odre~emm razmaelJ?a imaju. :nJ~nice, pamotu kojib se voda pod pritiskom
ra~pI"",kava u vrlo s~u:e kap.lJlce 1 na taj naNn stvara se vodena zavesa kroz
Uredaji za klimatizovanje (kondicioniranje vazduha sluie cia se u kOJu v:azduh prola.zl ? o~ TIJe preuzima viagu. Ovi ovlazivaci sillie istovre~
zatvorenirn prastorijama automatski odr.ze zahtevani uslovi temperature, meno.l k~? ,":o.dem flltrl. Upotrebijena voda sa ana ovlaZivaca odlazi iIi u
cistoce, vlaznosti i brzine kretanja vazduha. Ovi uredaji su u stvari narQ- kan~:lzaclJu Ih se pumpom ponovo dovodi u rasprskace i tako neprestano
Cito usavrseni ventilacioni uredaji u kojih se pomenuti uslovi oddavaju krUZL ' .
koordinovano i automatski, pamotu naro_Citih regulatora. Susenje vazduh<:t. vrsl 5e hladenjem, obieno takode' pomocll vodene
Uredaji za klimatizovanje nastali su pocetkom ovog stoleca u Ame- zav~se vodovodno~ l~l bunar~k!Jm vadom, odnosno hladilieama. Da hi se
riei prvo kao uredaji za stvaranje i odrlavanje pogodnih vazdusnih ,prilika ovaJ po~tupak obJaslllo donoslmo higrometrijski dijagram s podacima a
u raznim industrijama. Taka je za proizvodnju vestacke svile, duvana, odnosu l~m~du temperature, ap:solutne i relativne vlainosti vazduha (s1.
l'aznih hemijskih ,proizvoda, filmova, papira itd. neophodno stalno odrza- 348) .. SusenJe vazduha biva na taj naCin sto se tapao i vlazan 'Vazduh
vati u prostorijarna odredenu temperaturu J. a naroCito stepen vlaznosti, oh~adl ~do o~e temper~ture cija tacka rosenja odgovara traZenoj apsolut-
ad cega zavisi kvalitet proizvedene robe. Posle izvesnag tehnickag razvoja nOJ vlaznosti, pa se zatIm vazduh zagreje do traZenog s1..epena. .
uvldele su se sve' prednosti ovakih uredaja i za razne druge prostorije
gde se skuplja yeti braj ljudi i gde je potrebno stvoriti uslove komfora "C 0 1 2 3
radi boljeg osecanja Ijudi ili povisenja njihove racine sposobnosti. Taka se
ovi uredaji sada rade i u raznim skupstinskirn dvoranarna, pozoriStima,
bioskopima i boinieama, gde sluze i kao metod za lecenje izvesnih bolesti,
a sve, se vise uvode i u stambene zgrade.
Kad ventilacianih uredaja videli smo da se vazduh u ventilacioni.n
centralama cisti pomocu filtara, ev;entuaino vlaZi, a zagreva se sarno uto-
lika ukoliko je ~potrebno da hladan uvo.dni vazduh ne bi bio stetan po
zdravlje prisutnih oBoba, dok se sarno grejanje obavlja zasebnim uredajem.
Uredaji za klimatizovanje, medutim, preuzimaju na sebe ciscenje, v18zenje,
sllsenje J zimi grejanje, a leti hladenje vazduha, sve koordinovano, a regu-
lise se automatskim putem.
-Ureaaji za klimatizovanje magu biti bez hlaaenja vazduha iIi pot-
puni. Bez hladenja se upatrebljavaju za one krajeve u kojima su letnje
zege umereIJ-e Hi sU kratkotrajne, pa se uredaj za hladenje - koji je u
pogonu najskupIji deo klimatizatora - moze izostaviti.
Uredaji za klimatizovanje mogu, kaa i ventilaeioni uredaji, biti i bez
osnovnog grejanja vazduha, u kojem slueaju se predvidi grejanje klasic-
nim naCinom putem radijatora iIi drugih grejnih tela. 'Eitno je za klima-
tizovanje da se i u tom slucaju obezbedi automatsko regulisanje kako tern-,
perature, taka i vlaznosti yazduha u prostorijama. Uredaji koji imaju auto-
matsko regulisanje samo jednog od ovih stanja vazduha (temperature iIi 14 16 18 20 22 ~ 26 28 30
vhznosti) Hi nemaju automatsku regulaciju, ne mogu se nazvati klima- SUHOG VAzaUHA
tizacijom.
81. 348 - Higrometrijski dijagram

240 16 Grejanje i vetrenje

241
 Ovo ce se najboljc videti na jedoo!l11 primeru. Vazduh temperature t = 30eC, tiskuje u kondenzator, gde se pod pritiskom pretvara u tecnost i smanjuje
relativne vlaznosti qJ = 9U% treba pos1e susenJa da ima t = :J4"C, a !:p = 50%. Do zapremninu. Tom prilikom se u kondenzatoru dobija toplota, i da se ona
=
hQJeg stepena u-eba vazduh onladiti n.1;lCj. cerno na dljagr.amu. Vazduh od :.:::4(..'C, !:p 5u~io
saurZl !:.I,t! g vOd,ene pare. l\ja UIJtlgraIHu trammo VIlU klllj,lerawru itod clje ~a(:l~e 1'00- 2
sl':!i.iJa na RnvoJ :.!.aslceuJa naiaZimo 1stu koliCiu'u vodene pare I.j. 14"C. Tn znaci- da vaz-.
duu treua oUlaOlti eto l'!'" KOJom prlliK.Om ce otPUStltI svu Ol:itruu kolicinu vodene pare,
a zadrzace onaj ll1aksimum .lwji lma pri zasicenju, tj. 9,5 g. Poole t-oga cemo vazduh
zagreJaIJ. na t = :&4"C. Kako vazduh t = ::lOve, q; = 9U"lo sadrzi 24,0 g vodene pare
(vHil gra1llion), to je hlaClenjem do 14° iz vaz.duha eliminoYano 24,;)-9,5 = 15 g
Youeue pare, .l!-oja se'll oo!iJiU kondenzne vode sr.atoZila na duu ovlazivaca, odnOsno
u ovom slm.:aju osusmaca
.tJ.lauen}e vazduha vrsi se bunarskom ili vodovodnom vodom, ledorn
ili masmama za hladenje. .
bunatskom ill voaovodnom vodom stalne temperaiure oke 14 vC moze
se vazuun onladiti do 17'-'C, pri cemu je zasicen vodenom parom. l-'onovo
zagreJan do temperature ~4"C, ovaj vazduh ima relatlvnu v~azno3t
cp = tHiu/O, sto je aovoIJno. Voda se pri hladenju vazduha zagreje na oka
ltive, i tesko se maze upotrebiti jos- za neke svrhe, nega se' pusta u ka-
Sl. 349 - Sheme kompcesione i apsocpcione hladilice
naLzaciju. Kako je potrosnja vode vellka hladenje vazQuha ovom vodom
rentaouno je obicno samo ako je voda besplatna. ne bi sirila kondenzator ~e toplotno izoluje iIi hladi vodom iIi vazduhoffi.
J:iladenJe ledorn moze biii dlrektnlm dodirorn vazduha s ledorn, po- Jz kondenzatora agens u tecnom stanju prelazi preko prigusnog ventila,
mocu leda ohladenom vodom ili ohladenim metalnim povrsinaina. Razum- gde mu se smanji pritisak, u isparivac, tecnost naglo isparava, pavecava
ljivo je da se lectom ne moze postiCi nizi sLepen hladnoce od u~c. lilaaenje zapremninu i intenzivno vezuje okolnu toplotu, tj. proizvodi hladnocu.
ledorn do . . azi u obzir za manje ureaaje, a za vece eventualno pM ispreki- Vazduh ill drugi medijum u blizini isparivaca biva ahladen i svrha postig-
danoj upotrebi. Kako je funkC.LODlSanje uredaja za hladenje vezano, za nuta. U cevnom kolu masine kruzi, uvek u istom smeru, uvek ista koli-
l'edovno snabdevanje vestackim ili pnrodnim ledorn, to od ovog snabde- Gina agensa koji se ne trosi, i po cenu motorne snage utrosene za rad
vanja i cene leda zavisi l'entabilnost ovakvog hladenja. kompresora dobiva se hladnoca.
Hladenje hladilicama (masinama za hladenje) dOlazi najcesce u obzir. U apsol'pcionih hladilica (s1. 349-2) princip rada je lsti, sarno se pre-
Ono nije zavisno od raznih spoljmh okolnosti, najmauje mesta zauz~ma, a nos pare agensa izrnedu isparivaca i kondenzatora ne vrsi pomocu kom-
mogu se· postici i temperature daleko ispod 0°. Da bi se razumeo princip presora nego zagrevanjem agensa- k6ji je u ovm masina najcesce amonijak.
rada ovih masina, moramo se malo zadrzati na osnovnim pojmovima. U apsorberu nalazi se mesavina vode i amonijaka. Apsorber je u vezi s
Pri prelazu iz tecnog u gasovito stanje vezuje se toplota. Ova pojava regeneratorom koji se zagreva i u kojem dolazi do isparavanja amonijaka.
se vidi pri znojenju, koje zbog toga telo i primenjuje da bi izdalo iz sebe Pare amonijaka idu odatle u kondenzator gde prelaze ~ tecno stanje. 1z
suvlsak unutraSnje toplote. Zbog toga pri b~agom vetru kvasimo prst da kondenzatora prelazi tecni amonijak u isparivac gde se kao i u koinpresio-
bismo ustanovill pravac vetra, zbog toga pas na vruCini isplazi jezik itd. nih masina, stvara ,hladnoca. 1z isparivaca pare arnonijaka dolaze ponovc.
Na ovom principu osniva se i tzv. vlazni termometar. To je obiCan termo- u apsorber gde ih voda ponovo upija i tako, kao i ranije, agens struji u
metar ciji rezervoar sa Zivom je amotan vlaznom tkaninom. Pri ispara- zatvorenohl kolu.
vanju vlage iz ove tkanine hladi se ziva i ovakav vlazni termometar poka- Antomatska reyulaci-
zuje nizu temperaturu nega, sto pokazuje suvi termometar". PM potpunom ja ..Da bi SE: odredena tem-
zasicenju vazduha nerna isparavarija te nema ni hladenja) i oba termo- peratura i vlaznost stalno,
metra pokazuju istu temperaturu. Sto je vazduh suvlji isparavanje je precizn(J i pouzdano odda- POKRETAC
intenzivnije i razlika izrnedu aba termometra je- veea-. Ova pojava je isko- vaH neophodno je potre-
riscena' za merenje vlaznosti vazduha (psihrometar). bna automatska regulacija. VENTIL RElEJ
Razume se da se pri obrnutoj pojavi,- tj. pri prelazu iz gasQlvitog Regulatori uredaja za' PIPAK
stanja u tecno stvara toplota. . klimatizaciju imaju zada-
Na osnovu ovih principa konstruisane su hladilice. Postoje uglavnom tak da automatski otvara-
dye vrste ovakvih masina: kompresione i apsorpcione., Na s1. 349-1 prika- ju, prigusuju i zatvaraju
zana je shema kompresione lna.sine za hladenje. U zatvo-renorn cevnom ventile za paru ili vodu i KANAL
kolu nalazi se jedan od pogodnih agensa koji pri niskoj tempel'atul'i priklopce za vazduh. Re-
isparava i ima svojstvo da pri isparivanju vezuje ve~iku kolici.nu toplote gulatori se sastoje od pi- ,VENTILATOR
GREJAt
(amonijak, ugljen-dioksid) sumporasta kiselina, hlormetil, freon itd.). Po- paka, releja, pokretaca i
mocu kompresora para agensa iz isparivaca usisava se, komprimuje i po- ventila (sl. 350). 81. 350 - Sheena autornatske l'egulac'ije grejanj~

242 243
\
'"
 Pipak ima zadatak .cia ustanoVl stanje vazduha i da da impuls za
dejstvo na ventll. PiPcl za temperaturu su termostati, a za vlaznost vaz-
duha higrostati.
Termostati (81. 351) 8U pipci u kojih se fizicka pojava istezanja tela
na toploti iskoriscuje za regi8trovanje temperature i za mehanicko po-
meranje. Bimetalni termostati (1) se sastoje od trake slepljene od dva
metala 8 razlicitim koefici-
2 3 jenLma sirenja na toploti.
U sled toga se traka pri raz-
--:--"" nim temperaturama savija 11«.
jednu ili drugu stranu i po-
SIPKA de; i tako da na jednoj ili vi-
se tacaka daje kontakt i pre-
kida iIi ukljucuje strujno ko-
CEV , .MEH ~o za elektromotor ili drugu
el. napravu. Staphi termosLa-
BIMETALNA
TRAKA ti (2) rade na istom principu
a 8astoje 8e od sipke s malim \
S1. 351 -- Sherne termostata i8tezanjem koja se nalazi u
cevi 8 vellkim istezanjem na
toploti. Osim ovih postoje i tennostati s kapilarnirn cevima u kojjrna se
nalazi tecnost s vellkim koeficijentom sirenja, membranski (3) s mehom
i~,punjenim plinom i di:ugL
Termostati se postavljaju u ko-
nualno ukljuC1vanje elektrqmotora, pa je prema tome i regulisanje 'U sko-
kovima iIi kontinualno.
Pneumatski regulrztori se sastoje od vazdu,snog kompresora kojim se
vazduh pod kons:,antnim pritiskom tankim cevima ~pro-
vadi do membranskog pokretaca ventila ill priklopca.
Pomeranjem placice u pipku u odnosu na vazdusnu
mlaznicu menja se pritisak u vazdusnom vadu i mem-
branskom pokretacu i membrana pomera vreteno ven- KOSA
tila iIi polugu priklopca.
Pneurpatski regulatori imaju kontinualnu regu'_a- de:
ciju (postepenost u priguslvanju)) ali kompreson stva-
raju buku.
Na s1. 356 prikazan, je izgled, regulacionog ventila 81. 354 - She-
s elektricnim pokretacem (1) i s mernbranskim (2). rna higrostata
1\ '
~EL' RELEJ
11111

r"""~[!\"~t """"
morama klimatizatora, u vazdusnirn
kanalima, na zahvatnom objektu i u
pro8torijama. Na 8l.
352 je izgled stapnog ~~~IPAK
termostata) a na s1.
353 su prikazani sob- VENTIL
ni termostati. S1. 355 - Shema elektricne automatske 81.356 Regulacionl auto-
reguLacije matski ventili (Vogelsang
Bielefeld)

