.

"'/' ,~..:
c .-

.\!'-'////
.... /

. ':J_ I'j?' .

r..· ···...···..···· · · · · · · · :
I

--

-,
j

I~
J
!
I,.

i 'PASMINA
:

SlAVOSERBS'KA
•
PO

l
!

,i

Ii
:

I
i.

HERVATSKOJ
on

I
i

~,

'.'"

I
~ 1
\

I,

.
.A..

S~AE~O~,

I
!

Careat successibus, opto, Quisquis ab eventu facta notanda putat.

j
'1

DtM.

!
!

•
ZAGREB

Il

Tisak Lav. Hartmana

1876

i. drufbe

"., ,

t, I, I
i i

i :

/j ,
;

T'

_/.

'

.'

...

STA~GEv\v
-::::::-

\\ PA~MINA ~lAVO~ERB~KA
PO

HERVATSKOJ

1/

OD

Careat successibus, opto, Quisquis ab eventu facta notanda putat.

OWl.

ZAGREB
Tisak Lav. Hartmana i druZbe

18}6

__

Na stiooo
Proletos kaiivalo mi prijateljah kako Be Slavoserbi Turske, nesnajuci i nemoguei veeje zlo uciniti, bune, kako izmiAljavaju boje i dobitja, kako u prigodi pale i rafaju, kako krivnju i barbarstvo bacaju na muhamedovce i na drnge, kako ih je, i verstnih za tucnju, na desetke tisueah amo uteklo. Ja im odgovorih: u slavoserbskoj pasmini zapadne cerkve tivete, dalde mo!ete ju poznati, ssmo ova pasmins u Rusii, u Turskoj, i u Austrii sIde se s onimi obestnimi ustalei, i sreeu im zeli j ostala Europa, koja im pokaZuje priklonosti, iIi je u neznanju iIi je kupljena: Slavoserbi Turske zametjuc smutnje pa besed drugimna vrat,. od nekada racrue kako danas rade. Za utverditi ove moje reci pokaZem nekoje bileske iz proslosti, ~jateljah oci~ tova da bi bilo vredno one opazke slotiti. Ja opuih da Be ove pojedinkoeti bez veza sustavne povesti nebi Mogle ni izdaleka iznaAati kako bi Be imaBale u skladu. Dni

...

'

tv
ostadose kod svoje. Nemogav zelju ih odbiti, dadem se na posao. Za radnje opazih teskocu u tome, da u kratku spisu treba mnogo kazati. Ali znadue da nepisem po'_ vestni sustav, nego pojedine podatke kroz vekove povesti, bez obzira na njihov sklad s drugimi osebami i dogadjaji, zadovoljih se, kad nemogu kazati celu istinu, da hotice nekasem "ni malo neistine. U tome duhu, i dersec se naeela da u stvarih povesti. neima nista nedvojbena osim ueinah, time da je glavno derzanstvo pisca: dokazati ueine 0 kojih govori, a razsudjivanje i umovanje da prosto stoji drugim kako i njemu, u tome duhu i po tom naeelu nastojah da moje podatke oslonim na ugled sto je moguee viBji, na spise za koje zub pristranosti nemoze zapeti. Zato je pozivanjah premnogo, prem ih rabih samo u nepoznaniih stvarih. Uz povestnike predobra glasa, evo tih spisah: povlastnice Bto su beguncem te pasmine izdane u ovih zemljah, zakonik Hervatske i Ungarie, sluzbene naredbe, izdane 0 pasmini na municipia Hervatske i Ungarie. Povlastnice kojimi se sluZim, tiskane su na celu arku pod naslovom: "Privilegia per divos imperatores Leopoldum, Josephum, Carolum VI. gloriosissimae reminiscentiae, nec non modernam regnantem majestatem Mariam Theresiam inclytae nationi lliyrico-Rascianae, per sequentes deputatos et' plenipotentiarios - - impetrata medio I. excelsae cancellariae aulico -Intimae clementissime concessa et confirmata die 24. aprilis 1743." 25 stranah;

v
II. escelsae cancellariae. aulico-hungaricae _. die 18. Maji 1743." 26 stranah; III. Sacratissimae eaesareae regiaeque majestatis gloriosissimae reminiscentiae gnantis majestatis tiquo inclytae nationi Caroli VI. nee non modernae reuniversorum -I

Mariae Theresiae, lllyricae

ab an-

clementer

impertitorum per excelsam

privilegiorum diploma protectionale, cancellariam Bernardu aulae-bellicam Ova su pisma overovljena Koneseku, odpravniku dvorsko-ungarske. overovljenu Rittersteinu, Povlastnicu

emanatum"

18 stranah. kancelarie

na 21. kolovoza 1743. po i perovodji Karla VI. od 18. svibnja imam u prepisu kancelarie. Osim

1735. - nesadersanu medju onimi pismi 6. lipnja 1735. odpravniku II

0

po Franji Josipu Herzebonod 5. Iistopada 1630. nenasamo

dvorsko-bojne

na ustanovu Ferdinanda merih se na staria pisma bez-da im saderiaj godine i elanke, _ godine. Na Szalaya, varskom kongresu,

kojih govore Caplovic i Szalay dok nebiase brojevah,

kasu, Iz zakonika napominjem U naredbah,

bilezim dane, mesece i godine; kao izvor,

odkako su brojevi, nje i zanaSam se samo u temes-

koj mi· neposredno nije poznan .

.Ueenu je svetu poznano da ime Serb iIi Serv starinom, ime Slav u srednjem veku biase kod svih narodah obeenito za sumja;

da su se tomu imenu, tudju,

i da ono na ove narode pokrsjinah,

Hervati i nespada

Poljaci vazda ugibali; dolazi i po hervatskih

viSe nego n, p. na Engleze. Ali jer to ime, u obih oblicih ja sam oba oblika spojio, 8tO znanost nemose nego potverditi i nastaviti.

--

VI
Doveriiv seei, sada n.-XI., ueini mi se da preznamenita. stvar vere, i duh rimstine, i duh geretine, kojim ona odbija, nije dosta. razjasnjena. Za doskoeiti, koliko se 0010, mora.doh posegnuti do korena, i nacertati sec sada I

I
1. Cicero biase pervi koj Rimljanom objavi gerCko razumnictvo. U tom raaumnietvu, ka.k.oi u svemu bitju Gerkah gospoduje udes, sudbina-Ii kao najvisje i nedvojbeno nseelo. A udes je: svih stvsrih naravsko poredanje, po kojemu jedna stvar za drugimi od veka do veka sledi,· ter ta veriga sama sebe koterljajuea, nemose se promeniti ni ukloniti. Uz ovo naeelo neima slobode, ni zasluge, ni odgovomosti, ni kreposti, ni sloee, ni istine, ni neistine, ni dobra, ni zla. Po tomu se Gerk vazda vladao. Pod udesem su i bogovi: Zeus nezna nego iztraZiva sto je udes odredio Patroklu, Zeus jadikuje sto nemose Sarpedona od smerti obraniti, osim ako ga iz boja ukloni, Zeus se tuZi sto je i sam pod udesem, To stra.§nonaeelo biase Rimljanom sablazan, i Cicero za razjasniti ga, moradiase knjigu na.eerckati i napokon priznati da se ni Krisip nije mogao iz zamke izpetljati. I Nekoji novii pisci, nenaumvsi se ono sto jest, iIi zaneseni zeljom, p~ ono cesa nije, i ka!u da Gerci, u stvari vere, imsdose sve iIi skoro sve isvomo." Istina je, da Gerci, i8a.vSipo Egiptu, po Iztoku i druguda, pobiraSe bogove i vere, ter ih kerstise i kitiSe na svoju. Njihova su ssmo imena i kitenja. Ali, jer su one stvari kod svojih poeetnikah propale, .iIi su do sada neposnane, mose se pomisIiti da su potekle od Gerkah, koji su ih makar u primesi saCuvali. U istinu, rum vecma napreduje nepristrano iztraZivanje i poznanje prosvetlenja i vere

•
8 Egiptja.na.h i Asiracah, tim veOma dolazi na videlo da prosvetlenje i vera Gerkeh nebiahu van spirine onih
narodah."

Gerci primase i der~aAebogove, vere, i njih obrede

slepo, Isti Plato ka~e da bi samo ludjak mogao hteti u

tih stvarih iSto menjati.· Vera i nje stvari biahu Gerkom nad-a sve otajstva. Gerci smatraju bogove za takmace, navidnike, neprijatelje, zasednike ljudih, i gde je zlo iIi sramota, tu je gercki bog. K.a!u da Prometeo biaAe pojam. egipatski. Veliki duh Eskilov pravedno, uzviSeno besni na Zeusa j ali sva lepota postaje detinjenjem, ludoriom, dok se izpovedi da udes paei, Naeelnik gercke deriave biase glava vere i obredah, najviSji svetjenik, ostali svetjenici drugda biahu iz stanovite obitelji, kao one Likomedah u Ateni, za svetkovine Cerere i drugih velikih bOIDCSh.Od stanovita dela slusbe boZje, osim nepodueenih u veri, biahu terani takojer "necisti." Jer nebiase odkazano tko je "ne~jst", takov bia8e svatko i nebiase nitko, ter svetjeniri, ako htedose, teraAe po svojoj samovolji. Pak itako, za volju tih kukavnih i sramotnih bogovah, za volju te vere i nje obredah, za voIju umiSljotinah i sanjariah, koje Gerk niti je razumio, ni st~vati razlog imao, ni u prilici stovao ~ iz osobite protimbe koja bijde u njegovoj naravi, Gerk drugda beeniase kako nitko drngi. On obsudi na smert osam vodjah, nasoenih sest i pogubi, za-jer od oluje nemogose poslie boja mertvace pokopati j on iz rata pozva -Alcibiada na sud, jer ga obuzroeilo, da je s drugimi oskvemuo slike Merkurove. Te slike biahu kamenCine 'na uglih ulicah i na vraclh kueah, kamenCine koje psi i druga ~ivotinja mogase bez straha skropiti i mazati. Alcibiad,-;-snsduc da je kod Gerkah, u stvari vere, isto biti-~en i biti obsudjen, moradiase beiat u tudjieu."

Kaminjani udarise na Rim. Romul ih nadvlada, kralja kojemu na kapitoliu hram sagradi. Romul vojuje proti Sabincem. Vojska mu se prepade i uzmaknu. On moli Jupitra nek.a ju ustavi, i zavetuje mu se. Vojska se ustavi, Romul nadvlada . i sagradi hram Jupitru Statoru," Rimljanke, nadahnjene Venerom, dadose svoje lase za uza strojevah u obrani prMi Galom, ill, kako drugi pripovedase, u bolesti moradose lase si o~i8ati, pak im na zavet sto ga Veneri uciniSe, naberzo narastose. Zato biase u Rimu hram eelavoj Veneri (Venus calva). Eto, bogovi Rimljanah biahu narodni, Rimljanin ih stovao kao svoje dobrocinitelje. Kasnie, obosavanje carah, biase kriva uporaba ovog istog naeela, - Kad bi Rimljani vojevali, oni bi zaklinjali bogove neprijatelja, neka ga ostave i neka idu u Rim. Kamilo zaklinje: "Ti Juno koja si u Veju, sledi nas u naA grad, gde eemo ti dostojan hram sagraditi." 7 Dakle Rimljanin, ne bog iIi tke drugi, sudi .i odlueuje kakov hram dolikujekojemu bogu. Sam Rimljanin, bez icije~ pitanja iIi potverdjenja, proglasuje utemeljitelja svoje domovine bogom, svoju domovinu bosioom. Jer Rimljani osvojise sve poznane zemlje, bogovi ovih zemaljah sterpase se u Rim. Nema se sto je slavnije :derzati da su ovi bogovi Rimljane priljubill, ill da su ih Rimljani sa svojimi bogovi nadvladali. Na svaki naein imaju se dvostruki bogovi Rimljanah: domaci i podomaceni, Hram, kip, stativa, nebiase bolvan, ill bog, ill prilika boga, nego list povesti, nego spomenik velicanstvena zivota .rimskoga. Nebiase moguee da Rimljanin, ~tujuc svoje bogove, neatuje sama sebe, i uzvratno. Svetjenici biahu najviSji dostojanstvenici Rimljanina, u njihove posle nije se mesao konsul ni drugi nitko, nego je slusao i izversivao njihove odredbe.Konsulom si mogao izabran biti bez
im ubi, pak plen prikaza Jupitru Feretriu,

10
izvanrednih tvojili zaslugah, po naverienoj 48.,8vetjenikom slusbu obavljejueim, samo po doverienoj 50. godini starosti. Vlastito ognjiBte biaae Rimljaninu hrsm, u .kojemu on stova duhe svojili stariih, bogove plemena. A javna slusba bo!ja bide prava narodna svetkovina, Od stanovita dela ove slusbe, iz mama, tera svetjenik i .nepoducene u veri i "krivce." Evo nekojih tili .krivacah" : brat nesdusan, Majka tverda svojoj detci, detca koja izgledaju smert otca si, detca koja svojoj msjki !ivot prikratjuju, svekerva koja resi na svoju nevestu, - - - i tkogod zlim putem stiee imatak." Rimljanin predade veri sve one zloee i grehe, koji nemoradose pred sudea doei, Ako te se dersi koj taj greh, biti ce.s javno, bieem izteran .iz mama, pa koja sramota ; nedojdes-liu hram, jos gorje po te, jer ee se verovati da si u grehu i da nesmiSdoei. Na javnu mnenju, na stovanju dedavljanah, stajaeast i obstanak Rimljanina. Vera sa krepostju biaBekod Rimljanina tako svezana, da ih jedna bez druge nemogase !iveti ni propasti. Prisega 't!iaAe· Gerku sala9, i sto je uvek radio,· te je za nauk i UpiSRO: "treba varati deteu igrackami, neprijatelje prisegami." 10 Od gerekoga bezverja· d~laze prokazi prisege, zasijana !eleza, kipuce vode, itd. - Rimljaninu prisega biase najveeja svetinja, i da joj se neizmakne muzko ni !ensko, nad njom bdiase Dius Fidius i Fides, dva bosanstva Gerkom nepoznana. Bruto prisili Rimljane prisegnuti, da oni u svojoj domovini nece terpiti kralje ni kraljestvo. Scipio cuje, da ustrasenih Kanjanah smera odiei iz Talie; on ili, maCemu ruci, nagna prisegnuti da neee domovinu ostaviti. Rimljanin ~ RimIjanina, na dan suda, sin tusenikov primora tu!itelja prisegnuti da ce tuzbu opozvati. II love prisege, silom otete, sveto obdedavaju Rimljani koji ili rotise, Hanibal salje deset rimskih zarobah javiti senatu cia on !eli zarobe

...

,. 11

izmeniti. Oni prisegnuse da ee se povratiti u su~anjstvo, ako nebude izmene. Senat nepristaje na izmenu. Osam !!arobah povrati se, dva koji prisegu tumaciAe ter se nepovratiAe, budu tako prezirana i mersena, da nemogav tiveti, moradose si sami smert zadati. 12 Zenske Gerkom neslu~e .ni u sverhu u koju je narava dala spole ; stanje njihovih ~enskih biaAete!je negoli je danas kod Muhamedovacah; devojke mollie Dianu da im muse udeli; kod istih Spartanacah, kojih se gerctina najmanje deriala, imaju se pedepse 'za one, koji se nesene ill se kasno zene, dokaz da i oni rado biahu samoglsvei : Gerci rado imadiahu deteu samo u drugih: za deteu, kod njih, nebiase posebnih bogovah; siromah otac days: dete poglavarstvu, koje ga odhrani sebi za sutnja. - Kod Rimljanah, brak bide pervo i najsladje derianstvo;. ~enitba biase dopustena posle 14., a udaja i prie 12. godine, nu samo po doverienoj 12. godini ~enska dobiva Cast i prava majke obitelji; detca biahu 080biti dar bo!ji; nad njom bdiase oko dvadeset posebnih bogovah; neimati od serdca porod, bide najveeja nesreca, pak, za da se na otCinskom ognji~tu nezatare Movanje duhovah obitelji i plemena, Rimljanin izumi posinivanje; 13 ~ene se baviahu s deteom i s kuenim gospodarstvom, isti dostojanstvenici ustupljivaAe .im korak: nigde ~ene ne biahu i nisu Atovane kako negda kod Rimljanah, ter ono Atovanje nebiase nego iskerna zahvalnost, Rimljanke bo dadose Rimljane. Gerk se davao na tergovanje, na piskaranje, na CaverIjanje, na domiAljanje, na struganje kamenja, na svirale: na svaAto, samo ne na obradjivanje zemlje ni na drugi posao, dostojan Covekarodjena za Mogod. boljega Rimljani biahu, medju tivivAimi i tivucimi narodi, sami koji se deria8e obradjivanja zemlje. Kod Gerkah i drugde, u

12
'tomu pogledu, biahu i jesu preredke iznimke: tkogod mogase i mose, ugibIje se onomu poslu. Za RomuIa.dobi svaki rimski dedavIjanin samo po dva jugera (jugerum 25, 20 arah) zemlje: oko god. Rima 246. budu jos dva, oko god. Rima 362. JOB tri jugera pridana. To biase i niiva, i senokosa i paBnjak, itd. Da s poeetka nebiase osobite plodnosti, vidi se odtuda, sto kasnie, .ka, zemlja biase tako uredjena da zerno POVl'aCa osam .zernah, samo su se dve petine zemlje podsijavale, a tri su petine stajale za pasu i za kermu. Sto se zna JOB konsul Fabricij (god. Rima 474.) sam glavom obradjiva svojih sedam jugerah. a konsul Kurij (god. Rima 462.) ne samo sam. obradjiva, nego i govoraBe da je pogibelan dersavljaain, kojemu nije dosta sedam jugerah zemlje. "Censori pasise da-li je zemlja dobro obradjena, i da-li je cisto blago, osobito konji, ter nemarnike pedepsavahu ukorom, sto biase prevelika sramota i zato pedepsa; seIjani biahu nad-a sve stovani, gradjani prezirani, ter odonuda biti amo pribrojen, smatralo se za obruZenje; najveeja pohvala biase reei: dobar je tezak j od seIjanah se radjahu i najjacji muzi i najhrabrii vojnici; .seIjanah je dobitak najsdusnii i najstalnii i najmanje navidjen, ter seljani nemogu na zloee ni misliti." Dok se zemIja tako obradjivala, ona radja u izobilju, i eesto biase modius zita (8,63 litra) po 1 as (5-8 centimah). "Zemlja bo je veselo radjaIa, jer se radovala oveneanu lemesu i slavodobitnu oraeu. 14 2. Nisto nemoze biti netemeljitie od mnenja koje hoee da je bogatstvo Rimljane pokvarilo i upropastilo. Oni uvek biahu prebogati, bogatii nego-li za pokvarenosti i propadanja. Bez dvojbe oni su i prie imali n.p. golubovah koji su bili vredni koliko i kasnie. Kad se dakle par golubieah, za Kolumele i Tacita, prodavao do na 360 nasih forintah: oeito je da starinski Rimljani nisu
I

18
kako novii za. temalenkosti mnogo marili, 'i za.to da je 'Fabricij, ako je hteo, za. koj noV-memogao dobitina desetke golubovah. Rimljani su pokvareni i propali jer su namesto ostati ucitelji, pustali se biti ueenici, jer su se . odrekli, pravo govoree svoje eudi, svoieg znaCaja, svojih obicejah : jer su puStali da ih se uhvati tudjinstvo,
geretina.

Dok se Rimljani pcznadose s Gerei Talie, eto u Rim ne samo bolestih na telu, nego i mnogostruke vere, . i mnogo kojesta tudjega, eto novih obredah kod sluzbe bozje, eto gatanjah : eto praznoverja, Edilom bude zapovedjeno, neka paze da se nestuju bogovi nego rimski, ni po obredih do rimskih.J" Marcel donese iz Sirakuze ures grada: slike, itd. Tada poeese Rimljani diviti se gerekoj umitji. 16 Do Casa tudja vera obuze Rim, rekao bi da bogovi ili ljudi postadose drugi. Senat zapovedi pretoru, neka puk oslobodi od tih verah. 17 S verom sporede i druga zla. Osvojenjem Gereke napreduju sloee : zenske . razuzdane, muskarcem neee se braka. Metel numidski, nagovarajue Rimljane. neka se zene, reee : "da bismo mogli biti bez zene, svatko bi bi~ bez te neprilike: ali kad je narava odredila, da se sa zenami nemose dosta pogodno, a bez njih nikako Ziveti: treba gledati radje za vecnji obstanak, nego za kratku nasladu".18 Nebiase govor 0 zenah nego 0 zenitbi, a biase dokazano da se bez zenitbe jos najsrecnie ZiviaSe. Kroz kakov poldrug vek bude u vetar naeinjeno desetak zakonah proti razuzdanosti, t. j. razkosi, 19 dokaz da narodu koj serne u. propast, nikakov zakon nemose pomoci, . . Oaverljanje i zaplitjanje nemogase izostati. Oko god. Rima 592. pretor pita senat 0 filosofih i govornicih. Senat odgovara: neka pretor pazi i nastoji kako pita njegovo' postenje, da onih ljudih nebnde u 'Rimu. Naskoro

14

odrec(jujuglavom censori: "javljeno nam je da ima Ijudih, koji uvedose novu verstu nauka (disciplina), nadevsi si ime latinskih govomikah, ida. tamo mladost geme i cele dane gubi vreme. NaSi starii odredi8e i nauke i ueioniee svojoj detci. Ta novotarla proti obieaju i eudi otacah nasih, niti nam se I;ibi, niti je u redu. Ovu osudu javljamo onim uciteljem i onim ueenikom, Po malo, pokaza se i ova uCionica koristnom i postenom, i mnogi joj se dadose poradi obrane i slave. Cicero, do preture, deda govore gereki, Sam, Cicero izpoveda. da su za njegova detinstva poeeli uciti latinsko govorniCtvo, i da ga on nije slusao, sadersan ugledom preueenih musevah, koji. soenise da se gerckimi vezbanji um bolje hrani.U20 Neima sablazni nad onu, da se Rimljanin nakon sedam vekovah slobode i slave. kon sto zemlju svlada, dao na ueenje govomietva, Cicero kaza, njegovi slusatelji priznadose, da se gercke knjige stiju nemalo posvih narodih, a da su latinske stegnute na uzke granice. ~I To bisse u ono vreme kad-no Rimljanin biase gospodarom poznanih narodah. Ali uz Cicerona i Ciceronoviee nemogsse drugaeie biti. Latinski jezik, latinske knjige izgubiSe cenu, ueitelje i ueenike tako, da Cicero nezna tko bi mu latinskih knjigah bez pogreske samo prepisao, ~~ Kroz gereke knjige' poznadose Rimljani vern i bogove Gerkah. Koja razlika medju timi bitji i stvarmi, pa medju onimiRimljanah. Gercki Olimp biase ognjiSte spletakah i sloeah. Pak itako, gereki bogovi, opake ljude samo u sloeah nadkrilivsi, budu pomesani s rimskimi bogovi, budu s njimi poistovetjeni, budu im predpostavljeni. RJm1jani nemogose nakazne bogove stovati kako nekad svoje: narodna rimska vera bude oskvernjena i na smert ranjena. Geretina nepodnosi slobodu nego iIi razuzdanost iIi suzanjstvo. Rimljani izcerpiv u onu, u ovom utonuse, GerCko

15
• cerckanje 0 Carobiah, 0 prorokovanju, 0 razlienu pramoverju, 0 nadmudrivanju, 0 metafiziCkoj povesti Gerkab, smnti, ponizi, ustrasi, omehkoputi Rimlja.neoKakovu jakost imadose ubojice Oesara, kad nj ih herpa navali na goloruka starea koj se ni okom. nebrani, pak mu u toIikih ranah samo nekolike amertne zadadoie?! Oktavijan, kako i ostali za njim, po geroku, posvoji naslov i vlatlt velikoga pontifeksa, ter preko 2000 onih gnjusnih knjigah dade weC.i j on se bavio gerckimi nauci kako i latinskimi. 'liberij pliva u gerctini, klanjajue se udesu. Kaligula, malo mari za znanje, premnogo Z8t. ~yerljanje, i peva i plese, Klaudij i cerCka gereki 28 knjigah nerimske povesti. Nero, dersa govore i gercki, nanCiv se i glasbu 13. Tako sledi i umire jedan herdjavii od drugoga, bez-da se Rimljani oslobode : nije Cesar ni drugi satrao slobodu, nego Rimljanin biase dozrijao za suZanjstvo, initko nemogase ga osloboditi. Jedni opisase care, drugi dersavu j Juvenal opisa : Zivot Rimljanah. Iz njega vadimo: 11 dusu i u buduci Zivot veruju samo detca koja se bez place (od svojih majkah) kupaju. Sto en u Rimu? Lagati neumim; herdjavu knjigu hvaliti nemogu j teeaj zvezdah neznam j smert otca obreci neeu i nemogu j u creva zabah nikad nezavirih. Neterpim gerCki grad (Rim) prem je u njem malo smetja akajskoga. Vee davno sirski Oront uteee u Tiber i donese svoj narodni jezik, obieaje, Zveglju, strunje na hero i bubanj. Knjisevnik, govornik, mernik, slikar, mazalac borioosh., prorok, plesalac po usn, leenik, Carobnik: gladan Gercie zna sve, i ako hoees, ide i na nebo. Nijednomu Riinljaninu nije mesta gde kraljuje nekoj Protogen, ili Difil, iIi Erimant. Neka dojde svedociti mus najsvetii, pervo je pitanje 0 stibri koju plaea, zadnje 0 znaeaju j koliko tovi suZanjah, koliko ima zemlje, iz koliko i iz

