Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
1Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Чуда Старца Николаја Гурјанова

Чуда Старца Николаја Гурјанова

Ratings: (0)|Views: 17|Likes:

More info:

Published by: ГРОФ ОД НУГЛАШИЦЕ 888 on Mar 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/24/2011

pdf

text

original

 
CUDA STARCA NIKOLAJA GURJANOVA
Za kratko vreme posle starcevog upokojenja, 24. avgusta 2002. godine, desilo se vec nekoliko velikih cuda.Blagocastivi svestenik Jevgenije cesto je isao na ostrvo k starcu kao svome duhovniku. I u dusi mu je bilovrlo tesko kada se razboleo i nije mogao da prisustvuje opelu i sahrani svoga milog bacuske. Ma koliko seupinjao i nadao da ce doci na ostrvo devetog dana posle starceve koncine, opet zbog slabosti nije bio ustanju da to ucini. Odsluzio je liturgiju u svojoj parohiji, pa zatim i parastos za oca Nikolaja. Umoran islabasan, vratio se kuci. Seo je i osetio se nekako neobicno. Iznenada pored sebe ugleda oca Nikolaja.Nekoliko casaka mu je govorio neke dusekorisne stvari, a na kraju ga je zamolio da uzme hartiju i olovku izapise tropar. Bio je to tropar samom pravednom ocu Nikolaju Pskovojezerskom - bacuska ga nije samsastavio, nego ga je samo preneo sa neba. Slicne stvari su se dogadjale i sa drugim svecima posle njihovogprestavljenja; na primer, i tropar svetom Ignatiju Kavkaskom (Brjancanjinovu) doao je sa neba. A mesec dana posle smrti bacuska Nikolaj se javio ikonopiscu iz Petrograda i blagoslovio ga da naslikanjegovu ikonu. Umetnik je, uz pomoc Bozju, vrlo brzo zavrsio ikonu, a zatim je ona postala svojina jedneduboko pobozne porodice koja oca Nikolaja neizmerno postuje. I gle, bas ta ikona pred kojom sunovoprestavljenom Bozjem ugodniku uznosene tople molitve, pocela je da obilno toci miomirisno miro. Alito jos nije sve. Istovremeno je u Podmoskovju, u stanu blagocastive sluskinje Bozje, pocelo mirotocenje i izjedne fotografije oca Nikolaja! Fotografija se nalazi u kredencu, neposredno pod staklom, skupa sa mnogodrugih ikonica i slika. Kapi mira se u oba navedena slucaja vide veoma razgovetno. Na fotografiji miroistice iz desnog bacuskinog oka poput suze, a iz levog oka uporedo cure tri pruge mira. Pogledaj moje smirenje O nasem Starcu
Od prvog puta kada sam dosla kod Starca na ostrvo i zatim jos u toku mnogih godina i susreta saStarcem, mnogo toga mi nije bilo jasno sto je Starac rekao i kakav je duhovni smisao u njegovimrecima.
Tako je cesto pocinjao da govori na estonskom jeziku, i vec mnogo kasnije je postalo jasno, da ja i drugiljudi pored mene ne mozemo da shvatimo Starca. Iako je bilo i takvih trenutaka, kada je govorio nanemackom jeziku i kada mi je bilo jasno sta je govorio, a on je pitao ljude koji su stajali pored: «Shvatila sista sam rekao?»
 