3.52 Uredaji za klimatizaciju

Uredaji za klimatizaciju --mogu hiti centralni i lokalni) a postoje 'i

_S1. 352 - Stapni termostat S1. 353 - Sobni termostati
(Satchweli) (Satchwell, Jumo)
Higrostati (81. 354) su 'pipci koji iskoriscuju pojavu istezanja materi-
jala osetljivog na vlagu radi davanja kontakta, sHeno kao u termostata.
Ovaj materijal je obieTIo covecja kosa, svila, celofan i dr.
Da bi se vrlo ,mala,pomeranja koja se abavljaju u pipcima (termostR~
tima i higrosta#ina) prenela na venUle i priklopce,. u klimatizaciji se upo-
trebljava e1. struja ili vazduh pod pritiskom. . K6mbinovana, polucentralna klimatizacija ima klima-centralu gde
Elektri!5ni regulatori (s1. 355) se sastoje od pipka koji daje kon' akt
i preko releja ukljucuje elektromotor koji izaziva polrretanje vretena ven-
tila Hi pol1;lge p~ik~opca. Relej moze imati uredaj za stepenasto ili konti-
njihove kombinacije. , .
~ Cenof.,ralna kiimatizacija 'ima klima:--centralu u kojoj se nalaze naprave
za 'obradu, pogan i regulaciju vazduha. 1z nje se vazduh mrezom kanala,
kao 'i u ventilacionih uredaja) spravodi u prostorije.
Lokalna k!imatizacija nema vazdusne kanale nego se klimatizatori
u obliku ormara ill sanduka postave gotovi u samoj prOlStor'iji) a u njlma
su ugradeni svi delovi za obradu i pogon vazduha kao i u centralnih.
se obraduje manji deo tzv. primarnog vazduha i vazdusne kanale kojima
se ovaj vazduh :;;provodi u prostorije do lokalnih aparata u kojima se "se-
kundarni vazduh iz same prostorije delimicno Hi i potpuno dbl'aduje. ,-' ,c

244 245
 Ponekad se uredaji za klimatizaciju dele na komforne i industrijske, nalaze u prostoriji, a povezani su el. vodovima s regulatorima venUla ~a
mada bitnih razlika izmedu njih nerna, oslin sto.su za industrijske kanali toplu i hl~dnu vodu. Pri padu temperature ispod odredene, termostat d~]~
obieno vidljivi i manje se polaze na izgled uredajnih delova. impuls i preko regulatora Rj, otvara se ventE za dovod tople vode u greJac
G2 i zagreva vazduh KliMATIZOVANA
3.53 Centralna klimatizacija u dovodu, a pri povi- PROSTORIJA
senJ'u temperature '
- 1 Kanalski sistemi ventil se zatvara. Ako ir=== .==--=f""-]fl
Centralna 'klimatizacija moze biti s jednim iIi sa dva kanala, nisKog se temperatura u pro- DQlAZ I ~ TER!TA~HIGR~s,kT
..
iIi visokog pritiska. storiji jOs viSe povi- II - t I
J ednokanalnim sistemom se centralno obradeni vazduh istog kvali- si, termostat daje im- I 'J I I
teta upucuje u sve prostorije. Zbog'toga su pogodni za zgrade s velikim puIs za otvaranje I ! I z
ventila preko regula- 1 : <C
dvoranama (pozorista, bioskopi, sale za skupove, bolnice i dr.).
Dvokanalnim sistemom se delimicno obradeni spoljni vazduh u jed- tora R2 u mre?;i hla- Ir~ "o
> "
dene vode i vazduh I I 11.1
nom kanalu pomocu grejaca zagreva, a u drugom se preko hladaca hladi.
Svaka prostorija ima prikljueak na oba kanala, a u kutiji za mesanje i se preko hladaca hla- 1'1 0 "
di. SP~L~J~II==~~~~[J[[tJ~~~~~
lSpust vaz.duha - koja se abieno postavlja ispod prozora - moze se loka1-
nom regulacijom dobiti mesani vazduh zeljenog stanja. Regulacija vlaz-
Sistemi niskog pritiska rade kao i ventilacioni, s brizinom od 3 do nosti vrSi se pomocu I KLiMAT1ZATOR
8 m/s. Vazdusni ,kanali su relativno velikih dimenzija, zauzimaju mnogo higrostata koji se ta- L~:::==I;

n'
prostora i zahtevaju mnogo materijala, ali rade besumno. Veliki preseci kode nalazi u prosto:"
vazdusn±h kanala su· potrebni zbog prenosenja toplote,. odnosno hladnoce rIll. Pri smanjenju .-- ~
vaiduhom, a ne zbog vetrenja prostorija. v'laznosti vazduha hi- :I!:- L----'..L-'ic-::L-L
Kako je za prenosenje toplote vazduh znatno nepovoljniji nego voda grometar daje impuls p
ili para, :;;istemi visokog pritiska se kombinuju tako da malu koliCinu ventilu· grejaca i 0- HlADlllCA KOTAD
vazduha potrebnog za vetrenje prenose vazdusnim kanalima, a za S"lmo gre- vlazivaca, voda prska
kroz mlaznice· 1 vla- S1. 357 - 8herna k1imatizacije
janje se upotrebljava vodno ill parno grejanje. Pri tome sistemi visokog
pritiska rade i s velikim brzinama vazduha (15 do 25 mis). Kanali ~u 2i vazduh. Pri po- .
zbog toga 4 puta manjeg preseka pa i manji, ali se u njima stvaraju visenju. v~aznosti zatvaraj,-: se ovi. venti~~, a o~var~ ventil za hladenje, te
se vazduh hladi i time SUSl, kako Je raTIlJe obJasnJeno. ~
Burnovi zbog kojih se mora ohratiti velika paznjR zvucnoj z~stiti. Pogod-
nim k6nstrukcijama jaeina suma moze se smanjiti do snosljivih Drilika. Na 8L· 358 prikazana je shema klima'·izacije pozorista u. podu~om
Oba sistema mogu imati osim dovodnih i odvodne kanale. Sistemi preseku. Svez vazduh se uzima n~ mestu 1 i k~?~lom S dov?dl do ~llffin­
niskog pritiska obieno ima.iu i odvodne kanale, a u nekim slueajevima, tizatora K gde se preCiscava, SUSl odnosno vlazl 1 zagreva, 1 ka?ahma .z~
eisti vazduh P vodi do resetki u tavanici balkona i u glavno) t~vamcl
gde 'je to opravdano, oni rade bez odvoda. Sistemi visokog pritiska koji
odakle se ubacuje u dvoranu. Zagadeni i oh1adeni vazdu~ ulazl kroz
uvek rade s povisenim pritiskom u prostorijama i s relativno malim koli-
einama vazduha obieno nemaju odvodne kanale, nego vazduh odlazi neor-
ganizavano, kroz slueajne otvore, mada se i u ovim sistemima ponekad
vazduh odvodi sistemom odvodnih kanala i uredajem za isisivanje va7:-
duha,
- 2 Sheme
Na s1. 357 prikazana je uproscena shema funkcionisanja klimatiza-
cije. Vazdusnim kanalima ulazi spoljni i opticajni vazduh preko priklopacd.
(pomocu kojih se dozira njihov kolicinski odnos) u klimatizator g.de se o
obraduje i pomocu ventilatora dovodi u prostoriju.
Grejaei G 1 i G2 u klimatizatoru snabdevaju se· ,. toplotom lz kotln
putem cevne mreze s toplom vodom s prinudnom cirkulacijom. Hladenje
se vrSi preko hladaca H kroz koji struji hladna voda ili drugi mediium !z
masine za hladenje putem cevne mreze, takode s prinudnom cirkulac~,iom.
Automatska regulacija se vrsi pomocu termostata T i higrostata H koji se 81. 358 - Sherna klirnatizacije pozorista

246 247
resetke koje se nalaze na celima stepenica ispod sediSta na balkonu i u " Na s1. 360 prikazana je shema klimatizatora u kojega postoji moguc-
parteru, odak!; ~e kanalir:na Z uvodi u klimatizator gde se preciScava i nost mesanja opticajnog vazduha sa svezim i to u raznirn kombinacijama.
dogr~v~. Suv;sm zagaaem vazduh odvodi se kanaHma a i izbacuje na Taka se opticajni vazduh maze nepromenjen ponovo dovesti u prostorijl,l
zadnJ~J str~m zg~a.de na ~estu 2 u atmosferu. Postavljanjem priklopaca (put kroz prik10pce P3 - P7), ill zagrejan, preciScen i ovlazen (P2-P4-
uredaJ moze radlh kao Clst recirkulacioni sto se moze dozvoliti sarno Pc), iIi najzad nezagrejan a preciscen (P2 - P s - P 7 ). Isto,tako i spo1jnorn
kad je .d:voran~. prazna. i ~ad. nerr:a zagadi;anja vazduha (npr. pre pred- vazduhu maze se pomocu priklopca komandovati na razne naCine. U ovom
stave), III kao CIst venhlaclOm (pn manjoj hladnoci i leti) Hi kombinovani klimatizatoru nema uljnog intra nego ga zamenjuje vodeni koji je ujedno
(pri vecoj hladnoci), ' i ovlaiivac, Na slici je pokazana ~ shema automatskih regulatora.
T oznacava termostate, R regulatore, Ii higrostat a crtaste linije
- 3 ,K I i-m at i z a tor i "" oznacavaju strujna kola. Term-ostat"T1 , preko regulatora Rl utice na regu-
Klimatizatori se obieno prave u ob1iku kornore od jakog pocinko- lisanje priY.lopaca P 2 i Fa. T2 je takode vezan sa R t • a takode i sa R." po-
moeu kojega se zatvara P7 i Rf! koji regulise dovod pare u grejac G2 • Ts
vanog lima. U veCim klima-centraJama klimatizatorl se grade i od betonl1. utic.e na RI. koji dovodi pam u grejac G1 i na Rr. koji pokrece priklopac
ili se zidaju od opeke. Spo1jni i opticajni vazduh ulaze u klimatizator P5' Ostalo se vidi iz sheme.
Z (s1. 359) kroz priklopce P,
~3 i P z, rnesaju se u ,komori Na 81. 361 prikazan je izgIed klimatizatora na kojem se vide (pred-
g ~ M, eiste u filtru F, greju u nja strana je i?kinuta) rebrasti priklopci, komora za mesanje spoljnog i
g, ~ predgrejacu G t , hlade u
t hlaaacu H, vlaze odnosno
J,.o"" 8use u ovlazivacu 0, oslo-
-.l P2 ~ bode vodenih kapljica u
- /p, eliminatoru E i ponovo
SPOLJNI M za,zreiu u grei1'l.cu G", te ih
VAZDUH "l=- V na kraju ventilator V pod
F G, H O E 'G 2 pritiskom dovodi u prosto-
riju koja se klimatizuje.
81. 359 - Shema klimatizatora
,
-;, I ~!
u
;:
n.
0
I
I
ir-
r----- .: ~,T1 ===~=====":C==
n.
--
1-1'2 F
I
I 1 , o
o
I
1
P3
:I!
'(I:
I
1 ~j
Ii'. -- >
o
o
81. 361 - 8ekcijski klimatizator (8venska Flaktfabdken)

~
P I
1 , 2 1
I
I R6 R, ~Q 1 ~, r opticajnog vazduha (la), filtar, grejac sa hladacem (2), ovlazivac (3), ven:"
T71 T5r nG p ,- 1
r
I "P4
E 1 -}
P6 :.., G2 ,
tilator (4) i upijac zvuka (5). K1imatizator se sastoji od "pojedinih sekcija
koje se mogu menjati i dodavati prema potrebi, a moze se' postaviti na
- ' "~I mp, -' - I
I 10-- I
SPDUNI
Ii;;-
!--T::rrRb 'P5 G, • n T4nR~ P7 y,- podu iIi obesiti 0 medu::pratnu konstrukciju ili zid, a sekcije mogu biti
postav1jene u nizu iIi uglasto, i to horizontalno iIi vertikalno.
!I T6 1- _ _ _ _ , ___ .JT3T ~ ____ :J

I r----l------
'---------~l 'e- .... ' . ' .---- - 4 K Ii m a - C e 'n t tal a
D- I1
R31[ _ _ _ _ _ ....J Klima-cen~rala je prostorija u kojoj se nalazi klimatizator i drugi
JjLADNA VODA uredajni delovi, kao masine za h1adenje, motori, pumpe, komandne ploce
i dr. Klima-centrala se u zgradi postavlja u podrumu, prizemlju iIi na
S1. 360 - Shema centralnog kUmntizatora tavanu, "odnosno iznad najvise eta.ze.

248 249
 Na s1. 362 je pril{]azan dec klima-centrale s klimatizatorom, kana-
lima, cevnim vodovima, arma:urama i drugim uredajnim delovima.
Dimenzije klima-centrale zavise od koliCine vazduha koji obraduju,
tipa klimatizatora i siste-
ma klimatizacije. PribliZne
dimenzije se mogu odrediti
prema podacima tabl. 59.
P rim e r. Upravna zgra~
da sa 50 kancelarija prema
tabl. 54 zahteva izmenu vazdu-
ha 3 ... B puta na cas. S usvo-
jenom izmenom od 5 puta na
cas i kubaturom klimatizova-
nih prostorija od 2250 rn s, po-
trebna koliCina vazduha iz-
nosi
2250 X 5 = 11 250 m 3/h.
Premu taot 59 za kUma-
centralu treba predvideti pro-
81. 362 - Klima-centrala s klimatizatorom 'ltoriju povrSine osnove 3,5 X
(Sturtevant) X6,G m, najmam.j·e visine 2,60 m.
-5 Naprave za ispustanje vazduha
Naprave za ispustanje vazduha su u sistemima niskog pritiska re-
setke, raspodeljivaCi i anemostati, kao i u ventilacionih uredaja.
Sistemi visokog pritiska imaju specijalne aparate za ispustanje i
obradu vazduha, koji se obieno postavljaju ispod prozora, a sP91ja izgle-
daju kao konvektori.
Na s1. 363-1 je prikazan induktivni konvektor (klima-konvektor).
Primarni vazduh pod relativno velikim pritiskom (10 ... 30 mm VS) do-
vodi se skriveno postavljenim kruznim -kanalom (obieno C/J 150 mm),
VAZDUH
2 3
V NTILATOR
S1. 363 - Induktivni konvektori
izduvava kroz niIaznice i' time usisava -sobni vazduh (sekundarni) koji
prolazi kroz grejac i iz1azi krQlZ resetku na gornjoj strani konvektora.
Leti se kroz grejae propusta hlaaena voda i prostorija hladi. Regu:isanje
toplo:e vrsi se prigusnim ventilom na dovodu vode.
250
Na 81. 363-2 prikaza~ j~ induktivni konvektor s priklopcem. Pri-
mal'ni vazduh prolazeCi kroz mlaz:nice ejektora usisava sobni sekundarni
vazduh (kroz procep duz prozora), mesa 8e s njim i zagreva prolazeci
kroz grejac i izlazi kroz resetku na gornjoj strani konvektora. Regulisa-
nje se vr.si priklopcem kojim se moze -ceo vawuh uputiti kroz grejac,
potpuno iIi sarno delimicno ga mimoici i na taj naein postiCi zeljenu
temperaturu vazduha. Ventili. na odvodu vode nisu potrebni. I ovcle se
leti kroz gl'ejac propusta hladena voda i pl'ostorija po zelji vise ill manje
hladi. Pri zatvorenom dovodu primarnog vazduha aparat radi gravita-
ciono kao obiean konvektor.
Sistem klimatizacije s induktivnim konvektorima je vrlo pogodan
zbog malih precnika vazdusnih kanala, jednostavnog individualnog l'egu-
lisanja temperature na svakom aparatu, ali se sekundarni -vazduh ne fi1-
il'ira (jer za filtar nerpa dovoljnog pritiska), pa vazduh nije dovoljno
eist, a 1. aparat se iznutra zaprasi.
Na s1. 363-3 je prikazan ventilatorski konvektor koji nema mlaznica
nego se sekundarni vazduh .usisava 1Z sobe pomocu ventilatora s el. moto-
rom koji se nalazi u svakom aparatu. Zbog prinudnog pogona u ovaj
aparat moze da se ugradi i filtal', te se i sekundarni vazduh Cisti. Nedo-
statak je visa cena aparata, troskovi ake njegova odrzavanja i sum ven-
tUatora. Ventilatorski konvektor moze biti i direktno prikljueen na spolj-
ni vazduh 11 kojem slucaju su potrebni otvori u spoljnom zidu.
3.54 LokaIni klimatizatQri
Lokalni klimatizatori imaju zadatak da u prostoriji automatski odr--
zavaju temperaturu i vlamost vazduha po :lelji korisnika.
Lokalni klimatizatori imaju zbog toga iste sastavne delove kao i cen-
traIni kllmatizatori, sarno su manjih dimenzija, a smesteni su u ormar
Hi kutiju takvog izgleda da se lako mogu uskladiti s namestajem. Oni se
proizvode industrijski i zbog toga su relativno jevtini, nemaju vazdusne
kanale (ili su oni sasvlm kratki) i zahtevaju sarno prikljucak na elekiriku,
vodovod i kanalizaciju.
Prema -konstrukciji klimatizatol'i sU Hi potpuni, za leto i zimu, sarno
za leto (letnji) ili sarno za zimu (zimski klimatizatori).
Prema kapacitetu i obliku oni mogu imati izgled ormara iii sanduka
koji se obesi a strop i~i postavi na podu (za vece prostorije ili za ceo stan),
li obliku onnarica koji se postavi u prozorsku udubinu, slieno konvektol'u,
iIi u obliku kutije koja se ugradi u prozorski otvor iii parapet.
LokaIni klimatizatori sadrze grejac, koji se prikljueuje na centralno
grejanje Hi se gl'eje elektr. strujom iIi plinom, ohladlvac, hladilicu herme-
tieki zatvorenu zajedno s motorom, ovlazivae s· parom ili eL gl'ejaeem,
filtal' s' uloscima koji se posle upotl'ebe bacaju, jedan iIi dva ventilatora,
resetke 'Z8" vazduh, komandnu plobcu koja je obieno skrivena i regulacione
organe (sohni termostati i higrostati).
Na s1. 364 se vidi izgled klimatizatora U obliku ormara, a na s1. 365
je slican s otvorenim vratima i 'vidljivim sastavnim delovima.
Na s1. 366 je prikazan sobni klimatizator s vidljivim unutl'asnjil1l,
delovirna, a na s1. 367 je izgled istog klimatizatol'a u pl'ozorskoj nisi. .
251