16
ko1ikih zdelah jide: koliko tko imade novca, toliko mn se veruje. Prisegni na bogove Samotraeeuah i nas, veruje se da siromah zametava strele i bogove i da bogovi to opraAtaju. NajviSe zeleza ode na verige i strah je da bude nesta.ti lemessh. Nijedna zenska neveruje se Iepom, osim ako je postala Gerkinjicom. Koj misli da jesu bogovi, itako krivo prisise i misli si: neka mi bog usme vid, samo da slep imam novce (primljene u cuvanje) koje da neimam evo prisisem. Nitko nepita odkud imaS, nego treba imati: to dokaZuju sta.rice deekom proseeim novcic, to se uee devojeice prie nego alfabet. H Uz takov narod, carl nemogahu biti drugaeii nego-li sbilja biahu. Zemlja se sterpa -u neizmerna imanja: za Nerona sest ljudih imadiaSe polovicu rimske Afrike. Gerci postadose ljubimci earah, Narcis i Palas dobise imanja na stotine miljah, nebiase dugo Gerci postajase i konsuli, Obradjivanje zemljebude povereno suZnjem. Zemlja slabo radja, i to proti volji, na mi se eudimo sto nije od suzanjah letine koja bide od vojvodah Kako sve sto rsde sdvojenici, tako je najgorje da sumji obradjivaju zemlju." Dok svaki Rimljanin imadiase po komad zemlje, dok se avi zeniSe i za detcom ceznuSe, dotle biase viSe hrane nego naroda, a dok se pokaza sustav, sto ga preporueuje Malthus tel' ga njegovi ueenici presimaju, odmah propade i narod, i hrana i plodnost zemlje, i sloboda, Dakle imaju se dvostruki Rimljani: eisti i gereki, 3. Tacit zabileZi da su se kerstjani kroz slode samrazili, da ih je prisnalo da su oni Rim sapalili, da je drugih kerstjanah mersnja proti Rimljanom dokazana (pod izrekom genus 'humanum Rimljani rasumevase samo rimski narod), i da je kerstjanstvo pogibelno praznoverje (exitiabilis superstitio). U Ti glasi bili bi preznameniti i iz ustah, a kamo iz pera Tacita. ' -

17

Za razumeti Tacita gIavno je znati, cia on biase Rimljsnin, i cia Rimljanin biaie najnespretnii za metafiziku, ili za sanjanje na javi. Da se ne bi svet- i danae cudio ostankom rimskih eestah, uasipah, zidovah, itd. rasuman Covek nebi moga<?veroviti ni Cesaro ni Dionu Oaseiu, kada piau 0 radnjah rimskih vojnikah. Tako radiahu voj. nioi, vee izrodjeni, po svoj Europi; a kako radiaAe Rimljanin za boljih vremenah, za -se, u svojoj domovini: ra4nja bia8e pravi Zivalj Rimljanina. Kad bi bila istina, kako nekoji scenise i scene, cia medju vlastelini i pu eani Rima biase protimbe, neprijateljstva poradi jsvna prava, pueani postav eensori, konsuli, diktatori, bili bi sasvim lahko vlasteline zaterli ili saterli, a to nikada nijedan nije ni pokusao. Rimljanin dade javno pravo i tudjincem zasluZnim: .Kurii, Komukanii, Marii, Pompei, Porcii, Tulii, i -premnogi drugi biahu municipalci, t. j. starinom Nerimljani. Glavno naeelo Rimljanina biase, da 8vaku javnu sluzbu obnasa muZ za nju nsjveratnli. Kada se 6ita da stanovitu sluzbu do tada nemogahu pueani obllaSati, tu se razumi cia oni nisu imali verstnih muZeyah, kako-no ih neimadose vlastelini, kad-no oba konsula ill diktator itd. biahu pueani. Osebna za,sluga biase Rimljmu sve, a 0 njoj sudiaae narod : svaka vlast, svaka oblast dolasiase od sarna Rimljanina, on ju uva,dja menja, dersa, ukida kad i kako 'se samu njemu htelo. Da ato, kod agitaciah govoriSe puCani i vlastelini ito ni sami neverovase, t. j. do. jedni druge zametavaju poradi staleza. Rimljani snadoae i spavajuo bolje nego njihovi novi nedorasli ueenioi, komunisti i soeialisti, do. uz razgranano pravo baatinenja 'i uz pridave zenitbe, nije moguce jednakost ili razmerje zemlje uzderzati. Uz onako bujan Zivot, samo kod Rimljanah moga8ebiti onako malo i neznatnih komeSanjah. 2

Eva red&. rimskih dedanstvah: 1. nsprama roditeIjem, 2. naprama sirotCadi koja su ti poverena, 3. llaprams. ititjenik'Om koji su ti se poverili, 4. naprama gosicml, prihodnikom, 5. naprama svojti, rodjakom. t6 Gde su derZanstva naprama sebi, naprema svojoj detei, naprams. bogovom? Po umu i dusevnosti Rimljanina, od Coven stoji hoee-li !iveti, ako hoee Ziveti, on mora izpunjivati drustvena derianstva,a ona naprama sebi zna, jer 8U mu prirodjena. Detci on je dae Zivot,ako au vredna na nju ga narava veze; nisn-li, on im nije niBta dldan. Bogovi nestoje s Covekom u osebnu odnossju, dakle tu nemose biti 'derzanstvah. Moliti bogove za pomoe stoji od volje Coveka., ako bogovi pomognu, zahvalnost je prirodjena i netreba ju nepokvarenu Covekunalagati. Uvrediti iii ne8tovati Jupitra Statora, itd. to bide uvrediti veliCa.il.stvoBaroda rimskoga. Kad - Ii velieanstvo , bastinu svakoga Rimljanina, posvojili pojedini ljudi, Rimljanin neeuti dobrocinstvo onoga Jupitra. .- Od svoje zemlje nebiase Rimljanin dussn nikomu ni8t& davati. Dok zemlja radja., slobofla i sreea trajaAe, Rimljanin verova u blago.alov bogovah, i sveto prikaZiva pervence ploda na Cast njihoV1l; kad ..li zavlada nerodica i zla pritisnuse, RimIjaniB. nesmatra se obvezanim davati. Eto, zdto JOB u Tiberin potica toliko duha rimskoga, da kaza: uvrede proti bogovom spadaju na bogove (deorum injurias ellis curae).27 Motrimo Tacita timi naceli posve obuzeta U spored ovim naeelom, uz koja .Rimljanin kojih 800 godiilith ·slobodan i srecan bide, razprostiru se nova previsoka Racela: radnja je 'poslediea greha, prokletstvo, rpedepsB; lletrebase brinuti za branu ni odetjn, kako se ~brinu tire ni bilje; svi 'lj'lldi radjaju se gremi, pokval16ni; jedni 8U ·}jUdi od boga izabrani, drugi -odbijeni: onim je dano znati otajstva kralje8tva bofljega, ovim sa

19 govori u prispodobah, za da nedoenadu i nepoprave Be, za-da slmajuc neeuju i gledajuc nevide j svaka je oblast od boga, tko se njoj protivi, protivi se bogu: treba biti pokoran i zlim gospodarom j ovde se uzveli&tva covek, onde se kaZe da je Covek Do i teglece blaZCej dva proroka prorieu 'da bude nestati istoenoga greha i da pedepss bude padati samo na osebne grehe,28 kaZe se- da je novi zakon samo upodpnnenie staroga, pak itako i onaj se osniva na iztoenu grehu. Sada, koliko je moguee, postavimo se na mesto Tacita, slmajuCega one nauke: svako ono naeelo, kao da je navIaa naCinjeno proti rimStini Ako se Covek pokvaren radja, rimski zakon i sud, kratkovidi kako biahu, nemogahu ga za sloein pedepsati druga.cie van ako ga pedepsaju i zato Sto je n. p. sepav iIi slep rodjen. Bog koj pedepsava ljude za greh,' sto ga nisu ueinili, koj bez obzira na zasluge i krivnje •osebne, jedne ljude ociabira, druge zabaciva, taj bog biase tupim Rimljanom j08 sablaznii od gerCkog udesa, ovaj '00 biaSe slepa neman koja tare' samo ono na sto nabasa. Tacita ueiti da jebog postavio n. p. Domitiana, da se Tacit ima ovomu sdusevno pokoravat, da Tacit pusti Domitianovoj volji i milosti svoju i svoje domovine east, imatak, obsta.nak, i da u buducem ~votu Tacita eeka drugi Domitian! Sto bisse neizucenim Rimljanom najeudnie, ka~valo se da svi oni nauci dolase od jednoga ter istoga boga, a Rimljani nenalaziSe tolike razlike u herpi svojih, ne ni u herpi gerekih ni drugih bogovah. Svatko govorase da one nauke pravo razumi, i kad bi doslo na tumaeenje, svatko ih uzima po svojn. Sv. Jeronim, prevoditelj sv. pisma, uputjuje prijatelja, neb u sumnji 0 valjanosti prevoda, upita kojega Zida. 29 K.ako dakle mora da biase s tumaeenjem za Tacita, kad-no kerstjani od Zidovah nebiahu posve

rustavljeni. K onim naukom pridavaAe: da je sudnji dan pn.gu; da je pred bogom saslusnie tiveti isvan braka nego n braku; da je perva sverha eoveka: eim prie izici iz narave, ona bo je prokletstvo ; tko ima detce, neb bogs moli da mm prie pOtnnl; bog se moli za kugu i za gl8.d; greh je ·biti vojnik;30 nekoji pod Babilonom objavljenja Ivanova razumevaAe Rim, ter sv. Augustin, u knjigi de civitate Dei nastoja dokazati, ds kerstjanstvo nije krivo propasti Rima. - Dakle kad bsrbari sa svih stranah navalili, kerstjani se uztesi odbijat ih. Bez dvojbe, i medju kerstjani biase ljudih krepostmi nakitjenih;' ali njihove kreposti, koje Rimljani prisnavase takovimi, nebiahu niSta nova, a post, molitve, poniznost, mueenje sama sebe itd., rimski mosdjani amatraAe ludoriami, zlot'ami, gde najboljimi, metafisiekimi krepostmi. I lidovah bog biase pod rimskom zastavom. Zidovi 0 njemu peipevedase, da je on ravno, stvorie nebo i zemlju; ali da si je Zidove odabrao; da im je ueinio mnogo dobra; nego da ih i pedepeava, jer da au mu skrivili. K tomu, pravoalavni Zidovi neprimaAe knjige kerstjanah. Rimljani na temelju nebibliekih spomenikah, podsmehivahu se bibli&om postanku Zidovah, dersec Zidove za Egiptjane, koje, kao Serblje, Egiptjani proteraAe, i heliopolski svetjenik odvede u novu domovinu, a tidovsku veIV dersee za kus egipatske, pomesane s asirskom, persianskom, (ako nisuznali da i a indianskom). S I Rimljani pustise Zidove neka se sa svojim bogom pogadjaju; nu nemerziSe ih i neprogoniBe poradi njihove vere. Ali kerstjani, bez da pokazaAe od ioga boga kakovo dobroeinstvo, koje bi Rimljani za takovo prisnavali, protezaAe njegs i tu vern i na Rimljane. T~o da je Jupiter ustavio Romulovu vojsku, da; je Jmio podlosila Vejane, da je Venus uskorila lase RimljaBkah, itd. 0 dmgih bogovih. Ali nspehi Rimljanah
ns

21
slediae njihove zavetei zaklinjanja tako, ds se moglo uzeti ove za uzroke onih. Zato' veru koja neimadiase uspeh, oni smatraae praznoveIjem. Uz gerCtinu i ono kerstjanstvo dogodi se, da i najherdjavii barbar nadvlada Rimljane. - Ako je jos Cesa trebalo za omraziti Rimlja.. nom kerstjanstvo, to biahu Germ, koji ga kao svo}~ivalj razprostiraSe. Da je posao prokletstvo, to kaza vee Hesiod, koj veli da je posao sin Ereba i noei kako i sva zla koja na ljude padaju,3'1 pak Cicero; podpun Gerk, .bez iskre rimstine, cudi se sto Gerci jednom recju oznacuju posao i bol.33 Mozda je i taj nazor 0 radnji ~rokom, da se u gerekih delih pokazuje skoro. sama uzterpljivost i masta, a ove dve u toplu podnebju gladan i dokon Gerk moradiase imati. Da je moei verom i berda premestjati, to je malenkost, jer vee Aristofan zabilesi, da tesalske vestice mogu mesec skinuti. Sv. Augustin pise, da je mnoge stvari .perve glave Ivanova evangjelja, i drugih sv, knjigah, nasao u knjigah Platonovacah. H Do triumvirata Ambrosia, Augustina i Jeronim8., neima rimskih svetih otaeah. Sve'je gereko ; nadmudrivanje, krivoverje (hereza) za krivoverjem, i svako u metafiziki, jedan proklinje Sto drugi blagoslivlje, i usvratno. Neima nedvojbena ugleda. Rimski pontifikat biase sustav i ugled kakove ni prie ni poslie svet nevidi Sacinjavahu ga starci znanjem, krepostmi, zaslugami za domovinu najodlicnii. Odprie sami pontifexi izbirahu svoje drugove i izmedju sebe velikoga pontifexa, kasnie, za sigumost, sam ih je-narod izbirao. Kod izbiranja tih musevah Rimljanin biase najostrii, najsdusnii: Korunkanij, preslavno obnasav eensorat, diktaturn, konsulat, bude tezkom mukom izabran za velikoga pontifexa. Broj clanovah, naein izbora, posli .ovoga uzvisena tela biahu odredjeni zakonom, voljom Rimljanih.

OdsIUZivii vojni~ku dum08t, preznamenitimi posli zabavIjeni, oni nemoradoie iei u rat, ni obnasati drugih duznostih deriavljanah. Osim braka, posinivanja, na nje spadaAe sve osebe i stvari vere. Na Celu im biase veliki ·poJl.tifex (pontifex maximus) stovan kao sveta oseba, ter s velicine zvanja Cast mu trajala do smerti. Na njega osebno spadalo je: uredjivati javnu slusbu boZju i obrede; kalendar ; blagdane, dane sudovah 'i drugih gradjanskih posalah ;. suditi 0 valjanosti knjigah koje sader~avaju gatnje, proroeanstva, i odredjivati okolnosti u kojih je moei za svet pitati knjige priznane proroeanskimi ; suditi svetjenike i svetjenice; oprastjati (dispensatio) od naredbah, vere ; odluCivati razpre u stvarih vere; pedepsavati pregrehe proti domaeim bogovom. - - Kakovi biahu rimski svetjenici JOB u oei propasti .svoje i vere si, videti je odtuda, sto Be medju njih toliko nenajde ni jedan prakiiean, koj bi bio htio odresiti jos nekerstena svojega earn, Konstantina I., kojegakerstjani i odreiiSe i svetcem proglasise, Pak itako pisac koj kaae da se otresao herdje i predsudah, magleno natuca kao znamenitost, da carl Komod i Heliogabal nebiahu, a da carl Marko-Aurelij i Julian biahu neprijatelji kerstjanah i kerstjanstva.35 Ovo. biahu barem ponesto Rimljani, ono can. Supomost rinlstine i geretine traje i u kerstjanstvu. Da carl, posvojivsi veliki pontifikat, bili kersteni, nebili, rade kao glave vere i kerstjanske, da oni sbore sazivlju i upra.vljaju, da sakljueke sborovah potverdjuju po svojoj samovolji, recj!! da vera i cerkva stoje od pohotnosti earah, da znaeaj, red-li svetjenieki mose prestati, itd., to sve biase Gerkom u redu, Rimljanom sablazan. Zato ovi oslobodise se od dnsnosti vojnicke, proglasise svoj red, neizbrisivim, i uputise cara Gratiana i naslednike mu da nebudu velin pontifexi. Ovo odreknutje carah, prividno

napereno proti nekerstjanom i njihovoj veri, pok~. kerstjanom. Dok u. Rimu carl stolovase, Gerci ne .. kako terpiBe da biskup prestolna grada bude najpervi patriarka, ter mu izkaZivaAe osebno stovanje. Dok se u Carigradu namesti prestoIje, Gerci hoee i dobiju, da biBkup ovoga 'grada, osim BY. Ivana Zlatousta neznatan kako i grad, bude patriarkom odmah uz papu. Kad u Rim~ nestalo prestolja, Gerci hoee, da papa, patriarka Rima, bude podlosan patriarki carigradskomu, i da ovaJ bude obeenitim patriarkom. Za ukloniti bivse i buduee nerede i aablazni u veri i cerkvi, bude u sardiekom sboru utverdjeno ·stanovito pervenstvo rimskoga pape. Ali do CaM Gerci dignuse herpu prigovorah: ono nebiase obeenit sbor, ono pervenstvo speda samo na stegu i DR pojedine biBkqpe, a nepruza se na stvari vere i cerkve. Patriarke carigrads\i, Ivan Postnik i naslednik mu Ciriak, uzese naslov "obOenita patriarke." Ali car Foka, snadue ds te patriarke mole, ako hoce, izbatinati pak. odpraviti k nekeritenim kozam, a poznavajuc moe rimskoga patriarke, odbi one naslove. NebiaAe stvari u kojoj bi se Gerci s papom sloilli : .oni hoce drugaCie oltare, drugaeie pevanje, drugaeie slike, kape, stape: sve drugaeie nego papa. Gereko svetjenictvo posve podlosi carem sebe, veru i cerkvu j rimsko braniase slobodu svoju, vere i cerkve, Papa ovomu blM~ dostojan naeelnik, u kojemu se slosi sav ,.:~vot vere i cerkve, Zato se kerstjanstvo sudilo po odgovceu na ~tanje: priznajei Ii papu? Priz~va,ti g~l!.tini, neprmna'Vp.1j rimStini, znamenova izldju~je i~1J. v~n:llJta4. ~euCiniSe rimski pape ni carigradSki patriarke, nego ~vska i veenja protimba ~edj\J ~tm9m ~rerAW,lQffi ueini, da se razkerstjeI\iem onih ~nJj~ @~ p1'fl'~ i smutnje, a napnmw. o'Vim. tJiNwm ~.~ 1l10~~ .~ ll~ IiIWlO ~ manje ~Q, JlttlQ ~Dffvo()t ~ ~9PrP ~~~. 11M
sarnirn

24
onoga r&.Zstavljenja, mnhamedovstina iIi druga jOg teZja nesr~ bila bi saterla i zapadne narode, kako-no je saterla sve kojih se geretina dersala, Gercka eerkva ostade u metafizickom nadmudrivanju i u suZanjstvu j ali jer se drugi u nju nemesaju niti za nju mare, ona kroz toliko vekovah nije mogla nijedno . krivoveIje isleei, Rimski papa do danas nastoji uvesti, ucverstiti, rassiriti starinski rimski veliki pontifikat. Ali bez rimskoga temelja neima rimske sgrade, K tomu papah nije se zadovoljilo slobodom, i kod drugih ju ubijalo, i posizalo za stvari koje na nje nespadsju. 4. Car Dioklecian stanovavsi u Splitu ~viaAe medju Cistiimi Rimljani nego u Rimu. Sve hervatsko primorje biase napueeno Rimljani, i jos u veku nebiahu svi pohervatjeni nego govorise latiriski,36 pace, kasu, da je i danas u Arbanaskoj puka koj govori skoro latinski, ne talianski iIi rumunjski. Tribalah protezalo se P? ovih zemljah od nekada, nadojdose herpe rimskih susanjah, zaostade Gotah i drugih selivsih se narodah, i napokon nastaniSe se Hervati s mnosinom suZanjah koje dovedose. Dakle, bez dvojbe, u ovih zemljah biase kerstjanah prie osvojenja hervatskoga. A Hervati su, sto znam, jedini narod, ·koj je primio kerstjanstvo, ne na vizie, iIi pod sabljom dobitnika, iIi za volju dersavna. probitka, iIi na kakova cudesa, nego sasvim od svoje volje. Koliko njihova sloboda, toliko i jer neimadose jednoga skupna vladara uzrokom je da se nekerstise, kako drugi narodi, svi na jednom, i da odstupljivaAe od kerstjanstva kako im se svidelo. . Rimljani Hervatske ostavise dva spomenika rimstine, oba propala u zapadnoj, oba saeuvane, u istoenoj cerkvi. Pervi je spomenik: proglaSivanje saslusnih osebah za svetce, sasvim kako-no ih starinski Rimljani proglasivase

xn.

20

za bogove.Tako stuje iztocna' cerkva mnoge Nemsniee i druge vrednie osebe. Neznam kako sada, nu do nedavna, ona je nadevala i ime Zvonimira; a zapadna eerkva nezna ni za ime muZa koj je samo za nju poginuo. Drugi je spomenik: rimska sacra gentilitia, t. j. svetkovina plemena. Gerci, ni njihovi ucenici meimadose pleme, zato je ova svetkovina stegnuta samo na onoga koj ju obslusava u Cast svetea, zaStitnika svojega. Od onih Rimljanah potiee takodjer ime "popa"; kod Rimljanah bo tako se zvali oni nizki svetjenici koji spremase, ubijaSe i daviSe zertve.. Rimljani Hervatske, s poeetka ueenici i sleditelji Gerkah, kad nastale smutnje i pravde medju cerkvami, pristadose uz Rimljane i ostadose s papom. Gerci i geretinom zadojeni, derzaSe se Gerkah. Slavoserbi i ostali kojim je vera samo sredstvo koristiti se ludostju drugih, oni, gde bolje, tu duglje. Mnogi Hervati, neopaziv dobra kod kerstjanah, nedadose se kerstiti. Eto sasto drugi nar.odi biahu celi iIi istoene iIi zapadne cerkve, a sami Hervati razdeljeni na obe. Eto zaSto poznavalac verah, j08 u polovici Xll. veka najde u Hervatskoj puk, koj se dersso zidovske vere. 37 Eto, zaSto ubojice kralja Zvonimira, kod 'Dukljanina onako strasno govore 0 teznji kralja, htevsega Hervate voditi za osloboditi grob Iau. SOy. Eto zaAto se od Hervatske pokrajina za pokrajinom osamljivala i gubila. Eto zasto kod Hervatah, poram kervi, narodnostih, verah i popah nemogase biti sloge. Popi bo obijuh cerkvah, u neizmernoj veeini, jedini po naravi svoje cerkve i vere, drugi utonili u nezasluZeno bogatstvo, oni bez svakog, ovi bez dobra odgojenja, nehtedose, i da budu hteli, ovakovi kakovi biahu i jesu, nebi bili mogli narod od gnjilenja na nijednu stranu pritegnuti. Eto zaSto Hervati, na tolikoj zemlji i kod toliko pukovah, mogose uvesti, i zbilja uvedose, pojavljenje neeuveno u

poveati drugih narodah - samo jedinstvo s'YOjega herTatskoga jezika: eto stozerah, oko kojih se verti povest i mvot Hervatah.

..

I Aulus Gellius, noet. att. VI., 1. 2.; Cicero, de Fato; Dias, XVI.; Ovidius, metamorph. IX. - I Michelet, bible de l' humanite, 150. - aLes Grees a toutes lea epoques, Paris, 1870., 1-132. Ovo je, 8to znam, jedino temelJito delo 0 Gercih. .:._ , Plato, de legg. V. - IIXenophon, hist. Graec. - 'Livius, I. - 'Livius, V, 21. Valjda je podpun obrazac zaklinjanja oriaj kod Macrobia saturn. m, 9. - ~d. Fastor. II. - "Cicero, pro -Flaeeo, - IOPolyaenus stratag. - IlLivius, II, 2.; Yil, 4.5.; XXll, 53. - uAul. Gell. Vll. 18. - 13Demangeat, droit romain, t. 1. titre Xl - '4Cato res rostica, 1.; VallO lingua lat. IV.; Columella, res l'WIt. I., praef.; Plinius, hist. nat. XVIII. 2. 3. 6. - IIiLivius, IV, 20. - I'Livius. XXV, 40. - I1Livius, XXV, 1. - 18Aul. Gell. I, 6. - leAul. Gell. II, 24.; ·Macrob. sat. ill, 13. 17. - ~oguetonius, de rhetorib. 1. 2. - !l1(Jicero,pro Arcllia. - ~'Cicero, ad Q. Fratrem., W, 5. - I8Suetonius, Oetavian. 31. 89.; Tiberius, 69. 70.; Caligula, 53.; Claudius, 42.; Nero, 7. 70.; - "Juvenalis, sat. II. m. VI, XIII. XIV. - Wfacitus, annal. XV. 44. - "AuI. Gell. V, 13. - UTacit,annal. I, 73. - "Genes. 3, 17.; Psalm. 8, 5.; 13, 3.; 50, 7.; Rom. 5, 12.; 13.; 1. Petri 2, 18.; Ecciestis 3, 19.; Jerem. 31, 29.; Ezech. ·18, 2.; Matth. 6, 26.; 21, 21.; 22.; 26, 52.; Joann. 1~, 40.; Mar. 4, 11.; Luc. 8, 10. - uS. Hieronymus, praef. in libros regum, drugda pod naslovom prologus ga.leatus, tiska se s vulgatom. - IOOvoga u mladosti mnogo ~itao; nu pisee neimam pri ruki, sam i zanaSam sa na pozive Mieheleta bible de I' hum. 460. - "Clavel, hist. des religions, t. II, V, 1. - "Hesiod, tbeogonia. - "Cicero, quaest. tuscul. II. - "S. Augustinus, Confess. Vll, 9. - "Buckle, Geseh, d. Civil. sV. I, glava 5. - "Muratori, script. rer. it. t. VI. 681. - "Oianamus, hist. m. IV.

