Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Save to My Library
Look up keyword
Like this
8Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Дневници Алојзија Степинца

Дневници Алојзија Степинца

Ratings: (0)|Views: 159 |Likes:

More info:

Published by: ГРОФ ОД НУГЛАШИЦЕ 888 on Mar 31, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/18/2013

pdf

text

original

 
 
www.krajinaforce.com
 
1
 
Dnevnici 
 
Alojza
 
Stepinca
 
Dnevnici Alojzija Stepinca
Branimir
 
Stanojevi
ć
:
 
Negiranje
 
uloge
 
o
 
užasnim
 
doga
đ 
ajima
 
Osim
 
pet
 
knjiga
 
Dnevnika
 
nadbiskupa
 
Alojzija
 
Stepinca
 
za
 
koje
 
se
 
u
 
javnosti
 
zna
 
postoji
 
i
 
šesta
 
i
 
nalazi
 
se
 
u
 
Beogradu
 
Sve
ć
e
 
pokriti
 
trava
 
i
 
zaborav,
 
sav
 
praiskonski
 
užas
 
u
 
o
č
ima
 
ljudi
 
koji
 
se
 
odvode
 
u
 
neumtnu
 
smrt,
 
i
 
krik
 
majke
 
i
 
vrisak
 
deteta,
 
samo
 
treba
 
uporno
 
ponavljati
 
jednom
 
usaglašenu
 
laž
 
i
 
insistirati
 
na
 
njoj.
 
Treba
 
sejati
 
tu
 
travu
 
laži
 
i
 
zaborava,
 
neprestano,
 
i
 
opet,
 
dok
 
ne
 
izblede
 
slike
 
stotina
 
hiljada
 
umorenih
 
ljudi,
 
koji
 
bi
 
morali
 
da
 
prona
đ
u
 
svoj
 
spokoj
 
u
 
našem
 
ljudskom,
č
istom
 
se
ć
anju.
 
Treba
 
što
 
više
 
mistificirati,
 
tuma
č
iti,
 
pronalaziti
 
„nove
 
dokaze“
 
koji
ć
e
 
stvar
 
pokolja,
 
istrebljenja
 
i
 
mržnje,
 
objasniti
 
na
 
što
 
prihvatljiviji
 
na
č
in
 
koji
 
govori,
 
ne
 
o
č
injenicama
 
ve
ć
o
 
ostraš
ć
enosti
 
protivnika
 
koji
 
je
 
valjda
 
izmislio
 
logore
 
smrti,
 
ogromnu
 
i
 
najtužniju
 
galeriju
 
slika
 
ubijene
 
dece,
 
ljudi,
 
nemo
ć
nih
 
staraca,
 
slike
 
bestijalnog
 
iživljavanja
 
nad
 
svakome
 
ko
 
nije
 
istoveran,
 
istokrvan...
 
Otud
 
neprestani
 
pokušaju
 
da
 
se
 
odrede
 
neki
 
novi
 
brojevi
 
ubijenih,
 
mnogo
 
manji,
 
da
 
se
 
zverski
 
na
č
in
 
likvidacije
 
odmeni
 
hladnim
 
re
č
nikom
 
ravnodušnosti,
 
da
 
se
 
licitira
 
nad
 
grobovima
 
i
 
nad
 
živima,
 
da
 
se
 
licitira
 
do
 
potpune
 
obesmišljenosti.
 
Knjige
 
i
 
beskona
č
ni
 
feljtoni
 
u
 
produkciji
 
onih
 
koji
 
bi,
 
da
 
je
č
asti,
 
morali
 
da
 
umuknu
 
zauvek,
 
šire
 
se
 
brzinom
 
ogavnih
 
tra
č
eva
 
i
 
brzinom
 
kuge.
 
A
 
cilj?
 
Da
 
se
 
iz
 
temelja
 
nove
 
države
 
iskopaju
 
gromade
 
na
 
kojima
 
piše:
 
Jasenovac,
 
Slano,
 
Stara
 
Gradiška,
 
pokolj
 
u
 
Glini,
 
Jadovno...
 
