Da li filteri protiv odsjaja pomazu korisnicima kompjutera u

kancelarijama

Uvod
Naprezanje ociju je jedan od ucestalih primedbi korisnika kompjutera. Zamor ociju je povezan sa
odsjajem ekrana (Hedge 1996). Odsjaj smanjuje sposobnost vidljivosti koju uzrokuje nepozeljna
odbijena svetlost koja dolazi do oka. (Duas-Garcia, 1985). Kada je odsjaj lokalizovan nazivamo
spektralni odsjaj, a kada pokriva ceo ekran nazivamo ga tkanasti odsjaj. Odjsjaj smanjuje kontrast i
ostrinu karaktera i grafike, smanjujuci vidljivost slike, izazivajuci vizualnu neugodnost, sa
simptomima kao sto su zamor ociju, glavobolja i osecaj suvih ociju (Hedge 1996). Odsjaj se vezuje sa
simptomima vizualne neugodnosti pri radu, kao glavobolja, rana na ocima i zamora ociju, u ranijim
studijama kompjuterskim korisnicima CRT ekrana (npr. Knave 1985), i do umanjenja vizualnih
preformansi (Schenkman, 1999). Shein (2000) da reflekcija od izvora svetlosti se uveliko povezuje sa
vizualnim konforom i losim preformansama rada na LCD (ekrani od tecnog kristala).

Romon (1989) istrazivao je korišćenje optičkih filtera za ekran protiv odsjaja, i zakljucio da filteri za
ekran smanjuju odsjaj i povecavaju kontrast. Hedge (1996) je zakljucio da kancelarijski radnici
prijavljuju znacajno smanjenje u vizualnim simptomima nekonfora i pozitivne reakcija kada koriste
staklee filtere protiv odsjaja. Ali, Scullica (1995) je anketirao 25,064 Italijanskih korisnika kompjutera
i pronasao da filteri protiv odsjaja nisu umanjili simptome zamora ociju kada su ostale stvari
kontrolisane. Vreme provedeno za kompjuterom, licne vizualne probleme, i karakteristike određenih
monitora su bili glavni uzroci zamora ociju i glavobolje. Mrezni filteri protiv odsjaja mogu povecati
zamor ociju usled gubitka citljivosti ekrana. (Berqvist, 1993). Fostervold (2001) je doprineo
pozitivnom efektu filtera u odnosu na kontravezni Hawthorne-ov efekat. U pocetku, oni su otkrili da
15% smanjenja simptoma subjekata na odsjaj i zamor ociju koristeci mrezu i ekranske filtere, ali
efekat je bio kratkog vremena, i smanjen u test grupi do kraja studija, kada je upoređen sa kontrolnom
grupom. Trenutni aktivne studije testiranja beneficija efekata četiri različite vrste kompjuterskih
filtera za ekran protiv odsjaja u kancelarijskom okruženju trenutno dozivljavaju probleme sa
odsjajem.

Metodi i materijali

Ucesnici istrazivanja

Osamdesetsedam zaposlenih u nezavisnoj radnickom servisu za kompenzacije(Protegrity Inc, Lake

Mary, Florida) u prvo su ucestvovali u ovoj studiji. Zbog duzine studije i nekontrolisanog osipanja,
sve podatke su pokupili petoro ucesnika koji su i sami ostali u studiji tokom celog trajanja od pet
meseci.
Uslovi kancelarijske sredine

Studija je izvrsena u dve odvojene trospratne zgrade. Vecina ucesnika je locirana tri kubna panela.
Sva radna mesta su opremljene sa PC kompjuterom, tastarurom, misom (ili trackball) i CRT
kompjuterskim monitorom. Vecina radnih mesta (ali ne sve) su bile opremljene sa nekom vrstom
radnog osvetljenja. Udaljenost do prozora ili plafonskog osvetljena je bila razlicita kod svih radnih
mesta, i zabeležena je.