II
Godine 1357. zajemci ban Chuz Sibenieanom, da. po kotaru ih, bez njihova dopustenja, VIasi ili seljani nesmidu pastiriti. I Biahu Ii ti Vlasi, domaei seljani? Na to pitanje odgovara kraljica. Elizabeta pismom god. 1383. upravljenim na bana Bubeka. Tu pise kraljica: "doznadosmo iz tezke tusbe nasih vernih i plemenitih musevsh, Tome, Dominika i Janka NaplsviCah, poslanikah m~ega grada Sibenika, kako Vlasi ndi i oni Janka sina Ivana Nyelepecija cetinskoga, mnogo kvara, ubojstvah i kradje, pociniSe i jos sveudilj cine po kotaru toga naAega grada; i to da. reeeni VIasi dolasec na zemlju i u kotar Sibenika, njegove pamjake silom otimlju, da vredjaju, da umaraju, da neizrecive zloCine stvaraju, i to sve nepravedno, na preveliku stetu nasih reeenih gradjanah, na opustosenje i zator ovoga naAegagrads. Budue tverdokornost Vlahah raste, valja da raste i pedepsa, Zato hoeemo _ - i zapovedamo yam, _ '_ da te Vlahe, i naSe i one Ivana Nyelepecya, tverdokorne i buntovnike, iz reeena kotara Sibenieanah proterate i udaljite. - - Dalje, narueujemo yam, da se po svoj Bosilini ni jedan Vlah nesmi ustaviti, ni pasiiriti, ni saderZavati se ni da bi za easak, naeinom kako gore kazasmo. A to jer ovi Vlaei, po kazanoj Bosilini potesuei se, De samo Sibenieanom, nego i solnicam naaim, i momarom po morn zadavaju mnogo neprilike, ter bez prestanka skode i kradu. _ - Ovo isto zapovedismo i osta1im banom i podbanom Daaih kraljevinah Da1macie. i Ret .. vatske." ~

28
Videti je iz toga pisma, da Vlahah biaSe mnogo da nebiahu puk udomljen, i da se klatiahu po svoj Hervatskoj. U istinn, godine 1387. utverdjuju knezovi Like i Kerbave, da u granica:h grada Baga nesmidu Vlasi. ni drugi nitko pastiriti ni baviti se.3 I po drugih bajih Hervatske dolazeVlasi kao suZnji, kmeti, razlueeni od naroda," Razumeva se da kmeti mogahu biti samo oni koji se udomaeise. Smatrahu ih posebnom pasminom," drugda se i sami zvahu. Vlasi, ter pristajahu uz onoga, kod koga se najboljemu nsdahu." Kad se Stefan-TomaS Ostoic podpisiva kralj Serbljem, Bosni 7 - tu je ocit dokaz da Serblji biahu rasluceni od naroda kraljevine. Po Arbanskoj klatio se taj puk pod imenom Serbeljah." Oni, po nekoj naein Rimliani. ili Latini, 8to no ih car AureIian iz Dacie premestio u srednju Meziu,9 t, j. po prilici u Rasiu, nepovlaeivahu se izvan postojbine svoje, i nebiahu poznani udaljenim Hervatom. Dakle ove, danas Rumunje, Hervati nisu zvaIi Vlahe. Ungarski pisac sabilesi, u stvari nedvojbenu istinu : da su se starinski stanovnici Panonie, Macedonie, Dalmaeie, preselili u Apuliu, i da su po' onih ~emljah ostaIi njihovi podloznici i pastiri, Vlasi. 10 Sva prilika da Hervati, osvojiv ove zemlje, zateCene puke prosvase Vlahe, bez obsira da-Ii ovi biahu slobodni ili suZnji, i nerasbirue njihove pasmine. Kasnie, valjda, stezahu to. ime gradjani na seljane, slobodni na suZnje, sleditelji zapadne cerkve, na sleditelje istoene eerkve. Po veri, za mojega detinstva, u Liki, delio ee puk na kranjee, katolike, i Vlahe, sleditelje istoene cerkve. A na svaki naein dokazano je, da je bez temelja mnenje koje hoee da su Hervati prozvali Vlahe one begunee, koji se posIie boja na Kosovu, 1389. po ostaloj Hervatskoj raziterkljaAe, .
I

Kovomu puku dorojiSe se Cigani, pak Be nad-a sve po iztoku Europe razsiriSe.II Jos ni tom Zicom nebiase smesa pasminah zarubljena. TurCin obieava, u osvojenih semljah, starce poubijati, odrasle raprodati navlastnikom u sll~anjstvo, iIi razbacav ih po carstvu, priderZati sUZnje derssve, detcu ~ensku razprodati, musku predati .sa odgojenje i odlienim Turkom. Ovi odgojenici, muhamedovstinorn opojeni, bivahu vojnici,i time otvarahu im se vrata na najviSja dostojaastva, U vreme rata, oni susnji, s Cigani 'i ostalimi te stroke, slnziahu vojsku, iIi 'biahn dobrovoljei razlienih imenah, ter, sa rodjaci u Hervatskoj neturskoj i u Ungarii, kako bi se prilika pokazala, prebegavahu k jacjemu, iIi se razbesavahu kao Cigani. Sulejmana velikoga najvecja vojska imadjase 48.316 musevah uredne vojske.12 Dakle, kada se cita 0 stotinah tisueah turskevojske, razumni znadu da- tu biase kakovih pet sestinah smetja Europe, Azie i Afrike, skota, 'koj za boja vreba, a posIie boja klanjem nejaka puka, palenjem i roblj enjem , nadvladanoj stranki zadava zla viSe nego prava vojska. U Stefann-Dusann ugasi se poslednji trak prejasne hervatske dinastie N emanieah, koji kroz vekove, ikao kralji, vladahu iztocno-severnih pokrajinah HervatSke. On uze naslov Cesara, nepasee da-li mu ga drugi priznavaju. Prostota zvala i zove ga carem, nesnajuca da ga time te~ko srarnoti. 13 Po njegovoj smerti zavlada u onih zemljah nered, ter nakon preljuta komesenja, poatade vladarem u veeini zemljah, Lazar Brankovie, pohervatjenik, nu po svoj prilici neCiste kervi. It S njime tudji !ivalj nadjaea u onih krajih. U to nastani se Turein u Adrianopolu. Lazar opaziv pogibel toga susedstva, uteee se za pomoe k Ludoviku kralju Ungarie i dela Hervatske. Ludovik,· i . zavolju

.-

so
svoje segumosti, god. 1366. udarivojskom koja biase dvaput kolika ona Turske. Turein nadvlada, Ludovik, valjda jer uteee, smatra se dobitnikom, i u znak zahvalnosti sagradi cerkvu Marie Oel, t& Lazar nedobiv pomoc s te strane, podloZi se, .1375. Tureinu, usloviv svake godine davati mu 1000 funtih srebra, 10.000 vojnikah, kad ih Turein uzzahteva.16 To plaeanje i ta slusba moradiahu i bolje ljude tezko boliti. K tomu vojnici sto biahu pod tnrskim eapovednictvom u maloj AzU, ponasahu se kako netom kraljica Elizabeta opisa njihove rodjake. Turein dade tate smaknuti, ostavsi Zivi kad se k svojim povratili, udariSe jariti proti okrutnosti turskoj. Na to razjarivanje doma i u susedstvu, krenu se kralj Bosne, i Kastriotie, sa svojimi Hervati i Skipetari, i mnoZina Bulgarah i Rumunjah. God. 1389. sastade se na Kosovu silna kerstjanska vojska. Ova vojska biase sigurna za dobitje tako, da pred1og, udariti pod noe, bude zabaeen iz razloga, za-da ni jedan Turein neuteee, sto bi mosda u mraku mogao. Murad biase siguran da mora izgubiti, ter svu noc moliase boga, neka njegovu smert prime kao onu mueenika, Sutra dan, izdajom neeiste kervi, nadvlada Turein, Jedan Kastriotic nauei se besati. Milos Kobilic pokaza se Hervatom, ter mu sam Turein, proti njegovim zemljakom, obrani postenje i slavu. 17 Na mesto Lazara dojde Stefan Brankovic, i drugi, dok Tureinu herdja nedodijala, da zemlju oko 1459. utelovi carstvu. Ovim ratom nepromeni se domaee ni medjunarodno stanje onih zemaljah. Ali tu se na novo pokaza, da TurCin u njih ima, mozda i nehotienih, prijateljah viSe nego neprijateljah, i svakako da su oni jacji; pokaza se takodjer, .da kerstjanska veeina s vlastite krivnje nemose turskoj manjimi odoleti. Ovo se potverdi u bojih 1393. i 1396.

81 gde-no Turci i vojsku kralja Sigismunda, i Francezku gospodu saterse, Po tih dokazih Turcin se vladao i davao eutiti teZinu svoje ruke. Sada,. neeista pasmina, mOgaSe samo u potaji rovati, a dok bi se to opazilo, ona moradiase na sajam, iIi pod mao, iIi be~ati izpod dosega turske vlasti. Toga svega biaSe predosta. .
, . IKukuljevi~, jura. I, _126. - 2Isti, 149. - a:Isti, 157. - "Isti, monumenta, 97. 102. 105. KaZu mi da i u zakoniku Stefana DuAana dolaze V1asi napose. - oKurelac, runje, 67. - ·Kukuljevi~, monumenta, 240.; saborski spisi, ill, 13. - 7KukuJjevi~, monum. 66. - 1Ilsti, 233. Cudna-Ii oblika: Serbelji od serba kako ku!elji od kuge. - 9Eutropius, brev. hist. IX. - IOKeza,ehronicon hung. I, 4.; nepnenjak bile~ kralja Bele zove Slave i Vlahe najherdjavie ljude. - lIFejer, codex diplom. Hungariae, t. X, v. VI, 532. donosi pod g. 1423. povlastnicu kralja Sigismunda, koj Cigane, kada dojdu u gradove ill u tergovi~ta, ostavlja sudbenosti vojvode Ciganah. - Po zemJjopisu Reclusa jos je danas Ciganah, u neposrednoj Turskoj, 140,000, u RumUDjskoj, 130,000, u Serbii 30,000. U istinu ima ih barem pet, mozda deset putah toliko, budue se mnogi Cigani neizdavaju za Cigane. Odprie biaSe ih premnogo. n Hammer, Gesch. d. osm. Reichs, XL. 13Ruski vladari opazise da ime "car" nesluZi na east, i zato zabaci ga Petar I. progiasiv se imperatorom. On nastoja stranjske vladare uputiti, da ree "car" u nekakovu slavskom jeziku znamenuje isto sto imperator, i da su onaj naslov ruski vladari odnekada nosili i primali. Njtko razuman nemogase dopustiti istovetnost onih reeih, Zato Francezka, stopervo 1745. uz uvet priznade naslov "imperator". Flassan, diplomatie franc;. (paris 1811.) t. V, 216. - Da bi. ono rusko umovanj~ stajalo, danaSnji vladar Rusah pisao bi se Alexander IV. a ne Sto znam, ruski vladari dobise stopervo u xvm. veku naslov "velieanstvo" , odprie dobivahu ssmo onaj "visosti" ill "sjajnosti." I Praizka, za dobiti naslov kra.ljevine, imamaAe mnogo posla oko Francezke i oko cara. Nemacke. - ·"Ime Branko, kao gereko, dolazi ve~ u Kononovoj XXXIV. pripovedki. - JOHammer, llIJIammer, V. l'7}1erdjelji kaZu i ponose se da je Milos ubio cara iz zasade; turski povestnik, kod Hammers, pise, da je Kobill~, ranjen, na razboju, -tne6jo. m~i i ranjeniei, 'sabrav poslednju snagu, Murada ubio.

n.

xn. -

III
Vee god. 1404. dolazi na otoku Cepelju (izpod Budim-Peste) Racah onamo utekavsih iz Kubina (preko Dunaja, pored Smedereva), kamo biahu jos prie prebegnuli "od .straha pred Turcinom," Dakle, vee do onda im.amo .dva besanja, Ovim beguncem dadose kralji povlasticah, "dok se Raci nebudu mogli bez straha od Tureins povratiti u svoju postojbinu." Eto, i tada kako i poslie. 'taj puk neee da se udomi nego da Be povlaei, dok mu drugi nedadu domovinu koju nikada nije imao, i na nijednu nebiase kao stanovnik svesan. Godine 1426. oeitova onaj Stefan Brankovic, turski podlosnik, kralju Sgismundu "da RaAia sa svimi svojim pravi i pripadci uvek biase i da jest podlosna kraljem i svetoj kruni Ungarie," ter prosiase da mu naslednikom bude njegov netjak Juraj Brankovic, i ovoga po kervi zakoniti muskarei. Kralja Sigismunda pamet dopusti darivati tudju zemlju i zaplesti svoju semlju nepravedno . i bez nade na uspeh, u neprijateljstvo prejaka supornika. JOB bude uslovljeno, ako Stefan neostavi sina, 'da se savski Belgrad i Maeva zemlja( medju Drinom i Kolubrom) utelove Ungarii. Stefan umri bez sina, one zemlju budu priklopljene Ungarii.' Juraj Brankovie dobi imanjah u Ungarii, .i u ovoj Hervatskoj. "Juraj, despot Servie i gospodin Arbanaski", vee god. 1420. izbraja svoja imanja po Ungarii. - - Da udbe Stefan dobio sina, kako bi bilo stajalo s nasledstvom Jurja? Dosta, dobilo se imanjah za niSto. To sramotno postupanje rasgnevi -Tureina, Puk koj se za boja mogase u Burne sakriti, posle boja zagriza

'33

bez prestanka. Za rata medju Muradom n. i medju Mustafom uhvatise Muradovci tih junakah toliko, da ih po dva komada prodavahu za 88.JIlU glavu brsveeta, Oko 1440. zauze Turein Smederevo, oko 1454. zarobiSe Turci pasmine 50.000 komadah, Za tih skokovah· prodavahu Turci za Cizmu, opanke-Ii pod izbor Serbkinje devojke. 'l Dakle, eto beZanjah, . tretjega, eetvertoga i petoga," pod Jmjem Brankovieem, i pod njegovimi sinovi Stefanom i
Vukom.3

OCito, neeisti puk onih zemaljah kroz tolika besanja, klanja i zarobljenja, moradiase vee onda posve izgiIiuti, pa da bude 1 plodnii nego Ii se kroz vekove pokasao, Ali primesa usderzava pasminu, .. Da razjasnimo cene za koje-no Serbe prodavahu, Za Sulejmana velikoga biase tursko carstvo na verhu slave i veIiCanstva. U to vreme biaSe Busbecque Ferdinanda I., kasnie Maximiliana i Rudolfa poslanikom u Carigradu, i nikada nemotri kerstjanin stanje Turske ni Turke pom.. njivie ni nepristranie nego Ii ih: on moj;ria.Se.Ovsj mu! pise . 0 zarobih: llKrenuv iz Carigrada (put Beea) odmah sastadoh herpe deCakah i devojakah koje iz Ungarie vodise it Carigrad na prodaju. To je najveeje tergovanje, TeraSe ih na stada, ili svezane verigami, u dugih povorkah, kao kod nas (u Flandrii) konje na prodaju." Pak drugde : "Turska vojska najvooju korist prima iz zarobah. Ako turski vojnik iz rata ne donese niSta nego kojegs zaroba, on se dobro ponio, i trud mu je plaeen. Jer, prostu sarobu cena je 40-50 krunasah, ako-li se preporuei dobom, Iicem ili zanatom, ona se cena dvostruei," t Ako se pod. Kruna.Sem razumeva englezki novae, eemu je sva prilika, tad evo kako stvari stoje: kruna8 vrediase 6 frankah 18 centimah j nadnevnica prosta tur8

·84

skog vojnika biaSe 1 aspra; 3 aspre idu u 1 pam; 40 parah u 1 piaster ; a 1 piaster vredi 30 centimah, iIi 10 nasih noveieah. To. se vidi eena i novea, i zaroba, i vrednost slavoserbske pasmine. Da se kod kupovanja doista pasilo na pasmine, evo dokaza: god. 1552. zarobise Turci Nemaca.h, i prodavahu ih po canak meda iIi maslaoa, po varivo brasna, po meealo zobi.& Kralj Vladislav ueini pod prisegom mir s Tureinom. Papin poslanik uputi kralja, da nikakav vez nestese kerstjanina. naprama nevernikom. Kralj pogaziv mir, plati kod Varne svojim Zivotom.Kad Turein udario na Bosnu, kralj Stefan, obkoljen, hoce da ugovara. Turcin pristaje i zahteva, neka kralj pise sapovednikom vojske da Tureinu predadu tverdjave, mesta, vojske, i neka mu se kralj preda, Ovaj to ueini, vojske se predadose. Sada • razpravljahu Turci: imaju-li oni, kako i do sada, zadanu ree deriati i bivati zertvomnevere kerstjanske, kakovu-no im kralj Vladislav ueinio, i evo kralj Stefan osnovao, uzkrativ pogadjanu dacu, Teskom mukom car pristade no. predlog: da se kerstjanom meri kerstjanskom merom. Desetak tisueah vlastelinah bude poubijano. Bosna bude osvojena.. Nad ovim dogodjajem zacvili celo kerstjanstvo. Ono u ovih stransh izgubi jedinu obranu, ostala bo rukovet Hervatah nemogase poplavici na dugo odoleti,.a Turcin se nezanaSa na reei ni prisege kerstjanah. Neznalice i herdjelji prenesose znarnenitost ovoga rata na kukavno Kosovo polje od 1389. koje mosda imadiase znamenitost sarno po one koji na njemu poginuse. BiaAe-liThrein XIV. i XV. veks sbilja onako jak kako se u povestnieah i einom pokazao? Bi-li on bio usnapredovao kako jest, da nebude hervatska pasmina neeistom pasminom u Arbanskoj, u Ra8ii i u Serbii 'pre-

85 vladana, u Bosni raztrovana? Neka se sudi i i sa _mom Hercegovinom imadisse TurCin premnogo posla, a po prilici za danasnju Dalmaciu od Kotora do Zadra, vojevao je on od 1499. do 1570.6 Tu biase turska moe mnogo veeja nego odprie, pak itako, tu se otimalo na stope, tu bo braniase Ijudska pasmina, . Begunci, Stetanovi, namestise se po njegovih imanjih, novii, tamo i po blisnjih zupaniah Ungarie, ter nekoji i u Sremu. Jer kasivahu da se ovde zaderZavaju samo za vreme, budu medjutim oprosteni od desetine. Vuk i Juraj Brankoviei, udomaceni velikasi, nosiahu naslov ndespotah RaBie". U dvoru bisse neznanje toliko, da je zelio jq~ .viSe ovakovih prihodnikah, i nadao se njihovom pomoeju TurCina proterati," I doista, timi Ijudi, kupljenimi, slusio se vee Matia I., kako kasnie velikasi hervatski, i vojnicki eastnici Austrie. Iz pismamice vlastelinstva berlozkoga citah pismo, u kojemu je potanko wano, koliko,·od plena, Vlasi moradose davati Zrinskomu, kad idjahu u razbojniCtvo u Tursku na njegov, t koliko kad na svoj troSak itd. - U tih slusbah odlikovao se begunac Vuk, koj dovabi oko 50.000 bratje si. Pametnii musi, znalci pasmine, protiviSe se rojenju njezinu u ove kraje~: nu Zakon zabrani svaku protimbu." Dok Hervati i Ungarci tako neguju begunce, kakova. su serdca naprama negovateljem, bratja beguna.cah pod . TurCinom? Evo kakova: "Car Selim, u ratu proti Persiancu, sve eete iz Europe potese u Aziu. U Hervatskoj JOBtraja rat. Veeina. velikaSah, osobito Toma, stosemik Btrigonski,nagovarahu kralja (Vladislava Pemca) neka prigerli lepu priliku i neb. rat zametne, Razlagahu da je tu sgodu sam bog namaknuo i sreean uspeh osigurao. U Mezii bo nije posade, a J:I¥ i ..Tribali, najljutji neprijatelji Panoncem (Hervatom i Un-

..

86
'garcem.), kon Btoje Selim odveo evet vojske, preslabi su
za uzprotiviti Be. "9 Vredni Giovio nije znao, da su begunci i od rodjakah JOB ljutji neprljatelji Hervatom i Ungareem. Da zaveriimo XV. vek sa velikim pojavljenjem. "I u prosti puk provali glasovito govorkanje iz pesamah nekojih starinskih pesniksh, da se Karlu, kralju Francesah, najveeje cesarstvo sveta ka~e, i da 'je Karlo VIII. ovoga imena, kojemu je udes, i po svedocanstvu matematikah, odredio zapadno i ujedno istoeno cesarstvo, RiaAei takovih koji se hvalise, da nekada preplemenito cesarstvo Gerkah, sto ga nedavno car Muhamed osvojio, na Franeeze spada, Nato halj Napulja Alfons ,IT. (i drugi mnogi) udarise raditi proti Francezkoj, za Tureina, i od ovoga proti onoj pomoe tra~ti." 10 Nebia.seono, po nazorih vremena, kako Gi9vio seeni, taSto hvalenje, kralj bo Karlo VITI. kupi god. 1494. pravo na ca.rigradsko prestolje, od Andrie Paleologa koj ga po svojoj kervi svojaka., Karlo VIII. odpravi javiti kerstjanom Turske, da se. onk njima sprema. I r Na to se Turska UZDleSa, i stade vojsku stezati oko Carigrada. Kerstjani zRceAenadu za oslobodjenje, Hervatah Arbanske i Rasie, nemogavsih podnasati tursko gospodstvo, i 'neusterpljivih, dignu se namenjenim osloboditeljem u susret. Tu je poeetak pravih Uskokah, koji biahu barem nekakovi kerstjani, neprijatelji Tureinu, i junaci, ter eekajuc pravoga pomoc" nika, vojevahu pod upravami mletaekom i austrianskom. Ali neCista pasmina uz herpu drugih imenah, upotrebljiva . i ovo Uskokah, prem se ona, klateea se, obieno u Turskoj MartoloSi zvala.
Thuroczii, ebron. IV, 30.;

IKereelic, notitiae, 434.; Fejer, t. X, v. VI, 502; primeri

IHam~er, X.

xm.;

Lamartine, hist. de la Turquie, X. -

Szalay, serb. Niederlassungen,

2. -'Szalay,

3T 6. - 'Busbecqui, epistolae, deque reb. tureicis, Lipsiae,· 16Sg.., epist. I. ill. - &JIammer,XXXI. - 'Daru, hist. de Venise. '1481, 3. 4. - '1494, 73. - ·Pa.ulus Jovius, historiae, XIIT. l'1sti, I. - lIFla.ssan, t. I, 269.

IV
Na podticanje stosernika BakaCa bude godine 1514. proti 'I'ureinu kriZarski rat proglasen, Plemiei . i popi prosti od stibre, sami kmeti moradiahu nemalo say novae za rat nabaviti. Oni ga nabavise, Vojujuc do sada proti Tureinu, gospoda nepokazase ni znanja vojniekoga ni junaetva, Dakle vodjom bude proglaaen Juraj Dosa, bivsi kmet, junaetvom oplemenjen. Pod njegovu Z&stavu nagemusakmeti. Gospoda hoee da kmeti za nju rade, i nedadu im u rat. Kmeti nemogu pregoreti veenji troSak u vetar, i veenju nesigumost, pak., sa svojim vodjom, okrenuse oruZje proti gospodi. Oni begunci Srema i Ungarie, po svojoj navadi, udariSe proti onomu, koj imadiase i braniase pravo, ter, gde biahu jaeji, J;laCiniSe pustinju.1 Bratja im preko Save i Dunaja nehtedose zaostati u takovih zaslugah, ter god. 1521. izdadose Turcinu savski Belgrad. Stanovnici ovoga grada, prieuvani na ~ivotu budu baeeni na .Bospor, za izsmiti i izkerCiti eret. Ova , postojbina, od njih prozvana Belgrad, za uspomenu jos stoji, A za popraviti tverdjavu savskoga Belgradabude doterano 21.000 Vlahah.1 Do easa Turci uzeae Skradin, ter 400 MartoloAah navali i zarobi 300 ljudih." Osobito poslie boja muhac-· koga, uteee ona pasmina od straha Tureina iz Srema, 1

3'8

priMrani se du~ Dunaja do Budima, nekoji za sigumost npercase tia u tverdjavu Komar," gde se tako zahvalnimi pokaease, cia se za obranu gradjanah proti njihovim nasiljem morae poseban zakon naeiniti.? Kako tamo i tada, tako svagde i vazda, ova se ~ica. pokazala nezahvalnom i bahatom. Do muhaekoga hoja usdersase se Hervati, vojujue . n~ Verbasu. Oni poznavahu pasminu, i bili hi s njom kratak raC'nn uCinili. Zato se rijoj, u veliko nije raCilo u ove kraje. A poslie onoga rata udariie jedni Hervati za Ivana ZapoIjskoga, drugi za Ferdinanda Habsburga, preredki za Hervatsku. U zemlju dodje tudje vojske, ova i domaCa padose pod tudjince zapovednike: pasmini se 11 ovu Hervatsku otvorise vrata. Ungarci. gledahu da pasmina nije van za kradju i u prilici za rasbojnietro j da nikada nije za dohru stver j da je uvek kriva i da uvek druge za svoje krivce izdaje j da je junak sarno prie i poslie boja, a drugseie uvek gde nije pogibeli j da namesto vojevati proti Turemu ljudski, ona od njega besi kao od zive vatre: to sve gledahu Ungarci kroz vekove, pak itako, ona se terpa u Ungariu kao u svoju zemlju, i tamo ju zeljno c~ju. Biase-li tako i u ovoj Hervatskoj, dok su se Hervati ikoliko pitali? .. God. 1531. pise ban Karlovie austrianskomu generslu Kacianeru: nNekoja 0 Turcih javise nami i vami VlasL Ovih kani mnogo, mosda 50 naskoro s obiteljmi amo prebegnuti. Ovi su nam i pismo .odpravili koje 88m yam poslao. Prose vas i za. pomoc, nebi-li i rijima dali selistah na kojih hi s obiteljmi mogli ostati, dobri bo 8U vojnici."