S1. 364 - Klima-ormar
(Ideal Standard)
S1. 366 _ Sobni klimatizator
(Mueller Climatrol)
1 -- Inmf'lni grejac,
2 - kon1.rolna ploca "3 kutijom,
~ - pipak terrnostata,
4 .- lamelni hladac,
5 - kondenzator S ventiJatorom,
{) - kompresor nn amortizerima,
7 _. ulozna ploea sa 5 i {),
a .- obJoga ad lima, toplotno izolovllna,
9 - filtar.
252
. gradevinskih konstrukcija. Osim ovoga u izvesnim industrijama postoje
S1. 365 - Uredaj Idima-ormara
(General Elektric)
1 _ re!:etke zn iz)az vuzduha,
2 _ radijalnl ventilatorl,
3 _ vrata, zvucno lzolovana,
4 - suhi filtr:!,
5 _ skupljac kondcnu'.ta,
7 _ kostur ormnra,
9 -
12 -
grejac,
kontrolna tablica,
14 - kompreslonH hladilica.
S1. 367 - Sohni klimatizatQr u prozorskoj
nisi (Mueller - CJimatrol)
3.6 INDUSTRIJSKO VETRENJE
3.61 Kvarenje vazduha u industrijama
Vetrenje mdushijskih postrojenja razlikuje se u prilicnoj meri od
vetrenja onih prostorija u kOjima se skuplja veCi'broj Ijudi i koje uglav-
nom treba vetriti 1Z higijenskih razloga. U industrijama osim higijenskog
postoji i tehno:oski razlog za vetrenje. Tako se u nizu industrija moraju
stvoriti uslovi za povoljan razvoj tehnoloskog procesa (fabrike duvana,
tekstila i dr.), za oplemenjivanje pT'~dukatp.,· cuvanJe mo.sina, uredaja· i
takvi uslovi pod kojima ljudi rade da se i iz higijenskih razloga moraju
preduzeti -specijalne mere da bi se stvorilo ne samo podnosljivo nego i
ugodno osecanje Ijudi pri radu.
Tablica 61 - Industrijsld pogoni prema odavanju ioplote
I
'.
.
VRSTA POGONA
I Odavanje
toplote PRIMEDBA
1----".---------'-: }c~l/m31I'::as
II
!lUadni pOgoni
\ (radionice za hladnu do 20 I'. Potrebno je lozenje.
I obradu merala, stolar-
I Prozori dvostruki.
1--------.
, nice, predionice, tkac-
I_nice, ~inovi i..:.l~ _______ !
Topll pogoni 1
(genen.tori, masinskc I 20 .. 40
sale e1ektr. centrale, is-
, pitivanje m~~~~_) ____ _ Nije potrebno lozenje.
Vreli pogoni I preko 40
Prozori jednostruki.
I
(kov;;cnicc, livnicc, 10- ) (obicno 1
L_iionice i 51.) 1 100 .. .300) ____I
. U industrijama cesto je potrebno vetriti vrlo velike prostorije s
ogrornnim kubaturama vazduha i koncentrisanim izvorima kvarenja i za-
gadenja vazduha. 1z ovih razloga potrebne su i specijalne mere da b{ se'
na najekonomicJ!.iji naCin postigli povoljni meteoroloski uslovi za rad.
Izvori kvarenja vazduha u industrijama mogu biti: proizvodni, ener-
getski i toplotni uredaji, proizvodni procesi, sirovine i sruni Ijupj,
Uzroci kvarenja vazduha u industrijama su: suvisna toplota, st.va-
ranje plinova (medu njima i otrovnih), preterana vlainost vazduha (va-
dena para, magla) i stvaranje prasine i cadi. KoliCina ovih stetnih sa8to-
jaka u vazduhu zavisi od savTsenasti tehnoloskog procesa. Seo je savrse-
l1ija aparatUJ;a (bolja izolacija uredaja, hermeticki zatvoreni aparati) j sto
su procesi vise mehmizovani (mlevenje, drobljenje, utovar i istovar ma-
terijala), tim ima manje kvarenja vazduha i uslovi za rad su povoljnij~.
Suvisna toplota nastaje narocito u topionicama, lozionicama, kovac-.
nicama i 1ivnicama, gde radnici rade s uzarenim predmetima i rastoplje-/
253
 nim metalima koji zrace nepodnosljive koliCine toplote.1), U pogledu na . Preter~na :rlaZnost vazduha cestc izaziva stval'anje magle. Dna na-
izdavanje toplote industrije se mogu podeliti na hladne, tople i na vrele staJ~e -na taJ .na.cll: sto se stvara veea koliCina vodene pare nego fito vazduh
pogone, U hladne pogone spadaju ani clje odavanje toplote iznosi dQ moze ~a pr!ml, sto se vodenom parom zasiceni vazduh ohladi iIi kad se
20 kcal/m3/cas, U tople pogone -spadaju ani Cije odavanje toplote iznosi topao 1 vlazan vazduh izmesa sa hladnim.
20 do 40 kcal/m 3 jcas, a u vrele ani s vise od 40 kcal!m3/cas (abieno 100 do
Optimalna vlainost i temperatura u raznim industrijskim pogonirna
300 kcal/m"/cas) (tab!. 61). prikazana je na tabl. 64.
Plinovi i pare stvaraju se pri mno-
TabUca 62 - Maltsimalno dozvnljene gim proizvodnim procesima, Neki plino-
,_ _-,k:::o::ncentracije plinova vi i pare nisu skodljivi za covecj t orga- __ TabIica 64 - Temperature i .vlaznost u indusLri,jskim pogonima
PLINOV;~~;-f~g/m3-1 cern
Aeeton 2400
nizam, ali rnnogi medu njima pri kra-
Hi duzem udisanju napadaju zdra-
vlje, "a neki su i vrlo otrovni.
:, m_,
. V""
d .. I P0 G 0 N I Temp. "c I ReI.
_% vlaz-

Medu najcesce otrovne plinove

Amonijak
Anilin I 70
19 spada ugljen-monoksid (CO) koji se Duvan I ~~IadiSte sirovog duvana
19arete - izrada
I 32
21...24
85... 88
55... 65
Benzin 2000 stvara u livnicaIT,la, kovacnicama, kot-
Benzol Pakovanje 23 65
80 larnicama, garaiama i drugde kao pro-
Cincalli oksid 15 dukt nepotpunog sagorevanja ugljenika. Farmae. I SkladiSte sirovina '1-221, .. 27~ ~3Q.AO-
Etil-alkohol
Hler
1900
2 Ugljen-monoksid kroz pluca ulazi u krv, -=._____-'I,,":.:''''d«.'-'l,,'k'''ovL .. 27 10 ... 50
-
Foto Izrada norm. fj]mova 23 .. 24
Metil~alkohol 260 spaja se sa hemoglobinom i maze iza- Film Izrada sigurn. filmova "- 40 ... 65
Olovo 0,2 zvati ugusenje. Sumpor-dioksid (C0 2 ) 15 .. 27 45 ... 50
Sumpor-uioksid Obrada filmova 18 .. 24 40... 60
13 se upotrebljava u tekstilnim industrija- Skladiilta negativa
Sumpor-vodonik 30 5 .. 18 -
Terpentin 560 rna, stvara se pri produkciji sumporne "
"
pozitiva
kolor-filmova
10. .24
5.. 18
-
Ugljen-diok<>id 9000 kiseline i celuloze, a ima ga i u raznim --- -----
Ugljen-monoksid 110 rudama i u kotlarnicama. On uglavnom SkladiSta 16 ... 24 40... 50
Zlva 0,1 Gum, Izrada
naparla organe za disanje. Pare olova Vulkanizacija
3] ... 33
26 ... 28
-
nastaju u .rurlnicima, pri kopanju rude, 25 .. 30
Hirurski materijal 24 ... 33
topljenju o:ova, u proizvodnji akumulatora, u graiickoj i gumen6j indu-
·stl'iji itd. Cestice olovne prasine izazivaju hronicna oboljenja. bsim ovih ----
Krzna SkllldiSta I 5...10 I 25 .. 30
50. .60
jos Citav niz plinova su skodljivi za covecje zdravlje. Na tabl. 62 prika-
Pekare
Skladiilte brailna 15 ... 25 I 50... 60
kvasea 0 ... 5 60... 75
zane su dozvoljene koncentracije najce- " secera 25
Tablica 63 - Eltsplozivllost plinova sCih fabrickih plinova.
Izvesni plinovi pri proizvodnom"
----.
Pivare
Izrad~ testa
Previranje piva
I 23._---
... 25
4... 8
------
35
60... 70
50... 70
P LIN IKOli"",U % I procesu mogu U odredenoj rnesavini s
Tekstil
SkladiSte slada
Pamuk priprema
I 10 ... 15 80... 85
vaz.duhom izazvati eksplozije. Na tabL 24 ... 27 50... 65
63 vide se procentuaJne kollcine nekih predionica 24 ... 27 60.,.70
Acetilen >2,8 tkacnica 24... 27 70... 85
Amoniiak 16 ... 27 plinova u vazduhu kad mogu nastati Platno priprema 18 ... 20 80
! Benzol 1 ... 60 eksplozije. predionica 20 ... 27 50... 80
Metan 5,3 Preterana vlaznost vazduha nasta- tkacnica
I Gradski plin
Propan-butan
10... 2Q
2 ... 9 je u industrijskim objektima u kojima
Svila priprema
27
27 - 80
60 ... 65
predionica
.\.. Ugljen-monoksid
Vodonik
15 ... 75
>4,1
se radi s tecnostima (industrijske kade,
aparati s vrelo~ vodom, mokri pred-
I tkacniea
20 ... 27
20... 27
65 ... 70
60... 75
I
meti, mokar pod i s1.), u tekstilnim, pa-
pirnim, secernim fabrikama, U odeljenjima za elektrolizu, livnicama, kJa-
nicama, kupatilima,' praonicama i dr. ·Pr~asina ~oja se stvara pri proizvodnom procesu u mnogim fabri-
k~a s~etna J,0 .ne. sarno za zdravlje coveka nego steti u velikoj meri i
l) Covek moze duze Vl'eme pooneti toplotu cd 0,4 do 0,8 caljminlcm2 zestoko ma~m~ 1 sk:-acuJe 1m vek, a predstavlja i veliku opasnost u pogledu na-
Bunce zraci 1,0 do 1,5 cal/min/cm2. Toplotu od 5 caVminjcm2 covek moze izdrzati naj-
staJanJa pozara i eksplozije.
vise 5 s, a u Simens-Martinovim celicanama krece se izdJavanje toploLe zrac-enjem \ i Pra.Sina na~taj~ u veliki~ ko.lic~~a p:-i dr.obljenju, m:evenju, pro-,
i do 10 cal/minjcm2 (prema Baturinu). seJavanJu, preslpanJu, utovanvanJu 1 lstovanvanJu raznog materijala, za-

254
255
 S obzirom na koneentrisane izvore i intenzitet kvarerija vazduha,
tim pri obradivanju materijalg., kao -sto je brusenje, struganje, poliranje, a· s druge strane s obzirom na cesto velike kubature prostorija, u indu-
tresenje, cesIjanje, bojenje pulverizacijom itd. strijskim zgradama najbolje, najefikasnije i najekonomienije je uklonitl
Na tabI. 65 prikazane su kolicine prasine u raznim industrijskim po- poJcvareni vazduh na mestima njegovog nastajanja, pre nego sto mu je
gonima. ' . u",pelo da se prosiri po prostoriji, da zahvati ostali vazduh, izrnesa se s njim
Kvarenje vazduha u industrijama retko je s~m~ usle? Je?nog uzroka i da ga pokvari.
i iz jednog izvora, nego se dogada obieno u razr:nffi kombmaelJ~a, ~ po- 1z ovih razloga u industrijama. je najbolje da se· upotrebe uredaji
nelmd deluju i Bvi uzroei. zajedno. Zbog toga Je va~duh. ~ n~l{lm l~~~­ . za lokalno isisno vetrenje. Kad ovo nije mogucno ili nije dovoljno, upotre-
strijskim prostorijama istovremeno i vreo i pun pras~ne il.l plmova, III Je bljava se lokalno dovoctenje (:istog vazduha pod pritiskom, ili se oba kom-
vreo i preterano vlaian, ill je vlazan i zagaden plmovlma, ltd. bmuju. U izvesnil1l pogonima vrlo racionalno moze se··"upotrebiti i pri-
Sirenje pokvarenag vazdUha abieno biva struj!IDjem~ vaZ,auha:~ ~ad rodne" vetrenje. ' .
vrelim povrsinama masina, kotlova, bazena s vrel1m teeno.shma .1 uza- Centralno mehanieko vetrenje S opstom izmenom vazduha, prirodno
renih predmeta nastaJu struJe vre- vetrenje kroz·okna i kIimatizovanje opisano je bilo ranije i·nije potrebno
Tablica 65 -. Srednjc kolicine prasine log vazduha, zahvataju SODom i da se ovde ponavlja. Zbog toga cerna se ovde upoznati s onim uredajima
ostuli va2duh, mesaju se s njim i koji se retko primenjuju na drugim mestima, a u industrijama BU cesti
MESTO KoliCina prasine
!. kvare gao Na sliean naCin stvaraju i pus.ali su specificno industrijski uredaji za vetrenje. Medu ove spada
rng/rn a I se i sLruje plinova, pare i prasina.
I oct prirodnog vetrenja aeracija, a ad mehanickog lokalno isisno vetrenje
~.05 -~~~\
Pri tome kod predmeta Cija je i 10kalno pritisno vetrenje:
U polju, posie kise
U polju, u suho vreme
U gradu I 0.3 ... 3
temperatura visa nego sto je ima
olcolni vazduh nastaju struje Ciji
je pravae kretanja usmeren nago-