Starac je cesto bio jurodiv i razoblicavao s ljubavlju. Lekari sumojoj majci predlozili operaciju unutrasnje rane, i ona se veomabojala. Uskoro sam dobio prekomandu u Moskvu i brzo otrcao doStarca sa tim pitanjem.On je odgovorio: «Neka se ne boji, - i dodao, - ona je jos mlada.Ima 35 godina, zar ne?«Ne, Starce, - odgovorio sam, - ima 73 godine».«Onda sam ja jos mladji – meni je svega 88 godina».I tek posle mnogo godina postao mi je jasan smisao reci da mojamama ima «35 godina». Ona je bila zaposlena, bez obzira nagodine, i vise od svega na svetu se bojala da izgubi posao i takoprekine opstenje s ljudima. Ali po Starcevim molitvama sve ju jeobislo, mamu su operisali i ostala je na poslu. A kroz godinu dvesu joj ponovo predlozili operaciju, i opet je Starac rekao: «Nekaide, podmladice se. Neka se ne boji. Kako cete se samo sviradivati. Kako se ona zove?» - i pomolio se.Ali se mama nije slozila da joj rade drugu operaciju, rekavsi, da«ce sad sigurno ostati bez posla».I eto, mojoj mami ce uskoro ako Bog da biti 79 godina. Ona je preskoro godinu dana napustila posao i zali sto se nije slozila da jetada operisu – sad joj jos uvek ta bolest dosadjuje.I bez obzira na to sto je moja majka putovala nekoliko puta da poseti Starca, i voli njegove stihove i cak znanekoliko njih napamet, nije mogla duhovno da prihvati i shvati Starca. I kada sam ja pokazivala Starcufotografiju na kojoj je bilo nekoliko ljudi, malim prstom je pokazao na mamu i rekao: «Koje je to dete?» - itek tada je postalo jasno da majka ima deciji duhovni uzrast.+ + +Nasa organizacija je saradjivala s Petrogradskim Savezom slikara i s nama je mnogo godina radio jedan istislikar. On je doputovao u nas grad da bi branio svoje radove na slikarskom i naucnom savetu. Svi su sedobro slagali. Kada su se blize upoznali, pokazalo se da je covek veoma cestit, da voli istoriju Rusije, da jekrsten i stalno nosi Krst.I jednom, kada sam ga upitala da li se sprema da putuje u inostranstvo, sto su vec uradili mnogi mojidrugovi, on je rekao: «Domovina je kao majka, bez obzira kakva je – nema cak ni pomisli o tome». To jebilo jednom u teskim godinama na pocetku «perestrojke». Nisam rekao nista o njegovom odnosu premabliznjima i roditeljima – iskrena briga i osecaj odgovornosti.Desio se jos jedan slucaj. Njegov drug je trebalo da ide u Jugoslaviju kod svojih roditelja,a u to vreme jetamo poceo rat. On je sve to prezivljavao i kada je saznao da njegov drug putuje bez Krsta, okacio mu jekrstic na vrat i rekao: «Sad cu biti mnogo mirniji».Kada sam pocela da putujem na ostrvo Zalit, nekada je trebalo da putujem kroz Petrograd i mnogo sampricala slikaru o Starcu. I on je jednom predlozio da bi bilo dovro kada bismo mi zajedno otisli tamo.I Gospod nam je to dozvolio. Krajem avgusta sam isla na sluzbeni put i povela sam i cerku sa sobom. Poslasam sa slikarom i njegovom zenom automobilom kod Starca. Kada smo prolazili kroz grad Pskov, slikarevazena je govorila: « Zasto ti zelis odmah ovde da boravis. Docicemo ponovo zajedno».Naravno, kao i prilikom svake posete Starcu, nije bilo bez iskusenja. Motor na nasem camcu je prestao daradi na sredini jezera i mene je uhvatio strah, i pocela sam zajedno sa slikarevom zenom da panicim(umesto da se molim), dok su moja cerka i slikar potpuno mirno cekali, da nas neko poveze, uzivajuci uprekrasnom mirnom suncanom vremenu.I evo nas sa Starcem. I ni sa cim se ne moze uporediti taj osecaj radosti i srece. Ja u euforiji od svega togakazem: «Starce, oni su resili da se vencaju, kada da to urade?»Starac odgovara:»Pa neka se danas vencaju».Ja: «Kako Starce, kada danas?»Starac: «Neka se vencaju sutra», - i cak je rekao i ime svestenika.Starac je blagoslovio nas put nazad, i mi smo leteli kao na krilima. Na putu nazad smo cak uspeli daspomen-park posvecen Aleksandru Nevskom. U sumi smo nabrali pecurke i jagode i do veceri se vratili uPetrograd.Ja sam im tad poklonila svoj molitvenik, peskir za vencanje i na oprastanju pomenula da je Starac rekao da
 