Da
 
se
 
iz
 
predvorja
 
lažnoga
 
slobodarstva
 
i
 
sjaja
 
se
ć
anja,
 
uklone
 
na
 
stotine
 
hiljada
 
plo
č
ica,
 
a
 
na
 
svakoj
 
po
 
jedan
 
lik,
 
po
 
jedan
 
tužni
 
osmeh,
 
pa
 
i
 
na
 
desetine
 
hiljada
 
kozara
č
ke
 
dece.
 
To
 
su
 
skoro
 
sva
 
ona
 
deca
 
odvedena
 
u
 
logore,
 
odvojena
 
od
 
majki,
 
umorena
 
užasnom
 
smr
ć
u,
 
odvedena
 
pod
 
nogu
 
Maje
 
Bu
đ
on,
 
pod
 
lopatu
 
sestre
 
Pulherije
 
koja
 
je
 
volela
 
da
 
trebi
 
tu
 
srpsku,
 
jevrejsku
 
i
 
romsku
 
gamad.
 
Tu
 
su
 
slike
 
sve
 
dece,
 
pa
 
i
 
onih
 
koje
 
je
 
spasla
 
Dijana
 
Budisavljevi
ć
sa
 
svojim
 
prijateljima
 
i
 
koja
 
je
 
svedo
č
ila
 
o
č
injenici
 
da
 
se
 
blaženi
 
Stepinac
 
nikada
 
nije
 
hteo
 
okrenuti
 
na
 
užas
 
i
 
njena
 
preklinjanja
 
da
 
joj
 
u
 
spasavanju
 
te
 
dece
 
pomogne.
 
Današnje
 
tuma
č
enje
 
nekadašnjih
 
zbivanja
 
u
 
NDH
 
jednostavna
 
su.
 
Ne
 
govore
 
u
 
prilog
 
istini
 
sa
 
kojom
 
se
 
mnogi
 
ne
 
mogu
 
suo
č
iti
 
ve
ć
više
 
od
 
pola
 
veka.
 
Katoli
č
ka
 
crkva
 
pre
 
svega,
 
kao
 
i
 
nosioci
 
ustaške
 
ideologije
 
krvi
 
i
 
tla
 
koja
 
je
 
uvek
 
mogla
 
da
 
ra
č
una
 
na
 
njenu
 
zaštitu
 
i
 
podršku.
 
To
 
se
 
odnosi
 
na
 
broj
 
umorenih
 
ljudi
 
u
 
mnogobrojnim
 
logorima
 
u
 
Hrvatskoj,
 
kao
 
i
 
na
 
ulogu,
 
smisao
 
i
 
zna
č
aj
 
ustaške
 
ideologije
 
i
 
njenog
 
delovanja
 
u
 
dugom
 
periodu
 
od
 
vremena
 
pojave
 
fašizma
 
u
 
Evropi
 
do
 
današnjih
 
dana.
 
Sastavni
 
deo
 
tog
 
stava
 
je
 
uporno
 
negiranje
 
uloge
 
i
 
zna
č
aja
 
pojedinih
 
li
č
nosti
 
kao
 
što
 
je
 
nadbiskup
 
zagreba
č
ki,
 
Alojzije
 
Stepinac,
 
u
 
sramnim,
 
a
 
užasnim
 
doga
đ
ajima
 
u
 
Nezavisnoj
 
Državi
 
Hrvatskoj
 
u
 
vreme
 
Drugog
 
svetskog
 
rata.
 
Ogromna
 
produkcija
 
falsifikata,
 
‘’novih
 
svedo
č
enja’’
 
i
 
saznanja
 
prosto
 
je
 
neverovatna.
 