~j
Stanovi -1 Aeracija
Spavuca soba re, a kod hladnih - koje rede na-

I
S,,;olska uCionica
Robua kuCa I staju - on je usmeren nadole.
, Kao sto je ranije receno,
U industrijskim zgradama cesto se efikasno vetrenje moze postid
, Industrijsld predeo I 1 5 i organizovanim prirodnim vetrenjem kroz prozore i otvore na laternama
: Radionica 1 ... 10 mnogi izvori kvarenja vazduha u koje se naziva aeracijom. Otvaranjem prozorskih krila i zlliuzija na la-
\ Tvornica duvana 50 ... 120 industrijama nastaju usled nesa-
Ciscenje liva' 70 ... 100 temarna mogu se, vodeci racuna 0 spoIjnim i unutarnjim met.eoroJoskim
Tvornica cementa 100 ... 200 vrsenosti tehnoloskog procesa i uslovima, izazvati potrebna strujanja vazduha, izvrsiti izmene vazduha i
I Mlil1 gipsa
0_udnik
75 .. AOO
200 .,.400
uredaja. U mnogih procesa i ure-
daja mogucno je tehnickim sred- na taj naein popraviti njegov kvalitet i stvoriti uslovi pogodni za rad.
sty ~ma na sarnom izvoru onerno- U aeraciji iskoriScuje se pogonska snaga koja nastaje usled razlike
guciti kvarenje vazduha i na taj nacm stvoriti pogodne prilike za rad u specifienim tezinama toplijeg i hladnijeg vazduha i pogonska snaga
(npr. mlevenje sirovine u hermeticki z~tvorer;t?j aparaturi). U _ne~m vetra. Na ovaj naCin mogucno je postici izmene velikih kubatura vazduha
industrijama gde radnici pri radu moraJu doe~ u neposreda? ~odir. s ne troseci mehanicku energiju.
izvorima kvarenja vazduha Cnpr. obrada rastoplJenog. metala l.uzaremh Treba napomenuti da se u aeraciji vazduh pre uvodenja u prostoriju
predmeta, prerada otrovnih materija itd.), usavrsavanJe te~olos~og .pro·~ ne obraduje (preCiscava, greje ill hladi i vlazi iIi susi), niti se pokvareni
ce~,a i uredaja je nemogucno iIi je skopcano s nesrazmer?;:m tros~.oVlma. vazduh pre pustanja u atmosferu preCiscava
U ovim slucajevima pogodni uslovi za rad mogu se postlel uredaJlma za Da bi aeracija bila efikasna i da bi se mogle izmeniti potrebne ku-
vetrenje. bature vazduha, treba raspolagati sa dovoljno otvora u prozorima i later-
nama. Prema razlicitim meteorolo$kim usjovima (temperaturama vazduha,
pravcu i brzini vetra) bice potrebno zatvaranje. jednih i otvaranje drugih
3.62 Vrste industrijskog vetrenja otvora, odnosno povecavanje i smanjivanje povrSme otvora. Kalw se me-
teoroloski uslovi mogu i u toku jednoga dana vise puta menjati, treba
Prema vrstama pogona, njihovim potrebama i speeifi~nostim~, u in- da rukovanje ovim otvorima bude lako, a da bi se njima pravilno ruko-
dustrijama se upotrebljavaju skoro ~v~ vrs~e vetn~nJa: pnrodr:o.1 meha- vale treba imati j<l;snu predstavu 0 raspodeli pritisaka_j rasporedu sila
nicko, -lokaJno i eentralno, pritisno, ISlsn~ 1 ~om~~novan~, s.a III bez.. re- pomocu kojih se izaziva aeracija. .
cirkulacije i, kao sto je ranije receno, khmatizaCl]a. To Je 1 razumlJ.lvo, Pri tome treba voditi racuna 0 vrelim i- hladnim pogonima, da Ii je
jer su potrebe i specifienosti industrijskih. pO~?r;a vrlo ~~~noro~~e. 1 z.a zima ili leto, da Ii se vetre plice, jednobrodne prostorije Hi duboke, vi-
vetrenje ce se uvek primeniti o~akav uredaJ ~OJI ee na};aJefIk~smJ.l ~. n~J­ sebrodne hale, i da Ii je vreme tiho ili duva vetar i kakav je njegov pra-;-
ekonomicniji naCin reslti pitanJe snabdevanJa prostOllJa dobrllTI 1 clstIm vae U odnosu na zgradu. r
vazduhom. .
17 Grejanje 1 vetrenje 257
256
 Najprostiji slucaj je kad uleta treba vetriti jednobrodnu ha1u ,sa
znatnim'stvaranjem toplote (vreo pagan), pri tihom vremenu (s1. 368). U st"adrahnikak:V~'I?oteskoce. U nasem primeru, ka~ hi se pri t = _10° llV
vaz u na VlSlm od 50 m (H - 30) b e eo
iznela bi 8,0 m2,' ~to '
V.

ovom slucaju je ullutarnja temperatura viSa nego spoljna, specificna te- - , ,patre na povrsma otvora za vetrenje
zina spoljnjeg vazduha veca nego je manje nego sto je
unutarnjeg, zbog cega dolazi do raz- potrebno leti. ;,---

~~.
...--.. ~llike u pritiscima i do dobre izmene U visebrodnim I
. vazduha. Svez hladniji vazduh dovo-
-
'N di se kroz prozare neposredno u bli-
H halama Csl. 369) nije
--- . . . ..
zini radnih mesta, bez stete po rad- dovoljno uvoditi svez
___. tf!' ",--, tj nike, a pokvareni v8.?,;-l.uh, odvodi se vazduh sama kroz S1. 369 - Shema aeracije visebrodne hale
kroz otvore na laterhi. Ovi otvori prozore nego i kroz c. :J. "
treba da Sil 8to viSi jer s ,razlikom otvore ria laternama. Ova je lako m . k
u visini izmedu do-vodnih i odvodnih brodovi (I, III, V) sa hladnim (II I~)e~~da 0 se pov redu smr;:njuju topli
S1. 368 - Shema aeracije otvore na laternama ,. a se svez vazduh uvodi kroz
otvora (H) raste sila koja izaziva iz-
menu vazduha. U slucaju mirnng nizih hladnih brodo-
spoljnjeg vazduha (bez vetra) ill kad je zgrada okruzena dnlgim objek- va, a pokvareni izlazi
tima pa vetar ne utice na nju, velicina otvora moze se odrediti obrascima na otvore viSih Iater-
, ni iznad toplih bre'iClo- -,--
VElAR
A~, .cLCm2) va. Prlikom projek-
I tovanja ovakvih hala
treba, prema tome,
I ~ 420 y' H CC;-I,)Cm'/m2/cas) voditi racuna 0 Ova-
gde je A povrSina otvora u m 2 me i oblik zgrade pri-
q potrebna kolicina vazduha u m 3/cas lagoditi proizvodrilm
! protok vazduha kroz 1 m 2 o~vora na cas proeesima koji se u
H rastojanje izmedu dovodnih i odvo.dnih otvora nj~j obavljaju.
ti srednja unutarnja temperatura vazduha Aka na objekt
te spoljna temperatura vazduha. koji je potrebno ve-
P r i ill e r. U radionici 12,0 X 48,0 ill (4000 mn Ciste zapremnine) treha da se triti deltije vetar, tada
obezbedi lO-struka izmena vazduha na cas. Rastojanje H = 8,0 m. Temperatura se uslovi menjaju. Da
t/ = 2SDC, tc = l6°e bi se upoznali sa dej- 81. 370 - Dejstvo vetra na zgradu

I ~ 420 V',0 (26 -

16) ~ 3 750 m'lm'lh stvom vetra donosimo
4000 x 10 na s~. 370 ~ 371 shematski prikaz rasporeda prltisaka kod zgrad
A ~ ---~ = 1070 rna. deluJe struJa vetra. a na koje
3750 '
PotJrebna povdina donjih otvora za dovod vazduha iznosi 10,70 m 2. Ista 00- Na sl. 370 vidi se da se sarno
lilm povr.§tna mora postojati i na laterni za odvod pokvarenog vazduha. ceona strana objekta u odnosu na
Zimi pri te = _IOcC, potrebna povrSina otvora bice struju vetra nalazi pod povisenim
(poz'itivnim) pritiskom, a obe bocne.
I ~ 420 V8,ifl26 (
10)] ~ 7 100 m'
gornja i zadnja povrsina nalaze se 1.1
400nxlO
A = = 56m2 . zoni sni7:enoga (negativnog) pritiska.
7100 '
. Na s1. 371 p~ikazana je. u osnovi
Kao sto se vidi potrebna povrsina je smanjena skoro na polo'lJ!i.nu, tj. zimi je ~e~na inclustrijska zgrada s linijama
potrebuo sarno poloyinu povrsine (ltvora drzati otvoceno, a isba wli.lw i ua laterni.
Jednakog pritiska. Kao sto se iz slike
Zimi se'vazduh :mora pr-ethodno zagrevati iIi se mora na vecoj visini :,idi na sredini zgrade su i pczitivni
1 n~ga~ivni pritisci najveci, a prema
uvoditi u zgradu da bi se zagrejao na potrebnu iemperaturu pre nego sto
dospe do radnih mesta. U indus.trijskim pogonima s jako zagrejanim vaz- ~ra~evU:'~a .se sm,anjuJu. Pozitivni pri-·
duhom dovo~jno je da se vazduh zimi uvodi na vislni ad 4,0 m ad pada, tlS~l pOCll1Ju vee na udaljenosti od 5
pa se ne mora posebno grejati. Zbog· vece razlike u temperaturama ovo visma zgrade, a negati.vni (razredenje
smanjivanje visinske razlike izmedu dovodnih i odvodnih otvora (H) ne vazdlJ.ha) se protetu na vise od 6
visina. Sl. 371 - Raspored pritisaka oko
zgnade
258
'" 259
 lz ,ovih sherna se vidi da' prirodnom cirkulacijom nije mogucno od-
voditi pokvareni vazduh iz, zgrade na strani okrenutoj vetru. PoviSeni
pritisak na toj navetrenoj strani sprecava odvodenje vazduha iz zgrade, ali
pomaze uvodenje svezeg vazduha u zgradu. Razredenost vazduha na zave-
trenoj strani medutim pomaze odvodenje ppkvarenog, a otezava uvoa.enje
svezeg spoljnjeg vazduha.
Aka hotemn dobru izmenu vazduha najbolje je da kroz otvore u
blizini radnih mesta svez vazduh ulazi, a kroz otvore laterne da pokvareni
vazduh izlazi. U slucaju da' upfavno na duzu stranu zgrade deluje vetaI'
(81. 372) otvore 1 i 4 treba driati otvorenc_ Na otvor 1 ulazice 5vez spoljlli
vazduh jer se ta zona nalazi pod poviSenim
pritiskcm, a na otvor 4 u laterni izlazice
pokvareni vazduh napolje jer se ta zona
nalazi pod snizenim pritiskom, Dtvor 3 tre-
ba drZati zatvoren da ne bi struja vazduha
koja ulazi delovala nasuprot i vracala po-
kvareni vazduh na radna mesta, Pri mir-
nom vazduhu spoljni vazduh bi ulazio i na
otvor 2. Kako j e medutim pri dejstvu vetra
na toj strani vazduh razreden, da bi se
51. 372 - 5hema aeracije pri
dejstvu vetra. omoguCilo da i na te otvore vazduh ulazi,
treoa da u unu.rasnjosti zgrade u visini
tih otvora bude vazduh jos razreaeniji. Ovo se moze postid na taj nacin
sto ce se povecavati otvori za odvod na zavetrenoj strani (4), a ako avo
nije dovollno pavecavace se i atvari za dovad vazduha ,na zavetrenoj ::.tra-
ni (2). Aka ni ova nije dovaljno morace se smanjiti i oivari za clovod vaz-
duha na strani okrenutaj vetru (1),
Aka :vetar duva duz zgrade, a latema je pastavIjena po duzini, tada
se atvari za odvod vazduha mogu s obe strane drZati otvoreni zbog nega-
tivnih pritisaka na bocnim stranama zgrade (vidi sl, 370), U ovakvom slu-
caju zbog jaceg isisnog dejstva vetra na poeetku duze strane zgrade nego
pri njenom kraju moze dod unutar zgrade do horizontalnog strujanja
suprotnog praveu vetra (s1. 373) i eventua~no zagadeni vazduh u dnu pro-
storije zahvacen strujom svezeg
vazduha maze biti ponesen u :r;ad-
nu zonu prednjeg dela. Da bi se
VETAR. avo izbeglo, treba prozore u blizini
L~~limiiri1;;;l=~ 8 prednjega dela zatvoriti.
,Iii U viSebrodnim halama regu-
lacija aeracije pri vetru je obieno
slozena, Da bi se pri raznim prav-
S1. 373 - Ra-''>porlela pritisaka pri ceonom cima vetra u vezi s veCim i ma-
vetru njim izdavanjem toplote u poje-
-' dinim brodovima i u vezi s obEd..
ma zgrada i krovova moglo osmatrati kretanje 'vazduha, dobro je prievr-
stiti trake od hartije na otvore za vetrenje i na taj nacin us:anoviti koje
otvore i koliko treba otvarati.
Jeqnovremeno regulisanje aeracije dovodnim i odvodnim otvorima
vrlo je slozeno i tesko se moze ostvariti. Zbog toga vaZi kao pravilo da
260
odvodne otVore na laternama treba d ~ .
na dovodnim otvorima, Pri tome ce s:zah ~tvorene, ,a re~u.lisanj~ vrsiti
stepena otvaranJ'a nego b rOJa
. t bolJI rezultah dobIt! ' men]anjem
0 v~ra. .
Iz svega dosad izlozenog maze se zakl'ue' ,- d' ~
stupi projektovanju industrijskih,objekat J ~tI, ,~
putem aeracije treba dobro u '
re, nego ~to Se pri-
a za . oJe 0 aZl ~ obZlr vetrenje
f
sa strucnjacima za vetrenje f~~~a:i\~~~~~in~h~h~at~ke p.ri~ike i u saradnji
da se aeracija moze uspesno ostvaritL Je e 1. datI 1m iakve oblike
-2 Lo'kal:ti'o isjsno vetrenje
Kao sto je ranije receno pokvareni vazduh . rl ..
zagrevanje, isparavanje plin~va i pare st;aranfe III u~~nJa:n~ (r:reterano
desnije je da se ukloni na mestima n' ~ ovocr .co 1?ra~me _1 ca~'h) ~ajpo­
pokvareni vazduh moze udaljiti konc~~- ' "". na .. taJan]a, ~\ja- taJ nacin se
ostalim vazduhom, a na mesto n'e a ~lsan, pre ne,go ~to s~ izme-sa s
svezeg vazduha, sto cirri da je o~:ka:~Z~, se .d,ovestl naJm~nJa kolieina
nomican, . a m lS1Sn?g ye:t:renJa- vrIo eko-
Loka~no is.i~~o :retr:enje"~o,ze biti u vjdu zat1JO'r(!7iih kabin .
su npr, <ilgestarl]UInI u hemlJsklm laboratorijarna (.s1. 374),' a kao sto
~roces s otrovnim ili drugim plinovima
~b~,?"l~a se unu.tar kabine odalde se mehani-
:~l lSlsava, a sam mdnik nalazi se van nje, U
els~om vazduhu i rukovanje obavlja kroz ra- I
dm on;or ~ krili~~ koja se magu. zatvoriti. I
U ~~blTIam~ lSlsivanie maze bit~ odozgo,
~o~~o III kombmovano, Gornji odvod se upo-
i.reblJava aka treba odvoditi toplotu Hi pli-
nove i pare lakse od vazduha. Donji odvod'%,o;o/~%;:;%iik:iii''f}07'/;;X~o/{:/;;/:;7F:'':J*k;;/m/'''%
upotrebljava se kad se odvode plinovi tezi od
vaz0uha, a ko:nbir:ovani (i gornji i donji) od- S1. 374 - Digestorijum
vodl ,up~treblJ~vaJu se kad je potrebno isi-
savah 1 Jedne 1 droge.
Drugi vid lokalnog isisnog vetr' ", I
~fa;:: ~liddrv~ta ,(s1. '3.1 5), Postavl~aj;~eS~at~l~r:;tl:~~:,i l~~ft~~aO~~~~~
1 rugup IZvonma kvarenJa vazduha R dn"k k -'-'--, b - 1 )
obicIlO se n~lazi van ~s,truje pokvarenog vaz-' a 1 OJI (j av ja pasao
duha. ~ako ]e razmak lzmedu povrsine izvora
kvarensa vazd1!ha i pocetka levka dosta velik
a struje koje ~e nad izvoriStem dizu u visln~
b~zo gube brzmu, one su izlozene skreta'nju
usl~d kretanja vazduha u prostoriji i uredaj
moze pos+ati neefikasan. 1z ovih razloffa se Hi
pc:.stavljaju pregace od metala koje'" vise s
~vlc_e levka ~1i, ako to nije moguce, a izvoriste
Je koncentnsano na malu povrsinu, spusta se
~eles~?psko produzenje isisne cevi nad sarno
lzvonste, a kad to prestane da bude potrebno
one se opet podigne.
S1. 375 - Lsisni levak ;'
261
 Aka ni jedan ni drugi naCin nisu pogodni, uklanjanje pokvarenog u vrelim pogonima na radnim mestima izlozenim velikom izdavanju to-
vazduha se moze vrSiti i putem ivicnog isisavanja koje maze biti jedno- J plate, kao sto su industrijske peCi, rad s rastopljenim metalom, pri o~ra­
strano (sl. 376-1) i dvostrano (sl. 376-2). Ovakav uredaj se postavlja obi- divanju uzarenih metalnih delova mehanickim cekieima i preEama, ltd.
eno nad industrijskim kadama s vrelim tecnostima iz kojih isparavaju Struja svezeg va.zduha upravljena je na gornje delove covecjeg trupa
kiselinel izlaze plinovi (medu njima i otrovni) i velike kolicine toplote. pravo ili koso, a njena brzina se krete, prema intenzivnosti izvora toplote,
1 ad 2 do 6 m/s.
Vazdusni tusevi mugu biti stalni iIi pokretni. U stalnih se obieno