39
•

Iste godine piau BihaCani Kacianer1i: "Znajte cia nekoji turski Vlasi, bavivsi se u Serbu, na Uneu i u Slamoeu (valjda Glamoeu) prebegnuse s obiteljmi i stvarmi koje mogose odneti. Pred njimi je sin Vladislava Stipkoviea, vojvode glamoekoga, Za· sve ove prosimo vas cia ih obskerbite. Jer ako ove providite, viSe ee ih pristupiti u slusbu kralja i vas. - - MuZi su jaki. Tretji dan. kon sto prebegnuse, potukosmo pod BihaCem tursku eetu, Znamo, nekoji ee yam mati, da su iziSliza prevariti ovu kraljevinu, a mi yam stojimo naBimi glavami da neisidose na prevaru," 6
0

oJOB i u sredini xvm. veka imadiahu ljudi tudje pasmine, kako i Turci, samo jedno, kao kerstno ime; 0 plemenu iIi imenu obitelji, nebiase ni traga. Dakle, do na sverietak onoga veka, dok se u hervatskih zemljah najdu dva imena, tu je dokaz, da njih nosioc biaSe Herva't ill pohervatjenik. 'Prebegi, za koje prose Karlovic"j Bihaeani, biahu poznani, biahu Hervati, Stipkovid po svoj prilici biase, plemie. Ovi U skoei trebaju .zemlju za nastaniti se, i vojuju proti Turcinu: to nisu skitnje, pak itako trebaju. jaku preporuku, za svJ.a.dati sumnju koju narod imadiase na prave Vlahe. Dok se u Ungarii nadtecahn Zaj>oljski i Ferdinand, oona pasmina radiaae na svojn run, ter proglasi svojega nseelnika, stanovita Jovana, cara si, . (eto vrednosti 0naslova "car")" koj osobito oko Segedina raza i pali. Zapoljski uredi zlotvore kako zasluZiSe. Utekavsi smerti pristadose uz Ferdinanda. 7 Mora da se ovih sterpalo u dan~nju belovarsku zupaniu. Poslie boja muhaCkoga Ungarei donesose i Sulejmanu u Foldvaru predadose kljuee Budima." Time biase mu OD8kraljevinao izruc'5ena.Sulejman ju obreee Ivanu Za-

40
poljsJtomu, pak se s vojskom povrati. Ali kad se Ungaraoah oCitovaloza Ferdinanda, Sulejman moradisse braniti osvojenu kraljevinu. Za tih ratah i me8anjah, da vidimo ponaaan]e pasmine. Kaeianerova vojska: "Vlasi, Cigani, Sajkaii, Nosadci (brodari po Dunaju), Martolosi, t. j. serbski vojnici na granici, robe i kradu na zapoved Mahomedbega, konje i vole artilerie, odrezuju hranu i trativo, obkoljuju tako, da nitko neusudjuje pokazati se van zalega. Pred Kacianera dojde u Djakovo Muradbeg sa najhrabriimi MartoloAi. Mahomed, nadstojuik Oseka, doznav sto mu se pripravlja, kupi vojnike. - Pridaje berze pesske, divje i gorske ljude Atoih gotovim novcem pogodio. Ove, jednim imenom, Ungarci zovu Hajduke, Dalmatinci Uskoke, Turci i Iliri Martolo~e. - Ovu sulju upravljaju i svojom snagom derte janieari, pozvani iz tverdjavah, takodjer iz Belgrada i Smedereva, Za ovimi klapa veeina Racah i Serbiancah, u nadi na plaeu i na plen, Turci bo pristupivsim plaeu odbrojiBe na dva meseca." Hajduci (Hajdones) Ungarie, poznani u zakoniku, biahu takodjer posebna pasmina, "Kupljenici i stranjski, (po turski ulufedsi i Ghureba) onih 500 sa zelenom zastavom na desnu, 500 sa belom i zelenom Da-~levukrilu; stranjskih po 500 na desnu sa belom, na levu sa belom i cervenom zastavom. Budimski paA$tuZi se na rasbojnictvo i mora udarati na njegova gnezda: Korotnu, Kapusvar i Bobovac (Baboeu), Perva dva mesta odmah se predadose, . tretje kapitulira. Ovde tri vodje razbojnikah, turski begunci, sakri.8e . se u kolih alanine i prasetje kose. Austrianci obsednu Bobovac. Tu su dobrovoljci granice, Hajduci, Martolosi, Uskoci: "pod raslienimi imeni jedan iati razbojniOki nakot." Kad to MOUO Ali-baSa, on ide

41 nadvorniku u susret sa 20.000. konjanikah, 10.000' janiCarah, ,10.000 Martolo8ali, nOvoee reei : raekih i serbskih kupljenikah, doteranih za razbojni~tvo." Izdajom PavIa Bakiea, nrodom Tribala, koj od kerstjanina postade muhamedovac, opet kerstjanin, opet muhamedovac, opet kerstjanin, bude Bebek uhvatjen." Martolosi udarahu na Stajersku, ter od Luetenberga vodiahu zarobe. Idue od Carigrada pod Siget, do Belgrada, dus ceste, razbojnici napastuju vojsku. Sulejman zapoveda pohvatat ih. Nemalo na svakoj postaji bude ih pogubljeno. Car Maximilian predlaZe Tureinu da se Martolosem i Hajdukom na kraj stane, U pogodbi mira uslovljuje se : nakot Hajdukah, Asabah, Martolosah: Levendah i Haramiah, ima se obuzdati i pedepssti. Sultan se tuZi na senjske U skoke i hoee da im se srusi gnezdo sagradjeno na Blatnu-jezeru. Hasan, namestnik , Bosne, udari na nje kroz Hervatsku, opustosi sve medju Krisevcem i Ivanicem, i obsednu Sisak." 9 Najdosmo priliene litanie imenah 0 istih ljudih, koji sad biahu s Turcinom, sad s Austrianci. Turski povestnici popisase marljivo i istinito svoje rate. Kada se dakle, od t>adnutja Bosne do muhaekoga boja, u njih nenalazi, a u hervatskih, ungarskih, i drugih piscih stoji, .da Turci cestje robe Slavoniu, Krajinsku , Stajersku, Korusku, Dalmaciu, Hervatsku, do primorske Gorice, do Soee itd. 10 tada je lahko opaziti, da ono nebiahu pravi Turci ni njihova vojska, nego da biase ova pasmina, koja bi se prokrala kroz sume, isdavajue se za Turke, petrovske, kraljevske, itd. I I, i nosnjom, jezikom, u koliko ga imadiaSe, o~iCaji: svime osim postenja i junaetva, u istinuhia8e turska.

Za onoga meeanja, kakovo stanje nastacie u Hervatskoj koja nepade pod Tureina? ·Zakon kaze: "oni. seljani, koji ee ovih go dinah od gladi iIi od straha TurCina, iz Slavonie preselise u Ungariu, imaju se, ako sami hoee, odpustiti od onih, na cijih su zemljah." 11 Da je Posavce i Podravce glad gonila u mnogo neplodniu Ungariu, to ocito nije istina; da sn ee oni Tureina bojali to je ocita povestnieka neistina. Kako se mose reci, da su se kmeti bojali Tureina, kad se ima zakon koj utverdi: "da su se ne samo kmeti, nego i plemiei TurCinu dobre volje predavali, podlagali ?" 13 Tko da razjasni ovo . protuslovno otajstvo? Sam. zakon. "Obieavaju nekoji satnici (austrianski) iz lakomosti deriati stanovite klatese i sumnjive ljude, ter raeke pesske i takova ·legra zlotvore. Ovi, pram satnikom koriste, obikose i nevoljni puk preokrutnimi mukami terti, i potajno gerdo dmgovati s Turci i s dmgimi Raci koji sa poteZu kod Turakah, tako, da se nestrase kerstjanske momeide, da i ljude kradomice uhvatjene, i dmge stvari sto ih otmu od kmetah neznaboZno izmuCenih, Turkom razprodavati. Zabranjuje se satnikom dersati te zlikovce, i zapoveda se ove, kad im se dokase, povesati."

I.

Dakle seljani besahu i moradiahu beZati ne od gladi iIi od Tureina, nego od onih koje uzderiavahu plodom svojih Zuljah, i koji pod imenom straZarah sigumosti, proti njoj i njima biahu najzestji urotnici. Eto, kako postajahu "pustinje, deserta", po Hervatskoj, i to samo ns granicah, u susedstvu pasmine, versta smerti. Bilo da Hervati nisu to znali, bilo da ih je znao gnev preuzeti, oni nisu krivce ve8ali: Senjani u Perusieu nabi8e ih na ra.Zanj pak ih izpekose.·"

Ve8a.la, za onu pasminu, biahu najstrahovitia

Oko god. 1596. "dojdose ka hervatskoj vojski kod Petrinje poslanici Traca.h, .sa pismom od Badostava prote i u ime svih njih koji pribivaju medju Kupom i obalom adriatiCkom. Prose, ds Hervati derse skrovno to pismo. Obrien udariti na Turcma, ako im se za stanovanja predadu medju Kupom i Unom pusta mesta i zemlje, kojih oko 70 biase. Prem vodje nadariSe poslanike novcem i kazaAe da ee im zelje izpuniti; itako, bilo od straha Tureina, budue rusta nije ustanovljeno, bilo iz nestalnosti prirodjene onoj pasmini, iIi s cesa drugoga, oni obeCanja. neizpuniSe. - Kod Kostanjice nsjdose turske pesake pomesane sa Traci." 16 Busbeeque, po zemljopisu, piSe da najde Serbiance od NiSa do Smedereva, rid ovuda do Ose4 Race•. "Ovi su versta ljudih podana pijanstvu, i ne, illo se sudi, dosta verna. Neznam odkuda ime dobi, odkuda-li poteee ; (ta herpa) nami pokaza serdaenost, Dojdoh u Budim, utekav mnogim pogibelim, osobito Hajdukah, koji sav onaj kraj uznemiruju. Pogibel se doznala kasnie, iz izpovedanja nekojih koje basa budimski dade smaknuti. KazaAe bo da su se oni u zasedi sakrivali u Sirokoj potoeini na kojoj je slab most, i da su nameravali na nas navaliti." 1.7 Tu je raztumaeena ona ,ser-' dscnost. povestnik, najde Rp.ce, na kraju XVI. veka, od Belgrada i Save, na obih obalah Dunaja, skoro do eerna mora. Nikada lepse postojbine: dus Dunaja biahu raslieni baAe, razliene uprave. Ako sakriviS ovde, besi drugamo : u Valakiu, u Moldaviu, u Erdelj, u Banat, u Bulgariu, u Serbin, u dolnje Posavje; od Dunaja i Drave nije kratjega ni ceniega puts. Biase pasmine i na granicah Turske i Austrie ..

A erdeljski

Onako siguma za uteei, uroti se herpa proti Tureinu, za oteti Temesvar i Lipu pomoeiu Rumunjah i Sigismunda Ba.torya, vojvode Erdelja. Kad dvaput potukli Turakah, ponudise Ba.toryu, "east despota RaBie, pak od njega, kralja Rasie, prose pomoe i glavna. vojvodu. Ovo cine ban Sava, Veli Mironit~, i vladika Teodor, ova tri, u ime svih knezovah i celoga kerstjanskoga naroda Racah." Ludi i nezahvalni Ba.tory neprigerli onu veliku east, slavu i sreeu, ter "Turein unisti ne samo nadu i sreeu, nego i isto ime Racah." 18
ISzalay, 10. - tHammer, XXV.; Lamartine, XIX. - .Hammer, XXV. - 'Szalay, 9. - 61609, 25. - 'Kereelic, 343. 350. 'Szalay 10. - 'Hammer, XXVI. - 'XXIX-XXXIII. XXXV. XL. ; Paulus Jovius, xxvm. XXXVI. -. "Hammer, XIV. XVI. xvn. n. ~ ''Vitezovic, kronika, pod godinami 1538. 1545. - "1550, 72. - "1574,' 15. ponavlja se eestje do 1681, 48. - "1567, 30. - "Vitezovic kronika, pod god. 1569. - J1Ratkaj, memoriae, IV. "Epistola m. - I18zalay, 11.

v
Od smerti Ferdinanda 1. do Ferdinanda n. jedna grana vladajude obitelji stolova u Graden i ova einom zauze gospodstvo nad Hervatskom od mora do Kupe, u koliko ta zemlja nebiase pod Tureinom. Time zakoni, sto ih gradiahu hervatsld i ungarski sabori, u onoj zemlji nemogahu izverseni biti. Oni satniei, njihovi drugovi i poglavari obterpase zemlju nepriatelji tudjinci. "TuZi se sav red velikasah, da i plaeani vojniei, i satniei granicah, i njihovi podsatnici, bez pitanja gospostinah, otimlju i poseduju zemlje, i na njih koga god naseljivaju i brsne, - Ovako se na-

•
seljivaju po Hervatskoj i Slavonii Vlasi, sto-no nedavno iz Turske amo dojdose, - - Ustanovljuje se: da se od onih svih pita desetina i za gospostine devetina ;. VIasi Hervstske i SIavonie, u pogledu zemIje na kojoj su, neb budu podlosni gospoitinam i .neka onapIacaju; neka njegovo veIiCanstvo pol.ve nadvojvodu Ferdinanda (vIadara u Gradeu) da dotiene proti njihovoj zemaljskoj gospodi nebrani." I . . Szalay napisa ocitu povestnieku neistinu rekav da' je ungarsko zakonotvorstvo one Ijude zvalo "VIahe." Ovako . su ih ZTaIi Hervati i hervatsko zakonotvorstvo, ter je ime primano u skupan zakonik. Drugaeie u ovom zakoniku "Vlah" znarnenova samo Rumunja. . Onaj won stvoren od .preke potrebe, nebiaSe izversen, nego god. 1608. ponovljen. Ovde se veIi da ban .88 stanovnici kraljevine ima odmah Vlahe urediti I to ponovljenje kako i ono 1618. ostade bez koristivpak za izverienje zakona bude god. 1630. poverenietvo izabrano i kralj prosen, da od svoje strane imenuje poverenike. I to biase u yew; god. 1635. budu zakon i proinja ponovljeni, ter god. 1715. bude reienje obreeeno. ~ Dok se tako zakoni grade i potverdjuju samo za da nebudu izverieni, tule se knez Zrinski i drugi na VIahe begunce, koji im' pre~ogo skode, pak se proti tomu od halja Iek iSte. PonavIjaju se zakoni 0 poreznu uredjextiu i 0 podlosenju Vlahah. Povlastnice vee prie sabacene, izdaIie VIahom po nemaCkoj kaneelarii na usterb gospoitinah, ukidaju se, Ovo biaSe viSe putah i prie i poslie uCinjeno, nu bez koristi. Bude satnikom zabranjeno, bez znanja· bans i naroda VIahe primati; i to bez uspehs, jer jegod. 1647. bez koristi ponovljeno." Na tusbu vlastelah, da su im VIasi, nekako povlastjeni, posvojili mnogo zemIjiStah i da su se neodvisnimi
I

od njih proglasili, bude odlueeno : ta seliAta gospostinam povratiti, Vlahej ako se zakonu nepokore, sa selistah proterati nMnoZina nepravice i tuZbah - - osledjenja, umorstva, tucnje ili razbijanja, zasumjivanja, utamnieivanja, navaljivanja nasgrade i dvore kraljevine Slavonie, ter porobljavanja, palenja~ opustosivanja imanjah, razgrabljivanja stvarih, odgonenje blaga, primanje kmetah, tlaeenje pravah .i slobostinah u slobodnih gradovih Koprivniei i KriZevcu, sto ih cine graniearski Castnici kraljevine Slavonie i njihovi soldati. pak i Rudolfa Paradayzera uskok soldati" - - sve ove poteseice i tuZbe st&jahu i god. 1638., i k njima se pridruf.i8e tuZbe proti satnikom krizevackomu i senjskomu i proti karlovackim 801datom.· Eto zakonah i njihove vrednosti. Nu tko de se uputiti da su sami satnici primali korist od Vladah, i da su ovi poradi te koristi bili branjeni? pravih Uskocih ima se veliko knjiitvo. Vadimo iz jednoga pisea, Na zahtev MletCanah i drugih derZavah bude nekoliko poverenietvah odpravljeno u Senj, sa da tu vojnu razbojnikah urede. Tada biase ~anjih krivacah obeseno, biaAe povratjeno brodovah i teritva od manje vrednosti, i bishu proglaAene njihovu satniku (Rabati) zapovedi, da Uskoke nepustja na more, i da ih poslie razbojnietvah neprima u Senj. Zatim koj mesec biase manje razbojnictvah; a naskoro, kao da treba naknaditi izgubljeno vreme, radilo Be gorje nego prie. Kad bi se razbojnici vratili s mastnim plenom, satnik, za pokazati se izveriiteljem naredbah i za obseniti MletCane, zatvarao bi U skokom vrata pred nosom, i udarao bi iz lumbaradah (nego bez stete po nje), pricinjavajuc Be da im neda u grad. - - A po noci pustjao bi u grad 'razbojnike i plen. Veeina plena zapade satniks;

47

Uskoci dobivaAe hvalu i itogod za prehraniti koj dan svoje obitelji, pa po tom, ili opet U otimaCinu, ili umri od glada. Nesreenici bo moradoie premnogo davati za zasititi bezduinost svojega satnika, nekojih koji satniku 'z&poveda8e,i za uzderiati si priklonost nekojih ministrah carskoga dvora, i onih nadvojvode gradaekoga, tako, da jadnikom .premalo .pretica. To se vidi iz njih siromaitva i nevolje u kojih su vazda bili, i nikada se nevidi da ih je koj bogat. Paee, culo se 0 nekojem onemoglu Uskoku, koj le!eC na postelji bez svake pomoei, izpoveda da ga iz ra.zbojnictvah u kojih je bio, zapada preko 80.000 dukatah; pak itako da je nevoljnik i prosjak, jer tako hoee boZja pravica. Cesto se pripovedalo da nekoji tergovci, . porobljeni, iiavii u austrianske dvore tuZiti se i naknadu iskati, Jia zenah glavnih ministrah najdoie dragocenosti, koje su onim tergovcem otete, II Uskoci zahvatili blago. Josip Rabatta preporueuje se na svojemu mestu za deL Evo ito mu odgovara d~. Btojanstvenik auatrianski, god. 1601. "Od plena Senjanah ito da ti obeeam? Svoj del pitaju papinci, ~oj del i8te lmez Zrinski; oni zahtevaju svoju robu, ovaj hoee naknadu itete. Ako im se obim zadovolji, nepretiCe niSta za popraviti podertine Otoeca. ~ bogom, i marljivo se cuvaj Uskokah." Sto se zna nedobiSe niSta Uskoci, ni oni svojakari, ni Otoeee, A sad evo ito piSe onaj dostojanstvenik, 1606.-7. Nikoli knezu Zrinskomu: "Sto mi pisa da se pod tvoju sudbenost puste Vlasi, nedavno iz Turske u tvoju zupaniu preneieni, dao sam kamo stvar sbilja spsda, bojnomu veeu predlositi, Napokon, evo posledka: nevalja ljude, od druguda slobodom namamljene, nastaniti na na.8e granice, u suZanjstvo tumuti, osobito nevalja te ljude velikim troSkom naAih izvedene i hranjene, porabi i tergovanju drngoga ustupiti. Doista, bojati se, ako se u ja.ram

porenu, da ee se radje povratiti u nepl'ijateljsku zemlju, ito bi bilo na golemu stetu tih granicah. Medju njimi bo ima ljudih, koji predobro posnadu naAepute istvan." ,,- - Ni malo nade, da 6eA dobiti VIahe pod tvoju oblast. Sudi bo se za nepravieno, nagoniti ljude da opet vrat skuCe pod jaram suZanjstva, i to proti obeesniem, kon sto su za osloboditi se turskoga ~uZanjstva, javnom verom knami dosli. Ni oni se na to nece nikada sklonuti, govore bo javno svakuda, da vole povratiti Be pod Tureina, nego kako kod nas biva, iCije gospodstvo podna8ati. Sto ako se sbude, vidiS koliko bi nam ikodi1o. Oni bo podpuno poznadu pute i staze po sumah igorah, .ito smo 11 nekojih navalah na neprijatelja, gde VIasi vodise, na nasu korist opazili. Dakle, nemojmo ih uznemirivati, nego deriimo im zadanu veru, ter smatrajmo dobitkom i da su od neprijatelja k nami prebegnuli, i da su priprsvni, kad nam se prohteje, na neprijatelja udariti, i 0 svom troiku s nami Breen pokusati." 6 0. koristi VIahah i njihova vodjenja zna se samo gde i 0 plenu U skokah. U ono vreme nebiase verstnih zemljovidah, i pasminase u nje nije razumela. K8.ko dakle odkuda-li, ako je Zivela udomljena, ona znadiase pute i staze? Na ovopitanje vee odgovorismo. Nu protijavnim zakonom tko je pasminu amo vabio, tko joj je ito obeeivao, kakova je to javna vera, kako 0 tih stvarih, proti svojemu vladaru mose govoriti jedan dostojanstvenik? Zasto je narod onoliko radio da se VIaSi urede, i kako .idjaie 8 tim uredjivanjem? Oko god. 1635. "ban za Cas skide oruZje i dade se potuliti zameriaje s Nemci i s pukom Traca.h. Odabraniei, Cestjeproseni u kralja, tada negda dojdose god. 1635. - Na ovo potulenje nagna8e Rervate ne samo raslicne i prete!ke preuzetnosti Tracah i predstojnikah Nemacah

..

'49

krivice proti .plemstvu, nego takojer nova i ubitaena po ovu kraljevinu urota IDaruce, glasovita arhimandrita traCkoga. On bo, glas nosiase, sgernuv herpu novaca.h ode u Bee k caru, i vee dobi za Trace nove zakone, slobostine i povlaatnice, posve protivne pravom kraljevine i plemstva. Sto god Vlasi do sada zemlje derse, ili u budnee budu dedati, da to presto ostaje njima i njihovim naslednikom, bez svake dace ili slusbe zemaljskoj gospodi; stogod fietiee tela iIi stvarih Vlaha, stogod spada na vojnietvo, na deriavniCtvo, na sudstvo, to sve da pada pod Pl'&VO i upravu nemaCku;napokon, da za volju kratkoee mnoga propustimo, oni nemogu nijedan zloein ueiniti, za koj bi se na smert obsudili: samo telom i kesom imaju nadstojnike mestah platiti. Ovi pripisi biahu im dani ne same proti pravom i na preveliku stetu derssvljaneh, nego i da uzmognu slobodno i razuzdano svake zloCe einiti, i bili bi doista celu kraljevinu zapleli u vertlog propasti domovine, da nebude i Hladica u vreme preminuo, i da njegovo oarsko velieanstvo sve neuiniri izdav pismo i potverdiv zakon kojim se oni pripisi ukidaju. Po tom polagodjenju prose stale~ i redovi da se Vlasi, stanujuci na granici Hervatske i Slavonie na zemljah gospode, isuzmu izpod oblasti satnikah, ter goepostinam, na Cijihsu zemljah, celoj sudbenesti povrate, bez diranja 11 soldaeku nadnevnicu." J.edan Ratkaj neopazi da se vara govoreei 0 polagodjenju 0 ukinutju pripisah l On nastavlja: ' "God. 1640. nastoji ban Draskovie da se rese zakljuCci. o uredjenju Vlahah. U tu sverhu piss caru u ime kraljevine, a car pismeno zapovedi Svarcenbergu, nadstojniku graniee, neka ostavi zatezanje i izbegavanje, i neb plemstvu zadovolji. Baber odpravi, 8 tim carskim pismom, , odbor k Svarcenbergu i zahteva neka izpuni carevu zapoved, Svarcenberg odgovori da prie mora proeitati carevo . 4

carevo pismo. Sutra dan on im odgovori, da se nemose nacuditi, kako mogu sto takova zahtevati u ovo vreme, gde je sva Ungaria uzbunjena Jurjem Ralroczyjem i gde bi oni bunu savergli. Odbor se zauze svojski za stvar. Svarcenberg mu odgovori: nda on nenosi hervatsku 'haljinu", i da ee earu pisati da onomu sada nije vreme." 7 Ferdinand podpisa zakone god. 1630. na 24. svibnja one godine, a na 5. Iistopada iste· godine izdade Vlahom zakone 0 kojih Ratkaj govori.8 Po tom zakoniku, oni su se Vlasi oko god. 1600. iz Turske u Hervatsku -doklatili ; oni su dersava u derzavi ; od vlastelinah i oblastih kraljevine posve neodvisni; zemlju na kojoj pribivaju, imaju vlastnictvom i mogu ju prodati. Sada znamo sto znamenuje gore u tusbi nprimanje kmetah." Popi, u nimalovrednosti, nebiahu kako kasnie, prosukani, a vee onda bez uma, postenja i vere, u zloeah najpervi, traZiahu svoju sreeu u neznanju, u potistenosti, u herdji puka. Pravoga plemstva poticahu samo nekolike obitelji, pak i ove kako i druge nadtecahu se s popi. Dakle puk bez svake obrambe, svakomu zertvovan, vidi da Vlasi. imaju svoju zemlju; da od nje neplacuju niti nesluse ; da kad moraju u rat, lahko se mogu ukloniti; da izabiru svoje poglavare koji ih zaklanjaju; da mogu bez straha krasti i otimati. To gledajue, nista nemogase biti naravnie, nego da se mnogi ncvoljnik, za poboljsati svoje sdvojeno stanje, u Vlahe pomesao, i time prestao biti kmetom .
11604, 14. - ~1608, 9, post coron.; 1618, 32.; 1630, 24.; 1635, 33.; 1715, 113. - ~1609, 59. p. c.; 1613, 39. p. c.; 1635, 39. 40.; 1681, 63. 64. Ovde stoje "Vlasi, Slavi i Predavci." Po Kereelieu, Predavci su se zvali oni koji iz zapadne cerkve odose u iztoenu, Mo~da su to ime dobili i s toga sto su se pervom sgodom jacjemu predavali. Stanovali su na granici, 1638, 53. p. e.; 1647, 47. p. c. -~1659, 91.; 1635, 37. p. e.; 1638, 22. - r.Minuci,

n.

61
hlstoria degli Uscochi, oontinuata da1 P. M. Paolo (Sarpi) sino all' anno 1616, Venezia, MDCLXXXIll, 30-32. - 'Georgii Stoboei, epistolae, Viennae, 1758. 100. 193 215. - 'Ratkaj, V. 'Kukuljevic, jura, I, 308. .