Eksperimentalni Dizajn

Instrumenti za merenje kontrasta osvetljenja su izvađeni iz svih monitora ispitanika posto je svakome
instaliran jedan od cetiri filtera. Merenje kontrasta (cd/m2) je mereno sa i bez filtera na monitoru
korišćenjem merača kontrasta osvetljenja (Bruel i Kjaer vrsta 1100) postovaci proceduru korišćenu od
strane Hedgeet-a (1996). Distanca od objektiva merača kontrasta osvetljenja do monitora je merena
(sa filterom na mestu), i korišćenje radnog osvetljenja je zabeleženo. Osvetljenje radnih mesta(lux),
kao i x i y kordinata svetla, kao i temperature boja svetla (stepeni K) su mereni korišćenjem merača
osvetljenja (Minolta t-100).

Pregled mera

Pet licno popunjavajućih upitnika je dato svakom učesniku tokom vremena studije. Svaki učesnik koji
je završio studiju je popunio preinstalacioni upitnik, pracen tri posle instalaciona upitnika, i jednim
finalnim posle instalacionim upitnikom, sa nekoliko dodatnih stvari. Upitnici, bazirani na predhodnim
instrumentima (Hedge, 1996), skupili su podatke o lokaciji radnog mesta, vremenu u kompaniji ,
vremenu provedenom u kancelariji svake nedelje, vrste korektivnih sociva koje su nosene, godinama
starosti, i polu. Učesnici su takodje pitani da koliko vremena svakoga dana provedu korišteći
kompjuter, i koliko pišu i čitaju dokumenta. Učesnici su ocenjivali kvalitet svetlosti u njihovim
kancelarijskim mestima, prema nekoliko karakteristika: rad sa papirima, rad na kompjuteru, opšti
izgled kancelarije, interakcija lice u lice. Skala je išla od 1 (ekstremno dobro) do 6 (ekstremno loše).
Ispitanici su ocenjivali kako određene vrste odsjaja utiču na njihove osobine da rade i ukljucujuci
odsjaj koji se reflektuje od stola, kancelarijskog osvetljenja , odsjaju na kompjuterskom ekranu i
odsjaju od prozora. Skala sa četiri tačke je korišćena za ovo i sadržala se od ometajuće, ne puno
ometajuće, dosta ometajuće, i izuzetno puno ometajuće. Dve stvari su bile fokusirane na ispitanikove
prosle radne nedelje. Prvo je pitano koliko koliko radnih dana se sledeci uslovi u sredini dešavaju:
osvetljenje u kancelariji je isuvise svetlo, osvetljenje u kancelariji je isuvise necisto, osvetljenje u
kancelariji je isuvise puno odsjaja, osvetljenje u kancelariji je zadovoljavajuće, vetnilacija je
zadovoljavajuća, temperatura je zadovoljavajuća, i nivo buke je zadovoljavajuć. Sledeća stvar je
fokusirana na fizičke simptome koje su radnici osetili tokom prošle nedelje, koristeći istu skalu za
nula ili pet dana. Simptomi su bili: glavobolja, suzive oči ili iritirajući osećaj, suve oči, zamor na
očima, problem sa fokusiranjem očiju,bol u vratu, bol u donjem delu kičme, svrab na šakama-
zglobovima i pretrpana buka. Za upitnik pre instalacije, samo su ispitanici pitani da li su ranije
koristili filter protiv odsjaja.

Za upitnik posle instalacije, dodatni podaci su skupljeni na generalnim uslovima radnog mesta
(kancelarijske stolice, kompjuterska tastatura, pozicija tastature, komjuterski miš, pozicija podloge za
miša, kvalitet ekrana kompjutera, osvetlenja radno i radno odeljenje – ocenjeni od veoma udobno do
veoma neudobno), i na bilo kakve promena ekrana, odsjaj, elektronski šokovi iz ekrana, prašina koja
se pojavila i njihova prduktivnost na kompjuteru za zadnjih par meseci (skala sa 7 dela: mnogo gore –
mnogo bolje).

Ispitanici su takođe ocenjivali filtere protiv odsjaja koje su koristili u proteklim mesecima( ne sviđa
mi se, malo mi se sviđa, jako mi se sviđa), ometanje rada zbog buke, ventlaciju, kvalitet vazduha,
kancelarijsko osvetljenje i odsjaj. Na finlna tri upitnika, dodata je jos jedna stvar dali su učesnici
morali ručno da podešavaju setovanja na njihovim monitorima da nadoknade promene izazvane
ekranskim filterom. Na poslednjem posle instalacijonom upitniku, učesnici su pitani da li će nastaviti
da koriste filter kada se istraživanje završi, i da li bi koristili neki od filtera koje su imali na testu.