Naravno,
 
nije
 
re
č
samo
 
o
 
Stepincu,
 
ve
ć
i
 
o
 
perjanicama
 
tog
 
pokreta;
 
Paveli
ć
u,
 
Kvaterniku,
 
Budaku,
 
pa
 
i
 
užasnim
 
ubicama
 
kakvi
 
su
 
bili
 
Luburi
ć
,
 
Franceti
ć
,
 
fra
 
Filipovi
ć
,
 
Majstorovi
ć
...
 
 
 
www.krajinaforce.com
 
2
 
Dnevnici 
 
Alojza
 
Stepinca
 
Neprobojni zid dobro sračunatogćutanja
Mistifikacije
 
dnevnika
 
po
č
ele
 
su
 
rano
 
i
 
traju
 
do
 
današnjih
 
dana,
 
jer
 
je
 
njihov
 
sadržaj
 
veoma
 
teško
 
prilagoditi
 
izgra
đ
enoj
 
slici
 
o
 
blaženom
 
Stepincu
 
Za
 
divno
č
udo
 
sa
č
uvana
 
su
 
svedo
č
enja
 
preteklih
 
žrtava,
č
itave
 
biblioteke,
 
kompletni
 
arhivi,
 
ali
 
i
 
se
ć
anja
 
ljudi
 
koji
 
su
 
poznavali
 
i
 
naj
č
uvanije
 
tajne
 
koje
 
nas
 
danas
 
zanimaju.
 
U
 
ovom
 
slu
č
aju
 
to
 
su
 
izme
đ
u
 
ostalih,
 
Jakov
 
Blaževi
ć
,
 
Vladimir
 
Bakari
ć
,
 
pa
 
istraživa
č
Dragoje
 
Luki
ć
,
 
ali
 
i
 
general
 
Jefto
 
Šaši
ć
na
 
koga
 
su
 
svi
 
zaboravili
 
kao
 
na
 
mogu
ć
eg
 
svedoka,
 
pa
 
i
 
general
 
Jovo
 
Popovi
ć
tako
đ
e.
 
Imaju
ć
i
 
sve
 
ovo
 
u
 
vidu
 
može
 
se
 
u
č
initi
 
suvišnim
 
napor
 
da
 
se
 
još
 
jednom
 
stane
 
u
 
odbranu
 
istine.
 
A,
 
opet,
 
kada
 
pro
č
itate
 
stav
 
koji
 
izražava
 
citat
 
koji
 
sledi,
 
a
 
poznajete
 
istoriju
 
Balkana,
 
suo
č
avate
 
se
 
sa
 
sarkazmom
 
u
 
njegovom
 
najogoljenijem
 
smislu,
 
sa
 
bestidnoš
ć
u
 
kojoj
 
je
 
teško
 
na
ć
i
 
primer:
 
„Odmah
 
po
 
uspostavi
 
Nezavisne
 
Države
 
Hrvatske,
 
ustaški
 
je
 
režim,
 
potaknut
 
od
 
nacisti
č
ke
 
NJema
č
ke,
 
po
č
eo
 
sustavni
 
progon
 
Židova,
 
a
 
kasnije
 
i
 
Roma
 
kao
 
i
 
progon
 
Srba.
 
Katoli
č
ka
 
je
 
crkva
 
prosvjedovala
 
protiv
 
tih
 
mjera,
 
a
 
osobito
 
je
 
agilan
 
bio
 
Alojzije
 
Stepinac.
 
Odlu
č
no
 
je
 
osu
đ
ivao
 
rasisti
č
ku
 
teoriju
 
i
 
na
 
njoj
 
zasnovanu
 
praksu,
 
te
 
pokušavao
 
pomo
ć
i
 
u
 
pojedinim
 
slu
č
ajevima.
 
U
 
tome
 
je
 
imao
 
samo
 
ograni
č
eni
 
uspjeh,
 
ali
 
nekoliko
 
stotina
 
Židova
 
spaseno
 
je
 
njegovim
 
osobnim
 
zalaganjem,
 
kao
 
i
 
zalaganjem
 
drugih
 
sve
ć
enika
 
i
 
predstavnika
 
Svete
 
stolice
 
u
 
NDH.
 