VI
Francezka i Svedska izvojevaAe, i vestfalskim ugovorom dadose i ujemci8e Nemcem slobodui obstanak. Ludovik XIV. oseni se spanjolskom Habsburakinjom, Ovo biase time kobnie, sto grana kraljevavsa u Spanjolskoj nepokasiva buduenosti u svojih muskareih. Rusia poee javljati se u Europi: Oaru Maximilianu n. pokazelo se premalo priklonih Poljakah. Praizka stupi u zametak buduee velieine. Dakle, za earujueu obitelj nije izgleda, do mosda u Turskoj. Eto proroeanstvah, opomensh, zaklinjanjah. na rat proti Turcinu. I A sto jer Turein skrivio, sto-li skriviti namerava? Evo sto: "Po milosti nebeskoga i premogueega bogs; nedobitan car, gospodujuei po svemu svetu od iztoka do sapada 8unl~, - - javljam tebi, care, kraljicu Ungarie, tvojim. knezovom, tvojoj gospodi, tvojim stanovnikom carstva, papi, stosemikom, izbornikom, biskupom i popom: da eu doci sa nekolikimi stotinami tisueah konjanikah i .pesakah, hrabrih Turakah, pa cemo sruBiti·tvoje carstvo i saterti tvoje podlosnike !elezom i vatrom; uni8tit ih najokrutnijom smertju koju izmislimo, poubijati ave sumjekerstjane i derzat ih na verigah kao pee; detcu nabiti na kolce plotovah kao zabe; podaviti nosece !ene kao .kuje i njihov porod. - - Zeljni smo videti hoee-li ti

lS2

pomoei tvoj I~us razapeti, kojega zovete vaBim spasiteljem, kako tvoji popi prodieu da ee ti pomoci,: prem je i on. vee davnoumrad, nemogavSi ni samu sebi pomoci, ter smo, tomu su nekolika veka, DaAOjmoei .i gospodstvu podloZili njegovo kraljestvo, bastinu, mesto i zemlju, u kojih se rodio." 'I . Poslie muhaekogs boja 'I'urein je smatrao Ungariu svojom: Sulejman veliki, odgovarajuc. Ferdinandu I. na prosnju za produljenje mira, daje mu naslov kralja Hervatske, itd, a ne onaj Ungarie.! Itako, ono bezumje bude . izdano i verovano za navestjenje turskoga rata. Za'odbiti onu strasnu napitnicu, sve poherli u pomoc earn Leopoldu. Ovaj prosi i dobiva pomoe od carstva; knezovi carstva odpravise dye vojne, papa Alexander VIT. posla u gotovu 700.000 rimskih skudah ; halj Spanjolske pomose po mogucnosti ; kralj Svedske poveea za 2500 ljudih broj vojnikah sto ih kao elan carstva imadjase dati; vojvoda Mantove verse na svaku glavu svojih podloZnikah, pol pistola, i taj novae odpravi u Bee; vojvoda Toskane uz 5000 skudah u srebru dade trativa za vojsku; republike, genovezka i mletaCka, neuzkratiSe pomoc ; francezkih dobrovoljacah dojde 2000 konjanikah pod zapovednietvom vojvode Feuillade-a, 4000 pesakah pod onim grofa Colignya. • stanju vojske, god. 1663. pise glavni vodja austrianski: - - "vojna' koja se imadiase krenuti protiv TurCinu, nije brojila 6000 ljudih konjanikah i pesakah, ako se ta vojska prispodobi onoj Tureina, mose se reei da bi bila preuzetnost, da manitost onu ovoj protustaviti, - - a sto mogoh ueiniti ja, koj ju zapovedah? Primorati se da budem "Hervat" sa vojnom od 4000 konjanikah ? To nepristoja mojoj easti maresala ni mojim dugim slusbam." 6 Montecuculi biase praktiean : on nemogase vojevati kao, Hervat, s malenom vojskom proti velikoj vojski, Ali

68 nut cuda, sledeee godine, u glasovitu boju kod sv. Gotarda, ona rukovet Francezah udari upravo kao Hervati, i nadvlada. Montecuculi doznade u isto vreme i da je boj bio, i da je Turein svladsn." Nakon tolikoga nastojanja, tolike pomoei, tako podp1pla dobitja, na mesto terati zastraAenaneprijatelja, bude' na 20 godinah primirje na.cinjeno. Za.Sto? pokaza se u postupanju proti vredniim vlastelinom Hervatske i Ungarie. Kad Poljaci oslobodili Bee i carstvc, car Leopold ueini vojvodu bavarskoga svojim zetom, i zato uzkrati nadvojvodkinju koju biase obeeao kralju Poljaeke kao nadarje za pomoe kod Beca ; paee kaZu i ja Citah·u tiskanih uspomenah, da je onomu dobitju pridana i poruga kancelara. Stratmana, koj pismom kralja PoljaCke stezan na izpunjenje reei sto mu car zadao u pogledu one zenitbe, za say odgovor napisa na listie ove reCi: "treba brati voce za dobe, i nepustiti ju 'uteei." 7 Tureina oslabljivahu domaee bune; Poljaci neodose odmah poslie boja, ter on misliase da oe se za njim natisnuti : sada Turein biase slabii. Kako se dedi pasmina? "Posada (Jegre) oslabljivala se kroz Turke koji se izmicahu. Njih 40 dojde keratiti se." Svatko zna da to nebiahu pravi Turci. "Stotina nevernikah nemogose oteti voz Zita kod Segedina, ter ih potnee 30 Racah. Kod Lipe, evo eanadskih Hajdukah i s njimi Racah. Vojska prlmaknu se tverdjavi Butziu na litici medju Dravom i Savem, Posada joj biahu Vlasi i Turci, oni isti koji su branili Viroviticu. Poseski base sapovedi onoj' posadi neb Be . brani do zadnje kapi kern, drugaeie da ee on svakoga na kolac nabiti. Ovo javi nekoj Vlah koj dojde prada. se. Zauzev onu tverdjavu, Vlahe razdeliie u ungarske pukovnie. Posega ima jako veliko tergovanje, i oko 10.000

I • I

54 kneah, Turei potegnuv se iz nje, ote8e i odnesose sve H.o mogose, i sto boljega imadose Raei koji' stanovahu na veejemu delu. Dunevald zauze Cernik - - - koja Turci zasebice ostavise, Svi Vla8i osvojene zemlje dojdo8e podlositi mu se i za pokazati radost Z& oslobodjenje od turskoga jarma, Njih 3000 ponudi se da re s njegovom vojnom vojevati, ako kamo udari. Dunevald dobi zapoved iei k Oseku, oja.citi nemaeku posadu, Z& dobiti veeju· sigurnost za Race. Gerci i ostali stanovnici koji biahu ostaviIi Slavoniu kadno ju carevci osvojise, poeese se vratjati u svoju pervasnju postojbinu, kon ito im se proglasi da ee biti ost&vljeni u podpunoj slobodi uZivati svoj imatak. Obrek1o im takojer, umanjiti stibre na v~e godinah. Na to ih se mnogo povrati. II Nekoj vredau Slavoserb .sabra iz razlicnih pisacah vojevanje Austrie proti Tureinu od god. 1683-1790. Iz te sbirke vadimo: "God. 1683. iz obkoljena Beea idu dva Raca, Iistonose. Jedan ih, pevajue tursku pesmu, prevari Turke. Iside iz turskoga zalega mnogo puka i pustosi po Turskoj. Doznav da su nekoji njegovi u Carigradu saseeeni, rasjari se jos veema, Rac Iistonosa ili uhoda druguje s TurCinom, i dok mu se prilika prusi odseee Tureinu glavu iz zasede i odvede mu konja. Devet Racah utekavsih iz Budima, javlja ito je i kako je tamo. 300 turskih Vlahah napade iz zasede na Turke, koji po pogodbi idjahu iz Buniea u Bihac. Nekoliko turskih Vlahah dojde k austriHomu generalu ' i kazaae mu da ee primiti kerstjansku vern, i njegova preusvisenoet uze u granicu 200 obiteljih tih Vlahah. U Aradu tergovahu Vlasi sa Zidovi i Turci, pa kad Austrianei grad zauzeli, odkupise se i Raci tako, da njih 12 dade jedan milion. Iz Budima, jedva za vremena, od

55 straha, uteee. Racah sa 500 ovacah; u Budimu s turskom vojskom, sbilja biase 400-500 Racah j oni obradjivahu vinograde, a vino prodavahuRacem po selih; dobrovoljno utekavsi Vlasi uveravaju da ee carskomu velieanstvu u buduce verni biti. Pod zapovednietvom Hasan base stoji 4000 Racah i namiravajupristati k austrianskoj vojski, dok ova Savu prevali. I sbilja, izneverise se Tureinu iz zasede, i oko O~ve, Raci i Vlasi. lz NiSa dosavsa dva Raca javlju o' stanju i nakanah turske vojske." 9 Knjiga iz koje to izvadismo, ima .340 . stranah. Hi dojdosmo do 69. i dalje nemosemo jer nam se grusti. S istoga razloga izpuStamo i izvestje Bartensteina. Onaj sabiratelj zagovoren je svojom pasminom iIi zane8enostju; drugomu nikomu nebi obraz podnio ni prispodabljati a kamo usporedjivati Hervate- sa Serbi, primeravati ovu pasminu s narodom, koj je premnogo sagresio proti drugim a najvi8e proti samu sebi ; nu koj svoje ime uhadjanjem, neverom, izdajom, podlostju, nebiase okaljao. Dok se pasmina po Hervatskoj i Ungarii, u skrajnosti ili u prilici hvata Austrie, 7000 Morlakah, bivsih podloZnikah Turske, god. 1684. sa MletCani udari na Tureina, 10 Ova rukovet zato6nikah ljudske kervi, i njihova pokolenja, pod upravom MIetakah, do god. 1717. ote od .Tureina danasnju Dalmaciu. Sto se nebi ueinilo s ove strane, da bude vlada barem kakova biase MIetaCka, makar naprama tudjemu narodu. TeZko da je Sigismund Batory makar nagadjao velicinu dersave koje, prozvav ga kraljem, ponudise mu .despotstvo one. tri prevredne glave Racah.To je znao time bolje Juraj Brsnkovic. Starinska obitelj BrankoviCah biese vee davno. izumerla. J er vee u XVI. veku Berislavic nosiase naslov

66
despo1a RaAie; jer BrankoviCi imadiahu velika imanja u Hervatskoj i Ungarii, imanja koja TnrCin zauze i deria, nu kraj 8vega toga praktieni Brankoviei nebi bili dali svoju kerv i svoje ime tako dugo zaboravitida 0 njih nebiaAe ni spomenka; i jer Brankoviei biahu primljeni, priznani velika8i Ungarie, a covek 0 kojemu govorimo, jagmio se za baroniu i za grofiu. U diplomi 0 grofii da ~ priznalo Cedom starinskih Brankovieah. Ako je to' istina, eemu ta diploma? NebijaAe li na tisuee nedvojbenih vlastelinah, koji itako pisma nisu imali, nevredia8e priznanje viSe nego pismo? Doista, i tu vredise dokazi i razlozi, .kakovimi se i Hladica slnsio. Taj Juraj Brankovie, rodjen u okolici Jen6, u Ungarii, u kuei, u kojoj se rodio, naueio se turski jezik, prodavajuc se svakomu i petljsjuc svagde, obio Ungariu, Austriu, Erdelj, Moldaviu, Valakiu, Tursku, Rusiu, pripoveda, da ga je god. 1663. metropolita od Ipeka., u cerkvi, usred Adrianopola, proglasio despotom ; da je sa sobom amo preveo na tisuee rodjakah si: "da mu kao naravskomu baAtiniku despotah Serbie, zapadaju Serbia, Bosna, Mysia, Bulgaria, Tracia, Srem, i sve semlje od Oseka do Carigrada." Da bude to znao Batory, valjda bi bio zrelie promislio 0 ponudi easti "despota;" Onaj Covek nepokasiva svoje visoko dostojanstvo, dok se neukaz~ prilika, da bi TurCin iz ovih stranah : mogaoproteran biti. A sada, on udari mersiti osnovu cara Leopolda, koj ga dade baciti u tamnicu, gdje je godine 1711. i preminuo. J J
IHammer, L. IV. - !lFresehot, ristretto dell' istoria d' Ungheria, Bologna, 1686. 130. - 3Busbecque, p. 550. - -IHistoire des revolutions de Hoogrie; 8. 1& Haye, 1739., u 6 .svezakah, 1, 228. ; Freschot, onde. - "Memoires de Montecuculi, Strassbourg, 1740. 350. lIme reduir a. faire le Create avec un corps de 4000 cheveaux?" - IJIist. des rev. de Hongrie, Uspomene grom Nikole

'57
Betten&, i one kneza Rakoezya, tiskane s ovom posvetju Betlen biaAe, za boja kod sv. Gotarda DaZOOan. - 7Histoire du prince Ragotezy, Paris, 1707.,I. - 8Histoire des troubles de Hongrie, Paris, 1688. 11. 49. 51. 138-40.-142. 155-6. 335-6. 'Freiwillige Theilnahme der Serben und Kroaten an den vier letzen Oestr.TUrk. Kriegen, Wien, 1854. 9. 11-12. 21-3. 29-30. 33. 37. 60. 62. 69. - 'OHammer, Lvm.; Giovio pise XXXVI. X1.XVII. da Uskokah' biaAe verno Tureinu. Moguce da to billAe neCista pasmina koja je ono ime uzimala, a moguee takojer da sa pravih Hervatah potegnulo na tursku granicu, pak nevidiv sgodnu prihku, neudarase na TurCina. Kad-li Uskoci, bivsi presli u ovu Hervatskn, opazili se prevarenimi pak se sloiili s MletCani proti TurCinu, i oni se Uskoci p~druZise. - I1Caplovic, II, 26.; Szalay, 15.

VII
TurCin usmiee, austrianska vojska sledi ga stopom u stopu, i evo je vee u Arbanaskoj i u Macedonii, ter se pita samo 0 Casu baciti 'I'ureina' u Aziu. U toj nadi, na 6. travnja 1690. izdade car Leopold pismo, po svoj priliei na Arsenia Cemoviea, nadbiskupa u Ipeku. Tu stoji: -"javise nam kako yam kerstjanstvo na serdcu lesi, Sa zadovoljstvom razumismo kako idjaste na ruku Piecolominiu, nasemu generalu u tih stranah, Ovomu se nadamo i za buduee, osobito od pobosnosti vas, koji ste tolikog ugleda po gotovu Arbanasom i Racem: svojski eete, nedvojim, pomoei da ovom sgodom koju bog prusi, sbace turski jaram, ter sdruseni s nasim oruZjem, barbarsku okrutnost svimi naeini sataru i ugase. To je delo bogu preugodno i dostojno nase miIosti, koju kako yam nudimo, tako u sgodi ~vimi dokazi posvedoeiti neeemo propustiti. " Isti dan isdade 'car Leopold i sledeee pismo r "svim pukom i pokrajinam, od nasledne naSe kraljevine Ungarie

58
odviseeim, i svim koji budu ovo CitaJi ill culi, najprie pako puku arbanaskomu. Znajte, da turski rat na koj smo prekerienjem ugovora i nepravedno izazvani, po dedanstvu nasemu, pod zaAtitomboga i uzdavajuc se u pravicu naSe stvari, samo zato nastavIjarno, za da puke nami pravom podlosene i pravom od reeene naSekraIj. U:qgane odvisece, i sve ostale kraljevine, grozovitu sumnjstvu Turakah otete, pervaAnjoj slobodi, povIasticam i s telom od kojega vise, jedinstvu povratimo, ukinuv sve zloporabe, i izpraviv mane, sto ih kervolok Turein uveo, i predav svakomu svoJe pravo. Zato premilostivno nagovaramo sve puke po svoj Arbanaskoj, Servii, Mysii, Bulgarii, Silistrii, Ilirii, Macedonii, RaAii, i po ostalih pokrajinah od reeene naAe kraljevine Ungarie odviseeih, i sve ostale puke plaeuee pod turskim jarmom, da bogobojeeoj i oteinskoj naSoj !elji odgovarajuc, ovom presg.odnomprilikom, gde je sila turska satervena tolikimi udarci nasega dobitna oruZja, za blagostanje, za oslobodjenje i za unapredjenje vere kerstjanske svi k nami prismpe; da proti Tureinu oruZje pograbe; da se nasim Cetam, po sgodi, na zapoved nasih vodjah, koji ee s velikom vojskom onamo doei, pridruse ; da ovim hranu i sto trebaju, po moguenosti nabave ; i da u svakoj prilici proti skupnu neprijatelju pripravni u· pomoe budu nasim vodjam, koji . ee ih stititi proti svim navalam turskim, i po naAoj zapovedi vojnicki red svagde dersati ; da se k nasemu zakonitomu gospodstvu s dobra povrate, ako hoee izkusiti naSu milost i miloserdje. Obrieemo yam svim - - najprie cuvav ·svakoga. vern, slobodu izabirati vojvodu, povlastiee i prava,oprostenje od svakoga javnoga tereta i stibre, izuzev starinska i obiena prava kraljah i gospodeprie doIazka Turakah, ukinuv i u tih svaku zloporabu sto ju TurCin uveo, opro-

stenja od javna tereta osim u sluMju potrebe ratah, u kojih za vaAevlastito blagostanje i obrsnu, iz naklonosti dopustjati eete nusdne pripomoei kojimi ee se moci naAecete uzderZavati, pokrajine braniti, i teZkoee rata podnasati. A kada se odbaci turski jaram, sva eemo u stalan oblik, u red kako valja, za buducnost, po vaAoj zeljii zadovoljstvu spraviti, pak eemo, povrativ svakomu svoja prava, slobodu vere, povlastice i slobostine, svim i svakomu prsvieu krojiti, ter svim milosti, miloserdja, dobrotivosti i otCinskoga naAega zaAtitnictva preobilne dokaze prusati, Poverh toga obecivamo, dajemo i dopustamo svim i svakomu, slobodan posed dobarah gibivih i negibivih, koja Turkom u svojih granica.h otmu. No. noge, dakle za boga, za veru, za bla.gostanje, za slobodu, za uzpestaviti Va8U sigurnost j bez straha pristajte na na.8U stranu j vaSa. og.njiStai obradjivanje poljah, neostavljajte j vaAedrugove .pozovite neb vas slede, ter ovu prusenn od boga i od nas 'sgodu, koja yam se vee nikada nebude pokazati, prihvatite, ako yam je za vas, za. vaSu deteu, napokon za ljubljenu domovinu, ka.d yam, u ostalom, mi' svim i svakomu nasu ca.rsku i kraljevsku milost obilno nudimo." Szalay prevodi ovo pismo po Kercelicu. U ovome, kako i u izdanju, kojim se ja slnsim, stoji: "lares vestros culturamque agrorum non deserite j" a Szalay ima: "ver- . Iasset eure Hauser, eure Felder -. - -." Ocito, car Leopold obriee ovim pukom sve blagodati u njihovih zemljah, a ne u Hervatskoj ni u Ungarii. Znamenito do.ih opominje, neostavljati postojbine. Car Leopold govori 0 reeenih pucih i zemljah kao udihUngarie, s kojom do. se imaju sjediniti. Mogahu-li uda zeliti si stanje onega tela? Uzmimo do.u Pozegi biaAesamo 7000 kuesh, i u njih po tri duse, }latia. Radonay postav biskupom

60 peeuhskim, najde u 8Vojoi biskupii 30.000 Arievacah, koje pokersti. I Dakle, za. turskoga gospodstva, biaSe dosta pub medju Savom i Dunaj em. Istina, za rata opustoseno je 734 kerstjanska i 85 turskih selah. Ali ratom nije mnogo puka poginnlo, puk bo se za vremena ugibao. Kako je dakle to, da god. 1687. u trih zupaniah dolnjega Posavja, u bivsih trih pukovniah one pokrajine, i u zupaniah Baranje i Tolne, nebiase negO' dvadeset tisueah duAah?'1 Zabiljeseno je da su Zvornieani, njih 4000, s Tureinom odisli ; 3 znamo da je naeinjen sskon proti puku ovih

stranah koj se hotiee Tureinu podlagso : snamo da isti

Stobe smatra stanje puka u ovih zemljah, naprama onomu PO'd Tureinom, gotovim suzanjstvO'm; znamo da su Gerci i drugi odisli iz dolnjega Posavja, dok su se Austrianci u njemu pokasali: time snamo da se premnogo pub za usmioavsim- Tureinom potegnulo, . GO'd. 1687. bude proglasena Ungaria naslednom kraljevinom za. muZki SPO'l. 0 saboru koju to' ueini, stoji u u proglesu Rakocsyevecah: ,,- gazenje nasih sakonsh i povlastioah doverseno je u saboru, sto ga ear god. 1687. U Posunueasvao, Ovde nebiaae earn dosta, silom i nasiljem dat izabrati za sebe Ziva, kraljem U ngarie nadvojvodu JO'sipa, sina si, kasnie kralja Rimljanah i- oara nego .takodjer primorao poklisare kojih se gospodarom ueinio, ter nebiahu u stanju prptnsloviti njegovim pohotnostim, proglesiti naSu krunu naslednom u njegovoj obitelji, i u gra.ni kraljevavSO'j u SpanjO'lskO'j.· U toj "naslednO'j kraljevini" gospodarise austrianske eete sa Raci tako, da RakO'czy kao mimogred napomenn r ,,- nemili se isreei da je nevoljni puk u sdvojenju kon' sto su mu izcerpljena. sva sredstva platjanje, Neeuvenih primerah: videlo se da Be nekoji od nevolje sami obesise,

61 da jedni svoj udes turskim su~anjstvom olakSaAe, da drugi .svoje ~ene vojniekoj overhi, svoju detcu Turkom u salog. dadose. Seljani i sada jadikuju da im je pod gospodstvom meseca (Tureina) mnogo bolje bilo. Sluzbeno je dokazano, da je otimanje AUstrianacah jedne godine jednako ukupnoj stibri sto se Tureinu platila kros petdeset godinah." II

Kad tako biase telu, nije cudo da Hervati i narodi Ungarie nevojevase po' svoju nekadanju proti Tureinu, nije eudo, da se namenjena uda uzprotiviSe sjediJijenju, ter sdrusiv se s Tureinom, one osloboditelje proterase, U z Cemovica biase pristalo malo i gorjega puka, Dakle on opaziv pogibel koja mu preti od Tureina i od puka, javi cam Leopoldu kroz Izaiu Diakoviea, bisknpa Jen6skoga, da nemoze u postojbini ostati. Na to Lepold pod 21. kolovoza 1690. izdade sledede pismo:
nArseniu Cemovieu, istocne cerkve gerckog obreda Racah nadbiskupu, biskupom i svim ostalim cerkvenim i svetovnim stalesem, satnikom, podsatnikom, napokon celu obeinstvu istoga gerekoga obreda i naroda Racah, po Gereko], Bulgarii, RaSii, Hercegovini, Dalmacii, Podgorju iJenoskoj okslici ipopriklopljenih mestih. Ne samo iz ponizna pisma sto nam ga predao u ime svih vas, poslanik Izaia Diakovid, biskup Jenoski, nego i iz ustmena njegova razlaganja premilostivno doznadosmo prepokomu ,vaAu zahvalnost, sto vas iz celjustih barbarskoga kervoloka otete pervasnjoj slobodi povratismo, i veenju obvezanost koju za toliko dobroeinstvo izkazano, kako treba, izpovedate duane vas i vaAa pokolenja, opazismo tim veejim zadovoljstvom, sto priznav nase pravo, baciste Be u krilo nde milosti i miloserdja, kao gospodina i kralja vaaega zakonita, ter pod okrivljem zaAtite naAe odsada liveti i umreti, slavnom cverstoeom serdca ocitujete.

62
Zato vas sve i svakoga u Atitni~tvo naAe ne toliko primamo, koliko oteinski opominjemo, da tu 'nakanu hvale vrednu u serdcih vaAih ueverstite, detci uvek ulivate, i u svih prigodah to veema pravimi dokazi potverdite. Dakle hvatajte oruzje proti zakletu neprijatelju kerstjanekog imena i progonitelju vaAemu, pod zastavom nasom i upravom nasih vodjah, za osvetiti krivioe, nevolje i nesreee, koje yam je do sada najnepravednie i najokrutnie zadavao. U zvratno, z& da blagost i slast earstva i gospodstva naAega odmah na pragu oeutite, prosnje vaSe prirodjenom nam priklonostju uslisiv, premilostivno odlueismo: da slobodno mosete ostati kod obieaja istoene cerkve gerekog obreda Racah, i uz starinski kalendar j da Yam, kako ni dosada, nikakovi cerkveni ni svetovni staleZi nesedsvaju neprilikah j da mozete slobodno, medju vami, po volji, is naroda i jezika Racah postavljati nadbiskupa, kojega staleZi, cerkveni i svetovni izmedju sebe izaberu j da taj nadbiskup ima prostu moe razpolagati sa svimi cerkvami iztoc~og obreda, biskupe posvetjivati, duhovnike u samo- . stanih razdeljivati, cerkve, gde uztreba, 0 svom trosku graditi, po gradovih i selih raeke duhovnike rediti,recju da ima vlast, kako i dosada, gerckog obreda eerham, i te sledbe obeini naeelnikom biti, ter svojom cerkvenom vlastju po povlastnicah od pervaSnjih kraljah Ungarie podeljenih yam u svoj Gerekoj, RaAii, Bulgarii, Dalmacii, Bosni, JenHskom, Hercegovini, Ungarii i Hervatskoj, gde ih cinom Zive, u koliko i dok svi i svaki nami verni i podloZni budu. Dalje,stalezem cerkvenim t. j. nadbiskupu, biskupom, koludrom i svake versti duhovnikom gerekog obreda, u samostanih i cerkvah razpolagati, ostaje njihova vlast tako, da yam nitko nesmi u samostanih, cerkvah, stanih vasih, silu ciniti j od de-

68,

setine, Atibrah i nastanjivanja vojnikah, ostaju prosti kako od nekada; svetovnik neima pravo na duhovnike, njih kojega zatvoriti ili uhvatiti, nego nsdbiskup takove duhovnike koji skrive, pravom cerkvenim ima pedepsati. Podeljujemo takojer i potverdjujemo gerckog obreda eerhe, samostane, i na nje spadejuca, kao i dobra. sliA&juca nadbiskupu i biskupom, bila ona kakova. mu drago, posednikom njihovim, po podelenju pervunjib: kraljah Ungarie. Zapovediti eemo da yam se nekoje cerkve sto yam Turein oteo, osvojene predadu; napokon neeemo terpiti da itko smeta vaSega nadbiskupa, ili biskupe, kada po potrebi budu oblazili -samostane, cerkve, po gradovih ili selih, kada budu poduCavali zupnike ili obeinu." Podgorje, 0 kojemu je govor u tom pismu, i kasnie o Vlasih, ono je na desnoj obali dolnje Kupe, kamo je pasmine, na sverietku XVI. veka, iz okolice temesvarske, izpod turske sablje uteklo. . U pismu se govori sad u drugoj, sad u tretjoj osebi. Mnoge izreke dadu Be' svakako tumaCiti. Kad je ono isdano, begunci biahu JOB na desnoj strani Save. Razumeva se da Hervati i narodi Ungarie negledaSe lepo te begunce, i da se njihovu prepustjenju protivise, trazoo temelj mosda i u onoj izreki, gde-no se kaze da. povlastice spadaju na Race "gde &nom Zivu." MoMa. ih i satnici cuvaSe kao svoje buduce pomoenike ; - a ni vlada nesnediase .kamo bi onaj Cas s njimi. Bilo sto mu drago, od proletja stezahu nesreenike na prostor sto ga. vojska zauzimala, ter oni pogibahu od svakoga sla, V00 prie koriase stozernik Kolonie cara Leopolda u neizabranih reeih, zaSto tu svetinu amo marne, a pustsju da ovde upravo cerkiva. Na jauk, tusbe i prikore, izdade car Leopold pod 11. prosinca 1690. pismo "na prelate, barone, velikaSe i