Jj~
~L-- upotrebljava spoljni vazduh bez prethodnog obradivanja, a u pokretnih,
po pravilu vazduh iz iste prostorije, koji se preciscava i hladi pomocu
rasprskavanja vade u zatvorenoj kutiji pokretnog uredaja. .
- Vazdusne zavese (sl. 679) se obieno postavljaju na ulaznim vratuna
koja moraju biti iZ bilo kojih razloga otvorena, ill se cesto,otvaraju (a ne
Sl. 376 - IvH':no isisivanje mpze ee postaviti vetrobran). One sluie kaa zaStita od prodiranja hladnog
Osim ovoga na slicnim mestima moze se upotrebiti i preduvavanje vazduha u vecim masama u radnu prosto-
riju. 1z proreza u podu Hi odozgo, po celoj
(s1. 377) u koje se s jedne strane kroz uzi prorez izduvava ,svez vazduh
1 d~zini vrata (ili u bokovima vrata) izbacuje

1
'~<. . ~~?~~--l' ~:z ~~~r~~~;v!~~~i,
!I
gde se kroz -siri pro- se topao vazduh pod uglom nasuprot struji
~ KoliCine izduvanog i usisavanog vaz- spoljnjeg vazduha i na taj nacin sprecava se
_::-_ - _.- _ rluha moraju biti u odredenom odnosu , ulazak hladnog spoljnjeg vazduha u prosto-
riju. Izvesne delove hladnog vazduha struja
~- ~ --- medu sobom. Ni u kojem slucaju ne
! ~ - -' - i sme izduvavanje biti jace nego usisi- ponese u prostoriju, ali kalm je struja topla
;-/- t ';'/,/h;//,/,/h~;//////
SI. 377 _ Preduvava.nje
s isisivanjem
1-"-./,," vanje, jer se deo plinova tada odbije
ad proreza ,za usisivanje i raznese po
prostoriji.
I
1
ovaj hladan vazduh se izrneSa s topJm i ne
smeta radnicima.
Vazdusne zavese se ce~to primenjuju
na vrlo sirokim ulazima robnih kuea, ali po S1. 379 - VazduSna zavesa
B
-3 Lokalno pritisno vetrenje ;1, pravilu sa strujanjem odozgo. . y.

, Vazdusne oaze su mesta ogradena zas-l-akljenim pregradama mZlrn ad

Lokalnim pritisnim vetrenjem stvaraju se na ogramcenom delu pro-
storije drugaciji meteoroloSki uslovi nego u ostalom delu prosiorije. Ono se
primenjuje u slucaju kad zbog velikih dimenzija prostorije s koncentri-
SI. 378 - Va.zdusni tuSevi .
sanim i intenzivnim kvarenjem vazduha vetrenje s opstom izmenom vaz-
duha postajc=' neekonomieno iIi ga nije mogueno ostvariti. Vrste lokalnog
pritisnog,vetrenja:,ksje se najvise primenjuju u industriji su: vazdusni
tusevi, vaEdusne zwese i vazdusne oaze.
Vazdusnim tusevima (s1. 378) menjaju se n.a ograniceno!TI prostoru
i u zoni pretcznog boravljenja radnika, tj. na njegovom radnorn mestu,
meteoroloski i higijenski uslovi vazduha. Vazdusni tusevi se upotrebljavaju
-" tavanice. avo mesto se odozgo puni svezim vazduhom i na taj naNn se u
ograden6m prostoru stvara atmosfera pogodna za rad.
3.63 Delovi ureaaja za industrijsko vetrenje
U industrijskom vetrenju upotrebljavaju se uglavnom isti ani ~~Iovi
uredaja lroji su opisani u ranijim poglavljima. Osim ovih u industn)ama
se S obzirom na njene specifiCnosti, upotrebljavaju
i taltvi delovi uredaja koji nisu uobicajen.t 'na dru-
gim mestima. Ovde ce biti reci sarno a ovakvim
uredajima.
Za 'l.tzimanje vazduha upotrebljavaju se isti za-
hva-l-ni objekti kao i ranije. Aka se vazduh uzima iz-
. riad krova preporucuje se da glava zahvatne cev'l iz-
nad krova iroa dimenzije kao sto je prikazano u s1.
380. Pri postavljanju ove glave treba obratiti paznju
na njen polozaj u odnosu na laterne i ne postavljati 81. 380 - Gl'a-va
je -1.1 QI~z,ini odvodnih otvora) dimnjaka da se ne bi prijernnika
zagadeni vazduh ubacivao u prostoriju. .
Za ciscenje vazduha upotrebljavaju se Iiltri- koji su ranije opisanl.
U industrijskim uredajima za vetrenje cesto se upotrebljavaju za ciscenje
vazduha od pra§ine tzv. cikloni (81. 381). To su naprave od lima, koje
imaju jedan cilindriCan (1) i drugi kupast (2) deo tela, ,a u sredini cev (3)"

262 263
koja dQpire do pocetka kupe. Zapraseni vazduh ubacuje se brzinom
10 ... 25 mls u gornji deo ciklona i kovitla. se u spirali
u prostoru izmedu omotaca i cevi nadole, a potom kro:?
cev nagore. Pod uticajem centrifugalne sile cestice
prasine (naroCito one koje su teze) udaraju 0 cilin-
3 drieni i kupasti omotae, a potom 0 cev i srozavaiu se
niz zidove omotaea u taloznik, koji se postavlja pri dnu
ciklona, odcik:le se povremeno uklanjaju.
Uredaji za grejanje i v1uzenje vazduha, ventilatori
cijalni raspodeljivaci (s1. 384). Oni imaju svrhu da struju vazduha ravna-
merno raspod~le na vecu povrsinu i da joj istovremeno smanje brzihu.
Kao otvon za aeraciono' vetrenje upotrebljavaju se, kao sto je ranij'2.
receno, prozorska krila i krilca na laternama. Prozorska krHa se abieno
obrcu oka srednje horizontalne ose, jer je na taj nacln potrebna najmanja
sila za pokretanje krila. U nisko postavIje-
nih krila upotrebljavaju se uobicajene pro-
ste naprave za otvaranje kojima rukuju

WY _ =~··
2 ventilacione centrale Sll sll~ni /onima koji su raTIije
opisani. i'1ull ~ _ ¥~II!1
.
Vazdusni kanali industrijskih postrojenja ne mo-
raju se skrivati u konstrukcije kao sto je to ramje hili) I I 1
S1. 381 - 'She-' receno, Zbog toga se mazE' za njih upatrebiti kannajpa-
rna ciklQll1a gadnjji kruzni presek. Kanab u a b liku ceVl. a b·kno
x su
ad lima i, obeseni 0 tavanicu i druge kanstruktivne delove, vade se naj-
kracim putem po prostoriji (s1. 382). Pri tome se mora obratiti paZnja na
to da mreza cevi ne smeta drugim uredajima, kao stc su dizalice i kranovi, S1. 384 - Industrijski raspodeljivaci vazduha S1. 385 Mehamicko otvaranje
masine, prozori itd. Pri vodenju ovih kanala treba paziti da se oni ne vo- prOZOl.'a

de u blizini kotlova i dru-

gih postrojenja s jakim radnici koji se na-laze u njihovoj blizini. U .visoko postavljenih krila i
izdavanjem toplote da se veceg niza prozora koji se jednovremeno otvaraju moraju se postavljati
ne bi vazduh (npr, kod mehanizmi za otvaranje koji su u nekim slucajevima i s motornim pogo-
dovodnih kanala) zagre- nom. Na 81. 385 je prikazan jedan takav ,uredaj. Da bi Ee ovim !1apra-
vao. U krajnjem slucaju, varna pravilno rukovalo potrebno je da u njihovoj blizini bude uredaj
aka drugaeije nije mogu6- koji pokazuje stepen otvaranja prozorskih krila. .
no, kanali se moraju izo-
lovati.
Ejekt.ori. U isisnim
instalacijama gde vazduh
pomesan s plinovima iza-
S1. 382 - RaJa s ventUacionim krufuim kana- ziva jaku koroziju metal-
lima (S~UItevant)
nih del ova ventilatora iii
kad je odvodni vazduh pamesan s eksplozivnim plinovima koji mogu hiti
zapaljeni varnicom koja slucajno nastaje pri okl"etanju ventilatora, upo-
trebljavaju se ejektori (s1. 383). Ejektor
se ugraduje u odvodni kanal, a deluje
E na taj naCin sto se kroz usku cev (mIaz-
nik) u pravcu odvoda izbacuje jaka
. struja vazduha (20 do 40 m/s) koja u
kutiji ejektora (E) izaziVa razredenje
vazduha i povlaCi za sohom opasah.od-
v vodni vazduh, ne dolazeci u dodir '5
ventilatorom (V).
Na ventilacionim otvorima za usi-
sivanje, a narocHa za ispustanje vazdu-
81. a83 - Shema s ejektorom ha postavljaju se na krajevima cevi spe-

264 265
 .Tablica 66 .- Klasifikacija sistema grejanja

S Gorivo
Grejna I
~.E Naziv sistema iii
energija
Toplonosa
tela I Karakteristika
>"

Kamlni
I-.----~I ug,lj
I d,vo I Mali stepeo korisnosti (10 .. 50%)
Dekorativan izgled.