Aparatura za testiranje

Četiri različite vrste filtera protiv odsjaja su korišćena u ovoj studiji, omogućena od strane
kompanije 3M. Sva četiri filtera su napravljena od optički premazanog stakla, svaki je imao
uzemljenje, da odvede udar elektrostatickog talasa sa provodljivog stakla. Tri ekrana su bila
slicna, razlikujuci se samo po odnosu prenosenja svetlosti, a četvrti ekran je bio polarizovani
okrugli ekran, koji je imao drugacije optičke karakteristike od ostala tri ekrana. Ekrani su
dobili imena po bojama, tako da istraživači i učesnici nisu mogli da znaju karakteristike
ekrana. Četiri filtera su bili sledeći: roze (kružno polarizujući ~38-42% prenosa –CP); žuti
(mali prenos ~ 31% - LT); plavi(srednji prenos ~45%-55% -MT); naranđasti (velika
transmisija~65-75% -HT).

Procedura

Šest poseta lokaciji kancelarijske zgrade su napravljeni. Osnovna upitnika je podeljena

ispitanicima putem email-a i poštom kroz kancelariju otprilike 4 nedelje pre prve posete
mestu. Posle osnovnih upitnika, filteri su instalirani i uzeto je merenje osvetljenja onih koji su
počinjali studiji tog trenutka. Instalacija je rađena tokom dva dana, većinom vremena
određujući poziciju ispitanika. Svakom ispitaniku je nasumično dodeljen jedan od četiri
filtera. Filteri su instalirani i uzeta su merenja samo kada je potvrđeno da učesnik želi da
učestvuje u studiji, i da je popunio formu saglasnosti za prve upitnike. Izvršeno je merenje
kontrasta osvetljenja za ekrane pre i posle instaliranja filtera. Nivo osvetljenja je zabeležen na
radnoj pozadini. Korišćenje radnog osvetljenja je zabeleženo. Sledeća poseta je bila otprilike
četiri nedelje kasnije, i proces je ponovljen za sve učesnike. Red posete učesnika tokom svake
posete je bio nasumičan.

Analiza podataka

Svi upitnici su kodirani za analizu po SPSS 10. Da se testira razlika između tretmana, serija
ponovljenih merenja mera analiza sa različitim modelima (GLM procedura) sa Turkey-ovom
LSD post-hoc testom.
Rezultati

Od 87 prvobitnih učesnika 81 su bile žene (93.1%) a četvoro muškarci (6.9%). Raspon

njihovih godina je bio od 20 do preko 60 godina starosti ( firma je dozvolila samo decimalno
uzimanje vrednosti starosti, a ne i tačno po datumu rodnjenja). 67% učesnika je bilo starosti
između 30 i 59 godina. 75% učesnika je nosilo neku vrstu korektnivnih stakala (naočare,
sočiva). Ovaj uzorak je kranje prezentualan za ukupni sastav radnika, specijalno sa
poštovanjem pola. Ukupno osvetljenje je bilo 466 lux a temperatura boje 3,833 . Prosečni
kontrast ekrana je sličan sa ili bez filtera. Kontrast osvetljenja bez filtera je bio u proseku
87,6% a sa filterom u proseku 89,6%. 35 učesnika su završili sve faze studije, i njihovi
rezultati su predstavljeni dole. U celini, učesici su optimistički reagovali na filtere, slika 1
pokazuje komparativna poređenja filtera i svih podataka skupljenih tokom studije. Slika 2
pokazuje iste odnose za samo 35 ljudi koji su završili studiju do kraja i bili izloženi svih 5
uslova (kontrola i svaki od 4 filtera). Slike pokazuju da su većina rejtinga bila pozitivna,
upadajući u sviđa mi se ili jako mi se sviđa kategorije.

Za one koji su završili studiju, nije bilo značajne razlike u subjektivnom preferiranju bilo
kom od četiri različita filtera za rejtinge refleksije kompjuterskog ekrana, ometanja od
osvetljenja kancelarije, ili koliko se njima svidelo sto su koristili filtere.

