Welcome to Scribd. Sign in or start your free trial to enjoy unlimited e-books, audiobooks & documents.Find out more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
2Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
ДУХОВНИ ЗАКОНИ - Старац Пајсије Светогорац

ДУХОВНИ ЗАКОНИ - Старац Пајсије Светогорац

Ratings: (0)|Views: 71|Likes:

More info:

Published by: ГРОФ ОД НУГЛАШИЦЕ 888 on Mar 24, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/03/2012

pdf

text

original

 
Starac Pajsije Svetogorac"Duhovni zakoni"Poglavlje knjige "Život starca Hadži-Georgija Atonskog"(1809-1886)Budući da se kod nekih ljudi možda može pojaviti pitanje "zbog čega Bog dopušta dapravednici budu mučeni iskušenjima i klevetani, i to ljudi kao na primer čovek BožijiHadži-Georgije - koji je bio jedna čista duša od malena?", pomislih da bi dobro bilo danapišem o tome ono što osećam.Sasvim je prirodno da su sudovi Božiji za nas nepojamni kao bezdan, ali po mommišljenju stvar može biti i u sledećem: Ako Bog ne bi dopustio da određeni pravednicibudu oklevetani, kako bi onda mogli da ostanu prikriveni pravi krivci - oni koji svojprestup ne mogu podneti zbog egoizma? Zemlja im je tesna, a demoni traže prliku da ihdovedu do očajanja, da sami sebi naude i time na sebe natovare osudu.Velika ljubav Božija dopušta, međutim, da pravednici budu nepravedno optuženi ioklevetani da slabe duše ne bi bila izgubljene; no na kraju se istina ipak pokaže.Znajući ovo nama, zaista, biva lakše da uvek imamo dobre misli kada čujemo da kolajuružne priče o našim bližnjim i da se upitamo: "Da možda to ipak nije kleveta?" Time naprirodan način čak i istinski krivci bivaju utešeni, počinjući malo po malo da osećajusvoju krivicu; glas njihove savesti počne da im smeta i oni se popravljaju - ako imajudobro nastrojenje. Kraće rečeno, ponekad Bog olakšava breme prestupnika tako štodozvoljava da snažni i pravedni budu oklevetani.Prirodno, oni sa kojima se nepravedno postupa predstavljaju najljubljeniju decu Božiju.Sami za sebe, međutim, oni na to po mom shvatanju i ne pomišljaju. Oni, naprotiv, verujuda je moguće da su zbog nečega krivi kada ih je blagodat Božija napustila. Takvi moguda budu u zatvorima i da se osećaju kao krivci, mučeni od strane sopstvene savesti ipreplavljeni pokajanjem. Iako se sa njima postupa na očigledno nepravedan način, oni usvojim srcima imaju Hrista sa kojim se takođe tako postupalo i u zatvorima se osećajukao da su u raju; jer gde je Hristos tu je raj.Tako pravednici, imajući ovu plemenitu ljubav, ne očekuju nebesku platu za dobra delakoja čine bližnjima, jer su oni deca Božija i delaju ispunjeni sa "
filotimo
"* (objašnjenjeove reči po starcu Pajsiju na kraju teksta) u svojoj sopstvenoj kući koja je zapravo CrkvaHristova.Ako bi ljudi promislili koliku dobrobit i večnu radost primaju njihove duše (radost kojuveć u ovom životu počinju da osećaju) kada učine makar i najmanje dobro bližnjim, onibi molili bližnje da ovo prihvate i čak bi im bili za to zahvalni. Jer preobražaj koja sedogađa u duši i radost koju srce milostivog čoveka oseća dajući koricu hleba siročetu, nemože se kupiti ni od najboljeg kardiologa, makar mu platili vrećom punom dolara. Takvoozarenje i radost osećaju duše hrišćana koji drže bdenja, mole se i poste. Ovo ne mogu
 
