Welcome to Scribd, the world's digital library. Read, publish, and share books and documents. See more
Download
Standard view
Full view
of .
Look up keyword
Like this
7Activity
0 of .
Results for:
No results containing your search query
P. 1
Virusi-Uma - Ricard Davkins

Virusi-Uma - Ricard Davkins

Ratings: (0)|Views: 123|Likes:
Published by Mathew Ayers

More info:

Published by: Mathew Ayers on Apr 06, 2011
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/19/2013

pdf

text

original

 
VIRUSI UMARichard Dawkins1991
..................
Utočište do koga svi memi teže da stignu je ljudski um. Ali i sam ljudski um je artefakt koji nastaje kada memi rekonstruišu ljudski mozak da bi od njega napravili bolji habitat za sebe.Putevi ulaska i odlaska su prilagodjeni lokalnim uslovima i ojačani raznim veštačkimnapravama koje uvećavaju vernost i postojanost razmnožavanja: kineski umovi se značajnorazlikuju od francuskih, a pismeni umovi se razlikuju od nepismenih. Organizmima u kojimaborave, memi zauzvrat daju nebrojene prednosti - sa ponekim trojanskim konjem ubačenimkao dodatak.
Daniel Dennett, Objašnjena svest..................
1. MATERIJAL ZA RAZMNOŽAVANJE
Predivno dete pored mene - ima šest godina i očeva je mezimica, veruje da neki lik iz crtanihfilmova stvarno postoji. Ona veruje u Božić Batu, a želi da postane Dobra vila kad odraste.Ona i njeni prijatelji u školi veruju ozbiljnim rečima uzornih odraslih koji tvrde da vile i BožićBate postoje. Ova mala devojčica je u godinama kada veruje u sve što joj se kaže. Ako jojgovorite o vešticama koje pretvaraju prinčeve u žabe ona će vam poverovati. Ako joj kažeteda nevaljala deca zauvek gore u paklu, ona će imati noćne more. Nedavno sam saznao da će,bez saglasnosti oca, ova slatka, naivna, poverljiva šestogodišnja devojčica biti poslana nanedeljne časove kod jedne rimokatoličke kaludjerice. Kakve su joj šanse?Ljudsko dete je evolucijom predodredjeno da upije kulturu naroda iz kojeg potiče.Najočigledniji primer je što ono nauči osnove svog jezika za nekoliko meseci. Veliki rečnik sarečima uz pomoć kojih se govori, čitava enciklopedija sa informacijama o kojima se govori,složena sintaksička i semantička pravila kojima se organizuje govor - sve to se prenosi izstarijih mozgova u njegov um mnogo pre nego što odraste. Kad ste programirani daintenzivno apsorbujete korisne informacije teško je istovremeno isključiti one informacije kojesu destruktivne ili štetne. Sa toliko moždanih bajtova koje treba daunloudovati, tolikomentalnih kodona koje treba replikovati nije čudo što su dečji mozgovi naivni, prijemčivi zaskoro svaku sugestiju, ranjivi na subverziju, lak plen za munovce, scientologe i kaludjerice.Kao pacijenti sa imunološkom deficijencijom deca su sasvim otvorena prema mentalniminfekcijama od kojih odrasli mogu lako da se odbrane.I DNK sadrži parazitski kod. Ćelijska mašinerija uspešno kopira DNK, koja je i sama sklona dakopira i da bude kopirana. Nukleus ćelije, ispunjen sofisticiranom, brzom i preciznommašinerijom za reprodukovanje, predstavlja pravi mali raj za DNK.Ćelijska mašinerija je toliko sklona reprodukovanju DNK da je razumljivo što ćelije primajuDNK parazite - viruse, viroide, plazmide i čitavu gomilu svakojakih genetskih saputnika.Parazitska DNK sama sebe precizno deli u hromozome. "Skačući geni" i delovi "sebične DNK"se izdvajaju ili kopiraju iz hromozoma i lepe se drugde. Smrtonosne onkogene je skoronemoguće razlikovati od pravih gena iz kojih su izdvojeni. Verovatno postoji kontinualnisaobraćaj od "legitimnih" gena ka "odbeglim" genima i nazad. (Dawkins, 1982) DNK je samoDNK. Jedino po čemu se DNK virusa razlikuje od DNK domaćina je način na koji se prenosi nasledeće generacije. "Legitimna" DNK je samo DNK koja teži da prodje u sledeću generacijustandardnim načinom - preko sperme ili jajeta. "Odbegla" ili parazitska DNK je samo DNK kojatraži brži put u budućnost - putem kapi ili mrlje krvi pre nego putem sperme ili jajeta.Kompjuter predstravlja raj za razmnožavanje podataka, kao što je nukleus ćelije sredinapogodna za reprodukovanje DNK. Kompjuteri i njihovi čitači diskova i traka su projektovani
 