64

plemide, velike iupane i podsupane svih podsupaniah, sudce gradovah i drugih tergovistah i selah, konsule i naeelnike,· sapovednike tverdjavah, satnike i podsatnike, i sve kojega god stalesa, easti, vojnieke i penezne slusbe, . gdegod u Ungarii, Dalmacii, Hervatskoj, Slavonii, 'Servii, Rasii, Bulgsrii, Bosni i pridrUZenih delih : Hercegoviirl, Jen(5skom i Podgorju." Tu javlja da je izdao ono pismo, napomin]e njegov saderZaj, i zapoveda da ga obdersavaju i obdersavati dadu," a nada sve da reeenu nadbiskupu kad sto priliku za voziti se nabavite." . Ovo pismo, izdano kroz ungarsku kaneelariu, dokinu sumnju narodah Ungarie, ter se sada stopervo begunci po onoj zemlji i po dolnjem Posavju razsuse. Mora da u Ungarii biase stra8no neeadovoljstvo, raslieno tumaeenje pisma, kad je car Leopold morae pismo od 21.. kolovoza 1690. izdati na 20. kolovoza 1691. kroz ungarsku kancelariu. Ovde su pridane, pos1ie"Hervatskoj", reei "Mysii i Ilirii", i poslie "obcinu" sledeei nametak: "Mi eemo se po mogucnosti tersiti, da u~ognemo nasim dobitnim oruZjem i pomoeju boga receni puk raeki eim skorie u zemlje iIi postojbine, sto ih prie posedovao, opet povratiti i neprijatelje odonuda proterati. .Hoeemo da reeeni puk raeki ostane pod upravom i razpolaganjem vlastita poglavarstva, i da uzivajuc povlastice koje mu dadosmo, Rve po svojih obicajih. Pristajemo i na to, ako tko slediteljah gerekog obreda umre bez detce i rodjakah, da sva njegova ostavina zapadne nadbiskupu i cerkvi; isto tako, ako umre nadbiSkup iIi bisknp, sva njegova ostavina sapadne nabiskupii. Napokon, hoeemo premilostivno i naredjujemo, da svi odvise od nadbiskupa, kao svoje cerkvene glave, u svemu duhovnom i svetovnom." Iz pisamah cara Leopolda vidi se, da se stanovita pasmina klatila po svih desno dunajskih pokrajinah Tur-

ske, da se fiVa. pasmina zvala ra~ko~; i da je njezinih clanovab, za Cemoviea, sbilja uteklo iz svih onih zemaljab. Sto se razumi kroz "vlastito poglavarstvo Racab?" . U pismu Ferdinanda IT., koje napomenusmo, stoji ovo: medju Savom i Dravom tri su satnictva (austrianska] koprivnieko, kri~evacko, ivanicko. Raci svakoga sela iza.. biru 0 J1IT,jevu jednoga sudca ili kneza, musa -verstna, i i to javljaju generalu. 0 Jmjevu svake godine sa~taju se svi knezovi i dva do tri staresine iIi priseZnika sstnietve, pak izabiru velikoga sudca, vesta domaeim sakonom, i osam prisednikah. I ovaj se izbor javlja generalu, koj g~ u ime eara potverdjuje ako nijezakonite zapreke; ako-li je ova, on javlja earn. Ovaj sudac, kao predsednik, i ovo osam prisednikah, reSava sve pravde i razpre svojega satnictva ili okru~ja po ovoj ustanovi. U pregrehah protivnih javnu miru i koristi, i drugih, koje pitaju pedepsu kervi, knezovi imaju krivce odmah uhvatiti, i veIikomusatniku svojega okruZja u ruke profoza predati. Medjutim ima veliki sudae sa prisednici stvar razgledati, za da se krivac kad se krivnja dokase, uzmogne predati bojnoj oblasti. Za manje pregrehe mogu sami knezi krivce zatvoriti. Uredjen je i gradjanski postupak : od pervoga suda presto je za deset danah prizvati na generala. Bi~e-li to "poglavarstvo" s timi postupovniei uvedeno i u Ungarii, ter kako i u cemu biaAe"uadbiskup glavom od koje visiSe Raci ?" - To ja neznam. U nadi u~vati one- povlastice, nagemuse novi begunei, ter nije cudo, sto pripovedaju da je za Cernoviea doslo 37.000 obiteljih. A oeita je istina da puk raztreaen po celoj Ungarii, nikako nemogase u~ivati te povlastice. To biase glavni razlog koj prinuka cam Leopolda, da Cemovieeve begunce sterpa na stalan komad. zemlje. Oni prosise za Kumaniu, dolnjega Posavja, i oso0 0 0

bito za "maIu Vla.8ku", nu redki,· Cincari, OStadOS6 u dolnjem Posavju, ostaJi koji se neotese budu god. 1694. baeeni medju Dunaj i Tisu. II SuviSno bi bilo dokaIDvati da domace oblasti za usdersati svoja prava i svoj ugled, da popi zapadne eerkve iz sebienosti, da vlastelini, mnogi od potrebe, da svi ovi kako i drugi stanovnici kraljevine iz mednje proti beguncem i njihovoj pasmini, svakom prigodom, i navla8 game one povlastice. Zato, na prituzbu Arsenia Cernovica, izdade car Leopold, kroz ungarsku kancelariu, pismo pod 4. o~ujka 1695. Ovo je pismo upravljeno na glavna zapovednika vojske u gornjoj Ungarii, na bans. Hervatske, na sve dostojanstvenike gradjanske, na sve eastnike i 81~benike, takojer penezne, na sve oblasti Ungarie, Dalmacie, Hervatske i Slavonie. Ovo je pismo znamenito, ito u njemu pervi put dolazi "puk 'servianski iIi raeki, Servianci ili Raci." Valjda zato, jer !su upravo stanovnici Serbie naj~estje zvali Tureine i s njim terali Austriance. Dalje, znamenito je, ito se oni begunci izdavaju za prognanike: ito car Leopold potverdjuje povlastice, "dok mu se s vremenom drugaeie nesvidi;" sto car Leopold "prepustja i terpi biskupe postavljene po Arseniu Cemovicu ;" i ito Racem biahu od volje bojna veea odkazana zemljiSta sa stanovati, - U ostalom car Leopold zapoveda obder~avati pervainja pisma,
'Hist, des troubles de Hong. 151.; primeri opazke kod biskupa Radonaya pridane zakljuekom zakonab 1687. u corpus jur. bung. Arievci verovase samo u boga otea, ne u sina ni u duba svetoga. Dakle nebiabu kerstjani kako nisu ni naslednici njibovi, Socinievci iIi Unitarci. - !lSzalay, 23. - 3Hammer, LIX. ""'"'Hist. du prince Ragotczy, VII, - IIHist. des rev. de Hongrie, IT, 81, 214, 221. 'Szalay, 24. "Mala VlaAka·, po Taubeu, ill. 25, poeima od Potege, vuee se k Pakracu, odovuda do krizevaeke zupanie, pa pr.eko Sav~ .. .

u Bosnu. Kraljev& iii Kraljev& Velika, bide

Primeri, Kereelic, 4:04., Zemljovid onaj bist. des rev. de Hongrie .
TOWDSOD,

joj glavno mesto. voyage.en Hongrie, i

.VIII
Zna. se zaAto i k,ko se puei U ngarie koczya. 0 pasmini piie sam Rakoczy: deriaie

fta.

"Proti nadutim Racem odpravih V'ojsku koja nsdvlada nje i glaso'Vit8. im naeelnike Kiss-BaIa.sa. - JaviSe mida je Franjo Dial: (Rakoczyevac) uzeo Solnok i potukso glesovita raekoga kapetana. Kibu sa 3000 Ijudih .do8a.wih Solnoku na pomoe, - Moji vojnici uhvatiae i Savu, rodom Raca, nu po Nemcih odgojena pod imenom barona, ovo poradi ulagivanja i vemih slusbah, 8to ih ueinio za liSiti Erdelj slobodah, To biase covek lukav i po naravi i umitjom. Poslsh Diaka i llIosvaya. 11 FuIdvar, neka ukrote iIi. za me dobiju Race koji stanuju na obalab Dunaja. Oni nadvlase Kraicza, koj zapoveda possdom budimskom i suljom Racah. Prie toga, bez mojega znanja, oni Raci odpravise poslanike do Karolya. (Rakoczyevca) za predati mu se. PovratiS~ se sigurni zadanom reeju; nu moja vojska, nebivsa 0 tom ubavestjeno., postupa proti njima kao neprijateljem. Na to Raci razjareni pridruIiAe se neprijatelju, i nebiase moguee odtisnuti ih od . njega. - Moji vojnici, prosti seIjani, bojahu se Racah, stanujueih na obalah Dunaja i Tise. Ovaj narod, naravski neprijo.telj Ungaraca.h, kad bi znao da je mojo. vojska blizu, zader~o.vao bi se u svojih stanovih; a dok bi se ona odmaknula, Raci se 88ltupljahu za uda.riti na gradove i sela u kojih neostajahu nego ietle i sta.rci,

.r

"

a proti ovim einiahu oni prava barbarstva, sekue lene i detcn i palaeo - Fluck zapovednik (austrianski) u Beeu predade staru gradinu. Raci besshu na sve strane, n~ teravahu ih po barah, upaljivahu SaA u koj se sakrivahu. Svi Raci biahu utekli u Tursku. Dadoh zauzeti Segedin, najsigurnie utoeiste Racah koji stanuju na Tisi. Zahtevah od baSe temesvarskoga neb s granice ukloni Race, koji biahu tamo utekli, za da se vee neuzmognu povratiti." 1 • ' Rakoczy je sam sebe varao, ako je sbilja mislio da bi Raci ikako bili uz njega pristali, ' . Arsenij Cemovie biase iz vidjene obitelji hervatske, njegov valjda rodjak, Mihovil, biaSe u Carigradu mletaCki tumae, i god. 1565. poslanik eara Maximi]jana.'l Moguee da ovaj mu! poee progledavati. Ali ito mogsse vee sada ? Njegov puk zamrazio se vee od nekada domaeim narodom, -pak je valjda on gledao zato oduma Raca zameniti zemljopisnim Serviancem; Austria ga der!ala od milosti dok joj bude veran; nebiase izgleda da ee TurCin biti proteran; kao veleizdajici nebiaSe u Tursku povratka. Austria je 0 njemu sumnjala, kad ga je god. 1701. s granice u Sv. Andreu nad Budimom, i odovuda u Bee prenela,. gde jJ god. 1706. i 'umrao," Car Josip I. potverdi Leopoldova pisma, ono od 6. travnja (drugo) i 20. kolovoza, 1691. na 7. kolovoza kroz austriansku ona od 21. kolovoza, 11. prosinca 1690. i 4. o!ujka 1695. na 29.' rujna 1706., kroz ungarsku kancelariu. U austrianskoj potverdnici stoji: "da su dosli Arsenij Cemovie, istoene cerkve gerckog obreda nadbiskup, i Racab patriarka, i pokolenja (gentis) ilirskoga ili raekoga svi stalesi", pak se pridaje: "Prideriavamo podpunu vlast, kada se dobrotom boga, ter sloznom pomoeju ovih ilirskih i drugih nasih vemih podlosnikah, naioj

69 kraljevini Ungarii i susednim nasim po.krajinam mir po.vrati, one slobostine, polaksice (praero.gativas) i povlsstnice dalje tumaeiti, i kako vreme uzpita, u bolji oblik spraviti, ter ujedno preblagonaklono nase serdce pokolenju ilirskomu obilnie dokasati, kao sto. se bude videle pro.- . bitaeno naSim. kraljevinam, po.krajinam i istomu I puku ilirskomu. " U potverdniei ungarskoj stoji ; da je prosio Arseirlj Cemovie, istoene cerkve gereko.g obreda nadbiskup, i Racah patriarka, u ime i osebi svojoj i svega pokolenja raeko.g i puka servianskoga," pak se pridaje: "Osim toga osiguravamo reeena patriarku i nadbiskupa, i say puk raeki, tverdo i kraljevskom reeju, buduc se ostale njihove prosnje, ovde i sada poradi uzburkana stanja naSe kraljevine Ungarie nemo.gu lahko razpraviti, dok se mir u onoj kraljevini pokase, da eemo dobrotivno odlueiti, ter ih, u koliko se vaSo.j slusbi i pravo.m kraljevine neprotive, milostivno prihvatiti, pridedavaju6" itd. kako gore. Rako.czy biase pod oruzjem. - Kakove biahu one "o.stale prosnje", i jeli ih vee Arsenij Cemovie prikazao.? Mi nesnamo nego po. svoj prilici sadersane su u slededih, sto ih lsaia Diakovie, "metro.po.lita Racah," naslednik Cemoviea, upravio na eara Josipa. Evo ih, glavnih, u kratko. sadersaju : Kako je vee g. 1694. car Leopold nameravao, neka se "naSemu narodu" dade posebna zemlja. Nj. vel. zna kako sam (Diakovie) nedavno odborom "naSega nsroda'' po. svemu puku jednoglasno izabran za metropolitu istoene cerkve gereko.g obreda, Od metropole i metropolite Krnsedola imaju stajati cerkve i cerkvenici "naSi" 11 svih pokrejinah carsko.-kraljevskih, dok dobitno o.ru~je vaSega veIieanstva neosvoji naSu patriarkaInu stolieu Ipek. Ako metropola Krusedo.l padne pod TurCina; neb se metro.po.Iita;· gdegod .
I

.~

70
uzhteje, nastani u zemljah njeg. venilanstva, neka redi biSkupe, i da bisknp, za Zivota, nesmi svoju biSkupiu darovati, ustupiti, oporueiti, Ako se koj "naA" duhovnik sjedini s rimskom cerkvom neka se odmah liii slnsbe, i neka metropolita iIi biskup drugoga metne na. njegovo mesto. Kada se mir ueini, neka vojniCki ea.stnici i vojnici "naAi" ostanu u svojih ea.stihi dostojanstvih, za,..c}a nebudu prisiljeni postati seIjani, i neb im se za dalnji obstanak providi. Neka se plemidi i gradjani "naAega" naroda, kako Nemci i Ungarci, po zupaniah i gradovih promieu, ter u skupetine i ve6a. u slobodi cerkve i vere puMaju. Neb sa nijedan "naAinac" neobtereti teZje nego Nemci i Ungarci.. Da se "naSi" tergovci nesile placati veeje tridesetine i mita, nego Nemci i Ungarci. Da se zakupni ugovori, sto ih sklapaju s gospostinami ljudi "naAeg&naroda" , nikada nemogu opozvati. Da u sabore Ungarie i pridruzenih delah, takojer "naB" narod, harem u svojih prelatih i baronih bude pozivan, i da tamo ima mesto i gla.s. Da se u saboru, kako drugim narodom vee jest, tako i "Daiemu narodu" sloboda vere utverdi i dopusti da mi duhovnici i svetovnjaci, po n.aAem starinskom obieaju, skupstine sazivljemo i derZimo. Da puk "naA" u smislu domaeih zakonah, prost ostane od desetine, koja pripadaj cerkvi i duhovnietvu nasemu.. Da se povlastnice "naiemu" narodu podeljene, i s onimi koje ee dobiti, uzakonjene ne samo bes svake ~preke. primu, nego neka se i zapovedi, nje obdersavati od toeke do ltoeke nepogresivo i pod tezkom opazkom kralja.4 Uz Saranje imenah, na prosnju "Vicentia Popovics, nadbiskupa i metropolite, i svih stalemh doSavBihkrotko" , potverdi Karlo VI. pervainja pisma, kroz austriansku bncelariu na 2., kolovoza, kroz ungarsku, na 18.listopada , 1713. Ovde se potverdjujll ona pisma "u koliko 3D prayim

71
na6inom' (rite) i zakonito nastala, ter se na istinuoslsnjsju, uz priderZanje prava drngih." Na prosnju istih, koji gore, da u pismih cara Leopolda nedolaze one reCi: "Pridedavajuc" itd, do "spraviti", i da ove reCi nekoji krivo tumaee, izdade Karlo VI. pod 10. travnjs 1715. posebno pismo, u kojemu onu zaporku tako razjaAnjuje, "ds pisma imaju valjanost,dok ovsj narod ostane neoskvernjeno u vernosti, naklonosti i poslumosti, koju je dusan nami i nasoj preeestitoj kuCi." Na 10. Iipnja 1715. Karlo VI. potverdi zakonski clanak 113. 1715. i pervaBnje 0 uredjenju Vlshah; a na 22. lipnja iste godine izdade Vlahom pismo na zaAtitu (diploma protectionale). Ovde se govori ·0 pismih god. 1690--1., da ill je Karlo potverdio "za reeenoga da.naAnjega metropolitu i nadbiskupa, i reeeno pokolenje iIi puk raCki";. govori se_0 raekih pucih; da su turski begunci, prognanici; de pisma mnogi neobdersaveju ; zato da ih Karlo potverdjuje i obdersaveti zapoveda, "dok stvari stoje kako je reeeno'' (rebus, sicut praefertur, stantibus), i dok puk bude verano Za sledeeega rata, samo dye certe 0 pasmini r Turcin . se tuIDda su Hajduci, u sastavku Une i Bosute, sagradili 35 cardakah. - Kad AuStrianci osvojiIi Temesvar, Eugen Savojski dopusti "da ostanu Armenci, Gerei,·Raci i Arbanasi, koji neee da idu s Turei." II Metropolite Diakovie i naslednik mu Podgorieaain pribivahu u Krusedolu ; Vincentiju Popovieu odkazase mesto u dunajskom Karlovcu; za Srem i za Serbiu, kad Belgrad savski pao pod Austriu dobi namestnikom Mozu Petroviea, koj se preseli u savaki Belgrad, gde mu i dva naslednici Vincentij i Arsenij Joanovic i stanovaAe.Vincentij Joanovic, muz sera.ca i napredka, osnova ueionicah, Da, uvede i pukovniu, "ilirskih" konjaniirah, kojoj sam bide

72
pukovnikom; da se ova u Talii ponela, i cIa mu ju poslie rata otelo." To bi bio pervi put cIa je pasmina pod ikoliko pravilnom upravom vojevala proti izvanjskomu neprijatelju, a ne proti narodom kojih je zemlju oskvernjivala. A bez dvojbe, islo je, za poznane sverhe, prodanikah i u Taliu. Nekadanji neznat&n izbomik Brandenburga postao znamenitim kraljem Praizke. Poljaeka pade na zadnje ogranke. Jakost Rusie slutiase se po svoj Europi. Karlo VI. izgubi Spanjolsku krunu. Dakle opet na Tureina oslabljena Poljakom i MletCaninom. Karlo VI. sceniase za nusdno dokazati i u velikoj javnosti svoje pravo osobito na Bosnu." I tu je raeunao na pomod pasmine, ter na 18. svibnja 1735. izdade pismo: "Vincentij Joaaovie, dunajskoga Karlovca i'savskoga Belgrada nadbiskup i metropolita Racah gerekoga obreda, u ime svoje.i svega. duhovnietva i pub reeenog obreda i puka, u nasih zemIjah prebivajueega", razloZi pervaAnje ukaze i da mnogi za nje nemare. Na-to Karlo VI. zapoveda svim oblastim, gradjanskim i vojniekim, takodjer 11. zemljah na novo osvojenih, da imaju ova pisma izveriavati. "Ako-li," nastavlja pismo, "recenoga naroda i obreda ljudi, proti ' naSojnadi, kod dotienih oblastih nenajdu pravicu, tada u slueaju zatezanja ill uzkratjenja pravice, prosto im budi uteei se k nami i k nsaim dvorskim oblastim, ter svoju tuzbu razloZiv, odovuda lek eekati." Mozda zanaAajuc se na taj lek, a sv8.kako od preke nude, ustadose jadnici na oruZje, osobito u beke8koj Zupanii. Nacelnici im, Szab6, Matula, Barta Szant6 budn samo pogubljeni; Segedinac, Sebestjen, Passtor, Szilassy, i na cetverti rasseeeni." . Danezaboravimo posve na pasminu za ovoga rata. Sp.omenuv da je vee. Montecuculi preporuCivao m~ti u

•
78

vojsku "zarobe kerstjane, kao: Arbanase, Bosnjake, Race; i druge sliene", vadimo iz generala oeevidea: Na dunajskom ratopIovju biaSe 2400 mornarah ill vojnikah, i viSe od 1000 Slavah. - Predlosisecaru, povecati pesaetvo, pridav svakoj eeti po satniu Slavenah, Vlahah, itd., koje mom je unovaeiti i povedavati koliko se hoee, Mare8alu Philippiu javise da je u NiSu 30-40.000 Ijudih veeinom Ciganah. JaviBe nam da je satnia Racah dobrovoIjacah (compagnie franche) otela grad PiroI, 12 miljah od NiSa. _. Knez Hildburghausen javi nam iz Broda, da su Turci prevalili Savu, 4 milje od RaCe, i osvojill obkop Beliznu, koju su nasi Raci ostavili, (Iz obkoljene Utice) tri Raca, spustivse, se na usu, niz liticu, javiSe da je u tverdjavi samo 200 Ijudih posade, (U kapitulacii U~ice). Nadbiskup, svi Raci i Zidovi koji su na osvojenoj zemlji, delnici su kapitulscie, osobito patriarka. - Dopusta se carskim Castnikom, uzeti pripadajuce im konje i kola, koja se najdu u Racah turske vojske." 9 Arbanasi Klementinci, - za Murada II. doselivsi se na medju Servie, - javise Anstrii da ee na Tureina udarati: - Kod Valjeva, ustade 20.000 bosanskih graniearah na Tureina, 10.000 Turakah saseee ih sve do na 1000, ovo biahu Raci i Klementinci, koje pop Suno dovede u savski Belgrad ter se naselise po Sremu. - Nis se predade Turkom, tu je uslovljeno: "da se za proslost oprasta Gerkom, Racem i Arbanasom." - Tom je prigodom utekao patriarka Arstmij Joanovic, kojega Turci
htedose sazeci.
I II

'Rist. d. rev. de Hongrie, V, 62. 82. 129. 134. 147. 153. 161.; primeri bist. du prince Ragot., VITI. - ~Hammar, XXXIII. -- 3Caplovic, II, 47. - ~KerCelic, 4117. - IlHammer, LXll. LX.Ill: - eCaplovic, IT, 67. .; 'Spieilegium observationum - -.de Bosniae

..

'

•
74
in Bosniam motor., Lugduni Batavor. - IICaplovicIl, 48. - "M~ moira de Monteeuculi, 217.; Mem. secret de la guerre de Hoogrie pendant les compagnes du 1737- 9., Francfort, 1771., avant-propos, XV .. xvm, 22. 35. 39. (pravo 61.) 79. 99., article vm. IX. - l-Hammer, LX.; Caplovic, Il, 68. .

regno - - occasione

armor.

caesareor. hoe anno MDCCXXXVU

IX
Mana-Terezia potverdi zakone: da se zem1je bivse granice povrate pod domaee oblasti; da se granica pomakne na medju Turske; da u kra.ljevinah Hervatske, Slavonie i Dalmacie, osim slediteljah vere katoliCanske, dmgi nemogu nepokretnine imati; da ee kraljica, u tom pogledu, ueiniti Sto valjs i u generalatih karlovaCkom i varaZdinskom, za da pravoverje .ne terpi; i da se po sebi razumi, da se vlast metropolite gerCltog obreda nesjedinjenih neprotese na vernike tog obreda po ovih kralje. vinah.' Osim metropolite u dunsjskom Karlovcu, biahu u ono vreme biskupi iztoene cerkve u Plaskom, u Kostanjici i u Pakracu. Dolnje Posavje nebiase utelovljeno; granica biaSe pod bojnim vecem ; u belovarskoj, danaSnjoj, !upanii, pitalo se tko je sjedinjen tko-li nesjedinjen: time one tri kraljevine biahu u zupaniah kriZevaekoj, varasdinskoj i zagrebackoj. . Bez dvojbe, Arsenij Joanovic, kako i .njegovi starii usvoje vreme, odmah prosiase da se povlasmice potverde. Ali biase treba zaslUZitipotverdjenje. ZssluZilo se u nastavsem ratu, ter Maria-Terezia potverdi OM pisma, kroz sustriansku kancelariu na 24. travnja, kros ungarsku na 18. sviblljs 1748. U obih kaucelariah kaze Be da jei

75
uz hvalu pervaBnjih zaslugah napominje se da je ovaj puk "i za onoga rata iz .kraljevinah Ungarie, Hervatske i Slavonie mnoge svoje Cete k nasim u Bavarii, ·Pemskoj i Talii pridruZio ter ih novcem i potreb8tinamiobskerbio : cia au hrabro vojevali i cia vojuju", ter u austr. kanoelarii sledi potverdjenje samo uz zaporku "dok budu verni;" u ungarskoj osim toga "u koliko su one povlastnice pra. vim nseinom nastale, ter Be na istinu oslanjaju, i uz priderianje - prava drugih." God. 174:7. bude uveden "ilirski dvorski odbor za upravljanje povlastnieah'', ter se vee sledede godine eulo: "cia narodno bitje ilirsko nije provinciale ungarsko, nego austriansko deriavno, i isti narod ilirski otCevina je kuCe anstrianske, a ne kraljevine Ungarie" '1 Malo prie spadala je k Ungarii i ista GereD, a sad evo nespadaju ni kusi iste Ungarie. Sa Hervatskom bivalo je tako i prie i poslie : kad-no na 'poeetku XVII. veka radiahu MletCani cia Be Uskoci iz Senja uklone, odgovori Austria "da je Senj del baitine naslednika krone austrianske;" S u statutu grada Senja od god. 1757. stoji: "i jer Senj u baA nikakovu vezu nestoji s kraljevinom Hervatskom, onaj zasmpnik (Senjs, na skupnu sahoru) nemose ici na sabor ove kraljevine ni meAati se u ujezine posle." U skupnu saboru god: 1751. predlosise Hervati kraljici, "za izverienje zakona 1741. 46., budue se vladike iIi odpadnieki da - biskupi : jedan u Plsskom, drugi u Kostanjici, tretji u Pakracu, ne samo neustesu od svojih obicnih i prirodjenih si bez~onjah, nego na veliku sablasan vernikah i us veenju pogibel mnogih tisueah duiah, nastoje svoje cerkve pomnozati ; iste od kamena, d8. iz razvalinah starih katoliekih cerkvah graditi; pod .tom .izlikom puk preko mere obteretjivati; uplitjati Be U t»-

Arsenij Joanovic .ka.k.o i Cemovic, sa svojimi utebo;

76 delivanje svetotajstvah katolikom; katolike u odpadnietvo vuei ; ljude svoje IDce od katoli&mske vere daleko der!ati; u ovu pristupivse, od nje natra.g tergati; i buduc je najsigumie sredstvo da budi - patria.rka gereko-nesjedinjenih neima upliv u duhovnietvo ovih zemljah, odovuda ukloniti njegove da biskupe : to prose stale~i i redovi, da se ovi biskupi udalje; da se zak •. 1723. 85. i 1741. 46. takojer na dolnje Posavje protegnu; j da se povlastnice udeljene Vlahom na stetu krune, katoli&mske vere, . iIi koga drugoga, niStetnimi proglase." Kraljica· odgovori : da se zak. 1741. 46. u pogledu dolnjega Posavja, razumeva 0 slediteljih Luterove iIi Kalvinove vere, i 0 Zidovih ose&ih,. a ne 0 stanovnicih ger~ko-nesjedinjenih. Hervati ponoviSe proSnju, i 'dobise onaj ponovljen odgovor," Ukinutjem granice Ti8& Maroske mnogi begunci i rodja.ci im, mosda i drugi, pod vodjami Ttsktslyem i Horvatom izseli8e se u Rusin, i u pokrajini Jekatarinoslav osnovaSe nnovu Serbiu. ,,& Za ~udo: u ovih stransh uzimahu svakakova imena osim onog Serba, kojega se jos preko 50. godinah ovde stidiSe i plaAiSe. Iz skupna saborenja 1751. ovde su znamenite JOB sledeee toeke: medju poteseicsml 31. nmnoge se lupanie tu~e da duhovnici odpadnikah, otimajuc stole, mnoga. nedostojno i lakomo me i puk tarn. Cesto se dogadja da se mertva.ci nepokopavaju prie nego-li je pokojnikah blagom iIi njegovom cenom zasitjena Iakomost duhovnikah." U predstsvki pod 3, lipnja: nPoljaci za tokajsko vino, unasahu mnogo 'novca u kraljevinu; taj je unos umaljen po Armencih i Gercih i drugih ove struke, kupnjueih i kvareeih vino, i on ~e posve prestati, ako se Zidovom, Armencem, Gerkom i Racem posve nezabrani .vma kupovati." 6

