Šta je berza?

Berza je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim

pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja.

Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze
kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne
organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna
pravila.

Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju
hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne
finansijske institucije.

Uloga berze, izmedju ostalog, je i obezbeđenje uslova i načina utvrđivanja objektivne

cene akcija, što ne znači da cene akcija utvrđuju zaposleni na berzi, već da se na
berzi obezbeđuju ravnopravni uslovi za susretanje ponude i tražnje za određenom
akcijom, po unapred propisanim pravilima i načinima važećim za sve subjekte.

Predmet trgovanja

Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako
zamenljiv i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omogućava
odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.

Pravila trgovanja

Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrđenim od strane

državne vlasti. Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja
odvijaju van berze.

Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala su

se zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa.
Ova pravila imaju dvostruku funkciju:

- da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja, i

- da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju.

Pravila uređuju način rada berzanskih službi. Ona su kodifikovana u zbornike pod
različitim nazivima.

Vrste berzi

Polazeći od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na robne berze i

finansijske berze.

- Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (žito, krompir, meso, kafa,
nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj, itd.)
- Finansijske berze mogu biti univerzalne i specijalizovane.
Univerzalne berze su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najčešće
onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničkim i
dugoročnim dužničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim
hartijama, zatim novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i
zlatom.

Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalom.

One mogu biti berze efekata – ako se sa njima kupuju i prodaju samo dugoročne
hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, itd.

Značaj berze

Postojanje berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tržištu, ukazuje da je to

tržište sugurno i da nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju. Jačanje
berzanskog poslovanje ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi.

Funkcija berze

Ključna funkcija berze je da obezbedi kontinuitetno tržište hartija od vrednosti po

cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate.

Kontinuitet tržišta

Kontinuitet tržišta smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti

bez kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulažu. Kontinuitet
tržišta smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu
likvidnost, odnosno sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.

Objavljivanje cene hartija od vrednosti

Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od

vrednosti utvrđuju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tražnje
konkretne hartije od vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od vrednosti
i zahtevajući da se finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju učine dostupnim
javnosti, berze omogućavaju postojećim i perspektivnim ulagačima da procene rizik i
rentabilnost svojih ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama prema
riziku i rentabilnosti.

Dužnosti berze

Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi:

• zakonito obavljanje trgovine na berzi,

• zaštitu interesa učesnika na berzi,
• poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika
na berzi
• informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.
 Šta su akcije?

Akcije predstavljaju vlasničke hartije od vrednosti. Vlasnik akcije postaje vlasnik

jednog dela preduzeća odnosno, vlasnik akcija ustvari poseduje deo kapitala
preduzeća i po osnovu veličine svog akcijskog udela ostvaruje pravo na:

- upravljanje ( proporcionalno glasačko pravo na skupštini akcijonara)

- dividendu

- likvidacioni ostatak

Profit kod investicija u akcije sastoji se iz:

- rasta cene akcija

- dividende koja se distribuira akcionarima ukoliko preduzeće ostvari pozitivan

finansijski rezultat.

Dividenda je dobit preduzeća generisana u prethodnom periodu, koja se isplaćuje

akcionarima srazmerno broju akcija, ukoliko tako odluči skupština akcionara.

Vrste akcija

Redovne (obične) akcije:

Akcije sa pravom glasa - Jedno od osnovnih prava koje vlasnici akcija imaju jeste
pravo glasa na skupštini akcionara. Veliki broj odluka koje su od značaja za
poslovanje preduzeća donose se na skupštini akcionara, što je uglavnom propisano
statutom preduzeća. Najčešća situacija je da jedna akcija donosi jedan glas na
skupštini akcionara, ali nije retkost da, u zavisnosti od statuta i vlasničke strukture
preduzeća, jedan glas bude predstavljen većim brojem akcija.

Povlašćene (prioritetne) akcije

Ono po čemu se prepoznaju prioritetne akcije jeste da sa sobom ne nose pravo
glasa na skupštini akcionara. Kao i obične akcije, one predstavljaju deo kapitala
preduzeća, ali ne pružaju mogućnost učešća u donošenju odluka koje su u
nadležnosti skupštine akcionara.

Preduzeća prioritetne akcije obično emituju kada žele da obezbede dodatna

sredstva za finansiranje proizvodnje, ali nisu spremni da obezbede drugim
akcionarima učešće u odlučivanju.
Sa druge strane, da bi se investitori motivisali da ulažu u prioritetne akcije i bez
prava na upravljanje, ove akcije imaju prioritet prilikom isplate dividende i eventualno
likvidacionog ostatka, kao i ponekad, fiksni, garantovani iznos dividende.
 Emisija akcija

Akcije su nastale kada se pojavila potreba preduzeća za dodatnim kapitalom. Nije

redak slučaj da nekoliko preduzetnika osnuje preduzeće, a da se sa razvojem
poslovanja ukaže potreba za dodatnim kapitalom.