Postoje
 
zamjerke
 
da
 
ni
 
on
 
ni
 
Katoli
č
ka
 
crkva
 
u
 
cjelini
 
nisu
 
u
č
inili
 
sve
 
što
 
su
 
mogli
 
i
 
trebali.
 
Stepinac
 
je
 
osu
đ
ivao
 
rasizam
 
i
 
prije
 
rata,
 
primjerice
 
u
 
propovjedi
 
na
 
Staru
 
godinu
 
1938,
 
u
 
skladu
 
sa
 
enciklikom
 
Mit
 
brenender
 
Sorge
 
iz
 
1938.
 
u
 
kojoj
 
je
 
papa
 
Pije
 
DžI
 
osu
đ
uje
 
rasizam
 
i
 
nacionalsocijalisti
č
ko
 
u
č
enje.’’
 
Mnogo
 
godina
 
se
 
o
č
ekivalo
 
da
ć
e
 
se
 
u
 
dnevnicima
 
Alojzija
 
Stepinca
 
na
ć
i
 
i
 
oni
 
delovi
 
koji
ć
e
 
dati
 
dovoljno
 
materijala
 
i
 
potvrditi
 
teorije
 
o
 
herojskom,
 
milosrdnom
 
i
 
mudrom
 
držanju
 
Stepinca.
 
U
 
ta,
 
za
 
prave
 
ljude
 
herojska
 
vremena,
 
za
 
kukavice
 
kukavi
č
ka,
 
za
 
zlo
č
ince
 
zlo
č
ina
č
ka,
 
koji
ć
e
 
na
 
taj
 
deo
 
istorije
 
Hrvatske
 
baciti
 
neko
 
novo,
 
lepše
 
svetlo.
 
Razloga
 
je
 
bilo,
 
mislilo
 
se,
 
jer
 
kako
 
druga
č
ije
 
objasniti
 
toliko
 
godina
 
upornog
 
odbijanja
 
de
 
se
 
dnevnici
 
otvore
 
za
 
radoznale
 
istraživa
č
e,
 
ali
 
i
 
za
 
uspaljene
 
branioce
 
Stepin
č
eve.
 
Taj
 
neprobojni
 
zid
ć
utanja
 
otvorio
 
je
 
neslu
ć
eni
 
posao
 
pojedinim
 
istraživa
č
ima,
 
njihov
 
prepis
 
postoji
 
i
 
nalazi
 
se
 
u
 
Beogradu.
Ć
uti
 
se
 
o
 
njima
 
i
 
pored
č
injenice
 
da
 
su
 
dostupna
 
zlatnim
 
i
 
ograni
č
enim
 
perima
 
novinara
 
Glasa
 
Koncila,
 
koji
 
se
 
neprestano,
 
godinama,
 
kroz
 
bezbroj
 
tekstova
 
i
 
feljtona
 
trude
 
da
 
satkaju
 
mrežu
 
od
 
laži
 
za
 
lakoverne,
 
za
 
one
 
koji
 
znaju
 
malo
 
ili
 
nimalo.
 
Originalni
 
dnevnik
 
Alojzija
 
Stepinaca,
 
od
 
kada
 
je
 
prona
đ
en
 
u
 
Zagreba
č
koj
 
nadbiskupiji,
 
zajedno
 
sa
 
delom
 
dokumentacije
 
Nezavisne
 
Države
 
Hrvatske,
 
kompletom
 
gramofonskih
 
plo
č
a
 
sa
 
snimljenim
 
govorima
 
Paveli
ć
a,
 
sa
 
delom
 
zlata
 
iz
 
trezora
 
ustaške
 
države
 
u
 
kome
 
je
 
bilo
 
uglavnom
 
zlatnih
 
zuba
 
i
 
vešta
č
kih
 
vilica
 
pobijenih
 
nesretnika
 
u
 
mnogobrojnim
 
logorima
 
smrti,
 
nalazio
 
se
 
u
 
arhivu
 
Republi
č
kog
 
sekretarijata
 
unutrašnjih
 
poslova
 
Hrvatske
 
u
 
Zagrebu,
 
uredno
 
odložen
 
i
č
uvan
 
pod
 
brojem
 
001050
31.
 