:77 U skupnu saboru 1764. nanizaie Hervati brojani~ sta.rih i novih tusbah i prosnjah. pak zakljucuju: "Od svega je nsjgorje ovo silno razprostr&njivanje odpadnictva. Jos god. 1741. zak. 46. ustanovljeno je, da metropoliti gercko. nesjedinjenikah nije dopusteno u obsegu 'ovih zemaljah imati ili izveriivati ikakovu vlast na duhovnietvo i puk toga obreda, Pa nut, ako motrimo u naSoj sredini tri jake biskupie utemeljene, plaskansku, kostanjiCku i pakraeku, biskupie koje su i po drugih sudu, kolik i nase ; njihove mnoge samostane ; herpu njihovih kao gljive rastueih popovah ; naslove baronsh i grofah ljudem onog obreda podeljene; i sto je jos bolnie, podeljivanje plemickih listovah njihovoj pasmini, cime se ovlastjuju imati nepokretnine; ime "naroda ilirskoga" ito au si pribavili; dobljenje oblasti, tako "zvanog ilirskog odbora," koja pam naSe zakone i oblasti, i po tomu svemu ako pasimo divno napredovanje svih njihovih posalah, proti kojim nam slabu obranu pruzaju naie oblasti i naSi municipalni .zakoni: ako sva ova motrimo, jasno biva da je ovo, kako se vidi iz zakona 160"_' 14. tudje odpadniewo, skoro na istom stupnju s verom u ovih zemljah gospodujudom, Zato nas obuzimlje temeljit strah, da ee napredak ovoga tako velika, od moskovskih granica.h do Adrie protesuceg'ae, vlastju metropolite derZana tela, s vremenom naiu veru i derZavu posve udusiti ; oSQbito ako pazimo straSan vez ovih odpadnikah sa soldatciom, vez kojim su njihovi probitci tako ismesani, da s jedne strane solda~a svoje preeke kroz nasilja odpadnikah razmaknuti nastoji, s druge strane gereko-nesjedinjenici hug svojega. delovanja pod premogueom za.ititom soldateie to veena razSirivati jur obiknuse." Odgovoreno po starinsku.
I

1·8 Pod predsednietvom generala. Hadika bude god. 1769. kongres derf.an. u dunajskom Karlovcu. Posledak hiaAe: sledivSih dvijuh godinah iziAavAi ftirski regula.menat, za " podlomike gradjanske (provinciala) i vojnicke gerCko-nesjedinjene vere i ilirskoga naroda, po Ungarii i k njoj spadejucih pokrajinah, po generalatih karlovaCkom i varaZdinskom, po hervatskoj, slavonskoj i temeAkojgranici, i po temeskom banatu." Ilirski narod, god. 1690. doAavAi . u ove zemlje, uIDva povlastnice dok bode veran; osim u stvarih vere, dusevnosti i obreda (cultus) -stoji pod poglavarstmi i oblastmi ~ema1jah u kojih je; u granici on je pod eastnici i oblastmi ter pod bojnim veeem ; u pogledu povlastnicah, izveriivanja zakona vere, i u stvarih duhovnietva on stoji pod dvorskim odborom; metropolita je glava samo u cerkvenih poslih j- ilirski kongres, i krug njegova delovanja, u stvarih cerkve, Akole.i zakladah, uredjen je; bez previAnjega dopustenja nesmi se kongres javno, ni drugaCie dersati. Kako. povlastnice, tako eto i regulamenat ste!e se na same Cernovi6eve begunce. Ali ovi se vee za dvanaest godinah prilieno nauciAe hervatski, ter se s pervaAnjim pukom istoene cerkve pomesase tako, da se nemogose razluciti.8 Burkanja i neprilike, kakose snovalo, nastadose. Za promenuti regulamenat budu derzani kongresi god. 1774. 1776. I sbilja, novi regulamenat protese se "na duhovnike i svetovnjake gercko-nesjedinjenikah po Ungam, Hervatskoj, Slavonii, temeskom banatu, i po generalatih karlovaekom i varaZdinskom." I ovde je vernost uvetom povlastnicah ; nedopusta se ilirskoj mladosti u kongres, da gleda i slusa (galeria); nedopusta se Ilirom, u Hervatskoj, imati nepokretnine; "nu ta zabrana neproteze se na generalate Hervatskoj susedne, nego protese se na zupanie pozeZku, virovitiCku i sremsku, koje spa-

".
daju ka Hervatskoj, a utelovljene su Ungarii." - Banat bude utelovljen, ilirski dvorski odbor ra.zpuSten, nessdovoljstvo moradiaie rasti, ter god. 1779. izidje "ilirski de. klaratorij", koj se poeeo kerpati sa "sustavom konsistorialnim," i kerpa se do danae. - Metropoliti bude puiten posed imanja Dalja, "dok se izvan Hervatske nenajde imanje koje onoliko nosi," - Josip IT. uvede tolerantiu
verah.

Dakle novim regulamentom, na stotine tisuCah domaeega puka, hervatskoga, jezika, sledivsih od nekada iztoCnu cerkvu, i na tisude pervaSnjih beguna.cah i doseljenikah " koji se s domaeim pukom sljubise, sve ove stotine tisucah pub izgubiSe domovinu, javno i navlastno pravo, i padose na milost povlastnicah, - Na ove povlastnice oslanjao se i JelaCic ban, kad-no god. 1848. zapovedi proterati Lieanah i njihovih obiteljih, - ne po~olenja begunaeah, - jer oni LiCani odbegnuie 00te iiavse slepo na Magjare. Iz vremenah ~arla VI., Marie.Terezie· i Josipa IT•• nekolike zrake: "Kakovih 50 godinah biaSe ovaj graniearski puk zapuiten, podlosan dotiCnim ~astnikom, i njihov sulanj, s eesa biase cestje bunah. Moradiaie i proti Tureinu vojevati. - Sudilo se za nesigurno, poveriti obranu granicah ovomu puku, veeinom, kako kasemo, ra.ekomu, jer je obreda gereko-istoenoga, ter mu duhovnictvo stoji ad pervostolnika Bulgarie, (savski Belgrad drugda zvao .se gerckim iIi bulgarskim) i jer doSav iz Turske i na graniei namestjen, u pervasnjih postojbinah ima rodjakah i svojte. Nije za verovati kako mu je odurna rimska cerkva, ter izkustvo uci, on je ne samo berz pristati k onoj vojujueoj stranki, kojoj dobitje nagiblje, nego za usderjati se ovu sledi mudroliu, da veeinom jedni pristaju us

·80 jednu, drugi uz drugu vojujucu stranku, sa da od vIadam dobitnika, ovoga stranka za nadvladane oproitenje .i .milost dobije. Iz ovih i drugih razlogah . sudilo . se za najprobitaenie deriavi, da puk od narave lukav; u gluposti zanemaren, ostane uz svoje obiesje, upravljan svojimi stareiinami i dnhovnietvom. U karnih stvarih vlast imadiahu eastnici, tel" svoju lakomost izpunjivahu globami jsdnikah, kojih jedne tera.se u progonstvo, posvojiv ill prodav njihov imatak, druge proglasiv za izvan zakona, odsudiv, a tivot im za plaeu pustiv, tako da je ovaj puk morao ostati u kradji, otimanju, razbojnictvu, reeju u divjaeini. I nitko se neusudjiva idi u granicu. Tu.. mse ga s turskoga ponaAanja, da nije za nikakov red, i da mu [e barbarstvo unaravi I tako, verovalo se, ito je promenom i uspeh utverdio, da one tuibe i perva.snje zlo ponalanje granicarah, potekoie iz lakomo~ i lukavStine eastnikah, koji ih i uzderiava.se, gledajuc oprostiti. se nadsornikah." 9 Kercelic propusti kazati da u onomu stanju biase ne samo onda.snja veeina Vlahah, nego i manjina katolikah granice. "Koji su gercke cerkve, nezovu se Iliri nego Raci . ....._Osim llirah, dojde u Slavoniu i Rumunjah, koji se 8 TIiri pomesase i njihov jezik nauciSe. - Kod Ilirah su redka prezimena kako i kod istoenih narodah; svatko se sluZi kerstnim imenom. Ako je otac glasovit, sin mu usme njegovo ime i poveca ga slovkom. - Mala VlaAka zove se od Vlahah koji se u njoj nastaniie. Oni su se sa Slavonci pomesali i zaboravili svoj materinski jezik; ali njihova cud, ponasanje, obicaji, jos imaju znakah, po kojih se poznaju vlaskom (rumunjskom) pasminom. U Sremu se nastanilo mnogo Arnautah i, Arbanasah, medju kojimi je i Cernogoraeah, Ovi govore prastarinski ilirski jezik, tel' ih na dolazku Sremci nerazume; ali za nekoliko me-

81 secah nauee se po danaAnju ilirski razumeti i govoriti. Od god. 1770. dolazi i Dalmatinacsh mletaekih, stoga ih i zovu Mleteane. - Za Leopolda I.sve boIje easti dane Nemcem; ovi puk tlacise; biase bunah koje vlaski popi i koludri utisaSe.- Granieari moradiahu i stibru plarlati, i kao vojnici bez place sluziti. Nastadose smutnje, "graniearah uteee u Tursku, gde na godinu placahu pet piastrah, i niSta viAe, ni slusbe." 10 "Treba paziti na okrinkane prosjake, koludre iIi svetovnjake, koji se potesu pobirsjuc prineske za izkupljivanje sUZanjah od Turakah. Sumnjive pridersati, - Bditi na izaslanike stranjskih vladarah. - Ovdesnjim raekim stanovnikom nedopusta se primati izvanjske slusbe, gradjanske ni vojnieke, - One koji vabe stanovnike izseliti se u izvanjske dersave, i krive vodje (falsarii conductores) pod preki sud, pomodnike izseljivanja u tamnicu na tri godine. - Gereko-nesjedinjenikom, koji se klate pobirajuc prineske, neka se putni listi nevidiraju nego pridede. Zabranjuje se duhovnikom gereko-nesjedinjena obreda, puk prevelikimi stolami i drugimi nezakonitimi deraeinami obteretjivati. - Zabranjuje se izvanjskim duhovnikom gereko-nesjedinjena obreda, ikakove prineske brati. Odmah izterati pope (sic) i koludre gerCko-nesjedinjena obreda, koji se bez putnih listovah skitaju, imaju im se 'dati putni listi uz naznaku pojedinih zupaniah, za-da se lIZmognu, ako se drugamo odklate, odmah ustaviti,' pak odpraviti ili izvesti. Pomagaei zlikovacah (fautores malevolorum) na turskoj granici padsju pod istu pedepsu pod koju i ovi; njihove obitelji neka se prenesu u mesto gde nebudu mogle pomagati -; u Iijih ku6e neka se nameste dobre obitelji. - Ljudi s turske granice, bez zakonitih putnih listovah, neb se neprimaju za.brodare iIi mornare. Bditi na gercko-nesjedinjena koludra Eusebia, koj se izdaje
6

I,

82 za patriarku Dalmaoie, i tegnuo bi puk svojega obreda vabiti na izselenje. Onoga, koj 0 dogmi sjedinjenja nije podpuno podueen, ako kani u odpadnictvo povratiti se iIi stupiti, treba predati na stanovito vreme duhovniku gereko-katoIiekom, koj ga ima 0 dogmi sjedinjenja temeijito naueiti ; duhovnici nesjedinjenikah, koji sjedinjenike zavadjaju na pristup iIi na povratak u odpadnietvo, imaju se Iisiti cerkvene nadarbine i za naveke izkljueiti od duhovniekih posalah. - Imaju se poradi ·laIDukoriti gereki (danas im je pokolenje serbsko) tergovci karlovaeki, petrovaradinski, reeki, terstjanski i kostanjieki, koji se tuZiie da nevalja cesta Karolinska. - Opisuju se gereki tergovci, kao turski uhode, jedan ih govori i latinski, i gereki, sva tri rumunjski, magjarski, nemscki. Za ueitelje Luterove, Kalvinove, kako i gereko-nesjedinjene vere, imaju se primati samo domaei sinovi, - Naredba i obrazac 0 popisivanju Gerkah, turskih tergovacah, koji amo dolaze, ima pravih Muhan),edovacah, i Turcinu podlosnih kerstjanah i Zidovah. - Neka biskupi samovoljno ljude nezapopivaju: u okruzju vlasko-ilirskom ima 8 suvisnih popah ; 4 nehtedose iei na zupe: ovakovi popi, ako nije protivnu raeloga, moraju iei na zupe; neee-li, oni gube povlastnice popah gercko-nesjedinjenih, i nesmi im se druga zupa dati. - Uvadja se tolerancia j treba iznaci i pedepsati one sjedinjenike, koji nesjedinjenike psuju da su krivoverci, odpadnici, Fotievci, da imaju veru i pope kozah; popi nesluseei, prosti su od glavarine, prem nejednaki sluzeeim. .A.kose duhovnik gercko-nesjedinjene vere uplete u zloein, terse odredi da se stavi sudu iIi zatvori, to se ima prie javiti njegovu biskupu, za-da ga stavi, - Puk okruzja ilirsko-teme8koga~na prevelik trosak unasa svoje cerkvene (ruske) knjige iz turske VlaAke, to se zabranjuje, i pozivlje na resenje od 19. rujna 1783. br, 9031. Marlji~o

"

83 paziti na jduhovnike obreda gereko - nesjedinjena, koji se po kraljevini klate, puk svakako varaju, novce mame, pa bese u Tursku. II
11741, 18. 46. - 'Szala.y, 47. - ~mmer, XLm. _4Sza• lay, 48. - 6(:)aplovic,II, 48. - 8Diumale diaeta.e hung. de 1751., rukopis, u knjiznici vlastelinstva. Brezoviee - 'Szalay, 50. - seaplovie, IT, 47. - 'Kereelie, 403. - l'Taube, Beschreibung des Konigreiebs Slav01lien,- - Leipzig, 1777., I, 3. 59. 68.; ru, 25. 69. 77. 80. - lINaredba, 2. svibnja. 1742.; 5. lipnja 1774:.; 10. listopada 1749.; 5. lipnja 1752.; 7. kolovoza 1752. dve ; 1. stopada 1758.; 16. 17. kolovozll., 4. prosinca 1761.; ~7. serpnja, 19. kolovoza, 18. studena 1762.; 19. serpl\ia 1763.; 2. svibnja 1765. dve; 30. lipnja 1766.; 1. lipnja 1767.; 1770. br, 5,842. ; 1771. hr. 2132.; 1779. br. 5125., s prilogom; 1780. br. 2005., 2,271.; 1781. br. 579. 4130. 7,508.; 1782. br. 41,34:4.; 1783. br. 3738.; 1784. br. 2238.; 1785.br. 34,572.; 1787. br. 36,163.

.,,0
n-

x
Mnogi vikahu na promene sto ih uveo Josip n. Osek, Posega, Varazdin, Karlovac, isti Zagreb imadia.8e druZtvo slobodnih zidarah. Ungaria biaSe nad-a sve nezadovoljna. Dogodjaji Francezke odjeknme i po ovih strJl,nah. Mir s Tureinom nebiase s.klopljen. Belgia se oslobodila. Mnogi se imadiahu budneega sabora bojati. Dakle, neprijazne Zivlje trebova sapeti iIi zabavi? U tu sverhu izdade Keresztury anonimno knjiZicu: ndissertatio - Hungari auctoris de gente serbica perperam Raseiana dicta." - - Tu se, 11 neznanju stvari, Ungarci kore, tu im se grozi, tu je perva agitacija za ime serbsko. Metropolita Putnik zaprosi, da Leopold n. 'na skupni sabor npozove njega i jos verstnih osebah gerekog obreda i ilirskoga naroda." Ungarski dostojanstvenici, upitani za

84 svet, odgovorise; da ilirskoga naroda, kao takova, u om ~emlja~ neima j da je taj puk s ostalimi puci u saboru saatupan j da se njegovim biskupom, ni posebnim sastupnikom nemose dati glas ni mesto u saboru, buduc su jos tudjinci, Ungarcem neutelovljeni, stojeei ne na zakonu nego na povlastnicah. Na mig Beca: ponovi Putnik prosnj.u,.~ reee:,;da je ilirski narod ukinutjem dvorskog odbora utelovljen, i da spada pod domace oblasti, izvan kojih druge nepriznaje, i da eeTliri slosno s ostalimi, u saboru raditi 0 napredku obeenitu." Budu izdane pozivnice na sabor za metropolitu i za biskupe, s preporukom da im saber dade mesto i glas, Clanovi sabora, zanaAajuc se na oeitovanje Putnika, veselo pristadose i izjaviSeda ce saber urediti ne samo pitanje Luterovacah i Kalvinovacah, nego, sto i Leopold kaza, i ono nesjedinjenikah. Dok se ta pripravnost u Beeu doznala, Putnik s drugovi dade prosnjn na Leopolda, da im dopusti dersati narodni kongres, "jer to ~eli i zahteva say ilirsko-raeki 'narod, . i jer danasnje stanje stvarih pita, da ovaj narod nekoje svoje stvari oeituje i predlozi." Bude dopusteno, tJer staleZi Ungarie jos nisu priznali utelovlienje ovoga naroda, koj bez dvorskog odbora nemose drugim putem svoje posle prikasivati," Uzaludu dokasiva ungarska kancelarija da su sve dotiene stvari uredjene ilirskim deklaratoriem osim da kongres izabere metropolitu j . da de biskupi biti primljeni u sabor j .da se kongres nebi dersao barem za saborenja, za-da biskupi nebudu sapreeeni u saboru biti j sve uzaludu: kongres imadiase deriati se odmah i to bez-da kase 0 eemu c'e veeati, - Dok kancelaria javi da se bude kongres derzati, biskupi joj zahvalise i prosise: da se u kongres s pravom mesta i glass pozovu biskupi Bukovine i Erdelja i nekoji njihovi poslanicl, isto tako bisknp savskoga Belgrada s nekojimi

85
njegove biskupie, takojer generali i ostali stabski .oficiri granice, kako i vlastelini Banata, .ter zupaniah Aradske, Backe i Tolne. Leopold odgovori: da . biskupi Erdelja t Bukovine imaju u kongres doei samQ.'za izabrati metroA ' . politu, i ds vlastelini reeenih zupaniah, i JOB temeske 'i torontalske, mogu izabrati 25 sastupnikah .. ,Bee je -prodao plemstvo mnogim Cincarom d9lazivBim 'pod imenom "kupec" , i za dobiti novacah, i z~ saterti JOBi ono prayoga plemstva BtOga poticalo. Qdtuda oni vlastelini nesjedinjenikah. . ;1' Otvarajuc kongres u 'I'emesvaru , reee C' poverenik Schmidfeld , da je "vernopreponisnu narodn ilirskomu previSnja milost dopustila, mudrim veeanjemr i nepristranimi predlozi svoju pravu sreeu utemeljiti." Kongres predloZi: da se dana povlastnica potverdi J da se u nje: zinn duhu izrese posebna zemlja; da ~ -za obavljanje svih .posalah te zemlje i za ; zastupanje nje 'i njezinih pravah uvede najviSja ·oblast kod dvora. s podeinjenimi oblastmi in partibus; da se, kad uztreba, derZi kongres i da se gereko-neejedinjena vera u svih. naslednih .pokraji. nah zakonom proglasi slobodnom, i njezini sleditelji jed':' nakimi slediteljem ostalih verah ; da.'narodno-graniearska vdjska s banatskimi pukovniami ostane pod bojnim v~ cern, i ako se derzavi svidi ukinuti ju, da nepadne pod kmetiju nego da joj se podeli ustav vredan njezinih za.~ slugah, sa slobostinami i povlastnioami. .. '. Schmidfeld odgovori da bi bili morali naznaciti' zemlju za izrezati, on misli da bi najprilienii bio Banat, buduc JOBnije utelovljen Ungarii. Dakle posivlje.ih neb to pitanje razprave i posledak jave; Kongres "sa zahvalnostju izabra Banat. Ali jer naroda ilirskoga stanuje i po drugih, zemljah sto ih osvojiti on pomagao, ter je ve-' einom, bez svoje krivnje, pao pod ungarsku kmetiu, to

86
si kODgTe& u 8IIlemosti prideriava pravo, u posebnih Z&htevih 0 tom predloziti. U ostalom, kongres je unspred zadovoljan sa svakom odredbom kraljevskom, samo ako ostajuci del nsroda, uz prava povlastnicah bude osiguran i za druge blagodati koje izticu iz sustava zemlje." Ove "glavne prosnje svega naroda ilirskoga, primi njegovo velieanstvo ne samo dobro, nego se i veseli nad njimi, i . gledat ee ih resiti, Neka narod ilirski bude unapred siguran, da ce dobiti sve sto smera na njegovo pravo dobro, kamo spada i posebna dvorska oblast," Neumerli Sava Tijkijli, .udo kongress, razlozi da su povlastnice prokletstvo; da su po njih starinski stanovnici i biskupi opali na samu milost ; da Sl1 povlastnice od danas do Butra; da osim na Serbiju, oni neimaju pravo na nijednu zemlju; da zemlja.neeini, nego da pravni odnosaji cine na.rode i derZaveter preporuei gledati da dobiju pravo derzavlj~tva ida postanu domaeim pukom Ungarie. Jer dobro namerava i pametno govori, on moradiase u manjini ostati, Leopold zabaci prosnju o izrezanju posebne zemlje, i sprema se uvesti "ilirsku dvorsku kancelariu." Skupni sabor raslosi nespodobu i pogibelj te oblasti, ter predlosi da se stanovnikom nesjedinjenikom dade pravo deraavljanstva, i time da budu ostalim dedavljanom u svemu jednaki, pod istimi zakoni i oblastmi, i da im u vern nitko nedim. Leopold promeni onaj predlog tako: da nesjedinjenici mogu nepokretnine imati i sve slusbe i easti obnasati ; . a u pogledu .duhovnietva, cerkve, vere, - koju mogu u podpunoj sIobodi izveriivati, - u pogledu zakladah, Akolah i odgojivanja mladosti, kako i u pogledu povlastnicah, ds ostaju i nadalje' pod vlastju njegova velieanstva Sabor prihvati pervi del ovoga predloga, a drugi izpravi tako : "da si njegovo velieaastvo pridedava pravo na one predmet.e, posle i povlastnice, u koliko nesjedinjenici

87

ove cinom uZivaju." Leopold zahteva ill primiti njegov predlog, ill niSta, ter uvede u Zivot ilirsku kancelariu. Razlagajuc bezzakonje toga koraka, sabor dokaza svoje pravo i nasece pogibeli, koje se u onom postupku legu, ter zazbilja pokaza zube. Leopold odgovori: da ilirska kancelaria nepreei nijednu domacu oblast, budue se ta kancelaria steze samo na one predmete budueega zakona o nesjedinjenicih, u kojih su predmetih kraljeva prava pridersana. Zato neka se sabor neboji dedave u dersavi ni sporednih oblastih, i neka prihvati osnovu zakona, u kojoj 0 povlastnicah stoji "u koliko se neprotive ustavu kraljevine", s promenom: "temeljnu ustavu kraljevine." Sabor pristade i zahteva neka se, na taj naein smisna, illrska kancelaria ukine. Leopold odvrati da ee to uzeti u pretres, dok dopuste stvari i okolnosti. Franjo I. sazvao skupan sabor na 20. svibnja 1792. i pozvao i biskupe nesjedinjenikah. Ovi pisase saboru: "da im je daleko volja tusiti se za proslost i time zatezati krunenje kralja. S toga da su za sada zadovoljni u saboru s mestom koje im nadvornik odabrao, a priderzavaju si pravo, kasnie iskati sve na sto pravo imaju, i pouzdavaju se da ce im sabor dati mesta, koja posve odgovaraju njihovu biskupskom dostojanstvu." Odmah po krunenju pisase saboru: "da je po njihovu mnenju doslo vreme da im se po starosti biskupske, odnosno nadbiskupske easti, mesta podele; da su oni pravi bisknpi ; da im znaeaj isti koj biskupah rimokatoliekih: da oni s-ovimi na istom bierarkienom: temelju upravljaju cerkvu bo~u j da su prava njihove vere, od vekovah udomaeena, ovde star~ mosds kako i Ungaria, zakonom 1791.,27. potverdjena j dakle da ih ide mesto po starosti, drugaeie da bi onaj zakon bio nepodpun, budud svi ostali staleZi ove vere, osim duhovniCtva, imaju uredjeno pravo mesta i

88
glasa u ssbnm." Sledi doka!ivaIije da je pervaAnji sabor vee priznao taj zahtev, dopustiv nesjedinjenikom deriavljanstvo, ulagivanje Magjarom, zaeinjeno gromjami, i nsda .na uspeh zahteva. Biase praktienikah koji htedose prositeljem odmah dati glas u saboru. Veeina razumnih i postenih musevah, proglasi ono pravo na glas odvisnim od ukinuCa ilirske kanoelarie, U istinu, upravo prositelji spadahu pod onu tudju oblast. Kako dakle dopustit im da grade zakone oza druge, ne za se, u saboru koj niSta neimadiaSe s njimi, s njihovimi stvarmi, s njihovimi zakoni? U predstavki za ukinutje one kancelarie kaze sabor: "dogodilo se sto se unapred videlo: ona oblast, bez posla, .za dokazati dotiCnikom potrebu svojega obstanka, uplitje se u posle drugih. Ako promislimo kakove stvari stajahu u kalendarih nesjedinjenikah, stvari koje posomost i dermvne oblasti probudise, oi kako buntovna pisma biahu po mnogih zupaniah razdavana, oeito biva da ta kancelaria, nemose stajati bez-da Be mir neporemeti,' i zaJs.oniteo oblasti u svojem delovanju nepreee. Amo spadaju nedavno uvedena zemska poverenictva, koja posle nesjedinjenikah u pokrajini obavljaju. " - Sabor ubrazdi kako valja.. Francezke stvari napredovahu. Franjo I. odgovori da je odredio ukinutje te kancelarie, i da ee sve urediti dok se vrati sputovanja. Ovo je ueinjeno i biskupom mesto u saboru odkazano. Nitko nesanja 0 kongresu. Nesjedinjenikah nebiase na. novo post&vljeno u namestnieko veee ni u kancelarin, Stvari njihove vere, cerkve, skolah, zakladah biahu obavljene, ne po deklaratoriu, kroz odbor, nego kroz oblasti i metropolits. Na uspeh Milosa Obrenoviea u Serbii, prervorise se lliri u Serbe, ter nakon probiranja imenah kroz vekove, pasmina uze ime, koje Joj najbolje pristoji. Bee navalivsi na ustav Hervatske
0 0 0 0 0