Trenutak kada preduzeće odluči da emituje akcije koje će kotirati na berzi naziva se
"otvaranje preduzeća" i to znači da će od tog momenta preduzeće raspolagati većim
kapitalom, ali da će istovremeno veći broj novih vlasnika imati prava koja sa sobom
nosi vlasnički kapital iz akcija.

Akcije preduzeća iz postupaka privatizacije koje se kotiraju na Beogradskoj berzi,

specifične su po načinu nastanka i ne uklapaju se u navedeni opis nastanka
akcijskog kapitala, ali je pitanje trenutka kada će se najkvalitetnija domaća
preduzeća odlučiti da posegnu i za ovim najpopularnijim oblikom finansiranja
poslovanja.

Finansijski rečnik

BAISSE – razdoblje, kada vrednosti hartija od vrednosti na berzi duže vreme padaju.
Upotrebljava se i izraz medveđi trend.

BLUE CHIPS – oznaka za akcije velikih međunarodnih preduzeća.

CALL OPTION – engleska reč za kupovnu opciju. Kupac takvog papira pridobija
pravo, međutim ne i obavezu, za kupovinu neke hartije od vrednosti po ceni, koja je
utvrđena na opciji.

CERTIFIKAT – vlasnički udeo kod rasti hartije od vrednosti ili finansijskog produkta.
Može se raditi o berzanskim indeksima, jednoj ili više akcija, jednoj ili više obveznica
itd.

CIKLIČKE AKCIJE – akcije, kod kojih se cena kreće slično kao ukupni berzanski
trend. Te akcije padaju, kada berza pada i rastu kada berza raste. Nasuprot njima su
anticikličke akcije, koje nisu u snažnoj vezi sa celokupnim berzanskiim trendom.

ETF FOND – indeksni fond (Exchange Traded Fund) sa kojim se stalno trguje na
berzi. Kod kupnje se ne plaća se ulazna provizija već samo provizija berze, kao za
druge hartije od vrednosti.

EURIBOR – međubankovna kamatna stopa, po kojoj se banke na frankfurtskom

bankovnom tržištu među sobom posuđuju novac.

FED – američka centralna banka (Federal Reserve System).

FOND RASTA VREDNOSTI IMOVINE - – fond, koji investira novac u akcije

FUTURES – standardizovani terminski ugovor za neku sirovinu na terminskoj berzi.

FUTURES FOND – fond, koji investira novac na terminska berzanska tržišta. Ti
fondovi vrede za rizičnije.

GARANCIJSKI FOND – fond, koji ulagaču na kraju određenog razdoblja jamči neki
profit. U isto vreme postoje ograničenja kod isplate profita u slučaju, da berza raste
jače.

HAUSSE – razdoblje, kada vrednosti akcija na berzi duže vreme rastu. Upotrebljava
se i izraz bikovski trend.

HEDGE FOND – fond, koji jedan deo novca ulaže u akcije, dok drugi deo investira
na terminska tržišta. Suština tih fondova je ograničenje gubitaka u vreme kada berza
pada. U slučaju, da berza raste ti fondovi imaju obično niže profite od fondova rasta
vrednosti imovine.

INDEKSNI FOND – fond, koji kupuje akcije u takvom razmeru kao što je sastavljen
određeni berzanski indeks, na primer Dow Jones, DAX-30 itd.

IPO – novo javno izdavanje hartija od vrednosti (Initial Public Offering), gde investitor
može kupiti hartiju direktno kod izdavača.

ISIN – skraćenica za međunarodno identifikaciju hartije od vrednsoti ( International

Security Identification Number). Koja je sastavljena iz dva slova, koja određuju
državu i deset brojeva.

ISPLAĆUJUĆI FOND – fond (nemačko ausschuttend), koji investitoru izplaćuje

dividende ili kamate od akcije, koje su u fondu. Suprotno tome je neisplaćujući fond
(nemačko thesaurierend) fond, koji dividende i kamate reinvestira.

JUNK BOND – obveznica rizličitog izdavača, gde je u pitanju sigurnost isplate tako
kamata kao i glavnice. Takva obveznica ima uobičajeno više kamate od tržišnih.

KOEFICIJENT ELASTIČNOSTI – pokazetelj, koji pokazuje kako se neki fond kreće

u odnosu na berzanski indeks sa kojim se fond upoređuje. Meri se pozitivna i
negativna elastičnost. Ako je koeficijent pozitivne elastičnosti veći od 1 znači, da
fond posluje bolje od berzanskog indeksa. Ako je vrednost 1, jednako je uspešan
kao berzanski indeks. U slučaju vrednosti manje od 1, fond se iskazao slabiji od
berzanskog indeksa. Kod koeficijenta negativne elastičnosti vredi, da je fond izgubio
manje od berzanskog indeksa, ako ima vrednost manje od 1. Ako ima vrednost više
od 1, izgubio je više od berzanskog indeksa.