Dnevnik
 
ima
 
pet
 
tomova
 
i
 
prva
 
dva
 
nose
 
naslov,
 
dr
 
Alojzije
 
Stepinac
 
nadbiskup
 
koadjutor,
 
dok
 
je
 
na
 
ostala
 
tri
 
on
 
nadbiskup
 
zagreba
č
ki.
 
 
 
www.krajinaforce.com
 
3
 
Dnevnici 
 
Alojza
 
Stepinca
 
Uz
 
tekst
 
dnevnika
 
ispisan
 
rukom
 
Stepinca,
 
a
 
ponekad
 
i
 
njegovih
 
sekretara,
 
Ivana
 
Šali
ć
a,
 
Stjepana
 
Lackovi
ć
a
 
i
 
Franja
 
Koktana,
 
koji
 
bi
 
po
 
sugestijama
 
svog
 
nadbiskupa
 
beležili
 
pojedinosti
 
koje
 
su
 
smatrane
 
važnim,
 
mnoštvo
 
je
 
izlepljenih
 
fotografija
 
i
 
pozivnica
 
sa
 
raznih
 
sve
č
anosti
 
na
 
kojima
 
je
 
Stepinac
 
u
č
estvovao.
 
Sakrio
 
ih
 
je
 
u
 
Nadbiskupiji
 
kanonik
 
Ivandija
 
tako
 
što
 
ih
 
je
 
uzidao
 
u
 
deo
 
jedne
 
od
 
podrumskih
 
prostorija.
 
No
 
kako
 
OZNA
 
sve
 
dozna
 
tako
 
je
 
i
 
ova
 
tajna
 
ubrzo
 
razotkrivena,
 
pomalo
 
kasno
 
za
 
su
đ
enje
 
Stepincu,
 
koji
 
je
 
ve
ć
bio
 
osu
đ
en
 
i
 
zatvoren
 
u
 
Lepoglavi.
 
Dnevnici
 
su
 
prepisani
 
ubrzo
 
po
 
otkrivanju,
 
o
č
emu
 
svedo
č
i
 
akademik
 
LJubo
 
Boban,
 
i
 
ne
 
samo
 
on,
 
jer
 
se
 
u
 
svom
 
radu
 
služio
 
prepisom,
 
a
 
da
 
originalne
 
dnevnike
 
nikada
 
nije
 
video.
 
Mistifikacije
 
dnevnika
 
po
č
ele
 
su
 
rano,
 
ve
ć
pošto
 
su
 
otkriveni
 
i
 
traju
 
do
 
današnjih
 
dana.
 
Nekada
 
zato
 
što
 
su
 
bili
 
nedostupni,
 
a
 
danas
 
zato
 
što
 
su
 
van
 
svih
 
o
č
ekivanja
 
dostupni,
 
i
 
stoga
 
što
 
je
 
njihov
 
sadržaj
 
veoma
 
teško
 
prilagoditi
 
izgra
đ
enoj
 
slici
 
o
 
blaženom
 
Stepincu.
 
Sada
 
više
 
nema
 
prepreka
 
koje
ć
e
 
potvrditi
 
istinitost
 
teze
 
da
 
su
 
Stepinac
 
i
 
Ma
č
ek
 
ustoli
č
ili
 
Paveli
ć
a
 
i
 
otvorili
 
vrata
 
nadolaze
ć
em
 
zlo
č
inu
 
koji
ć
e
 
se
 
artikulisati
 
i
 
u
č
vrstiti
 
kroz
 
zakone
 
i
 
praksu
 
Nezavisne
 
Države
 
Hrvatske.
 
Pa
 
zašto
 
se
 
onda
ć
uti.
 

You're Reading a Free Preview

Download
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->