89 i Ungarie, najde pomoenike u onih Serbih i u hervatskih Ilirih, protivnike u samih Magjarih. Oluja se priblilava : na strani Magjarah biase urn i pravo. i zato snaga. Kongresi 1837. i 1842. samo izabraae metropolite j nu ovaj kongres zahteva da se narodan kongres sazove za urediti one stvari. Bude dopusteno 1843. i Franjo Kulmer imenovan poverenikom, koj pet godinah stvari pripravlja. 1848. naeinjen jezakon, da one stvari nesjedinjenikah spadaju pod nadzor dersave, i da odgovorna vlada magjarska eim prije sazove cerkven kongres, koj ee zakonom uredjen biti. Vlada to ueini, Ali metropolita Rajaeic sazva jos prie skupstinu, na koju svaka serbska obeina imadiaSe poslanika odpraviti. Ova skupstina, iztuZiv se za prosle krivice, proglasi metropolitu Rajaeiea svojim patriarkom, vojvodom si isabra Stefana Supljikca.j oeitova serbski narod dedavno-slobodnim i neodvisnim, pod kueom austrianskom i skupnom krunom ungarskom j odkri zelju naroda serbskoga, da Srem, Baranja, Backa i Banat s dotienom granicom, slose se u vojvodinu serbsku, ter oeekivsjue politieki vez sa Hervatskom, Slavoniom i Dalmaeiom, izabra i ovlasti odbor koj ee posle reAavati, skupstini predloge za potverdjenje davati i sazivati ju kad uztreba. Taj odbor mose iz svojih clanovah imenovati staJan uZji odbor, koj ee zelje i poteseice naroda serbskoga primati j skupstina prosi lo:alja da i Rumunjem narodnu neodvisnost podeli; skupstina zakljuci da se neide na kongres sto ga magjarska. vlada sasvala ; da odbor i patriarka mogu potrebiti novae uzeti iz narodne blagajnice; ovi .isti mogu iz svega naroda serbskoga imenovati odbor, koj ee ove zelje javiti njegovu veliCanstvu, kralju, i hervatskomu saboru; isto tako za obranu probitakah naroda serbskoga, odpraviti poslanike na kongres,' sto ee ga austriansp Slavjani u Pragu derZati. - Jedini biSkup

O!egovic, u hervatskom saboru, govorase ljenju Srema.

proti ustup-

Rajaeicu, dosavsemu kroz Zagreb dade kralj u Innsbrucku odgovoriti, neka se pokorava naredbam magjarske vlade, koja je one zakljucke kao protuzakonite zabacila. A itako u prosincu 1848. javi ministar Stadion onomu RajaCicu, da je njegovo velieanstvo oponovilo serbski patriarkat kao najviSju cerkvenu oblast, i starinsko-povestnieko dostojanstvo vojvode, kao dersavne glave serbskoga naroda, j da je te easti na Rajaei6a i Supljikca, potverdjujue slobodan izbor, prenelo, pa da ee previsnje mnenje slediti 0 krugu delovanja i odnosaju vojvodstva naprama ceritralnoj vladi. U §. 72. ustava od 4. osujka 1849. osigurava se vojvodovini'-koje medju "krunovinami" §:1. nije - uredjenje za obranu obeine cerkve i narodnosti na temelju stariih povlastnicah i noviih oeitovanjah carskih, a njezino sjedinjenje s drugom krunovinom bude se ustanoviti posebice, kon sto se zastupnici vojvodovine izjave. - Ukazom od 18. studena 1849. ustanovi se: da predeli nekadanjih zupaniah Bae-Bodroga, Torontala, Temesa, i KraAavei zupanie sremske kotari iloeki i rumski, budu sacinjavati posebnu upravnu zemlju, dok se preuredjenjem carstva, ill sjedinenjem onoga predela 8 drugom krunovinom ustavno neodredi drugaCiej ta uprava biti oe neodvisna od uprave Ungarie, pod oblastmi neposredno stojeeimi pod austrianskim ministarst.vomj taj predel zove se "Vojvodovina Serbia i temeski banat" j kotari nob i Rume, deli Backe, !upaniah temeske i torontalske, osobito napueeni po Serbih, - zovu se za ssda "vojvodovina Serbia"; car prima naslov "velikoga vojvode vojvodovine Serbie"j po njegovu velieanetvu imenovani naeelnik uprave,.zove se

91 "vice-vojvoda." Vojvodovina bude uredjena, i nitko nesanja 0 kongresu do u oei listopadskih ukazah. Pod 29. rujna 1860. pisa rijegovo velieanstvo patriarki Rajacicu, reaavajuc prosnju njegovu: da se ima derzati sinoda biskupah nesjedinjenih, koja ee posle njihove cerkve u Austrii, po kanonih, urediti i predlositi : da ce sinodi pribivati takojer biskupi Erdelja, 'Bukovine i Dalmacie; da ce veeati 0 uredjenju hierarkienih odnosajah takojer nesjedinienih Rumunjah; da ee za sinode, iIi odmah poslie nje, Rajaeic s biskupi aradskim, baekim, karlovaekim, budimskim, pakraekim, temesvarskim i verseckim veeati 0 predmetih koji da budu predlozeni ilirskomu narodnu kongresu; da ee poverenik, 'general Sokcevic, sporazumno s drugimi predlositi, tko dadojde u kongres, u kojemu imaju pravieno zastupani biti i Rumunji Ungarie; da ce kougres imati vecati 0 poboljsanju stanja duhovnikah i uredjenju zupah koje spadaju pod ilirski deklaratorij; da je ministar verah i naukah na ovo Rajaeica jur opomenuo ter neka se zuri; da ee predlozi kongresa godine 1790. Leopoldu II. prikazani, a u zakljucku neproglaseni, u pogledu povlasmicah, odmah u razpravljanje doei ; - - da ce ostale prosnje biti resene dok budu razpravljene. Pod 20. listopada 1860. pise njegovo veliCanstvo grofu Rechbergu, neka mu odmah predloZi naputke za generalaMensdorf-Pouillya, koj ide preslusati zelje i 'nazore Magjarah 0 utelovljenju serbske vojvodovine i temeskoga banata Ungarii, zelje i nazore povlastjenih Serbah, zelje i nazore ostalih narodah onoga predela. -- Pod 30. prosinca 1860. javi "Wiener Zeitung", da je njegovo veliCanstvo odredilo da se vojvodovina i temeski banat povrate Ungarii na temelju derZavno-pravna svojakanja ove

92 . kraljevine. Za nezaboraviti !elje serbskoga pub po voj:vodovioi, u pogledu povlastnicah, jezika i narodnosti, pozvan je Rajaeic neka izabere i u Bec posalje pouzdanikah puka, gde ee naciniti i ministrom predati uvete i predloge 0 jamstvu, za-da ti predlozi, izpitani kako valja budu predloseni buducemu saboru Ungarie, pa ee za• kljueci 0 njih kralju za potverdjeoje prikazani biti. Rajaei<', na to pOllvao, neizabire nego jadikuje i tusi se. Dakle na njegovu prosnju, piSe njegovo velieanstvo pod 5. omjka 1861. da se za obavljenje samo onih reeenih posalah ima derZati serbski narodni kongres, iz staleZah samo svetovnog i duhovnoga, u bivsem upravnom predelu vojvodovine i teme8koga banata, pod predsednietvom Rajacica, u dunajskom Karlovcu, i da ima pos&o resiti prie nego-li se otvori ungarski sabor, ter posledak vecanja predlositi kancelaru Ungarie i deriavnu ministru Austrie. Rajaeic ima se pozvati neb ovim sluzbenikom predlosi naein sazivanja toga iznimna kongresa, broj, razdelenje, i naein izbora zastupnikah. Taj kongres oeitova : "da se narod serbski, kako nekad i njegovi starii, dersi povlastnicah kao najcverstjega jemstva sa svoj obstanak, i jer je povlastnica od 6. travnja 1690. medjunarodan ugovor, medju krunom Ungarie i slobodnim, do ooda neodvisnim narodom serbskim." Kongres iSte: posebnu zemlju u kraljevini Uogam, posebnu domaeu upravu i na eelu joj vojvodu koj bude izabran; ovaj budi predsednik kongresa i vlade; imaj glas i mesto u gornjoj saborniei Ungarie; neka ga izabiru svi Serbi, i oni koji nespadaju u vojvodovinu, neka bude samo iztoeno-pravoverne eerkve ; kongres zahteva takojer, za vojvodovinu prizivan sud, u njoj ukinutje zupaoah; skupiteljno zastupanje vojvodovine na ungarskom saboru; u najvisjih oblastih Ungarie, po dva Serba pravoverne
I

93
eerkve ; patriarki mesto uz pervostolnika, ostalim biikupom, s katoliekimi, po starosti, I Ti zahtevi budu izpitavani, kongresi sazivani, odgadjani, raspustani, zakljucivani, itd. Dosada sve uzaludu : vee nije sto nekad bide. Ali eto kongresah opet, ako se pokase prilika za uspeh smutnje. nNesjedinjenikom dopusta se premilostivno, da mogu plemenitia . vina kupovat i pripravljati. Koludrom nesjedinjenikom zabranjuje se, izvan samostanah, bilo kakove prineske sabirati - Neka se pismom slosenim u raekom jeziku, uvek prida prevod verodostojan u obienih jezicih." - Zabranjuje se nesjedinjenikom imena, koja danse nose, ikako menjati. ~ Begunci jos nisu zi1ali. -narodni jezik hervatski, ter onoga n tko govoraSe serbski mogase i Turein razumeti." Jos u ono doba, biase u granici dolnjega Posavja n veeina Serblah, Bosnjakah, Arbanasah, Bunjevacah, naseljenikah iz Dalmacie mletaeke, f~carah, Ma.eedonaeah, Tesalacah iz Gereke, i portugiski #dovah. " 3 'Fe lepe druzbe od jueer, vee danas neima: u koliko nije propala, ona govori prilieno hervatsk_i. - Vidismo koliko je imenah, kao narodnih, pasmina promenila, da pojedinci u Ungarii imadiahu eista magjarska. prezimena, i da prezimenah u Hervatskoj neimadose ni u sredini XVIll. veka. Na zapoved morsdose ih i ovde primiti i htedose ih menjati, sto nekoji rodjaci im i danas rade.
ISzalay , 64. !lNaredba, 1798, br. 17,187.; 1812, br. 14,883.; 1815, br. 2,283.; 1817, br. 30,839. - 3Caplovic, I, 220.; II, 306.

94

XI
U "Imenu Serb" videlo se kako se Tribali skitaju, kako se mesaju Rasia, Serbia, Tribalia, i kako su im medje neizvestne. U ovoj razpravi opazilo se kako se mesaju Iliri, Raci, Serbi, Tribali. Nedavajuc se uzaludu na bistrenje toga mutesa u koj pristupi takojer ime Bulgarie, napominjemo iz povestnikah:

Vee oko 878. opominje papa Ivan VIII. kralja bulgarskoga Mihovila: "da Gerci nikada nisu bili bez kojega krivoverja, i nagbvara ga neka besi prevare i drugovanja njihova. " Oko 1202. papa Inocentij ill. doznav da je Servia pala pod Ungariu nagovara kralja Emerika, neb, gleda 0 cerkvenu sjedinjenju. Iste godine "veliki mpan cele Servie cestita papi kao svojemu otcu duhovnomu, sto ga se nije zaboravio, i We da ee slediti stope svete rimske cerkve kako-no ih i otac mu sledio, cuvati sapoved ove oerkve, i naskoro odpraviti poslanike k njegovo] svetosti." Sledece godine, papa poveriv nsdbiskupu koloekomu posao sjedinjenja sa Servianci, kaze mu neka ih posve oprosti od duznostih naprama patriarki carigradskomu. I evo papina poslanika za utverditi veru u Semi i II Dukljanskom (po priliei okolica Podgorice) a povratit ju u Bulgariu gde je kralj Kalo-Ivan priklon rimskoj cerkvi.

Do godine, papa preporueuje onomu kralju sjedinjenje, i pod taj uvet salje mu kraljevsku krunu i zezlo, i govori o pucih Bulgarah i Vlahah, ter odpravlja u Serviu poslanika. Pape nebiahu proti Gerkom, pi proti njihovu jeziku, ni proti obredorn istoene cerkve, nego samo proti nepokornosti rimskoj cerkvi. Zato onaj papa neprigovara kralju Emeriku sto

95

"je .u Ungarii samo jedan latinski samostan, a svi su ostali gereki, " nego zapoveda izviditi da-li su gercki koludri razuzdani, da-li im cerkve propadaju, i za urediti ih, pita, bi-Ii se imao postaviti biskup iz Gerkah, papi neposredno podlosan, iIi moZda koj latinski opat ili predstavnik. Iz odgovora ovoga pape na pismo kralja Emerika vidi se, da uz Bulgare biase nekerstjanah (pogani), kojih se pomoeju Kalo:lvan poslusio i koji su mnogo kerstjanah zarobili. - Napokon onaj papa nagovara kralja Emerika koj biase Serviu nadvladao i na mesto Stefana postaviv Vuka (Vulcus) neka pusti da ovaj od pape primi krunu. Vee oko 1198. spominje Inocentij m. kralja Emerika neka primora Slave, nadbiSkupu koloCkomu davati desetinu; oko 1229. Gergur IX. odredjuje nastojati ako je moguee, da se Slavi i Gerci, ' stanovnici desno-dunajskoga Srema koji su gerekog obreda i jos nisu bili podloZni apostolskoj stolici, u slnsbi boZjoj i cerkvenih svetotajstvih, obrate na obred Latinah i na pokomost rimskoj cerkvi. Oko 1232. naredjuje papa da se dye bulgarske biskupie, ako se njih biskupi s Rimom nesjedine, podloZe biSkupii sremskoj. - Eto, vee niJe ni obred triguran. Hervatski svetjenici zeniSe se i posle Gergura VII., pak oko 1267. Ivan nadbiskup spletski pedepsava svetjenike koji imsdose priloznice, i svetjenike koji se bivSi,sve1jenici ozeni8e, i detcu imadose, i djakone i pcdjakone koji se bivsi redjeni osenise i detcu imadose. Dakle jos biase slobodno, sto je danas u iztocnoj cerkvi za nekoludre za- ' poved, oseniti se prie veIikog redjenja. Nikola IV. oko 1288. nagovara Jelenu kraljicu Servie neka .nastoji oko sinovah si Stefana i Urosa i oko ca.ra Bulgarah, da se sjedine s Rimom. Stefan pristaje, i oko 1292. papa daje mu pomodnika "za iztl'ebiti krivoverce Bosne."
I

96
Kad" papa hoee da u sustav spravi cerkvu i vern, ma-da se nekerstjani nad njimi nesablaznjuju, Gerci mu se protive kao nadutu neznalici, kao biskupu koj 0 temelju i bitju kerstjanstva nezna van ito se nauCi od njih, iz njihovih knjigah. Nekerstjanski Zivalj u Hervatskoj prejak, neda se podlosnosti, uza-nj pnstaje i kerstjanah osobito vlastelinah. Kad papa kaie da radi vlastju Isusa iIi sv. Petra, nekeriteni Hervati to nerazume i preziru, "Germ i njlliovi ueeniei po Hervatskoj davaju Z8 razumeti da bi papa, za usmoei onom vlastju raditi, morao biti drugi Isus iIi sv. Pew. Papa baei anatemu na patria.rku Fotia. Ovomu ee, -od strane neba, nedogodi nikakovo zlo. Eto, zavapiSe Gerci, papa nije ni sluga Isusu ni sv. Petru, jer na roo ovoga drugaCie biase Ananii i SaDri. Fotij u svojih delih, pokaza premnogo manja. Lahko da onaj mu! biase kerstjanin samo poradi svoje koristi, lahko da on samo izzlobe baci anatemu na papu, za pokazati niitetnost toga oru!ja, za-da se opazi slabooa temelja obijuh cerkvah. Ako je to smerao, postignuo je sverhu: ni pspi Be zla nedogodi. Dakle, zakljuCi se, nitko je carigradski patriarka, nitko je rimski papa: neb -se oni nateravaju, mi gledajmo za nas. Kerstjanska anatema imadiase pravu snagu dok kerstjani biahu aledba koje clanovi ljubiie i pomagaie se medju se kao bratja, dakle dok je svatko smatrao za nesreeu iz toga druztva iskljueenu biti. Machlaveli izvadi iz povesti preznamenito naceIo: propade prorok koj neima oruzja, Ovoga naeela kao da Be primi Klemens VI. kad-no oko 1353. Ludoviku 1., kralju ove Hervatske i Ungarie, njegovim baitinikom i naslednikom, " dopusti i darova sve zemlje razkolnikah i nevernikah (nek~rstjanah),u koliko drugi na nje neimaju pravo. Na to Stefan kralj RaBie,kroz poslanike javi papi, da ee ostaviti raskolnietvo Gerkah. Inocentij VI. odprsvi

k njemu z8.stupnika, " Stefan p'l"tlli nogu da trm ju

pa-

pin zastupnik poljubi, i udvornikom zabrani pod lzgnbIta.k ooijuh.pnbivati misi E~tupnika. Na. to kraij L'hdovik,' u sporazumku s pspom, zavetnje se na krilat-sldrb.t prnti .Racem, koji nespadaju pod Ungarill i nisn sjedinjeni s .rimskom cerkvom. Zato halj Lu.dovik: "skoro svale godine vodiaAe vojske proti takmaeem i buntovnikom, 6e~e proti Racem (Raehenos) i Moldavcem, i najviBe oko naljevine Ratie (prot! Bogitmilim). Patarih'i (fJogmnili) Bosne, bivsi se p~ko mere poveeali, 'bndu obtatjeni i kersteni. Slavi okru!ja. Lipne, puk tverdokoran, bide na. '9'eru obratjen i kerSten, ter mu katoUeki lfVooenicipo prevodu 8V. Jeronimo. cerkvena svetotajsm podefjivahtt; ali tmda ka.m, odstupio je od vere i poV'nttio se u staru blttdriju, ter je gorji nego-Ii prie bide." ~a.plovit1, pimo da obi .Sla\'i biahu izto~ne cerkve i do. ih je Lttdovik hteo pokatolicSti, . po 8'VOj prilici nekaza istintt nego ono §to je 11 Pakraeu euo. Obe cerkve primavaju kerst jedna druge. Cemu dakle kerstjenje Slavah, Racah, Bogumilih? Jer mnogi, osobito u Ungarii, sa utecf ptogonstw, iii' m stogod dobiti, kazivaSe do. 8U kerstja~, molda., prividno i kersb8e se. Jo. nebi dvapat rekao da Stefan-Dusan, do malo prie smerti dA katoHk, zatim to bose izto6ne ceme, u istinu bide kerstjanin 'ikoje cerkve.To je pApa snao, i zahtevao kerStenje Vidismo Arievacah i begunaeah nekeritenih jo~ u drugoj polovici xvn. YeO. Hervati Bogumili biahu prejo.k8 stranka. vere, i da. budu svoj no.uk Airili kako su ga branili, danae bi bfto drug'Mie stanje u Hervatskoj i na svemu htoku. Imadoee nMe1nika. svoje vere, kojega ker8tjani podrngljivo zvde njihovitn papom. Bogumilih neeniei, Albinjani dola.zi8e, pita8e i sluia.§e onaga n~ika, i sa s&terti Albinjane,
7

.1

98
ka.d anatema nepomogla, Francezi i pape vodise dva kri-

Zarska rata. , Nekolike certe 0 napinjanju proti nasim Bogumilim, drugda pomesanim s razkolnici: Inocentij IV. kaze da je bosansku biskupin bio podlozio nadbiskupu .dubrovniekom, pa da je i ovaj pao u krivoverje (pobogumilio se) j spominje da je iz Bosne izvueeno mnogo tisucah krivoveracah, da je oko 1203. razkolnietvo dokinuto. Pak itako, s njimi imaju posla Honorij m., Ivan xxn., Gergur IX., Inocentij IV. sakuplja "svetu vojsku za -proterati te krivoverce" ; isto nastoje Nikola IV., Benedikt XII. , i Gregur XI. I _' U to dojde Turein, i ueini kraj nastojanju papah i svakomu saranju. Lahko je razumeti da u istocnih i istoenosevernih krajih Hervatske, gde biase slediteljah obiuh cerkvah, i nekerstjanah, i herpa Slavoserbah, nemogsse biti sloge ni snage za uzprotiviti se Tureinu. A kroz vekove oneiste zemlje, uspesno se uzprotiviSe mnogo veejoj sill ovih Hervatah i Ungaracah, jer dye sIedbe veema mersise katolike nego Turke. Zato Bogumili, obranivsi se obim cerkvam, lahko primise muhamedovstinu, mnogo cistiu od kerstjanstva koje gledase, U supor neopisivoj merznji koju imadose na papu i na njegove verne, s~editelji iztoene cerkve itako priznavase. njegovu najviSju vlast, i gledaSe se njomekoristiti. Ru~ki car Vasilj'IV ... zeli da ga papa ueini kraljem (eto vrednosti naslova "car"), pise mu s osobitim stovanjem, i hoee da posalje zastupnike na lateranski sbor. Za toga Poljaci potukose Ruse, i to dobitje svetkuje se u Rimu kao ono nad nekerstjani." Pape se omrasise i drugde, kod nekadanjih svojih vernikah. Vee davno opazila se mana Julieva kalendara, i radilo se u Iztoku i u zapadu o popravljenju. Ovo se obavi za Gergura XIII. Taj popravak, ~oliko je .moguee zvezdarski utverdjen, iz mersnje

99

. proti papi primise najprosvetljenii narodi, Englezii Svedci, stopervo 1751-2. Patriarka carigradski Jeremia n. htede ga u sporaznmku s Gergurom XllI. odmah primiti, ali metropolit filopopolski dade patriarku zato s Casti skinuti i u tamnicu baciti." Dakle, nije eudo da. i Arsenij Cernovic mnogo dedi do Julieva kalendarai do iztoene, obreda, a 0 veri, u njegovih povlastnicah neima govora. Sto se tiee njegova patriarkata, nenajdoh da se sa patriarku izdavao, ili u ovih zemljah za ~ivota prisnan bio. Karo, i lahko da istinu, t.- j. da je sv. Sava Nemanie iztoenu cerkvu hervatsku odcepio od patriarke carigradskoga. Od nekada, svaka dersava iztoene cerkve, mogase to ueiniti, Nu patriarkat je svezan za stanovitu biskupiu, ter Arsenij Cemovie i Arsenij Joanovie, ako su bili patriarke u Turskoj Hervatskoj, mogose, na starinskom temelju, samo naslov patriarke kod nas do smerti nositi. Dok Hervati i narodi Ungarie poznali begunce, opazilo se da u ovih neima kerstjanstva. Nijedna kerstjanska sledba nedopusta coveku u isto vreme viSe zenah, pak itako, eno domacega zakona proti takovim ljudem." I ne samo u xvn. nego i u drugoj polovici XVllI. veka, u ungarskih zemljah, najde Taube TIirah koji imadose viSe zenah.!; Dok se nadalo da ce se begunci povratiti u pervaSnje postojbine, nije se mnogo marilo kakove su vere medju se, Kad-bi one nade nestalo, i Isusovci poeeli njtisiti vere: pobosna Maria-Terezia dade .iztraZivati onu vern. Begunci odgovaraSe da nisu vere katolieanske, ni gereke, ni Muhamedove, ni Zidovske, ni Luterove, ni Kalvinove itd, nijedne 0 kojoj bi sepitali. Ali koje vere jesu? Na to pitanje, nitko neznadiase odgovoriti. Sad obuzme strah pobosnu kraljicu jos veema, ter ona dade, po svojih ljudih, naeiniti katekizam za pasminu. Taj katekizam tiskan u Beeu, 1776. (nisam ga mogao dobiti),
[,

.-

100
S-.da

•
kralj~ pri1:mI.ti 1IUwd, u uapr~oTa: u 3,571 ~,

D6 zaplved
Vtl'8t

d.u.wJPkom

vWte. nailo ih se petelfQ1r,oja ZIl8CloAeodgovoriti

KarlovQU. pJigodOlll cerkveDe .m\

pita.uje.:

koliko je bogovsh, bu.ti ot6e-Dai i verovanj .. Beguneem u be¥>varskoj ~\lpanii, 'i bes dvojbe c1ngde u koliko biahu nastal\ieni ter uebeWe od ovud pod TurCW~t odonuda sme, dugo vrem.ena svetjenici zap&dDe CQf~ve, podeljwaAe svetotajstva.6 Dokaa, da proti duhosnikom ni proti obredu nebiase prigovora, i da 0 dogmah n~biaSe govora pace, koji 0 ,njih stogod znadose,. da 8~ u 'nj.ih slagaie. Tako sin begunacah, Domitrovie, postade biikupom z~ebackim. Ali smutnja nemogaA6 izostati,. Vidismo jadno stanje puka u granici i u pokrajini.. Rwlia. udari svojski raditi i zauzimati se za istoenn cerkvu, Isusovci i njihov Bee 13 ueenici atadose duhovnietso odbijati od puka, i ono graditi osamljenim stalesem, brijati InU berk i bradu, dogme razpredati, hervatski jeUk iz cerkve rivati i progoniti i presirasi sve stQ nije njihovo ili sa nje, A~~ RatkQ.j, pisRe preodliean, ueenik Isusovacah, IQw. ko! ~je mQgao prostiti svoj kerstni list, ako nije glagolski zI\ltO, Adalll Ratkaj zove "sakrifikuli" one senjske kaaonike, koje, branivse iQis, Turein dade na kolee nabiti 7 i 0 kojih njihova eerkva, drugaeie podatna u tom pogledu, nesna medju mueenici. Kat! takov biase jedan ~tkai, kaltovi mora da drugi biahu. KB.d Kercelic kaZe da je ~ilJl r~je gledao prelas s obreda za.padna na. iz~ t~, n~Q povratno, tu je nejaana istina. Rim biaSe pod If&,lllal"OnI Isusovaeah, ovi biahu 8lQ~ 8 Beeom, a', Bee sc~lli~e da iwa. .razlog,ah nedati da u Hervatskoj i Ul,1.prll ..bude sloga i ~maCi mir, Uzviaeni red Iausevaeah, da bwle se uz veru eauseo za stver narodah, za slobodu i na.pre~~ bio bi svu ~em.ij.ll osvojio, Ali on se pr4nio dobre. $ari~ a u~otreblji:vao da sredstva pak ie, po slu