KROVNI FOND – u nemačkom jeziku se upotrebljava izraz Dachfond. To je fond koji

ulaže u druge fondove i postiže veliku diversifikaciju investicija. Reč je o više
konzervativnom fondu i standardizovanom upravljanju kapitala.

LIBOR – međubankovna kamatna stopa, po kojoj se na londonskom bankovnom

tržištu banke između sobe posuđuju novac.

LONG POSITION - u terminskom rečniku to je položaj, kad investitor poseduje call

opcije i špekulira na rast berze.
INVESTICIONA OGRANIČENJA – fondovi koji posluju u SAD, EU, Japanu i
državama sa berzanskom regulativom, ograničeni su sa time koliki postotak fonda se
sme investirati u jednu hartiju od vrednosti. Sa time se smanjuje rizik većeg gubitka u
slučaju bankrotiranja jedne firme .

NEKRETNINSKI FOND – fond koji ulaže u nekretnine.

OBVEZNICA SA AKCIONOM OPCIJOM – u Nemačkoj se upotrebljava reč
Aktienanleihe. Takva obveznica povezana je sa kretanjem vrednosti akcije istog
preduzeća. Po dospeću obveznice ulagač ima mogućnost za isplatu kamata i
kapitala u novcu ili se može odlučiti za isplatu u akcijama. U vreme izdavanja
obveznica, određuje se osnovna cena akcije, koja je merodavna za to, da li će se
iznos ulagaču isplatiti u novcu ili u akcijama. Ako je kod dospeća obveznice, tržišna
vrednost akcije viša od osnovne cene, isplata se izvršava u novcu, u suprotnom
slučaju u akcijama. Taj papir je zanimljiv, jer ima takva obveznica više kamate od
tržišnih. Zbog toga investitor kod dospeća može uzeti kamate, a ako je cena akcije
niža od osnovne, može špekulirati i odlučiti se za isplatu u akcijama.
OTVORENI FOND – fond koji se može kupovati bilo kada i bez ograničenja. Njegova
vrednost zavisi od cene hartija od vrednosti, koje fond poseduje.
OUTSOURCING – kupovina poslovnih područja u drugim preduzećima (npr.
marketing) sa ciljem, da se smanje troškovi celokupnog poslovanja. Cilj outsourcinga
je racionalizacija celokupnog poslovanja preduzeća.
OFF SHORE FOND – fond sa sedištem u off shore državi, gde nema poreza niti
nadzora nad poslovanjem fonda. Uprkos neplaćanju poreza za ulagača je takav fond
rizičniji, jer posluje bez propisa i zavisi od »dobre volje« upravitelja fonda.
ON LINE BROKING – kupovanje i prodaja hartija od vrednosti pomoću interneta.
Praktikuju ga veće svetske banke, a glavna prednost su niske berzanske provizije.
SEKTORSKI FOND – fond, koji ulaže novac u određene privredne sektore kao npr.
energija, sirovine, tehnologija itd.
PENNY STOCK – akcija sa veoma niskom cenom ( obično manjom od 1 dolara ).
Takve akcije često su prisutne na američkim, australskim i azijskim berzama.
PUT OPTION – engleska reč za prodajnu opciju. Kupac takve opcije dobije pravo,
međutim ne i obavezu, za prodaju određene hartije od vrednosti po ceni, koja je
utvrđena na opciji.
REGIONALNI FOND – fond, koji ulaže novac u hartije od vrednosti određene države
ili regije.
SHORT POSITION - to je položaj, kada investitor poseduje put opcije i špekulira na
pad berze.
SPLIT – podela stare akcije na dve ili više novih akcija. Ne radi se o povećavanju
kapitala, već o nominalnoj preraspodeli. Primer: akcija, koja vredi 100 dolara razdeli
se na dve akcije po 50 dolara.
STOCKPICKING – odabiranje akcija određenih preduzeća.
VALUTNI FOND – fond, koji novac ulaže u bankovne depozite, kratkoročne
obveznice itd., kod kojih izabere one valute koje imaju mogućnosti za porast.
VOLATILNOST – oscilacija cene hartije od vrednosti
ZATVORENI FOND – fond gde postoji vremensko ograničenje kod uplate. Taj fond
ima još pre formiranja utvrđeno gornju granicu uplata. Kada uplate dostignu utvrđenu
granicu taj fond se zatvara. Vrednost fonda se posle toga formira na osnovu ponude
i potražnje i ne na osnovu obračuna vrednosti akcija, koje taj fond poseduje. Takvi
fondovi praksa su u anglosaksonskim državama.