Znacajne razlike su pronađene za rejtinge odjsaja refleksije na kompjuterskim ekranima. F3,72

= 3.77, p=.007). Učesnici prijavljuju manje refleksionog odsjaja kad koriste MT filtere (1.85)
nego kada koriste LT filter (2.46, p=.004) ili HT filtere(3.39, p=.008). Takođe ima manje
izveštaja o odsjaju refleksije kada su učesnici koristili CP filter(1.89) nego LT filter (2.46,
p=.019) ili HT filter (3.39, p=.025).

Učesnici su prijavili značajnu razliku u kontrastu (F3,72 = 2.86, p=.042). HT filter(4.88) je

označen kao filter koji smanjuje kontrast u poređenju sa CP filterom (4.04, p=.044) ili LT
filterom (3.76, p=.014) iako ovo nije isključeno iz rezultata kontrasta osvetljenja.

Samo-ocenjivano za kompjutersku produktivnost bila je znacajna razlika između tretmana sa

filterima(F3,72 = 4.53, p=.006), i rejtinzi su bili značajno veći za CP filter (4.28) nego za LT
filter (3.84, p=.013) Takođe veći rejtinzi su prijavljeni za HT filter (4.72) kada se poredi sa
LT(3.84, p=.014) ili MT filter (3.96,p=.012)

Dizajn filtera je isto značajno uticao na rejting koliko lako se može čitati ekranski tekst (F3,81 =
5.09, p=.003). Čitanje teksta je ispalo mnogo teže na LT filteru (3.46) nego na CP filteru
(4.10, p=.04). Ipak, čitanje teksta je bilo mnogo lakše na HT filteru(4.89) nego na CP filteru
(4.12, .32) ili LT filteru (3.46, p=.002)

Bile su razlike izmedju tretmana filtera za prijavljivanje zamora očiju (F4.100 = 6.34, p=.000),
suzive oči,iritirajuće oči(F4.100 = 6.14, p=.000), problemi sa fokusiranjem očiju (F4.96 = 7.64,
p=.000), suvih očiju (F4.100 = 9.13, p=.000) i bola u vratu (F4.96 = 13.26, p=.001). Učesnici su
prijavili značajno manje simptoma u odnosu na period pre korišćenja filtera:ipak, nije bilo
značajne razlike između četiri filtera.

Značajna razlika je isto pronađena kod razlika u glavobolji (F4,100 = 9.132, p=.000) i umora
(F4,92 = 11.14, p=.000). U uslovima pre instalacije, učesnici prijavljuju značajno više
glavobolja nego u bilo kojim drugim uslovima sa filterima. Sa uslovima sa filterima, učesnici
prijavljuju značajno manje glavobolja sa CP filter (.846) nego LT filter (1.46, p=.029). Za
umor učesnici prijavljuju da je većina simptoma iz preinstalacijonih uslova, kada se poredi sa
uslovima posle instalacije filtera. Ipak, simptomi umora sa HT filterom (1.25) su bili
značajnije manji nego sa uslovima sa MT filterom (1.25, p=.005)

DISKUSIJA

Rezultati pokazuju da ukupna reakcija na instaliranje filtera je bila pozitivna. Učesnici su

prijavili značajno umanjenje u učestalosti zamora očiju, suzenja očiju,iritirajućeg osećaja,
problema sa fokusiranjem očiju, suvih očiju i bola u vratu. Između ovih simptoma nema
značajnog umanjenja između korišćenja 4 filtera. Ali, za simptome glavobolje, umora
pronađene su neke razlike između filtera, kako prijavljuju učesnici smanjenje glavobolje kod
CP filtera i umanjenje umora kod HT filtera. Generalno, umanjenje simptoma posle
instalacije filtera se slaže sa predhodnim istraživanjem Hedge-a (1996)

Povećanje produktivnosti je isto prijavljeno kod CP i HT filtera. Većina učesnika je odlučila

da nastavi koristiti filtere protiv odsjaja ekrana iz ove studije. Uzevši u obzir trajanje studije,
malo je verovatno da bilo koji efekti se mogu prepisati efektu Hawthorn, kao je već predložio
Fostervold (2001). Naposletku, studija pokazuje da postoje benefiti korišćenja filtera protiv
odsjaja u kancelarijama.

Literatura:

DO ANTI-GLARE FILTERS HELP COMPUTERS USERS IN OFFICES?, Thomas P.

Lorruso, Alan hedge, Cornell University