se sto pre vencaju. Oni su se slozili i rekli da ce se spremati za vencanje.U novemmbru sam se sa muzem i cerkom vracala od Starca kuci preko Petrograda. I ponovo sam ihpodsetila da ne zaborave za Starcev Blagoslov. Bilo je to na aerodromu Pulkovo. Slikar je stajao zagrljen sazenom – bili su srecni i govorili: «Nemojte da se sekirate, kada dodje prolece i bude bilo mnogo cvecavencacemo se».To je bio nas poslednji susret. A kroz nedelju dana su pozvali telefonom iz Petrograda i javili da je slikar umro – ujutru je ustao u vikendici, hteo da ide na posao i – srce mu je otkazalo. Umro je na rukama majke izene.A Starac je to sve znao, pa je zato i blagoslovio da se «sto pre» vencaju. A da smo mi tada bili duhovnopazljivi, i da smo zapamtili svaku Starcevu rec i ispunjavali je, Gospod bi nas pomilovao.+ + +Naredni put kad sam dosla kod Starca, on mi je u svojoj keliji pokazao svoj molitvenik i upitao:ž«Imas li ti molitvenik?»«Ne, - odgovaram, - imala sam isti, ali sam ga poklonila (bas takav molitvenik sam poklonila slikaru), samonaravno ne citam ga.A meni je tako bilo tesko zbog slikareve smrti, da sam cak sama sebe ukorevala, da mozda nije trebalo dapricam o Starcu, pa bi sve bilo drugacije. I Starac je odgovorio na moja razmisljanja:«Govori, govori ljudima kada te pitaju».+ + +Cerka je zavrsila 9 razreda, ostalo je jos dve godine u skoli, i vec je trebalo razmisljati sta ce da upise, stace da studira. Sama devojcica jos nije pokazivala naklonost ni prema jednoj profesiji, ali je pretpostavljalada ce kao i njena mama upisati fakultet stranih jezika na univerzitetu i tako otici u «inostranstvo». A ja samu to vreme mnogo slusala o Starcu i sve sam nameravala da podjem kod njega, ali kako se kaze, «gresi nisudozvoljavali». I jednom se desilo da sam sluzbeno putovala za Petrograd, i svratila kod Starca. I izmedjuostalog pitala sam ga i sta moja cerka da upise.«Neka upise medicinski fakultet», - blagoslovio je Starac, sto je za mene bilo potpuno neocekivano. Okakvim sve varijantama nismo u porodici diskutovali, ali o medicinskom fakultetu nismo cak ni pomislili.Vracam se kuci sa takvom vescu, a cerka mi kaze:» Ja zelim sama da odem kod Starca i da ha pitam», - tesam tako sa njom u vreme zimskog raspusta putovala autobusom, a zatim smo pesice isli po jezeru. Tadakod Starca nije dolazilo mnogo ljudi i on je izlazio u susret ljudima tako srecan i rekao je mojojcerki:»Upisi medicinu, bices lekar i lecices me».Za nas je to bilo skoro nemoguce. Mi smo znali kakva je tamo konkurencija i kako je tesko upisati tajfakultet. Dve godine su neprimetno prosle. Za to vreme ja sam s cerkom vise puta bila kod Starca i svakiput je on krepio nase duhovne snage i cerka se spremala za medicinu.Zazvonilo je poslednje zvono u skoli, i muz je meni i cerki kategoricno izjavio da su njemu predloziliprotezu, da se formira novi fakultet, i da cerka prakticno bez ispita moze da se upise na univerzitet. U kucije nastao rat. Tada je cerka rekla ocu:»Hajde da zajedno odemo do Starca i ti ces ga sam pitati», - i na mojecudjenje muz se slozio. Bilo je to krajem maja. Ja sam s nestrpljenjem cekala poziv iz Pskova. A tamo najezeru je u to vreme jos bio led i nije se smelo ici po njemu. Ali sam ja znala upornost svoga muza i posvom neverju mislila da ce oni otici i udaviti se. I ceo dan sam plakala umesto da sam se molila za njih.Starac je znao sve, sve je video Duhom Svetim. Muz i cerka su srecno dosli do Pecere i vratili se takosrecni, da je pitanje medicinskog fakulteta cak za neko vreme bilo u sporednom planu.Maturski ispiti su sada iza nas i ponovo se pojavilo pitanje upisa na fakultet. Tad je muz vec sam rekaocerki: «Hajde da odemo do Starca i upitamo ga». Tako je Gospod preko cerke priveo njega Starcu, koji ga je«prihvatio» od prvog puta. I kako je covek koji neveruje, ne ide u Crkvu, a jos je partijski radnik rekao:» Jane verujem svestenicima, oni su svi svetski ljudi, ali ovaj Starac je – nesto posebno, njemu verujem».Dosao je dan prvog ispita na medicinskom fakultetu. A neprijatelj ne spava. I ujutru cerka izjavljuje: «JA nemogu da idem na ispit, jer mi se staklo zabilo u petu». Uzasnuta, pozvala sam svoju verujucu prijateljicu,koja mi je rekla da odvezem cerku automobilom, da na kratko svratimo do nje, da ce ona dati Svetog ulja dase namaze peta gde je staklo. Tako smo i uradili.S nestrpljenjem smo cekali zavrsetak ispita. Cerka je bila radosna – srecno je strcala stepenicama. Vec nemani pomena o staklu- nista je ne boli. Eto sta znaci ispuniti Starcev Blagoslov.I njen prvi kurs nam je pokazao, nama neverujucim roditeljima, da je Volja Bozija zaista da ona upisemedicinski fakultet. Kada je ona donosila kuci kosti iz anatomije, delove lobanje i govorila:»Zar ne viditekako su lepe?»

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->