tako da budu pouzdani. Kao molekuli DNK, namagnetisani bajtovi ne "žele" da budu kopirani.Pa ipak, moguće je napraviti kompjuterski program koji sam sebe umnožava. Ne samo da seumnožava u jednom kompjuteru već da se prenosi i u druge kompjutere. Kompjuteri tolikodobro kopiraju bajtove i verno slede instrukcije koje se nalaze u njima da predstavljeju lakplen za programe koji se sami replikuju: sasvim su nezaštićeni od subverzije softverskihparazita. Svaki cinik koji poznaje teoriju sebičnih gena i mema mogao je znati da susavremeni kompjuteri, sa svojim promiskuitetnim protokom informacija na flopi diskovima i e-mail linkovima, sami tražili nevolju. Jedino što iznenadjuje u ovoj epidemiji kompjuterskihvirusa je to što joj je trebalo toliko dugo da se pojavi.
2. KOMPJUTERSKI VIRUSI: MODEL INFORMACIONE EPIDEMIOLOGIJE
Kompjuterski virusi su delovi koda koji se nalepe na postojeće, legitimne programe i poremetenjihov normalan rad. Oni mogu da stignu na flopi diskovima ili preko kompjuterskih mreža.Tehnički, oni se razlikuju od "crva" koji su i sami programi i koji obično putuju krozkompjuterske mreže. Treća kategorija destruktivnih programa, "trojanski konji", su drugačiji -oni nisu samoreplikujući već čekaju da ih ljudi umnože zbog njihovog pornografskog ili drugogatraktivnog sadržaja. Virusi i crvi su programi koji kompjuterskim jezikom kažu: "umnoži me".I jedni i drugi mogu da rade stvari kojima obelodanjuju prisustvo tako da zadovolje sujetusvojih autora. Ti propratni efekti mogu biti "duhoviti" ( kao što je, na primer, virus koji navodiMacintoshev ugradjeni zvučnik da izgovara reči "ne paniči" - očigledno sa suprotnim efektom);maliciozni (kao mnogi IBM virusi koji obrišu hard disk pošto se na ekranu pojavi cerekajućaobjava nadolazeće katastrofe); politički (kao virusi Španski telekom ili Peking koji protestujuzbog cena telefonskih impulsa ili zbog masakra studenata); ili jednostavno nenamerni (kadaprogramer nije bio sposoban da napravi odgovarajuće sistemske pozive). Poznati Internet Crv,koji je 2. novembra 1988. godine paralisao dobar deo kompjuterskih resursa SjedinjenihAmeričkih Država i koji nije bio smatran (tako) malicioznim, izmakao je kontroli i za 24 časase eksponencijalnim rastom umnožio do te mere da je zagušio oko 6000 kompjuterskihmemorija."Memi se sada šire po svetu brzinom svetlosti i umnožavaju takvom brzinom u poredjenju skojom mušice i ćelije kvasca deluju tromo. Promiskuitetno skaču od nosioca do nosioca i odmedia do media dokazujući da ih je praktično nemoguće staviti u karantin". (Dennett, 1990)Virusi nisu ograničeni na elektronske medije kao što su diskovi i programski kod. Na putu odjednog kompjutera do drugog virus može da prodje kroz štamparsku boju, svetlosne zrake uljudskom sočivu, optičke nervne impulse i kontrakcije mišića prstiju. Jedan kompjuterskičasopis koji je objavio tekst programa nekog virusa da bi zadovoljio znatiželju svojih čitalaca,doživeo je opštu osudu. Ideja virusa je toliko privlačna odredjenoj vrsti infantilnog mentaliteta(nimalo slučajno, ovo se odnosi prvenstveno na muški rod) da se objavljivanje bilo kakaveinformacije o pravljenju virusa s pravom doživljava kao neodgovoran čin.Ja neću objaviti kod virusa. Ali postoje odredjeni trikovi u dizajnu virusa koji su dovoljnopoznati, pa čak i očigledni, da neće biti strašno ako ih pomenem, što moram učiniti da bihrazvio svoju tezu. Svi oni proizlaze iz potrebe virusa da izbegnu otkrivanje dok se šire.Virus koji se u jednom kompjuteru suviše naglo klonira biće brzo otkriven zato što će simptomizagušenja postati suviše očigledni. Zbog toga mnogi virusni programi, pre nego što inficirajusistem, proveravaju da li se već nalaze na tom sistemu. Uzgred, to otvara mogućnost zaodbranu od virusa koja podseća na imunizaciju. Pre nego što je postojao konkretan programprotiv virusa, na infekciju svog hard diska odgovorio sam nekom vrstom grube 'vakcinacije'.Umesto da obrišem virus koji sam otkrio, onesposobio sam njegove kodirane instrukcije iostavio nedirnutu 'školjku' sa karakterističnim 'potpisom'. Teoretski, naredni članovi iste vrstevirusa koji bi stizali u moj sistem trebalo je da prepoznaju potpis svoje vrste i odustanu odpokušaja da ponovo inficiraju. Ne znam da li je ta imunizacija stvarno funkcionisala, ali u tovreme se svakako isplatilo izvaditi 'utrobu' virusa i ostaviti školjku umesto da se jednostavnoeliminiše. U današnje vreme je bolje da se problem prepusti nekom od profesionalno napisanihantivirusnih programa.
 