sasvim da shvate ljudi koji jedu šta god požele i kad god požele, i piju vino iosvežavajuća pića.Naravno, kao što rekoh, deca Božija ne čine ovo svesno nameravajući da time steknuNebeske nagrade, ili pak duhovne radosti u ovom životu. Jer deca ne bivaju plaćena odsvog Oca (Nebeskog), budući da im svo Očevo bogatstvo već pripada. Sasvim neštorazličito predstavlja pitanje koje će božanske darove Bog blagoizvoleti da nam ponudikao naš dobri Otac već u ovom životu i u večnosti.Kao što su mnogi koji rade za platu najamnici, tako i mnogi koji izbegavaju greh to činesamo stoga da ne bi bili osuđeni, i isto, dakle, kao i prvi gledaju samo svoj lični interes. Ito je, zaista, na neki način dobro delo, ali u njemu nema ničeg plemenitog, jer posleogromne žrtve koju je Hristos podneo radi našeg iskupljenja mi ne bi trebalo iz "
filotimo
"da se obremo u paklu, da ga ne bismo ožalošćivali tugom koju će osećati zbog našegstradanja. Ovo je ona vrsta ljubavi kakvu su imali Sv. Oci naše Crkve prema Hristu.Mnogi od nas, nažalost, imaju jednu inferiornu ljubav koja je ograničena potrebom da seizbegne kazna. Ovakva ljubav ide ruku pod ruku sa sa maloverjem; drugim rečima, miuživamo u stvarima ovoga sveta samo do stepena na kojem osećamo da nećemo bitikažnjeni u ovom životu, isto tako pritom računajući da nećemo biti lišeni ni Raja.Ako bi nam Hristos rekao: "Dečice moja, Raj je sada ispunjen i nemam mesto gde da vassmestim," neki od nas bi mu besramno odgovorili: "A zbog čega nam to nisi ranijerekao?" Drugi bi, opet, požurili da ne izgube ni jedan trenutak koji može da se iskoristi zauživanje i zabavljanje i verovatno više ne bi želeli ni da čuju za Hristu.Deca Božija, međutim, koja u sebi imaju "
filotimo
", sa sveštenim strahom rekla bi Hristu:"Ne brini uopšte za nas, nama je dovoljno što znamo da je Raj ispunjen; to nam pružatakvu radost kao da smo i mi sami u Raju." Oni bi svoje duhovni podvig nastavili kao iranije, osećajući "
filotimo
" prema Onome koga su i pre voleli čistom ljubavlju. A Hristoskoji je sav ljubav useliće u njihova čista srca kao što je boravio i u Svetom Telu PrečisteDjeve.Slučajevi kao što je to slučaj Hadži-Georgija su, naravno, veoma retki. Bog tada dopuštada krepki pravednik strada i nosi bremena slabih i onih koji su pravi krivci da bi na takavnačin pomogao svojim bližnjim. Upravo u ovakvim slučajevima možemo reći: "poBožijem dopuštenju," a ne kada mi pokleknuvši u borbi sa zlim neprijateljem za to"krivimo iskušenja". Drugim rečima, samo u prvom slučaju deluju duhovni zakoni. "Jer svaki koji sebe uzvisuje poniziće se, a koji sebe ponizuje uzvisiće se." (Luka 18:14) Ovoje, po mom mišljenju, zaista način na koji duhovni zakoni deluju. Što više uvis mi bacimoneku stvar, veće je ubrzanje kojom zemljina teža tu stvar privlači i ona se razbija (zakonifizike). Što više neko biva uznesen veći će biti njegov pad, i shodno meri njegovegordosti on će biti "razbijen" - osim ako njegova gordost ne prevazilazi ljudske mere idostiže gordost demona. U takvom slučaju čovek više ne podleže kriterijumima duhovnihzakona koji vladaju u ovom životu, već više onoj Apostolskoj reči: "Ali zli ljudi iopsjenari napredovaće od zla na gore, varajući i varajući se"(2 Tim., 3:13)
 
Ako čovek, međutim, u samom početku primeti gordost gde se pomalja i skrušeno zamoliBoga za oproštaj, milostive Božije ruke takvoga sa radošću nežno prizemljuju i njegovospuštanje [sa brda gordosti, prim. prev.] biva jedva primetno; on neće biti razbijen padomjer je njegovo srce već bilo slomljeno pokajanjem koje je prineo Bogu.Isto biva i sa čovekom koji je nekoga pozledio nožem. Kada se takav iskreno i sasrdačnim bolom pokaje, Dobri Bog ne dopušta da on u sadašnjem životu zauzvrat kaopravednu kaznu primi ranjavanje nožem, jer je srce čoveka koji se kaje probodenonjegovom sopstvenom savešću koja ga muči i zbog koje on mnogo strada. Tada Bog kaoOtac koji ljubi umesto noža daruje balsam Svoje Božanske utehe takvom ožalošćenomsrcu.Ako, ipak, iz dubokog "
filotimo
" čovek koji je grešio sam uporno traži od Boga da budekažnjen za grešku koju mu je Bog već oprostio i zbog koje je on, pokajavši se, već bioizbavljen od dejstva duhovnih zakona, onda Bog uslišava molitvu koja se rađa iznjegovog "
filotimo
" u isto vreme pripremajući mu nepropadljive vence slave.Svaki čovek koji ispunjava zapovesti Božije i traži od Boga da bude kažnjen za grehsvojega brata ili da uzme na sebe bolest bližnjeg postaje sličan Hristu. Hristos je tadadirnut ovakvom plemenitom ljubavlju svoga deteta.I zaista, osim toga što mu Bog daje blagodat da uzima na sebe grehe drugih, On takođedopušta da ovaj čovek prolazi kroz različita iskušenja shodno njegovim usrdnimmolbama. Istovremeno Bog za njega priprema dijamantski mučenički venac jer su gamnogi ljudi osuđivali "sudeći po izgledu," misleći da ga Bog kažnjava za njegove grehe,dok je taj čovek zapravo postao svetlosni duhovni stub od čistog zlata i zbog svoje seljubavi prema bližnjima upodobio Hristu.Među sudovima Božijim - koji predstavljaju za nas nesaglediv bezdan - nalazimo i ovajsličan onima koji srećemo kod Proroka i Svetih kao i u hiljadama drugih slučajeva; i štoje čudnije od svega i sam Bog se menja kada se čovek promeni.Dakle, duhovni zakoni razlikuju se od prirodnih zakona po tome što duhovnipodrazumevaju sastradalnost i čovek tada ima posla sa svojim Tvorcem - NajmilostivijimBogom.Kada, na primer, nemirno dete priđe i pokaje se i oseti prekor sopstvene savesti, Otacnjegov ga nežno i sa ljubavlju miluje i teši. Otac vaspitava svoju decu iz ljubavi i saželjom da dođu sebi i da priđu blizu Njega. Ne zbog prekraćivanja muka, ni zbogovosvetske legalističke pravednosti, već iz božanske dobrote i uvek za dobrobit sve svojedece. Tako da se sva spasu i naslede Njegovo Carstvo Nebesko.Neka Dobri Bog delajući kao Bog, ne uzme u obzir naše roptanje; samo da se spase savsvet. Amin.

Activity (2)

You've already reviewed this. Edit your review.
1 hundred reads
Амин, Боже дај.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->