Peci SVi' vrste I

I Mali investidoni i pogonski tro~
skovi.
o
kaljeve cvrstog I Veliki gubitak prostora.
4. ZAKLJUCAK
"• zidane
montazne
goriva
ulje Sobni I ped
same Mnogo dimnjaka.
PrIjanje prostorija gorivom i pe~1
"...lo gvozdene
vazduh
pdom.
Srednji stepeo korisnosti.
I
4.1 IZBOR SISTEMA GREJANJA I VETRENJA
1---------
Pomocno g r e i a n j e ' lI
Slstemi grejanja i vetrenja i njihov izbor zavise ad niza uslova plinske plin VcIiki pogonski troskovi.
okolnosti a kojiroa trcba voniti racllna. Oni zavise: e1ektricne e1ektr•. Lako rukovanje.
Visok stepen korisnosti.
L Od coveka, njegove starosti i spala, kuHurnug TIlVJa, oseca]a i
navika u vezi s toplotom i higijenom vazduha, t,i. od njegovog shva. . .
tanja komfora, a u zavisnosti od klime kraja u kojem zivi. Severnjak
lakse podnosi hladnocu i za njega je potrebna uiza temperatura nego
II Vazdusno
gravitadono
I rdetkeu Brzo zagrevanje velikih prosto-
zidovima rija, kombinovanjc s vetrenjem,
za juznjaka koji lakse padnosi vruCinu, Start Ijudi i lako odevene zeue I prinudno Topao
vazduh
nema gubitka prostora.
zahtevaju viSu temperaturu nego miadi Ijudi muskarci, razhezeni inte-
lektua:lci vise nego oevrsli radnici -itd. aero- ! Brzo zagrevanje haht
aeroterme Kombinovanje s vetrenjcm.
2. Od vrste i namelle zgrade, broja Ijudi i nacma rada u njoj. Dvo- I terme
cB~u~'='~n~'~'~d~.,____________.___ _
I Higijenicnost.
TOP~---
rauu s mnago Jjudi drukCije treba grejati i vetriti nego' stan, finomeha-
nicarsku radionicu drukcije nego kovacnicu, poljoprivrednu zgradu Vodno
drukcije nego bolnicu. II Laka centralna regulisanje.
3. Od konstrukcije 'zgnade, vrste materijala i termicke izolovanosti.
gravitaciono
etaino voda
I Opasnost
Inertnost i gkumu!ativnost.
od smrzavanja.
Za drvenu baraku treba drugaCiji weda:j za grejanje odnosno vetrenJe prinudno Radi~
Mali gUbitak prostora.
nego za masivnu zgradu. jatari, Rad bez sumava.
I----Ikon-
4. Od inertnosti sistema. Za zgrade koje se povremeno i kratko-
trajno upotrebljavaju primenice se drugi sistern nego za one u kojip1a se
I vektori, Nehigijenicoost.
Parno cevi Rel. male investicije.
neprekidno radi. niskog pritiska Brza zagrevanje i hladenje.
visokog " Para TeSka cent. regulisanje.
5. Od pozarne opasnosti. U garazama iIi drugim zgradama -gde
postoje eksplozivni plinovi izabrace se sistem koji pruza nazvecu sigur- vakuumsko I Nema opasnosti od smrzavanja.
Mali gubitak prostora.
nost od pozara i eksplozije. Suman rad.
1--,
6. Od jednostavnosti rukovan.ia. Gde nema moguc110,sii posluzivanja
upotrebice se sistem koji radi automatslti iako je skuplji. . Ugra~
pane1no dene Higijenicnost. Vrlo ravnomerna
7. Od visine troskova, kako investicionih ·tako i pogonskih. Prema plafonsko TapIa raspode1a temperature.
padno voda cevne
finansijskim mogucnostima nekad ce se izabrati jevtiniji sistem ria Tacun zmije, Inertnost.
kombinovano Nema gubitka prostora.
komfora stanovnika, nekad ce hiti ekon-omicniji sistem koji zahteva ve~ paneli
1
like investicije a male pogonske troskove, a nekad obrnut6: .
8. Od arhitektonske uskladenosti sistema za grejanJ~ i vetrenje s -----.- -Rad~1 Ekonomicnost. " '
izgledom prostorija. U svecanim vestibilima nece se postavljati gvozdene Vrela jatori, Usteda u broju kotlovnica, go~
ili zidane peCi, a u fabrickim halama mogu se cevni vodovi vetrenja
naljinsko voda, kon~ I rivu. ljudim3, transportu.
otvoreno polagati. para vektori, Komunalna rug}. jenicnost.
cevi Visoki investicioni troskovi.

266
267
 Tablica 67 - Klasifikacija sistema vet,renja
Osim ovih uslova izbor sistema maze zavisiti i ad raspolozivosti
L-,D=ov:,o",d,--,_-,O:::d::v,:o"d_ instalacionog materijala (npr. potreba stednje metala), od moguenosti
Naziv sistema I
Karaktcristika brze izrade postrojenja, od tehnickog nivoa drustva i moguenosti izrade
I vazduha viSe iIi manje komplikovanih sistema itd.
Pri opisivanju pojedinih sistema grejanja i vetrenja i delova ure-
POtPUDO neorganizovana izmena
daja razmatrane su i njihove dobr'e i rdave strane, prednosti i nedostacl
lnfiltracija vazduha, zuvisna o'd. pritisaka, U odnosu na neke druge sisteme, specificna svojstva. i oblast primene.
Prozorsko . Neorganizovan
vetra i konstrukcija. Da bi se dobio pregled ovih sistema i da bi se ani mogli medusobno upo-
Nikakvi posebni troskovi. rediti izneeemo njihovu klasifikaeiju s kratkim karakteristikama i poda-
eima a gorivu odnosno energiji" toplonosi i grejnim telima (tabl: 66 i 67),
a potom jos nekoliko uporednih dijagrama u vezi s raspodelom tempe-
Nepouzdan rad, funkcioniSe uglav.
I Rro, okn, PoJuorganiz~JVan nom sarno zimi.
rature u pro.storiji, odavanjem toplote raznih grejnih tela i hladenjem
raznih vrsta zgrada. .
M'lli tro~kovi.
Na s1. 386 graficki je prikazana raspodela temperature u prostoriji
visine 3,0 m za razne sisteme centralnog grejanja Iz grafikona se vidi

I pdt!'no kanaB
ncorganizo-
van (slucaj-
Nedovo]jno peuzdan rad.
Opasnost da odbzni vazduh zagadi
150 20" 25°
., 150 20° 25° 15° 20" 25°

~_ _ _"~~_ ~~_.,~_.,~n_._o_tV_O_'_i).~
. druge prostorije.
Nema hJa~~ih 8trnja. 1
In
I
,i

, lsisno
I
I
neorgam-
, zovpn (slu-
cajm otvon)
kanah
Nedovoljno pouzdan rad.
Opasnost da ude zagadem vazduh
12 druglh proston)a
Tesko 7agreVan)e u]9znog vazduha
1

i~
i lB"
K~
I 18°
I
I~ I'I
18"

.--i-I
-~mbi~:-a~ ~nall --I kan~-h--- :::::~o S:::d:: :::zora 1 vraL1 I:
VOONO ZIONO PANElNO POONO PLAFONSKQ
Rel vlsoki troskoV1c....~_
----~.-- Automats~i rad. --- , 81. 386 - Raspooela temperature po- visimi prostorija
Lokalno bcz kanala Pogodu.i za nakIladno ugradivanjc. da je najgora raspodeJa po visini u parnog grejanja radijatorima, s
Ncpodesni za velike prostorije.
Visoki troskevi, razlikom izmedu plafona i poda ad 13 Cl C, a u podnog -i plafonskog gre-
-'--'~--~-.'~--.-
janja ove razlike skoro i nema.
NasI. 387 je prikazano odavanje toplote u vezi sa sagorevanjem
, Automatski rad.
goriva za tri vrste peer i dva najcesca sistema centralnog grejanja. 1z"
Centralno I k,n,li Podcsni za Bve vrste prostoriju,
i, kanali
Visolti troskov!, narocito ako je i
sa hladenjem vazduha. IRSKA PEe KALJEVA PEe VOONO GREJANJE PARNO GREJANJE

1'1 f'l~~ll
I
- _ _ I____...L..:.........--I--~·_--_· .
Aeraci,', k '! Nedovolino pouzdan rad. n,1 I
Lokalno isisno
roz prozore I aterne Mali tro§kovi.

1111
I,
'ff00AVANJE
TOPLOTE
, I1 'II
f'
Jill ilI If
vetrenje i , !I ,I' 1,1
~:i;, '~~;o" I k'n,li
kabine lzvlacenje zagadenog vazduha na 024681012 024681012 '0, 2 4 6 8 1012 024681012 0246 B 1012
isisni levkovi mestu nastajanja. CASOVI '
ivicno isisavanje - POTREBA GORJVA U kg
I preduvavanjc ---·OOAVANJE TOPlOTE U kcal/h
...'---·-·I~
I Lokalno pritisno • S!. 3G7 -" Odavanje toplote i sagorevanj"e. goriva u raznim sisiemima grejanja
! vetrenje
vazd. ~~~::~
:
kanali
neorg:mi- 'I Stvaranje lokalno drugacijih me- .i'
teor. uslova u velikim halama. . dijagrama se vidi da irska pee (5 povremenim dodavanjem goriva)
I Zovan ,
Ii

oaze neposredno posle lozenja (0 casova) poeinje s odavanjem toplote, ali isto
tako posle zavrsetka sagorevanja goriva ono i prestaje. U americke traj- .
268
269
nozarne peCi odavanje brzci pocinje i traje dok traje 'i sagorevanje, pri pogonski ,troskovi za razne vrste grejanja odnose" se, uzimajuCi za pee
remu je ono vrlo ravnomerno. U kaljeve peei najvece od',lVanje pocinje pokazatelj 100, priblizno ovako:
nekoliko casova posle lozenja. U vodnom i parnom grejanju se vidi veca
akllmlliativnast i inertnost vodnog grejanja. 1. Peci 100
Na s1. 388 se viili vaznost konstrukcije zgrade za akumulaciju to- 2. Gradsko grejanje 125
plote i hladenje vazduha u prostoriji kOja se greje. Dijagram pdkazuje 3. Centralno grejanje- 130
pad temperature u nekoliko raznih 4. Etaino gr~janje 145
vrsta zgradO), pri spoljm-!j tempel'a- 5. Blokovsko grejanje 160
18' turi O°C posle prekida- lozenja, a 6. Poba1j§ani kamini 170
posle postignute temperature od 7. Plinske grejalice,. bez
18°C. 1z dijagr-ama se vidi da -se prikljucka ita dirhhj ak 220
prost'Jrija s masivnim zidovima i 8. Kamini 250
normalnim prozorima posle 10 ea- 9. E1ekt. akumulaciono
soya ohladi na 13°C, prostorija s grejanje 300
lakif!l zidovima i velikim prozori- 10. P ~inske peCi 325
111a na goC, fabricka zgrada s veli- 11. E1ektricne ped 360
kim prozorima na 6.5"C, a stakle-
nik (zimska basta) na 2°e. Iz ovoga Napominjemo da je radi uporedenja pretpostavljeno da se sve pro.-
I I se moze zakljucJti da veIike gubit- storije greju podjednako. Meautim, pebma se zbog nezgodnog posluzi-
o 2 5 10 20b.
ke toplate i malu akumulativnast vanja, rad\ ustede u gorivu i u prelazna godisnja doba ne greju sve
CASOVI POSLE PRES TANKA LOZENJA 1akih kanstrukcija treba naknaditi prostorije, te su stvarni pogonski troskovi jos manji. Slicno je i s plinskin:
izborom sistema koji sam akumu- i e1ektricnim peCima zbog lakog ukljuCivanja. Razume se da ova usteda
81. 3BB - Hladenje vazduha u zgrada- 1uje toplotu pri isprekidanom 10- ide na racun komiora.
rna rnznih konstrukcija zenju, odnosno sistemom trajnog Pogonski troskovi postrojenja za vetrenje zavise od troskova za ven-
lozenja i odavanja toplote, tilatore (e1. struja), grejanje, hladenje, vlazenje i susenje vazduha, tro-
Troskovi invetSticija i pogona su vazan faktor pri izlliru sistema za skova za rukovanje, odrlavanje, popravke i s1. Oni zavise i ad promenlJi-
grejanje i vetrenje. Oni zaVlSe od 'mnogih ,elemenata i ovde mogu biti vog broja posetilaca, upotrebe opticajnog vazduha, inteligentnog kO,mbi-
sarno nagovesteni. ' novanja r.aznih mogucnosti (npr. mehanickog i prozorskog vetrenja) i s1.
Investic~oni troskovi zavise od cene pojedinih de10va uredaja (kotlov-
nice, ugljare, dimnj,aka', kotlova, peei, crkpi, ventilatora, klimatizatora, Pri procenjivanju pogonskih troskova ne ulaze u obzir lakoca ruko-
cevne odnosno kanalske mreze, izolacije, regu1acionih organa, pomocnih vanja, higijp.nicnost pogona i stepen komfora jer se novcem ne mogu izra-
uredaja itd.). U grejanju najmanje investic,ije su potrebne za zid?ne peei, ziti. Kao sto je medutim poznato, ovi elementi u izvesnim s~ucajevima
a najvece za daljinsko grejanje. Izmedu ovm krajnosti investicioni tro- mogu biti od presudnog znacaja za izbor sistema.
skovi se menjaju u sirokim granicama prema kvalitetu delova i kompli- NaroCito treba naglasiti da traskovi grejanja i vetrenja_ u velikoj
kovanosti sistema. meri zavise od vrsta konstrukcija i solidnosti izrade gradevine. Zbog rela-
Pogoriski (eksp1oatacio'ni) troskovi postrojenja za grejanje- zavise od tivno visokih troSkova grejanja i vetrenja ekonomicnost pojedinih vrsta
kolicine i cene gor'iva, tr'oskova za pomocne uredaje (e1ektricna struja' za 1 naCina gradnje moze se pravilno proceniti sarno ako se amortizacija
pogan motora i dr.), radne snage za lozenje i rukovanje postrojenjima j gradevine i instalacije dovede u vezu s pomenulim troskovima.
tro§kova or.lrzavanja-i opravki postroje-nja. Kolicina goriva zavisi ad po-
trebne. kalicine toplote, tori9tne mob goriva, trajanja lozenja i drugih Kao sto sma v~deli, izhor sist~ma grejanja i vetrenja za razne vrste
faktora, a prodajna cena goriva povisuje se i troskovima za transport, zgrada zavisi od mnogih elemenata. U l'aznim ktajevima ce ad mesnih
prenos i utovar. Cena e1ektricne energije riije' jednaka' -na svima mestima klimatskih, ekonomskih, tehnickih i drugih okolnosti zavisiti izbor sistemB.
i u' svako doba dana. Troskovi za lozenje i rukovanje zavise ad naeina a cesto ce se ovaj izbor menjati od slucaja do'slucaja. Mada se tuda isku-
lozenja (automats~o, poluautomatsko, ruena), a_ troskovi odr.zavanja u stva ne mogu U potpunosti primeniti, u tablici 6S t } donosimo orijentacije
velikoj meri od solidnosti izrade. radi pregled raznih vrsta zgrada s podacima 0 temperaturi unutra.snjeg
Zbog svega ovoga pogonski troskovi se moraju odredivati od.s1ucaJa vazduha i prepor'ukama za izbor sistema gr€!janja i vetrenja.
do slucaja. Prel1)a engleskim podacima1 ) koje dajema arijentacije radi,
1) Prerna klnjizi Kamper/Hottinger/Gcmzenbach: Die Heiz- und Luftungsanlagen
1) I. Madge: Torool"row'S houses _ London, 1946. in den verschiedenen GebaUdearten - Berlin, 1954.