Virus koji je suviše agresivan biće za kratko vreme otkriven i sprečen. Virus koji odmah i nakatastrofalan način sabotira svaki kompjuter u kojem se zatekne, neće se naći u mnogimkompjuterima. On će možda imati interesantan efekt na jednom kompjuteru — obrisaće nečijudoktorsku disertaciju ili će uraditi nešto podjednako urnebesno — ali se neće raširiti poputepidemije.Neki virusi su pravljeni tako da je njihov efekt dovoljno slab i zato težak za otkrivanje, ali je, ipored toga, veoma destruktivan. Postoji jedna vrsta virusa koja, umesto da briše cele sektorediska, napada samo tabele za unakrsno izračunavanje i nasumce menja (obično finansijske)vrednosti u redovima i stupcima. Drugi virusi izbegavaju da budu otkriveni tako što seaktiviraju probabilistički, na primer brišu samo jedan od 16 hard diskova koje inficiraju. Nekivirusi koriste princip 'tempirane bombe'. Većina modernih kompjutera 'zna' koji je datum, takoda se ovi virusi određenog dana, recimo na petak trinaesti ili prvog aprila, aktiviraju po celomsvetu. Sa parazitske tačke gledišta nije bitno koliko je katastrofičan eventualni napad sve dokvirus ima dovoljno mogućnosti da se raširi (može se napraviti uznemirujuća analogija saMedawar-Williams teorijom starenja: mi smo žrtve smrtonosnih i nesmrtonosnih gena kojisazrevaju tek pošto smo imali dovoljno vremena za reprodukciju). [Williams, 1957] Da bi seodbranile, neke kompanije idu tako daleko da iz svoje kompjuterske flote izdvoje jedankompjuter čiji interni kalendar, poput nekog rudarskog kanarinca, ide sedam dana unapredtako da virusne tempirane bombe mogu rano da se otkriju.Kao što se moglo očekivati, epidemija kompjuterskih virusa je započela trku u naoružanju.Antivirusni programi se izuzetno dobro prodaju. Ti programi — Interferon, Vaccine,Gatekeeper i drugi — upotrebljavaju čitav arsenal trikova. Neki su napisani za konkretne,poznate viruse. Drugi sprečavaju bilo kakav pokušaj petljanja sa osetljivim sistemskimsektorima memorije i upozoravaju korisnika. Teoretski, princip virusa bi mogao da se koristi unemaliciozne, čak korisne svrhe. Thimbleby [1991] je napravio kovanicu 'liveware' za svoju,već primenjenu, upotrebu principa infekcije za ažuriranje većeg broja kopija baza podataka.Svaki put kada se disketa na kojoj se nalazi ta baza podataka prikijuči na kompjuter, ona'gleda' da li već postoji kopija na lokalnom hard disku. Ako postoji, svaka od kopija se ažurirau odnosu na onu drugu. Tako, uz malo sreće, uopšte nije važno koji član kruga unese, naprimer, novu bibliografsku referencu na svoju ličnu disketu. Njegova tek unesena informacijaće odmah inficirati diskove njegovih kolega (zbog toga što oni promiskuitetno stavljaju svojediskete jedni drugima u kompjutere) i raširiće se kao epidemija po čitavom krugu.Thimblebyjev liveware nije sasvim poput virusa. On ne bi mogao da se raširi po bilo komkompjuteru i da tamo napravi štetu, već širi podatke samo u već postojećim kopijama svojebaze podataka; nećete biti inficirani livewareom osim ako se svesno na to ne odlučite.Uzgred, Thimbleby, koji je veoma zabrinut zbog pretnje virusa, naglašava da se izvestanstepen zaštite može postići upotrebom kompjuterskih sistema koje drugi ne koriste.Uobičajeno opravdanje za kupovinu široko rasprostranjenog tipa kompjutera jeste,jednostavno, to što je on brojno dominantan. Skoro svaki poznavalac će se složiti da je, što setiče kvaliteta, a posebno lakoće rukovanja, rivalski sistem, koji je u manjini, superioran. Bezobzira na to, veruje se da je raširenost dobra sama po sebi i dovoljna da nadoknadi kvalitet.Kupi isti (pa makar bio slabiji) kompjuter kao tvoje kolege, obično se tvrdi, i imaćeš koristi odrazmene softvera i velike cirkulacije programa. Ironija, međutim, leži u tome što dolaskomvirusne kuge nećeš dobiti samo 'korist' . Ne samo što moramo biti obazrivi kada uzimamo diskod kolege, već bi trebalo da budemo svesni da, ako postanemo deo velike zajednice korisnikajedne vrste kompjutera, isto tako ulazimo u veliku zajednicu virusa, koja je, kako seispostavlja, čak nesrazmerno veća.Kada je reč o mogućim upotrebama virusa u pozitivne svrhe, postoje predlozi da se iskoriteprincipi 'kradljivac postao čuvar' i 'klin se klinom izbija' . Jednostavan način bi bio da se nekiod postojećih antivirus programa unese, kao neka vrsta bojeve glave, u bezopasni samo-replikujući virus. Gledano iz perspektive opšteg dobra, epidemija antivirus softvera može bitiposebno korisna jer će isti oni kompjuteri koji su najviše izloženi malicioznim virusima — oničiji su vlasnici promiskuitetni u razmeni piratskih programa — biti najviše izloženi infekcijilekovitog antivirusa. Agresivniji anti-virus bi mogao — kao kod imunološkog sistema — da 'uči'ili da 'razvija' uvećanu sposobnost da napada sve viruse na koje naiđe.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->