270 271
 Tablica 68 - Grejanje vetrenje: prcma vrstama 2grada
'l'ablica 68 - Grejanje i vetrenje prema vrstama zgrada (1. nastavak)

Vrsta zgrade i prostorije Grejanje Vetrenje

Vrsta zgrade i prostorije t; Grejanie Vetrenje

Peei gvozdene Prozorsko, po mogue-

Stambene zgrade. Peei kaljeve
Sobe 20" stvu poprecno Kazneni zavodi, zatvori Dbieno nije votrebno:
Vodno - gravitll.ciono Klimatizatori Prostorije zatvotenika U vazdu~nog gre-
Decje sobe 20" Vodno
Etazno
Spavaee sobe
Kupatila ·20 ..
20"
2r Vakuumsko
danju
noeu
18'
12" Parno (hodniei, radi- janja potrebno je za
celije 15-20m3 /hpo
Predsoblja. hodnici, stepenista
Srambene kuhinje .
I10 .. 15"
20°
Vazdusno
Plofonsko
D",ljinsko
Hodnici 12 .. 15"
onice,! 51.)
Vazdu~no
osobi, za zajedniCke
prostorije 10 m3 th

I',
Kuhini,e 15" po osobi
Plinsko (peCi, kamini)
Nuznid 15"
Podrumi. za vino 6 .. 8"
Elektricno (peei. aku- ·--1---
mulativno, paneH)
Garaze (male) PeCi (lozenje van ga- Prozorsko - popreeno
raze) (vrata - prozor)
HoteH Kao u restorana 5 .. 10"
Plinske peCi (speci-
Sobe 20" ;alne)
D;uStv. prostorije 20° Vodno Elektr. peCi
Kancelarije 20 Q
Vodno + pamo Csntr. grejanje (za-
Kupatila
Stepenista, hodnici, nuznici
. Kuhinjc \
20 .. 22°
15"
15"
I
< Vakuumsko
Elektrifuo (pomoCno)
stita radijatota £ca-
____ ._ ~im ylet~,v,o~m'"")___ 1

1\ Vins_~_~~drum __ .
6 .8" Upravne i poslovne zgrade
(biroi, sudovi. banke, poste is!.) Vodno Prozorsko (obicuo)
Bolnice, leCilista, staracki Birol, sednice, cekaonice 20" Parno Mehanicko (ilalterske
domovi
20 .. 22"
I Vodno Prozorsko (prozori do
Salterske dvorane u vezi s bi~
roima
Vazdusno
Podno (suteren, sal-
dvorane)
Sobe (i decje)
Priprema 20' I B1okovsko tavanice zbog boljeg Salterske dvotane odvojene terske i. svecane dvo-
Ordinacija 22° Plafonsko vetrenia) Kase i trezori rane)
Operaciona sala 22 .. 25 0 Podno (sarno za umo- Meharncko- (obavezno
za operacione sale.
Registtature i athive u kojima
se radi
I 20 0
Plafonsko
Grejna tela:
Rendgen 20" bolne i neCiste)
Terapeutikum 16 .. 18" Elektricne peCi (z) po- ordinaciie, rendgen i u kojima se ne radi lr tadijatori
Secitanje 18' jedinacnu upotrebu) 81.). Za odlazni vaz- Hodnid IS° _glatke cevi
Cekaonice 18" Gre,jna tela; bolnicki duh nisu davolina Hodnid - cekaonice 1 20"
Kancelatije 20" radijatori, glatke cevi. sarno olma Nuznici, garderobe 15"
20" Odstojanje od zida \ Prodavnice 20°
Sobe lekara, sestre
Svecana dvorana, zabavne pro-
storije, biblioteka
20'

20'
10 em, S oblogom
od fajansa iIi azbest.
cementa. Grejna tela
Robni magazini ;~:~:;:--I----·I-v-od--n-o-------!-·---"·-----·-"-
Dnevne sobe, hodnici, nuznici Prodavnice 18" Parno Prozorsko S odvodom
Stepenista ]5' za umobohle i ne(iste
KanceIarije 20 0 Vazdusno kroz okna
Kuhinje
Glacaonice
15'
15"
moraju imati zaklon
I Bifei 18" I Plafonsko Mehanicko - pod
Trpezarije za namdtenike 18° Grejna tela: radijatori pritiskom
..-!.y_a_<:n_i_'_'___ ._______ [ W
·~-"-----"~--I Sporedna stepenBta 10 j glatke cevi pod pro- Klimatizacija (sarno
0

. .
G ar d ero b e, umlVaomce, '" . za namirnice
Kasarne . i nu",rucj 4 .,115
5: I' zorima i duZ spoljnih
OtptemaliSra, skladilita (pIeroa u zidova
Spav~lOnice 12" Ptozorsko (u spavao-I vrsti robe) Parno
Parno
Ttepezarije
Kantine, dnevne sobe
18'
18'
Vodno nieama) Trmice I 5. 8° I Vakuumsko
---'--~'-I {aerot.:rmL~ ___._______
18"
Greina tela:
Stanovi radijatori Muzeji, biblioteke. -.-r-h-i-v-.-- Vazdusno
UCionice
Kancelarije
Bolesnicke sobe
18'
20"
20'
glatke cevi
rebraste cevi
j Izlozbene i rnuzejske dvorane
zlmi 10: ; 16<>
i
Klimarizovanje (zbog vafuosti
oddavanja rezima vlamosti)
Nuznici, hodnici, stepeniSta
Umivaonice, kupatila
Staje
12 .. 15°0
20 .. 22
15"
AefQterme

I I leti
Dvorane za predavanja, kance-
latije i s1.
23...25" Vodno
Plafonsko
18 .. 20e Podno
Veu;ti treba i Ol;mare
jer papir maze po-
I
plesniviti ili postati
Avionski hangari 10 .. 12° Priprema i konzervacija 15 .. 20" ParnO valovit
Radionice 15" Pakovanje, hodnid, stepenista, Aeroterme (za velike
gutderobe, nuznici 12 .. 15° izlo~bene, dvorane)
Magazin knjiga 15°
_~_""-J._ _ _ _ _ _ _ _ .___~--'-' '
(
272
18 Grejanje i vetrenje 213
 Tablica 68 - Grejanje i vetrenje prl'"ma vrstama zgrad-aj (3. nastavak)
TabIica 68 - G-reja.nje i vetrenje prema -vrstama. zgrada (2. nastavak)

~_vrs~_:~~_d_,_~ros~:rije t-i~-~ \_·_- _. ~ej'n'_" ~:~~.:j~ ._~_I

Vrsta zgrade i prostorije ti Gre;an;e Vetrenje

__-,-_ _ ___ !__

Pozorista, bioskopi Vazdusno, (gledalihe, pozorriicc, probne sale).
Gledamtc pred upotrebu 18" Gomii deo pozomice i potpozornica topliji
Industrijske zgrade, velike Gvo,d"n" P"""(,,, "I 22' nego pozornica zbog strujanja vazduha. Po-
garaie ....... ........ '" i Prozorsko (aeracija)
! za vreme upotrebe
Garderobc 18" zornica i gledalihe isti pritisak (malo po-
TeZak rucni rad (montazne 10 .. J r male radionice) Mehanicko
hale)i velikatoplota (livnice,
b,,,"<hk,, kbv,'nk,)
10 .. 12°
IS"
Parno
Vadno (topl, ; v"d,
I centralno
lohlno
I Foaje, stepeniSta, probne sale,
garderobe solista i s1. _ 18~
viSeni pritisak). Strujanje vazduha odozgo
nadole -iIi obmuto. Zbog pozara u svakom
Pozornica - 18" slucaju -mogucnost strujanja odozdo nagore.
VeHke garaze 20 0 voda) obezmagljivanje, vla-
c Kancelarije 20' Klimatizacija_C"'-ise za bioskope nego za po~
Lak rueni rad (npr. strugovi) 20 Vazdusno zenje vuzduha, su~e-
Rad u sedecem stavu
Kuncelarije
Kupatila i svlaCionice
20 .. 20
18°
0
Elektr. akumulativno
Elektr. peel
Plinsko
I' nje vazduha
Klimatizacija
Ptetprostori, stepeni~ta
Nuznici i 91. ,,'
15" zorista).
Parno (vestibuli, gar- I Vetrenje garderobe,
derobe, stepeni~ta, I nuznika, svlaCionice,
Izlcizbene hale' Dllljin'sko nuZnici i s1.) projekc. kabine· po~
! Vodno (probne sale, sebno preko krova
~-I~~~~- ~I-----~
gnrderobe glumaca,
kancelarije i sl.)
KupatiIa, plivalista
Cekaonice 18" Vodno (upravm deo, MeharuCko Zbog pare I
Restorani, kavane, poslasti~ I
Hodniel ispred kabina
Svlacionice
18 .. 20 0
22"
stanOVl. prodavmce)
Podno (plivaliSte) I
I
I zadaha potrebno }e
dobro vetrenje carnice, plesne dvorane, I
Peci
Vodno
Mali lokali:
Mehanicko (sarno eks~ I
Kade i tusevi 20 .. 220 Vazdusno - aeroter~ klubovi Pamo (sarno za dvo~ haustori su nedovolj- I
Baseni 20 .. 2r me Chala plivaliSta) Restorani i sl. dvorane pred 15 . . 18 0
rane) ni, dovodni vazduh
Pama kupatilu Parno (sve ostalo) upotrebu 22" Plafonsko
zagrevati)
(rimsko-irska) : Grej,na tela: glatke za vreme upotrebe 18' Plinsko Veti lokaL:.: Meha-
presvlaeellje i naknadno zno~ cevi, radijatori Trepezarije osoblja , IS" Elektrieno (pomocrlO) niCko kombinovano
jenje
Prvo znojiiiste (tepidarijum)
22"
40_ . 50~
I Hodnici i nuznici I, IS" Grejlla tela: radija- S natpririskom
Kuhinje 6 . .8" I tori. konvektori, plin- Klimatizaciia
Drugo znoiih~te (sudatorijum) 50. . 70c Vinski podrum ske i el. peCi i paneli
Pranje (lavacrum) 25"
OdmaraliSte 24' ------~--

Skup~tine, parlamenti, do~

Kancelarije 20' ,
I~~
Vodno MehaniCko
StepeniSta, nufnici . 18~ movi kulture, koncertni do • , Parno izmena vazduha:
movi, bcrze Vazdu~no- (dvorane) 20 m 3/h po osobi ako
Dvorane pred upotrebu 15_ ·18 Q

23" se ne pu~i, 30 m 3 /h
za vreme upotrebe po osobi ako se pusi
Klanice Vodno (kancelarije, Prozorsko Garderobe i predsoblja J8" Klimatizacija
Kancelarije 20" Pozornica 18"
stanovi, laboratorije, Mehanicko - lokalno
Klanicna hala (:zimi) 10. .1r ambulante) Obezmagljivanie Sednice. probne sale 18'
Salamurenje 7. 9' Hodnid, sTepeni~ta 12_ .15 0
Prethodno hladenie 6_ S' Aeroterme (klanicne
hale)
Ozoniranje (zbog
, smmdova) Nuznici 15' i
Hladionice 2_ 4" I Kuhinje 15"
Za veCinu ostalih pro- Hladniace je takodc ._---
Hiadniace 0" storija nije potrebno 1 potrebno vetriti
Smrzavaonice _5' -
Ledare _2'
staino grejanje ! Prozorsko (dovod vaz~
. t, Mrtvacmce, krematoriji
Celije leSeva -. 2 . .4~ Potrebno je hladenje· duh,)
_2" Ekshaustori (odvod
Infekt~vni ldevi
vazduha)
Skole
UCionice zimi 20' Peci (u malim sko- pro.zorSko (naroCito -~.---.-'-- --_..
UCionicc' leti 24' lama)
II'

poboljsano)
I
I
Hodnici, stepeni~ta, nuznici IS' Vodno Kroz okna (nepouz- Staje
Nastavnid, kancelariie 26' Plahnsko dana) Govedarnik 10: .140 ~

Dovod kroz tavanicu

Sviniarnik 13 .. 16 0 Nepotrebno
Gimn. dvorane IS" Elektricno Mehanicru - pritisno, Odvod kroz okna
Kupatila i svlaCionice 20_ .22" Plinsko (odvod vazduha kroz Konjarnik 10 .. 120
Vazdusno (za dvorane) okna) Ovcarnik~ 10 .. 140
Ucenickc radionice i labora-
torije 15, -lB' Grejna tela: radijatori Kozarnik 14"
Koko~arnik 9"
Skolske kuhinie
Zbirke
W
15"
iii glatke ccvi ispod
proZOIa
. I I I

18' 275
274
 'rablica 68 - Grejanje i' vetrenjc 'prema vrstama zgrada (4. 'nastavalt) 5. Ima.li -uredaja koji rade s parom) -njihov kapacitet i pritisak.
6. Postoji li termicka centrala i podaci 0 njoj (0 kotlovima, pritisku,
Vrsta zgrade i prostorije Greianje kapacitetu i s1.).·
" 7. Zakloni radijatora, u kojirn prostorijama i k8kvi.
8. Da Ii su potrebni rez~rvni dimnjaci i kakvi.
Zverhdaci 9. Tvrdoca vode za napajanje kotlova.
Zvcrinjak 10. Da Ii je potreban stan Iozaca i kakav.
Gmizavci
Insektarije Za vetrenje:
Inkubatorske stanice
1. Koje prostorije treba, vetriti. Za vec.e prostorije treba navesti
maksimalni broj prisutnih,. a za indtistrijske pogonske prostorije izvore
--- --- ---.I---~-·-·----·----- zagadenja vazduha. .
Staklenici (zimske baste) 2. Vrsta vetrenja.
Hladni (frigidarijc) 3. 6 0 Vodno (grejna tela, Prozorsko
Temperirani (tepidariie) 10 .. 15
0
glatke cevi)
Topli (kaldariJe) 18 .. 25 0 Elektricno Za klimatizaciju:
Za krastavce 20" Plafonsko
Za grozde 20 .. 2SQ 1. Koje prostorije treba klimatizovati.
Rasadnik' 18 .. 220 2. Pc-trebna relativna vlaznost i temperature vazduha u njima.
TopIc Jeje 12 .. 1SQ
Cvetni p~ozor J O.. 15 0
3. Najveci braj prisutnih osoba, odnosnp izvari zagadenja vazduha.
------- --.- - ..... ---~-------,-------".-.-
Razume se da i za vetrenje odnosno, klimatizovanje treba uz program
pl'iloziti situacioni plan s podacima kao i za' grejanje. ' .
Javni zahodi
15°
Brazne. I Kombinovano
Isisno (ventilator) Kako se lz ovih podataka vidi, na neka pitanja maze odgovoriti sarno
Zahodi
Pisoari
euvnr
,"
20"
,
investitor, a za veeinu je potrebna sar:adnja sa specijalistom za grejanie i
vetrenje i arhitektom. Zbog ovoga program instalacija treba da se sastavi
zajednicki.
Samo projektovanje instalacija treba da otpocne vee prilikom izrade
arhitektonskih, idejnih skica. Arhitekt vee tada treba da stupi u vezu sa
4.2 PROGRAM I PROJEKTOVANJE specijalistom za grejanje; i vetrenje koji ce mu pomoei da se pravilno po-
UREElAJA ZA GREJANJE stave poirebne prostorije j delovi uredaja (npI". kotlovnica, ugljara,
I VETRENJE dimnjak, glavni kanali itd.) j da se dovedu u skiad s arhitektonskom kon-
cepcijom zgrade ill grope zgrada. Za ovo je patrebno da se izvrsi izbor
Da bi se uredaji za grejanje i vetrenje mogli pi-avi1na izvesti bezu- sistema ·grejanja odnosno vetrenja i ustanovi kubatura prostora koji se
slovno je potrebno, a i propisano je, da se prethodno izradi projekt ovih greje odnosno vetri, na osnovu kojih podataka se mogu priblJzno dimenzio·~
instalacija. Dve projekte -izraduju masinski inzenjeri specijalisti za gre- nisati ove instalacije.
janje i vetrenje. Sasvim proste. uredaje kao sto su kamini i peCi moze pro- Time je ujedno idejno reseno i grejanje odnosno vetrenje zgrade. Za
jektovati i arhitekt upucen u materiju. vece i specijalne objekte (gde se skuplja velik broj Ijudi Hi postoje naro-
Da bi se moglo- pristupiti projektovanju potrebno je da investitor u citi izvori zagrevanja ili zagadenja vazduha) potrebno je da se izradi po-
saradnji s projekta;ntima sastavi program instalacija koji sadrZi ove po- seban idejni projekt instalacije za grejanje i vetrenje. On saqr.zi idejno
datke i priloge: resenje celog postrojenja s ekonomskim obrazlozenjem, pribliznim pro-
racunom i specifikacijom potrebnog materijala.
Za grejanje: Za izradu glavnog pro.1ekta instalacija' strocnjaku se stavljaju na upo- ,
trebu, osim gore pobrojanih podataka, sve osnove i preseci zgrade s
1. Situacioni plan s kotama terena i zgrada, stranama sveta i kli- upisanom nap1.enom prostorija i drugim podacima (npr. visinom prozor-
matolos~iin podaCima.
skih parapeta radi izbora visine radijatora, rasporedom :rp.a:sina ,Hi name-
2. Vrstagrejanja. . staja radi rasporeda grejnih tela, vrstom padova, detaljima neuobicajeni!i:;
3. Vrsta goriva, za koje vreme, odnosno koje kolicine goriva na konstrukcija i 81.).
koji nacin ce se drZati.
4. Namena prostorija i potrebne temperature vazduha u njima,. Za GIavni projekt inst.alacije sadrzi:
ind~st!ijske objelcte nayest~_ izvo;:'e styaranja toplote.
1. Proracun gubitaka toplote.
2. Proracun instalacije.
 3. Raspored grejrrih tela i mreie s uredajnim delovima ..
4. Shema vertikalnih vodova.'
5. Projekt kotlavnice odnosna ventilaciane'centrale.
6. Detalji uredajnih delova.
7. Predracun instalacije.
8. Specifikacija materijala .
. 9. Uputstvo za :rukovanje instalacijama.
Projekt instaladje grejanja i vetrenja mora se raditi paralelno s
izradom arhitektonskog- projekta jer jedan na drugi uticu kako- u' krup-
nome taka i u detaljima. N arocita paznja mora se obratiti na konstruktivno
resenje objekta da ne bi kasnije doSlo do menjanja konstrukcije iIi pote-
skoca u vezi s instalacijama. Zbog toga je potrebna i stalna saradnja
izmedu projektanta instalacija i konstrukcija. Ista taka, _kao sta je vee i Aeracija 257 izolovanje 58
ranije pominjano, arhitektonsko resenje mora biti uskladeno s resenjem Aeroterme, v. zagrejaei motazni 66
uredaja za grejanje i vetrenje. Kako se arhitektonsko, konstruktivno i Akumulacija toplote 14, 88, 270 obelezavanje 57
plinski 72
instalaciono resenje medusobno preplicu i uticu jedno na drugo, duznost Anemostat 229 polozaj 57
arhitekta-projektanta je da stalno saraduje sa staticarima i projektantima Armature 171 povijanje 60
grejanja i vetrenja, da njihave pasebne inierese medusobno uskladi da bi ventilacione 225 presek 63
se najzad dabila skladna i ekonomska celina celokupnog projekta. Atomsko. grejanje 143 prikljucci 54, 74, 86, 146
Automatski lozac 148 promaja 53
specijalni 68
Automatska regulacija 243 visina 56, 63, 160
vrste 59
Rojler, v. zagrejae vode zidani 64
Centralno grejanje 118 Dimovuci 74
daljinsko 136
el. akumulaciono 140 Ejektor 264
etazno 123 Ekspanzioni sud 126, 153
panelno 130
parno 126 Ekvivalent opekt:; 16
posredno 135 Elektriene grejalice 115
voduo 120 ElelGtricno akumulaciono grejanje 140
Cevi 171 Elevator 140
dimenzionisanje 179 Etazno grejanje 123
izolovanje 173
Filtri 216, 241
Cevna meza 170
ispitivanje 178 Gasovi 5, 50, 254
Cevne zmije 131, 180, 186 brzina kretanja 85
Cikloni 263 dozvolj. koncentracije 254
Cirkulaciona pumpa 124 eksplozivnost 254
odlazni 51, 85
Cisterne za ulje 165 temperatura 51, 85, 105
Cad 4, 50, 60, 61, 64 Gorionik 110, 149
Goriva 44
Daljinsko grejanje 136 cvrsta 45
Dimne cevi 26, 105, 146 gasovita 48
Dimni kanali 55, 60, 63, 79, ,85 tecna 48 .
Dimnjaca 158 toplotna moe 45, 51
Dimnjak 52, 159 Gradsko grejanje 136
centralnog grejanja 159 Granicne povrsine 32, 34
dimenzionisanje 56, 160 Grejac 115, 184, 241
dimnjacka vrata 74 elektrtleni 115, 219

279
 , parnog grejanja 130, 269 Prije'mnici 214,' 263
lamelni 219 Klima-centrala 249 peei 87, 269 -
plinski 219 Priklopci 86, 206, 224
Klimatizacija 240 vodnog grejanja 125, 269
Grejalice elektricne lUi eentralna 246 Prikljueak p,?ci 55, 74, B6
Odusna cev 153
plinske 114 kanalski sistemi 246 Prikljuena cev kotlova 146
Grejanje 9 lokalna 251 Odvajac vode 173 peel 86
atomsko 143 niskog pritiska 246 Ohladivaci vazduha 237 Prikljucne stanice 139 -
eentralno lIB visokog pritiska 246 Okna 203 Pripeeak 94
daljinsko 136 Klimatizatori 248 dimenzionisanje 207
elektricno 115 Pritisno vetrenje 212, 262
centralni 248 Orijentacija zgrade 18
elektr. akumulaciono 140 10ka10i 251 Projektovanje instalacije- 27'6
('!tazno.123 Otvori ventilacioni 227, 264
Klimatske zone 27 Promaja 18, 53, 195
lzbor sistema 266 otpori 54
klasifikacija 267 Koeficijent Paneli 130, 185
prelaza topiote 14, 23 Panelno grejanje 130 Propan..:butan 49, 51
lokaloo 52
panelno 130 prolaza toplote 14, 32 Parno grejanje 126 Proracun gubitaka toplote 31
parno 126 propustanja 15, 28 Proracunske, temp~rature 34
sprovodenja 15, 24 svojstva 130
period grejanja 9 vakuumsko 129 Prostorije, disprizicija 19
. plinsko 112 Kompenzatori 139, 178 visokog pritiska 129 temperature 35, '272
posredno 135 Kondenzacija 3
speC:ijaini sistemi 141 Kondenzat 3, 73, 127 Peci '79 Radijatori 181
suncano 142 americke 107 elektricni 117
vazduha 219 Kondenzatni lonae 173 plinski 113
elektr. akumulacione 118
vazdusno 230 Konvekc:ija 11 gvozdene 105 Raspodeljivaei vazduha 229,'"265
vodno 120 Konvektori 1B4 irske 106 Razdelnik 170
elektricni 116 kaljeve 89 Razmenjivac toplote 135
Grejna tela 179 indukUvni 250 loziiite 81
Grejne grupe 170 plinski 114 montazne 104 Rebraste-cevi 181
Grejne komore 230 podni 1B5 plinske 113 . Registri cevni 1B1
ventilatorski 251 pokretne 95, 100 Regulatori promaje 152, 153
Gr_ejne trake 187
Grejni agregat v. zagrejaci
Kotlovi' 144 i polozaj 80 Regulatori elektricni 244
eelicni 147 J spec:ijalne 107 pneumatski 245
Gubici toplate 10, 18, 31 dimenzionisanje 154 uljne 110 uljne peCi 111
priblizni proracun 42 liveni 145 zidane 98
proracun 31 Resetka peCi 84
Kotlovniea 155 PeCica 8B, 90 ventil. otvpra 228
Higrostatl 244, 247 PepeliSte 84
Lamelni grejaci 219 Sabirnik 170
Hladilice 242 Pepeo 51
Lozac 14B Sagorevanje goriva 49
Bladae 237, 246, 249 Plafonsko grejanje 131
Lozenje Sagorevanje prasine 5, 105, 120, 130, 231
Hladenje vazduha 242; 270 automatsko 14B Plamenik 113, 151
PHnovi 5, 254 Sagorevanje odozdo 82
Hladenje prostorija 133 period lozenja 9
prekid Iozenja 36 brzina kretanja 85 Sagorevanje odozgo 82
Industrijsko vetrenje 253 Lozista peel B1 dozy. koncentracije 254 Samopaljenje uglja 163
kotlova 144 eksplozivnost 254 Skladista uglja 161
Infiltl'acija 14, 1B, 198 odlazni 51, 85
temperatura 51, 85, 105 Skladista -ulja 165
Izolovanje toplotno 2_2, 173 Mangali 52, 239,
dimnjaka 58 Manometar 153 Plinske peCi 113 Smrzavanje instalacij.e 126, 130
kanala 224, 238 Plinske grejalice 114 Stepen korisnosti 79
termicko, v. toglotno Maske, v. zakioni
Plinsko grejanje 112 elektr. peci 115
vodova 134, 173 MaSina za hlade'nje, v. hladilica . gvozdenih peCi 105, 109
Mazut 4B, 114 Podno grejanje 134 kaljevih peei 90
Kalorije 11 Pokl'etne peCi'
Mikroklima 2, 8 kamina 76
Kalorifer 231, 235 kaljeve 95 peel 79
Montazne peel 104
zidane 100 plinskih peei 113
Kaljeve peCi 89 Montazni dimnjaci 66 u!jnih peCi 112
dimenzionisanje 97 Posredno grejanje' 135
Kaljevi 96 Neut.ralna zona ~~6, 202 P.otrebna toplota 31, 42 Susenje zgrada 239
Kamini 76 Obujmice 177 PreSina 4, 5, 255 Samot, oblaganje 83
pIinski 114 Odavanje toplote kolicine 256 Sammni kaljevi 96
KanaB peei 85 covecjeg tela 1, '5 sagorevanje 5, 105, 120, 180, 231 Sljaka, koliCine, 165,
grejnih povrSina 86,
Kanali vazdusni 223 Pravac sveta 36 Sljakara 164
grejnih tela 190

280
Talozne_komore 216 Uljni kotlovi 149
Temperatura 11 UstavljaCi pare 127 industrijsko 253 etazno 123
covecjeg tela 1 , infiltracija IB, 198 jednocevni sistem 122
grejruh povrsina 87, 105 Vakuumsko parno grejanje 129 isisni levak 261 pumpno 122
odlaznih plinova 51" 85, 105 Vazduh 2 ' isisno 215, 261 svojstva 125
paljenja goriva 49 brzina kretanja 7, 227 izbor sistema 266, 272
pare 129 ciSeenje 216, 241, 263 kanalima 203 ZagrejaCi vazduha 235
prostorija 35, 272 grejanje 219, 241 klasifikacija sistema 268
radijatora 121, 126 kombinovano 214 Zagrej aN vode 125, 140
higijena 4
raspodela 12, 132, 269 hladenje 24'2, 270 kotlovnice 155 Zagrevne povrSine 144
spoljna 35 izmena 194 lokalno isisno 261 Zakloni grejnih tela 189
srednja mesecna 9 kolicine 194 lokalno pritisno 262 Zapeeak 8B, 102
unutrasnja 35, 272 kvarenje 194, 253 kroz olma 203
vazduha 6, 35, 272 Zasuni 171
obrada 241 potreLa vetrenja 193
\'ode 121 propus-tanje 198 preduvavanjem 262 Zatvaraci 86
raspodela pritiska 195, 259 prema vrstama zgrada 277 Zidane peei 98
Termicka regulacija organizma 2, 7, 194 sastav i svojstva 2 prirodno 198 dimenzionisanje 103
selmndarni 82, 92, 107 pritisno 212, 262 muslimanska 102
Termicka izolacija, v. toplotna izolacija susenje 241 prozorsko 201 ruska, 101
Termometri 11 temperature 6, 35, 272 . st-a.ia 209 , vojvodanska 1{)2
glob-terrnometar 6 tezina 2, 53
uzimanje 214, 263 Vodno grejanje 120 Zona ugodnosti 7
katatermometar 6 dvocevni sistemi 121
kotlovski 153 vlaienje 220, 241
gravitaciono 120 Zlebovi u zidovima 176
vlaznost 2, 7, 23
Termostati 152, 244 zahvatni objekti 214, 263
Termostatni ventiti 172, 174, 192 Vazdusne oaze 263
Vazdusne zavese 263
Toplana 137
Toplota 10 Vazelusni kanali 223, 264
dimenzionisanje 226
akumulacija 14, 88, 270 izolovanje 224
fntenzitet 11 raspored 225
koeficijenti Vazdusni tusevi 262
prelaza 14, 23 Vazdusno grejanje 230
prolaza 14, 32
propustanja 15, 28 dvorana 234
sprovodenja 15,' 24 hala 235
koliCina 11, 31, 42 opis-uredaja 232
prenosenje 11 panelno 134
specificna 11 stanova 232
sprovodenje 11 suSenje zgrada 239
strujanje 12 Ventilacija, v. vetrenje
suvisna 253 Ventilacione centrale 222
zracenje 13
Ventilacioni gubitak 36
Toplotna vrednost goriva 45, 51 Ventilacioni otvori 227, 264
vazduha 26 Ventilatori 220
'I'oplotna pumpa 143, 238 Ventili obicni 173
Toplotna izolacija 22, 173 prozorski 206
prOT'acun 28, 174 redukpioni 173
vazdusnih kanala 224 regulacioni 192
Toplotna zastita 17 termostatni 172, 192
Toplotni dalekovodi 138
Vetar
Transmisija, v. prolaz toplote
. dejstvQ na dimnjak 55
Troskovi grejanja i vetrenja_270
dejstvo na zgrade 259
Ugljara ~61 Vetrenje 193
Dgljen-dioksid 2, 4, 50, 193, 254 aeracija 257
Dgljen-monoksid 5, 50, 254 centralno 212
Dlje za lOienje 48, 51 delovi uredaja 214, 263
digestorijuma 261
Uljne peei 110 gravitaciono 212

282
283
 LITERATURA

1. Rietschels Lehrbuch der Heiz-und LiHtungstechnik, Springer, Berlin 1962.

2. H. Rietschel: Grejanje i provetravanje, Naucna kn;jiga, Beograd 1949.
3. Faber-Kell: Heating Air-conditioning of Buildings, The Architectural Press,
London 1951.
4. Kamper lHottinger/ Gonzcnbach: Die Heiz-und Liiftungsanlagen in den verschie-
denen Gebiiudearten, Springer, Berlin 1954.
5.- M. L Kisin: Otoplenije i ventiljacija, Moskva 1947.
6. Recknagel-Sprenger: Taschenbuch fiir Heizung, Liiftung und Klimatechnik,
Oldenbourg, Munchen 1964.
7. ASHRAE Guide and Data Book, New York 1965.
8. R. Schachner: Gesundheitstechnik im Hausbau, Oldenbourg, Munchen 1926.
9. P.A. Spisnov: Sanitarnaja tehnika, Moskva 1947.
10. V. V. Baturin: Osnovi promiSljenoj ventiljaciji, VCSPS Profizdat 1965.
11. J. S. Caminerer: Die konstruktiven Grundlagen des Warme- und Ktilte.<;chutzes im
Wohn- und Industriebau, Springer, Berlin 1936.
12. Casopisi: Gesundheiisingenieur, Munchen.
Heizung-Lliftung-Haustechnik, Dusseldorf.

284